Milan Stojadinovi u Arhivu UDBE - II deo

Ekskluzivno, iz Arhiva UDB-e objavljujemo dosije Milana Stojadinovia u kome se nalaze izvetaji Nedieve specijalne, nemake i Titove policije.

Milan Stojadinovi biografija

(iz knjige "Biografski leksikon narodnog Predstavnitva - Senat", Narodna skuptina - iz 1939. godine) Milan Stojadinovi roen je 1888. godine u aku, gde je svrio srednju kolu. Pravne nauke studirao na Univerzitetu u Beogradu, a 1911. promovisan za doktora prava. Po zavretku studija kao dravni pitomac poslan je u inostranstvo radi specijalizacije finansijskih nauka, i tri godine proveo je u Nemakoj i Francuskoj. Neko vreme bio je u francuskom ministarstvu finansija, a 1917. ve na poloaju naelnika Ministarstva, a 1818. na poloaju generalnog direktora dravnog raunovodstva. 1919. dao je ostavku na dravnu slubu i odao se bankarstvu. Postao je direktor Engleske dravne banke, potpredsednik berze u Beogradui honorarni profesor nauke o finansijama na Pravnom fakultetu u Beogradu. Zatim je izabran za predsednika berze u Beogradu, na kom poloaju ostao due vreme. 1922. uao je u vladu Nikole Paia i zauzeo portfelj ministra finansija. S malim prekidima tu je ostao sve do 1926. godine. Za narodnog poslanika izabran je 1923. prvi put na programu Narodne radikalne stranke, a zatim je ponovo biran 1925. i 1927. kao nosilac liste. Bio je lan glavnog odbora Narodne radikalne stranke. 1935. u kabinetu Bogoljuba Jevtia, zauzeo je ponovo poloaj ministra finansija. 1935 imenovan je za senatora. 20. juna 1935. Stojadinovi je obrazovao svoj prvi kabinet, u koji su uli predstavnici tada opozicionih grupa dr Anton Koroec, dr Meho Spaho i drugi. Uz predsednitvo ministarstva zauzeo je i portfelj ministra spoljnih poslova. Do 4.2.1939. nalazio se neprestano na elu vlade. 1935. u zajednici s dr Koroecom, dr Spahom i drugima dao je inicijativu za obrazovanje Jugoslovenske radikalne zajednice, a na prvom kongresu ove stranke izabran je za predsednika njenog glavnog odbora. Na izborima 11.12.1938. bio je nosilac zemaljske liste Jugoslovenske radikalne zajednice, koja je na izborima dobila 305 poslanikih mandata. U februaru 1939. dao je ostavku na poloaj senatora i zadrao mandat narodnog poslanika.

DOKUMENTA TAJNE POLICIJE

-Bunjevi Pavle izjavljuje da su s dr Hazanom (efom masona u Niu koji je bio i rukovodilac IS-a) saraivali pored ostalih i dr Milan Stojadinovi. Bunjevi pretpostavlja da su oni radili i za IS. -Godine 1939-40 Bunjevi je od dr Hazana nosio nekoliko pisama pored ostalih dr Stojadinoviu i gospoi Mabel Gruji. -Bunjevi tvrdi da je Stojadinovi visoki funkcioner masonerije.

Od agenata koji su saraivali s PDS

Kratko pismo naeno u korespondenciji koje pokazuje poslovne veze s uvenim korupcionaem Radom Paiem (sinom Nikole Paia). Rade Pai je, kae se u ovom dokumentu ohadia, bio jedna od najtamnijih figura preanjeg beogradskog "Sitija", koji je bio spreman za svaku podvalu, tavie i za otvorenu prevaru. Sledi pismo: G M.Stojadinoviu, predsedniku vlade i ministru inostranih dela Potovani g. Predsednie, Potvrujem Vam ovim da ja od vas nemam vie nikakva potraivanja. Prema tome ja Vam izjavljujem da mi nita ne dugujete niti da od Vas neto potraujem. 24.11.1937, Va, Rade Pai.

Augusta Stojadinovi, roena GAZZI...

Ljoti je dao informacije o susretu u Veneciji i italijanskim nastojanjima da Stojadinovia postave za predseednika vlade umesto Nedia. U prvom Helmovom izvetaju iz 20. avgusta 1941 kae se da ak ima indicija da je posetila i Berlin, gde ju je navodnu primio Firer. U Italiji je bila od 7.7. do 10.7 1942, gde se s dve kerke srela s grofom anom, Musolinijem i italijanskom kraljicom. 7.1.42. VERMARK

Ocena BDS akata Stojadinovi dr Milana

Odmah nakon dolaska u Beograd Nemci su se trudili da utvrde i objasne interniranje Milana Stojadinovia. Odmah nakon dolaska u Beograd ratna grupa Sipiesa trudila se da objasni hapenje i prebacivanje ranijeg ministra predsednika Milana Stojadinovia u Grku, a time i predavanje Englezima. Predlae izvetaj inovnika Sedmog kvarta Uprave grada Miodraga Lazia list 1-5 i ranijeg efa policijskih agenata ohadia. Oba inovnika daju prilino tanu sliku o svojim funkcijama i imenuju etrnaest inovnika koji su uestvovali kod nadzora tj. prebacivanja u Grku. Iz izvetaja ohadia se jasno vidi da je Stojadinovi u Solunu bio predan engleskom konzulu. Izvetaj policijskog inovnika Gojka Milovanovia koji je bio poslan RSHA-u se nalazio ovaj akt. Kod pretraivanja materijala o Stojadinoviu u arhivi policijskog predstavnitva u Beogradu pronaena je jedna naredba sreskog naelnika iz Nikia iz koje se razbire da je Stojadinovi ve 1932. bio nadziran od policije. Ss-naupt koji je radio na korienju arhivskog materijala pribeleava da jedno pismo sina ministra predsednika Paia koji je oznaen kao ozloglaeni korupcionista dokazuje da je Stojadinovi sa istim stajao u poslovnoj vezi. Na listu 37-42 nalazi se originalno pismo Stojadinovia kraljevskom namesniku Radenku Stankoviu u kojem se on ali zbog ogranienja koja su mu bila postavljena pod vladom Cvetkovia. V-MANN "117" koji je predao jedan izvetaj o interniranju Stojadinovia, list 48, bio je po ss-hauptstrmn gede-u" oznaen kao poverenja vredan saradnik, list 45, on je tvrdio da je knez Pavle mrzeo Stojadinovia jer je ovaj vodio prijateljsku politiku sa Nemakom. Nassentstein zabeleava da mu je ve godinu dana poznat izvetaj na listovima 53 i 54 o tajnim mahinacijama dr Milana Stojadinovia. On potie iz jedne tiskane broure protiv biveg ministra predsednika koja je bila izdana za vlade Cvetkovia. U izvetaju optuuje se Stojadinovi zbog saradnje sa engleskim agentima Julijus Hanauom i Dobrivojem Teoviem. Ukazuje se na njegovu saradnju sa Jevrejima Vokerom kod "Standard oil kompani" i Arturom Mariem od "el kompanija". U ostalom se tvrdi da je Stojadinovi svoju vladajuu mo koristio u svrhu svojega bogaenja. RSHA je poslao jedan prevod knjige "Lani voa dr Milan Stojadinovi i njegove veze sa Jevrejima, slobodnim zidarima i IS" da bi se pronalo pisca knjige i da se sadraj knjige sa prevodom ispita na identino. U odgovoru se tvrdi da se stvarnost pisca nije moglo pronai i da se kao idejni uzronik morao oznaiti Cvetkovi i njegova okolina, list 58-60. Neki v-mann koji nije oznaen ni pseudonimom ni ifrom, list 61, donosi glasinu o skorom povratku Stojadinovia i preporuava se dravnoj i propagandnoj slubi da potakne beogradske novine da posvete veu panju poglavlju Stojadinovi. V-mann "119" (Sarapa) donosi glasinu da se pria o linostima koje su stajale blizu nemakim vojnikim krugovima da se sa nemake strane vode pregovori sa Englezima o razmeni Stojadinovia za pet engleskih generala, list 62 i 63. K

ovome se primeuje da je ova glasina svojevremeno prema shvatanju nemakih krugova bila namerno irena od Ljotia da bi se proirio jaz izmeu Nedia i Aimovia koji je vaio kao dra mesta za Stojadinovia. Na listu 64 do 71 pojavljuje se jedan izvetaj koji oito potie sa volks deltschersle strane, a predat je delatnoj komandi u Vel Bekereku kod Zrenjanina. V-mann je prilikom jedne kaznene akcije maarske policije u Novom Sadu kojom prilikom je bio ustreljen brat biveg bana Dunavske banovine Svetislav Raji, u stanu istoga pronaao pismo Stojadinovia i ministra unutranjih dela Koroeca iz kojih se razbiralo da je Stojadinovi nakon svoje posete u Nemakoj januara 1938. traio otre mere protiv nacionalsocijalistike propagande meu folksdojerima, listovi 64-68. Na listu 73-75 javlja se Ssobercharsufue "Beck" da je ranije rukovodio statistikim uredom nemake volks grupe Jugoslavije Johan Vuschktvus Nemac u Novom Sadu saoptio da je major Bauer od Asta Beograd (Georg Paor nemaki major iz Prvog svetskog rata bio haupt v-mann asta Beograd pod pseudonimom dr Bergman) od njega traio uvid u originale optuujuih naredaba Stojadinovia iz vremena njegovog vladanja. Bauer je izjavio da se za sve interesovao dravni savetnik dr Turner koji je svojevremeno vodio sve pregovore nemake volks grupe sa jugoslovenskom vladom po nareenju dr Janka voe volks grupe. Do okupacije Jugoslavije bio je Vcch pozvan od Cvetkovia koji mu je dao stanovite izjave o povlaenju Stojadinovia. Cvetkovi je naznaio da je Stojadinovi zajedno s grofom anom planirao jedan italijansko-jug. komplot protiv Nemake. Cvetkovi je ovu izjavu hteo da da samo nemakom ministru spoljnih poslova ili opunomoniku. Stojimirovi-Jovanovi beogradski urnalista posetio marta 42 SS-obersturm firera Shrotra i zabeleio da se njegovi memoari o Stojadinoviu za BDS od vanosti nalaze u Upravi grada Beograda i da su oni od inovnikog pripravnika Anastasijevia bili predani policijskom koncipijentu Joci Radonjiu (list 77) Poslednji je izjavio da su isti posle bombardovanja nestali s njegovog pisaeg stola. Sledei listovi se bave s putovanjima Auguste. Ovde treba napomenuti da je za vreme ukpacije ona priredila nemakim vlastima naroito poslanstvu znatnih potekoa jer je htela da igra neku politiku ulogu. Istom Neucbaher joj je dao do znanja da ne eli politikih kruoka oko nje. Ona se viekratno nalazila kao gost kod ministra spoljnih poslova Reicha u Nemakoj a takoe i u Italiji. Ljoti je 25.7.42 list 79 saoptio da je grof ano pozvao gospou Stojadinovi da doe u Italiju. Tamo da se ona s njim sastala u Veneciji a da je kasnije bila primljena u Rimu od Musolinija i italijanske kraljice. ano je navodno obeao da e Stojadinovia preko svojih veza osloboditi iz engleskog zarobljenitva. On treba da se povrati u Srbiju i preuizme vladu od Nedia. Na stranjoj strani lista 77 pojavljuje se kao informator BDS Miterhamer atae za tampu kod nemakog poslanstva koji je bio pitan o putovanju gospoe Stojadinovi u inostranstvo. Ast javlja (78) da su simpatije g. Stojadinovi za Nemaku nestale jer nemaka vlada nije nita sprovela da se zavri prisilan boravak njenog mua. O pristiglom

materijalu i putovanjima g. Stojadinovi napravljen je izvetaj na RSHA, mada je na listu 139 V-mana "139" javio da je se g. Stojadinovi povratila s putovanja bilo mu je naraeno da sazna rezultate i utisak s putovanja. On to ini u svom izvetaju na listu 95. Kod toga se ispostavilo da je ona dodue svuda susretljivo i ljubazno bila primana bez da se mogao ubvrditi neki sastanak Musolinijem i krljicom. Ona izvetava i o neprijateljskom raspoloenju Italijana prema Nemakoj i prijateljskom prema Engleskoj. Musolinija se dodue priznaje radi njegovih velikih uspeha, no ipak su Italijani uvereni da e oni u sluaju poraza Osovine biti poteeni od represalija jer se kao proitivnici Musolinija na elu nalazi kralj Emanuel i prestolonaslednik Umberto. Iz izvetaja 139 je politiki vano to je on imao utisak da je ona po Milanu Aimoviu i Dragom Stojadinoviu, bratu biveg predsednika, bila ovlaena da odri politike veze. Nadalje se iz ovoga kao i ostaloga na listu 103 vidi izvestan dodir gospoe Stojadinovi s poslanikom Manelijem. Na listu 108 nalazi se jedno dalekopisako pismo ustanove dravne policije Graz iz kojeg se razabire da se u Grazu u zatvoru nalazi neki Aleksandar Edmond von Hagenau pod sumnjom pijunae. Kod toga je on naveo preko 20 lica, meu njima i Stojadinovia a koji su bili nastanjeni na podruju Jugoslavije a koje je upoznao preko svog adoptivnog oca Milana ukia, sa kojim je stajao u vezi. Stapograz moli da li o ovim licima postoje obavetenja u pijunsko policijskom smislu. Oito su pogreno dospeli u akt izvetaj jednog urnaliste Miodraga Savkovia (list 110) u kojemu se on izraava kritino o pitanju hleba u Beogradu i izraava stav protiv Dirisa. Iku Paranosa oglaava koruptivnim.

Rezime iz arhive Gestapoa...

Predmet: Slika Julisa Haunauna Olovkom prevod Osuv teichman Beograd 10.10.41. Izvod sadrine: Bivi predsednik vlade vodio dvolinu politiku. Prividno on je bio pristalica totalitarizma i naginjao dravama u kojima je postojao ovakav reim, a stvarno je pravio trgovake i finansijeke poslove preko Jevreja kao predstavnika zapadnog kapitalizma, poto je i sam Stojadinovi hteo da vlada Jugoslavijom preko velikih kapitala, iji bi vlasnik on bio. Tajno delanje dr. Milana Stojadinovia Bivi predsednik jugoslovenske vlade Milan Stojadinovi vodio je jednu mranu i zakulisnu politiku. U svome referatu izneemo nekoliko detalja iz tajnog delanja dr Milana Stojadinovia.

Najvre veze dr Milana Stojadinovi bile su sa Jevrejima. S poloaja naelnika ministarstva finansija dr Milan Stojadinovi poeo je da hvata svoje prve veze s Jevrejima. On je pomou tih veza doveden kasnije za direktora londonske banke u Beogradu. Ta banka je bila samo prividno u rukama Jevreja, a u stvari ona je bila veoma znaajno sedite engleske tajne slube za Podunavlje i Balkan. Za vreme dok je bio u upravi engleske banke dr Stojadinovi se upoznao s dva najtalentovanija agenta engleskog IS Julijusom Hanauom i Dobrivojem Stooviem. S ovom dvojicom engleskih agenata on je vezan mnogim poslovnim i politikim tajnama. Kasnije Julijus Hanau silno se obogatio bavei se silnim poslovima i postao ef engleske obavetajne slube u Jugoslaviji, a dr Stojadinovi je Stoovia uveo u politiku i uveo ga ak za ministra u svojoj vladi. Kada je dr Milan Stojadinovi posao ministar finansija prva mu je briga bila da ostvari kartele benzina, piritusa i kvasca. Tu poinje zavoenje velikih zatitnih carina za one industrije koje su organizovane u ovim kartelima, a tada istovremeno poinje i skakanje cena ovim artiklima, kvascu od 6 na 32 dinara po kilogramu, benzinu, petroleumu i nafti od 0.50 i 0.80 na 8.10 pa i 12 dinara po kilogramu. Naravno da je tu kartelsku politiku dr Milan Stojadinovi provodio ortaki s vodeim linostima kartelisanih industrija. Od tada datira njegova veza s Jevrejinom Vokerom iz "Standard oil kompanija" i Jevrejimom Arturom Mariem i ostalim Jevrejima iz "el grupe". Oni su dr Stojadinovia u dva maha vodili u Ameriku gde je stupio u vezu s amerikim rotarijancima. Kada je doao na poloaj predsednika vlade dr Stojadinovi je davao utisak oveka koji je reen da ide novim putevima. Izgledalo je kao da ga je opozicionarstvo preobratilo i pouilo u dobrom smislu. U to vreme izvrena je i preorjentacija u naoj unutranjoj i spoljnoj politici. Bili su odreeni novi pravci nae politike. Dr Stojadinovi kao novi predsenik vlade dobio je poverenje da tu politiku sprovodi, ali je on ambiciozan i pohlepan na materijalna bogatstva odmah pokuao da taj novi pravac nae unutranje i spoljne politike upotrebi za sebe lino. Uinilo mu se da je doao zgodan as da ostvari svoje krajnje ciljeve i potpuno zadovolji sve svoje ambicije, tj. da vlada bez kontrole po izvesnim politikim naelima. Da je kojom nesreom bila data puna vlast dr Stojadinoviu on bi je odmah iskoristio za svoje ciljeve, za sticanje to veeg materijalnog bogatstva i pravljenje to veih poslova i finansijskih transakcija. Njegov program je ovaj: vladanje narodom pomou ogromnog kapitala koji bi bio privatno vlasnitvo ovog idejnog voe.

Agent "119"
Iz krugova bliskih nemakim krugovima saznaje se da Nemci vode pregovore s Englezima da za putanje na slobodu dr Milana Stojadinovia kao kompezaciju puste pet engleskih generala - zarobljenika, koji bi bili nephodni Englezima. Crvenom oznakom "Hitno".

Uputstvo iz Nemake
U Italiji je prilikom bekstva uhvaen bivi poslanik Engleske u Beogradu Kembel (CAMPBELL) i interniran. Berlin je predloio Londonu da Kembela zamene Stojadinoviem. Stvar se navodno nalazi na dobrom putu. Povratak Stojadinovia u Beograd predstavljao bi bez sumnje politiki dogaaj prvog reda. Poznati prijatelj Nemaca bi politiki centar glavnog grada duboko preobrazio i svojim autoritetom dao nov peat javnom ivotu Srbije. Ljotiev pokret nema mnogo simpatija za g Stojadinovia. Dozvoljavam sebi da preloim, da se kroz srpsku dravnu propagandnu slubu obaveu beogradski listovi da poklone panju i priznanje periodu srpske politike za vreme Stojadinovia. Gospoa Stojadinovi dobila je slike s Mauricijusa, ali kae da ih je dala italijanskom poslaniku, poto njega one mnogo zanimaju.

Predmet: Politika grupa Stojadinovia

od 6.5.42. -Major Bauer iz AST-a otiao u Novi Sad da vidi originale naredbe koje terete Stojadinovia. Upravnik statistikog ureda mogao je da mu pokae samo jednu kopiju. Izvetaj kae da je Cvetkovi traio da da vanu izjavu o Stojadinoviu, ali zahteva da to bude ministar spoljnih poslova ili njegov opunomoenik. Iz nagovetaja koje je uinio Cvetkovi, izlazi da se Stojadinovi prilikom sastanka s italijanskim ministrom spoljnih poslova grofom anom na Bledu, sporazumeo o stvaranju komplota ItalijaJugoslavija protiv Nemake. Taj plan, osim Stojadinovia poznat je jo samo knezu Plavlu i voi Hrvatske seljake stranke Maeku. 17.7.1942. Agent Fric javlja kako mu je "u vezi Stojadinovia Milanovi rekao da je Stojadinovi bio poetkom 39. godine smenjen jer je princ Pavle lino od rukunskog kralja uo za sporazum Stoajdinovia s Hitlerom o obrazovanju velike Srbije koja bi obuhvatala i Solun, dok bi se Hrvatska i Slovenija nalazile van granica te nove drave. Ove podatke Milanovi je uo od princa

Pavla lino. Isto tako Stojadinovi je napravio sporazum s italijanskim ministrom inostranih poslova anom o podeli Albanije na osnovu ega bi severni deo pripao Jugoslaviji, a juni Italiji.

Veliki Bekerek
9.2.42.godine U kaznenoj akciji maarske policije u Novom Sadu od 21. do 23. 1. 42 ubijen je izmeu ostalih i brat biveg bana Dunavske banovine Svetislava Rajia. Jedan poverenik ovdanje naao je u njegovom stanu znaajna akta ministra Koroeca i predsednika Stojadinovia koja se dostavljaju u fotokopijama u prilogu. Originali postoje u ovoj slubi. Za biveg ministrapredsednika Stojadinovia primeuje se sledee: Stojadinovi je bio 13.1.38 u dravnoj poseti Rajhu, gde je bio primljen sa svim poastima. Nekoliko nedelja kasnije pisao je banu Dunavske banovine priloeni akt, a preko svojeg ministra unutranjih poslova Koroeca izdao je priloenu naredbu. U vezi s ovom akcijom istrebljenja baeno je oko hiljadu folksdojera u zatvor, koji su tueni i kinjeni. Folksdojeri su imali i nekoliko mrtvih. Osim toga "Volks" grupa tada je platila vie od tri miliona dinara na ime kazne. Na narednim parlamentarnim izborima kandidovao se dr Stojadinovi, "veliki prijatelj nemakog naroda" u apatinskom srezu njegovog intimnog poverenika Ota Gavrilovi Fiera, iji je izbor proveo sa najbrutalnijim prisilnim sredstvima, a da bi nemako stanovnitvo toga sreza i duevno slomio i ponizio.

Pismo Milana Stojadinovia

Gospodine Bane primio sam va izvetaj pov. br. 78 i tim povodom ast mi je ponoviti moju usmenu preporuku, a naime da se prema Nemcima, jugoslovenskim podanicima, koji bi irili nacional-socijalistiku propagandu u naoj dravi postupi najenerginije i primene nastroije zakonske mere kako bi se i najmanji pokret jo u poetku suzbio i unitio. Isto ovakva nareenja data su i Upravi grada Beograda, ukoliko se tie Paneva, a takoe i pres birou ukoliko se tie pisanja listova koji izlaze na nemakom jeziku. Primite gospodine bane uverenja o mom odlinom potovanju, predsednik ministarskog M.Stojadinovi saveta i ministar inostranih poslova dr

Naredba svim sreskim naelnicima, predstavnicima gradske policije, kapetanima gradske policije, Upravi policije Novi Sad, ministra unutranjih poslova dr Koroeca
-Od prisajedinjenja Austrije nemakom Rajhu ojaala je nacionalsocijalistika propaganda i agitacija u krajevima nae zemlje gde ivi nemaki manjinski element. Ta propaganda u poslednje vreme prema svojoj sadrini, taktici i obimu postaje opasna po nae nacionalne interese i prevazilazi granice zakonitosti i dozvoljenog. Da bi se nai nacionalni interesi zatitili i stalo na put ovoj nedozoljenoj i tetnoj propagandi i agitaciji preporuujem vam da izdate uputstva i nareenja vama podreenima da prema naim dravljanima nemake narodnosti koji bi irili nacional-socijalistiku propagandu u naoj dravi postupaju najenerginije i primenjuju najstroije zakonske mere, kao i da se o izvrenju izdatih naredaba i uputstva o ovom smislu starate i obavetavate me o svim znaajnim momentima po ovom pitanju.

Predmet: Povratak gospoe Auguste Stojadinovi iz Italije

Prevod, Izvod "139" Gospoa Augusta, supruga biveg predsednika vlade Milana Stojadinovia otputovala je 16. jula 42 godine u pratnji svojih obeju kerki u Italiju. Najpre se zadrala u Venciji, a potom je preko Lago Maore otputovala za Rim, gde se zadrala ukupno oko tri dana da bi izdejstvovala paso za Krf, gde jo ivi majka, i sestra udata ranije za biveg poslanika poiveg Vlajka Kazimirovia. U Rimu se nije videla sa grofom anom niti s nekom od vodeih linosti italijanske politike, ali je nailazila na neobino srdanu predusretljivost kod svih italijanskih kako zvaninih, tako i privatnih linosti. Tako je s najveim oduevljenjem priala o ljubaznosti i prijateljstvu koji su joj Italijani ukazivali u svakloj prilici, kao supruzi dr Milana Stojadinovia, govorei joj da je dr Stojadinovi najvei politiar Jugoslavije. Iz daljeg izlaganja g. Stojadinovi vidi se da u Italiji uopte ne znaju za Srbe kao nacionalni i geografski pojam ve da sve posmatraju kao nerazvijene delove ije aveti se jo plae. Tvrdi da svi italijanski krugovi nepodeljeno mrze Nemce, da je anglosaksonska struja veoma jaka, da se Engleza plae, da je gro kapitala u Italiji investirala Amerika, da je niz banaka u glavnim ulicama Rima s amerikim kapitalom, i da se italijanskom privrednom ivotu osea silan zastoj zbog prestanka trgovakih odnosa sa Sjedinjenim Dravama. Kretanje po ulicama u Italiji jako je kontrolisano, oko palate Venecija neprestano krui oko 20 agenata tajne policije tako da je obinim

prolaznicima potpuno nemogue da se priblie ovoj palati u kojoj zaseda Musilini, ni na veoj distanci. S druge strane, gospoa Stojadinovi potvruje da od revolucije u Italiji ili nekih bliih znakova nema nita, da su to samo produkti anglosaksonske propagande i pustih fantazija. Istovremeno kae da narod u Italiji vrlo trezveno i objektivno misli, da svi neogranieno veruju Musoliniju, jer da je zemlja pod njim dobila neuveni privredni prosperitet i socijalnu pravdu. Talijani su joj rekli da su oni spremni na sve eventulnosti u pogledu ishoda rata. Ako osovina pobedi, u ta sve manje veruju, za njih e biti rava situacija utoliko to nita nee dobiti naroito, ne od francuskog naslea, to su oni mnogo oekivali, i besni su i ogoreni na Francuze u vezi s poslednjim dogaajima u severozapadnoj Africi. U sluaju pobede anglosaksonaca Italijani misle da bi samo bio smenjen Musolini i vrhovni faistiki forum, a da bi ceo italijsnaki narod bio poteen represalija jer bi se u tom sluaju naao na elu kralj Vitore Emanuelo, a naroito prestolonaslednik Umberto koji je poznat kao veliki i konstantan protivnik Muslinija. Ovo su uverenja svih prosenih Italiana, pa i mnogih vodeih linosti. Gospoa Stojadinovi kae da je uspela da se vidi s nemakim poslanikom u Rimu, ali ne kae s kojim. Moj je utisak da su Milan Aimovi i Dragi Stojadinovi odredili Augustu da treba da odrava veze s italijanskim diplomatsko-politikim krugovima na koje oni raunaju. Gospoa Stojadinovi vratila se iz Italije i s Krfa 19. novembra 42. kada je stigla u Beograd. Pisano olovkom "139"

Prebacivanje Stojadinovia
raeno 12. maja 1941. godine u kancelariji etvrtog kvarta UGB. Paraf: Helm Prema usmenom nareenju nemakih vojnih vlasti a po pitanju g. Milana Stojadinovia ast mi je podneti sledei izvetaj: Od strane upravnika grada Beograda gospodina Drinia bio sam odreen reenjem na Ilidi kod Sarajeva sa etiri agenta: Duanom Jankoviem, Duanom Vukomanoviem, Martinoviem i Boidarom Boinoviem radi obezbeenja i uvanja dr Milana Stojadinovia. Pre mene su bili na Karanu i Rudniku inovnici uprave grada gospodin Anastasijevi i Popovi. Na Ilidi sam bio od 12. februara 41. godine do 17. marta. Prema nareenju tadanjeg upravnika Drinia imao sam na Ilidi voditi rauna da se Stojadinovi ne sastaje ni sa kim i da mu se sva pota cenzurie, pa da o svim zapaanjima izvetavam gospodina Drinia ili gospodina Mila Jovanovia, efa odeljenja opte policije kao i da svu potu zaplenjenu aljem u Beograd to sam ja tako i radio. Za vreme moga slubovanja na Ilidi dva puta je dolazila supruga dr Stojadinovia i ostajala po nekoliko dana (odobrenja je gospoa dobijala u Beogradu, a od koga nije mi bilo

poznato). Dok sam ja bio na Ilidi s dr Stoajdinoviem etao sam jedan sat prepodne i po jedan sat popodne, a odlazili smo i u vojnu bolnicu u Sarajevu gde je g. Stojadinovi leio zube. 15. marta telefonski iz Beograda naredio mi je bivi upravnik Drini da e doi u nedelju 16. marta iz Beograda s automobilima jedno lice i da e ono preduzeti sve za Stojadinovia i da e ono nareivati dalje ta treba i kako se mora postupati. 16. marta 41. u podne doao je u Sarajevo tadanji naelnik agenata gospodin Miodrag ohadi s dva automobila i agentima i preneo mi naredbu da se ima ii za Veles i odmah odredio da sa mnom ima ii podnadzornik agenata urakovi, koji e to samnom i saoptiti gospodinu Milanu Stojadinoviu. S Ilide smo krenuli 17. marta 41 u pet i trideset asova izjutra automobilom gospodina Stojadinovia ja, podnadzornik urakovi i ofer Pera Lazarevi, a u drugom automobilu saekali su nas pred Sarajevom Miodrag ohadi, ef agenata, Gojko Milovanovi, ef krivine policije, i agenti Mitaevi, Graovac i ofer Dobrosav Eimovi.Oni su nas stalno pratili i nisu nam dozvoljavali da se udaljujemo. Po naem dolasku s Ilide ef odeljenja g. Jovanovi se u dva maha telefonski interesovao u vili na Ilidi da li smo otili. Stvari koje je ostavio Stojadinovi spakovao je i preuzeo na sebe da poalje u Beograd agent Vukomanovi. 18. marta kada smo stigli u Veles iz drugog automobila saopteno je urakoviu da se ima produiti za eveliju to je ovaj i saoptio gospodinu Stojadinoviu. Kada smo stigli automobilima ispred evelije nareeno je iz drugog automobila da se stane i eka dalje nareenje. Mi smo ostali a s drugim automobilom ohadi i ostali otili su nekud gde su se zadali oko tri etvrt asa, vrativi se s jednim civilom i naredili da imamo ii za njima. Tako smo automobilima stigli po podne na elezniku stanicu Ekt domeni. Tu su ohadi i Milovanovi s gospodinom Stojadinoviem otili kod efa stanice, a nama su kroz pola sata naredili da se odmah vratimo. Miodrag Lazi, inovnik Sedmog kvarta UGB

Izvetaj Gojka Milovanovia, koji je po nalogu vlade sproveo preanjeg ministra i predsednika vlade Stojadinovia u Grku.
Izvetaj ranijeg efa agenata ohadia bie naknadno dostavljen. Prevod nemakog dokumenta Paraf: Helm Beograd 27. maja 41. ohadi: Ne seam se datuma, bilo je oko polovine marta. Bio je petak, pozvao me upravnik grada gospodin Drini i rekao mi da s organima ima da idem za Sarajevo da otpratim gospodina Stojadinovia do grke granice. Zamolio sam upravnika da me ne upuuje jer lino poznajem g Stojadinovia ali mi je on rekao da on nareuje i da ja imam da posluam. Sutradan prepodne, subota opet me je pozvao upravnik i rekao mi da svoju

sliku predam g. Jovanoviu, tadanjem efu odeljenja opte policije. Tom prilikom saoptio je da je tadanji ef krivine policije Gojko Milovanovi, a da e ostale organe odrediti gospodin Jovanovi. Sliku sam predao radi pasoa. U tom je naiao kod gospodina upravnika ef odeljenja opte policije Jovanovi i ef krivine policije Milovanovi. Tu smo izmenjali pozdrave, pa mi je Jovanovi rekao da odem kod njega u kanelariju i saekam ga, to sam ja i uinio. Zaboravio sam da kaem da mi je upravnik rekao da ja imam da budem u drugim kolima s dva organa, pratim kola u kojima e biti Stojadinovi radi bezbednosti, kao i da e Gojko Milovanovi nas saekati u Skoplju i odvesti nas do granice. Kada su g. Jovanovi i Milovanovi doli doneli su formulare za pasoe. Ja sam popunio formular za sebe, a njih dvojica za ostale organe. Tada sam video da na put pored mene idu Miodrag Lazi, inovnik, koji je u to vreme bio ef slube bezbednosti kod dr Stojadinovia u Sarajevu, Borivoje urakovi, podnadzornik policijskih agenata, Sotir Pitaevi i ore Grahovac, agenti, kao i dva ofera agenata Slobodan Malivukovi i Petar, ijeg prezimena sada ne mogu da se setim. Tada je reeno da istog dana uvee krenemo vozom za Sarajevo, gde emo stii u nedelju, a u ponedeljak ima da krenemo automobilima iz Sarajeva za grku granicu. Pored toga, gospodin Jovanovi mi je rekao da doem popodne i primim validni paso, a gospodin Milovanovi mi je rekao da e me saekati u Skoplju, odnosno na putu do Skoplja ka Velesu, na izlazu varoi Skoplja pa sam ja otiao. Istog dana u subotu popodne ja sam doao na odeljenje gde mi je reeno da odem dole do gospodina upravnika jer me je traio. Kada sam mu se javio on mi je dao jedno pismo, ek na slobodnu zonu Jugoslavije u Solunu u vrednosti od 50.000 drahmi. Ovaj ek-pismo je glasilo na Upravu grada, pa mi je gospodin upravnik dao jedno ovlaenje da ja mogu podii tu sumu u jugoslovenskoj slobodnoj zoni u Solunu, i da tu sumu na priznanici predam dr Stojadinoviu i kaem mu da je to za njegov troak. Dok sam ja jo bio kod upravnika doao je gospodin Jovanovi i predao mi moj vizirani paso, kao i pasoe organa koje sam napred naveo. Posle ovoga upravnik grada predao mi je 10.000 dinara da od te sume kupim hranu za sve organe kao i za dr Stojadinovia, kao i da kupim voe za dr Stojadinovia, platim prenoite i za sve mu podnesem raun. Zatim je rekao da se ima ii ovim putem: Sarajevo, uice, aak, Raka, Kosovska Mitrovica, Pritina, selo Lipljane, gde e biti prenoite, dalje Skoplje, Veles, evelija, grka granica. Zatim mi je naredio da sa ostalim organima odem u hotel "Evropu" u Sarajevo, gde e me on traiti sutradan telefonom. Kada sam te veeri doao na elezniku stanicu za sarajevski voz naao sam sve oragne na okupu. Sutradan pre podne u vozu predao sam svakom svoj paso i zajedno smo jeli. Po prispeu u Sarajevo organi su otili u hotel, a ja na fudbalsku utakmicu Slavija-Jedinstvo. Tu je doao i inovnik Lazi i rekao mi da me traio u hotelu, da mu je upravnik telefonirao da e Stojadinovi ii za Grku, a da se o polasku, odnosno asu polaska dogovori sa mnom i da e me nai u hotelu. Posle utakmice otili smo u hotel, gde su nam rekli da je zvao upravnik i da se ne udaljujemo, jer e nas ponovo zvati. Portir je

uskoro pozvao Lazia na telefon. On je uao u kabinu, poto je govorio, rekao mi je da se javim jer me eka upravnik na telefonu. Tom prilikom upravnik me pitao kako smo stigli, naredio mi da ujutru rano krenemo. Posle ovog razgovora ja sam sa Laziem otiao u moju sobu, podelio hranu kupljenu za put i saoptio mu kojim se putem ide, tj kako je upravnik naredio i predao mu jedna kola. On je odmah uzeo sebi na slubu urakovia i rekao mu da poe s njim i da e noiti na Ilidi, a ja s drugim kolima poto sam u pratnji saekao sam ga na izlazu iz Sarajeva, prema Viegradu. U ponodeljak ujutru ja sam s autom i ljudima ekao Lazia, ali je on doao tek docnije, skoro oko sedam asova. On Lazi iao je u prednjim kolima s dr Stojadinoviem, urakoviem, a ja sam bio u drugim kolima s Pitaeviem i Grahovcem. Tako smo putovali odreenim putem sve do Kosovske Mitrovice, kada je nama u drugim kolima nestalo benzina, pa smo tu stali da kupimo. Prilikom ovog izostanka izgubili smo prvi auto, jer smo u mraku zalutali i otili ka Gnjilanu, pa smo zalutali i tek oko ponoi stigli u Lipljane-andarmerisku stanicu, gde je odreeno konaite. Kada smo stigli u andarmerisku stanicu gospodin Lazi mi je rekao, koji je ve bio u krevetu, da nas je telefonom traio upravnik. Sutradan ujutru otiao sam u potu u Lipljan oko est asova i javio se upravniku. Pitao me zato smo tako dockan stigli, nata sam mu odgovorio zbog nestaice benzina, kao i da ne idemo tako sporo. Odavde smo krenuli oko 8 asova, i kada smo stigli u Skoplje i proli kroz isto na izlazu, mislim kod troarine ili bolnice, gospodin Gojko Milovanovi mahao je rukom i mi smo stali i uzeli ga u naa kola i produili put. U kolima mi je Milovanovi pokazao paso dr Stojadinovia koji je bio viziran za Grku. Tako smo preko evelije preli granicu u Grku. Prelaz je izvren na sledei nain. Kada smo stigli u eveliju na auto je izbio napred, jer je gospodin Milovanovi poznavao put, poto je on kako mi je rekao u autu, ve bio na granici i pregledao put kojim treba ii, te smo stali na jednom mestu, pa je i auto u kojem je bio dr Stojadinovi stao. Tada smo mi krenuli za varo, otili u komesarijat, traili komesara, koji je ve bio upoznat od gospodina Milovanovia i s njim otili i uzeli jednog finansa koji je takoe uao u kola i krenuli ka granici. Kada smo stigli komesar i finans izali su, a mi smo ostali u autu. Zatim su dole grke pogranine strae i finansi i zajedno stigli na Idomeni, grku pograninu stanicu. Ove grke pogranine finansijske strae stajale su na papui automobila. Kada smo stigli u grki komesarijat mi smo saoptili grkom komesaru da je dr Stojadinovi stigao i s nama uao u komesarijat. Komesar je zatraio pasoe. Milovanovi je predao Stojadinoviev paso. Grki komesar je pitao koje najstariji meu nama i ko je ef, te sam ja predstavio Milovanovia, te je on izmenjao nekoliko rei na francuskom i ja sam govorio grki. Tom prilikom sam rekao komesaru, a i dr Stojadinoviu da smo mi zavrili nau misiju i da mi nemamo nita vie s njim, kao i da ima jedan ek na 50.000 drahmi da naplatim ujutru i novac mu predam. Na ovo se dr Stojadinovi zahvalio. Grki komesar je rekao da su dva grka policijska oficira ve pola autom iz Soluna i da e svakog trenutka stii.

Tada je Milovanovi naredio da se nai automobili i svi organi vrate za eveliju-Beograd, a kako u meuvremenu je dr Stojadinovi izrazio elju da ga pratimo do Soluna to smo mi ostali. Nakon izvesnog vremena stigla su dva grka automobila s dva policijska oficira. Jedan je bio major, mali suv plavi, a drugi pun, crnomanjasti i imao je koskane naoare. U prvim kolima sedeo sam ja ovaj grki policajac s naoarima i jedan andarm na boku, a u drugim Stojadinovi, Milovanovi i taj grki major u civilu. U Solun smo stigli u mrak, pa kako je isti zamraen to smo ili kroz Solun i stali pred jednu kuu za koju mislim da se nalazi u blizini keja. Tu smo svi izali, i Grci kako nisu govorili nijedan drugi jezik zamolili su me da kaem dr Stojadinoviu da se tu ima odmoriti, uzeti aj i priekati dok se ne rei gde e ii. Kada smo uli u kuu tu nas je saekala jedna gospoica i jedna devojica i sa nama je ostao taj crni policajac, ali sada bez naoara. Tu smo dobili aj i konjak, a zatim smo tu i veerali. Kako smo bili svi umorni to smo razgovarali gde emo noiti i dogovorili smo se u "Mediteran palasu", jer je tako dr Stojadinovi hteo. Ali nam je Grk rekao da je hotel sruen bombom iz aviona. Tu smo ostali neko vreme, pa je ovaj Grk iao nekoliko puta na telefon i s nekim razgovarao. Oko 23 asa doao je taj grki major, plavi, mali i rekao mi da se spremim. Tada sam video jo neka lica pored njega, moda pet do est po broju. Izvestio sam Milovanovia da moemo ii, kao i dr Milana Stojadinovia, jer sam mislio da idemo u hotel, a stvari su nam bile u autu. Kad smo izali na ulicu, Grci su imali jo jedan auto, ja i Milovanovi na izriit zahtev Stojadinovia seli smo s njim u kola. Ona kola ispred nas, u kojima su bili Grci ila su, a mi za njima. Jednom su stala, a zatim dalje krenula i posle opet stala. Grci su izali, pa i ja da vidim. Tada sam video da smo mi na keju i Grci su osvetljavali lampama jedan amac. Oni su doli do automobila, pozvali dr Stojadinovia i za njim sili u amac, zatim preneli njegove stvari. Odmah zatim i mi smo se oprostili od ovih Grka i seli u jedan auto s jednim grkim policajcem, pa je uao jo jedan stariji gospodin. Grki policajac nas je pitao u koji emo hotel, ja sam mu rekao da ne znam, gde bilo. U kolima sam sluao razgovor onog starijeg gospodina s Grkom koji je sedeo na boku. Razgovor je bio na grkom, a kako je ovaj stariji gospodin govorio grki razvlaei, to sam ga pitao ko je on. Rekao mi je da je engleski konzul iz Soluna. Kada je govorio s onim Grkom na grkom, on mu je rekao: "Zar niste mogli da se setite gde sam na veeri, pa ste tako dugo traili". Jo u autu ja sam rekao g. Milovanoviu "Zna li ko je ovaj do tebe", a kada mi je odgovorio da ne zna, ja sam mu odgovorio da je engleski konzul i da me udi ta e on. Zaboravio sam da kaem da je Stojadinovi javio telegramom svojoj porodici iz Idomenija i da je taj telegram predao komesaru iz evelije da ga poalje. Za vreme dok smo bili u kui onog Grka na veeri Stojadinovi je rekao da bi iao na Krf kod svoje rodbine, a da je ovaj kazao da ne zna gde e moi da ide. Sutradan ja sam naplatio onaj ek 50.000 drahmi, a kako je Stojadinovi bio otputovao to sam istu sumu predao upravniku grada. Posle nekoliko dana po povratku u Beograd pitao me upravnik grada da li znam gde je Stojadinovi. Rekao sam mu da ne

znam, on mi je tada rekao da je na jednom brodu i da treba da ide na neko ostrvo, pa da pitaju ko e da plati trokove. Ja sam mu rekao da referie g upravniku. Upravnik mi je jo ranije rekao da eli da ide u Grku, da li je to tano ne znam.

Interniranje Milana Stojadinovia

7.9.1945. godine Izjava Dragomira Stojadinovia pred Titovim islednicima Posle svog pada Stojadinovi je nameravao da se povue u miran ivot i da se odmori od etvorogodinjeg rada. Tada, tj. poetkom februara 1939. godine njegova porodica nalazila se u Francuskoj, pa je i on izrazio elju da ode kod njih. Ovo je odbijeno i tako je ostao u Beogradu s namerom da novoj vladi ne pravi nikakve tekoe, mada je bio iznenaen padom i nainom na koji je sve obavljeno. Uskoro pak Dragia Cvetkovi poeo je preko javnosti da puta razne klevete i uvrede protiv mog brata na ta je ovaj morao konano da reagira. Malo po malo stvarao se sve vei jaz izmeu nove vlade i Stojadinovia dok ovaj najzad nije zauzeo otvoreno opozicioni stav. U januaru 1940. Stojadinovi je sa svojim politikim prijateljima meu kojima je bilo preko stotinu narodnih poslanika i 20 senatora obrazovao politiku stranku pod imenom "Srpska radikalna stranka". Pravila su bila podneta na odobrenje, ali nikakvo reenje nije izdato. Prvi broj organa stranke "Ujedinjenje", a koji sam ja tehniki uredio bio je zabranjen jo u tampariji, ali smo izvestan broj primeraka uspeli da izvuemo pre nego to je zaplenjen. Stranka je imala kancelariju u Paievoj ulici 7, a vodila se na ime advokata Slobodana Sukotia, sina narodnog poslanika prote Duana Subotia iz Bosanke Gradike, koga su ustae ubile 6. maja 41 blizu Banja Luke. U te prostorije dolazio je veliki broj prijatelja iz Beograda i unutranjosti. Ovo je Cvetkovia nerviralo pa je na sve naine pokuavao da omete rad Stojadinovia i njegove grupe. Policijski agenti su se stalno muvali i ulazili u prostorije stranke, tobo kao pristalice, a stvarno da motre ta se radi. Drugi agenti su legitimisali na ulazu i na taj nain mislili su da ih zastrae. Polovinom marta 40 odrana je zajednika veera kod "Zanatskog doma", na kojoj je prisustvovalo oko 300 politikih prijatelja Milana Stojadinovia meu kojima veliki broj najuglednijih privrednika u zemlji i iz Beograda. Na ulazu je bilo nekoliko policijskih agenata, pod izgovorom bezbednosti moga brata, a stvarno da belei imena prisutnih. Svakako da je i u sali za veerom bilo vie pijuna. Tokom veeri palo je vie zdravica odnosno politikih govora, Stojadinoviu su prireene ovacije. Ovaj sluaj razbesneo je Cvetkovia i radi toga je smenjen tadanji ef Opte policije UGB Bogdan Bankovi. Tako mi je on priao: "Dragia je bio strano ljut i zahtevao je da rasturim skup i pohapsim uesnike. Ja sam odgovorio da ne mogu da pohapsim celu ariju..." Nekolicinu prireivaa ove veeri pozvala je

policija na odgovornost zbog neprijavljivanja zbora, docnije 1. aprila 40. Cvetkovi je odrao opiran govor u Skuptini i senatu i tvrdio kako Stojadinovi nije imao razumevanja za reenje hrvatskog pitanja i kako je hteo da faizira zemlju, s kojom politikom se on, Dragia nije slagao i potajno sastajao s Maekovim prijateljima. Stojadinovi je na ovo poslao Politici svoj odgovor, ali ga cenzura zabrani, pa smo ga tampali u vidu letka. U odgovoru Stojadinovi je objavio jedan telegram u kome Cvetkovi tada na leenju u vajcarskoj tada na kratko vreme pred pad Stojadinovia, ovome estita sjajnu pobedu na izborima i eli dugu i srenu vladu. Zatim je citirao Dragiin govor u Negotinu pred decembarske izbore u kome je ovaj novopeeni prijatelj Hrvata nazvao izdajnikom svakog ko bude glasao za Maeka. Dalje se pominje da je ba Dragia Cvetkovi bio taj koji je ispoljio faistike tendencije, on je bio taj koji je svojoj radnikoj organizaciji "Jugoras" zaveo plave uniforme, plave koulje i faistiki pozdrav. Na kraju odgovora pomenuta je knjiga profesora Dvornikovia pod navodima "Karakterologija Jugoslavije", gde je uz fotografiju i tri karikature Dragie Cvetkovia ovaj tim jugoslovenskog politiara obeleen vrlo nepovoljnim karekternim osobinama. Razume se da je ovaj odgovor jo vie ogorio Cvetkovia i po svoj prilici on je tada odluio da internira Stojadinovia. Za ovo mu je bio potreban pristanak kneev i da bi to postigao, posluio se jednim trikom. U prostorije Srpske radikalne stranke prilikom pretresa 17. aprila podmetnuta su dva plakata sa po 70 letaka kratke sadrine umnoenih. Pretres je izvren u nevreme u dva sata po podne kada je u redakciji nije bilo nikoga izuzev jednog studenta. Bilo je est policijskih agenata pod vostvom Vujkovia. Za prisutne graane uzeti su s ulice neki prolaznici - lekar i kuepazitelj. Prilikom pretresa student je naroito motrio da ne bi ko od agenata to podmetnuo. Tako je spazio jednog agenta kada je iz kaputa izvadio jedan paket i stavio ga iza ormana. Ovaj gest je primetio i lekar. Drugi paket je stavljen u jednu otvorenu fioku od pisaeg stola, ali nije primeeno ko ga je i kada stavio, verovatno isti agent i to za vreme dok se student objanjavao oko tobo pronaenog paketa iz ormana. Cela stvar je izvedena vrlo neveto, agent je bio vrlo nespretan poto je uhvaen na delu. Zatim vrlo je naivno verovati da bi se tako vani leci drali skriveni iza ormana, gde ih momak moe opaziti prilikom ienja a isto tako da se drugi paket dri u otvorenoj fioci kada je u stolu bilo i zakljuanih fioka s mnogo manje vanim stvarima. Prilikom potpisivanja zapisnika student je odbio da ga potpie tvrdei da su leci podmentuti i da je to svojim oima video. Ujedno je protestvovao to je pretres izvren u nevreme i u odstustvu sopstvenika kancelarije, advokata Sudatia. Lekar je u zapisnik uneo ogradu da je paket s lecima video na stolu kad ih je jedan od agenata stavio ali da ne moe da svedoi da li su naeni u prostorijama ili uneti spolja. Jedino je kuepazitelj potpisao zapisnik bez ograde onako kako su ga policajci sastavili. Interensantno je da je pretres izvrio Vujkovi, ef komunistikog odseka UGB, a ne neko drugi. Docnije je on priao da je toga dana ve poao

kui, pa je oko pola dva vraen s kapije. Drini mu je tada dao nalog o pretresu i on ga je izvrio, ali nije bio upuen u celu stvar, tj. da e imati da "pronae" podmetnute letke. Isto popodne Stojadinovi je doao u politiku kancelariju i primio vei broj prijatelja. Na vest o pretresu i "pronaenim" lecima bi se sakupio vei broj pristalica tako da su sve prostorije, pa i hodnici bili puni. Neto pre sedam uvee dola su dva policajca i povela mog brata u njegovu vilu radi pretresa. Jednovremeno smo i nas nekolicina obaveteni od naih prijatelja da nas eka policija i da doemo kuama. Kod Stojadinovia je pretres trajao do pola jedan uvee, a uestvovalo je oko 50 agenata. Rezultat kao i kod sviju nas bio je skroz negativan, to je i zapisniki konstatovano. Sutradan 18. aprila Uprava grada saoptila je mom bratu da ne naputa stan. Tada sam se i ja zatekao kod njega i od onda, evo skoro pet i po godina nismo se vie videli. Pri povratku zatekao sam u stanu poziv UGB da se 19. aprila u podne javim odeljenju opte policije radi jednog sasoptenja. Umesto toga bio sam sasluan po pitanjima podmentutih letaka. Tada sam se prvi put upoznao s njegovom sadrinom, pod naslovom "Brao Srbi" i potpisom jedan patriota, a neimenovani pisac je upozoravao javnost na opasnost u koju srlja Jugoslavija. Na jednom mestu se veli "Vladu Cvetkovi-Maek podrava knez Pavle roen u inostranstvu, a koji nema ni kapi Karaoreve krvi". Sve mi je odmah bilo jasno. Ceo letak bio je napisan radi tih nekoliko rei, kojima se jasno pravila aluzija na verziju da knez Pavle nije sin kneza Arsena. Letak tobo i izdat i rasturan kod gospodina Stojadinovia imao je kod kneza da raspiri jo veu omrazu i da navede na krupne odluke. Verovatno da se tu nije radilo samo o interniranju, ve i o neem mnogo vanijem. U tome je Dragia uspeo, knez je bio pogoen u najosetiljiviju taku. O ovome se po neki put zuckalo u Beogradu i knez je od protivnika etso nazivan "kopile". Ja u to nisam verovao ali sam poeo sumnjati kada sam saznao neke pojedinosti. Prvi mi je na to skrenuo panju jedan stariji francuski novinar, koji mi je priao da se sea skandala o razvodu braka kneza Arsena i kneginje Demidov. Arsen je tada preko jednog francuskog lista dao izjavu da se razvodi od svoje ene i da dete roeno u tom braku ne priznaje za svoje. To je bilo poetkom ovog veka. Pomislio sam da je knez Arsen morao imati krupne razloge da tako teku stvar objavi preko javnosti. Poznat je fakat da se o vaspitanju Pavla brinuo njegov "stric" Petar, i da ge je on pored ivog oca odnegovao zajedno sa svojom decom. Kao i to da je knez Arsen stalno iveo u Parizu i da gotovo nikad nije dolazio u Beograd. Najvie me frapirao jedan razgovor izmeu kneza Pavla i mog brata 1936. godine. Tada je moj brat polazio u Pariz u zvaninu posetu, i pred polazak rekao knezu da ima nameru prilikom boravka u Parizu da poseti kneza Arsena i pitao Pavla da li ima ta da mu porui. Knez Pavle, obino miran i staloen, ovog puta je prasnuo: "ta vam pada napamet. Da posetite tog matorog izlapelog bonvivana. Molim vas da to ne inite". Iz ovoga bi se mogli izvesti nekoliko zakljuaka, prvo da je knez Pavle imao vrlo ravo miljenje o svom ocu,

drugo da ga to pitanje toliko nervira da ne moe da se savlada; tree da je Pavle eleo da sprei susret izmeu Arsena i mog brata da ovaj u razgovoru ne bi saznao izvesne stvari za koje bi Pavle vie voleo da se ne znaju. Mada sam sve ovo znao nikada mi na pamet nije palo, kao nijedno od nas, da ovu linu nesreu kneevu, a za koju on nije kriv, koristimo protiv njega. Uprava grada me kaznila s deset dana zatvora. Ne samo na moje ve i na iznenaenje mog islednika Gojka Milovanovia. Nikakvog stvarnog razloga nije bilo, a u presudi je navedeno stereotipno "radi prenoenja lanih vesti", mada o tome nisam ni sasluavan, niti mi je to uopte stavljano na teret. Razlog je moda bio taj to je tog istog momenta, kada sam ja bio strpan u zatvor, moj brat bio odveden na Rudnik, gde je interniran u vilu beogradskog rentijera Mihailovia. Povodom interniranja mog brata izdato je zvanino saoptenje u kojem se veli da je "prilikom pretresa njegovog stana i politike kancelarije 16 i 17. aprila pronaen kompromitujui materijal a radi ega mu je odreeno mesto prinudnog boravka". Kao to se vidi na Stojadinovia je baena ljaga a svako ne razmilja kakav je to materijal zbog koga je mogao biti interniran. Zanimljivo je da se u pomenutom kominikeu navodi i 16. april, meutim tog dana nije nigde vren nikakav pretres, ve 17. Razlog je to je Dragiina policija najpre 16. aprila zakupila vilu na Rudniku "za jednog uglednog stranca" kako su rekli Mihailoviu, pa tek sutradan krenula da podmee i pronalazi kompromitujui materijal na osnovu koga je Stojadinovi interniran. Razume se da policija nije sumnjala u uspeh poto se sama pobrinula i umnoila letke, ali je trebala bar da ide hronolokim redom. Da bi ovu greku ispravila ona je upala u drugu, jer ako bi neko "akao" oko toga taj bi lako mogao utvrditi da je vila zakupljena 16. aprila i da tog dana nije bilo nikakvog pretresa mada su ga stavili u kominike. Prema tome nije se moglo sakriti da je interniranje mog brata bilo odluneo pre nego to je njegova tobonja krivica utvrena. Povodom ovoga uhapen je advokat Slobodan Suboti i najpre od policije kanjen s mesec dana zatvora, a po izdranju sproveden u istrani zatvor Suda za zatitu drave na Adi ciganliji. Tamo je proveo jo mesec i po dana dok je dravni tuilac Dradjov vodio istragu. Rezultat istrage bio je porazan po Dragiu, odnosno njegove saradnike. Onaj student je isprio kako je paket s lecima podmetnut i zakleo se na svoj iskaz. Lekar takoe je izjavio da je paket iz depa izvadio jedan agent, ak je i kuepazitelj promenio dranje i rekao da ne zna da li su leci naeni u stanu ili doneti, jer ih je video tek kada su bili na stolu. Dalje za pisau mainu Subotievu i zaplenjenu kao "Korpus delikti" ja sam mada kao nestruan jo na sasluanju utvrdio da na njoj letak nije pisan. Ovo je sigurno i islednik suda morao da konstatuje. Na osnovu svega Dradjov je referisao Cvetkoviu i savetovao da odustane od gonjenja, jer bi na sudskom procesu pred javnou pukla bruka, utvrdilio bi se da beogradska policija falsifikuje i podmee kompromitujui materijal. Docnije, negde krajem 1940. kada je Aimovi puten iz internacije on mi je priao da je saznao ko je sve umean u ono podmetanje letka. To su bili: upravnik grada Drini, jedna

daktilografkinja, jedan agent i Kosta Tasi, tada ef nekog odseka UGB, koji mu je i otkrio celu stvar, poto je bio razoaran u Cvetkovia i za neto prevaren od Drinia. Ujedno je Tasi rekao da je pripravan da knezu, ako ga ovaj upita ispria celu stvar. Bilo bi interesantno znati kako bi knez reagovao na ovo otkrie i ta bi pomislio o Dragii kada bi otkrio da je ovaj rekao za njega da nema ni kapi Karaoreve krvi. Stojadinovi je na Rudniku proveo svega 15 dana. Vila se pokazala nepodesnom jer je bila kraj samog druma, pa su dolazile povorke seljaka da vide Stojadinovia i manifestuju svoje simpatije. Usled toga mu je bio zabranjen izlazak u dvorite a roletne s ulice bile su sputene, tako da ga niko vie nije mogao videti. Pronaeno je bolje mesto. Izbor je pao na usamljenu vilu akademskog slikara Milana Milovanovia koju je je podigao u svom rodnom kraju. Vila je udaljena od druma a nalazile se izmeu sela Ribaevine i Karana, blizu Uica. Vila je ba odgovarala nameni jer je slikar uivao u usamljenosti pa je zgradu zidao van svakog naselja. Bila je ipak teskobna da primi nove goste. Pored Stojadinovia tu su bili smeteni i jedan ef policije, njegov pomonik, etiri agenta i est andarma, pored posluge. Dolaskom u ovu pustinju Stojadinovi je bio uznemiren i crne misli su ga obuzimale. Poznavajui Dragiu pomiljao je na najgore. andarmi kao da su pogaali njegove misli pa su mu rekli da nema ega da se boji, dok su oni tu ne sme mu ni dlaka s glave faliti. Mi smo uostalom kasnije saznali da se u dva navrata Dragia nosio milju da smakne moga brata, a da je o tome razgovarao i s jednim hemiarem traei otrov. Posle nekoliko meseci kod Stojadinovia se pojavila jedna teka zubna bolest - pijoreja i parandetoza, tj. klaenje i ispadanje zdravih zuba. Njegova ena koja je jedino mogla povremeno da ga poseuje traila je da mu se omogui leenje. Tako je u Karan upuen beogradski zubni lekar dr nur, koji je konstatovao bolest i u UGB podneo izvetaj u kome je rekao da je kliniko leenje neophodno. Uskoro je kod dr nura doao jedan agent UGB s njegovim izvetajem i zahtevao da ga povue i napie drugi u kome e rei da Stojadinoviu nije potrebno nikakvo leenje. Ako ne izvrite ovo nareenje, rekao mu je agent, biete uhapeni i niko nee znati gde ste odvedeni i ta se s vama desilo. Lekar je ostao na visini svoga poziva i odgovorio: "Ja ne mogu da piem neistine i da radim protiv svoje lekarske savesti. Odgovaram za tanost nalaza, a vi inite to hoete". Agent je jo jednom ponovio svoju pretnju i otiao. Policija se nije usudila da nita preduzme protiv savesnog lekara ali su dani i nedelje prolazile, a za leenje nije nita preduzimano. O ovome je saznao i Koroec, pa je izgleda intervenisao kod Cvetkovia. Dragia se jo opirao pa je poslao Stojadinoviu svog linog prijatelja jednog zubnog lekara ije sam ime zaboravio. Ovaj je utvrdio istu bolest samo u jo pogoranom stanju. I po njegovom miljenju bilo je potrebno da se pacijent uputi na kliniko leenje. Dragia nije imao kud pa je pitao gde ima takvih zubnih klinika. U Beogradu i u Zagrebu. To ne dolazi u ozbir ima li jo negde. Ima vojna zubna klinika u Sarajevu. Posle izvesnog vremena Stojadinovi je premeten na Ilidu i smeten u banjski paviljon "Hercegovinu", zajedno s celom pratnjom.

Bio je potpuno izolovan, a policija pojaana policijom iz Sarajeva strogo je motrila da se u parku niko ne eta u blizini, niti izdaleka pozdravi Stojadinovia. Stojadinovi je pod straom sprovoen u Sarajevo, a lekar je radio u prisustvu jednog agenta. Leenje je ilo sporo, poto je bolest uzela maha. Cvetkovi je odobrio da g. Stojadinovi s decom moe da poseuje mua jedanput meseno, ali je morala uvek da se obraa za dozvolu pre nego to krene na put. Bilo je tu i maltretiranja, tako da su se posete svele na jednom u dva meseca. Polovinom februara 41. nju je posetio Cvetkoviev lini prijatelj dr Dragi Jevremovi, bivi narodni poslanik. Rekao je da dolazi po Dragiinoj elji koji je odluio da na neki nain rei pitanje moga brata. Po Dragiinoj zamisli najbolje bi bilo kada bi Stojadinovi otiao negde u inostranstvo, u neku neutralnu zemlju, pa da se docnije vrati kao slobodan. Moja snaja se nije sloila s tim predlogom, rekavi da bi svi pomislili da njen mu bei iz zemlje i da bi tim izneo da je neto kriv. Jevremovi je umolio moju snaju da Stojadinovia bar ne odvraa ako ve nee da ga nagovara. Ona je najzad pristala i pitala koje su to neutralne zmelje. Jevremovi je odgovorio, pa recimo Grka. Vi imate tamo porodicu, pa biste mogli i vi s njim. Ali Grka nije neutralna, ona je u ratu s Italijom, nije prijatno biti bombardovan. Neutralnih zemalja malo je ostalo, vajcarska... vajcarska ne dolazi u ozbir, to mi je Dragia izriito kazao. Jedno Grka...ili Egipat... Stojadinovi je kategoriki odbio. U inostrantsvo nee nigde, pa ak ni u vajcarsku. Rekao je neka ga izvedu pred sud ako imaju neto protiv njega, ili neka ga puste na slobodu. Dr Jevremovi je bio jako razoaran odlukom. Posle tri dana vratio se i saoptio da Stojadinovi mora da ide u Grku. U protivnom postupak protiv njega bie pootren, bie prebaen u neko sasvim malo mesto pod nepovoljnim higijednskim uslovima. Njegova ena nee moi vie niti da ga poseuje niti da se dopisuje s njim. Jevremovi je umolio moju snaju da odmah krene za Ilidu i da prenese porku. Savetovao je da urazumi Stojadinovia. Rekla je da je umorna i da e krenuti sutra. 10. marta na eleznikoj stanici saekalo ju je neprijatno iznenaenje, srela je Gojka Milovanovia, koji joj je rekao da mora da pretrese stvari i nju lino. Ovo poslednje izvrili su neki inovnici policije i to do gole koe i Milovanovi zbog ovog neuobiajenog postupka morao je da se izvinjava i zaklanja iza nareenja. Stojadinovi je opet bio uporan. Nikakve Dragiine pretnje nisu bile u stanju da izmene ovu odluku. Moja snaja obino je ostajala po desetak dana u poseti, pa je i ovog puta nameravala da ostane do 20. marta. Meutim 15. marta uvee Drini je naredio preko efa policije koji je uvao mog brata da gospoa Stojadinovi smesta napusti Ilidu i vrati se u Beograd. Njih vie nije interesovao odgovor mog brata. To je bilo onog dana kada se jugoslovenska vlada obratila Englezima i zamolila ih da ga prime i stave pod nadzor. Drini je takoe poruio da pakuje stvari jer sutra polazi u novo mesto boravka. Mada je voz za Beograd polazio tek ujutro snaji nije dozvoljeno da prenoi na Ilidi ve je morala da pree u Sarajevo. Rastanak je bio bolan. Brat je proroki rekao "Odvee me nasilno u inostranstvo... Moda u Indiju... Ko zna kada emo se ponovo videti". Iste

noi na Ilidu su stigla dva automobila s linim Cvetkovievim prijateljem ohadiem. U Skoplju im se pridruio i veiti Gojko Milovanovi, uvek nenadlean, kako mi je docnije priao. Stojadinovi se pozivao na Ustav po kojem niko ne moe biti proteran iz svoje zemlje. Nita nije pomoglo. Utorak 18. marta u 14 asova preao je granicu. U Solun u 10 uvee... S runom tanom, zimskim odelom i kljuevima od kofera koji su ve bili u Beogradu krenuo je Stojadinovi na put od 10.000 kilometara. U tropske krajeve. Vest da je Stojadinovi predat Englezima brzo se proula. Objavio ju je jedan engleski radio s neskrivenim oduevljenjem. Engleska tampa je objavila na velika zvona ovu radosnu vest. Tih dana sam pratio vesti preko radia s pojaanom panjom. Za udo nemaka tampa i radio preutali su ceo sluaj kao da ih nije interesovao. U to vreme svaki dan u 13 asova javljali su se preko Berlinskog radija dva Amerika novinara i davali svako po pet minuta vesti njujorkog "broadkasting korporejn" i bostonskog radija. Te su emisije bile vrlo interenstantne jer su Nemci Amerikancima za njihove emisije na engleskom jeziku davali stvari koje se nisu mogle videti ni u jednom nemakom listu. Tako sam 19. marta uo sledeu vest amerikog spikera "Na dananjoj konferenciji za tampu, a na moje pitanje ta ima da izjavi povodom sluaja Milana Stojadiinovia, biveg predsednika jugoslovenske vlade predstavnik Nirhentrasea rekao je da je nemako ministarstvo spoljnih poslova obaveteno od svog poslanstva u Beogradu da je Stojadinovi otputovao u inostranstvo, ali da cilj i okolnosti ovog puta nisu poznati". Meni je odavno bilo jasno da su Nemci znali za odluku kneza Pavla i Cvetkovia. To je bilo dogovoreno na tajnom sastanku izmeu Hitlera i kneza Pavla u februaru 1941. Dranje nemake tampe, kao i gornja izjava glasnogovornika nemakog ministarstva inostranih dela samo su potvrda toga. Meutim ima jo jedan ubedljiviji dokaz da su Nemci znali i bili saglasni sa postupkom prema Stojadinoviu. Kada su Nemci uli u Beograd kao okupatori oni ne samo da nisu Cvetkoviu uinili nikakve prigovore zbog Stojadinovia, ve su mu odavali sve mogue poasti, stavljen mu je luksuzan auto na raspoloenje, a pred Cvetkovievom vilom u Nikoj banji postavljena poasna straa nemakih vojnika. Cvetkovi je osim toga dobio svojeruno pismo Hitlera kojim ga ovaj stavlja pod svoju zatitu. Za ovo se saznalo sluajno. Cvetkovi je 41 jednom bugarskom listu dao izjavu da je on jedini legalni predstavnik jugoslovenske vlade poto je od Simovia nasilno svrgnut. Osim toga rekao je da je Makedonija sad pod Bugarskom slobodna, emu se on jako raduje. Ovo je naljutilo Nedia, pa je naredio da se Cvetkovi uhapsi. Nemci su se interesovali, ali je Nedi davao neodreene odgovore. Istraga je u toku i tako dalje. Na vest da joj je mu uhapen za Beograd je iz Nia krenula Dragiina ena i preneraenom nemakom poslaniku pokazala Hitlerovo pismo. Poslanik je bio vrlo uzrujan znao je da je Cvetkovi dobro plasiran u Berlinu zbog potpisivanja Trojnog pakta, znao je da su Dragia i Ribentrop ljubitelji trkakih konja. Pozvao je Nedia i zahtevao da ovog smestra puisti na slobodu. Da bi Nediev maler

bio vei on je tog dana primio neku delegaciju seljaka i pred njima se hvalio kako je poeo da goni korupciju. "Poeo sam od najveeg lopova u ovoj zemlji, hvalio se Nedi". "Uhapsio sam Dragiu Cvetkovia najveeg koruocionaa na Blakanu. On e morati da odgovara za svoje prljave afere...". Nepun sat kasnije Nedi je morao da alje svoja kola u zatvor da "najveeg korupcionaa" odvezu kui. Na samom poetku rata njegov prijatelj Jaa Tomi pitao ga je ta e da kae Nemcima zato je tako postupio prema Stojadinoviu, ovaj se samo nasmejao i rekao: "Ne beri brigu. Nee me nita pitati. Oni su sve znali i ja ih ikam da me izvedu pred sud". Niti su ga pitali, a jo manje na sud izvodili. Na dva dana posle mog brata bio je interniran i Milan Aimovi, u Rogaticu. On je bio smeten u jedan skroman stan. Nakon dva mesesa pred njegovim stanom zaustavila su se kola. Pred njega je stao neki Aca, ije sam prezime zaboravio, a koji je bio ef line bezbednosti kneza Pavla. Aimovi je shvatio da se radi o vanoj stvari, kada je Aca stigao. Aca mu je traio materijal koji kompromituje predsednika vlade Stojadinovia. 27. marta Stojadinovi je bio na brodu koji ga je nosio na Mauricijus. Njegove slutnje s Ilide su se ostvarile. Sve dogaaje u zemlji pratio je preko radija. Sa zebnjom je sluao vesti o bombardovanju Beograda i pomiljao na svoje. Kada se iskrcao s broda rat je ve bio zavren. Meutim general Simovi odmah po obrazovanju svoje vlade telefonirao je mojoj snaji i obavestio da je preko engleskog poslanika u Beogradu traio da se Stojadinovi vrati u zemlju. Ovo je isto potvrdio i ministar spoljnih poslova Nini. Engleski poslanik je obavestio sutradan Simovia da je Stojadinovi proao Adenski zaliv i da se brod vie nee zaustavljati sve do Mauricijusa odakle e biti vraen. Dogaaji su se razvijali nevienom brzinom i na situaciju se vie nije moglo uticati. Cvetkovi je kasnije govorio da je Stojadinoviu uinio najveu uslogu u ivotu.