Aa - 01 Online

kljuni pojmovi
I oi ulice I bilo grada I drutveni reper
aa_ I architectural approach I glasnik nove arhitekture I broj 1 I godina 1 I 2011
ISSN 2217-7442 UDK 72
Impresum
Sadraj
01 Uvod
AKTUELNOSTI
architectural approach I glasnik nove arhitekture I broj 1 I godina I I 2011 naslovna strana foto: ModelArt
02 04 05 06 08 09
I Beka nedelja dizajna I MARKO RUNI I Dani Orisa u Zagrebu I DRAGANA KOZOMORA I Muzej maina I BORIS BOGOSAVLJEVI I Prikazivanje arhitekture I LJUBICA MILOVI I Lazy Caterpillar I DRAGAN MARKOVI I ASK 2011 I OLIVERA DULI 10 I Preporuujemo knjige
OI ULICE
11 Budunost arhitekture - nije arhitektonska MAA DRAKULI 12 Drutveni znaaj urbanih javnih prostora: osvrt na empirijsko istraivanje ANA PAJVANI-CIZELJ 14 Grad - teatar javnog ivota BILJANA VILOTI 18 Paviljon efemernog spektakla DRAGAN MARKOVI 21 Zvuci arhitekture ANA MARETA 22 Arhitekta kao drutveni radnik MILO MANDI 23 Kreativni model javnog prostora DARKO POLI
I I I I I I I I I I I
IZDAVA Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Departman za arhitekturu i urbanizam Trg Dositeja Obradovia 6, Novi Sad www.ftn.uns.ac.rs, www.arhns.com
FAMA O BICIKLISTIMA
24 Bajkiraj se! VERA GOLUBOVI 26 O dinamici razvoja urbanog biciklizma u Novom Sadu
ALEKSANDAR BEDE
GRAFIKI DIZAJN I PRIPREMA ModelArt studio www.modelart.rs, modelart.rs@gmail.com TAMPA Grafiki centar Grid, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad REDAKCIJA Krsto Radovanovi Jelena obanovi Dejan Mitov
28 Solar bike GREENLAB TEAM

BILO GRADA
30 Ima li jo ivota u knjizi Smrt i ivot velikih amerikih gradova?

LJUBINKO PUI
I I I
35 Usudimo se da razmiljamo (utopijski)! IZIDOR BARI 38 Mikrourbanistike intervencije i oivljavanje gradskog prostora
KRSTO RADOVANOVI
I I I I I
42 Otvorene kasarne BRANKA URI 43 Prostori igre - umetnost u kontekstu savremenog urbanog ivota
GRUPA AUTORA INTERVJU
46 udo na severu Srbije JELENA OBANOVI
online izdanje I http://arhns.com/aa/

CIP - , 72 . Architectural approach : glasnik nove arhitekture / glavni urednik Krsto Radovanovi. - Vol. 1, br. 1 (2011) . - Novi Sad : Fakultet tehnikih nauka, Departman za arhitekturu i urbanizam, 2011 - . - 26 cm Tromeseno . ISSN 2217-7442 COBISS . SR - ID 267897095
DRUTVENI REPER
50 52 50 54 56 58
I Opera na vodi I DEJAN MITOV I Pravoslavna crkva u apcu I SLOBODAN ARSENOVI I Opera na vodi I DEJAN MITOV I Plutajui bulevar I ANDREJ ASADOV I Njujorke zelene povrine I JOVANA STANII I Borovo, mesto koje odoleva vremenu I TATJANA OSTOJI I
Granino polje arhitekture: studija meuprostornosti
DIPLOMSKI RAD
60
MARI
MARIJA
62 Spisak diplomskih radova
List studenata arhitekture - Architectural Approach

U Novom Sadu uvek smo se vodili idejom da su studenti i njihovi radovi, interesovanja, konkursi, realizacije, projekti u prostoru, pa i pisane rei kojima se obraaju kulturnoj i profesionalnoj javnosti, pravo ogledalo rada jedne kole Arhitekture. Od poetka rada na Fakultetu tehnikih nauka bavili smo se prezentacijama studentskih radova, na razliitim mestima, u razliitim sredinama i razliitim dravama, elei da komuniciramo sa razliitim institucijama i ljudima, uvek oekujui adekvatne sugestije i kritike, naravno, jer je ba ta razliitost jedna od osnovnih identiteta Vojvodine, kao sredine u kojoj se kola i nalazi. Pisanu re uvaavamo kao jako vanu u konceptu miljenja arhitekture, pored svih drugih mogunosti i tehnologija koje nam donose savremeni sistemi komunikacija. Od osnivanja kole se bavimo idejom pokretanja asopisa kojim e Departman za arhitekturu i urbanizam, kako je danas zvanian naziv, predstavljati razmiljanja studenata, svojih, ali naravno ne samo njih, ve i onih iz drugih kola, kao i arhitekata i profesionalaca iz drugih disciplina koji se bave prostorom i gradovima, iz svih sredina. Moda je prirodno da prvi asopis pokrenu ba sami studenti, svojim ambicijama, energijama, uverenjima, duhom, to se dogaa nakon punih 15 godina od osnivanja kole. Profesor Ranko Radovi svima koji smo radili sa njim govorio je jednu uvenu misao, koja nam je veoma imponovala, ali i sve mnogo obavezivala: Radim samo sa boljima od sebe. elja nam je da studenti uvek budu bolji od svojih profesora i asistenata, a ovaj asopis je dokaz jednog od njihovih mnogobrojnih kvaliteta.
Direktor Departmana za arhitekturu i urbanizam Doc. dr Darko Reba
aa_01 I 1
Re urednitva
to je ideal vii, to disciplina mora biti vea. F. L. Rajt Arhitektonski pristup, , architectural approach, na kom god jeziku i kojim god pismom ga napisali, neto je neophodno ako elimo da Arhitektura uspe da preivi pod naletom svih kriza, finansijskih, moralnih, kakvih god, koje joj prete. U reavanju problema, potreban je pristup, i to onaj koji e da usmerava, a ne da ograniava, pristup koji znai disciplinu. U arhitekturi moemo definisati vie razliitih pristupa pri projektovanju i istraivanju: socioloki, eksperimentalni, funkcionalni; zatim kontekst, geometrija, utopija, istraivanje primene materijala... Sigurno ih ima jo, a na svima nama je da ih pronaemo. Ono to je vanije, to je da su ovakvi pristupi i usmerenja neophodni, ne da arhitekturu rasparavaju na delove, nego da olakaju, usmere, da uvedu preko potrebnu disciplinu. Jer, ako imamo viziju, moramo imati i pravilan pristup, a da li e nova arhitektura biti i bolja zavisi samo od nas. Sociologija i arhitektura su neraskidivo povezane. Tanije, arhitektura ne (moe da) postoji bez drutva, drutvo joj daje smisao postojanja, meusobno se nadopunjuju i mogu da egzistiraju samo zajedno i nikako drugaije. Meutim, svedoci smo arhitekture i grada koji kao da su zaboravili na one zbog kojih i postoje, na ljude i njihove potrebe. Stoga smo i izabrali da problematika odnosa oveka/drutva i graene sredine bude tema prvog broja.
Oi ulice, drutveni reper i bilo grada su pojmovi kojima smo ovaj pristup pokuali da blie objasnimo. Nakon viemesenog rada, konano je pred vama prvi broj asopisa aa_. Sad moemo da odahnemo. Ali neemo. Neemo jer smo tek na poetku, jer Arhitektura ne moe da eka; treba joj naa zajednika pomo. Stoga Vas pozivamo da nam aljete svoje radove, predloge, projekte, eseje, kritike.
Zahvaljujemo se Fakultetu tehnikih nauka i Departmanu za arhitekturu i urbanizam za pomo u tampanju ovog broja. Zahvaljujemo dr Ljiljani Vukajlov za pregledanje tekstova, sugestije i ispravke, za veliko strpljenje i trud. Zahvalnost dugujemo i kolegama Aleksandru Bedeu, Aleksandru Lukiu, Slobodanu Joviu i Draganu Markoviu za predloge i sugestije, koji su nam bili od velike pomoi. Na kraju, zahvaljujemo svima vama koji ste prepoznali znaaj pojavljivanja asopisa u naoj arhitektonskoj sredini i poslali nam svoje radove i predloge. Zavriemo izjavom profesora Ranka Radovia da su asopisi ogledala nae due. Njemu posveujemo ovaj, prvi broj naeg asopisa.
I aa_architectural approach I broj 01 I 2011
2 I aa_01 I aktuelnosti
tekst i foto:
MARKO RUNJI, 29 godina, arhitekta, dizajner enterijera i nametaja, ljubitelj biciklizma, zimskih sportova i entuzijasta. Diplomirao arhitekturu na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu 2008. Zaposlen u Studiju 314 - za arhitekturu i dizajn enterijera od 2008. do 2010.Osniva Rudesign studija za arhitekturu i dizajn 2010. godine, sa oko 20 realizovanih projekata enterijera. Uesnik Mikser festivala 2010 i 2011 (HiPa i Karsa stolice).
Beka nedelja dizajna

Jo prole godine posle posete bekom salonu nametaja rodila se ideja o odlasku na toliko pominjani Vienna Design Week. Ove godine konano su se ispunili uslovi za odlazak i pala je odluka da to budu dva dana vikenda, subota i nedelja, ujedno i dva poslednja dana festivala. Za prevoz je odabran, naravno ve provereni, gastarbajterski autobus sa oekivanom atmosferom i najboljom cenom, povratna karta od svega 4000 din. Posle 8 sati Maratonaca i hitova zabavne muzike, stiemo u Be u petak kasno uvee. Napolju jedva 10 stepeni, u Novom Sadu je bilo 30. U subotu ujutro, na Museum Quartier-u dobijamo prve korisne informacije u brouri festivala i kreemo u akciju, pa za radioncu u Quartier-u, naalost, nema vremena. Sledea stanica
je Karlsplatz i paviljoni Ota Vagnera (Otto Wagner), koji nisu u programu Week-a ali su obavezna stanica svakog ko poseti Be, a odatle nastavljamo prema Stephasplatz-u. Program je ovde rasut po razliitim lokacijama: info centar, kafe, prodavnice satova, keramike i sl., svugde po istom kljuu, crvena stolica kao znak raspoznavanja na ulazu i par predmeta vezanih za DW. Ostalo je uobiajena ponuda, nekad manje, nekad vie zanimljiva. Na nae razoarenje neke postavke su ve uklonjene jer su bile izloene samo odreenog dana u nedelji. Obilazimo desetak lokacija i, nakon to nas kia natera da se sklonimo sa ulice, odlazimo u muzej primenjenih umetnosti MAK. Stalna postavka ovog muzeja je neto to se mora videti, vie od 200 najboljih stolica XIX i XX veka, industrijski nametaj, Frankfurtska kuhinja, staklo, keramika i sl., sve tematski dobro organizovano. U centralnom holu za ovu priliku bio je postavljen kafe sa eksperimentalnim nametajem i odlinom kafom, koju je sluio ljubazni kelner u smokingu sa leptir manom. Ovde saznajemo da se neke lokacije zatvaraju u 17h, i da u nedelju, iako je poslednji dan festivala, uopte nee raditi, pa
urimo ka Wagner Werk-u, gde je postavka o uticaju anonimnog dizajna na evropski modernizam. U Ausstellung centru smo verovatno poslednji posetioci, jer nas jedva putaju, ostaje nam upravna zgrada Design week-a, Stilwerk, jedina vea lokacija koja je jo otvorena. U prizemlju zanimljiva izlaganja/prezentacije mladih dizajnerskih kua, a u hodnicima izloba recikliranog dizajna i pet spratova renomiranih dizajnerskih radnji, naravno veinom zatvorenih. Napolju nas eka vreme koje je od loeg postalo gore, i posle par zakljuanih vrata, odluujemo da zavrimo festivalski dan odlaskom u jedan od bekih alternativnih klubova. U nedelju izbor lokacija nam je prilino suen, praktino deo festivala koji je bio lociran po radnjama je zavren ve u subotu; odaje se utisak da pored iroke kulturne ponude Design week Belijama i nije previe bitan. U funkciji su samo pojedini muzeji, pa kreemo ka najbliem, Mobel muzeju. Postavka vezana za DW nalazi se u pretprostoru, odnosno toaletu, a ulaz u ostatak muzeja, u kome je izloen stilski i nametaj beke aristokratije, se plaa, pa zbog problema sa vremenom ostavljamo ostatak za neki drugi put. Nastavljamo Mariahilfer ulicom, sve do Technische museum-a, punog tehnike, industrije, maina, starih kunih aparata, istorije industrijskog dizajna, iseaka iz Nojferta Mesto koje nikako ne bi trebalo propustiti. Postavka je zabava za celu porodicu uz puno aviona, lokomotiva, maina, sprava i instalacija koje simuliraju realne industrijske procese, zanimljivih deci i ponekom roditelju. Ovde, sa razlogom, troimo sve preostalo vreme do ruka i na zadovoljavajui nain zavravamo posetu DW-u, urimo da se spakujemo jer gastobus polazi u 18h. Posle svega, utisak je odlian. Iako krajnje ogranieni vremenom, stigli smo da obiemo vei deo programa i da vidimo pregrt zanimljivih stvari. Dui boravak, malo vie pripreme i informacija, uz saznanja sa ovogodinjeg festivala i malog lepeg vremena sledee godine bi moglo biti dobitna kombinacija. Vidimo se tamo. Uzdravlje.
tekst:
DRAGANA KOZOMORA, apsolvent arhitekture na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu.
Dani Orisa u Zagrebu

Kao i prethodnih godina, i ove godine je asopis Oris, jedan od vodeih za arhitekturu i kulturu u regionu, odrao 11. Dane Orisa od 22. do 23. oktobra u Zagrebu. Znaaj i teme koje obrauje su vie nego regionalnog karaktera, ali svakako najvei uticaj ima na prostoru EX Jugoslavije, zbog ega se na Danima Orisa pojavljuje velik broj najeminentnijih predavaa sa razliitih krajeva nekadanje drave ali i sveta. Ovog puta su na ovom simpozijumu arhitekture uestvovali Rafael Moneo (panija), Nikola Bai (Hrvatska), Luis Fernandez Galiano (panija), Aleksandar Brodski (Rusija), Enota (grupa iz Slovenije), Mnal (grupa iz Holandije), K2S (grupa iz Finske), Kazujo Seima (Japan) i Zlatko Ugljen (BiH) koji nije bio u mogunosti da prisustvuje, zbog ega je njegova erka, Nina Ugljen, interpretirala njegovu prezentaciju. Oris nagradu za projekat dobila je Kazujo Seima, koja je isti predstavila tokom svog predavanja, pored ve dobro poznatih izvedenih projekata. Naime, radi se o parkovima na ostrvu Inuima u koje je arhitekta impregnirala kulturne sadraje koji reflektuju istoriju i budunost uslova ljudskog ivota kao i utopijsko istraivanje o ivotnoj ravnotei. Oris nagrada za ivotno delo dodeljena je Rafaelu Moneu, koji je prikazao izuzetne primere stare lole u savremenom svetlu.
S obzirom na gromoglasan aplauz koji je dobio, ini se da je najvei utisak na ovogodinjm Danima Orisa ostavio Aleksandar Brodski. Ovaj predvodnik ruskih paper architects tokom 70-ih i 80-ih godina dvadesetog veka, svoj prvi arhitektonski projekat izveo je pre desetak godina. Do tada se, kako i sam kae, dvadeset godina krio iza umetnikih projekata i instalacija, bojei se susreta sa pravom arhitekturom. Bez obzira na pomalo nesigurno predavanje, publiku je osvojio svojim projektima Vodka ceremony pavillion, Ice bar, Caffe on the beach i instalacijama poput Coma, Prison, 20 garbage containers i mnogim drugim. Jo jedan od predavaa koji je izloio zanimljive stavove je Luis Fernandez Galiano. Prikazujui niz potresnih fotografija iz Drugog svetskog rata, eleo je da pokae da ljudi komuniciraju kroz slike. Takoe, napravioj je osvrt na seizmiku arhitekturu 90-ih godina, koja u nekim momentima prelazi u haos u elji arhitekata da reprodukuju oblike izazvane zemljotresom (Frenk O. Geri, Daniel Libeskind itd.). Zahvaljujui prepoznavanju elje studenata, u cilju irenja vidika u oblasti arhitekture i urbanizma, Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu i Departman za arhitekturu i urbanizam su i ove godine omoguili posetu ovoj manifestaciji i blie upoznavanje studenata sa radom uvenih arhitekata.
01 I Dani Orisa, KD Vatroslav Lisinski, Zagreb I foto: Iva elebi
I aktuelnosti
tekst i foto:
BORIS BOGOSAVLJEVI, roen 1983. godine u Somboru. Studije Arhitekture na Fakultetu tehnikih nauka upisao 2002. a zavrio juna 2010. Diplomirao je na temi Muzej Maina, izuavajui nekonvencionalne i futuristike pristupe i mogunosti primene maina i mehanizama u arhitektori. U toku studija sarauje na nekoliko projekata sa arhitektonskim studiom M+ i ateljeom za vitra Stanii. U periodu 2005-2011. uestvuje na vie meunarodnih arhitektonskih takmienja.
aa_01 I 5
Muzej maina
Nagrada za najbolji master rad na meunarodnom konkursu The International Trimo Research Awards 2011, za nauno-istraivaki rad i dostignue iz oblasti arhitekture, graevinarstva i srodnih tehnikih disciplina.
U radu su prouavani nesvakidanji i nekonvencionalni pristupi u primeni maina i mehanizama u arhitekturi, kao sastavnih delova graevine, kako u funkcionalnom, tako i u estetskom smislu. Poetne ideje su prezentovane kroz relevantne istorijske primere i koncepte; mobilnost i dinamika graevina u prolosti je bila uglavnom simbolina i metaforina. Brojni su primeri objekata koji naglaavaju kretanje, dinamiku ili daju iluziju o moguem kretanju, a poeci primene maina i mehanizama pojavljuju se u arhitekturi XX veka. Ti objekti su i dalje statini, vezani za tlo, ali su dobri primeri za traenje zaetaka ideje o zaista dinaminim i pokretnim, mutirajuim objektima. Uzimajui u obzir nain i kontekst primene elementa mehanizma, nameu se tri nivoa njegove upotrebe: nivo enterijera, nivo objekta (kua maina) i nivo grada (grad maina). U drugom delu studije analizirani su najnoviji izgraeni primeri, izabrani spram istih kriterijuma, u nameri da se uspostave veze i utvrde uticaji analiziranih istorijskih - utopijskih koncepata.
Istraivanje je uokvireno linim stavovima i idejnim projektom Muzeja maina, odnosno muzeja maine u kome bi bila prezentovana tehniko - tehnoloka dostignua 21. veka. Istovremeno, projekat "MM" je pokuaj da se objedine sva tri nivoa upotrebe elementa-mehanizma. Predloena reenja daju odgovor na neka od pitanja do kojih se dolo u istraivakom delu: maine su sveprisutne pospeuju, olakavaju i rade u skladu sa dinamikom savremenog ivota, a sa aspekta arhitekture nude nove mogunosti na nivou plana, estetike, izvoenja i eksploatacije samih objekata.
01 I Muzej maina I strukturalni model 02 I Muzej maina I presek
tekst:
LJUBICA MILOVI, arhitekta. Radi kao kustos u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Bavi se projektovanjem
Prikazivanje arhitekture
U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u periodu izmeu 29. septembra i 20. oktobra mogle su se pogledati izlobe projekta "Prikazivanje arhitekture". Osnovna ideja ovog projekta je ispitivanje komunikacijske funkcije arhitekture, kao discipline koja se bavi artikulacijom prostora ljudske egzistencije, kako fizikog tako i psiholokog, duhovnog i simbolikog prostora. Svaki arhitektonski prostor je u sutini sloeni sistem poruka i simbola, jedan narativ po sebi. Kroz izlobe, akcije, radionice i konferenciju pokuali smo da istraimo kakve se sve poruke i koncepti mogu prenositi kroz arhitekturu: identitet koji se razotkriva u simbolima moe biti lian, kolektivan, korporativan, religijski, rodni itd. Druga stvar koja nas interesuje je razlika izmeu komuniciranja arhitekturom u realnom prostoru svakodnevice i u okviru prostora reprezentacije, tj. izlobenom prostoru. Kejs Donkers iz Ajndhovena predstavio je svoj viegodinji projekat recikliranja objekata industrijskog
naslea Ajndhovena i projekat "City As a Laboratory" koji se bavi konkretnim intervencijama u urbanom tkivu i uticajnim silama koje tada oblikuju arhitektonske koncepte i reenja. Izloba grupe kart i kustosko-arhitektonskog tandema iz Budimpete prikazuje kako se lini politiki i profesionalni stavovi mogu prikazati kroz specifian diskurs meunarodne smotre arhitekture, dakle u okruenju koje autorima postavlja najmanje ogranienja. Jo jedan aspekt ovog projekta je analiza relacija arhitektura - linija, arhitektura - skulptura, arhitektura - prostorna instalacija i arhitektura performans, to je najbolje prikazano izlobom grupe studenata u okviru studija ModelArt. U muzeolokom kontekstu arhitektura se uglavnom predstavlja posredno, dokumentacionim materijalom razliite vrste ili posebno projektovanim scenografijama i ambijentima. Kada se priprema izloba o arhitekturi neminovno dolazi do dijaloga izmeu same arhitekture koja se predstavlja i medija koji se za predstavljanje koristi. Simbiotiki odnos i sinergijsko delovanje arhitekture i crtea, skulpture, filma ili fotografije stvaraju novo polje znaenja i komunikacije ije su granice, intenzitet i mogunosti predmet istraivanja ovog projekta.
01 I Klackalite, grupa kart 2010. godine I foto: ModelArt
I paviljon Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji
02 I Border LINE Architecture, People Meet in Drawing I maarski paviljon na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2010.godine I foto: ModelArt
03 I foto: ModelArt
tekst i foto:
DRAGAN MARKOVI, student prve godine doktorskih studija Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
Lazy Caterpillar
Lazy Caterpillar je idejno reenje klupe u Rijeci, koje je na konkursu organizovanom tokom oktobra 2011. godine od strane Hrvatskog portala Pogledaj. to i udruenja graanja Rijeki Val, na kome je pristiglo ukupno 125 radova, osvojilo drugu prvu nagradu (po izboru publike).
Autorski tim ine studenti sa Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Dragan Markovi, Danilo Beronja i Lazar Beli. Zadatak konkursa je bio izrada klupe na prostoru Rijekog lukobrana Molo Longo kao prepoznatljivog elementa urbane opreme, koji bi vidljivo oznaio transformaciju lukobrana iz lukog u gradski prostor, na nain da se afirmie uloga i mogunost uea pojedinca u ureenju prostora grada. Klupom Lazy Caterpillar povezuju se u jednu hibridnu celinu ugodnost i komfor leanja u lazy bag-u, boravak u javnom prostoru i element klupe kao prepoznatljivog elementa urbanog mobilijara. Ideja projekta proizila je iz tenje ka afirmacji uloge pojedinaca u ureenju priobalnog dela Rijeke, kao i nuenja mogunosti da posetioci Molo Longa samostalno ureuju prostor lukobrana prema svojim potrebama i time se motiviu da vie i ee provode svoje vreme u ovom gradskom prostoru. Nakon sprovedene analize postojeeg stanja, konstatovano je da je na lukobranu neophodno stvoriti vie mikroambijenata i podcelina u cilju njegovog aktiviranja, zato to je on trenutno nedefinisana i monotona linearna struktura, koja kao takva ne poseduje ovekomerne, pitome i prijatne prostore za odmor i sveukupni ulni uitak. Standardnim klupama to nije bilo mogue postii u stepenu koji je nuno neophodan, te je pokuano da se razbije ustaljena percepcija klupe i osmisli nekonvencijalno reenje koje potencijalno nudi znatno vee mogunosti transformabilnosti. Oblik klupe prati domintnu linearnost lukobrana uz potencijalnu mogunost da se sa velikom lakoom promeni i prilagodi
trenutnom broju korisnika i poziciji koju oni ele da zauzmu. Klupa moe biti izduena, savijena u obliku slova S, U, C ili nekog drugog oblika koji bi korisnik aktivnim uestvovanjem u dizajniranju uspeo da osmisli. Klupa je zamiljena tako da ne ometa cirkulaciju i funkcionisanje ostalog dela lukobrana, ve da podstie zadravanje, pauzu i odmor u pojedinim njegovim delovima. Stanovnici Rijeke, a naroito udruenje graana Rijeki Val, podstiu se na aktivno participiranje u oblikovanju u svojih javnih prostora tako to mogu samostalno odabrati kolorit ili dekoraciju u kojoj e klupe biti izvedene. Na ovaj nain stvara se snaan odnos izmeu korisnika i vizuelnog identiteta javnih prostora Rijeke koji im je prepoznatljiv i blizak zato to su ga oni sami dizajnirali i stvorili.
Lazy Caterpillar klupu je mogue vrlo jednostavno napraviti;

potrebno je nepromoivo platno i ispuna koja je dovoljno laka da se celom klupom moe neometano manipulisati (kuglice od stiropora su dobro reenje). Potrebna duina klupe se moe stvoriti, ili jednostavnim nizanjem pojedinanih elemenata u jedinstvenu celinu eljene duine, ili ivenjem kompaktne mase odreenog poprenog prenika i duine.
I aktuelnosti
tekst:
OLIVERA DULI, apsolvent arhitekture na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu.
aa_01 I 9
ASK 2011
ASK (arhitektonski studentski kongres) je godinje okupljanje studenata arhitekture sa prostora bive Jugoslavije. Osnovni cilj ASK kongresa je uestvovanje/saradnja, povezivanje, razmena znanja i iskustva studenata i profesora sa dvanaest fakulteta za arhitekturu, iz drava nekadanje SFRJ. Arhitektonski fakultet Univerziteta Crne Gore organizovao je jubilarni, 10. studentski struno-nauni kongres, sa temom Individualnost. Kongres je odran na Cetinju, u trajanju od 5 dana (od 13.05. do 17.05.2011. godine). Ideja teme kongresa je proistekla od potrebe za promenom kompletnog utiska prostora, te je ona vezana za arhitekturu i srodne oblasti. Radionice u okviru ASK-a su zamiljene sa vie interakcije i komunikacije meu uesnicima. Ovim je stvoren oponent masovnoj produkciji, afirmisala se originalnost u drutvu u struci, i ostvarilo se sagledavanje kroz relaciju: stvaralac proces stvaranja delo, koje se prikazuje kroz komunikaciju, kreiranje i sagledavanje prostora. Na ovogodinjem skupu uestvovalo je deset istaknutih studenata arhitekture sa Fakulteta tehnikih nauka (Milica Stjepi, Nataa Stepanovi, Dejan Mitov, Jelena obanovi, Ivana Ili, Sanja Adamovi, Krsto Radovanovi, Bojan Jani, Dragana Kozomora i Olivera Duli). Uesnici su pokuali da sagledaju arhi01 I predstavnici Novog Sada
tektu kao centar interesovanja, kroz injenicu da ono to ini osobenost i jedinstvenost pojedinca jeste INDIVIDUALNOST, koja je postala retka karakteristika dananjice, jer masovna proizvodnja zauzima dominantne kodove ponaanja. Zadatak uesnika je predstavljao njihovo sagledavanje teme kongresa kroz samostalni odabir vida prezentacije. U okviru radionice koja je odrana na ASK-u, studenti su imali zadatak da predloe idejno arhitektonsko reenje trnice na Cetinju, koja se nalazi u istorijskom jezgru samog grada. Projektnim zadatkom predvieno je natkrivanje postojee trnice, poploavanje prostora, sanacija okolnih fasada i modetno oblikovanje kroz odabir osvetljenja i ostalih vidova urbanog mobilijara. Novosadski studenti su u konkurenciji od 10 fakulteta zauzeli tree mesto svojim projektom pod nazivom CetinjeForest, ime su opravdali oekivanja profesora sa Departmana za arhitekturu i urbanizam. Sledee godine e Fakultet tehnikih nauka biti zaduen za organizaciju i odravanje jedanaestog ASK-a, te moemo oekivati kvalitetan program sa interesantnim radionicama i predavanjima eminentnih strunjaka sa podruja nae zemlje.
02 I projekat CetinjeForest, transformacija trnice na Cetinju I amorfna struktura
krova predstavlja dijalog arhitekture i okolinih planina, dok je unutranjost strukturisana umom stubova; tezge mogu da se kreu, pa je prostor fleksibilan i moe da menja namenu.
10 I aa_01 I preporuujemo knjige
U ovom inovativnom delu, koje u ogromnoj meri pomera nain na koji razmiljamo o bogatstvu i siromatvu, o usponu i padu
NASLOV AUTOR IZDAVA
Prizori ulice
I Gradovi i
drava ili imperija, Dejn Dejkobs ukazuje na to da bukvalno sav ekonomski ivot, bez obzira na to koliko je geografski udaljen od gradova, zavisi od gradova da bi se odravao ili menjao. Ona objanjava da produktivni gradovi stvaraju uspene meane privrede u okviru svojih okolnih regiona, ali oblikuju zaostale, izuzetno neuravnoteene i obino eksploatisane i siromane privrede u regionima kojima nedostaju sopstveni produktivni gradovi. Autorka opisuje sa im se suoavaju ovi pasivni i zaostali regioni; i zato se, da bi se i sami razvili i bili uspeni, oni moraju oslanjati na proirivanje trgovine sa drugim zaostalim privredama, a ne na pomo i trgovinu sa bogatim i naprednim zemljama i njihovim gradovima. Drugim reima, tema ove knjige jeste uspon i pad bogatstva: zato neke privrede napreduju, dok druge kopne?
I Dejn Dejkobs
(Jane Jacobs) Novi Sad
bogatstvo nacija
I Mediterran Publishing,
(www.mediterran.rs)
I 2010 PREVOD I Bojana Aamovi

GODINA
Dejvid Birn u svakom autorskom iskuenju ostaje svoj NASLOV AUTOR IZDAVA GODINA
I Biciklistiki dnevnici I Dejvid Birn I Geopoetika, Beograd

(www.geopoetika.rs) (David Byrne)
savremen, autentian i urban - ignoriui trendove i ne naputajui teritoriju koja ga zanima. Njegova knjiga Biciklistiki dnevnici je panoramski pogled na svet sa sedita bicikla. Pedaliranje kroz London, Berlin, Buenos Ajres, Istanbul, Manilu, Sidnej, Njujork i San Francisko za posledicu ima vrlo lino, duhovito koliko i radoznalo, promiljanje neobinog intelektualca o arhitekturi, globalizaciji, istoriji, modi, politici, muzici sveta, kreativnosti, ljudskoj prirodi, problemu zaguenih ulica megalopolisa, utedi energije i ekologiji. Birn pokazuje da je i vozei bicikl uspeo da stigne korak ispred drugih a ostane autentian mislilac na liniji ljudskosti i praktinosti. (Petar Popovi)
I 2009 PREVOD I Borivoj Gerzi
NASLOV
I Prizori ulice AUTOR I Nikolas Fajf
Zbornik Prizori ulice svedoi o vitalnosti, uzbuenjima i tenzijama ulice. Na osnovu vodeih istorijskih i savremenih istraivanja iz oblasti kulturne geografije, studija kulture, sociologije i planiranja, Nikolas Fajf grupie priloge u tri glavne celine. Prva, Planiranje
IZDAVA GODINA
I Clio, Beograd
(www.clio.rs)
(Nicholas Fyfe)
i projektovanje, istrauje kako se specifini ulini prizori oblikuju

u meuigri dominantnih ideja u politici, planiranju i u lokalnim ekonomskim i politikim okolnostima. Drugi deo, nazvan Socijalni
I 2002 PREVOD I Irena entevska
identiteti i drutvene prakse, nastoji da razlui drutvene razlike

u doivljaju ulice kod razliitih ljudi, dok se zavrni deo, Kontrola
i otpor, usredsreuje na metode sve naglaenije kontrole socijalnog ivota na ulici. Ova knjiga podvrgava ulicu stalnom kritikom nadzoru, obogaujui i proirujui nae shvatanje o stvaranju i znaenjima urbanog prostora.
I oi ulice
tekst:
MAA DRAKULI je roena u Zagrebu. ivi u Beogradu gde zavrava master akademske studije na Arhitektonskom fakultetu, usmerenje Arhitektura.
aa_01 I 11
Budunost arhitekture nije arhitektonska1
Arhitektura je umetnost koja nastajanjem u sadanjem momentu tei da utie na budunost. ovek, kao kljuna linost arhitektonskog stvaralatva, eli da svojim idejama i inovacijama obezbedi jedinstven arhitektonski izraz, autentinost koja e trajati u vremenu. Arhitektura je odreena prema oveku, ali mu je u isto vreme i podreena. ovek je idejni tvorac, projektant, on realizuje, rui i gradi, materijalizuje i dematerijalizuje, ali je ujedno i korisnik. Zato ga onda u arhitekturi ipak ima tako malo? Arhitektura postaje materija, materijal, prostor koji ovek stvara i u ijem postojanju se, tokom vremena, gubi. Danas se vie bavimo materijalima i tehnologijama, a manje ovekom. elimo biti autentini, ali inovacije i novi materijali nisu dovoljni za to. Jedino jedinstveno i neponovljivo je ljudsko postojanje, potrebe i elje oveka. Dakle, ovek je nearhitektonska budunost arhitekture. Ako bismo uklonili sve slojeve koji arhitekturu materijalizuju, nali bi oveka koji misli, osea i voli, ija pokretaka snaga i
1 I an Nuvel, The future of architecture is not architectural, 2008., The Pritzker
Arhitecture Prize, Laureate Acceptance Speech
energija, jedinstvenost i autentinost streme ka trajanju, iako je sve u njegovom ivotu prolazno. Svaki pojedinac sa svojim razliitostima, slobodama i strahovima, oseanjima, vrlinama i manama, onim to jeste i onim to bi eleo postati, je stalna inspiracija i osnovni element arhitekture; ipak, ovaj element je ponekad nepravedno zapostavljen. Arhitektura treba da probudi dete u oveku, da ga pokrene, jer sloboda dejeg uma ne poznaje granice i ogranienja i u stanju je da razume umetnost koju ovek, naviknut na svakodnevnost, ponekad odbacuje. Dete spoznaje tako to postavlja sumnju kao osnovnu misao i kree u istaivanje sebe i sveta oko sebe. Gete je rekao: "Najvei ovek uvek ostaje dete." Ako arhitekturom sauvamo dete u sebi, neiskvarenu slobodu i kreativnost koju samo deca poseduju, onda emo povratnom vezom imati neograniene stvaralake mogunosti.
01 I Deca ne poznaju rizik i posledice svojih dela, te za njih ne postoje granice pri kreativnom stvaralatvu. Da li pojedinci, to stariji, postaju sve vie ogranieni? I izvor: www.wallpaper galaxy.com (oktobar 2011.)
12 I aa_01 I oi ulice
tekst:
ANA PAJVANI - CIZELJ roena je 1980. godine u Novom Sadu. Radi kao asistentkinja na Odseku za sociologiju, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Na istom Odseku je diplomirala na temu Demokratizacija gradskih institucija uee graana u donoenju odluka i odbranila master rad na temu Drutveni razvoj na putu odrivosti: rodna perspektiva. U okviru akademskog rada, bavi se urbanom sociologijom, sociologijom okruenja i sociologijom roda.
Drutveni znaaj urbanih javnih prostora: osvrt na empirijsko istraivanje

Istraivanje javnih prostora okupira urbane sociologe od samih poetaka razvoja ove discipline. Jedan od razloga za to je pretpostavka da se kroz drutvene interakcije koje se u okviru njih odvijaju, na neki nain, kompenzuju pojedini nedostatci ivota u velikim gradovima. Nedostaci urbanog naina ivota se obino posmatraju kroz otuenost, depersonalizaciju i formalizaciju drutvenih odnosa, intenzifikaciju nervnog ivota (Georg Zimel), zagaenost ivotne sredine i sl. Nekada su reenja za navedene probleme viena u idealu povratka na male zajednice u kojima bi prisni meuljudski odnosi i zdravo prirodno okruenje nadomestili navedene probleme ivota u gradu. Brojni urbani sociolozi pokazali su da je ideal povratka na ruralni tip zajednice (ili tradicionalni tip gradske zajednice) neostvariv i/ili nepotreban, i da je injenica da se od sudbine savremene urbane civilizacije ne moe pobei (Pui, 1997:5). To znai da su napori urbane sociologije najpre usmereni na pronalaenje naina da se postojeu uslovi ivota u gradu humanizuju, te da grad postane grad po meri oveka (Supek, 1987), ili u terminima savremene urbane sociologije, odrivi grad (Pui, 2001). Javni prostori grada bi, u tom kontekstu, mogli biti morfoloki okviri socijalne integracije pojedinca u drutvenu zajednicu, i vana determinantna njenog ouvanja i unapreivanja. Kao takvi, oni su i znaajni agensi socijalnog kapitala gradske zajednice. Prostor predstavlja sutinsku pretpostavku uspostavljenja interakcije, ali i do odreene mere, utie na njeno oblikovanje. Iako prostorni determinizam ne treba shvatati previe kruto, treba imati u vidu da urbanistika koncepcija prostora uvek slui kao podsticaj za ili odgovor od njegovog smislenog korienja. U tom smislu, Miel Basan navodi da morfologija kao materijalna dimenzija urbanog, strukturie prakse graana i izaziva njihove predstave (Basan, 2001: 4). Tako su, npr. u trnim centrima, koji postaju jedno od osnovnih obeleja savremenih gradova, ponaanje i interakcije najpre definisani osnovnom namenom ovih prostora - potronjom. Eventualne interakcije svode se na povrno formalno komuniciranje i privremenog su karaktera. Osim toga oni su zatvoreni za mnoge marginalizovane grupe, jer kao ulaznicu pretpostavljaju odreeni materijalni standard za zahtevanu potronju. Ljubinko Pui, pojavu trnih centara vidi kao kulminaciju potroake prirode oveka i jednu od najveih prekretnica u gradskoj organizaciji prostora (Pui, 2009: 198). Javni prostori su, sa druge strane, otvoreni za svakog (bar na prvi pogled). Ne usmeravaju direktno ni na kakvu aktivnost ve samo pruaju mogunost za njih. U okviru grada (a posebno u okviru novih naselja) javni prostori mogu da budu jedan od retkih prostora susreta, upoznavanja, pronalaenja zajednikih interesa i trajnog umreavanja ljudi. Ranija istraivaka iskustva ukazala su na smanjenje (ili gubitak) njihovog znaaja (javni prostori kao mesto prolaza), ili ak na smrt javnih prostora usled globalizacije ekonomskih procesa, irenja komercijalnih prostora i divlje urbanizacije. Ovakvo podilaenje profitu u periodu tranzicije, dovodi do grubog naruavanja bilansa izmeu javnog i privatnog interesa, koji se kroz istoriju pokazao kao kljuni mehanizam odrivog razvoja gradova. Kroz itavu istoriju javni prostori grada sluili su i kao pozornica za sprovoenje demokratskih praksi i javno izraavanje slaganja ili neslaganja sa odreenim pojavama u drutvu. Poznato je su se revolucije, postavljanja i svrgavanja vladara, trajkovi i parade uvek odigravale na gradskim trgovima i to upravo zato to su to mesta gde drutvena aktivnost moe da postane vidljiva i da izazove odreenu eljenu reakciju. U savremenim okolnostima javni prostori grada postaju i vaan medijum potvrde identiteta razliitih drutvenih grupa, a time i indikator slobode i tolerancije. Razliitost kao fundamentalna karakteristika modernih urbanih drutava testira se na javnim gradskim prostorima. Seta Lou smatra da se u savremenom drutvu glavne pretnje javnim prostorima sastoje u iskljuivanju odreenih drutvenih grupa iz javnog ivota i
smanjivanju kulturnog diverziteta. Nekada je to iskljuivanje rezultat namernog programa iskljuivanja nepoeljnih a nekada nus produkt privatizacije, komercijalizacije i odreenog tipa urbanog planiranja. Autorka navodi da su ovi procesi izuzetno tetni za odravanje i razvoj demokratskih praksi jer one zavise od javnih prostora koji su aktivni javni okvir meuklasnih i meukulturnih kontakata (Low, 2005). Na bazi ovakvih teorijskih pretpostavki pokuali smo da ispitamo drutvene funkcije novosadskih javnih prostora, konkretno, njegovih parkova. Ispitivanje naina korienja javnih zelenih prostora pokazalo je da oni slue ispunjavanju drutvenih, psiholokih, rekreacionih i ekolokih potreba graana. Prevagu ipak odnose ekoloke potrebe, koje su podstaknute stanovanjem u zgradama, jer se ovi prostori najpre doivljavaju kao deli prirode u izgraenom okruenju. Nain provoenja slobodnog vremena u okviru ovih prostora je rudimentiran, odnosno sveden na dve osnovne aktivnosti: druenje i rekreaciju. Primetno je odsustvo kulturnih funkcija koje bi posetiocima ponudile neto vie od poeljnog ekolokog okvira za provoenje slobodnog vremena. Kulturni dogaaji u okviru ispitivanih prostora, ostaju urezani u seanjima ispitanika kao (retke) pojedinane manifestacije, to svakako nije dovoljno da se o ovim prostorima govori kao o potencijalima za razvoj urbane kulture. Novosadski parkovi, zakljuujemo, najpre predstavljaju ekoloki poeljne okvire za provoenje slobodnog vremena, a nisu podsticajni za ispunjavanje i negovanje sloenijih kulturnih potreba graana. Treba napomenuti da se, u ovom pogledu, donekle izdvaja Dunavski park, ija je jedna od evidentnih funkcija i simbolika identifikacija sa urbanom celinom. Tako se ovaj park, uistinu pokazuje kao jedan od retkih autentinih gradskih simbola. Uprkos navedenom odsustvu kulturnih funkcija, evidentno je da se u okviru ovih prostora uspostavljaju specifini drutveni odnosi. Posetioci tu ostvaruju nove drutvene kontakte koje van njih verovatno ne bi uspostavili. To je, u kontekstu nae polazne pretpostavke, osnov za zakljuivanje o tome da javni prostori jesu izvor socijalnog kapitala u gradu. To se posebno odnosi na Limanski park, iji su posetioci uglavnom ljudi koji ive u neposrednoj blizini i park poseuju redovno. Stoga moemo zakljuiti da je Limanski park povoljan morfoloki okvir za uspostavljanje i negovanje trajnijih, prvenstveno susedskih odnosa. Ipak, utvrdili smo da se ovde najpre uvruju postojee drutve veze, pa tek onda i uspostavljaju nove. Istraivanje ukazuje i na to da se, u funkciji uspostavljanja socijalnog kapitala, najplodonosniji spoj poeljnog ekolokog prostora i naina provoenja slobodnog vremena. Nain provoenja slobodnog vremena bitno utie na grupisanje posetilaca u razliite neformalne grupe koje u parkovima postoje. Iako se odnosi unutar tih grupa relativno trajni i stabilni, primetno je da se odnosi izmeu razliitih grupa zadravaju na poznavanju,
prepoznavanju i tolerisanju, bez uspostavljanja dublje interakcije. aa_01 I 11 Princip tolerisanja vai za odnose izmeu onih neformalnih grupa koje se meusobno percipiraju kao neugroavajue (penzioneri, roditelji sa decom, rekreativci i sl). Ove grupe, moda ponajvie ujedinjuje kolektivni odnos prema onim grupama koje se percipiraju kao nepoeljne i devijantne. ini se da proces etiketiranja odreenih grupa kao nepoeljnih (kao i obino) tee tako to se pojedini incidenti (koji su retko poznati iz prve ruke, a ee se prepriavaju i iji su pravi vinovnici obino nepoznati), pripisuju odreenim, iroko definisanim grupacijama, obino omladini, beskunicima, delikventima, narkomanima i Romima. Iz toga zakljuujemo da javni prostori nisu, posebno na simbolikom planu, otvoreni za sve i da odnosi koji se u okviru njih uspostavljaju uglavnom ne odraavaju klimu tolerancije i razumevanja za drugo i drugaije. U pogledu participacije u ureivanju javnih zelenih prostora, zakljuujemo da ona, u odreenoj meri postoji, ali u formi spremnosti da se neto (u budunosti) uradi, a veoma retko u formi aktivnosti koje su ve sprovedene. Primetan je i obrazac pasivnog preputanja autoritetu, odnosno ekanja da neko drugi neto pokrene, to bi se to kasnije sledilo. Ovom zakljuku moemo dodati i to da je diskurzivni i materijalni prostor koji se oblikuje u odnosu na Limanski park plodno tlo za sueljavanje razliitih interesa i, u konanom, formulisanja konsenzusa o javnom interesu vezanom za ureivanje ovog prostora. Ovde ponajpre mislimo na debatu o skoranjem ureivanju Limanskog parka, za koju su svi posetioci pokazali veliko interesovanje, i koja je dovela do toga da se percepcije o poeljnom javnom prostoru iskristaliu, javno saopte i suoe sa drugaijim stanovitima. Na osnovu toga, posredno, zakljuujemo da je Limanski park deo prostornog identiteta njegovih posetilaca i da im je, u skladu sa tim, stalo do toga kako on izgleda i kako e izgledati. Iako se sve ovo na prvi pogled moe uiniti kao nevaan problem i tek traak onoga to prostorni identitet i javna rasprava o gradu treba da znae, napomenuemo da je, u datom drutvenom kontekstu, i ovakav traak neto to treba unapreivati i podsticati. Pokazalo se, na alost, da je sudbina i najplodnijih i najorganizovanijih graanskih inicijativa koje se formiraju u okviru javnih prostora, u velikoj meri odreena irim drutveno-politikim kontekstom, tanije neprofesionalnom i partokratskom urbanom politikom.
Literatura Basan, Miel (2001). Za obnovu urbane sociologije: jedanaest teza. Sociologija, Vol. XLIII, N 4 Low, Setha, Taplin, Dana, Scheld Suzzane (2005). Rethinking urban parks : public space and cultural diversity. University of Texas Press. Austin Pui, Ljubinko (1997). Grad, drutvo, prostor. Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Beograd Pui, Ljubinko (2001). Odrivi grad: ka jednoj sociologiji okruenja. Nezavisna izdanja Sl. Maia. Beograd Pui, Ljubinko (2009). Grad bez lica. Mediterran Publishing, Novi Sad Supek, Rudi (1987). Grad po mjeri ovjeka. Naprijed. Zagreb
tekst i foto:
BILJANA VILOTI, apsolvent arhitekture na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad.
Grad - teatar javnog ivota

Arhitektura je dio nae memorije. Ponekad je to simbol koji pamtimo, prostor sa kojim se identifikujemo ili jednostavno urbani reper. Od mnogobrojnih funkcija arhitekture meu najznaajnijim su: socioloka, simbolika, estetska, ambijentalna, utilitarna, zatim ideoloka, dramaturka, morfoloka, urbana i najzad humana. Arhitektonski objekti svojim volumenom, materijalom, pozicijom, kontekstualnou, stilom, artikulacijom, utiu na formiranje drutvenih pojava, sastajalita, ambijentalnih celina. Le Korbizje (Le Corbusier) u svojoj knjizi Ka pravoj arhitekturi metaforino opisuje uticaj arhitekture, njenu dramaturku ulogu od neAmbijentalnost prostora ponekad ne zavisi primarno od arhitekture objekata. Ponekad se ambijentalnost u najveoj mjeri formira u zavisnosti od privremenih struktura, kao to su biljne vrste ili dijelovi ruiniranih objekata, kao i naknadno dodati estetski elementi. Termin pitoreskno iliti ivopisno, u arhitekturi, uveo je Don Raskin (John Ruskin), engleski istoriar umjetnosti i pisac. On termin picturesque definie kao istinsku savremenu estetsku kategoriju. Pitoreskna arhitektura je ona sluajne ljepote, koja se razlikuje od one namjeravane. Isti termin koristi i Orhan Pamuk, turski pisac, u svom djelu Istanbul, uspomene i
pokretnog kamena, strast stvara dramu (Le Korbizje, 2006).

Istraivanje arhitekture na nivou geometrije, forme, stila, je nedovoljno i nepoeljno. Arhitektura mora biti sagledavana i sa one nematerijalne strane, kao dio duha jednog grada, tradicije, osobenosti nekog prostora. Kristijan Norberg ulc (Christian Nor-
grad, pokuavajui da priblii slike Istanbula u oku posmatraa.

Pamuk kae da je pitoreskna ljepota sluajna lepota koja osvaja
dok se neka zgrada posmatra, ne na nain kako je prvobitno bila zamiljena i onako kako se eli da je vidimo, ve iz sasvim drugog ugla, iz novih perpspektiva koje nam je nametnula istorija. (Pamuk, 2010: 22). Taj velelepni grad od pada Osmanskog carstva pa nadalje ima tendenciju evropeizacije koja je najzastupljenija u azijskom dijelu grada. Tu, na azijskom kopnu, Istanbul se ne razlikuje po mnogo emu od bilo kog drugog evropskog grada. Visoki oblakoderi, iroke saobraajne trake, dominacija savremene arhitekture, grandiozne jednoporodine kue, sve su karakteristike savremenog grada. Nasuprot tome, stari dio Istanbula, vijekovima graen, je sauvao duh mjesta i vremena peat po kome je bio i ostao prepoznatljiv. U starom gradu dominira upravo ta, ve pomenuta, pitoreskna arhitektura, koja sa sobom nosi i vrijeme i ljude i dogaaje. Istanbulska ulica ostavie vas eljnim novih prizora iznova i iznova kreui se kroz nju. Bogatstvo detalja, kolorit, ponude u okviru objekata, muzika, tradicija, a sve to zajedno uz specifian duh ljudi, predstavlja grad - teatar javnog ivota, koji ete uvijek iznova htjeti da posjetite.
berg - Schulz) uvodi novi vid doivljaja arhitektonskog objekta

ili prostora. On kae da od pojma prostora nemamo ta vie da traimo od trodimenzionalnosti neke zgrade. Meutim, to poimanje prostora se odnosi samo na geometrijske studije i vizuelne
koncepcije. Kada se uvede koncept egzistencijalnog prostora,

prostor dobija centralno mjesto u arhitektonskoj teoriji. ulc preko pragmatinog, saznajnog, perceptualnog, apstraktnog pros-
tora, upuuje na egzistencijalni prostor, iz koga dalje proizilazi

arhitektura, kao odgovor na vjeitu potrebu za prostorom koji je
izraajan i estetian (Norberg ulc, 2006).
01 I Scene grada - Dan policije, Beograd, 2009 godina I foto: Biljana Viloti
DRAMATURKA ULOGA ARHITEKTURE ta je sa dramaturkom stranom arhitekture? Arhitektura je oduvijek bila moan teatarski alat. Danas, esto je u slubi manifestacionih kulisa, javnog dekora, pozornice ivota. Njena uloga u kreiranju imida grada je jedna od presudnih. Javni objekti svojom formom, dekoracijom, koloritom, volumenom, artikulacijom, obezbjeuju pozadinu za javno djelovanje, za razliite vidove spektakla. Kao to je Le Korbizije rekao da od nepokretnog
Meu domaim sociolozima koji se bave odnosom arhitektura aa_01 I 15 drutvo grad, znaajno je zapaanje Rudija Supeka, koji kae da stanovati ne znai i prebivati (Supek, 1987). Pojam ivljenja u okviru zajednice, moe da se razmatra na vie nivoa. ivjeti u zajednici nije samo stvar egzistencijalnog nivoa. Prebivanje u nekom prostoru zavisi od vie faktora, a jedan od njih je definitivno arhitektura. Simbolika vrijednost arhitekture usko je vezana sa njenom socijalnom ulogom. ovjeku je potrebno mjesto koje e da izazove osjeaj pripadanja, a takav osjeaj izaziva mjesto koje ima simboliku vrijednost. Po Supeku, veina stanovnika se identificira sa svojom etvrti, a ne sa svojim gradom (Supek, 1987). Danas veina ljudi nema prostor, objekat, grad sa kojim se identifikuje, jer arhitektura je zaboravila na svoju humanu ulogu (iako je to moda njena obaveza); ovjekomjernost je zapostavljena, ne postoji simbolika arhitektura, pa ni ovjek nema osnovu za razvoj osjeanja pripadanja.
kamena, strast stvara dramu, tako i arhitektura oblikuje scenu,

javnu dramu, javnu predstavu. Meutim, koji su to faktori, elementi jednog arhitektonskog objekta, koji nas navode da boravimo u njegovoj blizini (nezavisno od namjene koju ima) ili da koristimo njegovu fasadu kao scenografiju za javne manifestacije ili bilo kakav drugi oblik javnog iskaza? Prvenstveno on mora biti na dobroj poziciji u urbanom tkivu i da dobro korespondira sa okolinom. Potom, tu slijedi ambijent neposrednog okruenja, kontekstualnost, kao i frekventnost, tj. uestalost prisustva ljudi na tom prostoru. Meutim, to su faktori koji su nezavisni od same materijalizacije objekta. Postavlja se pitanje koliko u tom sluaju utiu zastupljeni stilski pravci, a koliko kolorit, forma, njena artikulacija, karakter...? Da li je to kua sa kojom moemo da se identifikujemo? Da li je to objekat koji ima elemente tradicije? Tana formula vjerovatno nikad nee biti pronaena, ali odgovor je ipak sve od ponuenog. Nae oko trai promjenu, specifinost, varijacije na temu, trai prostor na kome e da odmori pogled, doivi uzbuenje, uoi nove elemente, pronae elemente memorije, nasuprot jednoline, prosjene arhitekture, bez uporita u sopstvenoj tradiciji, bez tendencije ka stvaranju drame. Ve smo pomenuli da arhitektura pored brojnih funkcija ima i ulogu inicijatora drutvenih interakcija, dakle socioloku ulogu. Kao glavni akter drutvenih odnosa, ona posredno utie i na profilisanje drutvenog ivota grada. To je odnos arhitektura drutvo grad. Arhitektura artikulie kretanje, ona je reper, ciljna taka zadravanja, ona nepovezani tok ljudi preobraava
02 I Dramaturka uloga arhitekture - pad Berlinskog zida
I izvor: www.britannica.com (oktobar 2011.)
03 I Ambijent gradske etvrti, avgust 2011. I foto: Biljana Viloti
u grupe koje tee istim sastajalitima. Gordon Kalen (Gordon Cullen) je simbolino zove sidrom, kao elementom koji na
metaforian nain oslikava njenu socijalnu funkciju. Ali on kae da je sidro po konstrukciji nepokretno i da samo kroz korienje
postaje priznata taka okupljanja (Kalen, 2007: 105). Gdje zabacujemo naa sidra? Kako se ophodimo prema njima?
16 I aa_01
GRADSKE SCENE Gradske scene su oblici drutvenih interakcija, deavanja u okviru javnih prostora, jasno - to su drutvene grupe okupljene oko istog sadraja, u istim ili slinim uslovima. Mogli bismo ih smatrati i parametrima kulturnog nivoa i bogatstva duha jednog grada. Gradske scene se formiraju u oku posmatraa; doivljaj svake od njih se razlikuje od individue do individue. To mogu biti boemske etvrti, gradska geta, otvoreni prostori grada, okupljalita. Ponekad cio grad moemo gledati kao na jednu veliku scenu, zanimljiv prizor, sliku, kao to navodi Gordon Kalen u sluaju grada Briksama, lukog grada, ija se topografija i dispozicija graene sredine i otvorenih javnih prostora "ita" kao jedna velika uzbudljiva scena u kojoj uestvuju svi stanovnici tog grada. Kalen kae: grad je izgraen u obliku prirodnog amfiteatra na terasama oko
danja, mir, one trae interakciju sa posmatraima, one se slave. Pitanje je kako jednom gradu obogatiti drutveni ivot, uiniti ga zanimljivim za oko i uho? Poimo od ovjeka kao mjere za sve. ovjek svoju duhovnost nadograuje istraivanjem raznih oblasti, uenjem i usvajanjem tog znanja. ovjek trai prijatelja sa kojim e to znanje razmijeniti i svoju duhovnost potvrditi. Taj isti ovjek, ili grupa ljudi, posredno utiu na imid grada i njegovu kulturu. Zato poimo od sebe, jer to je put do novog duha. Kao posebnu grupu u tipologiji gradski scena uvrstila bih heterotopije. Pojam heterotopija do danas niko nije precizno definisao. U okvirnom znaenju, heterotopije su svi oni prostori, objekti, mjesta, koja se suprotstavljaju svojoj primarnoj, dominantnoj ulozi i posmatraa, putem sadraja, znaenja, namjena, kao i nasuminim spojem sasvim razliitih elemenata, objekata, ak-
skoro zatvorene luke koja je u sutini centar zbivanja... posetioci etaju du keja i doivljavaju riblju pijacu kao besplatnu zabavu.
(Kalen, 2007: 113). I zaista, kako priati o jednom gradu i kako upoznati njegov karakter, ako ne upoznamo prvenstveno njegove stanovnike, mentalitet, ambijentalne cjeline, uvidimo poetiku prostora, a potom i sve ostale specifinosti, kulturu, tradiciju i dr. Gradske scene su konstrukcije kulturnog identiteta. To su mjesta slobodnog duha, bogatstvo prizora i karaktera. Nasuprot pravom pozoritu, scene grada su nasumine, spontane, ponekad sluajne, besplatne, ne zahtijevaju odreeni ugao gle04 I ivopisna arhitektura, Istanbul, avgust 2011. I foto: Biljana Viloti
tivnosti i ljudi (Fajf, 2008: 307), navode na sasvim nov, drugaiji

doivljaj tog prostora u odnosu na onaj primarni. To je javni prostor grada koji je postao bioskop ili park koji je postao koncertna dvorana; to su i industrijski objekti koji se sve ee transformiu u nove izlagake prostore, ili ulice koje postaju modne piste. Kao primjer heterotopije naveu indijsku ulicu koja je svakodnevno prizor bogat aktivnostima, ljudima i vozilima, koloritan, prepun motiva, informacija, poetian i ambijentalan prostor. Ova ulica svaki put iznova nudi nov doivljaj prostora kao jednog ambijentalnog
konceptualnog pozorita (Selinki, 2010), nasuprot doivljaju

ulice Zapada, monotonog prostora namijenjenog saobraaju.
DUH GRADA Doivljaj grada, kao vizuelni i duhovni sklop, razlikuje se kod svake individue. Grad je poput ovjeka. On ne moe biti itan samo sa vizuelnog aspekta, ve i sa one nematerijalne, tj. duhovne strane. Mi upoznajemo njegov karakter, otkrivamo identitet, doivljavamo njegov duh. Zato u centar svega postavljamo ovjeka (grad nema drugog centra osim nas samih (Pamuk, 2010: 307), individuu koja formira drutvo; drutvo oblikuje kolektivnu svijest, a svijest karakter grada. Problem mora biti posmatran sa istorijskog aspekta. Uzroci za ovakvo stanje stvari (svijesti, duha) mogu se pronai u procesu tranzicije iz komunistikog u kapitalistiko druto, prelaza iz drutvenog ka privatnom vlasnitvu, iz totalitarizma ka demokratiji. Dananji grad je izgubio svoj identitet u postkapitalistikoj eri u kojoj obitava. Gdje je tu naa uloga? Onog trenutka kad smo prestali da brinemo za drutvo i ono to spada pod drutveno, a ne privatno i moje, istovremeno smo prestali i da brinemo o sebi, jer grad je samosvest jednog polisa skup pojedinca i grupa koje ga ine (Blanua, 2008). Anri Lefevr (Henri Lefebvre) grad opisuje kao mesto autonomne produkcije i akumulacije kapitala (Lefevr, 1974). Dejvid Harvej (David Harvey) kae da su posledice urbanizacije, kapitalizma, a ujedno i globalizacije neizbrisivo ugravi-
Savremeni prostor pati od problema nepostajanja mjesta. Da aa_01 I 17 li brinemo o naim gradovima i koliko smo spremni da ulaemo u njih? Da li imamo osjeaj pripadanja nekom mjestu i da li uestvujemo u kreiranju prostora sa kojim bismo se identifikovali? Kakve slike formiraju nai pogledi na grad? Da li smo pasivni korisnici grada ili njegovi protagonisti? I konano, koja je tu naa uloga? Odgovor na postavljena pitanja emo znati onda kada budemo napravili razliku izmeu stanita i mjesta za ivot. Mjesto za ivot je mnogo vie od obinog stanita. Sjetimo se izjave Rudija Supeka stanovati nije isto to i prebivati! To mjesto za sobom povlai i onu nematerijalnu stranu, ljude, njihov mentalitet, drutvene veze, ambijentalnost, karakter ovjeka i drutva, kulturni identitet, i uopte javni ivot grada. Svi ti elementi reflektuju se na slici jednog grada, ali slici koja moe da se dodirne, vidi, uje; na taj nain jedno mjesto za ivot postaje ulno i prepoznatljivo. Kroz ovo istraivanje elim da ukaem na vanost unapreenja naih gradova i oplemenjivanja istih. Kako smo ve vie puta naveli, grad nije samo prostor, mjesto, stanite. On jeste sve to, ali zaista postoji tek kroz socijalne integracije stanovnika i njihova djelovanja na javnim i privatnim prostorima. Samo tada on postaje cjelina i ima koherentnost, jer grad je iznad svega drutveni prostor. Takoe, ukazano je na faktore koji utiu na kvalitet javnog ivota grada, znaaj arhitekture, njene brojne uloge, kontekstualnost, genius loci, potom na "itanje" grada kroz slike, duh, gradske scene i doivljaj istog kao jednog velikog otvorenog teatra u ijoj predstavi svi uestvujemo. Zakljuuje se da je neophodno podseanje na nae pravo na grad ili, nazovimo to, obavezu koja je zapostavljena i degradirana. To pravo se ostvaruje poevi od ovjeka kao jedinke, preko drutva, do grada (mjesta za ivot) na koji se sve pomenute veze, interakcije i djelovanja reflektuju. To je veza ovjek drutvo grad. Stoga poimo od sebe, glavnog aktera.
Literatura: Le Korbizje (2006). Ka pravoj arhitekturi. Beograd: Graevinska knjiga N. ulc, Kristijan (2006). Egzistencija, prostor i arhitektura. Beograd: Graevinska knjiga Pamuk, Orhan (2010). Istanbul, uspomene i grad. Beograd: Geopoetika, str. 22 Kalen, Gordon (2007). Gradski pejza. Beograd: Graevinska knjiga, str.105 Supek, Rudi (1987). Grad po mjeri ovjeka. Zagreb: Naprijed Fajf, Nikolas (2002). Prizori ulice. Beograd: Clio, str. 307 Selinki, Slobodan (2010). Suveren prostor ambijentalnog teatra, tekst povodom Meunarodnog festivala KotorArt. Podgorica: Pobjeda, preuzeto sa: www.pobjeda.co.me (30.01.2011.) Blanua, Miela (2008). Grad kao inspiracija. DaNS, asopis za arhitekturu i urbanizam, br. 63, str. 64-65. Lefevr, Anri (1974). Urbana revolucija. Beograd: Nolit Harvey, David. The right to the city, preuzeto sa: www.newleftreview.org/ (11.01.2010.)
rane na prostorni oblik naih gradova, koji se sve vie sastoje od utvrenih fragmenata, ograenih zajednica, privatizovanih javnih prostora pod stalnim nadzorom. Zakljuak je jednostavan;
dananji grad ivi u sjenci kapitala i kao takav postao je nita drugo do instrument masovne potronje. Dok nam je neko (sistem, drava, drutveno ureenje...) pomagao da na pravo na grad to prije zaboravimo, mi smo bili ti koji su to dozvolili. Novi duh je ono to je primarno, jer karakter
grada je ujedno i sudbina ovjeka (Pamuk, 2010). Dejvid Harvej je rekao da je pravo na grad, pravo da se menja menjanjem
sebe. Zato mijenjajmo sebe! Da li e to biti uzrono-posljedian

ili istovremen proces ne zna se. Da li e to biti tiha ili radikalna revolucija, takoe se ne zna. Dok se ne dogodi neka nova 68. preostaje nam samo mo imaginacije.
05
I Heterotopije - industrijski objekti kao izlagaki prostori, Mikser festival, Beograd 2011 I foto: Biljana Viloti
tekst i projekat:
DRAGAN MARKOVI, student prve godine doktorskih studija na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Paviljon efemernog spektakla
Dns, zjedno s svim drugim oblicim kulturne produkcije (ukljuujui muziku, fotogrfiju, knjievnost, likovne umetnosti, p k i edukciju), dizjn izgrenog okruenj sve vie biv zhven i podreen ciljevim kpitlistike ekonomije ko sredstvo sticnj profit (William, 2005). U svremenom dobu ksnog kpitlizm, spektkl postje primrn mnifestcij komodifikcije i komercijlizcije svremenog rhitektonskog dizjn; dizjn ninjenog n nin d zvede potro ko vie ili mnje spektkulrno, svetlucvo, primmljivo i n brzinu doivljeno iskustvo diznifikovnog vizuelnog zdovoljstv, odreenog u krutim grnicm i striktnim prvilim ponnj, koji onemoguv i destimulie formirnje bilo kkvog oblik lterntivnog miljenj i delovnj. Krkteristike i potencijli efemernih prostor spektkl, koji u sebi sdre nepredvidivost, neiscenirnost i interktivnost, predstvljju suprotnost prenglenoj kontroli ljudskog ponnj u prostorim nmenjenim potronji i kupovini. Podsticnje korisnik n neposrednu ktivnost i nesimboliko iskustvo u okvirim efemernih prostor spektkl omoguv d se, i pored visokog stepen prisutnosti nprednih tehnologij u svkodnevnom ivotu, ostvri istinski inspirtivno i mtovito prostorno okruenje. Perspektiv robe ztvr i destimulie rzvijnje svih drugih perspektiv ljudskog ivot. Stimulcije koje vode do vu efekt, ili momentlnog ulnog uivnj, izreniji su, vie nego ikd rnije, od implicitnog iskustvenog proivljvnj dogj i smislenog nin ivljenj (Ponzini, Sklair, 2010). Odnosi s objektim i okruenjem imju tedenciju d zmene ljudske meuodnose, te se mi dleko vie povezujemo s potronim objektim i okruenjem u kome se oni prodju nego s ostlim ljudskim biim. Sve vie troimo vreme i novc kupujui proizvode, koji nm istinski uopte nisu potrebni, umesto d stvrmo i produbljujemo odnose s
01 I Paviljon efemernog spektakla
drugim ljudim. Prdokslno li istinito, mi to rdimo jer nm ti proizvodi sugeriu d n tj nin uvrujemo veze s ljudim oko ns, bez ikkve svesti d to moe biti i drugije ostvrivo. Suprotno ovkvom poretku stvri, tokom itvog 20-og vek, pojvljuje se niz filozofskih i ntropolokih stvov, koji ukzuju n negtivne posledice kpitlistikog nin privreivnj. N primer, situcionisti, n elu s Gi Deborom (Guy Debord), tokom 60-ih godin 20-og vek, insistirli su n stvrnju to veeg broj potencijlnih mogunosti, rhitekture dogj, ne spektkulrnog fizikog okruenj i prostor definisnog glorifikcijom estetskih, ulnih i simbolikih znenj (Debor, 2006). Uprvo orgnizovnje dogj, dovoljno nimirjuih, specifinih, p i spektkulrnih, moe d stvori neophodnu rvnoteu, koj u svremenom drutvu, pod hegemonijom robe,
bez trg nestje. Po miljenju situcionist, rhitektur stvoren n tj nin bil bi ispunjen prostorom koji provocir i inspirie druenje ljudi, podstie efemerne dogje i izriito negir bilo koji oblik isplnirnosti i dominciju kontrole. Isti trend kritike modernog postindustrijskog drutv i stndrdizcije okvir ljudskog ponnj primeuje se i n poetku 21-og vek. Rem Kolhs (Rem Koolhaas), jedn od njznjnijih svremenih rhitekt i teoretir, uvodi pojmove Thinning (tnjenje) i Junkspace (prostor-smee), kojim rzruje Oeov (Marc Auge) termin Non-places (ne-mest), d bi opiso progresiju rzvoj prostor bez istorije, identitet i znj u periodu ndmoderne epohe. Po ovom utoru, Thinning je proces koji se dev u svremenim metropolm, n loklnom nivou, pri emu je krjnji ishod tj d se nit loe i uzbudljivo nekome u grdu ne moe desiti, ve je sve unpred do tnin prorunto i isplnirno d ivot postje nepodnoljivo dosdn i przn. S druge strne, Junkspace se, po Kolhsu, moe primeniti n svki spekt dnnjice, od msovnih medij, pojedinnih identitet i kulture, p i rhitekture, podrzumev bukvlno opustoenje nekog konkretnog spekt ljudskog ivot usled njegove preterne ekonomske eksplotcije (Koolhaas, 2006). Suprostvljnje ovim silm n mikro-nivou, n indirektn nin, predstvlj jedinu lterntivu koju Kolhs vidi ko moguu (Koolhaas, 1995). Efemerni prostor spektkl poseduje dovoljni stepen otvorenosti i generinosti, te je suprostvljnje kontroli unutr njegovih nejsnih grnic lko ostvrivo. Pojedini utori jo rdiklnije kritikuju komodifikciju ko jedini oblik ljudske relnosti. Don Zerzn (John Zerzan), meriki filozof i ntropolog, iznosi stv d su koncepti modernosti, kpitlizm i industrijlizcije ljudskoj vrsti doneli jedino istin-
sko zlo, lnu ndu i veru u permnentni progres i prosperitet. aa_01 I 19 Zerzn govori o degrdciji smislenog stnit1, onog to je ulc (Christian Norberg Schulz) nzivo genius loci (duh mest) usled negirnj humnih spekt ivljenj u svim sferm drutv, i ide tko dleko u svojim predvinjim d pre vidi krj svet nego krj kpitlistikog drutv kkvog dns poznjemo (Zerzn, 2009). Sps od ove Apoklipse, Zerzn vidi jedino u odbcivnju simbolikog iskustv i ivot, vrnju n primitivnu, direktno ulnu egzistenciju u prirodnom okruenju. Meutim, s druge strne, smtr se d simbolik komunikcij predstvlj jednu od kljunih preduslov z formirnje civilizcije ko oblik orgnizcije drutv. Tehnologij je uvek omoguvl d se proces simbolikog soptvnj unpreuje simultno s rzvojem civilizcije, te se ne moe jsno tvrditi t je emu prethodilo. Svremen tehnologij nudi nebrojni set mogunosti d svki pojedinc ostvri komunikciju s to veim brojem potencijlnih poznnik, ime se pospeuje divergentnost idej i miljenj. Problem je jedino u tome to je t rznorodnost zrobljen i zpisn u virtuelnom svetu binrnosti nul i jedinic i vn tog sistem ne egzistr u stvroj relnosti. n Bodrijr (Jean Baudrillard) npominje d je virtuelni svet dnnjice posto simulkrum relnosti, ninjen po njenim kopijm i slikm koji nemju svoj referent u stvrnom svetu (Bodrijr, 1991). Re je o opscenosti domet tehnologij u kojim se njen dostignu uruvju sm u sebe jer predstvljju kopiju kopije kopije..., i time ozbiljno prete d ugroze stvrn svet ili pk toliko rzbiju grnicu izmeu virtuelnog i relnog, d se oni meusobno ne mogu rzlikovti.
1 I Vie o ovoj temi moe se nai u vedskom domumentarnom filmu Surplus: Terrorized into Being Consumers, autora Erika Gandidija (Erik Gandidi) Johana Soderberga (Johan Soderberg) iz 2003. godine.
20 I aa_01
Umesto nin ivljenj posredovnog simbolikim vizuelnim slikm izuzetnosti ili iskustvom putem svremenih tehnolokih medij i socijlnih mre n Internetu, n poetku 21-og vek, u vodeim svremenim teorijm filozofije, kulture i drutv, postvlj se, ko osnovni model, sutinski smisleni nin ljudske egzistencije olien u kretivnom, nekontrolisnom, direktnom i spontnom ninu obitvnj u fizikoj sredini. Ono to je bitnije od sveg u post-spektkulrnom i post-kpitlistikom drutvu je ktivnost, ne psivn konzumcij proizvod i rhitekture spektkulrnih formi i prikz, u smislu kko to reditelj Piter Bruk (Peter Brook) izjvljuje: ...divno mesto ne mor nuno dovesti
jedn dinmin i fleksibiln fiziki prostor, putem demterijlizcije rhitektonske forme, koji je progrmski promenljiv i ktivn u zvisnosti od trenutnih korisnikih potreb. Reenje je smim tim mnje fiksno, vie hibridno i prostorno-vremenski promenljivo. Mnifestcij ideje je mnje objekt, vie skup efemernih dogj ko serije interkcij i komunikcije koje ljudi meu sobom ostvruju. Nglsk je n stvrnju to veeg broj potencijlnih mogunosti, rhitekture devnj, ne spektkulrnog fizikog okruenj i prostor definisnog glorifikcijom estetskih, ulnih i simbolikih znenj primenjenih n smom rhitektonskom objektu. Dnnje vreme donosi revolt i novi oblik urbne kulture i nin ivljenj, pokuvjui d ouv kretivne vizure grd. Sutinski zokret i promen k lterntivnim oblicim nekpitlistike intervencije i egzistencije u jvnim prostorim grdov, drutvenim i kulturnim institucijm, nuno je neophodn vie nego ikd rnije. Mor se shvtiti d, po svojoj definiciji, spektkl ne predstvlj jedino vizuelno ulnu reprezentciju izuzetnosti drutvene moi, presti i kpitl, ko i nmerno rnirno izvoenje i prikzivnje spektkulrnog, kko se to uobijno misli. U svremenom drutvu, on moe predstvljti intenzivnu impresiju spontnog i neoekivnog dogj u okvirim svkodnevnog ivot grd, poput bloni u Pviljonu. Arhitektur, kreirn po ovom principu, predstvlj kretivni odgovor n sutinske socijlne, kulturne i ekonomske potrebe drutv dns, suprotstvljjui se komunikcijom posredovnom simbolim i tehnologijom. Pros-
do eksplozije ivot, dok obin sl moe biti mesto ogromnog okupljnj (Brook, 1 972). Ovde nije re o negciji rhitektonske
forme i insistirnju n funkcionlistikom pristupu rhitektonskog dizjn i projektovnj, ve stvu d se rhitektur isto tko
odnosi n dogje koji se odvijju u prostoru koliko i n sm prostor (Tschumi, 1994). Jn Gel (Jan Gehl), dnski plner i jedn
od njznjniji urbnist dnnjice, zstup isto stnovite. On u svom rdu rzmtr ljudsku dimenziju u grdovim i urbnom plnirnju i istie nunost formirnj nove urbne kulture i pristup orgnizciji ljudske sredine i to n nin: Prvo ljudi, p ivotni
prostor i n krju zgrde obrnuti redosled nikko i nikd ne funkcionie. (Gel, 2010). D bi se ov stvr sprovel, neophodno
je d korisnik postne ktivni prticiptor i performer, ne smo psivni konzument i nemi posmtr. Ko odgovor n neophodnost promene prdigme
tori efemernih spektkl i potencijln interkcij izmeu ovih oblik orgnizcije fizikog okruenj i njegovih korisnik moe biti jedn od moguih model budueg revnj orgnizcije jvnih prostor i objekt predvienih z svkodnevno ivljenje, li i z odvijnje, izvoenje dogj rznih vrst. Tkvi prostori ne negirju u potpunosti ekonomske i tehnoloke spetke grd, iz rzlog to to jednostvno nije mogue; oni pruju sutinske i svremene lterntive komodifikciji i komercijlizciji dizjn izgrenog okruenj, kko n nivou miljenj o prostoru, tko i n polju delovnj.
Literatura: Bodrijr, . (1991). Simulkrumi i simulcij. Novi Sd: Svetovi. Brook, P. (1972). The Empty Space. London: Penguin. Debor, G. (2006). Drutvo spektkl. Beogrd: Anrhij. Blok 45. Gel, J. (2010). ivot meu zgrdm. Beogrd: Urbnistiki zvod Beogrd. Tschumi, B. (1994). Event Cities. London: MIT Press. Koolhaas, R. (1995). The Generic City, u Small, Medium, Large, Extra-Large, Rem Koolhaas i Bruce Mau, urednik. Jennifer Sigler. Rotterdam: OIO Publishers, str. 123964. Koolhaas, R. (2006). Junkspace. Macerata: Quodlibet Oe, M. (2005). Ne-mest: uvod u ntropologiju ndmodernosti. Beogrd: Krug. Ponzini, D. (2010). Bilbao effects and narrative defects. Paris: Sciences Po.
Zerzn, D. (2009). Sumrk min. Beogrd: Slubeni glsnik.
rhitektonskog diskurs, Pviljon efemernog spektkl nudi lterntivu - dovoljnu meru odreene neodreenosti i prostorne neutrlnosti, koje suprotstvlj predefinisnim i kontrolisnim prostorim potronje. Njime je odreen, u vrlo irokim grnicm,
I oi ulice
tekst:
ANA MARETA, student tree godine arhitekture na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu.
aa_01 I 21
Zvuci arhitekture
Arhitektura ima mo da oduevi, uplai, rastui, utei, umiri, razveseli, probudi ambiciju, prui nadu... Deluje na oveka silinom svojih dimenzija, oblika, proporcija, odnosa otvorenog i zatvorenog, pravih i krivih linija, toplih i hladnih boja, primenjenih materijala. Arhitekturu, kao umetnost i nauku oblikovanja prostora u kome se odvija na ivot, doivljavamo celim biem. Za razliku od drugih umetnosti, koje deluju na pojedinana ula, impresije o arhitekturi nastaju interakcijom svih njih zajedno. Meutim, kako doiveti arhitekturu ako imamo nedostatak ili oteenje ula vida? Pred razoruanog arhitektu se tada stavlja veliki zadatak: odueviti korisnika prostora na koga se ne moe delovati vizuelnim efektima. Za oi koje ne vide ukraene fasade, ne moe se sakriti i ublaiti nedostatak funkcionalnosti ili pristupanosti. Najlepi prostor na svetu postaje onaj u kome se oseamo najsigurnije. U skladu sa linim naklonostima i potrebama biramo prostore koji odgovaraju naem temperamentu i sa kojim se poistoveujemo. Koraajui veitim mrakom svog ivota nailazimo na jedan sopstveni svet boja. Moda onaj u kome uborenje fontane na trgu prepunom ljudi predstavlja - plavu, hladovina drvoreda du mirnog etalita - zelenu, miris cvea u ardinjerama na bunim gradskim ulicama - ljubiastu, a toplota i pucketanje iz kamina u dnevnom boravku - crvenu boju. Sluajui korake kako ostaju iza nas, doivljavamo proporcije i dimenzije prostora u kome se nalazimo. Otrina ili mekoa zvukova koje smo sami proizveli, bude u nama oseaj prijatnosti ili neprijatnosti koji kasnije povezujemo sa tim prostorom. Vrsta poploanja i upotrebljeni materijali, koliko i natimovane dirke klavira, omoguavaju da se note koje diriguje arhitektura objekta uju u svojoj punoj snazi. Ne sme se zanemariti ni uloga oveka kao jednog od bitnih faktora arhitekture; oni zajedno ine svet prelepih nota koje mnogobrojni korisnici sviraju. Nedostatak vida ne moe umanjiti
01 I koraajui nepoznatim ka nepoznatom, materijal nam nagovetava arhitekturu
lepotu ine take koja nije samo u njenoj skulpturalnosti nego i u gravitacionoj moi. Da bi se osetila pozitivna energija koja izbija iz nje dovoljno je uti glasove ljudi koji su se okupili radi druenja, sklapanja novih prijateljstava i razmenjivanja ideja. Zvuk grada moe ostaviti jednako snaan utisak na posetioca kao i pogled na njegovu panoramu. Kombinacija zvukova koji potiu od saobraaja, ljudi, prirode, industrije, verskih objekata, odaje specifinost tog naselja ili nekog njegovog dela i prua mogunost ponavljanja istog doivljaja putem prepoznavanja zvunog efekta. Zato prava lepota arhitekture ne bi bila u mogunosti uivanja u toploti zapadnog Sunca na terasi naeg stana (arhitektonski alat: orijentacija objekta) uz sluanje dejeg smeha sa oblinjeg igralita (ahitektonski alat: zvune prepreke)? Da li moemo zakljuiti da je razoruani arhitekta postao jo moniji i neposredniji? Arhitektura deluje na nas u potpunosti, utie na svaki aspekt naeg ivota i niko se, bez obzira na nae meusobne razliitosti, ne moe iskljuiti iz uivanja u njoj! elim da se zahvalim svojim novim prijateljima iz Saveza slepih i slabovidih Vojvodine to su me pustili u svoj svet prelepih zvukova arhitekture.
tekst:
MILO MANDI, student master studija na Departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu. lan studentske grupe RestArt na Departmanu za arhitekturu i urbanizam u Novom Sadu. Za vie informacija o ciljevima studentske grupe RestArt posetite web sajt: www.teamrestart.com.
Arhitekta kao drutveni radnik
Drutveni aspekt arhitekture je danas u izuzetno nepovoljnoj poziciji. Razvoj ljudske civilizacije, stvaranje novih potreba i uveavanje vieslojnosti ljudskog ivota, doveli su do deliminog, a nekad i do potpunog ignorisanja odreenih potreba pojedinca, grupe ljudi ili itave zajednice. U silnom naletu novih tehnologija, razvoja kompjuterskih tehnika modelovanja kao i popularnog "vau" (wow) efekta, kao da je potpuno zaboravljeno da je arhitektura, pored tehnike nauke i umetnosti, pre svega drutvena disciplina. Jedan od razloga za ovo je potpuno izolovanje arhitektonske struke od samog drutva i njeno zatvaranje u samu sebe. Duboki su koreni razloga za ovakvo nepotovanje znaaja
kim razvitkom ili stvaranjem profita kao krajnjim ciljem. Naalost, pojam javnih prostora je nepoznanica u savremenoj arhitektonskoj i urbanistikoj praksi u Srbiji. O njima se vie i ne raspravlja, jer je jedini cilj to vea izgradnja i to bolja iskorienost graevinskog zemljita (jedno od glavnih pitanja koja se postavljaju odnosi se broj predvienih parking mesta ispred neke zgrade). Ovo je posledica tranzicionog perioda u koji je ulo nae drutvo, koje je postalo okupirano pitanjima egzistencije, profita i generalno nainom izlaska iz trenutnog kriznog stanja. Meutim, ne sme se umanjiti udeo javnih prostora u razvoju i jaanju ljudske zajednice, pogotovo u tekim vremenima tranzicije. Naprotiv, oni mogu da budu od kljunog znaaja za oporavak kulturnog statusa drutva i ljudskog duha, koji se neminovno bore za kvalitetniji ivot, pogotovo u vreme kada finansijsko stanje to ne moe da priuti. Zakljuak je da, to je drutvo siromanije, to javni prostori, kroz socijalizaciju, kulturne i umetnike programe, vie pruaju spas drutvu i spreavaju njegov kolaps. Prethodna graevinska ekspanzija kod nas nije donela nikakav pomak u pogledu organizacije javnih prostora (slike 01 i 02). U sutini, kvalitet nae ivotne sredine zadobio je mnoge oiljke u poslednjih deset godina. U tom smislu sloiu se sa Sranom Gavriloviem, arhitektom iz Beograda, koji kae da je najzad dolo vreme da ponemo da mislimo arhitekturu zato to je naglo opalo samo graenje, pa bi se mnogi mogli latiti olovke kao poslednje slamke ka bavljenju profesijom. Moda je sad pravo vreme da se okrenemo ka pravoj, drutveno svesnoj arhitekturi. Arhitekta Ranko Radovi je isticao da je arhitekta i mislilac, i pisac, i predava, i sportista, i pesnik, i pedagog, i slikar, i projektant, i crta, i drutveni radnik. Danas, kada je moda najprikladnije rei da je arhitektura rtva kapitalistikog sistema, iji je jedini cilj profit, arhitekta je prestao biti drutveni radnik.
arhitekture...na jedan od ovih razloga drutvenog, psiholokog i sociolokog karaktera mora se ukazati; to je injenica da se arhitektonski stale, posmatran u celini, pokazuje kao nezainteresovana, indolentna, komotna zajednica; u kojoj je pojedinac zaauren u sebe i bezbrino, skoro bez ikakve odgovornosti, radi nagnut nad svojom crtaom tablom. (Branislav Koji)
Ironija je u tome da potreba za ulogom arhitekte ili urbaniste kao drutvenog radnika nikada nije bila izraenija nego to je to danas. Nan Elin (Nan Ellin) u svojoj knjizi Postmoderni urban-
izam (Postmodern town planning) koristi izraz social engineer

(u prevodu: drutveni inenjer) naglaavajui da pored reavanja konkretnih drutvenih zadataka, bilo za potrebe zajednice ili pojedinaca, arhitekta (u njenom sluaju urbanistiki projektant) je i neko ko moe, a i treba, da menja ljude i osnauje okruenje. Nije sluajno to Nan Elin upravo kroz analizu razvoja urbanistikog projektovanja u poslednjih ezdeset godina dolazi do ovog termina. Razlog tome je to se uloga arhitekte - drutvenog radnika najvie ostvaruje kroz formiranje javnih prostora, jer upravo oni pruaju jednoj zajednici mogunost da se razvija u svim onim poljima delovanja koja nisu direktno povezana sa ekonoms-
I oi ulice
tekst:
DARKO POLI, arhitekta - planer u JP Urbanizam, Zavod
za urbanizam Novi Sad. Diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, 2002. Student postdiplomac na kursu Urbanistiko planiranje, menadment i dizajn na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bavi se urbanistikim planiranjem. Autor razliitih strunih radova na strunim skupovima iz oblasti urbanizma. lan urednitva asopisa Drutva arhitekata Novog Sada (DaNS) i autor vie tekstova na temu urbanizma i arhitekture.
aa_01 I 23
Kreativni model javnog prostora

Retke su prilike da se zabelei pomak u strunoj aktivnosti koja radi na promociji znaaja javnog prostora u gradovima Srbije. U urbanistiko-arhitektonskoj aktivnosti struna panja je sve vie usmerena ka boljoj artikulaciji javnog prostora i njegovog oblikovanja koje e omoguiti ravnopravno uee svih graana i promovisati njihovu meusobnu komunikaciju. Ako napravimo presek doprinosa prethodnih generacija, briga o javnom prostoru je najee bila ostatak njegovog tehnikog osposobljavanja za korienje. U meuvremenu smo postali (malo) vie svesni njegovog znaaja u svakodnevnom ivotu kao prostora za zabavu, rekreaciju, razvoj kreativnosti ili jednostavno uivanje i oputanje. Poseban napredak je poetak razvijanja svesti da javni prostor pripada svima bez obzira na nae pojedinane potekoe i prepreke. Dobro oblikovan javni gradski prostor (i kod nas) znai estet ski savremeno, svima pristupano i bezbedno okruenje. Meutim, veoma retko se u prostoru sagledava promiljenost u oblikovanju, izboru ulinog mobilijara i uopte, savremenog dizajna. Takav prostor nije inspirativan, intelektualno podsticajan i ne doprinosi razvoju kreativnog duha njegovih korisnika. U takvom okruenju, stvaralatvo grupe ModelArt je jedinstveno. Svojim osmiljenim delima ukazuju upravo na ove nedostatke gradskog prostora - zahtevajui od njihovih korisnika (svih nas) da razmiljamo na nov nain o sadrini naeg svakodnevnog javnog okruenja. Njihov uspeh je i vei ako znamo koliko je mladim ljudima teko da svoje zamisli ostvare, i dobiju podrku u esto pasivnom novosadskom okruenju. Savremeni humanizam je komunikacija. Demokratizacija i humanizacija drutva nakon ratnih 90-ih godina ide ponekad sporije nego to mislimo i zaslujemo, ali je upravo zato veoma vano ukazati na napredak. Kako je grad otisak drutva u prostoru, vie je nego neophodno da se kroz ureenje javnog prostora promovie njegov novi otisak. Kreativan doprinos stvaralatva ModelArta nam pokazuje da mlade generacije znaju kako se modeluje ovaj otisak.
01 I trg Katolika porta, Novi Sad I jedan od retkih javnih prostora u gradu koji je zadrao svoju funkciju; napomenuemo da u gradu nije nastao nijedan novi javni prostor u poslednje tri decenije, dok se stanovnitvo grada u istom period udvostruilo.
02 I trg Katolika porta, Novi Sad I festival Cinema City I Pored svoje svakodnevne upotrebe ovi prostori se esto koriste za organizaciju raznih aktivnosti, manifestacija, koncerata i drugih kulturno umetnikih programa.
24 I aa_01 I fama o biciklistima
Fama o biciklistima
U Novom Sadu su se, u relativno kratkom periodu, odigrala tri znaajna dogaaja koja se tiu biciklizma. Konkurs grupe Restart i ZIG-a, iji se krajnji rezultat izgradnja nadstrenica za bicikle i dalje nestrpljivo oekuje; zatim, polu-uspeli projekat uvoenja javnih gradskih bicikala u realizaciji Parking servisa, kao i potencijalna izgradnja stanice za elektrine bicikle na solarno punjenje na FTN-u. Da li ovo znai da su Grad i znaajne institucije konano prepoznale znaaj biciklizma i biciklista, ostaje da se vidi.
01 I Parking za bicikle I Dimitrije Nikoli 02 I Velo hook - parking za bicikle I Tihomir Janjuevi
I fama o biciklistima
tekst:
VERA GOLUBOVI, dipl.in.arh. Arhitekta i Project Manager

u JP Zavod za izgradnju grada Novi Sad. Roena 1967.godine u Nikiu. Diplomirala na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, 1991.god. Bavi se projektovanjem, enterijerom i urbanim dizajnom. Kao samostalni organizator za ureenje graevinskog zemljita i realizaciju gra. objekata upravlja investicionim projektima, od znaaja za Grad Novi Sad.
aa_01 I 25
Bajkiraj se!
Prvi zajedniki projekat JP "Zavoda za izgradnju grada" Novi Sad, Restart tima sa Departmana za arhitekturu i urbanizam i Novosadske biciklistike inicijative uspeno je zavren. Isto je potvrda da se u saradnji javnih gradskih slubi sa Departmanom, kroz primer snage i inovativne forme jednog segmenta urbanog mobilijara, moe ostvariti pozitivan uticaj na iri urbani kontekst. Na konkurs BAJKIRAJ SE!, koji je raspisan za sve uenike i studente osnovnih i doktorskih studija u Novom Sadu, pristiglo je 35 radova. Konkurs je trajao u periodu od 15.03. do 25.04.2011. godine, a nagrada koja je obezbeena za najbolje reenje je izvoenje na platou ispred Sportsko-poslovnog centra Vojvodina u Novom Sadu (SPENS). Ideja je bila da se definie deo javnog prostora kroz svest o oseanju urbaniteta, koji bi uz mobilijar - parking za bicikle sa nadstrenicom, avangardne forme, ostvarenje funkcionalnosti, modularnosti, tranparentnosti - likovnog koncepta uopte, doveo do unapreenja urbanog, otvorenog prostora. U svrhu pruanja boljih usluga parkiranja za bicikle, kao i mogunosti aplikacije datog elementa urbanog mobilijara u drugi urbani kontekst, tj. druge delove grada, cilj je bio unapreenje urbanog izgleda grada uopte i podizanje kvaliteta ivota graana Novog Sada. Struni iri koji je uestvovao u ocenjivaju radova sainjavali su predstavnici Fakulteta tehnikih nauka, Departmana za arhitekturu i urbanizam, JP Zavod za izgradnju grada Novi Sad, Katedra za grafike komunikacije sa Akademije umetnosti u Novom Sadu, i Novosadske biciklistike inicijative. Radovi su pregledani u dva kruga, i u prvom krugu su odabrana tri najbolja reenja. Nakon drugog kruga odlueno je da dva rada budu nagradjeni realizacijom, a da jedan bude otkupljen. Na ovakvu odluku irija uticao je stepen razrade i koliina poslatih priloga, kao i inovativnost i funkcionalnost samih reenja, njihova tehnika izvodljivost i mogunost interpolacije na razliitim lokacijama u gradu. Znaajno je napomenuti da je iri pristigle radove na konkursu pozitivno ocenio kroz koordinisanu inovativnost uesnika, na zadatu temu i u skladu sa uslovima mikrolokacije. Na kraju, studenti Dimitrije Nikoli i Tihomir Janjuevi su podelili prvo mesto, dok je rad autora Krste Radovanovia i Dejana Mitova nagradjen otkupom. Primer ove saradnje nas hrabri da mislimo o arhitekturi i ekologiji, kao i svim drutvenim aspektima javnih prostora, kroz neograniene mogunosti u vremenu koje je pred nama.
03 I Nadstrenica za bicikle I Dejan Mitov i Krsto Radovanovi
tekst:
ALEKSANDAR BEDE, arhitekta iz Novog Sada. Diplomirao 2011. godine na master studijama na Departmanu za arhitekturu i urbanizam u Novom Sadu. Bavi se gradom, prostornim i kulturnim politikama. U Novosadskoj biciklistikoj inicijativi od njenog osnivanja.
O dinamici razvoja urbanog biciklizma u Novom Sadu

Pitanje biciklizma u Novom Sadu je dugo godina, pa i decenija, bila tema potpuno izvan radarskog dometa gradskih vlasti i slubi koje bi trebalo njome da se bave. Paradoskalno, to nije posledica nepostojanja biciklistike kulture i infrastrukture u gradu, nego je, sasvim suprotno, biciklizam uziman zdravo za gotovo, zbog de facto viedecenijske prisutnosti ovog vida prevoza u gradu. Novi Sad je imao sree (ili agilne inicijatore) da izgradnja biciklistike infrastrukture bude sistemski organizovana i sprovoena jo od prvih decenija SFRJ. Praksama u planiranju i izgradnji staza koje su tada uvedene mogle su da pariraju jedino one u Ljubljani. Meutim, za razliku od Ljubljane, izgradnju biciklistike infrastrukture u Novom Sadu nije pratila i odgovarajua dalja institucionalizacija i organizovanje biciklizma kao ravnopravnog vida prevoza. To znai da se staze posmatraju kao relikt prolosti nad ijim funkcionisanjem tj. prohodnosti danas ni jedno komunalno preduzee nema nadlenost. Povremenim rekonstrukcijama ulica biciklistika mrea je i dalje proirivana, ali se na izgradnji i zavravala svaka gradska politika biciklizma. Najbolja ilustracija ovakvog stanja jeste injenica da prohodnost staza zavisi od dobre volje vozaa automobila, jer ako naiete na parkirano vozilo na stazi nemate kome da se obratite. Policija zbog toga nee izlaziti na teren, voza nee dobiti kaznu za nepropisno parkiranje itd. Ovakva privatna uzurpacija javne infrastrukture je i dalje osnovna prepreka za istinsko poveanje funkcionalnosti biciklistikog prevoza u gradu. Meutim, u poslednjih godinu-dve dana (koji se poklapaju sa krajem mandata aktuelne gradske vlasti) primeeno je pokretanje biciklistikih tema iz samog vrha uprave grada, kroz nekoliko projekata koji su i krenuli u realizaciju. Na alost biciklista, ove akcije se ine ishitrenim sprovoenjem u delo instant ideja bez prethodnog konceptualnog promiljanja i stratekog planiranja budunosti razvoja biciklizma. Tako se desilo da su neki projekti ak i u meusobnom sukobu, neuspevajui da budu deo jedinstvene pro-biciklistike politike. Pre svega, celokupan resor biciklizma je dodeljen Javnom komunalnom preduzeu Parking servis, koje bi trebalo da se bavi razvijanjem i sprovoenjem svih projekata vezanih uz biciklistiki saobraaj. Svakome ko se konceptualno razume u ovu temu je jasno da se u startu radi o sukobu interesa u ideolokom smislu, jer razvoj gradskog biciklizma u XXI veku mora ii na raun automobilske infrastrukture (dakle kolovoza i parkinga), kako bi ovaj vid saobraaja zaista zaiveo. Malo je verovatno da e Parking servis, koji zastupa interese automobila, uiniti neto na utrb ovih interesa, a drastini koraci smanjenja saobraajnih povrina namenjenih automobilima su po definiciji neophodni kako bi se biciklistiki prevoz osnaio. Teko je verovati da e, u vreme opte ekspanzije povrina za parkiranje i zona naplata parkinga, ime se Parking servis prvenstveno bavi, neto od toga biti rtvovano u korist biciklistikih staza. Dalje, moe se primetiti jo jedna konceptualna konfuzija u glavama gradskih elnika koji su odluili da podre biciklizam. Njima zapravo nije jasno ta je biciklizam, ni koji oni to biciklizam promoviu. Naalost, ima se utisak da grad ne pravi razliku izmeu urbanog i rekreativnog biciklizma. To se najbolje ilustrovalo u kominoj sceni promocije novog sistema javnih gradskih bicikala na gradskom trgu, na koju su pozvani lanovi jednog novosadskog biciklisitkog kluba koji se bavi iskljuivo rekreativnim biciklizmom. Tako je ast da Novosaanima predstave nove javne gradske bicikle, one sa sputenom prekom, korpom, prilagoeni i za npr. starije gospoe sa kunim ljubimcem u toj korpi, pripala opakim sportistima u punoj spandeks trkakoj opremi sa sve kacigama na glavi. Ova ekipa, koja je izgleda kao da kree na
tralnih gradskih prostora u vojvoanskim gradovima, a rezultat aa_01 I 27 je pogrene ideje da se biciklizam treba posmatrati kroz merila automobilskog saobraaja, umesto da se razradi poseban sistem pravila za biciklizam. U svakom sluaju, nakon nekoliko nedelja, tanije 26. juna 2010. godine, oko 300 biciklista okupilo se na protestnoj etnji centrom. Protestanti su se organizovali preko Facebook grupe i podneli su gradu peticiju za ukidanje zabrane vonje u centru. Ovaj pokret je prerastao u organizovanu grupu Novosadska biciklistika inicijativa (NSBI) koja najavljuje borbu za kulturu biciklizma u gradu. lan Gradskog vea za saobraaj, koji je inae i lan moto-kluba, protivio se zahtevima biciklista. Pa ipak, iako Grad zvanino nije odgovorio na peticiju, primeeno je
01 I izvor: www.021.rs (oktobar 2011)
da su nakon protesta kanjavanja prestala. To se moe smatrati de facto uspehom protesta, ali neizvesno je koliko e takva politika grada prema biciklistima trajati. Grupa NSBI je nastavila sa okupljanjem i ovih dana prerasta u registrovani pokret, ali naalost nije ikoristila poetnu masovnost i energiju stvorenu na tom protestu. Ipak ova grupa je uspela da sa Zavodom za izgradnju grada organizuje arhitektonski konkurs za parkiralite za bicikle kod Spensa, a nagraena reenja e se po svemu sudei realizovati. Ruan utisak ostavlja ignorisanje ovog projekta od strane Parking servisa, koje je u meuvremenu instaliralo pomenutu biciklistiku stanicu u istom tom prostoru. Jo jedna takva tipska stanica ovih dana nie i u univerzitetskom kampusu, na pedesetak metara od Departmana za arhitekturu. Znanja i vetine studenata arhitekture i zaposlenih nisu uzeta u obzir od strane Parking servisa. Iz ovakvog sleda dogaaja jasno je da u oblikovanju biciklistike politike svog udela moraju imati i graani, kroz nezavisna udurenja, akademske ili profesionalne kanale. Ako Grad eli da pokae istinsku volju za razvojem urbanog biciklizma, mora da ukljui i ovaj sektor ljudi u osmiljavanju i donoenju stratekih planova. Samo tako e i u Novom Sadu biti mogua paradigmatksa promena kretanja kroz grad, sa privatnih automobila na integrisani sistem novih vidova javnog prevoza, biciklizma i osnaenih peakih komunikacija. Teko je tako neto oekivati samo od gradske administracije koja, po svemu sudei, bicikle uopte ne koristi za dolazak na posao (videti prostor oko Gradske kue).
Tour de France, tako je postrojeno stajala na trgu sa babljim biciklima pred gradonaelinkom, medijima i graanima. Pomenuti sistem javnih gradskih bicikala na iznajmljivanje, sproveden takoe od strane Parking servisa, ini se ishitrenim i preuranjenim projektom. Pre svega, ceo proces odabira vozila i oblikovanja stanica je izveden netransparentno, bez mogunosti uticaja javnosti i profesionalaca, uz ture diletantske izjave za medije tipa da e gradski bicikli biti onakvi kakvi su se u prolosti vozili po gradu. Komini dizajn biciklistikih stanica je odraen (kao i ranije parkiralita za bicikle) bez ikakvih konsultacija sa zainteresovanim arhitektonsko-biciklistikim grupama koje su nudile saradnju i svoju ekspertizu, pa ak i u sukobu sa jednim paralelnim projektom biciklistikog parkiralita ije je izvoenje u toku na platou Spensa. Utisak preuranjenosti ove inicijative dolazi i iz injenice da se do nekih stanica ni ne moe pristupiti direktno sa staza (Spens, centar, eleznika stanica, kampus), to je opet posledica neimanja prethodne ire strategije razvoja biciklizma u gradu kojom bi se utvrdio redosled izvoenja razliitih projekata kako bi oni zajedno inili smislen sistem. Konano, izgleda smeno i posatvljanje kuica sa novozaposlenim osobljem na svakoj stanici koji asistiraju graanima u iznajmljivaju bicikala (kao kad bi asistenti bili postavljeni uz npr. bankomate), to govori o niskom stepenu automatizacije celog sistema. Nasuprot pokuaju stvaranja imida biciklistikog grada, prole godine se desila jedna ofanzivna akcija protiv biciklista, koja je za reakciju imala prvu artikulisanu pobunu i pruanje otpora graana. Naime, nenajavljeno je policija otpoela kanjavanje onih koji su vozili bicikl u centralnoj peakog zoni grada. Ova akcija se bazira na sumnjivoj interpretaciji propisa, prema kojoj ni biciklistima nije dozvoljen ulazak u peaku zonu. Takvo tumaenje je potpuno suprotno tradiciji korienja cen-
tekst i projekat:
GREENLAB TEAM
Mehatronika: VLADIMIR BUHA, DEJAN RISTI Arhitektura: DEJAN MITOV Energetika, elektronika i telekomunikacije: ALBERT MENRAT, VLADIMIR HRAKO Raunarstvo i automatika: GAJO PETROVI, MARKO KNEEVI Menadment: BOJAN POLOVINA Mentori: dr BRANISLAV BOROVAC, dr VLADIMIR KATI
Solar bike
Pre nekoliko meseci, na Fakultetu tehnikih nauka je formirana multidisciplinarna grupa studenata koja je angaovana na izradi projekta Vienamenske automatske stanice za solarno punjenje i iznajmljivanje javnih elektrinih bicikala, a ija je izgradnja predviena za poetak idueg prolea.
Sa porastom broja stanovnika, proteklih godina u Novom Sadu poveao se i problem transporta. Naime, od gradskog prevoza stanovnitvo ima na raspolaganju samo javne autobuse koji ne zadovoljavaju osnovne potrebe, jer ih nema dovoljno. Ljudi takoe mogu da koriste sopstveni automobil, a s obzirom da se u svakom trenutku automobilom prevozi 1.2 putnika (od moguih 5) ovo se pokazuje kao vrlo neracionalno. Prevelika guva na ulicama i potreba za parking mestima navodi nas da se priklonimo kompaktnim prevoznim sredstvima namenjenim jednoj osobi. Pomenuti porast stanovnika nije znatno poveao i povrinu grada, to nam govori da za zadovoljavanje svakodnevnih potreba ne prelazimo velike distance. Sa druge strane, potreba za veim zelenim povrinama i smanjenje emisije CO2 nije samo zahtev koji nam namee Evropska komisija za zatitu ivotne sredine ve predstavlja i ozbiljan problem ovog grada. Visoka stopa kardiovaskularnih bolesti meu stanovnitvom je prouzrokovana sve zagaenijom okolinom, ali i njihovom neaktivnou. Stoga manjak fizike aktivnosti stanovnitva predstavlja ozbiljan problem. Mada strunjaci preporuuju intenzivnije bavljenje rekreacijom, uglavnom zbog manjka slobodnog vremena usled svakodnevnih obaveza, ovaj zahtev se ne ispunjava u dovoljnoj meri. Jedno od moguih reenja je rekreacija tokom transporta, to izgleda kao vrlo praktino reenje jer se istovremeno postie vie pozitivnih efekata. Na kraju, napomenimo da problem pomanjkanja energije postaje hronian.
Reenje predloeno u ovom projektu ukljuuje i obnovljive izvore energije koji nam nude niz kvalitetnih reenja ovog problema te je potrebna njihova integracija u to veoj meri i na to bolji nain na komercijalnim osnovama. Na osnovu prethodne analize grupa studenata sa Fakulteta tehnikih nauka razliitih struka je dola do funkcionalnog reenja ovih zahteva. Projekat predvia izgradnju javnog gradskog sistema rent-a-bike na elektrini pogon sa solarnim punjenjem, to podrazumeva postavljanje nekoliko takvih objekata na teritoriji grada. Svaka od lokacija podrazumeva podizanje zatitne nadstrenice na ijem krovu se postavljaju potrebni solarni paneli, a unutar koje se nalaze bicikli za iznajmljivanje. Pored svoje osnovne namene, svaka od pomenutih struktura sadri mesta za sedenje te kao takva predstavlja i mesto socijalizacije, odnosno namenjena je irem krugu korisnika koji bi ovde zastali zbog dostupnog interneta ili nekog drugog dodatnog sadraja. Nadstrenica bi takoe bila i vizuelni reper zbog svojih estetskih kvaliteta. Energija koja se prikupi preko solarnih panela se skladiti u akumulatore koji su smeteni u zidovima stanice (i za korisnike nisu ni vidljivi ni dostupni), a zatim odatle dovodi do baterije koje su smetene na svakom od bicikala, kojih bi na prvoj, eksperimentalnoj stanici bilo sedam. Ostatak dobijene energije se koristi za odravanje celokupnog sistema kao i za osvetljenje u toku noi. Svaki od bicikala sa napunjenom baterijom moe da pree do 30 km, emu u prilog ide i injenica da je Novi Sad na ravniarskom terenu pa bi ovaj sistem bio jo funkcionalniji nego u nekim drugim gradovima. Da bi korisnik iznajmio prevozno sredstvo potrebno je da bude prethodno registrovan i da ima dovoljno uplaenog kredita za iznajmljivanje, koji je lako dopunjavati u bilo kom trenutku preko mobilnog telefona. Sa poveanjem broja stanica u gradu poveava se i kvalitet usluge, pa se iznajmljeni bicikl ne mora vratiti na mesto na kom je rentiran ve na nekoj drugoj stanici. Meutim, moda i najvea vrednost ovog predloga je to
to je sistem slojevit pa je mogua parcijalna izgradnja i eksploatacija. To znai da je mogue nadstrenicu sa panelima iskoristiti za neke druge potrebe, a isto tako je mogue da se elektrini bicikli snabdevaju energijom dobijenom na drugi nain, kao to se sistem za zakljuavanje i sistem kontrole i praenja mogu primeniti u drugim situacijama, na primer pri iznajmljivanju obinih bicikala, to zavisi od samog naruioca i njegovih potreba.
U projektu e se ispitati da li postoje i prouiti kako funkcioniu aa_01 I 29 postojea reenja u svetu, ali po rezultatima istraivanja sistem se pokazuje kao potpuno odriv (takoe i autonoman), a sa druge strane i ekonomski isplativ i opravdan. Zbog injenice da e ovaj sistem biti jedini ove vrste u naoj zemlji, predvia se njegovo korienje za dobijanje istraivaki vanih rezultata, to za obnovljive izvore energije, to za potrebe proizvoaa i korisnika ovakvih bicikala.
01, 02 I Solar bike - nadstrenica za bicikle
30 I aa_01 I bilo grada
tekst:
LJUBINKO PUI (Novi Sad, 1952) redovni je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde predaje Sociologiju grada i Sociologiju okruenja. Doktorirao je na Univerzitetu u Beogradu 1985. godine. Objavio je knjige: itanje grada: izmeu duha i materije (1995); Odrivi grad: ka jednoj sociologiji okruenja (2001); Urbana kultura: osnova odrive multikulturalnosti (ur. 2003); Pisanje grada: urbana svakodnevica (2007), i dr. lan je Akademije Arhitekture Srbije.
Ima li jo ivota u knjizi Smrt i ivot velikih amerikih gradova?

U izdanju Mediterran Publishing, izdavake kue iz Novog Sada, pojavila se, konano i na naem jeziku, knjiga Smrt i ivot velikih amerikih gradova Dejn Dejkobs (Jane Jacobs). O znaaju ove knjige neemo puno; o tome su pisali mnogi pre nas. Meutim, o znaaju pojavljivanja ove knjige, pa ak i sa zakanjenjem od 50 godina, u naoj javnosti bi trebalo mnogo govoriti. Zapoeemo ovim tekstom, izvodom iz pogovora za knjigu, autora prof. dr Ljubinka Puia.
Sasvim slobodno se moe rei da je ova knjiga od samog poetka imala svoje fanove. Tako neto mogue je samo kod one vrste kulturnih proizvoda koji lako pronalaze put do ljudi. Ali, ne samo to, ona taj svoj obol nosi ve treu generaciju. Amerikanci, koji moda i ne znaju ko je uopte bila D. Dejkobs, esto koriste sintagmu koja je postala njen zatitni znak oi ulice. To se i danas smatra najsnanijim uporitem njenog socijalnoekolokog koncepta. Ona, meutim, nigde o tome nije govorila kao o paradigmi sa naunomosnovom (kakvu bi neko, moda, poeleo da vidi), ve kao o neem sasvim obinom, nunom i oevidnom. Zaboga, rekla bi ona, ulica, da bi uistinu to i bila, mora da ima oi; svakako mislei pri tome na ljude. Kad se osvrnemo oko sebe zaas shvatimo koliko je ova tvrdnja tana. Tamo gde nema ljudi na ulicama, kao da nema ivota. Ako ve i postoje takve ulice, to su nekakva prolazita, saobraajnice: neto poput tehnikih proteza grada na ta ne vredi troiti rei. V. Vajt (William Whyte), ameriki urbanista svetskog glasa koji se nikako ne moe zaobii kad je re o istraivanjima javnih prostora u gradovima (poznat i po uticaju koji je imao na sociopsiholoki
01 I Dejn Dejkobs I izvor: www.upload.wikimedia.org
02 I Naslovna strana I Mediterran Publishing
metod), smatra da se radi o jednoj od najznaajnijih knjiga koje su napisane o gradu. Zaista bi moglo biti tako. Knjiga Smrt i ivot
tek ponekad bi im odgovorila da oni ne razumeju kako ivot aa_01 I 31 funkcionie. Poruivala im je da sebe ne smatra ekspertom i autoritetom nego samo autorom. Koliko je bila u pravu najbolje su govorili tirai njenih knjiga. Celokupno njeno delo protkano je blagom ironinom niti koja se odnosi na uloge eksperata u nauci. Oni su u njenim tekstovima esto pod znacima navoda. Bila je duboko uverena da svaka vrsta ekspertnosti vrlo lako podlee raznim ideologijama i da su eksperti najsreniji ukoliko njihova tumaenja pojedinih problema postanu ideologije. Kako ivimo u vremenu u kome se mnoge nemerljve stvari podvrgavaju prisilnom merenju, tako danas vrhune oni koji naukometrino pokuavaju da prikau domete i vrednosti naunog i akademskog delanja: Takvi u opusu D. Dejkobs ne bi videli nita vie do osam knjiga i neto tekstova rasutih po brojnim magazinima i asopisima. Meutim, istine o drutvenoj stvarnosti koje je ispisala D. Dejkobs imaju trajnu vrednost. Ili, recimo to ovako: tekstovi napisani o delima D. Dejkobs viestruko nadmauju broj stranica koje je sama napisala. Njeni tekstovi predstavljaju neutihnulu inspiraciju za promiljanja o mestu prostorno orijentisane drutvene misli u stalno rastuem dijapazonu sociolokih interesovanja, nagovor na akciono orijentisano socioloko angaovanje i putokaz za inteligentan, inventivan i lako razumljiv ispis o najsloenijim temama drutvene stvarnosti i putokaz kako treba urbanistiki misliti grad. Nesumnjivo da je D. Dejkobs bila pisac neponovljivog stila, beskompromisni aktivist i intelektualac prodornog uticaja. Vie nego jasno pokazala je da je za ono to Amerikanci uobiajeno zovu kritiki mislilac, potrebno biti roen. A njen stil? Pa naroit, svakako. Njena pria o gradu nezaustavljivo tee: za one kojima tako prija to je poput snanog monologa nekog ko je potpuno ubeen u ideje koje itaocu isporuuje, ali koji se lako slua; za druge je to dijalog sa ljutim protivnicima koje ne tedi; za akademske ui to je predavanje u jednom dahu i bez ceduljica koje bi sluile kao podsetnici; za naunike to je lekcija o rezultatima valjanog istraivanja, ali bez fusnota i bibliografije; za one kojima se ne dopada nije marila i verovala je da je to uglavnom zbog toga to su se prepoznali kao kvaritelji gradova. U svakom sluaju, sve je reeno sa dovoljno ironije tamo gde treba i sa dovoljno argumenata. Fransoaz oe je naziva polemiarem, ne uspevajui da u akademskom smislu klasifikuje njeno delo. Meutim, s dobrim razlozima je svrstva u rodonaelnike stanovita mentalne higijene. Mada reenom stanovitu odrie ulogu pravca u misli o gradu, ona daje, smatra F. oe, znaajan doprinos u oblasti metoda. Ve i to je bilo dovoljno da knjiga bude posebna. Urbano planiranje je tih godina bilo u punom zanosu slavljenja moderne, a
velikih amerikih gradova nalazila se u dobrom drutvu te, ne ba

obine 1961. godine (rat u Vijetnamu, kubanska kriza, dolazak D. Kenedija, poetak hladnog rata, buenje afroamerikanaca, pojava Bitlsa). Zaista udan i plodan je bio taj poetak ezdesetih godina 20. veka. Mnoge, velikim delom socioloke knjige, posebno onih autora koji su ostavljali traga u prostorno orijentisanim idejama, izale su upravo tad, 1961. godine i krenule putem dugog trajanja: Rajt Mils, or Fridman, Ervin Gofman, Oskar Luis, Karl Poper, Miel Fuko, an-Pol Sartr, Danijel Bel, Tomas Kun. Posebno su vane bile i knjige o temama urbanog razvoja Gordona Kulena i Kevina Lina. Njena fascinacija gradom, tada na samom izmaku prve polovine 20. veka, bila je toliko znana da je obeleila gotovo celokupan njen rad tokom est narednih decenija. Saznanje da se stvarni ivot ljudi u gradu bitno razlikuje od onog koji se za njih kreira u urbanistikim i biroima inovnika koji upravljaju gradovima pre nego to su ih razumeli, pomoglo joj je da javno kae ko su neprijatelji gradskog naina ivota: urbanisti i lokalni politiari. Upravo manifest takvog svog oseanja za grad i njegove autentine vrednosti i najava novog istraivakog i akademskog diskursa ispisani su u njenoj prvoj a ve dugo i zadugo kultnoj knjizi Smrt i ivot velikih amerikih gradova. Ve prva reenica u knjizi sasvim jasno je stavila do znanja da je re o autoru sa stavom:
Ova knjiga je napad na uobiajeni urbanizam i rekonstrukciju grada. Od tog trenutka odnos prostorno orijentisane sociologije
i institucije za slubenu urbanistiku proizvodnju grada nije vie mogao da bude isti. Za podreenu ulogu sociologije u odnosu na urbanizam i njenu pasivnost vie nije bilo izgovora. Akciono orijentisana urbana sociologija kakvu je zagovarala (i mnogobrojnim akcijama in situ i sprovodila, posebno u Njujorku), postala je svojevrsni standard u demokratski orijentisanim sredinama. Ovo nazna-avamo zbog toga to je za prodor sveih ideja u neki drugi, komunistikim, socijalnistikim i samouprav-nim ideologijama usmeravani svet, trebalo da proe vie od dve decenije. Pa i tada, glas i ideje osloboene urbane sociologije (kojoj su svakako pripadali i pojedini predstavnici evropske, prvenstveno francuske sociologije) stidljivo su se promaljali iza monopolskog odnosa koji su politika i urbanisti imali nad gradovima. Trebalo je jo malo saekati da se u subverzivnosti socioloke otrice prepozna njen smisao i drutvena korist. Nauni puristi udobno uukani na akademskim visinama neretko su njena zapaanja i stil pisanja karakterisali kao isuvie slobodne, ak amaterske. Poznato je da ona za to nije marila i
32 I aa_01 na terenu se na progresistikim principima masovne proizvodnje
puristima inilo da njene ideje stoje nekako sa spoljne strane zidina socioloke naune piramide. Ipak, nije sluajno to se D. Dejkobs svrstava u socio-psiholoki pravac uenja u urbanoj sociologiji. Tome je prvenstveno doprinela upravo ova, kultna knjiga. Teko je pronai samo jedan klju koji bi bio dovoljno valjan za razumevanje celine ove knjige. Ipak, ukoliko bi bismo poeleli da koristimo socioloki klju, tada bismo u njenim idejama najpre porepoznali daleke tragove G. Zimela mada bi, generalno govorei, teko bi bilo dokazati kako su njene ideje nastajale pod uticajem G. Zimela. Ne samo zbog toga to njen akademski put nije bio trasiran studijama sociologije, ve i zbog toga to je njena autentinost izlazila van okvira glavnih strujanja koja su obeleila ameriku sociologiju prvih decenija 20. veka. To, ipak, ne znai da bar tri kruga ideja koja su formirana u okvirima tradicije amerike (urbane) sociologije nisu predstavljala presenu ravan sa njenim interesovanjima: zanimanje za civilizacijsku ulogu ne ma kakvog ve velikog grada, socijalni interakcionizam u okvirima narastajue urbanosti i urbanizam kao nain ivota, ali i kao proces proizvodnje prostora. Isto kao i G. Zimel i D. Dejkobs razume da ovek u gradu reaguje svim svojim ulima i na svim frontovima: na ulici, u hodu koji moe da podseti na uurbanost, zurenju u izloge, razgovarajui sa komijama, izmenjujui svakodnevne fraze sa prodavcima i zanatlijama u kvartu. Oboje prepoznaju vanost uloge stranca u gradu, samo to je razumevaju
03 I izvor: www.portwallpaper.com
svih vrsta prostora razgraivao grad. Tako je bilo sa stambenim, poslovnim, trgovakim, otvorenim prostorima i sa celokupnom urbanom infrastrukturom. Na delu je bila prava mekdonaldizacija amerikog urbanog prostora. Jo neto e rei ova poznata francuska sitematiarka ideja u urbanom razvoju: Dejn Dejkobs je
ubeeni pristalica autentino urbanog naina ivota i pisac prave antologije trotoara. I to jeste jedan od bitnih kljueva za razumevanje ove knjige. Kada je 2006. umrla, ugledni ameriki Financial
Times ju je nazvao analitiarem gradova, to bi ona, verovatno,

rado prihvatila. Put kojim je D. Dejkobs prolazila ne bi li dospela do toga da sociologija prepozna i prihvati njene ideje, na neki nain ima slinosti sa onim to je obeleilo akademsku karijeru Dejvida Rismana. Njega su u Americi teko prihvatili i nerado pristajali da uvrste u svoje redove. Ipak, ono to razlikuje ove dve karijere je to to D. Dejkobs i nije bila suvie zainteresovana za akademsku karijeru, ali je (bila) doivela i to da na kraju 20. veka nije bilo iole ozbiljnih studija (urbane) sociologije u svetu a da njene ideje eksplicitno nisu bile prisutne. Zbilja, do pred sam kraj minulog veka retke su one socioloke knjige, pogotovo udbenici, u kojima ima mesta za ideje D. Dejkobs. Stie se utisak kako se sociolokim
1 I Da su se i u veoma rigidnoj amerikoj sociolokoj sredini stvari pomerale u pravcu otvaranja profesije, govori i podatak da je 2002. godine sekcija za urbanu sociologiju Amerikog Sociolokog Udruenja upravo D. Dejkobs dodelila nagradu za ivotno delo.
drugaije. Za D. Dejkobs stranac nikome nije pretnja, nije ni patoloka ni pretena pojava. U velikim gradovima biti stranac
je neto mnogo ee od biti poznanik bilo kome. I to nije sluaj koji je ei na javnim mestima, ve na sopstvenom pragu. ak i oni koji ive jedni do drugih su jedni drugima stranci, to se moe i oekivati zbog velikog broja ljudi na malom geografskom prostoru. Osnovna odlika uspenog dela grada jeste da se ovek mora oseati bezbedan i siguran meu svim tim nepoznatim svetom. Pojedinac ne bi trebalo da ima oseaj da ga svi ti neznanci automatski ugroavaju. (42) Kroz paradigmu stranca ona pokazuje
kako se postepeno gradi grad poverenja; naravno, kao u uvek kod nje, to se deava na ulici. Jednom kad ulica ujedini sve potrebne
elemente da se nosi sa strancima, jednom kad obezbedi dobru, efikasnu odvojenost privatnih i javnih prostora, i kad bude imala jedan minimum aktivnosti i oiju, tad e situacija biti drugaija i to vie stranaca bude to bolje. (52) Istovremeno, ona je spremna da
se naruga strahu seljaka koji osuuje grad, izmueni sumnjom u strahu od svega to je neobino, (473). Za D. Dejkobs ivot u gradu je radost ivota, plemenita igra, gotovo kao balet, a ne strah od svakodnevice. Nije to naivnost i ubeenost da se na gradskoj pozornici uvek deavaju operete. Ona zna da je grad pozornica i za ozbiljne drame, ali mnotvom primera pokazuje kako se do te radosti stie. Neprestano skicira kako bi trebalo da izgleda institucionalni, formalni, ali i planerski put koji vodi to toga. I dok G. Zimel govori o bezlinim odnosima u gradu, kao jednoj od njegovih imenentnosti, D. Dejkobs bezlinost pronalazi u pojedinim gradskim prostorima, ulicama, zgradama, predgraima, stambenim naseljima, selima koja se odslikavaju u pojedinim gradskim delovima, gradskoj upravi i urbanistikim rutinama i dosledno obrazlae kako bi to moglo da se popravi. Nekako slino stoje stvari i sa pojmom i sadrajem apstrakcije u gradskim odnosima. Dok ih G. Zimel vidi kao posledice obezliavanja i ikonikog znaaja novca u gradu, D. Dejkobs govori o apstrakcijama u smislu procesa iza kojih se kriju gradski politiari i urbanisti za koje su (i) sami stanovnici (zbog kojih njihovi poslovi i postoje i za ta dobijaju platu) ista apstrakcija, pa su takve i njihove odluke, odnosno planovi. Meutim, ona veoma dobro zna da je grad jedna od najmonijih ekonomskih maina civilizacije i da uloga novca nikako nije sentimentalna. Novac je
04 I izvor: www.blog.intrepidity.nl
Sledea snana nit koja povezuje G. Zimela i D. Dejkobs opletena je oko pojma i sadraja interakcionizma. Njeno razumevanje grada potpuno je dinamiko, kao to je i sam predmet njenog posmatranja, grad, dakle, izmeu ostalog, dinamiki fenomen. Kada kae da su gradovi fantastino dinamina mesta ona zna da se o umrtvljenim drutvenim odnosima moe govoriti samo o ne-gradskim drutvima a to je ono to je ne interesuje. Zapravo, prema tome, kao i prema vrtnim gradovima, tipskim predgraima i seoskom u gradu, osea blagu odvratnost. Ipak, doputa mogunost sporazumevanja seoskog i gradskog, ali na distanci. Veliki gradovi i selo mogu se lepo slagati. Velikim grado-
vima je i potreban pravi seoski pejza u blizini. A i selu su sa ovekove take gledita potrebni veliki gradovi, sa svim svojim raznovrsnim prilikama i sa svojom produktivnou, kako bi ljudska bia bila u stanju da cene ostatak prirodnog sveta, umesto da ga proklinju. (476) Koliko je snano u amerikoj planerskoj javnosti
odjeknula bezrezervna pohvala velegradskog ivota, i izdizanje asfalta (F. oe), jo je snanije odjeknulo njeno protivljenje kvazigradskim zajednicama u vidu pregraa tipa vrtnih gradova kakvi se javljaju u idejama E. Hauarda i smrt megalopolisa onako kako ga doivljava L. Mamford. Kako li se mogao oseati uveni istoriar grada, pisac i kritiar L. Mamford kad je D. Dejkobs napisala da
knjiga poput Mamfordove Kulture gradova predstavlja u velikoj meri morbidni katalog nepodobnosti pun predrasuda. Veliki grad je bio megalopolis, tiranopolis, nekropolis, monstruoznost, tiranija i iva smrt. On mora da nestane. (33) Najvei kompliment koji je
uspela da mu uputi je da je on posmatra gradova. Kasnije je slino napisla i F. oe, kada kae da Gidis i Mamford mrze ono
moan faktor, kako u propadanju tako i u preporodu gradova. Ali, mora nam biti jasno da nije vana samo dostupnost novca, ve i njegovi izvori i primena. Postoje tri osnovna izvora novca koji finansiraju i odreuju promene u izgradnji stambenih i poslovnih graevina u gradovima. Poto je taj novac tako mono sredstvo nai gradovi se razvijaju onako kako on diktira.(320)
to nazivaju megalopolisom taj veliki grad u kome se ivi po ovlaenju, ali je tada obraun sa paseizmom koji je zapoela
D. Dejkobs ve bio gotov.
34 I aa_01
Mada moe izgledati kako je re o posebnim temama, one se mogu posmatrati u funkcionalnom kolopletu, to je upravo bio jedan od pokazatelja autentinosti u pristupu drutvenom ivotu u velikom gradu koji se zastupala D. Dejkobs. Sa druge strane, teko bi bilo dokazati da D. Dejkobs nije poznavala ideje koje su se oblikovale unutar ikake socioloke laboratorije. Te ideje su itekako bile svee i na samom poetku druge polovine 20. veka, kad poinje njeno interesovanje za drutveni ivot koji se odvija unutar velikog amerikog grada. ak bi se jednim temeljnim analitikim postupkom moglo utvrditi kako ideje D. Dejkobs zapravo predstavljaju testiranje i implementaciju teorijskih konstrukcija koje su u amerikoj sociologiji nastajale nakon L. Virta.
tetni, parkovi su nou razvratni, malu decu na igralitima vrebaju svakakvi manijaci, gluvarenje adolescenata na uglovima je uvertira za popravne domove. Kako se mnogo puta u svojoj knjizi rei nita nije netanije nego takvo verovanje. Nedugo poto je uznemirila prililno apolitinu scenu urbanog planiranja u Americi, radikalni aktivizam i nemirenje sa ratom u Vijetnamu predstavljali su vane stavke u odluci da se trajno preseli u Kanadu. Temu o velikim, a svakako i amerikim gradovima, kao trajan prtljag ponela je sa sobom. Gradove treba umeti itati a to ipak nije birokratski posao. Nai gradovi jo uvek nisu socioloki i urbanoloki dovoljno proitani. Kako se niko nije usudio da napravi drutveni bilans postignua i posebno ne-postignua na ovim prostorima (makar i samo u jednom vremenskom preseku), tako niko nije napravio ni bilans naeg puta u graansko drutvo koje neminovno vodi urbanom putanjom. Nai gradovi jo uvek ive neke svoje paralelne ivote u kojima se prepliu al za predmodernim, razbacani mada prilino duboki tragovi modernog, progresistikog i ideolokog i svakodnevni novi oiljci tranzicijskog urbanog orgijanja. A zamalo da je bilo drugaije. Mlaih italaca ove knjige radi, nuno je rei da su do srpske urbanistike i urbanosocioloke misli ideje D. Dejkobs u jednom trenutku snano doprle. Zahvaljujui grupi obrazovanih, hrabrih i posveenih mladih ljudi okupljenih oko CEPa (Centar za planiranje urbanog razvoja, Beograd) na samom poetku osamdesetih godina prolog veka, punom parom je radila radionica u kojoj se mislio bolji grad. Tada je napravljen i prvi, interni i delimini prevod knjige D. Dejkobs (izbor i sjajan prevod Tijane Maksimovi Binno), sa najboljim moguim podnaslovom Bilo grada. I sam sm vie od dve decenije rado koristio taj prevod pokuavajui da studentima pribliim jednu znaajnu ideju. Moda je delimino i zbog toga izdava prepoznao vrednost ove knjige i odluio da je prepusti sudu novih generacija; onih koje nee pristajati na bilo kakav grad. I na kraju, na pitanje da li je ova knjiga jo uvek iva, rei emo da je iva samo utoliko ukoliko je iv grad. Kada bismo to pitanje mogli da postavimo D. Dejkobs, najverovatnije bi poruila da onaj ko tako neto pita, nema pojma o tome ta je to grad.
***
Tri od ukupno osam knjiga D. Dekobs sadre u naslovu re grad. Premda se smatra da je nakon gradskih tema njeno interesovanje ilo u pravcu socijalnofilozofskih tema, moe se rei da je centralno interesovanje ukotvljeno u problemima sa kojima se susree ovek u grotlu savremene civilizacije. Ono to jeste njena karakterna konstanta interesovanje za najaktuelnije teme savremnog ivota proizilazili su iz, kako su to mnogi kritiari uoili, grada koji je nosila u srcu. Jer, grad je za nju bio neto to se moe snano i bezrezervno voleti; to ima osobine ivog bia. Ko zna, da su urbanisti shvatili kako uistinu funkcionie gradski ivot, moda do ove knjige ni ne bi dolo. Ali, to je fikcija jer tad ne bi bilo institucionalne proizvodnje grada. Nikad ne bi
dolo do tolikih sukoba kad bi urbanisti i drugi koji se smatraju strunjacima shvatili bar poneto o tome kako gradovi funkcioniu i kad bi to potovali. (434) To svakako nije dovoljno, grad mora
da prepozna potrebu za alternativnim pristupima planiranju. D. Dejkobs e rei i to da je osnovni zadatak urbanistikog planiranja i projektovanja trebalo bi da bude omoguavanje u onolikoj meri koliko zvanina politika i akcija mogu na to da utiu da se gradovi razvijaju tako da pruaju uslove za pun procvat irokog niza nezvaninih planova, ideja i prilika, uporedo sa ostvarivanjem javnih poduhvata. Ukoliko bi neki italac pomislio kako su ideje D. Dejkobs obojene isuvie snanim nijansama amerikog grada i nekog prohujalog vremena, dovoljno je da se vrati na sam poetak knjige gde ona kae da emo sve primere koji se u knjizi navode videti ako paljivo posmatramo stvarne gradove. Istina, ovo je knjiga u kojoj se autorka obraunava sa puritanskom Amerikom koja ne eli da vidi stvarnost ve trai od urbanista politiku korektnost: ulice su opasne, barovi su
I bilo grada
prevod sa engleskog: DRAGANA OREVI
tekst:
IZIDOR BARI, student filozofije i sociologije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Trenutno na razmeni, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
aa_01 I 35
Usudimo se da razmiljamo (utopijski)!
ta uopte podrazumevamo kada kaemo da razmiljamo utopijski? Da li treba takve misli, utopijske prirode, da momentalno odbacimo kao beskorisne ili kao odreenu vrstu kontraproduktivnog sanjarenja? Ali, zar nije upravo re kontraproduktivno ona koja odaje na istinski identitet, a to je identitet oslikan kroz odnos potroa proizvoa u globalnom sistemu kapitalizma? U nau trenutnu situaciju nas je upravo i dovela prekomerna proizvodnja i reprodukcija dobara, usluga, odnosa i ideja, a sve sa ciljem da se okupira na fiziki i mentalni prostor, kako ne bi ostalo mesta za ljudsku matu i kreativnost izvan okvira koji su nam nametnuli izrabljivai. Moda je sada vreme da postanemo manje produktivni, a vie brini.
01 I Jona Fridman I izvor: www.metalocus.es (20.10.2011.)
Stoga, ta je utopija? Prvo, to je ne-mesto. Ona ne postoji u geometrijskom prostoru, ve jedino u misaonom prostoru, koji je u naim umovima. Drugo, ona je snano povezana sa onom vrstom misli koju bi mogli nazvati detinjastim, jer nije deo racionalistikog diskursa, ve je blie sferi mate, fantazije i igara; nita nije zabranjeno, sve je dozvoljeno, ba kao u matovitim deijim igrama. Tu nismo obavezni da se pridravamo unapred zacrtanog puta i da koraamo sigurnim koracima, ve moemo da skaemo, puzimo, kotrljamo se, vrtimo, sedimo i gledamo, hodamo unatrake sporednim putevima ili izvodimo premet. Ali to ne znai da treba da zanemarimo ono to je ispravno; svako ismevanje utopije svodi se na cinizam, to nas dovodi do sledee, tree, stavke: svaka utopija je potomak pozitivne elje za boljim svetom, koja je odraz naeg nezadovoljstva stvarnou onakvom kakva jeste. U ovom smislu, utopija predstavlja nae ne prema neeljenoj stvarnosti i otvara prostor za kritiku iste, kao i prostor za traenje alternativnog reenja. Naa dela su uvek ograniena horizontom, koji nam uslovljava naine na koji zamiljamo ono to jeste i (ne)mogunost da zamislimo ono to bi moglo biti. Utopije uveavaju individualnu i kolektivnu sposobnost mate, koju nam od rane mladosti gui obrazovni sistem zasnovan na ispravnim i pogrenim odgovorima. Nauka, filozofija i umetnost su roene i dalje se raaju iz najnaivnijih, detinjih pitanja. Ova vrsta pitanja predstavlja jedini pravi poetak. Jedan od onih koji su sposobni i koji se ne plae da zamisle utopiju je francuski arhitekta Jona Fridman (Yona Friedman), roen 1923. godine. Kao jedan od najznaajnijih teoretiara i utopista u polju arhitekture, on je, sa svojim idejama pokretne arhitekture, imao snaan uticaj na mnoge generacije arhitekata i dao podsticaj novim obrascima uloge planiranja i izgradnje u drutvu. Nakon Drugog svetskog rata bio je svedok velikog broja izbeglica
36 I aa_01 koje su razaranja ostavila bez krova nad glavom i koje su ivele
u nepodnoljivim uslovima. Za izbeglice u Izraelu dizajnirao je privremene domove, za iju izgradnju je upotrebio iroke cevi za vodu, kako bi svaki od njih sluio kao osnovna jedinica za ivot manje porodice. Osnova Fridmanove teorije bila su njegova opaanja savremene drutvene dinamike sa njenim paralelama promenama u sferi ekonomije i tehnolokog napretka koja na jedan novi nain oblikuju ivote pojedinaca i fiziki prostor koji ih okruuje. Njegova pretpostavka bila je da e porast stanovnitva i porast automatizacije proizvodnje transformisati drutvo do take gde tradicionalno kruta i nepomina arhitektura nee moi da zadovolji potrebe novog, fleksibilnog naina ivota. Fridman je takoe kritikovao Bauhausovu kolu arhitekture i njen dizajn namenjen prosenim osobama. Prosena osoba je tek statistika jedinica i nema nita zajedniko sa stvarnim ljudima koji su, pre svega, nezavisni pojedinci sa sopstvenim idejama i pogledima na svet. Ovo se takoe odnosi i na proces dizajniranja okruenja tih pojedinaca, u kom bi arhitekta jedino trebao da igra ulogu posrednika u realizaciji njihovih individualnih elja. Na ovom osnovu je Fridman razvio koncept i praksu improvizacijske arhitekture, bez plana, gde se uloga arhitekte smanjuje, a uloga korisnika poveava, ime on postaje gospodar sopstvenog dizajna.
02 I Prostorni grad (Spatial city) I crte I izvor: www.hacedordetrampas.blogspot.com (20.10.2011)
Kao realizaciju svoje teorije, Fridman je takoe razvio koncept ville spatiale ili prostornog grada trodimenzionalne mrene strukture sa nekoliko nivoa u koje bi stanovnici mogli da prikae lagane vertikalne elemente kako bi oformili prostore prema sopstvenim potrebama i idejama. Ovim postupkom, korisnici bi trebalo da se pridravaju samo osnovnih pravila arhitekture, dok bi bili potpuno slobodni u oblikovanju i izboru veliine, pomeranju i promenama prostora. Celokupni metalni ram ne bi dodirivao tlo i bio bi podran stubovima, kako bi se prostorni grad mogao razvijati iznad ve postojeeg grada ili u oblastima neprimerenim za uobiajenu gradnju. Prostorni grad i njegovi stanovnici bi tako formirali novu, nepredvidivu topografiju Zemljine povrine, koja bi se istovremeno menjala sa drutvenim procesima i drugim dogaajima. Jona Fridman je, zbog svoje skrajnute pozicije u polju arhitekture, uglavnom uestvovao na umetnikim, a ne arhitektonskim izlobama. Zbog svojih godina, on vie ne putuje i uglavnom postavlja svoje izlobe uz pomo lokalnih studenata arhitekture, koji prate njegova jednostavna uputstva, ali pritom imaju slobodu da koriste svoju matu u zadatim okvirima. Na ovaj nain Fridman spaja svoju teoriju sa praksom. Njegove izlobe su vizuelno skromne (on npr. koristi svakodnevne, jeftine materijale) ali neposredne u konceptualnom smislu; nekompromitujua formalizacija govori u korist samog projekta, i pokazuje da brinim i sadrajnim projektima nije potreban profesionalan dizajn. Dizajn u smislu ukrasnog omotaa, koji je veoma uobiajen danas, uglavnom se koristi kako bi se prikrio nedostatak sadraja ili smisla.
Postoji najmanje dva mogua naina na koja moemo kritikovati koncept prostornog grada. Ova vrsta arhitekture mogla bi se svrstati u tradiciju megastruktura, iji se poeci vezuju za francuski neoklasicizam osamnaestog veka, sa arhitektama kao to su Bule (Etienne-Louis Boulle) i Ledu (Claude-Nicolas Ledoux), koji su razmiljali o stvaranju novih formi grada u uslovima industrijske revolucije i urbanizacije. Tipino za ovu tradiciju bilo je da se velia masa, a degradira pojedinac, koji je esto bio sveden na obinog imenitelja osnovnih ljudskih potreba. Meutim, ova kritika bi bila pogrena, jer Fridman zasniva svoj koncept na potpunoj suprotnosti jedinstvenoj individui sa irokim poljem slobode. Ono to ograniava tu individuu je okvir, zasnovan na tehnikim istinama i univerzalno prihvaen u formi drutvenih i arhitektonskih pravila. Na ovaj nain prostorni grad formira odreeni obrazac ili podlogu koja se ponaa kao lepak, koji povezuje drutvo u celinu, ali ipak dozvoljava individualni prostor za slobodu. Mogli bi takoe sumnjati u mogunost realizacije: da li je ovo mogue izvesti u praksi? Pitanje nije tehnoloke prirode, jer bi inenjeri sigurno mogli da ree sve detalje izvoenja, ve pre svega drutvene prirode: da li bi ljudi mogli zaista ovako da ive? Odgovor je da, ali pitanje moramo preciznije formulisati: da li bi ljudi mogli da ive u prostornom gradu na isti nain na koji ivimo danas? Da li bismo u Fridmanovom gradu mogli zadrati nau trenutnu drutvenu, politiku i ekonomsku strukturu? Ne, sve ovo
bi moralo da se promeni. Koja vrsta strukture bi u tom sluaju aa_01 I 37 bila odgovarajua? Da li postoji drutvena struktura koja bi se mogla primeniti u prostornom gradu? Koje drutvene tehnike su utkane u Fridmanovu mreu? Ovo su sve opravdana pitanja, koja predstavljaju smer u kojem bi budue analize trebale da se kreu. Takoe, treba konstatovati da je sam Fridman ve uinio prve korake u ovom pravcu sa svojom teorijom-praksom, tj. nainom na koji praktikuje arhitekturu, ponovnim definisanjem odnosa izmeu arhitekte i korisnika, kao i decentralizacijom arhitektonskog znanja, koje je trenutno koncentrisano samo na profesiju. Ili, kako je sam Fridman to rekao, ako se teorija dobro konstruie i rairi, ima prednost da vie ne bude svojina specijalista, ve da proizilazi iz javnog domena. Dananji monopol arhitekte zasniva se na injenici da ne postoji prava teorija, ve sklop pseudo-teorija ili opaanja koja jedino reflektuju stavove autora pomenutih teorija. (http://aire-ville-spatiale.org/la-ville-spatiale-de-yona-friedmanthe-ville-spatiale-of-yona-friedman/). Jona Fridman kao ovek i njegovo delo su najbolji primer istinski dobre arhitekture u teorijskom i praktinom smislu, koja nam nudi odgovor na pitanje kako da se bavimo arhitekturom. On je definitivno vredan nae panje, posebno u vreme kada je svima jasno da e se svet kakav mi poznajemo promeniti. A pravac u kojem e ii ova promena zavisi jedino od nas.
03 I izvor: www.simbiosisgroup.net (20.10.2011)
38 I aa_01 I bilo grada
tekst:
KRSTO RADOVANOVI, roen 1988. godine u Brkom. Student master studija na Departmanu za arhitekturu i urbanizam u Novom Sadu. lan studija ModelArt, u okviru koga se bavi eksperimentalno-istraivakim radom u oblasti arhitekture i urbanog dizajna.
Mikrourbanistike intervencije i oivljavanje gradskog prostora

Urbnizm 20. vijek, uspostvljjui integritet objekt ko krjnjeg cilj prostornog plnirnj, donio je mnotvo problem, vidljivih u postindustrijskim grdovim; jedn od njveih problem predstvljju nputeni grdski prostori, njprije industrijski, koji su vremenom izgubili funkciju i preputeni devstciji. k i ko su blizu centrlnih grdskih podruj, ovi prostori su esto izolovni, lieni ivotnih proces i izloeni dljem propdnju. Revitlizcij nputenih i devstirnih podruj u grdovim je problem kome se pridje izuzetn pnj u urbnistikoj teoriji i prksi posljednjih godin. Glvni rzlozi tome su priliv stnovnitv i brzo irenje grdov k periferijm, jer ovi procesi uzrokuju potrebu z veim iskorienjem rspoloivog prostor. Posebn problem predstvljju nputene i devstirne industrijske zone, koje se esto nlze n trktivnim pozicijm, u blizini centrlnih podruja grd, uz vodene povrine i sl. Nlost, u domim urbnistikim krugovim ov tem se uglvnom zdrv n spordinom pominjnju, bez nekih tendencij d se po tom pitnju neto i urdi. U predgovoru knjige Postmoderni urbnizm, Nn Elin (Nan Ellin) definie pojm integrlnog urbnizm ko iskork u grdovim, ko to su sub-urbnizcij, opdnje kvlitet jvnih prostor i prentrpnost sobrj, doveli su do socijlnih problem: otuenost i gubitk identitet neki su od njih. Ko jo jedn od negtivnih produkt ovkvog plnirnj jvljju se i nputen i devstirn podruj, prije sveg industrijsk, koj uglvnom stoje ko neporozne membrne, odvojen od okolnog prostor. Cilj ovog istrivnja je definisanje etapa revitlizcije nputenih podruj posmtrnih ko pro-
ces, ne ko krjnji produkt (u smislu trnsformcije konkretnog objekt u odreenu tipologiju), te stoga teorij integrlnog urbnizm predstavlja vnu teorijsku potporu. Nime, ovkvi prostori mogu zivjeti smo ko su procesi koji se u njih uvode postepeni, dinmini i promjenljivi, dugorono plnirni i sprovoeni u etpm. Rije plnirni je uzet uslovno, poto u ovom sluju cilj nije iscrtvnje detljnih mp nmjene povrin i rznih tbel, nego, br u poetnim fzm, postepeno uvoenje ivot u prostor kroz intuitivne intervencije i prirodn tok. U tom sluju, zdtk rhitekt i plner je d prostor ostne do te mjere nedovren d bi mogo d trpi ksnije intervencije korisnik. Zdtk projektnt je dakle d prone tu mjeru, d rzmilj dugorono i d predvidi sve mogue intervencije u prostoru. Zjedniki kcent svih ovih, kko ih Nn Elin nziv ktivistikih projektntskih reenj2, nije n plnu i presjeku, ko oruim uspostvljnj hijerrhije modernog grd, nego n slikovitosti i slobodi izrz, koji tee d prekinu s frgmentcijom
rhitekturi i plnirnju, teoriji i prksi, k povezivnju intervencij u mlim rzmerm i onih n regionlnom nivou . Osnovni
1
cilj integrlnog urbnizm je postiznje tok (flow), koji vodi k integrciji mjest, pri emu je nglsk n vezm, komunikciji i stlnoj cirkulciji, konvergencijm i posmtrnju grd ko zbir neprekidnih proces, nsuprot stvovim modernog urbnizm, gdje je rzdvjnje funkcij i zonirnje dovelo do frgmentisnj prostor, slbe poveznosti, zgenosti industrijskih zon, grdov spvonic i mnogih drugih problem. Promjene u
1 I Elin, Nan (2002). Postmoderni urbanizam - dopunjeno izdanje. Beograd: Orion-art
nih pejz i nih ivot (Elin, 2002).

2 I U knjizi Postmoderni urbanizam se nvode njznaajniji prvci urbnog rzvoj tokom 1960-ih, 70-ih i 80-ih godin 20. vijeka, nstlih ko rekcij n modernizm. Sve ove rzliite teorijske postvke se mogu svrstti u postmoderni urbnizm, neki od njih su: otvoren rhitektur pokret Cohousing (Marcus, McLamant & Durret), iz 1960-ih i 70-ih godin, koji se bvi ukljuivnjem buduih korisnik prostor u projektovnje, zatim kontekstulizm Robert Venturij, koji se zle z nezvrenu rhitekturu, koj moe d se rzvij; procesn rhitektur rls Mur i Vilijem Turnbul, kao i mnogi drugi.
ETAPE U REVITALIZACIJI NAPUTENIH PODRUJA I OBJEKATA Kd se govori o trnsformcijm zaputenih gradskih podruja, mogunostim njihove obnove i implementcije rzliitih sdrj, esto se zpostvlj jedn ili vie kork, uglvnom onih koji se odnose n ekonomske i sociokulturoloke spekte. Problem je n koji nin zinteresovti vlsti i investitore d ulu u prostore koji su zputeni i, n prvi pogled, netrktivni. Cilj ovog istrivnj je d ispit mogunosti revitlizcije grdskih podruj, ne ko krjnjeg rezultt, u smislu smjetj odreenih rhitektonskih tipologij u okvire nputenih objekt, nego ko dugoronog proces koji bi se odvijo n ovim prostorim i koji se sstoji od nekoliko vnih kork. D bismo definisli etpe revitlizcije, potrebno je prethodno definisti pojmove revitlizcije i renovcije.
REVITALIZACIJA oznv cjelovitu obnovu, oivljvnje
vremenom izgubil funkciju i bila preputena devstaciji (sl. 01). aa_01 I 39 Pored nje se nlzil benzinsk stnic, koj je sruen d bi se n njenom mjestu no trg, koji uvodi posjetioce u objekt. N slici 01-2 je prikzno stnje nkon renovcije: objekt je ndogren, u njeg je smjeten nov funkcij, ouvn je prvobitn fsd od opeke (uz mle modifikcije) i ureen je trg s zelenilom. Tek nkon ovih tehnikih mjer omoguen je
revitlizcij, vrnje ivot objektu, to je prikzno n slici

01-3; nime, tek kd prostor zuzmu ljudi, kd se u njemu vri odreen funkcij, td se moe rei d je prostor oivljen. U tom smislu, moemo rezimirti etpe revitlizcije:
1. STANJE DEVASTACIJE 2. RENOVACIJA (rekonstrukcij, sncij, supstitucij) 3. REVITALIZACIJA
Dkle, revitlizovno stnje je krjnji rezultt proces. Meutim, ovkv redoslijed etp nije uvijek primjenljiv; nje preprek su finnsijski spekti i politik volj. U sluju Forum, Fondcij L Cix (Obra Social Fundacin LaCaixa) je uloil znjn sredstv z izvoenje projekt, li je to esto neizvodljivo, posebno u ekonomski slbije rzvijenim zemljm. Zbog tog je potrebn drugiji rspored etp:
1. STANJE DEVASTACIJE 2. REVITALIZACIJA 3. RENOVACIJA
mterijlnih i duhovnih vrijednosti objekt, spomenik kulture ili prostornih kulturno-istorijskih cjelin. To je kompleksn metod koj moe obuhvtiti skoro sve tehnike postupke ko i promjenu funkcije objekt ili cjeline. U doslovnom smislu, rije revitlizcij oznv vrnje ivot, oivljvnje.
RENOVACIJA obnov i opremnje grevine ko cjeline
kojoj su propli pojedini dijelovi (trkt, sekcij, konstrukcij), novim, kojim se vr udobost i higijenski kvlitet. Obuhvt vie tehnikih metod, ko to su resturcij, rekonstrukcij, supstitucij i dr.3 Etpe ili korke u ponovnom oivljvnju nputenih industrijskih objekt moemo posmtrti n primjeru Caixa Foruma u Mdridu, iji su utori Hercog i De Meron (Herzog & de
U ovom sluju revitlizcij je proces koji prethodi tehnikim postupcim, rekonstrukciji i snciji objekt. Oivljvnje, vrnje ivot prostoru posmtr se ko preduslov, ne ko krjnji rezultt proces. Nime, d bi zputeni prostor bio u tehnikom smislu obnovljen rdi smjetj odreene funkcije, potrebno je zinteresovti potencijlnog investitor (npr. grdske vlsti) i pridobiti potrebn sredstv. U tom smislu je neophodno d odreene grupcije ljudi prepoznju kvlitete tog prostor, d g pretvore u svoje polje ktivnosti i n tj nin g oive. Nrvno, ovj postupk je potrebno sprovoditi s oprezom, a ulgnj morju biti postepen i u skldu s potrebm ljudi korisnik prostor.
Meuron). Muzej se nlzi u srcu kulturnog distrikt Mdrid i

izuzetno je posjeen, zbog svoje izuzetne trktivnosti i mnotv sdrj koje nudi. Ovj multifunkcionlni objekt je smjeten u rekonstruisnu termoelektrnu, sgrenu 1899. godine, koj je
3 I Kurtovi-Foli, Naa, Predavanja iz predmeta 'Graditeljsko naslee, obnova i zatita 2'
01 I Caixa Forum, Madrid I stanje prije rekonstrukcije I stanje nakon rekonstrukcije I revitalizovano stanje I izvor: www.arcspace.com (oktobar 2011.)
40 I aa_01
MIKROURBANISTIKE INTERVENCIJE. POJAM I PODJELA U mikrourbnistike intervencije moemo svrstti sve kretivne, inovtivne, jeftine, slujne ili nmjerne, privremene intervencije u grdskom prostoru, koje mogu biti fiziki objekti ili smo procesi i u kojim moe uestvovti vei ili mnji broj ljudi, orgnizovnih u formlne ili pk neformlne, smoinicijtivne grupe. U tom smislu, u mikrourbnistike intervencije spdju: kulturni dogji, izlobe i festivli muziki, filmski, umjetniki i sl. Primjer ovkvog nin iskorivnj industrijskih podruj je Mikser festivl, koji se odrava na prostoru itomlina u Beogradu (slika 02); instlcije umjetnike ili utilitrne (na slici 02 je prikaprivremeni rhitektonski objekti (slika 04); skejt prkovi i drugi sportski objekti (slika 03); crtnje grfit ko nin izrvnj mldih, koji n ovj zana instalacija pod nazivom Tape installation);
02 I Mikser Festival, itomlin, Beograd I Tape installation I foto: Dejan Mitov (maj 2010)
nin uglvnom lju odreene poruke drutvu, iskzuju svoje politike i druge stvove i sl. (slika 05); neformlno svkodnevno okupljnje; nime, bilo kkv borvk ljudi n odreenom prostoru doprinosi oivljvnju tog prostor i moe se uzeti ko osnovni preduslov revitlizcije. N osnovu nvedene podjele, moe se nprviti optij podjel mikrourbnistikih intervencij n objekte (fizike, opipljive) i procese (ktivnosti). U prvu grupu spdju privremeni rhitektonski objekti, skejt prkovi i drugi sportski objekti, prostorne instlcije, pviljoni i sl. U drugu grupu spdju neformln ili formln okupljnj, kulturni dogji, grafiti i drugi vidovi umjetnikog izrvnj. Zjednike krkteristike svih ovih vidova intervencij su uklpnje u postojei kontekst, ml sredstv kojim se realizuju, kretivni i inovtivni nini korienj prostor, ko i privremeni krkter. Jedn od moguih problem s kojim se ovkvi prostori mogu suoiti je to to su intervencije n njim esto orijentisne n ui krug korisnik, n mnju drutvenu grupu koj ih koristi, dok z iru jvnost ostju nedostupni ili jednostvno z njih ne postoji interes; ovo dlje vodi u nezinteresovnost grdskih vlsti i dlju zputenost prostor. Problem je to vein ljudi smtr d se u takvim grdskim prostorim okupljju sumnjive drutvene grupe, p ih zbog tog zobilze.
03 I berlinski urbani pioniri I Mellowpark, Berlin - najvei skejt park u Evropi
I izvor: crackingthecity.wordpress.com/ (oktobar 2011)
04 I Platoon.Cultural Development kontejner, Berlin I izvor: www.platoon.org (oktobar 2011)
BERLINSKI URBANI PIONIRI Berlin, esto nazivan kulturnom prestonicom Evrope, problem nputenih grdskih podruj rjev n specifin nin kroz sociokulturoloki model pod nzivom Urban Pioneers3. Ovj model se odnosi n rzne neformlne socijlne grupe, supkulturne, lterntivne pokrete, uglvnom mrginlizovne, koje vremenom prerstju u ozbiljnije orgnizcije, kulturne ustnove (Culturpreneurs) i socijcije. N koji nin ove grupe trnsformiu i oivljvju prostor? Odgovor je kroz inovtivne mikrourbnistike intervencije. Nime, ove grupe zposijedju nputene i nizgled netrktivne prostore i pretvrju ih u pozornice kulturnih djelovnj, postepeno ih trnsformiui, vizuelno i konceptulno. Ko rezultt tog, u Berlinu je sve mnje neiskorienih prostor; grde se buvlje pijce i skejt prkovi u nputenim sklditim i drugim industrijskim objektim. N tj nin se popunjv period izmeu stnj devstirnosti prostor i njegovog prvnog i vizuelnog redefinisnj. Ove meuetpe su izuzetno vne z trnsformciju prostor, ipak su u drugim gradovima uglavnom zpostvljene. Grdske vlsti Berlin se sve vie ukljuuju u ove procese, jer su uvidjele potencijl privremenog korienj prostor. Smoinicijtivne mikrourbnistike intervencije su postle legitimn instrument z revitlizciju zputenih prostor, p su ukljuene u plnerske dokumente, ko to je Planwerk, Stadtenwicklungskonzept 2020. Jedn od nin oivljvnj prostor je i efemern rhitektur, kojoj se poslednjih godin pridje veliki znj. Jedn od uspjelih primjer oivljvnj prostor kroz privremene objekte je Platoon. Cultural Development, koji se tkoe svrstv u berlinske urbne pionire. U pitanju je mala multidiciplinrn
3 I primjer preuzet iz teksta Berlinski pioniri, drugi deo: mikrourbanizam ili inovativna favelizacija, Miodrag Ku, asopis Kvart, br. 16, 2009
opertivn grup, koj svoje intervencije sprovodi postvljnjem aa_01 I 41 privremenih objekt, modifikovnih brodskih kontejner, n nputene lokcije. Ove lokcije su uglvnom zputene prcele u centrlnom jezgru Berlin, iji vlsnici nemju mogunosti, elje ili ekonomskog interes d ih koriste. Platoon sklp ugovor s vlsnikom o privremenom bespltnom korienju prcele, to je od obostrnog interes; vlsnici n tj nin dobijju novi izgled prcele, to joj podie trktivnost, smom tim i cijenu, s druge strne, Platoon dobij bespltn prostor i reklmu, i to u centrlnom jezgru grd.
***
Primjeri ovakvih prostora u Novom sadu su brojni. Jedan od najaktuelnijih u posljednje vrijeme je Kineska etvrt, biva industrijska zona, na kojoj su navedeni procesi aktiviranja i redefinisanja prostora ve zapoeli. Ipak, za vee poduhvate nije bilo dovoljno snage (ili volje); izgradnja Muzeja savremene umetnosti Vojvodine na ovom prostoru, i posle zavrenog meunarodnog konkursa i izbora pobjednikog rjeenja, obustavljena je. Bez obzira da li je razlog za to politika volja ili neki drugi, na ovom primjeru vidimo odnos gradskih vlasti prema gradskom prostoru. Sadanji korisnici Kineske etvrti udruenja, klubovi i sl. bore se sa loim uslovima rada i neizvijesnou sudbine ovog prostora. Oigledno je da se u Novom Sadu ne oskudijeva u zaputenim prostorima, a jo manje u kreativnim ljudima zainteresovanim za iskoriavanje tih prostora. Meutim, da bi stvari zaivjele, podsticaj odozgo je neophodan. Samo uz takvu saradnju na svim nivoima na grad moe postati zaista grad kulture i grad za svakoga, kakvim se (samo)proglaava.
05 I grafiti I Liman, Novi Sad I foto: Krsto Radovanovi (januar 2011)
42 I aa_01 PROJEKAT Otvorene kasarne PRODUKCIJA Centar_kuda.org & saradnici NOVINAR Dragan Gmizi SNIMATELJ Szilrd Kovcs i Orfeas Skutelis MONTAA Csaba Polgar MUZIKA Vladimir Rakovi ARHITEKTE Daniela Dimitrovska i Aleksandar Bede
tekst:
BRANKA URI radi kao urednik infocentra u Centru za
nove medije_kuda.org, iz Novog Sada, Srbija (www.kuda.org) i kao ko-urednik u izdavakom departmanu Centra_kuda.org, kuda.read. Njen rad se fokusira na istraivanje kritikih pristupa novoj medijskoj kulturi, tehnologijama, novim odnosima u kulturi, savremenoj umetnikoj praksi i drutvu.
Otvorene kasarne
TV emisija Otvorene kasarne1 je realizovana u sklopu trogodinjeg regionalnog projekta Individualne utopije, nekad i sad, koji Centar_kuda.org realizuje u saradnji sa Institutom za savremenu umetnost iz Tirane (T.I.C.A.) i Centrom za savremenu umjetnost Sarajevo (SCCA/pro.ba). Ideja emisije usmerena je na proces promene namene velikih vojnih kompleksa u Novom Sadu. U emisiji se nedvosmisleno istie neophodnost demilitarizacije Grada, kroz komparativnu analizu sa primerima iz regiona (Ljubljana, Pula), te se navode veliki potencijali i potrebe civilnog sektora za ovakvim prostorima. Uporedo s tim prisutno je pitanje javnog dobra u odnosu na (netransparentni) proces privatizacije. Otvorene kasarne takoe se bave projekcijom i imaginacijom o moguoj upotrebi vojne infrastrukture (nekada zatvorene, kontrolisane i nepristupane), u korist zajednikog interesa mnogih (kao javni, otvoreni i pristupani prostori). Procesom naputanja kasarni i vojnih objekata koje se nalaze u uem i irem centru Novog Sada (ali i drugih gradova Vojvodine, Srbije i itavog regiona) otvoren je niz vanih pitanja na koji nain je naputene zgrade mogue iskoristiti? Kako su druge ex-jugoslovenske zemlje poput Slovenije i Hrvatske iskoristile objekte nekadanje zajednike armije? Ko je sve zainteresovan za nekadanje vojne objekte, obzirom da se neki od njih nalaze na atraktivnim gradskim lokacijama? Da li je neke od naputenih kasarni u Novom Sadu mogue preimenovati u javno dobro namenjeno svima podjednako? Prenamena nekih od bivih kompleksa vojnih zgrada i objekata za potrebe graana i graanki predstavlja priu o modelu postjugoslovenske stvarnosti u kojoj gotovo nekontrolisani lini interes nekolicine pripadnika ekonomsko-politikih lobija nasre na javni interes graana i po pravilu ga pobeuje. Da li je samoorganizacijom graana i graanki mogue prenebegnuti ovakav scenario?
1 I TV emisija, u trajanju od 27 minuta, se moe pogledati na: http://www.kuda.org
TV emisija Otvorene kasarne proizala je iz opsenog istraivanja, izlobe, javne diskusije i publikacije pod nazivom "A(u)kcija registar novosadskih prostora izmeu linih interesa i javnih potreba", koje je u Novom Sadu tokom 2010. i 2011. godine realizovala grupa organizacija i pojedinaca. "A(u)-kcija" prati aktuelni preobraaj ivotnog prostora i urbane kulture Novog Sada, smeten u kontekst post-jugoslovenskih gradova. Projekat istrauje teren na kome su najuoljivije neke od njihovih dinaminih, neregulisanih i uznemiravajuih transformacija. Nastali su itavi kvartovi, gradila se infrastruktura, dok nedostaju bioskopi, gradskim kasarnama sledi rasprodaja, a Tvrava i Podgrae na pragu su kapitalizacije u ime turizma. Sve se ovo deava dok celokupno drutvo prolazi kroz strukturalnu, politiku i ideoloku tranziciju iji se pravac utvruje usput, u atmosferi opte neizvesnosti. Novi Sad, uslovljen promenom obima i karaktera upravljanja gradom, moda i vie nego drugi gradovi u okruenju, ide putem pekulacija u kojima motivi, ciljevi i odgovornosti uesnika nisu jasni. U TV emisiji uestvuje preko 20 protagonista i protagonistkinja iz razliitih graanskih inicijativa, udruenja, umetnikih grupa, sportskih udruenja i istaknutih pojedinaca iz Novog Sada. Pored predvienih emitovanja na javnim televizijskim servisima, uporedo se organizuju javna prikazivanja emisije koje su praene javnim diskusijama. Do sada su odrana u: Omladinskom centru CK13, u NDNV Nezavisnom drutvu novinara Vojvodine, u knjiari Nublu i na Prirodno-matematikom i Filozofskom fakultetu novosadskog Univerziteta. Rezultat je irenje ideje i detektovanje potrebe za vie javnih prostora u Novom Sadu namenjenih raznovrsnim aktivnostima graana i graanki. Na samom poetku ovog procesa zabeleena je podrka preko 30 civilnih organizacija i preko 100 graana i graanki. Tokom produkcije TV emisije, realizovana su i dva dua intervjua sa protagonistima i protagonistkinjama aktivistike, kulturne i drutvene scene iz Pule i Ljubljane, dok su glavne teme bile vezane za drutvene centre, sada ve toponime ovih gradova - Metelkovu i Rojc, kao mesta posveena razvoju alternativne kulture i drugih slobodnih drutvenih aktivnosti, te kao podsticaji drutvenih promena u smeru autonomije i zajednitva.
I bilo grada
Uvodni tekst: DOC. DR ANA NIKEZI, ARH. Opisni tekstovi i projekti: MARIJA OBRADOVI, MARKO SLAVKOVI, MILO MILOVANOVI i RENATA RADOVANOVI
aa_01 I 43
Prostori igre umetnost u kontekstu svremenog urbnog ivot

N sudru grd i vode, n pdini koj sbir zborvljen vremen i budui rzvoj grd, lei nputen prostor pun tenzije. Krhotine prolih vremen predstvljju idelnu podlogu z rzvoj rhitektonskog prostor koji ispituje grnine vrednosti kko sdrj, tko i mest. U integrciji nsleenog i novog rzvij se novi svet spremn d sm sebe proizvede i poke, prostor koji govori dogjem ne slikom, zvukom, ne scenom, kreirn z ivot i rd umetnik. Cilj projekt `Prostori igre umetnost u kontekstu svremenog urbnog ivot` bio je redefinisnje pozicije i uloge umetnik rezident u ukupnoj strukturi grdskog centr, te iznlenje novih obrzc relcije rd rezidencij.Tokom rd n projektu, oekivlo se progrmsko i prostorno preispitivnje potencijl urbne strukture nstle ko rezultt odvijnj svremenog ivot u okolnostim otvorenog sistem prlelnog ivot i rd. Zdtk je bio ispitivnje progrmskog okvir u konkretno izbrnoj grdskoj etvrti Beogrd (prostor omeen ulicm Kosniev venc, Priskom, Krorevom i Brnkovim mostom), kroz nlizu specifinosti odnos rd i rezidencije umetnik u grdskom centru (demogrfski, kulturoloki i urbni okvir), ko i odnos svih funkcij koje definiu njegovu strukturu. Projekti su reni tokom prvog semestr mster kdemskih studij u studiju doc. dr Ane Nikezi, tokom kolske 2010/2011. godine u okviru redovne nstve n Arhitektonskom fkultetu Univerzitet u Beogrdu.
01 I po-Kretanje grada I Marija Obradovi
po-Kretanje Grada
autor teksta i projekta: MARIJA OBRADOVI Ideja je bila povezivanje ovog prostora sa znaajnim celinama grada koji su u njegovoj neposrednoj blizini - Beogradskom tvravom, starim gradskim centrom i obalom reke Save. Intervencija na ovom prostoru nastala je kao odgovor na potencijal velikog nagiba terena. Niz platoa, na razliitim visinama, meusobno povezanih mnotvom stepenica i rampi, prostiru se du celog ovog prostora, nudei korisniku veliki broj putanja kojima se moe sputati do reke i penjati do grada ili tvrave. Izmeu platoa, ispod stepenica i rampi, nalaze se novi prostori, predvieni za rad i stanovanje umetnika. U ovim prostorima smeteni su umetniki ateljei i radionice, koncipirani kao izlozi, u kojima su prikazani postupak umetnikog stvaranja i gotovi proizvodi tog procesa. Na ovaj nain svako sputanje i penjanje postaje jedinstveno iskustvo, koje svakom prolazniku, barem na trenutak okupira panju i uvodi u svet umetosti, navodei ga da poeli da ponovo doe, da ba tuda silazi i da se ba tuda penje.
02 I Umetniki dom I Marko Slavkovi
Umetniki dom
umetnikog doma je lamela struktuirana od jedinica (stanovi + atelje) i koridora koji ih povezuju. Lamela je ograniena opnom i utisnuta u brdo. Zastakljenim tunelom omoguen je prolaz kroz objekat sa gornjeg platoa Kosanievog venca na donji plato i dalje ka obali reke Save. Na ovaj nain prolaznicima je omogueno da posmatraju, ali ne i da pristupe prostoru doma. Drugi deo projekta ine izlobeni paviljoni i galerije pozicionirani uz obalu reke. Ovi prostori nastali su kao reakcija na zatvorene elemente u lameli, koji su sada prosuti uz obalu. ivot i rad umetnika se izoluju ali u isto vreme povezuju za prostore za izlaganje i prezentaciju.
autor teksta i projekta: MARKO SLAVKOVI Tipologija doma za umetnike, odnosno prostora savremene zajednice umetnika, nastala je u odnosu na kontekst lokacije Kosanievog venca. Prostor predstavlja privremeno stanite za umetnike, pre svega studente umetnikih fakulteta, koji u domu mogu iznajmiti prostor za ivot i rad. Koncept ivota u zajednici je zasnovan na ideji da se umetnik-kreativac-individualac usmeri na grupu kao izvor kreativnosti i stvaralake energije. Objekat
03 I Community Wall I Renata Radovanovi
Community Wall
aa_01 I 45
autor teksta i projekta: RENATA RADOVANOVI Glavna ideja projekta, lociranog na Padini izmeu Karaoreve ulice i Kosanievog Venca, od Brankovog mosta do Velikih stepenica, jeste da se u to veoj meri iskoristi postojea dispozicija terena i sadraja kako bi se stvorio prostor u kome e se putanje korisnika neprestano ukrtati i na taj nain ih podsticati na meusobnu komunikaciju. Novi sadraji su pozicionirani u samoj padini iza objekata u Karaorevoj ulici, ime se inicira njeno aktiviranje i neprekidno korienje. Namera je bila da se umetnici izvuku iz svojih skrivenih ateljea i postanu vidljivi posetiocima i prolaznicima u cilju iznalaenja novih obrazaca relacije rad rezidencija.
ine i Vagoni
autor teksta i projekta: MILO MILOVANOVI Namera projekta je povezivanje Kosanievog venca i Karaoreve ulice i vraanje ivotnosti i gradskosti na obalu Save. Jedan od bitnih elemenata na lokaciji su pruge kojima danas prolazi samo jedan voz, a koji je pred ukidanjem. Upotrebom vagona kao modula i ina kao traka po kojma se oni kreu stvara se izgraena struktura, koja ima dve uloge: generatora seanja nekadanjih karaktera ove lokacije i mobilnog poligona, ija bi namena bila posveena umetnikom distriktu. Vagoni se po svojom nameni mogu transformisati u galerije, ateljee, stanove, bioskope i hostele.Svi vagoni mogu kretati se po inama,menjati svoj poloaj i sadraj. Objekat u Karaorevoj 34 je predvien kao jedna od usputnih stanica u celokupnoj tramvajskoj mrei grada. U njemu se nalazi est bioskopskih sala i dve galerije, a kroz njega prolaze platforme koje se sputaju prema obali reke. Prostor ispod platformi je predulaz za mnogobrojne lagume, koji se na-laze ispod Kosanievog venca.Ovaj prostor sadri izlobene galerije, a sama konstrukcija platformi ostavlja mogunost za izlobe na otvorenom ili zatvorenom prostoru. Na savskom keju se nalazi dodatna platforma, koju ini jo jedna kompozicija vagona, namenjena rekreativnim i zabavnim sadrajima.
46 I aa_01 I intervju
tekst:
JELENA OBANOVI, nakon zavretka srednje umetnike kole Bogdan uput, upisuje studije arhitekture u Novom Sadu. Jedan od osnivaa studija ModelArt, u okviru koga se bavi kreativnim radom na polju arhitekture.
udo na severu Banata1

Selo Mokrin, nadomak Kikinde, poznato je Svetskom prvenstvu u tucanju vaskrnjim jajima, borbi gusana i mnogim drugim specifinostima. Pored svih ovih, drutvenih repera, selo je dobilo jo jedan, arhitektonski, kulturni znak raspoznavanja. U pitanju je objekat B na imanju Terra Panonica, kua namenjena umetnikim radionicama, iji su autori Autori grupa mladih arhitekata iz Beograda. lanovi grupe su Dijana Novakovi, Maja Trbovi, Aleksandra Nikitin i Duan Nenadovi, a ovo im je prvi izvedeni projekat. Za ovaj projekat Autori su dobili priznanje 33. Salona Arhitekture u kategoriji Arhitektura.
aa_
Planirano je da kompleks sadri poslovni prostor, umetnike radionice, apartmane, restoran, bioskop na otvorenom, klub, amfiteatar i spa centar. Za sada je izgraen samo objekat B, a planirano je da se do kraja 2012. godine izgradi ostatak planiranih objekata. Jedino je ovaj objekat novoizgraen, dok e ostali da budu rekonstruisani postojei objekti. (Firma Terra Panonica se inae bavi brendiranjem lokalnih proizvoda, organizovanjem kulturnih deavanja i sl.)
aa_
I KOJI JE BIO OSNOVNI KONCEPT OBLIKOVANJA OBJEKTA? I Postojea kua na lokaciji, koja je sruena, bila nam je
autori
glavno usmerenje u generisanju koncepta. U naem projektnom cije otvora na ulinoj fasadi, ime smo hteli da sauvamo duh mesta, ali da ga interpretiramo na nov nain. S druge strane,
I RECITE NAM NETO VIE O TOME KAKO JE PROJEKAT NASTAO. I Projekat je nastao 2008. godine, kao konkursno reenje
reenju smo zadrali oblik prethodne kue, raspored i propor-
autori
iri kontekst, tj. Vojvodina i vojvoanska kua, takoe su predstavljale jednu od vodilja. Ovaj tip kue karakterie zatvorenost i uzdranost fasade ka ulici i otvorenost ka dvoritu, to smo mi u naem reenju takoe postigli. Na ovoj lokaciji jednostavno nismo mogli da zamislimo drugaiji objekat, ovo nam se inilo kao jedino logino reenje.
1 I Naslov je preuzet iz teksta o ovom objektu objavljenog u Blic-u 19.4.2011. Dok ljudi iz arhitektonskih struka ovaj objekat posmatraju kao paradigmu nove srpske arhitekture, veina ga proglaava udom, to najbolje pokazuje odnos javnosti prema savremenim arhitektonskim tokovima.
za kulturno-turistiki kompleks Terra Panonica, ija je ideja bila neto drugaije u odnosu na arhitekturu kakva se kod nas moe
stvaranje centra nove kreativnosti. Cilj investitora je bio da stvori videti, pa je pozvao mlade, neafirmisane arhitekte. Pored nas, na konkursu su uestvovala jo dva tima.
01 I Sagovornici: Maja Trbovi i Dijana Novakovi I razgovarali u Mokrinu, 17.10.2011. I foto: ModelArt 02 I grupa Autori I foto: Autori
03 I Pozicija i veliina prozora na ulinoj fasadi kao memorija mesta I foto: Vladimir Sretenovi
aa_
I KOLIKO SE IZVEDENO STANJE SLAE SA PRVOBITNIM IDEJNIM I Prvobitno je planirano da objekat bude monolitan beton-
odreenog programa. Naknadno je odlueno da se u ovaj objekat smeste kancelarijski prostori, pa se ovakav otvoreni plan pokazao povoljnim.
aa_
REENJEM?
autori
ski blok, meutim, od toga se naknadno odustalo i koriena je elina konstrukcija. to se tie same geometrije, ona je u potpunosti zadrala prvobitnu formu. Ono to nam je veoma vano je da tokom izgradnje nije dolo do znaajnih promena prvobitne ideje i da je objekat ostao onakav kako smo ga zamislili.
I S OBZIROM NA TO DA JE PROJEKAT NASTAO KAO KONKURSNO
REENJE, RADILI STE GA BEZ VELIKOG PRITISKA. DA LI POSTOJI RAZLIKA U PROJEKTOVANJU OSTALIH OBJEKATA KOMPLEKSA, KADA ZNATE DA E ONI BITI REALIZOVANI?
autori aa_
UNUTRANJOST I SPOLJANJOST OBJEKTA SU VEOMA SVEDENE,
ma rastereeni i radili smo onako kako bismo radili projekte na fakultetu. Zabavljali smo se u toku rada i radili smo bez ikakvog pritiska, onako kako smo mislili da je najbolje. Tek kada je poela
I Naravno, kada smo radili projekat za konkurs bili smo veo-
TO ODGOVARA NJEGOVOJ FUNKCIJI. MEUTIM, POSTOJI ZANIMLJIV KONTRAST IZMEU CRNE SPOLJANJOSTI I SVETLE UNUTRANJOSTI. POSTOJI LI POSEBAN RAZLOG ZA TO?
izgradnja objekta, shvatili smo da to vie nije maketa ili model, nego da nae zamisli postaju stvarnost, pri emu smo osetili svu ozbiljnost i teinu ovog posla. Sada je mnogo drugaije jer znamo da sve to osmislimo i nacrtamo treba da zaista dobije fiziki oblik. Svaka linija koju povuemo sa sobom nosi veliku odgovornost i mnogo dublje razmiljanje.
autori
da nam prilikom projektovanja nije bio cilj da stvorimo takav kontrast, izbor materijala i boje je nastao iz praktinih razloga. Tamna spoljanjost kue se jednostavno nametnula kao najpogodnije reenje jer najbolje izraava geometriju objekta, tj. arhetipsku formu kue.
aa_ TA JE USLOVILO OTVORENOST U UNUTRANJOSTI KUE? autori: Na poetku konkursa nije bila jasno definisana namena ovog
I esto nam je postavljano to pitanje... ali moramo biti iskreni
objekta, pa smo unutranjost tretirali kao otvoreni, nezavreni prostor, koji se naknadno moe modifikovati prema potrebama
04 I foto: Slobodan Popovi
48 I aa_01 aa_ ODNOS PROJEKTANTA I INVESTITORA JE VEOMA VANA TEMA, INI SE

JEDNA OD PRESUDNIH ZA KVALITETNU ARHITEKTURU. FRENK LOJD RAJT JE REKAO DA SU MU, PRI PROJEKTOVANJU KUE ROBI, OD NAJVEEG ZNAAJA BILI JASNI ZAHTEVI INVESTITORA, INAE KOLOVANOG INENJERA. KAKAV JE BIO VA ODNOS SA INVESTITOROM?
saslua nae ideje kako bismo doli do zajednikog, obostrano prihvatljivog reenja. Ovakvo uee investitora u procesu projektovanja svakako je jedan od preduslova dobre arhitekture.
aa_
I OBJEKAT JE IZAZVAO PODELJENE REAKCIJE; NASUPROT OPTEM
autori
je eleo saradnju iskljuivo sa mladim arhitektama i na poetku
I Kao to smo ve rekli, investitor (Branimir Brklja, prim. ur.)
ODUEVLJENJU ARHITEKTONSKE STRUNE JAVNOSTI, KRITIKE LJUDI KOJI NISU IZ STRUKE, PRE SVEGA STANOVNIKA MOKRINA, NISU BA POZITIVNE. DA LI SMATRATE DA JE U PITANJU NENAVIKNUTOST NAIH LJUDI NA SAVREMENE ARHITEKTONSKE TRENDOVE I DA E STVARI PO TOM PITANJU BITI DRUGAIJE U BUDUNOSTI?
je stavio do znanja da ima jasnu viziju, ali i da je spreman na kompromise. Saradnja sa njim je bila (a i dalje je) na izuzetno visokom nivou. Njegovi zahtevi su bili veoma jasni, ali nije eleo da namee svoje ideje po svaku cenu, nego je bio spreman da
autori
prilika da ujemo komentare na na rad, bili su nam zanimljivi i
I S obzirom da je ovo na prvi izveden projekat, ujedno i prva
pozitivni i negativni stavovi. Uglavnom se neke hrabrije arhitektonske intervencije, u naoj sredini, proglase nepoeljnim i loim, i to je ta nenaviknutost na promene koja je ovde oekivana. Ali nije uvek tako, mnogo je ljudi, izvan arhitektonske struke, koji su konkretno ovaj objekat videli na svoj nain i doiveli ga kao pozitivan pomak. Kada ovakvi primeri postanu uestaliji, i drutvo e postati otvorenije za neke savremene pristupe u arhitekturi.
aa_
I ZNAAJ OVE KUE JE I TO TO JE KONANO NEKO ARHITEKTON-
SKO STVARALATVO IZAZVALO KAKVE-TAKVE REAKCIJE JAVNOSTI. NA TAJ NAIN JE ARHITEKTURA POSTALA TEMA O KOJOJ SE NE PRIA SAMO U STRUNIM KRUGOVIMA, NEGO I U SVAKODNEVNOM RAZGOVORU. SMATRATE LI DA JE VA OBJEKAT NAPRAVIO BAR MINIMALNI POMAK U SAVREMENOJ ARHITEKTURI SRBIJE?
autori
retko izlazi iz stalnih okvira, i mali pomak je ovde veliki. Ti okviri
I U nekom smislu jeste sigurno. Ali s obzirom da se kod nas
nisu vezani samo za kreativni deo projekta i uglavnom je, u tom segmentu, sa arhitekturom u Srbiji sve u redu. Ono gde je ovaj projekat istupio iz okvira prakse svodi se na atmosferu koju je stvorio tim ljudi iz najrazliitijih oblasti, koji su radili na izvoenju objekta B i imali ambiciju da ga izvedu najbolje to mogu. To je onaj nevidljivi ali jednako bitan deo arhitekture. U tom kontekstu, ovaj objekat jeste napravio pomak u domaoj praksi.
OBJEKAT NAMENA
I Objekat B, imanje Terra Panonica, Mokrin,

Kikinda
I Ofisi i umetnike radionice AUTORI I Studio Autori: Dijana Novakovi, Maja Trbovi,
Aleksandra Nikitin, Duan Nenadovi
I Branimir Brklja, Terra Panonica 2 POVRINA I 250m PROJEKAT I 2009-2010 REALIZACIJA I 2011
INVESTITOR
05 I dvorina - juna strana objekta I foto: Vladimir Sretenovi 06, 07 I enterijer - minimalizam i fluidnost prostora I foto: Vladimir Sretenovi
50 I aa_01 I drutveni reper
tekst:
DEJAN MITOV je nakon studija arhitekture u Novom Sadu upisao master studije za preradu drveta na umarskom fakultetu u Beogradu. Od 2009. godine je demonstrator na predmetu Maketarstvo, a iste godine poinje sa radom na studiju ModelArt (www.modelart.rs), ije su osnovne delatnosti uee na strunim konkursima, projektovanje i izvoenje urbanih instalacija, organizovanje izlobi i radionica, itd.
Opera na vodi1
Godine 1957. arhitekta Jorn Utzon pobeuje na konkursu za izgradnju sidnejske Opere. On dobija lokaciju na obali okeana i na tom mestu podie spomenik koji je obeleio dvadeseti vek. Objekat postaje lice samog grada, zatim i kontinenta, a i jedna od najveih turistikih atrakcija na tom podneblju. To to se nalazi na vodi je samo uvealo njegov znaaj i dalo pregrt lepih razglednica. Slava koju je Opera postigla kao da je zabranila graditeljima da posle toga podiu slina dela koje se ogledaju na vodenoj povrini. Tek poetkom 21. veka poinje izgradnja velikog broja operskih kua meu kojima su neke svoje utoite nale upravo uz obalu. Teko je presuditi koje od savremenih dostignua moe da parira sidnejskom ostvarenju i postane simbol grada, to se od nje oekuje. Prema miljenu nekih strunjaka, na dobrom putu da to uspe jeste ostvarenje Heninga Larsena (Henning Larsen), najpoznatijeg danskog arhitekte dananjice, koje se nalazi u prestonici njegove zemlje. Zanimljiva je injenica da je i Jorn Utzon
1 I Opera na vodi je roman Dona Barta gde on termin opera ne koristi za neko zdanje ve za jednu ljudsku ivotnu dramu, kakva se najee i deava u operskim predstavama, ime nas obavezuje da objekat u Kopenhagenu gledamo sa jedne takve socioloke strane.
istog porekla. Da li nam to govori da Danci mogu da osete i iskau glamur koji je kod podizanja operske kue neizbean, a koji jo bolje moe da se doivi uz vodenu povrinu? I Utzon i Larsen su u skladi sa potrebama svog vremena odgovorili na mnoge zahteve i napravili kvalitetna reenja, s tim da je drugi imao uzor na koji moe da se ogleda i ispravi greke prethodnika. U tom smislu i pored vrhunskog tehnikog dostignua zgrada u Sidneju je esto kritikovana zbog njene zatvorenosti i prevelike naglaenosti njene skulpturalnosti. Za razliku od ovog, novonastali objekat u Kopenhagenu ne predstavlja izazov u tehnikom smislu ili su bar svi ti izazovi i funkcionalno uklopljeni. Ono to ovaj objekat ini posebnim, pored skupocenih materijala u enterijeru, jeste njegova otvorenost i gostoprimstvo koje prua svojim gostima. Investitor ove operske kue nije bila drava ili grad, kako je to uobiajeno, ve pomorski brodovlasnik Miler (Maersk McKinney Mller), to predstavlja jedinstven primer. Nakon to je graevina zavrena investitor ju je darovao narodu. Operean, kako je Danci nazivaju, je u pravom smislu poklon narodu to se vidi kroz njenu korelaciju sa gradom i samim stanovnitvom. Naime, nalazi se na suprotnoj strani zaliva u odnosu na staro tkivo Kopenhagena i kao takva, svojim gabaritom, u potpunosti parira Mramornoj crkvi i kraljevskom dvorcu Amalienborg. Mesto koje je dobila omoguava njeno sagledavanje du itavog zaliva, a istina prema zapadu daje romantian prizor prilikom zalaska Sunca, ime joj nesporno daje priliku da dominira zalivom dokle god postoji. Prilikom njene izgradnje prokopani su brojni kanali ime se, putem razuenosti, poveala i dramatinost utiska pri dolasku do objekta sa kopnene strane. Za razliku od toga, doivljaj objekta pri prilazu vodenom povrinom je daleko svedeniji, ali i romantiniji. Larsen je zamiljao veliku staklenu fasadu prema vodi, koja bi graevinu potpuno otvorila ka spoljanjem prostoru. Prolaznici bi postali deo foajea, a pogled iz same graevine prema luci bio bi odlian. (Vrani, 2008). Narandasti sferni auditorijum, ili bundeva kako ga nazivaju u javnosti, se zbog toga sagledava iz daleka i prema
01 I Opera u Kopenhagenu I nekad se u operu stizalo koijom, dok je prilaz na natkrivenu javnu povrinu omoguen direktno sa vodene povrine I izvor: www. panoramio.com (jun 2011)
reima premijera Danske, predstavlja pravi nacionalni spomenik, to ovakvo zdanje i treba da bude. Za razliku od nje, operska kua u Oslu, koja je takoe postigla podreenost, nije sauvala svoj nivo reprezentacije koji ovakvom objektu vekovima pripada. Najatraktivniji nain da se iz naspramnog starog grada doe do opere jeste brodiem koji stalno paradira. Na samom doku izgraen je prijemni plato pa se gosti, direktno iz broda, iskrcavaju na natkriveni gradski trg. Pretprostor opere je nazvan gradskim trgom jer nije namenjen samo posetiocima operskih predstava, ve je otvoren za sve. Nadstrenica nad ulazom je tridesetdvometarska konzolna ploa za koju, u vodeem nemakom asopisu DBZ (Deutsche Bauzeitschrift, januar 2005), navode da vojniki agresivno tri. Iako je to tano, podsetimo se onoga to je na poetku reeno da su svi tehniki izazovi i funkcionalno uklopljeni. I nakon to se posetioci nau ovde, samo ih velika staklena povrina deli od foajea, koji pak u potpunosti moe da se sagleda i doivi i pre nego to se u njega zakorai. U naem okruenju postoji miljenje da je operska predstava namenjena buroaziji. Meutim, ova kua u potpunosti to opovrgava. Opera je otvorena i za one bez unapred rezervisane karte,
02 I Opera u Oslu I autori: Snohetta I izvor: www.tour-smart.co.uk (jun 2011)
Podreenost kopenhagenske opere oveku postignuta je na nain koji dolikuje svakom velianstvenom spomeniku, kakav je i ovaj objekat. Unutranjost i spoljanjost ove opere se u potpunosti proimaju i ba na njenom ulazu se odigrava nepisani komad iji je scenski prostor definisan platoom i velikom konzolom. Zato se i kae da je ovaj objekat u potpunosti "poklon narodu Danske".
Literatura: The Phaidon atlas of 21st century world architecture, 2010. Phaidon, str. 268. asopisi: Vrani, T. (2008.) Graevine u svetu, Graevinar br. 60, Zagreb. Str. 667-668. Internet prezentacije: www.archinnovations.com (03.12.2010.) www.aas.org.rs/ (Akademija arhitekata Srbije) (09.12.2010.) www.politika.rs (15.12.2010.) www.gradjevinar.info (12.12.2010.) www.ingkomora.org.rs (12.12.2010.) www.idoconline.info (12.12.2010.)
koji na dan kada se odrava predstava, tano u dva popodne, mogu da stanu u red na biletarnici Kraljevskog pozorita na glavnom gradskom trgu i kupe karte razliitih cena, ukljuujui i one za stajanje, koje su tu ostavljene za to vee, upravo za sluajne turiste, ak i kada je predstava rasprodata.2 Ovde se ak i kraljiino mesto u auditorijumu ne razlikuje znatno od ostalih; na njenih pet mesta samo su na naslonima utisnuti grbovi.
2 I Ljiljana Blagojevi o poseti opere u Kopenhagenu, dolasku ljudi sa razliitih strana i njenoj funkciji kao javnom prostoru grada. Tekst je objavljen u kulturnom dodatku Politike, 09.06.2007.
03 I transparentnost i kolorit bundeve su posebno vidljivi nou I izvor: www.innovativebuildings.net (jun 2011)
tekst i projekat:
SLOBODAN ARSENOVI je student master studija na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu.
Pravoslavna crkva u apcu

Projekat pravoslavne crkve je diplomski beelor rad na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu, pod mentorstvom prof. dr Jelene Atanackovi - Jelii. Projekat je podstaknut predstojeim urbanim razvojem grada apca, kojim je predvieno proirenje fizike strukture grada do reke Save. Urbanistikim planom je predviena izgradnja preteno stambenih objekata, pa je potreba za prateim sadrajima neosporiva. Kako je stanovnitvo apca preteno pravoslavne veroispovesti (67,1%), postojanje sakralnog objekta u ovom delu grada podiglo bi svest stanovnitva o duhovnim i religijskim aspektima ivota. Savski kej predstavlja najprometniju peaku komunikaciju u ovom delu grada, a njena atraktivnost bi dodatno porasla izlaskom grada na reku. Stoga je lokacija, na koju je projektovani objekat pozicioniran, vetaki stvorena parcela u vidu ispusta na nivou nasipa. Na taj nain je formirana terasa, kao proirenje peake staze i odmorite koje se nadvija iznad vodene povri, a crkva, kao dominantan objekat na parceli, predstavlja monumentalan vizuelni reper, vidljiv iz ireg okruenja. Svojim oblikovanjem, izborom lokacije i enterijerom, ova crkva je atipian odgovor na poznatu praksu u gradnji pravoslavnih hramova. Arhitektonski koncept crkve je zasnovan na kanonskim pravilima o izgradnji pravoslavnih hramova, a posebna panja je posveena pravilu da crkva mora da bude bogougodna. Ipak, najvea panja je posveena sociolokom aspektu hrama: terasa iznad vode, integrisana sa kejom, sugerie prolaznicima da priu, zastanu i odmore se uz mirnu vodenu povrinu. Kretanjem oko hrama serijski se otvara nov ambijent u (ograenoj) porti crkve, koji predstavlja miran, izolovan prostor za kontemplaciju, kao kontrast gradskoj guvi i buci. Na taj nain, pored toga to je bogougodna, crkva postaje i ovekougodna jer ostavlja utisak dobrodolice ljudima svih religijskih i linih uverenja.
01 I Osnova prizemlja
Cilj rada je da se pokae da se pri projektovanju pravoslavnog hrama ne moraju slepo potovati ustaljeni obrasci, koji, eklektinim pristupom i ponavljanjem istih istorijskih elemanata ve vekovima, dovode do uniformizacije crkvene arhitekture. Smatram da hram treba da bude prilagoen dananjem - savremenom verniku i da je duhovni prilaz religije oveku najvaniji aspekt projektovanja sakralnih objekata.
02 I ematski prikaz, komunikacija objekta sa okolinom
aa_01 I 53
I 1 - odmorite uz reku I 2 - boravak iznad vodene povrine pobuuje smirenost priprema za ulazak u sakralni ambijent I 3 - jedinstvena monumentalna atmosfera prua dobrodolicu posetiocima I peake komunikacije I crvena/zelena linija u zavisnosti od oekivane frekventnosti

tekst: JELENA OBANOVI
projekat:
ANDREJ ASADOV, vlasnik arhitektonskog studija Asadov iz Moskve; po oceni asopisa Tatlin spada u najperspektivnije mlade arhitekte na svetskom nivou. Autor velikog broja izvedenih objekata, jedan od organizatora festivala arhitekture Goroda i internet prezentacije www.archnest.com. Njegov moto je: Arhitektura iznad zemlje nije utopija, nego zadatak bliske budunosti.
Plutajui bulevar
Jedna od tema koja se esto provlai kroz mnoge radove tokom studija jeste kako iskoristiti potencijale koje nam prua reka. Ta tema je esto bila obraivana tokom studija na Novosadskoj koli arhitekture i samim tim je svima ve dobro poznat problem neiskorienosti obale Dunava u Novom Sadu. Mogli bismo sada da uemo u analizu tog problema, zato je to tako, hoe li se uskoro stvoriti jasna ideja kako da se prevazie ovaj problem, itd... Ali mi to neemo uraditi, ve emo da obratimo panju na one koji su taj problem u svom gradu prepoznali i krenuli u njegovo reavanje.
Grad Moskva je 2009. godine raspisao konkurs za uredjenje obale reke Moskva gde su uesnici konkursa imali za cilj da podstaknu socijalni ivot na vodi kreiranjem peakih staza du obale reke. Rad koji je osvojio 3. nagradu na pomenutom konkursu je bio projekat Plutajueg bulevara.
01 I Plutajui bulevar I Klub 1
Autorski tim, koji sainjava 6 arhitekata projektantskog studija Asadov, su se odluili da podstaknu ivot na samoj povrini vode. Njihov koncept je bio kreiranje lanca pojedinanih plutajuih platoa povezivajui ih u jedinstven peaki bulevar. Na svakom od platoa se nalazi razliit sadraj, od kafia i restorana do sajamskih prostora i amfiteatra. Svaki plato moe da funkcionie kao zasebna celina i na taj nain je mogue osveavanje obale u razliitim delovima grada dopunjavajui ga funkcijama koje nedostaju. Razliitim slaganjem elemenata mogue je sastavljanje bulevara u skladu sa zahtevima mesta na kom se nalazi. Jedan od platoa nosi naziv plutajui klub i predstavlja kolekciju razliitih funkcija kao to su amfiteatar, restoran, manja galerija, suvenirnica i nekoliko otvorenih i zatvorenih prostora za rekreaciju. Postoje dve verzije plutajueg kluba: bottom up i top down - prva oznaava grupu razliitih funkcija prekrivenih zajednikim krovom, dok je u drugom koncept suprotan tako da su razliite funkcije odvojene na zasebnim brdima i medjusobno povezane peakim mostovima.
Jo jedan zanimljiv pristup reavanju odredjene funkcije ogleda se u plutajuoj garai. Ova funkcija je esto smetena u podrumskim prostorijama nekog objekta, zbog ega joj se ne posveuje prevelika panja. Najei pristup projektovanju parking garae ogleda se u njenoj funkcionalnosti, a s obzirom da su u njoj smetena iskljuivo vozila, ne stvara se prijatan prostor za boravak pa se tei njenom skrivanju ili jednostavnom maskiranju. Takav nain razmiljanja rezultira prostorom koji je najee hladan, tmuran i neosvetljen, a neretko i nedovoljno bezbedan. Ovde su, meutim, autori pristupili drugaije. Formirali su parking na dva nivoa preko kojih su prosekli peake staze, a koje ga povezuju sa ostalim platoima, ime su uveli slobodno kretanje peaka zbog ega je sam parking prostor postao ravnopravni lan celokupnog bulevara po pitanju slobode i udobnosti prilikom kretanja. On vie ne predstavlja tampon zonu namenjenu samo vlasnicima parkiranih automobila i prostor pogodan za krae i napade, ve postaje mesto socijalizacije ljudi. Ovaj projekat prikazuje jedan od naina da se grad izvede na reku; studio Asadov je prikazao jedan malo drugaiji pristup od onoga na ta smo navikli. Ovaj projekat u sebi sadri znaajan drutveni aspekt koji se ogleda u svakom delu projekta, ali uostalom, arhitektura postoji da bi sluila ljudima i inila njihov boravak to udobnijim i boljim.
02 I Plutajui bulevar I expo 03 I Plutajui bulevar I Klub 1
04 I Plutajui bulevar I panorama jedne od moguih kompozicija
tekst:
JOVANA STANII, roena u Vukovaru 1987. godine. Na Fakultetu Tehnikih Nauka u Novom Sadu zavrila je osnovne studije arhitekture. Iste, 2010. godine, upisuje master studije arhitekture na Fakultetu Tehnikih Nauka u Novom Sadu, smer Projektovanje u arhitekturi i urbanizmu, koje zavrava u julu 2011. godine.
Njujorke zelene povrine

Gradovi, kao stanita koja su ljudi za sebe stvorili, u svom urbanom tkivu poseduju ambijente za koje su unapred planirane aktivnosti koje podstiu zbliavanje i povezivanje. Meutim, zbog brzine savremenog naina ivota ljudi se sve vie otuuju, a samim tim i mesta ija je osnovna namena socijalizacija i okupljanje gube svoj znaaj. Planiranjem zelenih krovova u objektima visoke i niske gradnje, ne samo da deo povrine koji je uzet od zemlje za gradnju objekta naknadno vraamo zemlji, ve stvaranjem takvog ambijenta u zgradama otvaramo nove mogunosti i oblike komunikacije i zbliavanja ljudi koji tu ive. Postavlja se pitanje da li ovakvi prostori doprinose samo korisnicima objekta ili na neki nain poboljavaju situaciju i u gradu. Osim to kompenzuju izgubljenu prirodu, zeleni krovovi, poveavaju stepen zelenih povrina u ur01 I Hypar Pavillion, New York I autori: Diller & Scofidio
I izvor: www.archdaily.com (oktobar 2011)
banim sredinama, apsorbuju zagaenje iz vazduha, stvaraju svoju mikro-klimu, smanjuju nivo buke, nude atraktivnu alternativu standardnim krovovima, podiu ekoloku svest graana... Tendencija za stvaranjem zelenih krovnih povrina nije tako nova; jo je Le Korbizije krovnu batu naveo kao jednu od svojih 5 taaka nove arhitekture. Poevi od legendarnih Semiramidinih vrtova, preko krovnih terasa stambenih zgrada u Garnijeovom (Tony Garnier) vrtnom gradu i pete fasade palate Derry and Toms u Londonu iz 1938. godine, pa do danas kada imamo toliko razliitih vrsta i naina primene, zeleni krovovi su doiveli iroku primenu u svetu. U najrazvijenijim zemljama sveta sve je prisutnija tendencija formiranja ekstenzivno ozelenjenih petih fasada. Jedan od najrelevantnijih primera je Njujork, grad za koji se predvia da e u vrlo bliskoj budunosti postati grad sa najveim brojem zelenih krovova. Jednu od poslednjih uspenih instalacija zelenog krova, koji je postao znaajna atrakcija i mesto socijalizacije ljudi u gradu, izvrili su arhitekti Diler i Skofidio (Elizabeth Diller, Ricardo Scofidio) na svom projektu Hypar paviljona, u Linkoln centru za izvoake umetnosti, u Njujorku. Paviljon je lociran u severnom delu glavnog trga Linkoln centra i sadri restoran u unutranjosti objekta. Dizajn uvrnutog krova, prekrivenog zelenilom, omoguava posetiocima da se direktno sa tla popnu na parkovsku povrinu krova. Krov prekriva 7200 kvadratnih metara i dodiruje tlo jednim svojim krajem gde se nalaze stepenice koje vode ka gore. Ovim arhitektonskim gestom uspeno je reen problem lociranja restorana i javne zelene povrine na jednom mestu. Dva razliita programa, od kojih svaki na svoj nain podstie socijalizaciju ljudi na trgu, sada deluju kao jedna skladna celina. E. Diler komentarie: Ideja Hypar paviljona se rodila u trenutku kada smo otkrili kako da dizajniramo restoran a da pritom ne oduzmemo deo javnog prostora trga Lincoln centra. Krov je postao nova vrsta interakcije izmeu javnog i privatnog, koji se kao uvrnuta, zelena nadstrenica pojavljuje iznad staklenog paviljona restorana. Ovaj projekat nas upuuje i u to ta nam sve savremena arhitektura danas moe
pruiti i omoguiti. Ovakvo jedinstveno proimanje dva potpuno razliita sadraja, i njihovo besprekorno pojedinano funkcionisanje, moe se postii samo dobrom arhitekturom. Projekat istih autora u saradnji sa pejzanim arhitektom Dejmsom Kornerom (James Corner), predstavlja po mnogo emu neobinije i radikalnije reenje; u pitanju je park pod nazivom High Line, koji lebdi iznad prometnih ulica Menhetna. High Line je zelena povrina, integrisana na izdignutoj metalnoj konstrukciji pruge koja je nekada sluila za prevoz teretnih vagona. Nakon to je pruga prestala da slui svojoj svrsi, ona je postala samo jedna oronula, naputena struktura usred naselja koje se sve vie razvijalo i postajalo sve vea atrakcija, elitno naselje, mesto finog i lagodnog ivota. Nasuprot miljenjima mnogih koji su smatrali da bi se High Line trebao sruiti i ukloniti, on je pretvoren u jedan od najprometnijih i najpoeljnijih javnih prostora i mesta za socijalizaciju ljudi u gradu. Stiven Hol (Steven Holl), jedan od brojnih arhitekata i strunjaka koji su uestvovali u realizaciji ovog jedinstvenog projekta, rekao je u ime svog tima: Mi vidimo High Line kao zelenu prostranu dolinu koja se uzdie iznad Menhetna. Ova elina struktura moe postati mesto mira i relaksacije. Moemo rei da smo pre usvojili evolucionu strategiju nego konvencionalni master plan. Na pristup omoguava organski razvoj High Line-a kao javnog mesta, na nain koji odrava njegovo jedinstveno fenomenoloko iskustvo. High Line e biti ekoloka ulica, okruena zgradama nove arhitekture Zapadnog elsija, urbanim prostorima i aktivnostima. Jo uvek nezavren projekat ogromnog parka, u kome se naizmenino smenjuju sadraji po epizodama - etalita, trgovi i botanike bate - predstavlja urbanu oazu u srcu grada, dugaku promenadu izdignutu 8 m iznad zemlje, koja e tek postati jedna od najveih atrakcija Njujorka. Moemo primetiti da su oba pomenuta projekta prola vrlo neobine i zanimljive razvojne procese do njihovog konkretnog ostvarenja. Ono to je sigurno je da su u svojoj realizaciji postigli vrlo sline rezultate: pruili su gradu i njegovim stanovnicima nove otvorene, javne prostore, kao mesta socijalizacije, rekreacije i oputanja u obliku urbanih oaza. Dok nam projekat Hypar paviljona pokazuje kako je na najbolji mogui nain postignuto da zgrada i otvoreni prostor koegzistiraju zajedno, kao celina, park High Line je mesto koje je i u novom obliku uspelo da sauva svoju istorijsku vrednost, duh mesta, a ipak da svojim savremenim dizajnom privue neke nove generacije koje e na ovom prostoru pisati svoju istoriju... Na kraju, umesto zakljuka, moemo postaviti pitanje: da li je ideja evolucione strategije neto to je deava samo negde daleko, u razvijenom svetu, ili emo imati dovoljno snage, volje i elje da sline ideje i projekte sprovedemo i tu, u naem okruenju?
02 I High Line, New York, Manhattan I autori: Diller & Scofidio, James Corner
I izvor: www.panoramio.com (oktobar 2011)
tekst:
TATJANA OSTOJI je diplomirala na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu. Trenutno zaposlena u projektnom birou Taenia u Vukovaru, Hrvatska.
Borovo, mesto koje odoleva vremenu

Borovo naselje, uspeno realizovani projekat izmeu dva svetska rata, nastao je pod indirektnim uticajem velikog Le Korbizijea, i predstavlja redak primer sa prostora Kraljevine Jugoslavije koji je izgraen u duhu svog vremena.
O snazi, znaaju i trajnosti duha mesta, svedoi jedno malo satelitsko naselje sagraeno 1931. godine na obali Dunava. eki industrijalac Toma Bata u to vreme otkriva potencijal obale reke za svoj gigantski industrijski kompleks, te oko jezgra fabrike razvija vrtno industrijsko naselje za radnike, prvobitnog naziva Batta-vill. Kasnije preimenovano po oblinjem selu, Borovo Naselje je koncipirano prema najviim svetskim standardima urbanistikoarhitektonskog planiranja (po njima je podignuto i novo naselje Zlin u dananjoj ekoj Republici). Ono se namee zateenoj lokalnoj tradiciji svojim linearnim planom, kojim se bavio i Le Korbizje. Poznati arhitekta je zastupao ideju linearnog industrijskog grada koji se ne rasipa, te je tridesetih godina posetio grad Zlin i za njega izradio urbanistiki plan. Time je indirektno imao veliki uticaj na nastajanje i planiranje Borova u Republici Hrvatskoj. Prema naelima modernog planiranja i u Borovu Naselju dolazi do odvajanja zone industrije od zone stanovanja, dok se izmeu te dve zone nalaze kljune komunikacije i prostor namenjen odmoru i rekreaciji radnika. Kompleks petospratnih fabrikih zgrada graenih u skeletnom armiranobetonskom konstruktivnom sistemu nalazi se neposredno uz Dunav, nasuprot kojima su u nekoliko nizova, u ahovskom rasporedu, izgradjena 122 tipska stambena objekta od crvene fasadne opeke. Osim stambenih i industrijskih objekata u Borovu su izgraeni i aerodrom, osnovna i struna kola, drutveni dom sa bibliotekom i bioskopom, robna kua i stadion. Grad je pretrpeo ratna razaranja i politika previranja u nekoliko navrata, ali se, uz sve to, obnavlja u autentinom planu gradnje i odoleva uticajima savremene arhitekture. Ta injenica svedoi o tome koliko ovaj grad odgovara potrebama svojih korisnika u obliku koji odoleva vremenu. Borovo je nastalo zbog industrije i svim svojim segmentima je bilo odgovor na nju. Ljudima zaposlenim u Borovu je fabrika predstavljala glavno mesto socijalizacije, mesto okupljanja i zajednikog rada. Tom jednom takom stvoren je snaan utisak zajednice, koja je osnovni peat nekadanjeg Borova. Fabrika je imala neosporivo znaajnu ulogu, kako stvaranjem kapitala koji se ulagao u razvoj grada, tako i svojom simbolikom jer je Borovo bilo poznato zahvaljujui proizvodniji, i do dananjih dana se odrao znaaj njegovog imena. Ipak, trenutno stanje grada je drugaije nego to je bilo u prethodnom periodu. Bitan momenat je susret dveju generacija ljudi, onih koji su rasli sa Borovom, i novih narataja. Istina je da je fasadama od crvene opeke oivljen duh mesta, da se ono i nakon stradanja izdiglo u svojoj prostornoj autentinosti, ali ipak, ivot ide drugim tokom. Fabrika, kao srce Borova, radi oslabljenim kapacitetima borei se da povrati nekadanji sjaj. Time je oslabljena i ljudska zajednica, pa sada ljudi odlaze razliitim putevima u svakodnevni-
ci ivota. Seanja starijih ljudi na Borovo vezuju se prevashodno za nain ivota uz rad, uz fabriku, i u velikoj meri, ona su pozitivna. Nove generacije usvajaju prostor i prilagoavaju ga svojim potrebama. Objekti su se pokazali ugodnim za stanovanje bez obzira na stil ivota i vremena. Ulina mrea i dalje opsluuje u najboljoj meri sva dananja kretanja. Ljudi ovoga mesta i dalje pronalaze ugodnost stanovanja u toplim kuicama od opeke, bez obzira na razlog i okvir vremena u kome su one nastale. Ovako obrazovan grad se uklapa u gotovo svaki vremenski okvir budui da ispunjava svoju osnovnu funkciju, a to je da ljudima daje utoite i duh zajednice u maloj sredini.
aa_01 I 59
02, 03, 04 I jedan od prepoznatljivih motiva naselja je crvena boja na fasadama, koja se vraa obnavljanjem objekata I foto: Tatjana Ostoji
60 I aa_01 I diplomski rad
MARIJA MARI je student master studija Intermedijalna istraivanja na Departmanu za Nove likovne medije, Akademije Umetnosti u Novom Sadu. Diplomu Arhitekte Mastera je stekla tezom Granino polje arhitekture: Studija meuprostornosti, u julu 2011. godine, u okviru master kursa Teorija i kritika u arhitekturi i urbanizmu na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu. Svoj rad usmerava ka istraivanju graninih stanja arhitekture i prostora.
Granino polje arhitekture: studija meuprostornosti

novu nae vizuelne percepcije grada. Drugim reima, grad koji vidimo i doivljavamo je sistem prostornih granica koje se zovu arhitektura. Pomenuti nivoi prostora predstavljaju dinamike, na nivou sopstvenog i uzajamnog, konstantno promenljive kategorije. U sistemu ovih promena, tradicionalna fasada predstavlja zakljuak jedne vene podele - prostu strukturu neadaptiranu za funkcionalne i znaenjske modifikacije tokom vremena. Ovaj opti zakljuak ukazuje na okrenutost arhitekture historicizmu kao i na tendenciju objekta ka preuzimanju monumentalne uloge. Fasada kao diferencijalna opna se u ovom radu interpretira kao meuprostor koji absorbuje razliitosti unutranjeg i spoljanjeg, reagujui kroz proces line transformacije. Drugim reima, ukidanjem zida i uvodjenjem prostora formira se prostorna tipologija, svojom pozicijom definisana kao meuprostor, koja predstavlja granino stanje arhitekture pojednostavljene u obliku opne diferencijacije Ovaj rad se bavi pitanjem fasade kao opne/granice koja razdvaja spoljanji i unutranji prostor. Drugim reima, ovaj rad ukida statiku kategoriju zida, i postavlja dinamiku kategoriju prostora. Novonastali meuprostor postaje platforma uzajamnih procesa: funkcionalnog proirenja unutranjeg prostora pod uticajem sila spoljanjeg, kao i povratnu reakciju, znaenjsko-estetske promene spoljanjeg prostora nastale usled dejstva unutranje transformacije. Meuprostor nastaje dematerijalizacijom tradicionalne ravanske fasade u dve tranzicione opne, zajedno sa prostorom koji se formira na mestu nekadanjeg zida. 1. Koncept VREMENSKE TRANSFORMACIJE PROSTORA - preisPolazei od shvatanja graene sredine kao nepromenljive forme sa tendencijom trajanja, ovaj rad uproava definiciju fizike strukture grada u tri nivoa: spoljanji prostor, unutranji prostor i njihova granica diferencijacije. Zbir ovih granica ini ospituje funkcionalnu upotrebu meuprostora. Bavi se korisnikom unutranjeg prostora. Koncept vremenske transformacije se pojavljuje u vidu zakljuka - arhitektura je prostorna i vremenska kategorija. Trajspoljanjeg i unutranjeg. Meuprostor u ovom radu predstavlja platformu uzajamnih procesa: funkcionalnog proirenja unutranjeg prostora pod uticajem sila spoljanjeg, kao i povratnu reakciju, znaenjsko-estetske promene spoljanjeg prostora nastale usled dejstva unutranje transformacije. On je granica koja se prelazi odlukom, nakon ega teorijska pretpostavka zamene zida prostorom, postaje aktivna. Pomenuta teorijska pretpostavka, kao osnova predloenog rada proizvela je tri prostorna koncepta/aspekta analize pretpostavljenih rezultata:
Rad je nastao u okviru master kursa Teorija i kritika u arhitekturi i urbanizmu na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu, nakon ega je ubjavljen u: 1. Zborniku radova Fakulteta tehnikih nauka, 8/ 2011, Univerziteta u Novom Sadu. 2. InterCAD 2011: Performative Architecture, Be, Austrija 3. ICBEDC 2011: 5th International Conference and Workshop on Built Environment in Developing Countries Rehumanizing the Built Environment Kljune rei: granica, opna, meuprostor, dematerijalizacija, tranzicija
nost je romantina i vetaka struktura, te ova pretpostavka ukazuje na koncept prostorne transformacije kao projektanski podrazumevaju. Stoga su usvojeni principi prostorne transformacije primenljivi na funkcionalni razvoj meuprostora: 1) adaptabilnost - mogunost generalnih promena. Prostorna osobina koja omoguava promene razmere, sutinske unutranje organizacije objekta, namene; 2) fleksibilnost - otvorenost sistema za kratkorona prilagoavanja. Promene detalja funkcionalne organizacije, koje ne podrazumevaju intenzivne promene karaktera objekta. 3) hibridnost - mogunost sinteze pomenutih promena kao pozitivnog stanja objekta. Koncept vremenske transformacije negira ideju fiksne arhitekture, u smislu njene prostorne paralize, preispitujui mogunost fleksibilnosti prostorne strukture, kao i metoda kojima ta prostorna struktura omoguava korienje. 2. Koncept
SUGESTIJE PROSTORNE TRANSFORMACIJE -
formalno definisan kao spontani voajerizam grada, to uka- aa_01 I 61 zuje na indirektni pristup zoni privatnosti koji se deava. Dakle, umnoavanje odnosa reflektovanog intimnog sadraja i percepcije ovih sadraja od strane korisnika javnih prostora omoguava indirektnu socijalnu egzistenciju grada.
REGULACIONA LINIJA PRIVATNOSTI
Regulaciona linija privatnosti je granica iza koje privatnost istupa svesno. Ovaj rad tei da pomeri regulacionu liniju objekta i liniju privatnosti i da ih razdvoji u dve ravanske strukture, sa ciljem da meu njima oformi prostor istupanja privatnosti. Predloena teorijska pretpostavka polazi od kompletne rekonstrukcije poznatog gradskog prostora. Cilj njenog postavljanja je preispitivanje arhitekture kao granice, i grada kao zbira granica. Zakljuak je da je grad kompleksni sistem objekata, ljudi i reakcija, te da uklanjanjem regulacija ovih faktora, nastaje prostorno, znaenjski i estetski dinamiko reenje, koje odgovara sistemu
preispi-
proirene heterotopije.
01 I film: Dogville I autor: Lars von Trier I scenografija: Simon Grau
tuje upotrebu arhitektonskih i prostornih elemenata u ulozi sugerisanja korienja odreenog prostora. Bavi se ulogom arhitekte u definisanju prostorno funkcionalnog okvira. Pojam sugestije prostora podrazumeva mogunost stvaranja kompletnog doivljaja prostora, na temelju nekompletnih elemenata prostorne kompozicije, koji u svojoj nekompletnosti prostor samo sugeriu. Drugim reima, redukcija arhitektonskih elemenata koji ine odreeni prostor arhitekturom, se u ovom radu pojavljuje kao osnova za istraivanje granica prostornog doivljaja. Prema stepenu fizike definisanosti razlikujemo prazan, izgraen i sugestivan prostor. Sugestivan ili redukovani prostor je granino stanje: predstavlja platformu dalje znaenjske nadogradnje. Sugestija prostora arhitektonskim elementima, predstavlja skeletnu konstrukciju realnog prostora, koja dalje predstavlja platformu za beskonane mogunosti varijacija prostornih doivljaja. Primer: film Dogville (2003) Larsa fon Trira (Lars von Trier). 3. Koncept VIDLJIVOSTI SADRAJA SPONTANI VOAJERIZAM GRADA - preispituje odnos promena unutranjeg i spoljanjeg prostora
posredstvom meuprostora. Spontani voajerizam grada predstavlja analizu odnosa spoljanjeg prostora javnih sadraja i unutranjeg prostora privatnog sadraja, posredstvom prostornih taaka, kojima se omoguava transparentnost ova dva polja. Momenat nasluivanja je temelj koncepta vidljivosti sadraja i on je u ovom radu ne-
62 I aa_01 I diplomski rad
Marjena Mari centra u Kisau
I Urbanistiko-arhitektonsko idejno reenje sportskog I
Spisak diplomskih-master radova u junskom roku:

Aleksandra ervenak Studija revitalizacije univerzitetskog parka u Novom Sadu Marija Bogdanov Urbanistika studija revitalizacije parkakod eleznike stanice u Novom Sadu Jovana Stanii Arhitektonska studija predkolske ustanove u Novom Sadu Aleksandar Luki Istraivanje prostornih odnosa principom parametarskog projektovanja - studija sluaja - Beton hala Waterfront center Marina Mihajlovski Arhitektonska studija filmskog centra Mirjana Prpa Novom Sadu
Dimitrije Bugarski Stadion FK Vojvodina Vueta Vujovi Arhitektonska studija prostora za kreativno izraavanje dece, deiji kreativni centar Ivana Mikin Univerzitetski kulturni centar Sandra Popovi Sportsko-turistiki kompleks na Borkovcu kod Rume Tatjana Ostoji Univerzitetska biblioteka u Novom Sadu Sara eki Potencijali rene obale i strategija regeneracije obale Dunava kod Apatina Aleksandar Bede Urbanistiki konflikt kao potencijal grada: Primer rekonstruisanog fragmenta eleznike ulice u Novom Sadu Tatjana Jovanovski Revitalizacija Golubake tvrave Mina Mijovi Pozorite mladih u Podgorici
I Studija prostorne postavke Summerflame festivala u I
Branko Morokvai Arhitektonska studija centra lokalne zajednice u Sivcu, gradjenog po ekolokim principima Vesna Tomi pleksa Kulat
Spisak diplomskih-master radova u septembarskom roku:

Ksenija Meo Urbanistika studija trga- transformacija Tirove ulice u zrenjaninu u trg Neven Dobrodolac Arhitektonska studija tipskog- regionalnog aerodroma Subotica-Bikovo Marko Popovi Arhitektonska studija socijalnog stanovanja u Zrenjaninu Mirjana Milovac Arhitektonska studija predkolske ustanove u Novom Sadu Biljana Pua Centar 45 Draenka Bjelakovi Sadu
I Idejno reenje rekonstrukcije i dogradnje vojnog komI I
Marina Lelea Univerzitetska biblioteka u Novom Sadu Slobodan Jovi Analiza odnosa arhitektonskog i digitalnog prostora u savremenim arhitektonskim teorijama - studija sluaja hotela u Kotoru
I Dijana Stuparui I Studentski kulturni centar po principima eco-tech

Strahinja Stankov Bioskop u Zrenjaninu arhitekture i pametne tehnologije Ivana Kneev Arhitektonska studija oblakodera u Novom Sadu Marija Mari Granino polje arhitekture: Studija medjuprostornosti Mladen Tubi Arhitektonska studija eleznikog terminala u Doboju Milan Stevanovi Arhitektonska studija kompleksa osnovne kole Svetlana Mihajlovi Arhitektonska studija rehabilitacionog i spa velnes centra Dragan Savi Centar za dopunsko obrazovanje u Iniji
I Arhitektonska
studija Medija centra u Novom
Milica Mili Arhitektonska studija dvojnih kua Vladimir Mijovi Hotelski kompleks na Frukoj Gori Marko Jovanovi Principi primene generativnog dizajna baziranog na analizama performansi Jasmina Kozarski eleznika stanica u Novom Sadu Jovana Ivkovi Vertikalna farma Dijana Apostolovi Studija pristupanosti javnih prostora na primerima Novog Sada Sran Aleksi Arhitektonska studija manastirskog kompleksa Prosenik na Vrajem kamenu Milenko Saravolac Rekonstrukcija eleznike stanice na Novom Beogradu Ana Todorovi Spa-Wellnes hotel na Paliu
nografije
I Dimitrije Moro I Parlament Republike Srpske u Banja Luci Biljana Fimi I Studija aktiviranja javnih prostora putem urbane sceI
Vladimir Jerkovi eleznika stanica Novi Beograd- intermodalni koncept Vladimir Kantar Vojvodina Nikola Hristidis Sadu
Idejno arhitektonsko-urbanistiko reenje televizije
I Idejno reenje klinike za mentalnu higijenu u Novom I

Arhitektonska studija regatnog centra u Bakoj
Radmila Kulundi Palanci
Vladana Simovi Arhitektonsko- urbanistika studija interpolacije Arhiva grada Novog Sada u industrijski kompleks na Podbari Tamara Halavanja Projekat jednoporodinog kompleksa kua u nizu
Konkurs u najavi
TEMA: Konkurs za najbolji semestralni projekat , bachelor ili master rad sa podruja arhitekture, urbanizma, enterijera i industrijskog dizajna PRAVO UEA: Pravo uea imaju samo studenti osnovnih akademskih i master studija sa podruja Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. Konkursni rad ne sme da je stariji od godinu dana. OBAVEZNI PRILOZI: Poster: Tehniki prikaz(i) projekta (osnove, preseci, situacija, rendering ). Format A0 (100 * 70). Broj postera: maksimum 2 (dva). Opis rada: do 1800 znakova, sadri ifru autora, nazive korienih softvera (preporuuje se izrada projekata i rendera u ArchiCAD-u i Artlantis-u) i saglasnost da se rad moe koristiti u marketinke svrhe bez ogranienja uz obavezno navoenje autora. Klju za ifru rada. PRAVILA KONKURISANJA: rad je imenovan nazivom rada i ifrom autora. ifra se formira od jednog slova i 4 cifre (xnnnn). svaki uesnik Konkursa moe poslati samo jedan rad uesnik Konkursa mora da koristi legalan softvera (komercijalnu ili studentsku verziju) za izradu arhitektonske dokumentacije i vizualizacije. Za ArchiCAD i Artlantis registracija studentske verzije se vri na MyArchiCAD.com. autori Konkursa i lanovi strunog irija nemaju pravo uea u Konkursu svi poslati radovi koji ne ispotuju navedene uslove bie diskvalifikovani. NAIN SLANJA RADA: a) ELEKTRONSKI kompletan materijal uplodovati na neki FTP server ili poslati narezani DVD koji sadri: jedan poster, opis rada i poseban fajl sa nazivom: Sifra xnnnn. Fajl mora da je zatien passwordom. Fajl Sifra xnnnn sadri: ime i prezime autora, adresa, e-mail adresa i kontakt telefon). Poslati mailu sa passwordom. b) POTOM (PTT, BRZA DOSTAVA) tampani materijal (do dva postera, opis rada i kovertu) treba upakovati u zatienu rolnu. Na koverti jasno napisati: Podaci o autoru ifra xnnnn i upakovati list na kome je napisano: ime i prezime autora, adresa, e-mail adresa i kontakt telefon. Poeljno ceo materijal snimiti na DVD.
01 I Econia Business Park I Ecological Office Building I C&J Architects
VANI DATUMI: Poetak konkursa 1. decembar 2011 Radovi trebaju biti poslati najkasnije do 1. oktobra 2012. Rezultati konkursa bie poznati 15. oktobra 2012. Mesto i vreme Izlobe i dodele nagrada bie naknadno objavljeni. NAGRADE KONKURSA: Organizovanje izlobe svih radova i objavljivanje rezultata u elektronskim medijima. Ostale nagrade e biti objavljene na sajtu organizatora Konkursa (hicad.rs). STRUNI IRI: hiCAD 1 lan Arhtektonski fakulteti (dva lana) Arhitektonski asopisi (jedan lan) Drutva arhitekata (jedan lan) KRITERIJUM IZBORA: Originalnost ideje Umetnika poruka Nivo tehnike izrade projekta ORGANIZATORI: hiCAD Arhtektonski fakulteti Arhitektonski asopisi Drutva arhitekata Odluka strunog irija o pobednicima je konana. Za nagrade garantuju organizatori, pre svega hiCAD. Adresa za slanje radova i sve informacije hiCAD, d.o.o. 21000 Novi Sad, Pukinova 17 mail: hicad@sbb.rs tel. +381 21 63 68 499
I Helsinki, Finland I Projekat je raen u ArchiCAD-u
Renik pojmova I
Oi ulice I termin je u svakodnevni govor uvela Dejn Dejkobs (Jane Jacobs), a odnosi se na ljude, kao najvaniji element grada. Bez oiju koje je posmatraju, nema ni ulice; na taj nain ona postaje samo saobraajni pravac za kretanje i nita vie. Bilo grada I re bilo odavno je zamenjena stra-
nom reju puls. Bilo ili puls, ini se da ga gradski prostori sve vie gube. Oseamo da je naa dunost da ovu re vratimo u svakodnevni govor, ali i jo veu dunost da naim gradovima vraamo bilo. Termin je preuzet iz podnaslova prvog srpskog izdanja knjige Smrt i ivot velikih amerikih gradova.
reper kao taka orijentacije i okupljanja u prostoru uglavnom se svodi na vizuelni element formu koja je lako pamtljiva i koja vizuelno odskae od okoline. Meutim, pored takvih, vizuelnih repera, postoje i drutveni prostorna obeleja koja, pored vizuelnih karakteristika, vrve od ivota, od ljudi koji na njima/pored njih borave. Ovakvi reperi su mnogo znaajniji jer nisu samodovoljne arhitektonske strukture odvojene od ljudi, nego su pristupani i otvoreni za svakog.
Drutveni reper
Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehnikih nauka Trg Dositeja Obradovia 6, Novi Sad
Telefon: 021/450-810 Faks: 021/458-133 E-mail: ftndean@uns.ns.ac.yu Veb sajt: www.ftn.ns.ac.yu

Aa - 01 Online

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Aa - 01 Online

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

kljuni pojmovi

I oi ulice I bilo grada I drutveni reper

aa_ I architectural approach I glasnik nove arhitekture I broj 1 I godina 1 I 2011

ISSN 2217-7442 UDK 72

28 Solar bike GREENLAB TEAM

30 Ima li jo ivota u knjizi Smrt i ivot velikih amerikih gradova?

46 udo na severu Srbije JELENA OBANOVI

online izdanje I http://arhns.com/aa/

62 Spisak diplomskih radova

List studenata arhitekture - Architectural Approach

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

Beka nedelja dizajna

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

Dani Orisa u Zagrebu

01 I Muzej maina I strukturalni model 02 I Muzej maina I presek

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

01 I Klackalite, grupa kart 2010. godine I foto: ModelArt

I paviljon Srbije na Bijenalu arhitekture u Veneciji

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

Lazy Caterpillar klupu je mogue vrlo jednostavno napraviti;

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

02 I projekat CetinjeForest, transformacija trnice na Cetinju I amorfna struktura

10 I aa_01 I preporuujemo knjige

I 2010 PREVOD I Bojana Aamovi

I Biciklistiki dnevnici I Dejvid Birn I Geopoetika, Beograd

I 2009 PREVOD I Borivoj Gerzi

I Prizori ulice AUTOR I Nikolas Fajf

i projektovanje, istrauje kako se specifini ulini prizori oblikuju

I 2002 PREVOD I Irena entevska

identiteti i drutvene prakse, nastoji da razlui drutvene razlike

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

Budunost arhitekture nije arhitektonska1

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

Drutveni znaaj urbanih javnih prostora: osvrt na empirijsko istraivanje

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

Grad - teatar javnog ivota

pokretnog kamena, strast stvara dramu (Le Korbizje, 2006).

grad, pokuavajui da priblii slike Istanbula u oku posmatraa.

berg - Schulz) uvodi novi vid doivljaja arhitektonskog objekta

koncepcije. Kada se uvede koncept egzistencijalnog prostora,

tora, upuuje na egzistencijalni prostor, iz koga dalje proizilazi

izraajan i estetian (Norberg ulc, 2006).

kamena, strast stvara dramu, tako i arhitektura oblikuje scenu,

02 I Dramaturka uloga arhitekture - pad Berlinskog zida

I izvor: www.britannica.com (oktobar 2011.)

03 I Ambijent gradske etvrti, avgust 2011. I foto: Biljana Viloti

tivnosti i ljudi (Fajf, 2008: 307), navode na sasvim nov, drugaiji

konceptualnog pozorita (Selinki, 2010), nasuprot doivljaju

sebe. Zato mijenjajmo sebe! Da li e to biti uzrono-posljedian

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

Paviljon efemernog spektakla

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

Arhitekta kao drutveni radnik

izam (Postmodern town planning) koristi izraz social engineer

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011

DARKO POLI, arhitekta - planer u JP Urbanizam, Zavod

Kreativni model javnog prostora

I aa_architectural approach I broj 01 I 2011