FREDERIK POL DEAK KOJI JE ELEO DA IVI ZAUVEK

1. Boiji Gnev zahvatio ih je ponovo na Stenov sedamnaesti roendan; u poslednje vreme bili su izloeni njegovim udarima otprilike svakih est sedmica. Sten je bio sm u stanu, seckao je povre za svoju roendansku veeru, kada je osetio poznati, iznenadni, sveproimajui, dezorijentiui, pohotni napad vrtoglavice koji su svi nazivali Gnev, a niko ga nije razumeo. Krici i sirene spolja govorili su mu da i svi ostali oseaju isto. Kada je napad poeo, Sten je uspeo da ispusti no za ljutenje na pod kako se ne bi posekao; posrui je stigao do kuhinjske stolice na kojoj je nameravao da u znoju doeka kraj napada. Ljudi su govorili da je Gnev uasna stvar. I bio je. ta god to bilo, pogaalo je sve na svetu u istom trenutku - i ne samo ljude na Zemlji; brodove u svemiru, kolonije na Marsu i Veneri, svi bi oni bili zahvaeni njime u istom trenutku, a broj nesrea i katastrofa bio je ogroman. Stenu lino stvar uopte nije teko padala. Imali ste utisak da vas je iznenada savladao kakav neizmerni, samotni, erotski komar. Tako se verovatno osea, razmiljao je Sten, posle dobrog seksa i kada se napije. Erotski deo nije se mnogo razlikovao od izvesnih udnji koje je Sten imao s vremena na vreme, a kada bi Gnev proao bar nisi bio mamuran. Po zavretku napada, Sten se stresao, pokupio stvari koje je ispustio na pod i ukljuio televizor da se na lokalnim vestima obavesti koliko je strano bilo ovog puta. Bilo je dosta gadno. Poari. Sudari kola - istanbulski agresivni vozai oslanjali su se na svoje dobre reflekse koji su im omoguavali da izbegavaju pogibeljne nesree, ali kada bi ih Gnev liio vetine, odmah bi dolazilo do tekih sudara. Najgora stvar koja ih je ovog puta zadesila bio je tanker s naftom koji je

upravo ulazio u Zlatni Rukavac. Poto su svi, kako na remorkerima tako i na mostu tankera, iznenada bili izbaeni iz stroja, on je nastavio istim kursom, sporo i neumoljivo, zario se u jedan od dokova na strani Starog Grada, uz koji su pristajali brodovi za krstarenje, i tamo eksplodirao. Poput svih mladih ljudi, Sten je bio krajnje uviavan prema nesreama drugih. Jedino se nadao da mu otac zbog cele te guve nee mnogo zakasni sa afranom i dagnjama za veeru. Kada je zavrio seenje povra i spustio ga u lonac s hladnom vodom, stavio je u plejer nekoliko dragocenih starih diskova - ovog puta to su bili Dizi Gilespi, Dek Tigarden i Vatrogasna stanica pet plus tri - i seo da eka, prelistavajui stripove i razmiljajui da li e mu otac, bar jednom, ostati dovoljno dugo trezan da mu kupi nekakav poklon za roendan. U tom trenutku polis se pojavila na vratima.

Bilo ih je dvoje, mukarac i ena; sumnjiavo su stali da se osvru po neurednom stanu. "Da li je ovde stanovao ameriki dravljanin Volter Ejveri?" upitala je ena. Prolo vreme glagola koje je upotrebila bilo je sasvim reito. Ostale injenice na brzinu su mu saoptene. Gnev je od Stenovog oca napravio statistiki podatak. Pogoen njime, pao je dok je prelazio ulicu i neki takoe opinjeni taksista ga je pregazio. ena mu je odmah saoptila da nema nikakve nade da bi mogao taksistu smatrati odgovornim; Gnev, razume. U svakom sluaju, voza je odavno odmaglio. Pored toga, svedoci su izjavili da je Stenov otac u datom trenutku bio pijan. Razume se. Mukarac se saalio na Stena videvi kako bespomono zuri u njih. "Bar nije patio", ree on oporim glasom. "Ostao je na mestu mrtav." ena je bila nestrpljiva. "Eto, obaveten si", rekla je. "Treba da doe u mrtvanicu da preuzme telo pre ponoi jer e u protivnom morati da plati za jo jedan dan. Do vienja." I oni odoe.

2. Poto nee biti ni afrana ni dagnji za roendansku veeru, Sten je pronaao nekoliko komadia preostale unke i ubacio ih u lonac s povrem. Kada je sve stavio da se lagano krka, seo je i zagnjurio glavu u ake, da razmisli malo o tome ta znai biti Amerikanac - dobro, poluamerikanac - siroe, sam u gradu Istanbulu. Dve injenice odmah su se izdvojile. Prvo, dan o kome je tako dugo sanjao, kada e mu se otac otrezniti i vratiti ga nazad u Ameriku, gde e poeti novi ivot za njih dvojicu - taj dan nikada nee doi. Iz toga je sledilo, drugo, da nikada nee imati novca da plati studije, a jo manje da ostvari san i odleti na asteroid Kapiju kako bi se otisnuo u neku fantastinu pustolovinu. Nikada mu se nee ukazati prilika da postane jedan od onih ivopisnih i hrabrih kapijskih prospektora koji su putovali u neistraene delove Galaksije. On nee otkriti gomilu neprocenjivih artefakata koje je za sobom ostavila ta nestala, stara rasa Hiija, pa, dakle, nee postati slavan i bogat. Nijedna od ovih novih injenica nije predstavljala veliko iznenaenje za Stena. Njegova vera i u jednu i u drugu postojano je slabila jo od vremena kada je napunio dvanaest godina i poeo u sve da sumnja. Pa ipak, do ovog asa to su bar bile teorijske mogunosti. Sada, meutim, vie nita nije izgledalo mogue. Tada je konano dozvolio sebi da zaplae.

Dok je Sten turobno pospremao kuhinju posle bezukusnog roendanskog obroka, gospodin Ozden pokucao je na vrata. Gospodin Ozden je verovatno imao oko sedamdeset godina. Koliko je Sten uspevao da proceni, mogao je lako imati i sto - zbrkani, runi starac, elavog temena, iako su mu brkovi jo bili crni i ekinjasti. On je bio najbogatiji ovek koga je Sten ikada upoznao. Bio je vlasnik klimave zgradurine sa stanovima za iznajmljivanje u kojoj je Sten iveo, kao i dve susedne koje su se naslanjale na ovu. Uz to, posedovao je i bordel koji je zauzimao dva sprata u jednoj od zgrada.

Gospodin Ozden bio je veoma religiozan ovek i toliko se revnosno pridravao obiaja da nije dozvoljavao unoenje alkohola u svoje zgrade, osim u bordel, a i tamo se sluio samo neislamskim turistima. "Primi moje najdublje sauee zbog gubitka oca, mladi Stenli", zagrmeo je svojim iznenaujue snanim glasom, dok je automatski prelazio pogledom unaokolo u potrazi za nekom zabranjenom bocom viskija. (Nikada nije nijednu pronaao; Stenov otac je vodio rauna.) "To je uasna tragedija, ali nije na nama da ispitujemo puteve Gospodnje. Smem li da upitam, kakvi su ti planovi?" Sten ga je ve posluivao ajem, kao to je to njegov otac uvek inio. "Ne bih ba umeo tano da vam kaem, gospodine Ozden. Pretpostavljam da u morati da naem posao." "Da, tako je to", sloio se gospodin Ozden. Grickao je kolai od mlevenih badema, koji mu je Sten pruio na tanjiriu, odmeravajui deaka. "Moda se zaposli u konzulatu Amerikanaca, kao tvoj otac?" "Moda." Sten je znao da se to nee dogoditi. To su ve bili raspravili. Amerikanci nisu eleli da zaposle nijednog prevodioca koji nije napunio dvadeset jednu godinu. "To bi bilo odlino", objavi gospodin Ozden. "Naroito ako bi se dogodilo u najskorije vreme. Kao to zna, stanarinu bi trebalo da plati sutra, kao i onu prolonedeljnu, koja nije bila plaena, kao i onu od pre dve sedmice. ta misli, hoe li te dobro plaati u konzulatu?" "To je Boja volja", izjavi Sten veoma pobono, kao da to iskreno misli. Starac klimnu, odmeravajui Stena, od ega je deaku postalo neprijatno. "Ili bih", poe on, s osmehom koji je otkrivao njegove skupe zube, "mogao da porazgovaram sa svojim roakom o tebi, ako eli." Sten se ispravio na stolici; roak gospodina Ozdena vodio je bordel. "Mislite da radim za njega? ta?"

"Ono to se dobro plaa", strogo odvrati gospodin Ozden. "Mlad si i verujem da si dobrog zdravlja? Mislim da bi moglo da ti se posrei i veoma dobro da zaradi." Neto je poelo da se komea, ne ba prijatno, u Stenovom stomaku i preponama. S vremena na vreme viao je kurve koje su radile za roaka gospodina Ozdena kako se sunaju na krovu kada nije bilo puno posla, i esto bi se meu njima nali jedan ili dva deaka. Deaci su obino bili ak i mlai od njega, uglavnom Kurdi ili brani iz Anadolije, ako ve ne Alirci ili Marokanci. Deaci, izgleda, nisu dugo opstajali. Sten i njegov prijatelj Tan uivali su da im dobacuju uvrede iz daljine, iako u tome nijedan od njih dvojice nije ba uivao. Pre nego to je Sten uspeo bilo ta da kae, gospodin Ozden je nastavio: "Klijenti mog roaka nisu samo mukarci, zna. esto i ene dolaze kod njega, ponekad su to bogate udovice, turistkinje iz Evrope ili s Istoka, koje umeju da budu veoma zahvalne mladiu koji je u stanju da im prui zadovoljstvo za kakvo njihovi muevi vie nisu kadri. esto se dobijaju visoke napojnice, od kojih moj roak dozvoljava svojim ljudima da zadre gotovo polovinu - pored toga to im obezbeuje ogranienu medicinsku zatitu sve dok su u njegovoj slubi, kao i smetaj i obroke, po razumnoj ceni. Dosta esto klijenti nisu ni neprivlani. Razume se", dodade on, ubrzavajui i govorei sve tie, "bilo bi meu njima i mukaraca." Ustao je, jedva okusivi aj i kolai. "Meutim, moda e ti konzulat dati bolju ponudu. U svakom sluaju, trebalo bi smesta da ih pozove i obavesti o tunom udesu svoga oca. Moe se ak desiti da na raunu ima kakvu zaostalu platu kojom bi mogao da plati stanarinu. Doi u ponovo ujutro."

Kada je Sten pozvao konzulat, gospodina Gudpastora nije bio tamo, ali je zato njegova postarija sekretarica bila dirnuta veu. "Oh, Stenli! Taj uasni Gnev! Kako to mora biti strano za tebe! Tvoj je otac bio, ovaj, vrlo fin ovek." Taj deo bio je samo uslovno tano, Sten je toga bio svestan. Njegov otac bio je dobroudan, velikoduan, nepouzdan pijanac, i jedini razlog to ga je konzulat

uopte drao na platnom spisku bio je taj to je bio Amerikanac koji je pristajao da radi za platu kakvog Turina. Kada je Sten snebivljivo upitao da li postoje bilo kakvi izgledi da njegov otac moda nije podigao koju platu, ona je uzvratila taktino, ali i nedvosmisleno. "Bojim se da ne, Stenli. Ja izdajem sve vauere u ime gospodina Gudpastora, zna. Sigurna sam da nije ostalo nita nepodignuto. U stvari", dodala je, delujui kao da joj je pomalo neugodno, "bojim se da e pre biti obrnuto. Zna, tvoj je otac primio nekoliko plata unapred u poslednje vreme, tako da je u minusu na raunu. Ali ne brini zbog toga, mili. Ubeena sam da to niko nee potezati." Ne bi se moglo rei da Sten nije oekivao tako neto jer je dobro znao kako su hronino uvek bili bez para. Svejedno, ovo je njegov problem uinilo jo akutnijim. Moda Amerikanci nee traiti novac od njega, ali e gospodin Ozden to sigurno uraditi. Ve jeste. I dae sve od sebe da naplati dugovanja. Poslednji put kada je neko bio nasilno izbaen iz jednog od njegovih stanova, gospodin Ozden je zadrao sve to je taj posedovao kako bi prodajom namirio neplaenu stanarinu. To je Stena nagnalo da se procenjivaki osvrene po malom stanu. Krupni komadi nametaja nisu bili bitni jer su ionako pripadali gospodinu Ozdenu. ak i posteljina i kuhinjski pribor. Oskudna garderoba njegovog oca sigurno e biti uzeta. Stenov muziki plejer i snimci drevnog amerikog deza; njegova zbirka svemirskih pustolovina, kako animiranih tako i morfovanih; njegove kolske knjige; ono malo hrane na policama - kada se sve to sabere jedva da e podmiriti stanarinu. Jedine jo stvari od izvesne vrednosti bili su muziki instrumenti, njegova ulubljena truba i bubnjevi. Razume se, gospodin Ozden nema nikakva prava na bubnjeve, jer oni nisu pripadali Stenu. Doneo ih je i kod njega ostavio njegov prijatelj Tan, kada su Tanovi roditelji odbili da dozvole da se kod njih u kui dalje stvara muzika. to se njih tie, Sten je mogao neto da preduzme. Na telefon se javila Tanova majka i poela je da plae im je ula vest. Prolo je prilino vremena pre nego

to je gospoa Kusmeroglu uspela da saopti Stenu kako Oltan nije kod kue. Na poslu je, ali ona e mu smesta proslediti tunu vest, i ako bilo ta mogu da uine... Kada je zavrio razgovor s gospoom Kusmeroglu, Sten je pogledao na sat. Imao je jo dosta vremena da ode u mrtvanicu, te je otvorio kau na kome je spavao - nije jo bio sasvim spreman da pree u oev krevet - i legao kako bi mogao jo malo da se isplae ako mu se bude plakalo. Meutim, nije vie plakao. Istog asa je zaspao, to je bilo jo bolje za njega. Mnogo asova kasnije probudio ga je Tan Kusmeroglu koji je stajao nad njim. Sten je mogao da uje zapevanje mujezina, koji je pozivao vernike na molitvu iz male damije iza ugla, gotovo zaglueno Tanovim uzbuenim glasom dok je drmusao i budio Stena. "Hajde, Stene, probudi se! Stari prde je trenutno na molitvi, pozajmio sam efov kamionet. Nee imati bolju priliku da iznese svoje stvari!" To je znailo da imaju najvie deset minuta. Sten se nije bunio. Bilo im je potrebno i manje od toga da utovare u kamionet bubnjeve, trubu, skupocene muzike diskove i plejer, kao i aicu drugih stvari. Ve su krenuli, kada se Sten setio. "Moram u mrtvanicu", izjavi on. Tan skrenu pogled s turistikog autobusa ispred njih i dostavnog kamiona, koji je pokuavao da se ubaci sa strane, dovoljno dugo da osmotri Stena. Izraz lica bio mu je udan - gotovo nesvojstveno saoseajan, blago rumen kao i uvek kada se spremao da predloi neku novu ludoriju. "Razmiljao sam o tome", objavi on. "Ti ne eli da ide tamo." "Ali trae da identifikujem oevo telo; znai, moram." "Ne, ne mora. ta e se dogoditi ako to uini? Traie od tebe da plati sahranu, a kako e to uraditi? Ne. Dri se podalje." Sten jednostavno upita: "Gde?"

"Kod nas, glupane! Moe deliti sobu sa mnom. Ili", dodade on, cerei se, "moe deliti sobu s mojom sestrom ako ti se to vie dopada, samo to e u tom sluaju morati prvo njome da se oeni."

3. Svi iz porodice Kusmeroglu su radili. Gospodin Kusmeroglu bio je mlai raunovoa u fabrici koja je proizvodila korejska kola za izvoz. Tan je raznosio po kuama ureaje za domainstvo za jednu radnju. Njegova esnaestogodinja sestra, Naslan, radila je u poslastiarnici jednog od velikih hotela du Bosfora. ak je i gospoa Kusmeroglu radila kod kue, nizala je perlice u narukvice namenjene turistima, sa stihovima iz Korana - kada nije prala i kuvala ili krpila porodinu odeu. Sten je znao, iako mu to niko nije rekao, da i pored toga to svi rade, jedva sastavljaju kraj s krajem, da imaju samo najniu osnovnu medicinsku zatitu i da ive u stalnom strahu od budunosti. Sten je bio svestan da sada vie ne dolazi u obzir da zavri kolu, a isto je bilo i s Tanom. to znai da nije mogao da dopusti da ga Kusmerogluovi izdravaju. Mora smisliti nain da sm zarauje. To nije bilo lako. Sten nije mogao da dobije stalni posao, ak da ga je i bilo, jer prema turskom zakonu on je sada predstavljao neprijavljenu nepostojeu osobu. Nije on bio jedini takav, razume se. Bilo ih je na milione slinih njemu u siromanom Istanbulu. Malo je bilo verovatno da e se vlasti potruditi da mu uu u trag - osim ako ne napravi greku i njegovo se ime pojavi u kakvom slubenom dokumentu. Dobra strana u svemu tome bila je ta to je prolee ve poodmaklo, pretapajui se u leto. To je znailo da e se uobiajeni broj gradskih stanovnika od dvadeset pet miliona, uglavnom bez osnovnih sredstava za ivot, svake sedmice poveavati za dva ili tri miliona, a moda ak i pet miliona turista. To su bili ljudi koji su, prema definiciji, bili puni para; taj novac nisu imali ni na ta

pametnije da troe nego na razgledanje Istanbula, hranu, neobinosti i stanovnike. "Govori teno i turski i engleski, Stenli. Nee imati problema." "Vodi", ponovi Stenli, s izrazom lica koji je govorio kako to smatra dobrom idejom samo da ne bi uvredio domaina, ali da uopte nije ubeen da je tako. "Razume se, vodi", potvrdi Tan. "Otac je u pravu. Ve si nauio sve to treba da zna o Istanbulu - sea se svih onih dosadnih asova istorije kada smo zajedno pohaali kolu. Jednostavno sami otomansko razdoblje i usredsredi se na one lude carice u Vizantiji, a to je ionako sve o emu turisti ele da sluaju. Moemo takoe uzeti prirunike iz biblioteke da ih proui." Sten tada dirnu u samu sr problema. "Ali ja ne mogu da dobijem dozvolu kao vodi! Polis..." "Te nee gnjaviti", saouvereno dovri Tanova majka. "Samo se ti muvaj oko Topkapija, moda, ili Velikog Bazara. Kada ugleda Amerikance koji nisu ni sa kakvom turistikom grupom, jednostavno im prie, prijateljski i predusretljivo, i ponudi se da im bude vodi. Kae im da si Amerikanac, student - to i nije tako daleko od istine, zar ne? A ako te ma koji polis bilo ta pita, obrati mu se samo na engleskom i kae da trai roditelje, kod kojih su tvoje isprave. Poto si plavokos i plavook, nee posumnjati." "Ali nema ameriku odeu", napomenu Naslan. Njena majka na trenutak napui usta, a onda se osmehnu. "To se moe srediti. Ti i ja emo mu ve napraviti neto, Naslan. Ionako je vreme da naui malo bolje da ije."

Nepresune zalihe izgubljenih i naenih stvari u Naslaninom hotelu obezbedile su materijal koji su potom ene iz porodice Kusmeroglu prilagodile Stenu. Postao je pravi ameriki student na proputovanju: svetle pantalone koje su liile na model kakvog modnog kreatora, ali to nisu bile, patike, bezbol kapa dalaskih Dodera i majica na kojoj je pisalo: 'Kapija ili bankrot' s prednje strane, a pozadi 'Bankrotirao sam'. Reke turista bile su vrlo podatne za muu, ba kao to su i

zamiljali. Pa i vie od toga. Amerikanci na koje se on usredsreivao kao da su imali viak novca s kojim nisu znali ta bi. Poput onog postarijeg para iz Riverdejla, drava Njujork, koji uopte nije mogao da se snae s hiperinflatornom turskom valutom, pa su tutnuli Stenu novanicu od milijardu novih lira na ime napojnice to im je pomogao da pronau isti toalet, mada bi i milion ili dva ve bilo veoma velikoduno od njih. Kada im je ukazao na greku, insistirali su da zadri milijardu kao nagradu za svoje potenje. Tako je Sten ve prve sedmice doneo vie nego to je Tan zaraivao na svom poslu, odnosno gotovo isto onoliko koliko je dobijala Naslan. Pokuao je sve da ostavi gospoi Kusmeroglu, ali ona je pristala da uzme samo pola. "Dobro je da mladi ima malo sopstvenog novca." A njena kerka je dodala: "Konano, jednog dana u skorijoj budunosti moe poeleti da se oeni." Razume se, Sten nije imao takvih planova, mada je Naslan izvan svake sumnje ljupko izgledala, s veselim, okruglim eriem i u mini suknji koji su bili deo njene uniforme u poslastiarnici. A i mirisala je lepo. To je imala da zahvali ne sasvim praznim boicama parfema i kozmetike to su ih goe hotela odbacivale u toaletima za dame koje je ona morala da odrava besprekorno iste u okviru svojih zaduenja. Na Stena su i ti ostaci i te kako delovali. Ponekad, kada bi sedela blizu njega, dok je porodica zajedno gledala televiziju uvee, strano mu je bilo neprijatno i nadao se da niko nee primetiti da su mu prepone iznenada nabrekle. Iako je to bilo sasvim prirodno. Konano, on je bio mukarac i imao je sedamnaest godina. Meutim, potpuno ga je opinio njegov novi status kao osobe koja zarauje znaajnu svotu novca. Marljivo je uio napamet itave stranice iz vodia, dopunjujui ih onim to bi pokupio prislukujui profesionalne vodie dok su objanjavali svojim grupama na obilasku. Najbolja mesta za to bila su Velika damija ili Aja Sofia, gde je znalo da se na jednom mestu okupi mnotvo skupina od po desetak turista, sa est do osam vodia koji su svi govorili u isto

vreme, na pet-est jezika. Njihova ogovaranja esto su bila mnogo zanimljivija od bilo ega to se moglo nai u knjigama, a i daleko besramnija. Dodue, i to je u sebi krilo rizik. U jednoj uskoj uliici pokraj velikih kuhinja dvorca Topkapi primetio je dvojicu vodia s dozvolama kako ga gledaju na nain koji mu se nije dopao, dok su ekali da njihove grupe turista iziu posle obilaska. Kada su obojica dohvatila depne telefone i istovremeno stala da govore u njih, ne skidajui pogled s njega, on se urno udaljio odatle. U stvari, manje se plaio da ga uhvate vodii ili polis, nego da ga pronae gospodin Ozden. Sten nije znao ta bi sve starac mogao da uini ako bi do toga dolo. U sluaju da postane zaista gusto, pretpostavljao je da bi morao da plati zaostalu kiriju svenjevima lira koji su se gomilali ispod njegove strane dueka koji je delio s Tanom. Ali ko zna koji je zakon prekrio pobegavi odande. Gospodin Ozden sigurno bi znao sve o tome, tako da se Sten drao podalje od starog kraja. To nije bio sav posao koji je Sten obavljao. Ako bi stigao kui na vreme, pomagao je gospoi Kusmeroglu oko veere - pravila se da je zapanjena njegovim prilino oskudnim kulinarskim vetinama - a onda bi ponekad svi zajedno gledali televiziju. Gospoa Kusmeroglu volela je emisije u kojima su se vodili ozbiljni razgovori - kada bi, na primer, ueni ljudi raspravljali o smislu udnovatih dogaaja kao to je neobjanjiv Gnev Boji koji ih je pogaao s vremena na vreme, ili o tome ta preduzeti po kiparskom pitanju. Gospodin Kusmeroglu je vie voleo muziku - mada ne od one vrste koju su momci svirali. I Tan i Sten glasali su za programe o svemiru ili sportu. Ali retko kada je dolazilo do glasanja, jer je Naslan volela amerike sapunske serije - na kanalima na kojim se govorio engleski, kako bi mogla da ga veba - prie o srenim skupinama bogatih i zgodnih ljudi koji uivaju u ivotu u Las Vegasu, Malibuu ili Hemptonsu. A Naslan je priala bre od bilo kog drugog. No, nije bilo vano. Vano je bilo to to su delili stvari kao porodica. Prava porodica. Na neki nain

ovo je Stenu najvie prijalo. On je imao samo bleda seanja na to kako izgleda porodini ivot. Iako su svi lanovi porodice Kusmeroglu bili ljubazni prema Stenu, njihova naklonost nije obuhvatala muziciranje na bubnjevima i trubi u stanu. Stoga su jednom ili dvaput Sten i Tan preneli svoje instrumente u kolsku salu za fiziko, gde je kao noni uvar radio neki njihov roak i gde niko nije mario koliku buku prave kada nema nastave. Ovo, naravno, nije bilo isto kao pre. Jo kao uenici, sa dvanaest godina, imali su muzikih planova. S jednim malim Kurdom koji je svirao bas violinu i jednom bezlinom devojicom godinu dana mlaom za klavijaturama nameravali su da osnuju grupu. Njih etvoro danima su se prepirali sve dok konano nisu odabrali pravi naziv grupe: 'Sten, Tan i druina'. Zamisao je bila da krenu na malo, s roendanskim slavljima i moda venanjima. Zatim, da ponu da sviraju po klubovima im napune dovoljno godina. Pa da obezbede ugovor za snimanje ploe. Proslave se... Ali onda je mali Kurd izbaen iz kole jer se otkrilo da njegov otac novano potpomae kurdski poret otpora, a devojicina majka ionako nije elela da ona toliko vremena provodi sa starijim deacima. To i nije bio neki udarac. Sten i Tan su se tada ve posvetili jednom jo veem snu. Svemiru. Beskrajnoj granici. Gde nebo nije bilo prepreka za ambicije jednog mladia. Kad bi samo nekako uspeli da se domognu dovoljno novca da plate put, otili bi tamo, na Kapiju, ili moda na jednu od planetnih postaja. Stenu se dopadao Mars, na kome su kolonisti polako stvarali gotovo zemaljski habitat pod plastinim kupolama. Tanu se vie sviala mogunost da tumara drevnim hiijevskim katakombama na Veneri, gde moda jo ima neotkrivenih, starih artefakata na kojima bi mogli da se obogate gotovo kao i bilo koji kapijski prospektor. Nepremostivi problem prestavljao je novac potreban da se stigne na neko od ovih mesta. Pa ipak, moda vam novac i nije bio potreban jer su

postojali i drugi naini. Robinet Brodhed je, na primer, toliko zaradio na Kapiji da je stalno finansirao svemirske misije. Poput one koja i danas postojano napreduje u svom dugogodinjem pohodu ka Oortovom oblaku, gde se zna da postoji nekakav udnovat hiijevski objekat, ali niko nije naao naina da se tamo uputi bre osim sporom ljudskom raketom. Brodhed je platio put dobrovoljcima koji su poli u ovu opasnu potragu; moda e platiti i drugima. Kada Tan i Sten dovoljno odrastu. Ako do tada sve ve ne bude istraeno. Razume se, to su bili detinji snovi. Sten je prestao da se nada da bi se oni mogli ostvariti. Ali ih je i dalje sanjao.

U meuvremenu, radio je kao vodi i iveo s porodicom Kusmeroglu, a ni jedno ni drugo nije bilo tako loe. Ve prvog meseca sakupio je vie novca nego to je ikada ranije video. Napravio je greku dozvolivi da ga Naslan uhvati kako ga broji jer je ona istog asa rekla: "Oho, ba si pun para, Stenli! Zar ne misli da je kucnuo as da jedan deo i potroi?" Oprezno ju je pogledao. "Na ta?" "Na neku pristojnu odeu, blagi Boe! Sluaj, u petak imam slobodan dan. Tata mi nee dozvoliti da preskoim jutarnje molitve, ali kako bi bilo da te posle toga povedem u kupovinu?" I tako su se u petak rano ujutro Sten i Naslan nali u autobusu koji je vozio do velikih supersukova gde je Sten poeo da nabavlja svoju prvu garderobu za odrasle. inilo mu se da sve kota mnogo vie nego to je on eleo da plati, ali Naslan je umela da namirie rasprodaje. Razume se, naterala ga je da proba po est raznih verzija od svega pre nego to bi mu dozvolila da bilo ta kupi. Kada su se natovarili da vie nisu mogli da nose i kupili gotovo sve to mu je bilo potrebno, a on potroio polovinu svoje uteevine, stali su da saekaju autobus. Ispred njih su se zaustavila kola. "Hej, ti!" pozva ga neki muki glas. Kola su pripadala konzulatu i imala su zlatni logo Sjedinjenih Amerikih Drava na besprekorno istim, crnim vratima, na ijem se prozoru pojavio voza koji je

urno oslovio Stena. "Jesi li ti Sten Ejveri, sin Voltera Ejverija? Svakako da jesi. Sluaj, gospodin Gudpastor te svuda trai. Gde se to krije, zaboga?" Sten pogleda Naslan, oseajui se kao u stupici. "Ja, ovaj, odseo sam kod prijatelja." Iza zaustavljenih kola napravio se red od pet-est drugih vozila i sva su odreda trubila. Voza im prostaki pokaza srednji prst, a potom zagrme prema Stenu. "Ne mogu da se zadravam. Sluaj, gospodin Gudpastor ima neto za tebe. Ima li neku adresu?" Dok je Sten pokuavao da smisli odgovor, Naslan se spremno umeala. "Ne zna na kojoj e adresi biti, zar ne, Stene? Sprema se da se preseli u svoj stan", obavestila je vozaa. "Zato ne poaljete to, ta god da jeste, tamo gde radi? U kompaniju Eklek za snabdevanje istim rubljem. Nalazi se u Zincirlikuju, Kaja Aldero Soku, broj 34/18. Dajte, zapisau vam." Kada je voza konano otiao, odguivi zaepljenu ulicu, ona mu ljupko ree: "Ko zna ta bi to moglo biti, Stene? Moda ele novac za neto, moda za sahranu tvoga oca? U svakom sluaju, u praonici rublja radi predradnik kome se dopadam. On e se pobrinuti da dobijem ta god to bilo i nee nikome rei kuda je otilo."

Ali kada je Naslan donela kui koverat, iaran konzularnim peatima, u njemu nije bio nikakav raun. Unutra se nalazila poruka gospodina Gudpastora: Dragi Stenli, Kada smo proverili arhivu, ispostavilo se da je tvoj otac imao polisu osiguranja ivota, iji si ti korisnik. Osnovna vrednost je indeksirana, tako da se dobija prilina svota. Nadam se da e ti ona pomoi da obezbedi sebi pristojan ivot. Sten je u jednoj aci drao pismo, u drugoj novi koverat koji je bio zakaen za njega, i pometeno gledao gospodina Kusmeroglua. "ta to znai 'indeksirana'?" "To znai da se vrednost polise usklauje sa porastom trokova ivota, tako da se poveava s inflacijom. Otvori, Stenli. To bi moglo biti poprilino novca."

Ali kada je Sten izvadio iz koverta zeleni vauer amerike vlade, brojke su ga silno razoarale. "Pa", poe on, pokuavi da se osmehne, dok ga je pokazivao porodici, "ta emo s njim? Da naruim svima picu?" Meutim, Naslan je imala otrije oko od njega. Istrgla mu ga je iz ruke. "Glupanderu jedan", stala je da ga grdi, napola se smejui, "zar ne vidi? To nisu lire, ve ameriki dolari! Sada si bogat, Stene! Moe da radi ta te je volja. Da kupi sebi punu medincisku zatitu. Da se oeni. Zapone neki posao. ak da ode u Ameriku i pone sasvim nov ivot!" "Ili", umea se Tan, "moe platiti sebi put do asteroida Kapija, Stene." Sten zamirka prvo u njega, zatim u vauer. To je bilo tano. Bilo je dovoljno novca za put - u stvari, znatno vie nego dovoljno. Nije ni zastao da razmisli. Glas mu je podrhtavao dok je izgovarao: "Zapravo, mogli bismo obojica da poemo, Tane. ta kae na to?"

4. Prva stvar koja je Stenu upala u oi u vezi s asteroidom Kapija bila je ta da poto tamo gotovo uopte nije postojala teina, dotino mesto nije imalo utvreno gore. Njegovo telo znalo je samo za jedan nain da se izbori s ovakvim, ranije nepoznatim stanjem stvari; reagovalo je tako to se gadno razbolelo. Iznenadni mal d'espace zatekao je Stena krajnje nespremnnog jer nikada ranije nije iskusio ni morsku bolest niti mu je bilo muka u vazduhu - to jest, on jo nikada nije putovao ni brodom ni avionom. Najednom ga je obuzela oamuujua vrtoglavica praena brzim i obilatim povraanjem. Straari na Prijemnom nisu bili iznenaeni. "Svee meso", uzdahnu jedan, obrativi se drugom koji brzo prui Stenu papirnatu kesu da povraanje zavri u nju. Sva srea, Sten nije bio jedini koga je to snalo. I oba udna mukarca u njegovoj grupi bljuvala su isto onako estoko kao i on. Ni jedina ena, nezdrave ukaste boje, krhka i mlada - ali s licem koje je bilo nekako strano pogreno sklepano - oigledno se nije ba najbolje oseala, ali je odbila kesu. Tan je bio

jedini poteen. Zato je on bio taj koji je pokupio njihove stvari - bubnjeve, trubu, muziku, i malo ta drugog - i obavio formalnosti oko prijavljivanja za sebe i Stena. Potom je uspeo da odvue Stena, prtljag i sve ostalo kroz lavirint hodnika i vrata u podu Kapije do dodeljene im kabine. Sten je smogao snage da se ubaci u vreu za spavanje, oseajui se tako jadno da je smesta zatvorio oi i izgubio svest. Kada se probudio, Tan se nadnosio nad njim, drei se jednom rukom za ruku, a u drugoj nosei gumenu kesu s kafom. "Nemoj je prosuti", upozorio ga je. "Slaba je, ali je kafa. Misli li da je moe drati?" Mogao je. U stvari, Stena je odjednom obuzela glad. Preanje muno oseanje padanja sada je popustilo, ali je seanje na njega jo bilo ivo, tako da se i dalje oseao neprijatno. Tan je, izgleda, bio imun. "Dok si spavao, ja sam imao pune ruke posla, stari moj Stene", objavi on s puno naklonosti. "Pronaao sam gde se jede i kuda moemo da odemo da se zabavimo. ini se da na Kapiji nema nikoga iz Istanbula, ali sreo sam jednog muslimana. Tari. On je iit iz Irana, ali izgleda sasvim pristojan momak. Proverio je i kazao mi da imamo dovoljno sredstava da ostanemo osamnaest dana, pre nego to odaberemo misiju. Na nesreu, iz nekog razloga nema ba mnogo planiranih misija, ali ve emo neto nai. Moramo. Ako nam sredstva presue pre toga, oni e nas jednostavno deportovati natrag." A onda se iscerio. "Takoe sam porazgovarao s mladom enom koja je stigla zajedno s nama. ovek bi mogao i da se navikne na ono njeno lice, pretpostavljam. S malo sree, uskoro u je bolje upoznati." "estitam", ree Sten. Eksperimenta radi izvukao se iz vree za spavanje, epavi odmah ruku. Besteinsko stanje nije bilo trajno nepodnoljivo, otkrio je, ali postojao je drugi problem. "Jesi li takoe otkrio mesto na kome mogu da se ispikim?" upitao je.

"Razume se, pokazau ti. Potom moemo da ponemo da prouavamo popis raspoloivih misija, jer nema smisla dangubiti ovde kada moemo da zgremo bogatstvo."

Sten je znao da su nekada hrabri ili oajni dobrovoljci, koji bi stigli na Kapiju, mogli da biraju izmeu velikog broja zagonetnih brodova Hiija. Ue u onaj koji si odabrao. Podesi ureaje za upravljanje smenog izgleda kako god poeli, jer niko nije imao pojma koji je nain 'pravi'. Stisne bradavicu za lansiranje. A onda, putujui brzinom veom od brzine svetlosti, iako niko nije znao kako se to postizalo, kree u pustolovinu i na put ka bogatstvu. Ili ka razoaranju i osujeenosti, kada se na nasumce odabranom odreditu ne bi nalazilo nita vredno. Ili pak, dosta esto, u uasnu smrt... ali to je bio rizik koji ste morali da preuzmete poto su nagrade bile veoma velike. Tako je bilo nekada. Sada je bilo drugaije. Tokom godina, gotovo dve stotine brodova koji su se hrabro otisnuli nikada se nisu vratili. Preostalih nekoliko desetina - naroito oni veliki, Petice i nekoliko Trojki - sada su sluili za prebacivanje kolonista na nove naseljive svetove kao to su Valhala ili Pegina planeta, ili za eksploataciju drugog depoa upotrebljivih brodova pronaenog na Kapiji Dva. Kada su momci proverili spisak, bili su razoarani. Na raspolaganju su imali tri ili etiri misije, ali sve su one bile u Jedinicama - koje im nisu bile ni od kakve koristi jer su odluili da se otisnu napolje zajedno. Nisu se zadovoljili samo time da provere ponude na ekranu. Otili su do dispeera lino, jednog debelog i osornog Brazilca po imenu Hektor Montefjore. Da biste stigli do Montefjoreove kancelarije, morali ste da se uputite do samog spoljnjeg dela Kapije, gde su se brodovi gnezdili u kapsulama, ekajui na misiju. Pojedine kapsule bile su prazne, a spoljanja vrata stajala su zatvorena, spreavajui vakuum svemira da ue; brodovi iza njih nalazili su se, zapravo, napolju. Kada su videli ono to su eleli, zatresli su zavesu na Montefjoreovoj kancelariji i uli.

Dispeer je iz dosade gledao ekran za zabavu, jedui neto to nije poticalo iz menze na Kapiji. Nekoliko trenutak ih je sluao, a onda odmahnuo glavom. "Odjebite, momci", posavetovao ih je. "Ne mogu vam pomoi. Ja ne pravim spisak misija, glaveine to ine. Kada se oni odlue za neki let, kompjuter ga izbaci na tablu, a moje je samo da primim imena dobrovoljaca. Naredni veliki? Kako bih ja to, do avola, mogao znati?" Sten je bio raspoloen za svau, ali Tan ga je odvukao napolje. Kada su se obreli u hodniku, Sten zarea na svog prijatelja. "On bi trebalo neto da zna, nije li tako?" "Moda i jeste, ali nama sigurno nee rei, zar ne? Mogli bismo da pokuamo da ga podmitimo..." Sten se mrzovoljno nasmeja. "ime?" "Niim. Upravo tako, Stene. I zato, hajdemo odavde." Povukli su se u zajedniki prostor u centralnoj osovini Kapije, mesto pod nazivom Plavi pakao, da razmotre mogunosti uz skupu i vodenastu kafu koju su sluili na Kapiji. U Plavom paklu mogli ste da kupite i druge stvari osim kafe. Bilo je odline hrane, ako ste mogli da je platite, i svih vrsta pia, kao i kockanja po kome je mesto i dobilo naziv. Momci su ljubomorno mirisali velike nicle i gledali namagnetisanu kuglicu na ruletu kako se vrti, a onda je Sten duboko udahnuo. Kucnuo je Tana po ramenu. "Hej, pa mi smo na Kapiji! Hajde bar da razgledamo jazbinu!"

Uradili su to, gotovo zaboravivi da se novac osipa, a da se misija zbog koje su doli ne pojavljuje. Otili su do Central parka, gde su rasle voke i bunje s bobicama - ali koje niste mogli da berete dok ne platite traenu cenu. Pogledali su u veliki kapijski rezervoar s vodom, koji se uvijao, pratei oblik asteroida, slian velikim podzemnim jezerima Istanbula. I otili su, s puno potovanja, u kapijski muzej.

Sve to su videli bilo je Stenu napola ve poznato iz pria o Kapiji koje je naprosto gutao u mladosti, ali nita nije moglo da se meri sa stvarnim boravkom u muzeju. Bio je pun artefakata Hiija, donetih s raznih misija: molitvene lepeze, vatrene perle, svakakve sitnice. Bilo je holoa poseenih planeta; divili su se Peginoj planeti, sa irokim, obraenim poljima i lepim umama; stresli su se videvi Valhalu - nastanjiva, proglasile su je kapijske vlasti, ali vie je liila na Sibir nego na raj. Najzanimljiviji su, u praktinom smislu, bili holoi raznih modela brodova Hiija, Jedinica, Trojki i Petica. Neki od njih imali su opremu koja naizgled niemu nije sluila, naroito onih nekoliko sa kupolom od Hii metala koju se jo niko nije usudio da otvori. Mnogi od njih bili su oklopljeni, posebno Trojke i Petice. Gotovo svi su imali spoljanje senzore i kamere koje su ljudi postavili, kao i police s hranom, rezervoare s kiseonikom, maske za disanje, sve one stvari koje su jednom prospektoru omoguavale da ostane iv za vreme leta. Ako su Hiiji i imali neto slino, to je odavno nestalo. Dok su mozgali o tome kako su Hiiji preiveli, neko se nakaljao iza njih. Kada su se okrenuli, ugledali su devojku s iskrivljenim licem koja je stigla sa Zemlje zajedno s njima, Estrelju Pankorbo. Vie nije bila onako bleda i delovala je mnogo ivahnije. Iznenaen, Sten primeti: "Izgleda, ovaj, dobro." to e rei, osim to ti lice deluje kao da je neko seo na njega. Ispitivaki ga je odmerila, ali je ipak klimnula glavom, stavivi mu do znanja da prihvata kompliment. "Svakog dana sve bolje, hvala. Prevarila sam ih", zagonetno je dodala, ali nije objasnila ko su bili ti 'oni'. Niti je elela da nastavi razgovor; morala je da ui, objasnila je, i istog asa stala je da prebira po brodskim holoima i pravi beleke. Momci su se jo malo zadrali, a potom su otili jer je bilo jasno da vie voli da bude sama - ali ne pre nego to je ostavila utisak na Stena, koji se nije naao pored neke devojke ni blizu svojih godina od kada se rastao s Naslan. Izlazei, Tan promrmlja: "Pitam se kako je kod kue."

Sten klimnu. Umeo je da prepozna nostalgiju kada bi je video. ak ju je i on pomalo oseao, mada nikada, zapravo, nije imao pravi dom. "Mogli bismo kasnije da im napiemo pismo", ponudi on. Tan se strese i isceri se Stenu. "I da platimo trokove slanja? Ne ja, Stene. Ionako ba ne volim da piem pisma. Hajde da popijemo jo po jednu kafu."

5. I proe taj dan. Kao i naredni. Nekoliko Jedinica pojavilo se na ekranu, ali nita bolje od toga, pa su ak i te bile naprosto razgrabljene. Momci su sve vie vremena provodili visei u Plavom paklu i pitajui se, ali ne elei da zapitaju jedan drugoga, ta e kada potroe novac. Saveti im nisu nedostajali. Stari itelji Kapije, od koji su mnogi nosili narukvice to su govorile da su se otiskivali napolje, esto su bili voljni da podele s nekim svoje znanje. Najprijateljskije nastrojena bila je jedna ivahna, sredovena Engleskinja izmuenog lica i nepokolebljivih nazora o tome na koje misije treba ii. "Znate li vi kako izgledaju upravljaki ureaji Hiija? Ono to vama treba jesu podeavanja koja pokazuju dve crvene trake na prvom toku i nijednu utu na drugom", poduavala ih je ona. "Zato?" upitao je Tan, upijajui svaku re. "Jer su to bezbedna podeavanja! Nijedna misija s takvim podeavanjem nikada nije bila izgubljena. Verujte mi, ja to znam." A kada je iskapila kafu koju je iskamila od njih i otila, Tan napui usne. "Moda ima neeg u tome", primeti on. "Nema nieg", obrecnu se Sten. "Jesi li prebrojao njene narukvice? Ima ih devet! Bila je napolju devet puta i nije zaradila ni za kafu. Ne, Tane. Mi traimo neto manje bezbedno, ali isplativije." Tan slegnu ramenima, sloivi se. "U svakom sluaju", poe on filozofski, "da je iko od njih znao ta treba da radi, to bi i uradio umesto da nama priaju o tome. Hajde da jedemo."

"U redu", sloi se Sten, ali odmah potom odmahnu glavom, jer mu neto pade na pamet. "Do avola s tim. Nisam gladan. Osim toga, imam bolju ideju. Dovukli smo ak ovamo one instrumente, zato ne bismo malo svirali?" Tan zatrepta. "Ovde? Izbacie nas napolje." "Moda. A moda i nee, ako prvo budemo malo vebali - ovde ba nema mnogo zabave, je li tako? Mogli bismo da odemo negde gde nikome neemo smetati dok vebamo. Moda u Central park?"

Sten je bio u pravu, tamo nikoga nije bilo. Izabrali su ugao s mnogo ruki i pripremili se za svirku. Sten nije imao problema s trubom, kada se jednom valjano prikaio za zidnu konzolu. Druga su stvar bili Tanovi bubnjevi. Morao je prvo da ih povee jedan za drugog, a potom sve zajedno za par ruki, ali se svejedno alio da palice nee da odskau kako treba bez prave sile tee. Ipak su nekako uspeli da izvedu 'Kad sveci mariraju' po najnovijoj modi, a ve su 'Nisku bisera' bolje odsvirali. Sten je poeo 'Bluz saniteta Sent Dejms' kada je Tan prestao da udara po bubnjevima i uhvatio ga za ruku. "Pogledaj tamo!" Tari je hitao prema njima oko oboda jezera. im se dovoljno pribliio, Tan mu doviknu: "Pravimo li preveliku buku?" Tari epa konzolu i zaustavi se, teko dahui od uzbuenja. "Buku? Ne! Re je o upravo pristiglim vestima! Niste uli? Grupa Herter-Hol stigla je do objekta u Oortu, velik je, hiijevski je i jo radi!"

Ve godinama nije zavladalo takvo uzbuenje na Kapiji - ceo hiijevski orbiter u radnom stanju, veliine prekookeanskog broda, kakav do tada nikada nije bio vien. Ta stvar je proizvodila hranu! CHON-hranu, kako su je zvali, koja se sastojala od osnovnih elemenata to su ih sadrale komete u Oortovom oblaku: ugljenik, vodonik, kiseonik, azot - te otuda i naziv. I ta stara hiijevska maina jo ju je proizvodila, posle svih tih stotina hiljada godina. Ako bi uspeli da je

dovuku na neku orbitu blizu Zemlje, to je ekipa Herter-Hol i pokuavala da uini, i ako bi im polo za rukom da je napune kometama pri ulasku u unutranji Sunev sistem, ljudska rasa bi se zauvek reila gladi! Zavidljivo su nagaali koliko bi to moglo da donese porodici Herter-Hol i Robinetu Brodhedu lino, koji je finansirao taj pohod. "Milijarde", sveano objavi Sten, a Tan ga namrteno pogleda. "Samo milijarde? Za neto takvo?" "Milijarde amerikih dolara, vole jedan. Mnogo milijardi za svakog od njih, tako da e Robinet Brodhed dodati nove silne nule onima koje ve poseduje. Vidi, stari moj Tane, ta moe da dobije ako ti se posrei?" Tanu je to bilo jasno. Kao i svima ostalima. Kada su proverili spisak, videli su da su sve raspoloive misije, od onih nekoliko, bile razgrabljene. "Nije ostala ak ni jedna jedina Jedinica! Ba nita", alio se Tan. "Pa ipak, svakog dana skidaju nam pare s rauna, ak i kada nemamo za ta da se prijavimo." To je bilo tano. I nastavili su to da rade, tog dana, i narednog, i onog posle. Momci su opsesivno pratili spiskove misija, ali bez mnogo sree. Pojavila se jedna Jedinica, potom jo dve - takoe Jedinice, i bile su uzete istog asa. Tan je zastenjao kada je video obavetenje da je trei brod popunjen jer se u registru pojavilo ime njegovog prijatelja Taria. "Nadao sam se da emo nas trojica putovati zajedno", ree on ljutito. "Nije hteo da eka!" Sten ga nije krivio. I on je sm ve pomiljao da poe nekom Jedinicom i ostavi Tana. Ali posle toga vie se nije pojavila nijedna Jedinica, tako da nije morao da se nosi i s tim. Saobraaj u suprotnom smeru nije bio gust. Dva do tri broda dovukla su se sa svojih misija. Sve Jedinice, i uglavnom su to bili orci u ovom ili onom pogledu. A onda se vratila ponosita Petica koja je bila uspena. Odnosno, donekle uspena. Nita od ega vam pamet staje, ali nije ni bilo loe. Stigli su do jednog meseca bez atmosfere. Pripadao je nekom gasnom dinu koga nisu mogli da identifikuju. Pronali su artefakte Hiija na njemu, to da. Uspeli su da u blizini

vide kupolastu strukturu od Hii metala, kao i neke stvari koje su liile na traktore, ali mogli su samo da gledaju. Nisu doli u priliku da bilo ta dodirnu. Njihov brod nije bio opremljen za manevrisanje u vakuumu. Slike koje su doneli sa sobom obezbedile su im bonus s kojim su svo petoro mogli da se povuku i nastave ivot u Sinsinatiju, Johanesburgu, Madridu, Nici ili Siudad Meksiku, a njihova Petica bila je na raspolaganju svakome ko je hteo da je uzme. Ne odmah, razume se. Postarija Engleskinja s devet narukvica sustigla je Tana i Stena na izlasku iz menze, treptei od uzbuenja. "To vam je klaenje na sigurno, paii! Oistie je, snabdeti sveim zalihama, a potom e je odmah poslati nazad radi istraivanja - ovog puta sa skafandrima i potrebnom opremom. Oh, potrajae to malo. Moda dve sedmice, pretpostavljam, ali samo vi nju saakajte! Dobra boja, takoe - ali ne elimo da se to rauje, stoga, ne zaboravite, samo polako i neupadljivo, majmunii!" Sreno je odjurila da ispria svoju tajnu svakome ko je hteo da je asti kafom. Razume se, tajna i nije vredela mnogo vie od oljice kafe, naroito dvojici mladia kojima na raspolaganju nisu stajale jo dve sedmice. A onda se, bez ikakvog upozorenja, jedna Petica pojavila na spisku. Meutim, to Stenu i Tanu nije mnogo vredelo. Spisak je izbaen dok su spavali, tako da je broj prijavljenih ve bio podui kada su ga oni videli. Jo je gore bilo to to su svakog dana, svakog dana od tih malo preostalih, stizale vesti od onih koji su postigli zaista veliki uspeh - od grupe Herter-Hol s fabrike hrane u Oortu. Herter-Holovi su privrstili jonske rakete na taj objekat ne bi li ga izbacili iz orbite i usmerili prema Zemlji. Ali objekat se nikako nije dao. Uspevao je na neki nain da se suprotstavi sili kojom se na njega delovalo, mada oni nisu umeli da kau kako. Potom su se javili nagovetaji da na njemu ima jo nekog. A onda - oh, neverovatnog li dogaaja! - sreli su tog nekog. Bio je to ljudski deak! Izgleda da je imao nekakav svoj hiijevski brod kojim je saobraao izmeu fabrike hrane i neke jo vee, sloenije letelice Hiija.

Ogromne, prepune svakojakih hiijevskih maina, koja je jo bila u radnom stanju! Tan je bio mrzovoljan od zavisti, Sten se malo bolje drao. Obrecivali su se jedan na drugoga, i na kraju se ukotvili ispred ekrana s misijama, na smenu odlazei do toaleta, odbijajui da spavaju. "Prva sledea", zakleo se Tan. "Trojka ili Petica, mi emo biti na njoj!" Sten se sloio. "U pravu si, nego ta, biemo! Moda neemo zaraditi trilione, poput tih ljudi, moda ak ni milijarde, ali zaradiemo bar neto i neemo dozvoliti da nas bilo ko odvue od ovog ekrana..." Ali neto ih je ipak odvuklo.

Sten je zautao usred izricanja zakletve, iznenada pogoen. Oi su mu buknule. Grlo mu je odjednom postalo strano osetljivo. U glavi mu je tutnjalo, i jedva je disao. Ponovo taj Gnev Boji. Ne ba istovetan kao oni raniji. Gori. Sten je oseao kako mu celo telo gori od groznice. Bio je bolestan. Tanu je bilo isto tako loe. Jecao je, akama je pritisnuo slepoonice i sklupao se poput bebe u utrobi, polako se udaljavajui jer je potpuno zaboravio na ruke. Nije posredi bila samo munina. Pored ove slabosti oseali su i poznatu, oajniku seksualnu udnju, usamljenost, neusmereni, ogoreni bes... I sve je to trajalo, i trajalo... A onda je, sasvim iznenada, prestalo. Sten prui ruku da uhvati Tanovu, kojom je ovaj besciljno mlatarao, i dovue ga nazad do ruke. "Isuse!" izusti on, a Tan se sloi. "Ovo je bilo pravo sranje." A onda urno dodade: "Stene! pogledaj!" Zurio je u monitor s popisom misija. Kompjuteri na Kapijini, na koje nije imalo nikakvog uticaja to - ta god bilo - to bi sva ljudska bia istog asa izbezumilo, nastavili su da obavljaju svoj rutinski, programiran posao. Na ekranu se pojavilo neto novo:

Misija 2402 Oklopljena Trojka, polazak odmah "Uzimamo!" povika Tan. "Svakako", ree Sten, ve ih prijavljujui. Njihova imena se istog asa pojavie na ekranu: Misija 2402 Oklopljena Trojka, polazak odmah Stenli Ejveri Oltan Kusmeroglu Mladii su pomahnitalo tapali jedan drugoga po leima i miicama. "Uspeli smo!" povika Tan. "Upravo na vreme", ree Sten, pokazujui. "Pogledaj!" Samo nekoliko sekundi kasnije pojavilo se jo jedno ime: Misija 2402 Oklopljena Trojka, polazak odmah Stenli Ejveri Oltan Kusmeroglu Estrelja Pankorbo Posada popunjena.

6. San se ispunio. Stenli Ejveri nalazio se u pravom hiijevskom brodu, idui stopama onih besmrtnih junaka s Kapije koji su prkosili opasnostima zvezdanih putovanja i vratili se s nezamislivim bogatstvom i ovenani slavom, o emu e se priati vekovima... "Ili ih je", zarea Tan, kada je Sten odluio da mu poveri deo svojih misli, "zadesila vrlo neprijatna smrt. Ba me briga za ovaj mali usrani brod. Zato je oklopljen?"

Na drugoj strani kabine, Estrelja Pankorbo podie pogled sa svojih stvari koje je upravo odlagala. "Ako nameravamo da ovo putovanje uinimo bar podnoljivim", poe ona, "predlaem da govorite samo engleski kada sam ja prisutna." Tan stisnu usne. "A kada to, molim te, nee biti prisutna, u ovom ormanu u kome smo primorani da ivimo?" upita on, ali se Sten brzo umea. "U pravu je", ree on Tanu, a zatim dodade devojci: "Trudiemo se da ne zaboravimo. On se samo pitao zato je na brod tako debelo oklopljen." "To je stoga to prihvata pojedina odredita koja bi mogla da ga otete da nije oklopljen, razume se. Ne plaite se. Takva odredita su retka; ova Trojka bila je napolju etiri puta, ali nijednom na nekom toliko opasnom mestu. Zar se niste upoznali sa specifikacijama? Svi podaci o svakom brodu u radnom stanju nalaze se u arhivi", ree ona. Njene rei nimalo nisu popravile Tanovo raspoloenje. "Ne plaim se ja, Estrelja", odbrusi on, povreen, i pokua da smisli neto otrovno to bi mogao da joj kae i osveti se. U trenutku se setio. "Zato ti je lice takvo?" upita on. Uputila mu je jedan dug pogled. Sten primeti da joj je levi kapak nii od desnog. "Zato to je bik zgazio na njega", izgovori ona konano, pa dodade: "Mislim da e ovo biti veoma dugo putovanje."

Nijednog trenutka nisu smetnuli s uma pitanje koliko e provesti na putu. Estreljina istraivanja pruila su im izvesna obavetenja. "Ova Trojka nikada nije putovala due od osamnaest dana u jednom smeru", obavestila ih je. "Imamo zalihe dovoljne za vie od ezdeset dana. Razume se", dodala je, "ne mogu uvek pravilno da proitaju boje, ali ne bi trebalo da bude due od toga. Znaemo na pola puta." Tako je. Sten je bar toliko znao, kao i svi ostali. Prospektori s Kapije nisu skidali pogled sa pogonske spirale neobinog izgleda sve vreme dok su bili budni, jer je ona sadrala tajnu ivota ili smrti. Kada ona promeni boju, stigli su do pola puta;

blaga mikro-G koja ih je potiskivala prema krmi broda tada e izmeniti smer i ubudue e ih lagano privlaiti pramac letelice. To je bio pravi trenutak da se obave aritmetiki prorauni. Ako do tada budu utroili manje od etvrtine raspoloivog vazduha, vode i namirnica, znaie da imaju dovoljno za preostali deo puta do odredita i povratak. Ako utroe vie, gotovi su. Njih troje je ivelo, jelo i spavalo u istom skuenom prostoru, ne veem od Stenovog veoma malog kupatila u stanu koji im je izdavao gospodin Ozden. To to je Sten boravio tako prisno blizu devojke manje-vie njegovih godina za njega je bilo uznemirujue iskustvo, a prisno su se morali ohoditi. ta im je drugo preostajalo. Kada bi Tan bio u toaletu, Sten bi skretao pogled s Estrelje jer je zvuk prijateljevog mokrenja bio odve ujan. Svo troje je trebalo da se navikne i na meusobne mirise, a njih je bilo poprilio. U Trojci niste imali mnogo prilike za vebe, tako da je ishrana koju su im obezbedile vlasti Kapije bila bogata vlaknastim namirnicama. Sten je pokuavao da neopaeno pusti vetar; Tan nije, i svakog puta kada bi prdnuo, iroko bi se iscerio. Estrelja je uspevala da ne obraa panju na to. udno je bilo to to je Stenu Estreljino unakaeno lice, koje je sada retko gubio iz vida, izgledalo sve manje nakaradno. Ni Tan nije ostao ravnoduan. Jednom ili dvaput, kada ih Estrelja nije mogla uti - jer je bila u toaletu ili spavala promrmljao je neto mrano i bludno Stenu u uho. Na turskom, razume se. U Trojci, zapravo, nije bilo mesta izvan domaaja ujnosti, osim lendera, gurnutog u pregradak na dnu letelice koji ionako nije bio dovoljno udoban da bi bilo ko u njemu due boravio. Estrelja je najvei deo vremena provodila itajui neto s malog depnog ekrana, ali je ipak posle treeg dana dozvolila da je nagovore da odigra partiju karata s njima. Kada je Tan izgubio svoj trei veliki pot, sumnjiavo ju je pogledao. "Uinilo mi se da si kazala da ne zna da igra poker", zarea on.

"I nisam znala. To je veoma jednostavna igra", nehajno je odvratila i tek onda shvatila da ga je uvredila. Pokuala je to da ispravi. "Ba sam htela da ti kaem da dobro vlada engleskim, Tane. Odlino ga govori." On slegnu ramenima. "Zato ga ne bih govorio? Pohaao sam englesku kolu od este godine, pa sve dok nisam morao da je napustim i zaposlim se, u etrnaestoj." Ipak je uspela da ga smeka. Znatno vedrije je nastavio. "Tamo sam upoznao Stena. Brzo smo se sprijateljili jer su nas zanimale iste stvari. Jo kao mali, za vreme odmora, izjurili bismo napolje na klackalicu, odbacujui jedan drugog visoko i pretvarajui se da smo u nekom kapijskom brodu poput ovog." "I niko nije vie iznenaen od mene to smo konano ovde", dodade Sten, osmehujui se. "Kakav je bio tvoj ivot, Estrelja?" Pokupila je karte i stala da ih mea, ne odgovorivi im odmah. Potom je samo kratko rekla: "Bila sam mesar. Ko sada deli?"

Sedmog dana ve su tekom mukom odvajali pogled od spirale. Nije promenila boju. "Pa", veselo poe Estrelja, "izgleda da ova Trojka postavlja novi lini rekord. I dalje imamo dovoljno zaliha, a sigurno e se sutra boja promeniti." Nije se promenila ni osmog, a ni devetog dana. Jedanaestog dana je Tan uzdahnuo, odgurnuo karte i rekao: "Sada se moramo suoiti s injenicama. Moemo zauvek nastaviti da letimo napred u ovoj pacovskoj rupi." Estrelja ga je potapala po ruci. "Suvie se lako predaje, Tane." Mrko se zagledao u nju. "ta ti zna? Takve stvari su se ve dogaale! Zar nisi ula priu o... zaboravio sam mu ime... starom prospektoru koji se vratio kui samo zahvaljujui tome to se hranio svojim saputnicima?" "Ne svaajte se", stade da ih moli Sten. Meutim, Estrelja se uzbudila. "Zato li sam se samo prijavila za putovanje s dvojicom Turina - pa, s Turinom i po - koji su skloni kanibalizmu? Pretpostavljam da ste ve odluili koga od nas ete prvo pojesti, Tane. Mene? Jer ste obojica snani, a ja sam najmanja? Ali, da vam kaem..."

Glas joj je zamro. Unakaeno lice se prvo zabezeknulo, a potom postalo ushieno. I Sten je osetio, dole je u malenom brodu lagano postalo gore, a spirala je zasvetlela. Konano polovina puta. Znai, nee umreti, to jest nee umreti na taj nain.

Poto su sada znali da e preiveti, atmosfera je postala oputenija. Tan je uputio Estrelji veliki osmeh, a Stenu je promrmljao, na turskom: "Moda emo je ipak pojesti, ali onako, prijateljski." Estrelja ga je ula i, mada obuzeta izuzetnou trenutka, lice joj se ukoilo. "Tane", poe ona, "ne razumem turski, ali sasvim lako itam tvoj izraz dok govori. Oi ti sevaju poudom, Tane. Sauvaj je za nekog drugog. Ja sam devica. Ostala sam devica i kada je to bilo mnogo tee nego ovde, i nameravam to da budem sve dok se ne udam." "Pakla mu i avola", zastenja Tan. "Mislio sam da samo mlade muslimanke dre skupljena kolena, a ne i slobodoumne Amerikanke." Odluila je da nastavi prijateljskim tonom. "to e rei da si nauio neto novo o Amerikankama. Bar nekima od njih. Hoemo li nastaviti da igramo karte ili da moda malo odspavamo?"

7. Najvei deo tog dana Tan je bio smrknuto tih, ali je ipak uspeo da povrati dobro raspoloenje. Konano, bili su na putu ka velikoj pustolovini. Sten je primetio da menja svoj stav prema Estrelji. U redu, nee mu biti ljubavnica. Sestra, onda, a Tan je imao dogogodinje iskustvo ivljenja sa sestrom. Stvar u kojoj Tan nije imao uopte nikakvog iskustva bio je boravak u skuenom prostoru bez ikakvog posla. "ao mi je to bar nismo poneli proklete instrumente", zareao je na Stena koji samo slegnu ramenima. "Nema mesta za njih", ree on.

Estrelja podie pogled s tanjira. "Mogli bismo da odigramo nekoliko partija pokera", ponudi ona. Tan odmahnu glavom, vrsto stisnutih usana. "Ili", dodade ona, "mogli bismo jednostavno da priamo. Ima toliko toga to ne znam o vama, momci. Oltane? Kakav je bio tvoj ivot u Istanbulu?" Odbio je da joj dopusti da ga razveseli. "Vozio sam kombi za platu", osorno je rekao. "iveo sam s majkom, ocem i mlaom sestrom, Naslan, i imao sam pet, trenutno pet, stalnih devojaka, kojima sam bio veoma drag i koje su bile veoma drueljubive. ta jo ima da se kae?" Klimnula je kao da je zadovoljna odgovorom i okrenula se prema Stenu. "A ta je s tobom?" Sten se potrudio da bude predusretljiv. "Moj je otac bio ifrant u amerikom konzulatu, odlino plaen posao, kada je upoznao moju majku. Bila je Turkinja, ali hrianka - metodista, isto kao i on. Roen sam u bolnici u ambasadi u Ankari, to e rei na amerikom tlu, te sam tako Amerikanac, kao i ti." To ju je nateralo da se osmehne. "Ni nalik meni." "Misli na ono o dobro plaenom poslu? Verovatno si u pravu, ali to je vailo samo dok sam bio mali. Majka mi je umrla kada sam imao sedam godina, a posle toga..." Slegnuo je ramenima, ne zavrivi reenicu; nije eleo da joj pria o oevom sve postojanijem odavanju piu. Tan ih je nestrpljivo sluao, pa se ispravio i odgurnuo u stranu. "Moram da pikim", ree on. Sten je pogledao za njim, a onda je pogled vratio na Estrelju. "A ti?" upita on, nadjaavi zvuk ispiranja toaleta. "Rekla si da si bila mesar?" Podigla je aku i pomilovala levi, iaeni obraz. "Da, do nesree. U Montani. I ja sam melez, Stene. Moj je otac bio Baskijac, uglavnom. Majka, Navaho s malo krvi Hopija, bila je krupna i snana ena. Nije bilo posla u etiri Ugla, tako da su oni uspeli da se doepaju Montane i dobiju posao u koralima. Zna ve, ranevi bizona u Americi?"

"Oh, da. Ovaj, znam poneto. itao sam prie kao mali. Pre nego to sam poeo da se zanimam za Kapiju, smatrao sam da bi bilo strava raditi kao kauboj, sedeti oko logorske vatre nou, goniti bizone preko prerije." Ovog puta se glasno nasmejala. "Bizoni se ne gone, Stene. Oni to ne dozvoljavaju. Puta ih da slobodno tre, jer se ionako hrane samo prerijskom travom. Kada dovoljno odrastu da mogu na klanje, ostavi trag od neega to vole da jedu ak i vie od prerijske trave. To ih dovede pravo u korale, oiviene trometarskom ogradom od elinih ploa, jer je bizon u stanju da preskoi sve to je nie od toga. Takoe brzo tre, sto kilometara na sat. A onda ih, jednog po jednog, radnici kao moji roditelji proputaju kroz lebove do klanice. Potom ih upucaju u glavu velikim pitoljima s nekom vrstom pokretnog klipa, koji ulazi pravo u mozak i ponovo izlazi, spreman za narednog. Mrtve ih pokretna traka donosi do mene, da im prereem grkljan. Zatim zakaim gvozdene kuke koje vise odozgo; one ih podiu, kako bi krv mogla da im iscuri, i odnose u rashlaivae pre nego to budu istranirani u odreske i meso za peenje. Svaki bizon ima otprilike pedeset litara krvi koja ide u rezervoar ispod - osim one to se prospe po meni." Tan je bio iziao i zakopavao ic, sluajui. "Da, Estrelja", primeti on razlono, "ali kazala si da te je bik zgazio i smrskao ti glavu. Kako je to mrtav bizon uspeo da te zgazi?" "Nije bio mrtav", odvrati ona kratko. "Ali ako ga je radnik s pitoljem pogodio u glavu..." "Tog puta ga je pogodio samo u pleku. Bio je veoma iv kada je stigao do mene, i veoma ljut." "Ba gadan nesrean sluaj", primeti Sten. "Ne. Nije bio nesrean sluaj. Uradio je to namerno. I on me je svlaio pogledom, Tane, a kada nisam htela da spavam s njim, odrao mi je lekciju."

Dvadeseti dan. Dvadeset prvi. Vie nisu esto igrali karte, jer nisu mogli da se usredsrede. Nisu ak mnogo ni razgovarali. Ve su bili rekli sve to su mogli da kau jedni drugima o svojim nadanjima, a nijedno od njih nije elelo naglas da izrazi svoja strahovanja. ivci su im bili napeti kao u kockara to se kladio na autsajdera koji grabi ravnim delom trkalita, ali moda ipak nedovoljno brzo. Konano je Estrelja odluno kazala: "Nema svrhe muvati se bez veze. Trebalo bi da spavamo to je vie mogue." Sten je znao da je to mudro. Bie im potrebne sva snaga i budnost da obave ono to e biti neophodno obaviti kada budu - tamo. Gde god to 'tamo' bilo. Meutim, teko je bilo slediti taj mudar savet. Stenu je strano teko padalo da natera sebe da zaspi, ali mu je jo tee bilo da ne dozvoli sebi da se probudi. esto se budio, brojei minute dok je polako prolazio dvadeset prvi dan i poinjao dvadeset drugi. Potom vie niko od njih nije mogao da spava. Proveravali su vreme svakih nekoliko sekundi. estoko su se prepirali oko toga u koliko sati i koliko minuta je usledila taka preokreta, te u koliko sati i koliko minuta e stii... A onda su stigli. Znali su da je tako jer se spirala ugasila. Tada su odjednom svi ureaji na brodu poludeli. Oitavanja su se protivila zdravom razumu. Tvrdila su da je njihova Trojka uronjena u razreenu plazmu, topliju od Sunca, ispunjenu svim vrstama smrtonosnih zraenja, i Sten shvati tog asa zato im je letelica oklopljena. Ovo nije bila planeta na kojoj e pronai naputena blaga Hiija to e im doneti bogatstvo. U blizini ak nije bilo ni neke zvezde od znaaja. "Izvlai nas odavde!" urlao je Tan, a Estrelja je skviala: "Ne, prvo izvri oitavanja! Slike! Izvri osmatranja!" Meutim, nije bilo nieg za osmatranje osim onoga to su im ureaji ve rekli. Kada je Sten obujmio akom bradavicu za lansiranje, Estrelja se vie nije protivila, samo je plakala.

Povratak nije bilo nita dui od odlaska, ali njima nije tako izgledalo. inilo im se da mu nema kraja. Jedva su ekali da se okona, a kada se to i dogodilo, poele su da pristiu rave vesti. Jedna stara Orijentalka, koja se popela na njihovu Trojku im je ova pristala, sasluala je njihovu priu s pola panje. Nju su zanimala oitavanja ureaja, ali je ipak odsutno odgovorila na nekoliko pitanja. "Da", rekla je, klimnuvi, "uli ste u ostatke neke supernove. Hiije su veoma zanimale zvezde koje se spremaju da eksplodiraju; mnogi putevi vode do takvih objekata radi posmatranja. Meutim, u meuvremenu su, razume se, neke od tih zvezda zaista eksplodirale. Kao vaa. Iza njih je ostala samo maglina pregrejanih gasova; imali ste sreu to je vaa Trojka bila oklopljena." Estrelja je grizla donju usnu. "ta mislite, hoemo li bar dobiti nauni bonus?" Starica se zamislila. "Moda. Moraete da pitate Hektora Montefjorija. Mada to nee biti nita veliko. Ve imamo izobilje podataka o takvim objektima." Njih troje se utke zgledae. Sten je ak potom uspeo da se osmehne. "E pa, drutvo", poe on, "kao to je moj otac imao obiaj da kae, ako padne s konja, eli odmah ponovo da uzjae." ena se zablenu u njih. "Konji?" "Hoe da kae", objasni joj Estrelja, "da emo se svi ukrcati na novu misiju prvom narednom zgodom." "Oh", izusti starica, gledajui ih iznenaeno, "bili ste napolju kada se to dogodilo, je li tako? Niste uli. Reili su problem navoenja. Nema vie misija. Istraivaki program Kapije je okonan."

8. Okonan! S Kapijom je gotovo? Nema vie misija? Nema vie onih preplaenih, odvanih kapijskih prospektora koji prkose sudbini, odleui na tajanstvene misije da bi pokupili mrvice koje su veoma davno Hiiji ostavili za sobom kada su otili - kad god to bilo i kuda god da su se uputili.

Ponovo je za sve bio kriv Robinet Brodhed. Dok su Estrelja i momci bili napolju, stvari su izmakle kontroli u fabrici hrane i jo nekim znamenitim brodovima Hiija u blizini. Brodhed je sm odleteo tamo da ih sredi. I uspeo je. Tom prilikom ne samo to je uveao svoje ve ionako basnoslovno bogatstvo do neizraunljivih visina ovim novim neverovatnim riznicama hiijevskih uda, ve je otkrio tajnu upravljanja svemirskim letelicama Hiija. Naredna stvar koju je uinio bila je da samu Kapiju potpuno umrtvi. Nee vie biti nasuminih letova do nepoznatih odredita. Vie se nee leteti nigde dok veliki mozgovi koji planiraju kapijske misije ne odlue kako da iskoriste sve te nove podatke. U meuvremenu, nita. Sve je stornirano. Velikom broju nesuenih istraivaa preostalo je jedino da krguu zubima i vebaju strpljenje. Tan je u menzi grickao obrok, namrteno zurei. "Kakve bi planove sada trebalo da imamo?" upita on. Sten proguta zalogaj vegetarijanske lazanje. "ekamo. ta nam drugo preostaje? Ovo ne moe potrajati doveka. Brodovi su jo tamo! Ranije ili kasnije ponovo e krenuti, i tada e nam se moda ukazati prilika da poemo na neku drugaiju misiju. Bolju! I da znamo kuda smo se uputili pre polaska! Moda ak i da znamo da emo se ivi vratiti!" Tan se osvrnu po menzi, u kojoj je sedelo nekoliko desetina takozvanih pustolova nita boljeg raspoloenja od njihovog. "Moda", ree on. "Bar nas nita ne kota", istaknu Sten. Korporacija Kapije odluila je da pokae kako ima srca. Nee biti nikakvog naplaivanja per diem-a do narednog obavetenja, tako da im bar sat nije otkucavao. "Kopilad to mogu sebi da dozvole", proguna Tan.

Svakako da su kopilad to sebi mogla da dozvole. Ta kopilad, ljudi koji su vodili Korporaciju Kapija, bili su vlasnici dela svakog pronaenog komada hiijevskog blaga. Korporacija je - na papiru - bila vlasnitvo svetskih vlada, ali bi isto tako bilo istinito rei da su oni posedovali svetske vlade. A posle obaveznog

premiljanja, Korporacija je odluila da ak moe sebi dozvoliti taj luksuz da d neku crkavicu Tanu, Stenu i Estrelji. Tan i Sten su za to saznali dok su, u nedostatku ieg boljeg, ispijali slabu, ali manje-vie podnoljivu kafu u Plavom paklu, gledajui ostale prospektore kako gube na kocki per diem-e koji im vie nisu bili potrebni. Estrelja je sedela pored njih kao i uvek i prouavala neto na depnoj ploi. Ovog puta Sten je s uenjem primetio da se udubila u muziku; mahala je prstom po vazduhu dok je itala. "Svira li?" upitao ju je iznenaen. Pocrvenela je. "Pomalo. Flautu", odvrati ona. "Zato nisi kazala? Moda bismo nas troje mogli ponekad da sviramo zajedno. ta misli o tome, Tane?" Tan ga nije sluao. Munuo je Stena laktom. "Evo glaveine", primeti on kada je Hektor Montefjore uplovio unutra, zajedno s jo dvojicom ili trojicom stalnih. Oigledno su traili nekakvu akciju, i Stenu se nimalo nije dopalo kada je video da se Montefjore uputio ka njima. Nije mario za Hektora Montefjorea. Poto ga je pljesnuo po ramenu i potapao Estrelju po stranjici, izgubio je i ono malo njegove naklonosti. "estitam", zagrme on. "Spremate se za slavlje, a?" "Kakvo slavlje?" upita Tan. Debeljko ih iznenaeno pogleda. "Va nauni bonus, razume se. Zar niste znali? Proverite, pobogu! Ko zna, moda se otkravite i astite me piem!" Nije saekao da se to dogodi; udaljio se, kikoui se, a njih troje se nagnue nad Estreljinu ploicu i ona pozva izvetaje o stanju. Da, njihova imena bila su tamo. "Nije loe", ree Tan, kada je video svotu. Estrelja zavrte glavom. "Kada se podeli na nas troje, nije ba ni sjajno", izjavi ona praktino. "Jeste li spremni da se zadovoljite siom?" "Meni e sia biti dovoljna da se vratim kui i kupim vlastiti kamionet, kako bih mogao da zaponem sm neki posao", ukoeno ree Tan. "Ako je to ono to eli. Meni to nije dovoljno. Nisam doao ak ovamo da bih ostatak ivota proveo borei se da preivim u jednosobnom stanu s osnovnom

medicinskom zatitom i bez budunosti. Hektor je rekao da e uskoro sigurno biti novih misija." Sten ju je zamiljeno pogledao. "Otkud ti zna ta Hektor govori?" upitao je, i sm se iznenadivi zbog tona svog glasa. Gotovo da je zvuao ljubomorno. Estrelja slegnu ramenima. "Dopadam mu se", ree ona, kao da je to sve objanjavalo. "Njemu se svi dopadaju", zarea Tan. "Momci, devojke, svejedno mu je, sve dok imaju rupu u koju moe da se uvue." Estrelja ga je trenutak nemo gledala. "U moju nijednom nije uao", konano je odvratila. "Budimo razumni. ta elite da uradite? Da pokupite svoj deo i vratite se kui? Ili da saekate neto zaista vredno?" ekali su. A dok su ekali, gledali su u nastavcima, na vestima, priu o tome ta je Robinet Brodhed otkrio. A ta sve nije! udna, poluljudska bia za koja su u poetku svi pomislili, ostavi bez daha, da bi mogla biti Hiiji, ali ipak nisu to bili. (Izgleda da su bili roaci primitivnih ljudi, koje su Hiiji zarobili na Zemlji pre puno milenijuma i prebacili ih na jednu od svojih svemirskih postaja radi prouavanja.) Zatim skupinu preivelih - pa, na izvestan nain preivelih - i izgubljenih prospektora s Kapije, koji su stigli na to mesto igrom sluaja, ali nisu mogli da ga napuste. Sada su bili manje-vie mrtvi, ali isto tako i manje-vie ivi, sauvani u nekakvoj neobinoj hiijevskoj maineriji. Bio je tu i jedan poludivlji, ivi ljudski deak po imenu Van, potomak drugih nekih kapijskih brodolomnika, koji je, zahvaljujui hiijevskom arobnjatvu to je prenosilo njegove enje i mrnju irom Sunevog sistema, bio uzrok Bojeg Gneva. I - poslednja tajna koju je Brodhed otkrio: on je sada ak znao kuda su Hiiji odleteli! Zavukli su se u jezgro Galaksije, i jo su bili tamo, svi odreda! uda su se nizala. Svi su priali o njima - to jest, svi osim Estrelje, inilo se Stenu. Iz nekog razloga, sve je vie vremena provodila sa stalnima umesto sa

svojim bivim saputnicima. Sten to nije odobravao. "Ne bi trebalo to da radi", ozbiljno je rekao Tanu. "Oni joj ne misle dobro." Tan se promuklo nasmejao. "Zavisi od toga ta podrazumeva pod 'dobro'. Montefjore ima neke vlastite ideje o tome. Ali ne brini za Estrelju", posavetova ga on. "Ta ume da uva svoje devianstvo." Sten je ipak brinuo. Govorio je sebi da ga se uopte ne tie ta Estrelja radi, ali je ipak mnogo o njoj razmiljao narednih dana. Vratila se i ona Engleskinja s devet narukvica i ne samo da je zaradila i desetu, ve, konano, i dobitak. Preturala je po nekom tunelu na svetu koji nije bio nita privlaniji od Merkura, u skafandru koji joj je obezbeivao vazduh, ali je nije titio od usijane vreline koju su zraili tunelski zidovi. Napregavi se do krajnjih granica, jurila je praznim hodnicima dok nije nala - neto: niko nije bio siguran ta. Moda je to bila nekakva igra, neto poput 3D verzije goa; u svakom sluaju, bonus je bio dovoljan da se vrati kui i ode u pristojnu penziju u malo selo u Saseksu iz koga je poticala. ak je i momcima donela kafu pre nego to je otila, sasluavi sve one zapanjujue stvari koje su imali da joj ispriaju, a koje su se dogodile za vreme njenog izbivanja. "Opa-la", ree ona, osmehnuvi se kao neko ko vie ne mora da brine o takvim stvarima, "zvui zabavno i kao neka igra, nije li tako? E pa, sreno vam bilo! Nemojte odustati. Nikad se ne zna, ipak jo moete naleteti na pravu stvar." Tan ju je mrzovoljno ispratio pogledom dok je aavala unaokolo, kupujui pia svima koji su ranije nju astili. "Sumnjam", izjavi on, u pola glasa. "Sumnjao si od kada smo stigli ovamo", iznervirano ree Sten, mada je i sm ve poeo da sumnja. To je moglo da se izmetne u krajnje ozbiljnu raspravu da se u tom trenutku nije pojavila Estrelja na ulazu, traei ih pogledom.

Estrelja nije oklevala. im ih je spazila, odbacila se u njihovom pravcu, odgurnuvi se od dovratka snano i precizno. Tan ju je zgrabio kada mu se nala nadohvat, ali ona je epala ruku i oslobodila se. Njeno izoblieno lice delovalo

je smrknuto, ali su zato vesti koje je donela bile sjajne. Osvrnula se unaokolo, pa proaputala: "Sprema se misija. Velika." Stenu poskoi srce, ali Tan nije bio oduevljen. "Jedna od tih novih, sigurnih, od kojih e Korporacija zadrati najvei deo novca?" "Da", odvrati ona, "i ne. Poznato im je odredite, ali to je i ujedno sve to znaju. Nemaju pojma koliko e trajati, tako da se ide u oklopljenoj Petici, jednoj od onih s posebnim podeavanjima koja niko ne razume - ali Brodhed kae da su ona od kljunog znaaja za ovo putovanje. Napunie je zalihama i materijalom dovoljnim za veoma dug put, tako da e moi da ponese samo dva putnika. Ja u biti jedan. Ima mesta za jo jednog." Prelazila je pogledom s jednog na drugog, ali ga je uglavnom zadravala na Stenu. Tan je progovorio prvi. "A taj neu biti ja", izjavi on. "Dosta mi je vonji tajanstvenim autobusom." Sten nije obraao panju na njega. "Rekla si da im je odredite poznato?" Estrelja duboko udahnu vazduh. "Ii e tamo kuda su Hiiji otili. Do mesta na kome se sve ovo vreme kriju, u jezgro Galaksije." Sten grevito proguta pljuvaku. Svako ko doe na Kapiju nada se neem velikom - ali ovako veliko? Ovde nije bila re o skupljanju sitnica koje su Hiiji ostavili za sobom, ve o odlasku pravo do tih nestalih superstvorenja? I kakva je nagrada predviena za to? Nije razmiljao. uo je sebe kako kae: "Idem ja!" gotovo i pre nego to je shvatio da je odluio. Zatim se okrenuo prema Tanu. "Sluaj. Poto ima mesta samo za dvoje, ti uzmi i moj deo bonusa. Vrati se kui i proivi lep ivot. Kupi Naslan najlepu venanicu koju moe da nae." Ipak je dodao. "Ali joj reci da mene ne eka."

9. Hiijevska Petica trebalo je da bude mnogo vea od Trojke. Ali ova to nije bila. Ceo jedan ugao zauzimao je nekakav udnovat, tajanstven ureaj koji je - kako

je kazao Brodhed - bio neophodan da bi se ulo u jezgro. Nekoliko kubnih metara prostora utroeno je na smetaj dobara koje je trebalo da isporue Hiijima - izvetaji o istraivanjima Kapije i o onome to je naeno od hiijevskih artefakata, dosje o ljudskoj rasi, kao i mnotvo sitnica, meu kojima je bila i poruka namenjena Hiijima, iji je svrha bila da im se objasni ko su ljudska bia. Dodaju li se tome jednogodinje zalihe hrane, jasno je da nije moglo preostati mnogo prostora za Stena i Estrelju. to se tie Estrelje, njoj i nije bilo potrebno mnogo prostora. Nije se ba mnogo kretala unaokolo. Nije mnogo ni priala sa Stenom. Otila je pravo u svoju vreu za spavanje kada su poleteli i u njoj je uglavnom provodila vreme, izlazei samo radi jela i odlaska u toalet, a tada nije bila zainteresovana za razgovore. Kada ju je Sten upitao da li neto nije u redu, samo je rekla: "Da." Kada ju je upitao da li bi on nekako mogao da joj pomogne, odmahnula je glavom i kazala: "Moram sama da se izborim s tim." Kada ju je upitao ta je posredi, samo je uzvratila: "Moram smisliti nain da ponovo volim sebe." Potom se vratila na svoje mesto za spavanje i ostala tamo. Cela tri dana, dok je Sten mozgao o tome ta bi mogao da bude problem, i spremao hranu. A onda, etvrtog dana, Sten se probudio i zatekao Estrelju kako ga prouava. Smestila se na neudobno hiijevsko viljukasto pilotsko sedite; izgleda da je ve due tamo sedela. Ne znajui na emu je, on joj obazrivo ree: "Zdravo?" sa znakom pitanja na kraju. Ona ga je jo trenutak zamiljeno gledala, a onda je uzdahnula. "Izvini", ree i nestade u toaletu. Tamo se prilino zadrala. Kada je izila, pokazalo se da je vreme utroila na doterivanje. Oprala je kosu i jo mokru je oeljala; na sebi je imala isti orts i gornji deo. Ponovo mu je uputila jedan od onih dugih, nerazumljivih pogleda. Zatim je rekla: "Stene. Imam neto da ti kaem. Mislim da emo dosta vremena provesti u ovome zajedno, i bilo bi bolje da meu nama ne bude napetosti. eli li da vodi ljubav sa mnom?"

Zapanjen, Sten ree prvu stvar koja mu je pala na pamet: "Jo nikada nisam vodio ljubav s devicom." Kiselo se nasmejala. "To nee biti problem, Stene. Vie nisam devica. ta misli, kako sam nam obezbedila ovu misiju?"

Sten je imao samo jedno seksualno iskustvo, i to s jednom od jeftinijih devojaka roaka gospodina Ozdena za koju je tekom mukom uspeo da utedi novac, tako da nije mnogo nauio o vetini voenja ljubavi. Ni Estrelja nije znala mnogo vie od njega, ali neiskustvo nije bilo njihov jedini problem. Hiijevska Petica nije bila predviena za seks. Prvi put kada je pokuao da ue u nju, poeli su da se udaljavaju od ruke za koju se vie nisu drali. Meutim, i samo eksperimentisanje bilo je veoma prijatno, tako da su na kraju ipak utvrdili da to najlake mogu izvesti ako joj on prie otpozadi, a Estrelja obmota zglavke nogu oko njegovih dok je on obema rukama dri oko struka. Potom su stvar dosta lako mogli da obave. Ostali su nagi da lebde, zagrljeni, bez rei. Stenu je to veoma prijalo. Obraz mu je bio prislonjen uz njeno uho, nos mu se nalazio u jo vlanoj i miomirisnoj kosi. Posle kraeg vremena, ne pomerajui se, ona upita. "Hoemo li biti prijatelji, Stene?" "Oh, da", odvrati on. I bili su. Sada poto su postali prijatelji, i to prijatelji koji se bave seksom, njihova petica vie nije delovala toliko skueno. esto su se dodirivali, i to na razne naine pljesnuli bi jedno drugo s puno ljubavi, samo se oeali u prolazu, na brzinu se poljubili, sa zadovoljstvom bi se pomilovali, a to dodirivanje bi esto preraslo u seks. Estrelji se, izgleda, to prilino dopadalo, a Stenu se i te kako dopadalo. I razgovarali su. O tome kako bi moglo izgledati u jezgru. O Hiijima koji su mogli (ali nisu morali) jo biti tamo. O tome kako e biti kada se vrate i dobiju nesumnjivo veliki bonus koji e pripasti prvim ljudskim biima to su posetila Hiije... "Bie to milijarde!" likovao je Sten. "Dovoljno da se kupi imanje na

obali kakvo ima Robinet Brodhed, sa poslugom, i dobar ivot - a ostae nam dovoljno vremena da uivamo u njemu, jer emo imati punu medicinsku zatitu." "Punu medicinsku", proaputa Estrelja, delei njegov san. "Svakako! Neemo ostariti s etrdeset i umreti s pedeset pet. iveemo dugo, dugo, i"... progutao je knedlu, svestan da se upravo obavezuje... "i ostaemo zajedno, Estrelja." to se, razume se, nastavilo nenim poljupcima i ne tako nenim seksom. Imali su o mnogo emu da priaju, ukljuujui tu i poglavlja iz prethodnog ivota koja su izostavili u ranijim saetim izvetajima. Dok je Sten priao o smrti majke i objanjavao kako je to uticalo na oca, Estrelja mu je uzela aku u svoju i ljubila je. Bila je veoma zainteresovana dok joj je priao o svom ivotu u Istanbulu, a jo vie dok joj je priao o samom gradu - o vekovima tokom kojih je to bio mona hrianska prestonica Konstantinopolj, o krstaima koji su ga opljakali, o Justinijanu i Teodori, i uopte o vizantijskom dvoru. Svemu se divila. Ona nita nije znala o vizantijskom carstvu, a sasvim malo o Rimu i njegovim cezarima, osvajanjima i vekovima vladavine svetom. Za nju su sve to bili uzbudljivi mitovi i legende, tim vie to su bili istiniti. Odnosno, onoliki istiniti koliko je to Stenovo pamenje doputalo. Sten, razume se, gotovo nita nije znao o amerikim domorocima iz razdoblja pre osvajanja belaca, kao ni posle. O tome nije nita doznao iz amerike istorije koju je uio u koli niti iz pria koje mu je otac priao. Njen narod, rekla mu je Estrelja - s majine strane - imao je dugu istoriju. Ponekad su ak podizali velike gradove kao to je Mau Piu, a bila su tu i ogromna majanska zdanja na jugu, kao i tajanstvene nastambe Anasazija. Ali sve je to nainjeno - dodala je s puno enje i ponosa - pre no to su Evropljani stigli i stali da im uzimaju zemlju, a esto i ivote, saterujui ih u rezervate, u kojima je ivot bio teak, i nagonei ih na beskrajne bitke koje su se zavrile njihovim ustupanjem i konanim porazom.

"Nije mnogo ta ostalo, Stene", rekla je. "Jedina dobra stvar - ne ba dobra, zapravo - jeste to da je sada veina Jenkija siromana koliko i mi." To je podsetilo Stena na jednu nereenu zagonetku. "Ali ti nisi bila ba tako siromana, zar ne? Mislim na tvoj... ovaj... nesrean sluaj. Da se tako neto dogodilo Tanu ili gotovo bilo kome drugom koga znam, ne bi bilo nikakve velike naknade kojom bi mogao da se finansira odlazak na Kapiju. Jeste li imali punu medicinsku zatitu ili neto slino?" Iznenaeno se nasmejala. "Nismo imali nikakvu medicinsku zatitu. Ali sam zato imala brata." Koji je, objasnila je, razglasio da e ubiti tipa to je radio s pitoljem. A ovaj je imao sestru iji je mu bio slubenik u raunovodstvu klanice. Ovaj je malo sredio knjigovodstvo kako bi mogao da ih isplati, ne bi li tako spasao bezvredan ivot svog uraka. "Trebalo je da to bude naknada za pogibiju, ali sam ih prela. Preivela sam. Kada sam se dovoljno oporavila da mogu da putujem, pokupila sam ostatak novca i iskoristila ga za odlazak na Kapiju." Izgledala je tako tuna dok je to priala da je Sten naprosto morao da pone da je ljubi, to je uskoro dovelo do ponovnog prijatnog voenja ljubavi. A i zato da ne? Konano, oni su se i nalazili na svojevrsnom svadbenom putovanju.

Prolazili su dani, deset, petnaest, dvadeset. Spavali su vrsto zagrljeni, i to im, kako je izgledalo, uopte nije smetalo. Bilo je malo tesno, o tome nema zbora. Meutim, vree za spavanje bile su izraivane samo u jednoj veliini koja je trebalo da odgovara kako vitkim i visokim Masajima tako i niskim i zdepastim Bengalcima, pa su mravi Sten i vitka Estrelja uspeli prilino udobno da se smeste kao ljubavnici. Povremeno su zajedno svirali, uvrnuta kombinacija Stenove trube i Estreljine flaute koju je neoekivano izvadila iz torbe. Ponekad su razgovarali. Ponekad su igrali karte, itali ili jednostavno zajedno sedeli u tiini. A ponekad bi Sten izvukao snimljenu poruku za Hiije - koja je i bila

osnovni razlog to su oni krenuli na ovaj put - i onda bi je pustili i pitali se ta e Hii misliti o njoj, ako uopte budu neto mislili. Poruka je bila sroena na brzinu. Nainio ju je neko od velikih mozgova u Korporaciji Kapija, nema sumnje, dok mu se Robinet Brodhed, takoe nesumnjivo, naginjao preko ramena. Nije bilo govornih deonica. To ne bi imalo smisla jer je bilo krajnje neverovatno da bi Hiiji razumeli bilo koji ljudski jezik. Jedini zvuk bila je muzika, prvo sveana Pathtique ajkovskog, u celini, a zatim, kako bi pokazali da ljudska bia imaju vie muzikih raspoloenja, Prokofjevljeva vragolasta, bodra Klasina simfonija. Ali poruka se uglavnom sastojala od slika. Prazni hiijevski tuneli na Veneri. Gotovo isto tako prazni hodnici na Kapiji; kada su ljudska bia tek prispela tamo. Posada prospektora koja se umorno penje u jednu od ranih Petica. Jo jedna posada, prljava od puta, kako izlazi iz Trojke, nosei molitvene lepeze i ostale hiijevske sitnice. Slika vatrenog toka Galaksije, vienog odozgo, sa strelicom koja pokazuje samu Zemlju. Brzi sled ljudskih gradova - Njujork, Tokio, London, Rim. Slike ljudi koji obavljaju razne poslove: slikaju predele, voze traktor, zure kroz teleskop, muvaju se s maskama u bolnici oko porodilja koje donose na svet novi ivot. Zatim stvari koje ni Estrelja ni Sten nikada do tada nisu videli. Niz slika nekog ogromnog lebdeeg predmeta, zatim nekakve velike vretenaste pristorije plavih zidova od Hii metala i neke udne, ogromne maine na gusenicama. "Fabrika hrane i ona druga stvar", nagaala je Estrelja. Potom unutranji prolazi i nekoliko - oboje su zadrali dah - udnih, dlakavih stvorova koji su delovala gotovi ljudski. Mora da su to bili domoroci koje je Brodhed tamo otkrio. I na kraju, ponovo slika Galaksije sa siunim prikazom hiijevske Petice koja je verovatno trebalo da predstavlja njihovu letelicu, kako se polagano kree od Orionovog kraka ka jezgru. Kada se poruka zavrila - po etvrti ili peti put - Sten je zamiljeno trljao mesto na kome su mu se doskora nalazili paperjasti brkovi, ali ga je Estrelja naterala da ih obrije, stalno ga zadirkujui zbog njih. Gledali su poruku zagrljeni. On zevnu,

to je i nju nateralo da zevne, jer im se prispavalo. Malo se pomerila ne bi li se povoljnije namestila, ali se nije odmakla. Primetila je da on posmatra njihove zalihe. "ta je bilo, Stene?" upitala je. Zamiljeno je odvratio: "ini mi se da e ovo biti dug put. Ne znam da li je iko ovako daleko iao." Pokuala je da ga razvedri. "Ponekad kratka putovanja dugo potraju, i obrnuto. S brodovima Hiija nikad se ne zna." "Valjda", odvrati on, okrenuvi glavu da je poljubi u uho onako kako je volela. Promekoljila se i izvila usne, to je bilo delotvornije od svakog verbalnog bodrenja. Sten je bio srean s Estreljom. Dremljivo je razmiljao o tome. Nikada nije bio sreniji u ivotu nego ovog trenutka. Zato bi onda brinuo o tome koliko dugo e putovanje potrajati kada uopte nije eleo da se ono okona, i kada bi, zapravo, bio zadovoljan da ono zaista dugo potraje... Ali nije.

Okonalo se tog dana, upravo u trenutku kada je ljubljene preraslo u milovanje, ali pre nego to su poeli jedno drugo da svlae - i to se okonalo na iznenaujui nain. Velika pogonska spirala uopte ih nije upozorila. Uinila je to ona druga, zdepasta naprava, sa kupolom, ija im namena nikada nije bila objanjena na suvusli nain. Poela je da mrmlja i sija, zatim da rei, pa da vriti sve prodornije, sve dok vie uopte nisu mogli da je uju; sjaj je nastavio da se pojaava. Onda je konano proradila i pogonska spirala: zasijala je i nastavila da blista sve jae, dok nije postala uareno bela, tako da je u nju bilo bolno gledati. Na spirali su se pojavile zavojite pruge uareno crvene i hromno ute boje, koje su se okretale. Poela je da se trese. Ili se to brod tresao. Sten nije umeo da kae ta je od tog dvoga bilo posredi jer se i on tresao, na nain koji se zastraujue

razlikovao od svega to je do tada iskusio. Vie nije bio pospan dok su se vrsto stiskali jedno uz drugo... A onda je, bez ikakve najave, sve prestalo. Estrelja se oslobodila zagrljaja i ukljuila spoljne kamere. Iza njih se nalazilo zastraujue prostranstvo bledog plavetnila posutog pegama. Ispred njih prostiralo se nebo s neverovatnim zvezdama: bilo ih je nebrojeno mnogo i izgledale su veoma sjajne. A u blizini se uzdizao ogromni metalni dodekaedar, sklop od dvanaest simetrinih strana, svaka s malim udubljenjem po sredini. Njihov brod suknuo je vratolomnom brzinom ka jednom od tih udubljenja i ugnezdio se u njemu. Pre nego to su Sten ili Estrelja stigli da se pomere, vrata su se otvorila spolja i neto to je liilo na krznati, pokretni kostur zagledalo se u njih. "Mislim da to mora biti Hii", tupo je proaputala Estrelja. Razume se da je bio. I to je bio poetak najdueg, neverovatno najdueg dana u Stenovom ivotu.

10. U svom sedamnaestogodinjem ivotu Sten nije doao u priliku da naui kako da pozdravi tuinca s druge planete. Pribegao je beletristici iz detinjstva. Podigao je ake iznad glave i odrecitovao: "Dolazimo u miru." U toj staroj beletristici sve je delovalo. U stvarnom svetu nije. Hii je ustuknuo u oiglednoj panici. Iz njegovih udno oblikovanih ustiju zaulo se tiho, huktavo stenjanje. Zatim se okrenuo i pobegao. "Sranje", ree Sten obeshrabreno, zurei za njim. Estrelja ga epa za ruku. "Uplaili smo tog jadnika", ree ona. "Nego ta smo. I on je mene na smrt prepao!" "Da, ali moramo mu pokazati da smo prijateljski nastrojeni. Moda bi trebalo da im pustimo poruku?" To je izgledalo kao dobra zamisao. Bar Sten nije imao bolju, ali dok su pokuavali da je puste, Hii se trei vratio. Ovog puta poveo je sa sobom i

prijatelje. Bilo je pet-est tih stvorenja, obuenih u nekakve tunike s udnim, mahunastim predmetima koji su im visili izmeu nogu - ogromni dokejski koni remenovi? Teka artiljerija? Sten nije umeo da kae. Stvorenja su uzbueno blebetala izmeu sebe, dok su urno ulazila, i nisu gubila vreme. Jedno od njih pljesnulo je Estrelju po aci kako bi je udaljilo od ureaja za reprodukciju, dok je nekolicina ostalih epala Stena. Bili su iznenaujue snani - i naoruani. Manje-vie naoruani; njih nekoliko nosilo je itav asortiman noeva od svetloplavog metala ili zlata. Neki su bili zakrivljeni poput skalpela, a svi odreda delovali su opasno. Naroito onda kada je jedan od Hiija podigao no s veoma otrim vrhom do Stenovog oka i povukao deaka prema izlazu. "Ne opiri im se!" povikala je Estrelja koju su zarobili na isti nain. Nije se opirao. Dozvolio je da ga odvuku, ne bunei se, u jednu veu komoru sa zidovima od plavog metala proaranim crvenim prugama; bila je puna neprepoznatljivih maina i nametaja koji je stajao ratrkan unaokolo. Prelazei preko praga, Sten se sapleo, nespremno se suoivi s povratkom teine; ponovo su imali gravitaciju, ne moda onako jaku kao na Zemlji, ali dovoljnu da se zatetura i osloni na svog uvara. Cimnuo je glavu unazad u poslednjem trenutku da ne izgubi oko. Hii s noem zakreta u znak upozorenja, ali Sten nije nameravao da se upusti u sukob. ak ni onda kada su on i Estrelja bili odvedeni do nekakvog zida i tu vezani lancima, raskreenih nogu, za neto to je moglo biti niz kuka za veanje. Ili iviluk. Ili bilo ta, ali dovoljno vrsto da ih dri. Napetost je poela da raste. Hiiji su nastavili da pristiu trei, i svi odreda su uzbueno blebetali to su glasnije mogli. Kada je jedna skupina nestala u Petici, ostali su stali da noevima isecaju odeu zarobljenika. "ta to, do avola, misli da radi?" zakreta Sten, ali Hiiji nisu ni pokuali da ga razumeju. Niti su prestali da rade ono to su poeli. Kada su im isekli i poslednju krpicu odee, sve do donjeg vea, pretraili su je, onjuili i odneli negde na prouavanje. Tokom ovog seenja Estrelja je jednog asa bolno zajeala kada joj je jedan od noeva porezao malo butinu. Hii koji je rukovao njime odskoi, uplaen. "Pazi

malo!" povika Sten, ali ga oni ak ni ne pogledae. Onaj s noem zakreta nekakvo nareenje; drugi odnekud stvori mali metalni sud i prihvati nekoliko kapi krvi koja je potekla iz posekotine. "Jesi li dobro?" doviknu Sten, odjednom vie besan i zabrinut nego uplaen. "To je samo ogrebotina", ree ona, a onda dodade s nelagodnou: "Ali moram da pikim." Nije bilo naina da objasne tu potrebu tamniarima. Pitanje je da li bi se Hiiji uopte osvrnuli na nju ak i kada bi je razumeli; nisu delovali zainteresovano za bilo kakve potrebe ili elje svojih zatvorenika. U prostoriju je pristizalo sve vie Hiija koji su blebetali bez prestanka. Kada se pojavio jedan koji je nosio kitnjastiju tuniku od ostalih, svilenu i proaranu zlatom, nastupila je kratkotrajna tiina, a onda su svi u isti mah poeli njemu da se obraaju. Taj novi delovao je nekako iznemoglo, poput oveka koga su upravo probudili da mu saopte loe vesti. Pridolica ih je sluao samo nekoliko asaka pre nego to im je dao znak da uute. Otro je izgovorio neto to je liilo na nareenje, zatim je podigao kosturnu ruku do uskih usana i stao da govori u nekakav veliki prsten. Hiiji su poeli da izlaze iz Petice, iznosei stvari - rezervnu odeu, pakete s hranom i, veoma paljivo, Stenovu trubu. Blebetavo su je pokazali predvodniku s prstenastim mikrofonom. Ovaj je kratko razmiljao, pa izdao nova nareenja. Napred je istupio jedan Hii s neim to je liilo na stetoskop; stao je da ga prislanja uz trubu, tu, tamo, svuda, zabrinuto oslukujui i podnosei izvetaj voi. Trenutak kasnije zaulo se iznenadno kripanje iz Petice, i do Stena je dopro poznati uvod este simfonije ajkovskog. "Sluaj, Stene, ukljuili su poruku!" zadovoljno povika Estrelja. "Moda e se sada sve srediti!" Ali nije se sredilo. Nimalo se nije poboljalo. Ako su Hiiji uopte ita shvatili od poruke, to je bilo malo verovatno, izgleda da ih to nije ospokojilo. Koliko dugo su njih dvoje visili tamo, dok su ih bockali, opipavali i ispitivali, Sten nije mogao znati. inilo mu se veoma dugo. Brinulo ga je ta e biti s njim,

ali ga je jo vie brinulo ta e biti s Estreljom. S vremena na vreme neuverljivo bi je bodrio. Hrabro mu je odgovarala. "Bie sve u redu, Stene", ree mu jednom prilikom, a onda dodade, drugaijim tonom: "Oh, prokletstvo." Sten je shvatio u emu je problem. Iako je stiskala kolena to je jae mogla, beika nije izdrala. Mokraa joj se slivala niz noge. To je izazvalo novi talas uzbuenja meu Hiijima, a jedan od njih otrao je po novu posudicu da uhvati nekoliko kapi i ove tenosti radi izuavanja. Stena je u prvi mah obuzeo stid - zbog neprijatnosti u kojoj mu se nala devojka - a onda ga je preplavio iznenadni nalet besa na te nepristojne i nehajne Hiije koji su bili krivi to je do ovoga dolo; tako se okonao prvi sat Stenovog dugog, dugog dana.

A onda su se prilike poboljale, bez ikakvog povoda koji je Sten uspeo da zapazi, i to veoma brzo. Predvodnik u odori ukraenoj zlatom u meuvremenu je otiao nekuda, valjda da obavlja poslove koji spadaju u njegovu nadlenost. Sada se vratio, hukui sav vaan, dok je izdavao nareenja na sve strane. Kada se pribliio Estrelji, Sten je zategao lance, oekujui novu nevolju. Ali to se nije dogodilo. Hii je podigao iroku aku s pljosnatim prstima i potapao je po obrazu. Da li je na taj nain eleo da je ohrabri? Oigledno, uvide Sten, poto su ostali Hiiji smesta pohitali prema njima da uklone lance, dok im je predvodnik sve vreme neto priao. Sten nije sluao. Zanevi se malo - lanci su mu gotovo prekinuli krvotok, a i ovde je teio manje nego to je oekivao - posegnuo je za Estreljom. Zagrlili su se onako nagi dok su Hiiji oarano i dobroudno zurili u njih. "ta sad?" upita Sten nikoga odreeno. Nije oekivao da dobije odgovor. I nije ga dobio, osim ako odgovor nije bilo ono to se potom dogodilo. Nekoliko Hiija pohitae prema njima; jedan je nosio komadie njihove iseene odee,

kao da je eleo da se izvini ili prui objanjenje; drugi im je dao nekoliko hiijevskih odora u zamenu, pokazujui im da mogu da ih navuku. Ta im odea nije ba najbolje pristajala. Ljudska bia bila su mnogo krupnija u prsnom delu od spljotenih oblija Hiija. Svejedno, Sten se osetio mnogo bolje im je pokrio svoju nagost pred ovim udnovatim stvorovima. Ali odea nije Stenu omoguila da shvati ta se dogaa. Ne zato to se Hiiji nisu trudili da im objasne. Blebetali su, pokazivali, upinjali se da neto rastumae, ali kako nisu imali zajedniki jezik, nisu mnogo napredovali. "Bar vie nismo obeeni poput ukrasa na jelki", vedro primeti Estrelja, drei Stena za ruku. Sada im je bilo dozvoljeno da se slobodno kreu po komori, dok su ih marljivi Hiiji zaobilazili, idui za svojim poslom. "Pitam se hoe li nas pustiti da se vratimo u brod", primeti Sten, provirivi unutra. Tamo je nekoliko Hiija ponovo putalo poruku, drei neto to je moglo biti kamera; verovatno su hteli da snime ono to je ureaj za reprodukciju prikazivao. Jedan od njih, primetivi Stena na ulazu, umirujue ga je potapao po ramenu. On je to shvatio kao doputenje. "Hajde da probamo", ree Sten, krenuvi prvi. Niko se nije usprotivio, ali je Estrelja zanemela kada je videla ta su uinili s njihovom Peticom. Najvei deo pokretnih predmeta bio je odnet, a dvojica Hiija upravo su pokuavala da demontiraju i toalet. Estrelja se progurala napred. "Napolje!" naredi ona i zamlatara rukama kako bi im pokazala na ta misli. Hiiji zatorokae neto jedan drugome, pa se povinovae. To je ve bilo neto. Toalet je bio delimino rastavljen, ali je i dalje bio upotrebljiv. Poto su se Sten i Estrelja u njemu malo doterali, oseali su se znatno ugodnije, tako da su sada mogli da se pobrinuli i za ostale svoje potrebe. Pre svega, bili su gladni. Nije bilo mogue upotrebiti opremu za pripremanje hrane jer je ona ve bila uklonjena, ali meu stvaricama koje su izbaene iz Petice pronali su pakovanje keksa, kao i vodu. Svaki pokret koji bi napravili,

Hiiji su pratili sa zanimanjem i odobravanjem. A onda se vratio predvodnik Hiija, donevi nekakvu napravu koja je liila na prenosivi video ekran. Jedan od Hiija neto je dodirnuo i sevnula je slika. Pojavio se jedan muki Hii koji im je neto uzbueno govorio - ali to je, razume se, bilo nerazumljivo ljudskim biima. Iza njega videla se unutranjost nekog broda Hiija, ali ovaj nije liio ni na jedan sa kojim se Sten ranije susreo. Bio je mnogo vei ak i od Petice, a jedina poznata stvar u njemu bila je jedna od onih kupolastih naprava koja im je omoguila da stignu u jezgro. A onda je Hii s ekrana mahnuo rukom. Slika se proirila i oni ugledae jo jedan poznati prizor. "Majko Boja", proaputa Estrelja. "Zar to nije Robinet Brodhed?" Bio je to Brodhed. iroko se osmehivao i dodirivao je Hiija na ekranu, ponudivi mu da se rukuju, to je ovaj nespretno i prihvatio. Stojei pored Stena, predvodnik Hiija tapao ga je po ramenu pljosnatom akom. Izgleda da je to bio gest izvinjavanja, te ga Sten oklevajui uzvrati. Hiijevo rame bilo je toplo, ali koato; koliko se moglo prosuditi, on se osmehivao. "Pa", zamiljeno izusti Estrelja, "ini se da smo sada svi prijatelji." Tako se okonao drugi sat tog najdueg od svih dana.

Lepo je kada si s nekim prijatelj - prua ti se prilika da jede, pije i da se olaka, a najlepe od svega je to to si slobodan. Stenu je, meutim, bilo potrebno da malo odspava, ali izgleda da za to nije bilo prilike. Hiiji nisu odustajali od pokuaja da im saoptavaju stvari, sluei se pri tom jezikom znakova, ali dvoje ljudskih bia nisu uspevala nita da shvate. Tek kada im je predvodnik Hiija priao, upitno nosei trubu, Sten je najzad neto razumeo. "To je truba", obavesti ih on. Ponovio je naziv nekoliko puta, dodirujui pri tom instrument, a onda je odustao. "Dozvolite da vam pokaem." Odsvirao je lestvicu, a potom nekoliko taktova iz 'Sent Luis Bluza', u verzije Keba Kaloveja.

Svi Hiiji su odskoili unazad, a onda su poeli da mu daju znake da im odsvira jo neto. Sten nije bio spreman da nastavi. Odmahnuo je glavom. "Umorni smo", ree on, proprativi svoje rei zatvaranjem oiju i polaganjem obraza na sklopljene ake. "Spavati. Potreban nam je odmor." Estrelja preuze stvari u svoje ruke. Pozvala je najblieg Hiija i povela ga do ulaza u Peticu, a zatim mu pokazala na njihova mesta za spavanje, koja su sada bila prazna. Posle novog blebetanja, Hiiji su, izgleda, konano shvatili. Njih nekolicina negde je odjurila, a predvodnik je Estrelji i Stenu dao znak da krenu za njim. Izili su iz velike komore, koju su do sada jedinu videli od svih stanita Hiija, i poli za voom niz kratki hodnik. Njegovi zidovi, primeti Sten, takoe su bili od metala, ali proarani ruiastim prugama, a ne poznatim plavim. Zastali su pred novom komorom. Hii koji ih je tu saekao drao je njihove unitene vree za spavanje, a potom je pokazao unutra. Na podu su se nalazile dve gomile neega, jedna pored druge. Kreveti? Oigledno. Hiiji zatvorie vrata za njima, i Estrelja se istog asa isprui na jednoj. Kada je i Sten sledio njen primer, zakljuio je da leaj vie lii na gomilu suvog lia nego na bilo koji krevet na kome je ikada spavao. Ali nije bilo neudobno, a najbolje od svega bilo je to to nije imao nikakve pregibe i to je stajao vodoravno, a i niko nije blebetao u blizini. Zahvalno se ispruio i sklopio oi... Ali samo na trenutak. Skoro istog asa probudilo ga je ponovno otvaranje vrata. Bio je to predvodnik Hiija, koji je neto uzbueno govorio, dajui im znake rukama. "Oh, do avola", promrmlja Sten. Stvari se prilino brzo odvijaju na ovom mestu. Nije bilo druge do da ustanu i pou za njim. Ovog puta uputili su se dalje niz ruiasti hodnik, a zatim su produili jednim zlatne boje. Zaustavili su se u komori nalik na onu u koju su prvo stupili. Pet-est Hiija tu je ivo blebetalo, pokazujui na vrata.

"Mislim da pokuavaju da nam saopte da pristie jo jedan brod", primeti Estrelja. "Ba lepo", proguna Sten. "Mada su mogli da nas puste da jo malo odspavamo." Nisu morali dugo da ekaju. Sa spoljanje strane zaulo se slabo prianjanje metala uz metal. Jedan od Hiija, posmatrajui igru boje na neemu pored vrata, saeka trenutak, a onda ih otvori. Unutra uoe najpre dva Hiija i poee uzbueno neto da govore onima koji su ih ekali, delujui podjednako uzbueno, a za njima se pojavie - dva ljudska bia. Ljudska bia! I oni su govorili, obraajui se takoe Hiijima u komori. I to na njihovom jeziku. A onda je jedan od ljudi primetio Stena i Estrelju - i razrogaio oi. "Isuse", izusti on u neverici. "Ko ste, do avola, vi?"

ovek koji je to pitao zvao se Lon Alvarez i bio je jedan od linih pomonika Robineta Brodheda. im mu je Sten saoptio njihova imena, on pue prstima. "Klinci koji su odleteli s Kapije odmah po otkriu, tako je. Mislim da svi smatraju da ste mrtvi." "E pa, nismo", primeti Estrelja, "samo smo mrtvi umorni." Stena, meutim, iznenada obuze oseanje krivice. Svi su mislili da su mrtvi? Sigurno su to rekli Tanu i Naslan. "Postoji li nain da stupite u vezu s Kapijom? Jer ako postoji, bie najbolje da im odmah uputim poruku." Lon Alvarez ga zbunjeno pogleda. "Kome da uputite?" "Kapijskim vlastima, razume se", odbrusi Sten. "Sigurno ekaju da dobiju vesti od nas." Alvarez pogleda Hiije, a onda opet Stena. "Ne mislim da ba ekaju, gospodine Ejveri. Vi znate da se nalazite u crnoj rupi, zar ne?" "Crnoj rupi?" Sten zamirka prema oveku i zau kako je Estrelja, koja je stajala pored njega, duboko udahnula vazduh.

"Tako je. Jer jezgro je, u stvari to. Jedna velika crna rupa u koju su Hiiji odavno otili da se sakriju, a u crnoj rupi vlada vremenska dilatacija." Pogledao je Stena da vidi da li on ovo shvata, ali Stenov zbunjeni pogled nije ga u to uverio. Alvarez uzdahnu. "To znai da se stvari sporije deavaju u crnoj rupi. U ovoj ovde, dilatacija iznosi otprilike etrdeset hiljada prema jedan, znate, to znai da je napolju prolo dosta vremena dok ste boravili ovde. Koliko? Ovaj, da vidimo, pa - oko jedanaest godina."

11. Kada Estrelja i Sten nisu vie mogli da izdre, vratili su se teturavo do onih udnih hiijevskih kreveta. Nisu razgovarali; imali su o tako zastraujue mnogo emu da razgovaraju, a nisu znali odakle da ponu. Estrelja je istog asa utonula u san, ali Sten nije. Glava mu je bila prepuna artimetike - i svi rezultati bili su fantastini. Onaj ovek je rekao etrdeset hiljada prema jedan! Pa to znai da u spoljanjem svetu protekne vie od mesec dana dok ovde u jezgru, kod Hiija, proe samo jedan minut. Ovdanji sat napolju je iznosio pet godina! Jedan dan vie od veka, sedmica... Vie nije mogao da se odupre umoru. Zapao je u nemiran san, koji nije potrajao. Toliko toga mu je pohodilo snove. Ali kada se dovoljno razbudio da isprui ruku prema Estrelji, naao je prazan leaj. Devojke nije bilo. Sten je posrui ustao i krenuo u potragu za njom. Morao je hitno da je nae. Jo je hitnije bilo da se njih dvoje to pre vrate u Peticu, ako ona jo radi posle svega to su joj Hiiji uinili, i da se upute kui... pre nego to svi koje su poznavali umru i nestanu.

Estrelja nije bila ni u hodniku, mada su se uli glasovi koji su odnekud dopirali, mnogo glasova. Nije se nalazila ni u prostoriji u koju su prvobitno prispeli, premda je tamo bilo puno Hiija koji su svi delovali veoma zaposleno, iako Sten nije znao oko ega. Jedan od Hiija najzad se saalio na njega. Poveo je Stena,

veselo blebeui i ne prestajui da ga bodri tapanjem po ramenu, do jedne druge pristupne komore. To je do sada bila najvea koju je video, i najispunjenija: neprekidna reka Hiija kretala se ka ukotvljenom brodu i iz njega. Vodi povede Stena do ulaza i neno ga pogurnu unutra. Brod je bio ogroman i pun kako ljudi tako i Hiija. Kada je jedno ljudsko bie podiglo pogled, on vide da je to Estrelja koja razgovara - da, nesumnjivo razgovara - s jednim Hiijem. Pozvala je Stena da doe do nje, podigavi bocu s nekakvom smeom tenou. "Kafa, Stene", ree mu ona zadovoljno. "Na ovom emigrantskom brodu imaju odlinu kuhinju. eli li neto?" "Svakako", odvrati on odsutno, zurei u Hiija. Sasvim neprimereno, to stvorenje je na glavi imalo teksaki sombrero, majicu s natpisom 'Dobro doli u Hjuston' i neto to je liilo na kaubojske izme. Pruio je pljosnatu aku prema Stenu. "Ba mi je drago to vas ponovo vidim, gospodine Ejveri", ree on - na engleskom! "ta, ne seate me se? Ja sam uvar vrata. Bio sam na dunosti na pristupnim vratima kada ste vi i gospoica Pankorbo prispeli." A zatim je ponosno dodao. "Poao sam s prvom grupom naih koja se uputila napolje, im smo shvatili ta se deava." "Drago mi je to vas ponovo vidim", jedva ujno izgovori Sten. "Vi, ovaj, govorite engleski veoma dobro." uvar vrata smerno odmahnu kosturnim rukama. "Proveo sam etiri godine na vaoj planeti, tako da sam imao dovoljno vremena da ga nauim. A onda sam se vratio ovim brodom s emigrantima." Neko mu se u prolazu urno obratio na jeziku Hiija. uvar mu je odgovorio kratko, pa uzdahnuo. "Treba da se vratim na posao. Svi ti novi ljudi! Moj zamenik zaista je preoptereen. A i jedva ekam da vidim svoju porodicu. Za mene je proteklo tako mnogo vremena... mada oni ni ne znaju da sam bio odsutan!"

12. Kada je Sten pokuao da se priseti tog veoma dugog dana, koji je sadrao ak etrdeset hiljada obinih dana, dogaaji i otkria pomahnitalo su se uskovitlali u njegovom umu poput ljutitih pela kada je konica napadnuta. Bilo je previe iznenaenja i ona su sva bila prevelika. Taj novi brod sagradili su ljudi, mada su koristili hiijevsku pogonsku tehnologiju. Ljudi na njemu bili su emigranti koji su doli u jezgro u posetu Hiijima na nekoliko dana ili sedmica (ili vekova!), i taj isti brod e se odmah vratiti po nove. Lebdei dok uz koji su pristali bio je prepun ljudi koji su pristigli prethodnim brodovima i koji su sada ekali prevoz do neke od planeta Hiija oglaenih na displeju. Neki meu njima bili su uglednici iz Korporacije Kapija ili predstavnici neke od nacija sa Zemlje koje su se spremale da otvore ambasade ljudske rase kod Hiija. Neki su, pak, bili samo obini ljudi kojima se nije dopadalo kako su iveli na Zemlji, pa su iskoristili priliku da zaponu nove ivote u jezgru. "Poput nas, Stene", rekla mu je Estrelja dok se on trudio da sve pohvata. "Poput svih onih koji su doli na Kapiju, i oni e ovde dobiti ono to ele. Hiiji jedva ekaju da nas upoznaju, Stene. Svako ljudsko bie koje stigne ovamo ivee kraljevski." A onda je zabrinuto dodala: "Popij kafu, ljubavi. Mislim da su stavili neto u nju da nas razbude. Bie ti potrebno."

Popili su kafu. I zaista im je bila potrebna. Kada je Sten ispio i drugu boicu toplog napitka, umor je nestao, i um mu je ubrzano radio. "ta si htela da kae onim da e iveti kraljevski?" upita on. "To to sam rekla, Stene", strpljivo je odgovorila - ili ne ba sasvim strpljivo. I ona je bila u petoj brzini, a oi su joj svetlucale kao nikada do sada. "Ovde smo dobro doli, Stene. Zanima ih da uju sve o ljudskoj rasi. Zadivila ih je zamisao da imamo vie zemalja i kultura, i sve to. Kada sam ispriala uvaru vrata o bizonima, stao je da me preklinje da doem na njegovu planetu i priam im o tome - izgleda da mu je stvar promakla dok je boravio na Zemlji. Kae da e

nam dati svakom dom, i to predivan dom, i... i mislim da ne znaju nita o Istanbulu, kao ni o ljudskoj istoriji, tako da e sigurno eleti da to uju od tebe..." Sten je, meutim, odmahivao glavom. "Neemo imati vremena", objavi on. Estrelja zastade, zagledavi se u njega ispod napola sputenog kapka. "Zato neemo?" upita ona. Raspoloenje joj je oigledno splasnulo. "Jer moramo biti na tom brodu kada krene nazad, Estrelja. Moramo stii tamo dok smo jo vest, prvi ljudi koji su se vratili iz jezgra. Moe li zamisliti koliko e to vredeti? Ne mislim samo na bonus - kladim se da e on biti ogroman - ve emo biti i slavni! I bogati! Puna medicinska zatita i sve ostalo!" Najednom mu je ponestalo poleta i zagledao se u Estreljino lice, trudei se da proita izraz na njemu. "Zar ne shvata ta proputamo, Estrelja?" Zamiljeno je odgovorila. "Punu medicinsku zatitu. Duge, bogate ivote." On snano klimnu glavom. "Tako je! A vreme promie pored nas. Moramo se vratiti!" Estrelja uze njegovu aku u svoju i pritisnu je na svoj obraz. Potom ga jednostavno upita: "Zato?" On zatrepta. "Kako to misli - zato?" "Vidi, Stene", poe ona razlono, "nema nikakvog razloga za urbu, je li tako? emu to imamo da se vratimo, a to neemo imati ovde?" "Prijatelje..." poe on, ali ona odmahnu glavom. Poljubila mu je aku pre nego to ju je pustila. "Jesi li proverio vreme, dragi? Nai prijatelji brzo stare, moda su do sada ve pomrli. eleo si da ivi dugo, dugo. Upravo to sad imamo priliku da uradimo." Saalila se kada je videla izraz njegovog lica i vrsto ga zagrlila. "Osim toga", uverljivo je dodala, "preli smo toliki put. Kad smo ve tu, mogli bismo bar da razgledamo malo." Sten je konano uspeo da se povrati. "Koliko dugo?" "Ne dugo, ako je to ono to eli. Sedmicu-dve..."

"Estrelja! To e biti - koliko? Hiljadu godina ili vie!" Ona klimnu. "Moda emo tada imati zbog ega da se vratimo."