RUNA BUSOLA M.

53
1. OPIS BUSOLE Runa busola M.53 (sl. 1) koristi se za odreivanje strana sveta i azimuta, kao i za merenje mesnih uglova, uglovnih rastojanja, dui na karti i dr.

Sl. 1 Runa busola M. 53 1 osnova; 2 srednji deo; 3 poklopac Busola ima tri glavna dela: osnovu, srednji deo i poklopac. Osnova (sl. 2a, b i c) je metalna ploa kvadratnog oblika. Njeni delovi su: lenjirii sa santimetarskom i mili-metarskom podelom, koji slue za merenje dui na karti, a koriste se i kao kraci koordinatomera za skidanje i nanoenje koordinata na kartu; ispust, za koji se vezuje kanap i busola dri pri upotrebi; taka, koja se koristi pri nianjenju; indeks crtica, slui za itanje azimuta u hiljaditima; otvor na ispustu, kroz koji se provlai kanap (pri merenju mesnih uglova i uglovnih rastojanja); ispust sa opruicama, slui za postavljanje poklopca u eljeni poloaj; indeks crtica, slui za itanje azimuta u stepenima; lenjiri (regleta), slui za merenje uglovnih rastojanja.

Srednji deo (sl. 2. a, b i c) sastoji se iz okrugle kutije i krune ploice. Njegovi delovi su: magnetna igla, koja se sastoji od ploice (oblika pravougaonika), severnog i junog kraka (oblika razvuenih trapeza) i leita; stoer, na kome se magnetna igla slobodno okree; stepenica (na bonoj unutranjoj strani kutije) sa oznakama strana sveta; uglomerna skala, sa podelom u hiljaditima (na zakoenom delu spoljne bone strane kutije); providni kolopac kutije; linija na dnu kutije (u pravcu oznaka strana sveta na stepenici sever jug), koja olakava da se magnetna igla dovede u poloaj sever jug; uglomerna skala u stepenima (na periferiji krune ploice); zavrtnji, kojima je kruna ploica privrena za dno kutije. Poklopac (sl. 3, a, b i c) je metalan, a za osnovu je privren poluosovinama. De-l'ovi poklopca su: elastina ploa, koja poklopac dri za ispust osnove; zarez za nianjenje; ogledalo (sa unutranje strane po-klopca), slui za posmatranje magnetne igle pri nianjenju;

 uzduna linija (sa izgraviranim znacima prednjeg i zadnjeg niana) slui za dovoenje busole u pravac nianjenja; poprene crte (pri dnu ogledala), za priblino iznalaenje horizonta oka; uzduni prorezi (na bonim spolj-nim stranama poklopca) za nianjenje, sa skalama sa strane proreza za merenje mesnih uglova. 2. RUKOVANJE BUSOLOM Busola se (kad se ne upotrebljava) nosi u konoj futroli. Pri upotrebi busola se dri poloeno (u levoj ruci), a poklopac se podie i nameta pod odgovarajuim uglom prema osnovi busole. Magnetna igla nema konice i slobodno se kree na stoeru, to omoguava (kada se busola due vremena ne upotrebljava) da se sauvaju magnetna svojstva igle. Osnovni poloaj busole je kad pokazuje pravac severa (kad se severni krak mag-netne igle poravna sa indeksom, pa su pra-vac koji ine indeks, uzudna linija i zarez za nianjenje okrenuti severu). Suprotno od ovog prema oznaki J, je pravac juga. Pravac prema oznaki Z je zapad, a prema I istok Vrednost najmanjeg podeljka na uglo-mernoj skali za hiljadite iznosi 050, a svaki 200 hiljaditi je obeleen (200, 400, 600 itd.). itanje azimuta vri se prema indeks-crtici; kada je busola u osnovnom poloaju, 000 hiljaditi je prema crtici. Vrednost najmanjeg podeljka na uglomernoj skali za stepene iznosi jedan stepen, a svaki 20-ti stepen je obeleen brojem (2 = 20, 4 = 40 stepeni itd.). Citanje azimuta vri se prema indeks-crtici; kad je busola u osnovnom poloaju, nulti (0) stepen je prema crtici. Magnetna deklinacija (ravna najmanjem podeoku na uglomernoj skali ili vea) oduzima se ako je zapadna, odnosno dodaje ako je istona. Najmanji podeljak reglete iznosi 2 milimetra; kad je kanap duine 0,50 metara (pri merenju uglovnih rastojanja) iznosi 2 hiljadita. Uglovno rastojanje dobija se kada se proitani broj podeljka na regleti pomnoi sa dva. Na skalama (stranama poklopca) za merenje mesnih uglova najmanji podeljak u hiljaditima je 010, a cele skale 150 (kada kanap iznosi 60 cm). Kada se mesni ugao meri kanapom duine 50 cm, vrednost najmanjeg podeljka iznosi 020, a cele skale 300. Za merenje mesnih uglova iznad horizonta oka koristi se skala sa oznakom + S, a ispod horizonta sa oznakom S. Nianjenje busolom vri se na sledei nain: busola se prethodno otvori i poklopac postavi prema osnovi pod uglom od 60 stepeni, zatim se busola podie u visinu brade, tako da poklopac bude prema nianskoj taki a osnova horizontalna; posle toga potrebno je okretati se na mestu sve dok se nianska taka ne uoi kroz zarez niana. Na kraju se pomou ogledala nianska linija paljivo dovodi u niansku taku. 3. UPOTREBA BUSOLE Odreivanje strana sveta (sl. 4) vri se na taj nain to se busola najpre dovede u osnovi poloaj, i u produenju nianske linije pronae neki predmet (objekat) na zemljitu, ime je oznaen pravac severa.

Orijentisanje karte (sl. 5) vri se na sledei nain: karta se najpre razvije na ravnu i priblino horizontalnu povrinu. Zatim se poklopac busole podigne i okretanjem kutije podeljak O (uglomerne skale za hiljadite) dovede prema indeks-crtici, posle ega se busola postavi na kartu, tako da leva ivica osnove bude po-ravnata sa istonom stranom okvira karte. Na kraju se karta zajedno sa busolom okree sve dok se busola ne dovede u osnovni poloaj.

Odreivanje azimuta na zemljitu (sl. 6) vri se na ovaj nain: poklopac busole postavi se pod uglom oko 60 stepeni (prema osnovi);

 busola se uzima u levu ruku tako da palac bude s leve strane ispusta, a kaiprst i srednji prst na prednjoj strani osnove; naniani se na taku (predmet, ob-jekat, cilj) iji se azimut meri; zadravajui isti poloaj busole, ku-tija se palcem leve ruke okree sve dok severni krak magnetne igle ne bude poravnat sa trougliem na stepenici (pri emu se koristi ogledalo), posle ega se busola sputa i proita vrednost azimuta. Odreivanje azimuta po karti (sl. 7) vri se na sledei nain: najpre se na karti pravom linijom spoje stajna taka i taka (objekat, predmet, cilj) za koju treba da se izmeri azimut, pa se uz povuenu liniju postavi jedna od bonih ivica osovine bu-sole, tako da poklopac bude okrenut' prema taki za koju se meri azimut. Zatim se, zadravajui isti poloaj busole na karti, kutija okree sve dok se linija na dnu kutije ne dovede u poloaj paralelan sa isto-nom ili zapadnom stranom okvira karte, posle ega se prema indeksu-crtici proita aztmut. Za odreivanje magnetnog azimuta po karti, posle spajanja taaka pravom linijom, kartu treba najpre orijentisati, a zatim busolu postaviti kao i u prethodnom sluaju. Posle toga se (okretanjem kutije) severni krak magnetne igle dovodi prema trouglu na stepenici, pa se proita vrednost azimuta kao i u prethodnom sluaju.

Sl. 7 Oreivanje azimuta po karti.

Za pronalaenje take na zemljitu iji je azimut poznat najpre treba pronai taku na zemljitu sa koje je azimut izmeren, zatim postupiti na sledei nain: busolu otvoriti i okretanjem kutije podeljak uglomerne skale (koji odgovara poznatom azimutu) dovesti prema indeks-crtici, zatim busolu postaviti u poloaj za nianjenje i okreui se na mestu (zajedno sa busolom) severni krak magnetne igle dovesti prema trouglu na stepenici. Na kraju u nianskoj liniji treba uoiti taku iji je azimut poznat. Za pronalaenje take na karti iji je azimut poznat treba najpre kartu razviti na ravnu i horizontalnu povrinu i na njoj pronai taku sa koje je azimut izmeren, tj. pronai stajnu taku. Okretanjem kutije, podeljak koji odgovara poznatom azimutu treba dovesti prema indeks-crtici, zatim jednu od bonih ivica osnove busole postaviti pored stajne take i busolu okretati sve dok linija koja se nalazi na dnu kutije ne bude paralelna sa istonom ili zapadnom stranom okvira karte. Na liniji koja se povue od stajne take pored bone ivice osnove u pravcu poklopca, nalazi se taka iji je azimut poznat. Ako je magnetni azimut neke take poznat, kartu prethodno orijentisati, pa postupiti kao u prethodnom sluaju, s tim to busolu treba okretati oko stajne take sve dok se severni krak magnetne igle ne poravna sa trouglom na stepenici. Na liniji koja se povlai kao i u prethodnom slu-aju, treba da se nalazi taka iji je magnetni azimut poznat. Merenje dui na karti vri se pomou lenjiria, koji se nalaze na zakoenim stranama osnove. Postupak je isti kao i kada se vri merenje dui na karti sa bilo kojim drugim lenjirom. Priblino odreivanje horizonta oka vri se na sledei nain: najpre se busola otvori i poklopac postavi pod uglom od 90 stepeni prema osnovi (sl. 8a), zatim se busola uzme u levu ruku i podigne u visinu oiju tako da osnova bude horizontalna (na odstojanju 2530 cm); posmatrajui lik oiju u ogledalu poklopca, poprene crte dovode se u sredinu luka oiju. Na taj nain u produenju poprenih crta (levo i desno) na zemljitu e biti priblian horizont oka (sl. 8b). Na liniji, tj. u produenju poprenih crta, treba uoiti neke predmete (objekte) na zemljitu. Pri radu naroitu pa-nju treba obratiti da osnova bude horizontalna, a poklopac vertikalan.

Za merenje mesnih uglova koriste se skale na bonim stranama poklopca, pri emu se prethodno odredi horizont oka.

Za merenje mesnih uglova iznad horizonta (sl. 9), busola se dri u levoj ruci, tako da palac bude s leve strane ispusta osnove. Kaiprst se postavi uz levu bonu stranu poklopca, tako da vrh prsta i leva strana poklopca ine ugao slian zarezu

zadnjeg niana. Desnom rukom se uhvati kanap (vor izmeu vrha palca i kaiprsta) pa se zategne i prinese u visinu oka. Leva ruka sa busolom jednovremeno se podie do visine oiju, s tim da osnova ostane horizontalna, a poprene crte na ogledalu budu u liniji horizonta oka. Posle ovih prethodnih radnji pristupa se merenju, pri emu se niani pored leve bone strane poklopca na predmet iji se mesni ugao meri. Podnoje predmeta treba da padne u ugao koga ine vrh kaiprsta i bona strana poklopca. Ovo se postie pa-ljivim horizontalnim pomeranjem leve ruke sa busolom i podizanjem ili sputa-njem vrha kaiprsta po levoj bonoj strani poklopca. Poto se jo jednom proveri, prvo horizont oka, a zatim nianska linija, na skali se proita mesni ugao. Za merenje mesnih ugl'ova ispod hori-zonta (sl. 10), busola se uzima u levu ruku, tako da poklopac (koji je pod uglom od 90 stepeni prema osnovi busole) bude okrenut na dole, a osnova horizontalna. Busola se dri levom rukom za poklopac tako da se vrh kaiprsta prisloni uz levu bonu stranu poklopca, a kanap se dri desnom rukom kao i u prethodnom sluaju. Dalji postupak je kao i pri odreivanju mesnih uglova iz nad horizonta, tj. busola se donese u visinu oiju sa osnovom horizontalno, a poklopac vertikalno prema osnovi okrenut na dole.

Poto se horizont oka proveri, naniani se na predmet iji se mesni ugao meri, a ugao proita kao i u prethodnom sluaju.

Pri merenju uglovnih rastojanja (sl. 11) busola se dri zatvorena u levoj ruci, ver-tikalno sa ispustom na dole, tako da palac leve ruke bude na sredini krune ploelce. Vrh kaiprsta klizi po gornjoj strani poklopca, pri emu nokat i ivice strane bu-sole treba da ine ugao. Desnom rukom se dri kanap, sa vorom neposredno izmeu vrla palca i kaiprsta. Busola se pri nia-njenju podigne, tako da ivica strane poklopca sa kaiprstom leve ruke bude u vi-sini oiju, a desna ruka sa zategnutim ka-napom pored desnog oka. Merenje se vri na taj nain to se poetni podeljak reglete poravna sa levom takom rastojanja na zemljitu, a na desnu taku rastojanja se naniani, pomeranjem kaiprsta po ivici strane poklopca. Po zavrenom nianjenju proita se podeljak i srauna mesni ugao. Skidanje i nanoenje koordinata na kartu vri se zatvorenom busolom. Poto je na lenjiriima (koji se nalaze na zakoenim ivicama osnova) izvrena podela na milimetre i santimetre od zajednike poetne take u suprotnom smeru, oni se mogu koristiti kao kraci koordinatomera. Skidanje i nanoenje koordinata vri se kao i sa koordinatomerom, sa napomenom da se odstojanja od koordinatnih linija moraju preraunavati u razmer karte. Za kretanje po nepoznatom zemljitu pomou azimuta potrebno je na pravcu kretanja prethodno izabrati take za orijentaciju (prelomne take) po karti i izraditi skicu (emu) rasporeda ovih taaka. Zatim se kod svake prelomne take transporterom izmeri azimut na sledeu taku i zapie na skici (emi). Pored toga, sa karte se uzimaju i drugi potrebni podaci koji su potrebni za lake i sigurnije kretanje (odstojanja izmeu taaka koja se pretvaraju u parne korake, proraunava se vreme potrebno za kretanje i dr). Na polaznoj taki (na uglomernoj skali busole) uzima se azimut prema prvoj pre-lomnoj taki i odreuje pravac (na nain kako je predvieno za pronalaenje take na zemljitu iji je azimut poznat). Ukoli ko se prva prelomna taka u nianskoj liniji ne uoi, kretanje treba vriti u pravcu nianske linije sve dok se ova ne pojavi, odnosno dok se ne doe do prelomne take. Ako je teren suvie ispresecan ili nepregledan (naroito nou ili po gustoj magli), pravac kretanja treba ee proveravati, a ponekad se mora kretati uz neprekidno korienje busole. Postupak na svim prelomnim takama isti je kao i na polaznoj. PROVERAVANJE I PRAVILNO KORISCENJE BUSOLE Pre poetka rada sa busolom (naroito ako se koristi prvi put) treba proveriti njenu ispravnost. Ovo se vri na sledei nain: osetljivost magnetne igle proverava se poto se busola poloi na horizontalnu povrinu i saeka da se igla umiri, posle ega se proita podeljak prema severnom kraku; zatim se igla (nekim elinim pred-metom) izvede iz ovog poloaja i saeka da se ponovo umiri. Ako je severni krak magnetne igle u ovom poloaju prema is-tom podeljku, ona je dovoljno osetljiva. Ovaj postupak treba ponoviti vie puta. Ako magnetna igla nije dovoljno osetljiva (kad daje razliite rezultate pri itanju pod istim uslovima), treba je namagnetisati; uravnoteenost magnetne igle pro-verava se prema dnu kutije. Ako igla nije paralelna sa dnom kutije, njen laki krak treba oteati pomeranjem gajke (koja treba da se nalazi na jedom od krakova igle, a u nedostatku ove laki krak moe da se otea lepljenjem voska ili slie materije. Ako navedene postupke nije mogue iz-vesti, busolu dati na opravku; pronalaenje stranih metalnih predmeta u busoli, moe se vriti na sledei nain: busola se najpre postavi na horizon-talnu povrinu i saeka da se magnetna igla umiri; zatim se (okreui busolu polako na mestu) posmatra da li magnetna igla ostaje u istom poloaju. Ako igla ne zadrava isti poloaj, znai da je u kutiji neki metalni (gvozdeni ili elini) predmet trun, koji treba ukloniti; ekscentrinost magnetne igle (pre-ma uglomeroj skali) utvruje se poto se busola najpre postavi u

osnovni poloaj, pa se kutija busole okrene tako da nulti podeljak bude prema vrhu junog (severnog) kraka magnetne igle. Ako je u tom sluaju severni (juni) krak igle prema podeljku 180 stepeni (32-00 ili 30-00), igla je prema uglomernoj skali centrina. Pri radu sa busolom u nj enoj blizini ne smeju se nalaziti metalni predmeti (eleznika pruga, gvozdeni most, gvozdeni stubovi, ograda i sl.). Za vreme jake grmljavine i u neposrednoj blizini elektrinih provodnika struje visokog napona, rad sa busolom treba izbegavati. Pri odreivanju pravaca (azimuta) na zemljitu (ak i pri najpovoljnijim uslovima) greke se ne mogu uvek izbei. Priblino se uzima da greka od 1 stepena izaziva bono skretanje za 20 metara, na duini jednog kilometra. Prema tome, pri kretanju pomou azimut (uoavanju cilje-va pomou azimuta) ne treba oekivati da se cilj uvek uoi u nianskoj liniji. Ukoliko je nitanska linija dua, utoliko su greke vee.