Tehnickiuslovi Za Prenos I Isporuku Toplotne Energije

TEHNIKI USLOVI
ZA PROJEKTOVANJE I IZVOENJE POSTROJENJA ZA PRENOS I ISPORUKU TOPLOTNE ENERGIJE
I - MAINSKO, ELEKTRO I GRAEVINSKO PROJEKTOVANJE
Deo: A. POLAZNE OSNOVE B. TEHNIKI USLOVI ZA MAINSKO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREA C. TEHNIKI USLOVI ZA MAINSKO PROJEKTOVANJE PREDAJNIH STANICA I KUNIH RAZVODNIH POSTROJENJA D. TEHNIKI USLOVI ZA MAINSKO PROJEKTOVANJE UNUTRANJIH INSTALACIJA
JP Toplifikacija Poarevac
Tehniki uslovi za projektovanje i izvoenje postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije
TEHNIKI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE I IZVOENJE POSTROJENJA ZA PRENOS I ISPORUKU TOPLOTNE ENERGIJE
Izdava : JP "Toplifikacija" Poarevac

Odobreno odlukom UO JP "Toplifikacija" Poarevac, br. 2489/4 od 05.08.1999g
Autori :
- za mainski deo: Todorovi Miodrag dipl.in.ma. Bulatovi Vuka dipl.in.ma. Milovi Predrag dipl.in.ma. Aranelovi Mirko dipl.in.ma. Cveji Zlatko dipl.in.ma. Mii Nenad dipl.in.ma. - za elektro deo: ivkovi Slobodan dipl.in.el. - za graevinski deo: Miloradovi Dragia dipl.in.gra. Marinkovi Srboljub gra.tehn.
Koordinator strune grupe :

Todorovi Miodrag dipl.in.ma.
Kompjuterska obrada teksta:

Milovi Predrag dipl.in.ma.
Recenzent:
Dr.Bratislav Blagojevi, red.prof. Tira : 100 primeraka ___________________________________________________________
tampa: tamparija KOMPROMIS design, Poarevac, ebina 28,
PREDGOVOR
Pisanje predgovora ovoj knjizi ini mi ast i zadovoljstvo da najavim izlazak iz tampe zbirke tehnikih uslova za projektovanje i izvoenje postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije u izdanju JP Toplifikacija -Poarevac. Pojavljivanje ove zbirke u strunoj javnosti predstavlja pravo priznanje grupi autora za njihovo profesionalno bavljenje problemima grejanja i toplifikacije i ozbiljan timski rad u duem vremenskom periodu. Sa druge strane sveobuhvatan i veoma sistematizovan pristup problematici kvalifikuje ovaj materijal kao releventan izvor informacija za sve faze projektovanja i izvoenja sistema za prenos toplotne energije. Ustrojstvo ovog sistema na grejnom podruju Poarevca i Kostolca, kao jedinsvenog toplifikacionog sistema, u pomenutim fazama, omoguuje da se njegov dalji razvoj obavlja uz najveu produktivnost i dobre garancije za dugogodinju eksploataciju uz minimalne utroke za investiciono i tekue odravanje. Struna podrka projektantima, izvoaima, nadzornim organima kao i svim strunjacima koji su na svoj nain ukljueni u proces tolifikacije gradova, predstavlja dragocenu pomo njihovom linom uzdizanju ili osveavanju znanja kao i sveoptoj borbi za kvalitet. Materijal, ve samim svojim obimom, 120 stranica teksta i 35 stranica grafikih i tabelarnih priloga, oslonjen na veliki broj JUS standarda, kao i propise i uputstva proizvoaa i distributera toplotne energije drugih gradova, do u detalje provodi strunjake tehnike struke, mainstva, elektrotehnike i graevine, kao i pravne regulative, kroz sve faze rada na izgradnji sistema. Predloena tehnika reenja predstavljaju sintezu dosadanjih pozitivnih iskustava i najnovijih dostignua evropskog nivoa, a sve u cilju to kvalitetnije isporuke toplotne energije svim potroaima. Razuenost sistema, vei broj razliitih vrsta potroaa kao i zahvat prema zagrevanju velikog broja individualnih stambenih objekata, predstavljali su poveani napor za autore i poveanu odgovornost za funkciju sistema u duem vremenskom periodu u budunosti. Konzistentnost reenja i tipskih tehnologija kao i pojedina originalna reenja, kao i nadasve velika sistematinost i lina pedantnost, nesumnjivi su preduslovi daljeg razvoja i izgradnje ovog toplifikacionog sistema. Na kraju, elim puno uspeha u radu svima, koji projektuju, grade i upravljaju toplifikacionim sistemom na dobrobit svojih graana. Dr.Bratislav Blagojevi, red.prof. Mainskog fakulteta Univerziteta u Niu
Sadraj:
PREDGOVOR ...................................................................................................................................................... 3 SADRAJ: ............................................................................................................................................................ 4 A. POLAZNE OSNOVE .................................................................................................................................... 10 B. TEHNIKI USLOVI ZA MAINSKO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREA..................... 13 C. TEHNIKI USLOVI ZA MAINSKO PROJEKTOVANJE PREDAJNIH STANICA I KUNIH RAZVODNIH POSTROJENJA .................................................................................................................. 17 OPTI DEO .................................................................................................................................................... 17 ZONSKE TOPLOPREDAJNE STANICE...................................................................................................... 17 INDIVIDUALNE TOPLOPREDAJNE STANICE......................................................................................... 21 STANBENI I MEOVITI OBJEKTI .............................................................................................................. 23 POSLOVNI OBJEKTI.................................................................................................................................... 28 CENTRALNE PREDAJNE STANICE........................................................................................................... 28 ZAVRNE ODREDBE................................................................................................................................... 29 D. TEHNIKI USLOVI ZA MAINSKO PROJEKTOVANJE UNUTRANJIH INSTALACIJA.......... 32 UNUTRANJA INSTALACIJA ZA RADIJATORSKO GREJANJE ........................................................... 32 UNUTRANJE INSTALACIJE ZA POTRONU TOPLU VODU (PTV)..................................................... 36 E. TEHNIKI USLOVI ZA ELEKTRO PROJEKTOVANJE PREDAJNIH STANICA I KUNIH RAZVODNIH POSTROJENJA .................................................................................................................. 39 ELEKTRINI RAZVOD................................................................................................................................ 39 NAPAJANJE ELEKTRINOM ENERGIJOM.............................................................................................. 39 RAZVODNI ORMAN .................................................................................................................................... 39 ELEKTRINO OSVETLJENJE..................................................................................................................... 40 MERENJE, REGULACIJA I UPRAVLJANJE .............................................................................................. 41 ZATITA OD ELEKTRINOG UDARA (INDIREKTNOG DODIRA)....................................................... 43 OPTI DEO .................................................................................................................................................... 44 POSTUPAK I NAIN KONTROLISANJA I VERIFIKACIJA SVOJSTAVA, KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTRINIH INSTALACIJA............................................................................................. 45 F. TEHNIKI USLOVI ZA ELEKTRO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREA ....................... 47 G. TEHNIKI USLOVI ZA GRAEVINSKO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREA............ 49 H. TEHNIKI USLOVI ZA GRAEVINSKO PROJEKTOVANJE OBJEKATA ZA PREDAJNE STANICE I KUNA RAZVODNA POSTROJENJA ............................................................................... 50 I. ZAVRNE ODREDBE................................................................................................................................... 52 II-TEHNIKI, OPTI I POSEBI POGODBENI USLOVI, ZNR ................................................................. 53
1.- TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE MAINSKIH RADOVA PRIMARNE I SEKUNDARNE MREE TOPLIFIKACIONOG SISTEMA POAREVCA I KOSTOLCA SA OKOLNIM NASELJIMA................................................................................................................................................. 54 1.0. OPTI TEHNIKI USLOVI.................................................................................................................... 55 1.1. TEHNIKA PRIPREMA......................................................................................................................... 55 1.1.1. Specifikacija postupka zavarivanja ................................................................................................. 55 1.1.2. Plan montanih radova.................................................................................................................... 56 1.1.3. Plan organizacije gradilita ............................................................................................................ 56 1.1.4. Specifikacija ispitivanja cevovodne instalacije ............................................................................... 57 1.1.5. Postupak testiranja zavarivaa........................................................................................................ 57 1.1.6. Potreban sastav montane ekipe...................................................................................................... 57 1.1.7. Plan produvavanja cevovoda .......................................................................................................... 57 1.2. USLOVI ISPORUKE CEVI..................................................................................................................... 57 1.3. MANIPULACIJA OPREMOM I MATERIJALOM ................................................................................ 57 1.4. RAZVLAENJE (NIZANJE) CEVI DU TRASE TOPLOVODA......................................................... 58 1.5. KONTROLA KVALITETA I OTEENJA CEVI ................................................................................. 59 1.6. IZRADA CEVNIH KOLENA.................................................................................................................. 59 1.7. ZAVARIVANJE CEVNOG SPOJA ........................................................................................................ 60 1.7.1. Seenje cevi ..................................................................................................................................... 61 1.7.2. ienje cevi.................................................................................................................................... 61 1.7.3. Priprema krajeva cevi za zavarivanje ............................................................................................. 61 1.7.4. Dovoenje krajeva budueg spoja u poloaj za zavarivanje ........................................................... 62 1.7.5. Fiksiranje pripoja cevi..................................................................................................................... 62 1.7.6. Koreni zavar .................................................................................................................................... 62 1.7.7. Ispuna zavarenog spoja ................................................................................................................... 62 1.7.8. Obeleavanje zavarenog spoja ........................................................................................................ 63 1.7.9. Rastojanje izmeu zavarenih spojeva .............................................................................................. 64 1.7.10. Testiranje (atestiranje) zavarivaa................................................................................................ 64 1.8. KONTROLA ZAVARENIH SPOJEVA .................................................................................................. 64 1.8.1.Kontrola pre poetka zavarivanja .................................................................................................... 64 1.8.2. Kontrola tokom izvoenja zavarivakih radova .............................................................................. 65 1.8.3. Kontrola po kompletnom izvoenju spoja ....................................................................................... 65 1.8.4. Radiografska kontrola ..................................................................................................................... 66 1.9. ZAVARENI SPOJEVI DEONICA (SEKCIJA) ....................................................................................... 66 1.9.1. Sputanje zavarenih sekcija u zemljani rov ..................................................................................... 66 1.9.2. Spajanje sekcija cevovoda ............................................................................................................... 68 1.10. MONTAA KOMPENZATORA .......................................................................................................... 69 1.10.1. Aksijalnost ..................................................................................................................................... 69 1.10.2. Hladni prednapon.......................................................................................................................... 69 1.10.2.1. Aksijalni kompenzatori ......................................................................................................... 69 1.10.2.2. Prednapon pri samokompenzaciji ......................................................................................... 71 1.11. MONTAA VENTILA I PRIRUBNIKIH SPOJEVA ......................................................................... 71 1.11.1. Montaa ventila ............................................................................................................................. 71 1.11.2. Montaa prirubnikih spojeva ....................................................................................................... 71 1.12. MONTAA OSLONACA ..................................................................................................................... 72 1.13. ANTIKOROZIONA ZATITA ............................................................................................................. 72 1.14. IZVOENJE TOPLOTNE IZOLACIJE ................................................................................................ 73 1.14.1. Izvoenje toplotne izolacije cevi.................................................................................................... 73 1.14.2. Izvoenje toplotne izolacije spojnih mesta .................................................................................... 73 1.14.3. Izvoenje toplotne izolacije zavrnih elemenata............................................................................ 75 1.14.4. Izvoenje toplotne izolacije kompenzatora.................................................................................... 75 1.15. ISPITIVANJE CEVOVODA ................................................................................................................. 75 1.15.1. Odreivanje ispitnih sistema ......................................................................................................... 75 1.15.2. Priprema sistema za ispitivanje..................................................................................................... 76 1.15.3. Ispitivanje ...................................................................................................................................... 77 1.15.4. Odreivanje veliine probnog pritiska .......................................................................................... 77 1.15.5. Trajanje ispitivanja........................................................................................................................ 77
1.15.6. Naknadne popravke i izmene na cevovodu .................................................................................... 78 1.15.7. Prisustvovanje ispitivanju i zapisnici ............................................................................................ 78 1.16. PRODUVAVANJE CEVOVODA......................................................................................................... 79 1.17. TEHNIKI PRIJEM .............................................................................................................................. 79 1.18. PUTANJE CEVOVODA I OPREME U RAD ..................................................................................... 79 1.19. NADZOR TOKOM MONTAE............................................................................................................ 80 1.20. VREMENSKI USLOVI ZA MONTAU .............................................................................................. 80 1.21. PROJEKAT IZVEDENOG STANJA..................................................................................................... 80 1.22. PRIMENJENI PROPISI I STANDARDI ............................................................................................... 80 UP - UPUSTVO ZA RUKOVANJE I ODRAVANJE .................................................................................. 81 2.1. OPTI POGODBENI USLOVI.................................................................................................................. 82 2.2. ZNAENJE REI I IZRAZA .................................................................................................................. 82 2.3. NADZORNI ORGAN .............................................................................................................................. 83 Dunosti i prava nadzornog organa.......................................................................................................... 83 Ovlaenja nadzornog organa u sluaju nude......................................................................................... 83 2.4. OBIM UGOVORA................................................................................................................................... 84 2.5. UGOVORNA DOKUMENTA................................................................................................................. 84 Jezik........................................................................................................................................................... 84 Tumaenje ugovornih dokumenata............................................................................................................ 84 2.6. PROJEKTI ............................................................................................................................................... 85 Predaja projekta........................................................................................................................................ 85 uvanje projekata i crtea......................................................................................................................... 85 Projekti i crtei za gradilite ..................................................................................................................... 85 Ostali projekti, crtei i uputstva ................................................................................................................ 85 2.7. OPTE OBAVEZE .................................................................................................................................. 85 Ugovor....................................................................................................................................................... 85 Garancija................................................................................................................................................... 85 Tekst garancije se prilae uz Ugovor. ....................................................................................................... 86 Trajanje garancije ..................................................................................................................................... 86 Upoznavanje gradilita ............................................................................................................................. 86 Proveravanje ponude................................................................................................................................. 86 Podnoenje programa radova ................................................................................................................... 86 Obavetenja tokom gradnje ....................................................................................................................... 86 Odgovornost izvoaa za program............................................................................................................ 87 Struno rukovodstvo izvoaa ................................................................................................................... 87 Radnici i slubenici izvoaa .................................................................................................................... 87 Otputanje strunjaka................................................................................................................................ 87 Tanost izvrenja radova........................................................................................................................... 87 uvanje i osvetljenje.................................................................................................................................. 87 Briga o radovima....................................................................................................................................... 88 Osiguranje radova..................................................................................................................................... 88 Obeteenja lica i imovine......................................................................................................................... 88 Nesreni sluajevi i povrede radnika ........................................................................................................ 88 Osiguranje radnika.................................................................................................................................... 88 Davanje obavetenja i plaanje taksi ........................................................................................................ 89 Pridravanje vaeih propisa .................................................................................................................... 89 Fosili i predmeti od vrednosti.................................................................................................................... 89 Patenti ....................................................................................................................................................... 89 Ometanje saobraaja i nadoknade tete.................................................................................................... 89 Vanredni saobraaj ................................................................................................................................... 89 Specijalni tereti.......................................................................................................................................... 89 Pridravanje propisa o saobraaju ........................................................................................................... 90 Pomo ostalim izvoaima ........................................................................................................................ 90 Nabavka materijala, mehanizacije i radne snage...................................................................................... 90 Odravanje gradilita................................................................................................................................ 90 2.8. RADNA SNAGA ..................................................................................................................................... 90
Zatita zdravlja.......................................................................................................................................... 90 Obaveze izvoaa u odnosu na podizvoaa............................................................................................. 90 2.9. MATERIJAL I IZRADA.......................................................................................................................... 91 Kvalitet materijala i ispitivanje ................................................................................................................. 91 Uzorci ........................................................................................................................................................ 91 Odobravanje upotrebe materijala ............................................................................................................. 91 Trokovi ispitivanja ................................................................................................................................... 91 Trokovi ispitivanja koji nisu predvieni................................................................................................... 91 Pristup gradilitu....................................................................................................................................... 91 Ispitivanje radova pre pokrivanja ............................................................................................................. 92 Otkrivanje i otvaranje radova ................................................................................................................... 92 Uklanjanje neispravnog rada i materijala ................................................................................................ 92 2.10. PROPUSTI IZVOAA ....................................................................................................................... 92 Obustavljanje radova ................................................................................................................................ 92 Obustavljanje radova preko 90 dana ........................................................................................................ 93 2.11. POETAK IZVOENJA RADOVA I ZAKANJENJA....................................................................... 93 Poetak radova.......................................................................................................................................... 93 Predaja gradilita...................................................................................................................................... 93 Prilaz gradilitu......................................................................................................................................... 94 Vreme zavretka radova ............................................................................................................................ 94 Produenje roka za dovrenje radova ....................................................................................................... 94 Odvijanje radova ....................................................................................................................................... 94 Via sila ..................................................................................................................................................... 94 2.12. GARANTNI ROK.................................................................................................................................. 95 Definicija Garantni rok......................................................................................................................... 95 Radovi za vreme garantnog roka............................................................................................................... 95 Ispitivanje uzroka greaka......................................................................................................................... 95 2.13. IZMENE I NAKNADNI RADOVI ........................................................................................................ 95 Izmene........................................................................................................................................................ 95 Nalozi za izmene moraju biti pismeni........................................................................................................ 95 Procena vrednosti izmena ......................................................................................................................... 96 Naknadni radovi ........................................................................................................................................ 96 Potraivanja .............................................................................................................................................. 96 2.14. MEHANIZACIJA, PRIVREMENI RADOVI I MATERIJALI.............................................................. 96 Mehanizacija ............................................................................................................................................. 96 Uklanjanje mehanizacije ........................................................................................................................... 96 Odgovornost investitora ............................................................................................................................ 97 2.15. MERENJE.............................................................................................................................................. 97 Koliina ..................................................................................................................................................... 97 Premeravanje radova ................................................................................................................................ 97 Metode merenja ......................................................................................................................................... 97 2.16. CERTIFIKATI I PLAANJA ................................................................................................................ 97 Plaanje radova ........................................................................................................................................ 97 Certifikat o konanom preuzimanju radova .............................................................................................. 97 Odgovornost investitora ............................................................................................................................ 97 Neispunjene obaveze ................................................................................................................................. 98 2.17. PROPISI I PRAVA................................................................................................................................. 98 Gubitak prava............................................................................................................................................ 98 Pravo zaloga.............................................................................................................................................. 98 Procenjivanje na dan gubljenja................................................................................................................. 99 Plaanje posle gubitka prava .................................................................................................................... 99 2.18. HITNE OPRAVKE ................................................................................................................................ 99 2.19. REAVANJE SPOROVA...................................................................................................................... 99 Arbitrana komisija ................................................................................................................................... 99 2.20. OBAVETENJA.................................................................................................................................. 100 Obavetenja Izvoaa.............................................................................................................................. 100 Dostavljanje obaveza............................................................................................................................... 100
2.21. IZMENE PROJEKTA .......................................................................................................................... 100 Premija za izmenu projekta ..................................................................................................................... 100 2.22. RASKID UGOVORA .......................................................................................................................... 100 Raskid ...................................................................................................................................................... 100 2.23. PRIDRAAVANJE VAEIH PROPISA.......................................................................................... 101 3. POSEBNI POGODBENI USLOVI ............................................................................................................. 102 TRAENJE OBJANJENJA UGOVORNIH DOKUMENATA ..................................................................................... 102 PREGLED I KONTROLA PROJEKTA ................................................................................................................... 102 PRAVO MENJANJA PROJEKATA I CRTEA ........................................................................................................ 102 PODACI ZA ODGOVORNOG RUKOVODIOCA IZVOAA.................................................................................... 103 POMO IZVOAA NADZORNOM ORGANU ..................................................................................................... 103 DUNOST IZVOAA ..................................................................................................................................... 103 HIGIJENSKO-TEHNIKE MERE......................................................................................................................... 103 KVALITET MATERIJALA ................................................................................................................................. 103 STANDARDI.................................................................................................................................................... 103 KONTROLA ISPITIVANJA................................................................................................................................. 104 OBAVETENJE O POETKU RADOVA ............................................................................................................... 104 ODOBRENJE ZA IZGRADNJU ............................................................................................................................ 104 FINANSIJSKA POMO IZVOAU .................................................................................................................... 104 USTUPANJE GRADILITA NA UPOTREBU ......................................................................................................... 104 VATROGASNA SLUBA ................................................................................................................................... 104 OBELEAVANJE OSOVINE I PROFILA ............................................................................................................... 105 PRODUENJE ROKA ZA IZVRENJE RADOVA ................................................................................................... 105 KOLIINE ....................................................................................................................................................... 105 UGOVORNE JEDININE CENE .......................................................................................................................... 105 IZMENE CENA ................................................................................................................................................. 105 OBRAUN I ISPLATA IZVRENIH RADOVA ....................................................................................................... 106 FOTOGRAFISANJE........................................................................................................................................... 107 UVANJE PODATAKA ..................................................................................................................................... 107 PRIJEM RADOVA ............................................................................................................................................. 107 GRAEVINSKI DNEVNIK ................................................................................................................................. 107 GRAEVINSKA KNJIGA ................................................................................................................................... 108 REKLAMACIJE ................................................................................................................................................ 108 PROJEKAT IZVEDENOG STANJA ...................................................................................................................... 108 4. TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE GRAEVINSKIH RADOVA.................................................. 110 4.0. OPTI USLOVI ..................................................................................................................................... 110 4.1. OBELEAVANJE TRASE CEVOVODA PRE POETKA GRAENJA............................................ 110 4.2. ZEMLJANI RADOVI ........................................................................................................................ 110 4.2.1. Otkopavanje humusa ..................................................................................................................... 110 4.2.2. Iskop zemlje za ahte i revizione komore....................................................................................... 111 3 2 4.2.3. Grubo i fino planiranje dna rova sa istovremenim otkopom od 0,03 m na m planiranog terena. ................................................................................................................................................................. 112 4.2.4. Nabavka i ugraivanje ljunkovito-peskovitog materijala za izradu donje podloge i sloja istoe ispod komore toplovoda d=15 cm. .......................................................................................................... 113 4.2.5. Runo zatrpavanje rovova zemljom iz iskopa u slojevima od po d=15cm. ................................... 113 4.2.6. Transport vika zemlje iz iskopa kamionima, damperima na daljinu do 5000 m. ......................... 114 4.2.7. Ruenje kolovozne konstrukcije - trotoara (tucanika, asfaltbetona i betona)................................ 114 4.3. BETONSKI I ARMIRANO BETONSKI RADOVI............................................................................... 114 4.4. ARMIRAKI RADOVI......................................................................................................................... 117 4.5. RAZNI RADOVI ................................................................................................................................... 118 4.6. BRAVARSKI RADOVI ........................................................................................................................ 118 4.7. KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA ........................................................................................................ 119 4.7.1. Nabavka ljunkovito-peskovitog materijala za izradu tamponskog sloja ...................................... 119 4.7.2 Izrada veznog sloja od bito ljunka ................................................................................................ 120 4.7.3. Izrada hrapavog kolovoznog zastora od asfalt-betona d = 4 cm .................................................. 122
4.7.4. Nabavka i polaganje normalnih betonskih fabrikovanih ivinjaka dim. 18/24 na podlozi od betona MB 10 prema projektu............................................................................................................................. 123 4.7.5. Nasipanje, planiranje i nabijanje bankina .................................................................................... 124 4.7.6. Izrada putnih prelaza u nivou preko industrijskih koloseka. ......................................................... 124 5. PRILOG O MERAMA ZATITE NA RADU ........................................................................................... 126 III NAIN GRADNJE TOPLIFIKACIONOG SISTEMA.......................................................................... 127 IV - GRAFIKI I TABLINI PRILOZI ..................................................................................................... 131 LEGENDA OZNAKA...................................................................................................................................... 132 LEGENDA SKRAENICA............................................................................................................................. 133 SPISAK CRTEA I PRILOGA ...................................................................................................................... 134 PRILOZI ........................................................................................................................................................... 135
A. POLAZNE OSNOVE A.1. Prilikom projektovanja postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije
pridravati se svih jugoslovenskih standarda i propisa koji su objavljeni ili su definisani i bie objavljeni a imaju primenu u materiji koja se propisuje. Dozvoljava se korienje inostranih standarda i propisa za materiju koja nije definisana domaim. Pregled vaeih jugoslovenskih standarda i propisa dat je u nastavku: 1. - JUS U.J5.510-23.12.87. god.: Metode prorauna koeficijenata prolaza toplote u zgradama. 2. - JUS U.J5.600-23.12.87. god.: Toplotna tehnika u zgradama Tehniki uslovi za projektovanje i gradenje zgrada. 3. - JUS U.J5.062-21.01.84. god.: Toplotna tehnika u visokogradnji Terenske metode merenja prolaza toplote u gradevinskim konstrukcijama zgrada. 4. - JUS U.J5.082-28.05.86. god.: Toplotna tehnika u visokogradnji Merenje specifinih toplotnih gubitaka zgrada ili delova zgrada. 5. - JUS U.J5.100-21.01.84. god. : Toplotna tehnika u visokogradnji Vazduna propustljivost stanova. 6. - JUS D.E8.193-19.02.83. god.: Graevinska stolarija, spoljni prozori i balkonska vrata. Zahtevi u pogledu propustljivosti vode i vazduha. 7. - JUS M.E6.010 - u pripremi: Proraun potrebne koliine toplote za grejanje. 8. - JUS M.E6.011-07.04.1992. god.: Centralno grejanje. Opti tehniki uslovi za projektovanje i montau instalacija. 9. - JUS M.E6.201-205-14.12.84.god.: Osiguranje, ekspanzija i zatita instalacija centralnog grejanja. 10. - JUS M.E6.051-1982. god.: lankasti radijatori od livenog gvoda. Oblik i mere. 11. - JUS M.E6.012-1991. god.: Centralno grejanje. Ispitivanje grejnog sistema. 12. - JUS M.E2.011: Kotlovska postrojenja. 13. - JUS M.E5.100 - 22.04.1980.god.: Izmenjivai toplote. Odredivanje toplotnog bilansa, principi i uslovi ispitivanja. 14. - JUS M.E6.040: Uredaji za grejanje i provetravanje. 15. - JUS M.E6.070: Uredaji za grejanje. Toplotna snaga grejnih tela. 16. - JUS M.E6.071: Uredaji za grejanje. Proraunavanje toplotne snage grejnih tela za dvocevni sistem grejanja. 17. - JUS M.E6.100: Generatori toplote za grejanje. 18. - JUS M.E6.101: Generatori toplote za grejanje. 19. - JUS M.E6.110: Generatori toplote za grejanje. 20. - JUS M.E6.120: Generatori toplote za grejanje. 21. - JUS M.E6.200: Postrojenja za centralno grejanje. Zahtevi sigurnosti 10
za ureaje za proizvodnju pare niskog pritiska. 22. - JUS .M.E6.080-1980. god.: Ureaji za grejanje i provetravanje. 23. - JUS M.EG.081-1980. god.: Radijatori, konvektori i slini aparati. Odredivanje toplotne snage. 24. - JUS M.E6.082-1980. god.: Radijatori, konvektori i slini aparati. Pravilnik toplotne snage i izraavanje rezultata. 25. - JUS M.E6.083-1982. god.: Ispitivanje grejnih tela u otvorenoj komori. 26. - JUS C.B5.221: eline cevi bez ava. 27. - JUS C.B5.225: Cevi od elika bez mehanikih osobina za cevni navoj. 28. - JUS M.E2.200: Stabilne posude pod pritiskom. Prvo ispitivanje pritiskom. 29. - JUS M.E2.201: Stabilne posude pod pritiskom. Ispitivanje pritiskom stabilnih posuda u eksploataciji. 30. - JUS M.E2.202: Stabilne posude pod pritiskom. Ispitivanje nepropustnosti. 31. - JUS M.E2.203: Kotlovska postrojenja. Termotehnika ispitivanja. 32. - Pravilnik o parnim kotlovima i sudovima pod pritiskom - Slubeni list SFRJ broj 7/57, 56/72 i 61/72. 33. - Pravilnik o tehnikim normama za elektrine instalacije niskog napona - Slubeni list SFRJ broj 53/88. 34. - Pravilnik o tehnikim normativima za zalitu NN mree i pripadajuih TS - Slubeni list SFRJ broj 13/78. 35. - Zakon o izgradnji objekata - Slubeni glasnik SR Srbije broj 44/95. 36. - Zakon o zatiti na radu. 37. - Zakon o zatiti od poara. 38. - Pravilnik o minimumu tehnike dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju investicionih objekata visokogradnje Slubeni glasnik SR Srbije broj 39/80. 39. - Uslovi i tehniki normativi za projektovanje stambenih zgrada i stanova - Slubeni list grada Beograda broj 32/4 od 31.12.83. god. 40. - Odluka o uslovima i nainu snabdevanja toplotnom encrgijom Slubeni glasnik SO Poarevac broj 3 od 18.07.1988. god. i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o uslovima i nainu snabdevanja toplotnom energijom - Slubeni glasnik SO Poarevac broj 5 od 19.05.1991. god. 41. -Tehniki uslovi za ugradnju merila koliine toplotne energije Slubeni list grada Beograda broj 2 od 03.02.1987.god. 42. - Uputstvo za projektovanje instalacija za zagrevanje sanitarne potrone vode - JKP Beogradske elektrane. 43. - Jugoslovenski standardi grana N. 44. - Propisi i preporuke EDB. 11
45. - Grupa standarda za upravljanje kvalitetom i obezbeenje kvaliteta JUS/ISO 9000. 46. -Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani beton (PBAB 87). 47. -Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje i izvoenje radova na temeljenju graevinskih objekata -Slubeni list SFRJ 34/1974. 48. - Pravilnik o tehnikim normativima za optereenje noseih graevinskih konstrukcija - Slubeni list SFRJ 26/1988. 49. -JUS U.C7.121-1988 - Korisno optereenje stambenih i javnih zgrada. 50. -Pravilnik o tehnikim normativima za nosee eline konstrukcije Slubeni list SFRJ 61/1986. 51. -JUS U.E7.013-1988 - Nosee eline konstrukcije-izbor osnovnog materijala. 52. -JUS U.E7.081-1986 - Centrino pritisnuti tapovi konstantnog jednodelnog preseka. 53. -JUS U.E7.086-1986 - Odreivanje duine izvijanja tapova. 54. -JUS U.E7.091-1986 - Centrino pritisnuti tapovi konstantnog viedelnog preseka. 55. -JUS U.E7.096-1986 - tapovi izloeni pritisku i savijanju. 56. -JUS U.E7.150-1987 - Zavarene nosee konstrukcije. 57. -Pravilnik o tehnikim normativima za odreivanje veliina optereenja i kategorizaciju eleznikih mostova, propusta i ostalih objekata na eleznikim prugama. 58. -Pravilnik o tehnikim normativima za odreivanje veliine optereenja mostova. -Slubeni list SFRJ br. 1/1991.
A.2. Standardi i propisi iz prethodnog lana su obavezujui za sve

projektante postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije do izlaenja novih standarda ili propisa kojim se postojei stavljaju van snage. Od tada vae novi standardi i propisi;
A.3. Svi lanovi Tehnikih uslova za projektovanje postrojenja za prenos i

isporuku toplotne energije su obavezujui za projektante ovih postrojenja. Ako za to postoje opravdani razlozi moe se odstupiti od pojedmih lanova ili njihovih delova, s tim da se Odlukom o stupanju na snagu ovih Tehnikih uslova utvrdi postupak, i u okviru postupka odrede lica koja odobravaju odstupanja.
12
B. TEHNIKI USLOVI ZA MAINSKO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREA B.l. Temperaturski reimi rada toplovodne mree iskazani kroz
maksimalnu temperaturu vode u razvodnom i povratnom vodu definiu se kroz uslove za prikljuenje u Energetskoj saglasnosti, koja se mora pribaviti pre izrade projektne dokumentacije;
B.2. Regulacija temperature, pritiska i protoka u toplovodnoj mrei vri se

centralizovano u toplotnom izvoru. Ona moe biti kvalitativna i kvalitativno - kvantitativna. Temperatura vode u razvodnom vodu podeava se prema spoljnoj temperaturi vazduha i brzini vetra (Prilog br.1). Dijagrami ili tabele temperature vode u toplovodnoj mrei zavisno od temperature spoljnog vazduha, statiki pritisak u toplotnom izvoru, radni pritisci u razvodnom i povratnom vodu i toplotni kapacitet daju se kroz uslove za projektovanje toplovodne mree;
B.3. Za izbor nazivnog pritiska opreme i armature merodavni su

maksimalna radna temperatura i maksimalni dozvoljeni radni ili statiki pritisak vode u toplovodnoj mrei;
B.4. Toplovodna mrea moe da se postavi podzemno i nadzemno.

Podzemna toplovodna mrea polae se kanalno i beskanalno (predizolovane cevi sa dvoinim sistemom za dojavu curenja)
B.5. Na mestima gde se vri ispust vazduha ili odmuljivanje toplovodne

mree i gde se vri ugradnja armature ili aksijalnih kompenzatora predvideti komore.
B.6. Na mestima pranjenja toplovodne mree obezbediti odvoenje vode

u kinu kanalizaciju preko bunara za sakupljanje i hlaenje vode.
B.7. Na magistralnim toplovodima iznad DN300 predvideti organe za

sekcionisanje prema potrebi a najdue na rastojanju od 1500m.
B.8. Na najniim takama izmeu dva pregradna organa moraju postojati

mesta za pranjenje - odmuljivanje, a na najviim takama mesta za ispust vazduha iz cevovoda. Organi za pranjenje - odmuljivanje moraju biti dvostruki. Dimenzije odmuljnih i organa za ispust vazduha su:
13
ZA ODMULJNE ORGANE Prenik cevi DN Odmuljni organ DN do 65 Od 80 Do125 Od 150 Do200 od 250 do300 od350 do400 od400 do500 Prek o 500
25
40
50
80
100
125
150
ZA ORGANE ZA ISPUST VAZDUHA Prenik cevi DN Odmuljni organ DN od25 do 80 15 od 100 do150 20 od 200 do 300 25 od 350 do 450 32 Preko 450 40
B.9. Uspone, odnosno padove cevovoda toplovodne mree prilagoditi terenu i

grafiki definisati. Nagibom cevovoda mora se obezbediti isputanje vazduha i pranjenje toplovodne mree;
B.10. Na izlazu toplovoda iz toplotnog izvora i na odvajanjima za naselja

odnosno blokove daljinskih sistema grejanja predvideti merna mesta za merenje: - temperature vode u razvodnom vodu, - temperature vode u povratnom vodu, - pritiska vode u razvodnom vodu, - pritiska vode u povratnom vodu, - protoka vode u razvodnom vodu, Na daljinskim sistemima grejanja na kojima se predvia izrada centralnog sistema nadzora i upravljanja sistemom (CENUS) predvideti ugradnju mernih instrumenata koji omoguuju povezivanje navedenih merenja na CENUS;
14
B.11. Izolacija cevovoda se vri izolacionim materijalima garantovanih

hemijskih i fizikih osobina. Primenjeni izolacioni materijal ne sme menjati hemijska i fizikalna svojstva tokom vremena i pod uticajem radne temperature. Ne sme postojati mogunost pojave hemijske reakcije izmeu antikorozione zatite i cevovoda. U sluaju totalnog kvaenja izolacioni materijal mora imati sposobnost zadravanja prvobitnih hemijskih i fizikalnih svojstava i geometrijskog oblika.. Predvideti zatitu izolacionog materijala od mehanikih oteenja;
B.12. Za sve cevovode i ostale metalne delove predvideti ienje do metalnog

sjaja, odnosno do kvaliteta SA 2.5 po vedskim standardima SIS 055900. Antikorozionu zatitu predvideti premazivanjem oienih povrina osnovnom zatitnom bojom dva puta. Osim zatite osnovnom bojom predvideti i zatitu metalnih povrina bojom otpornom na poviene temperature i vlagu. Maksimalna temperatura za toplovodnu mreu iznosi 130 C;
B.13. Posebnom stavkom predmera radova predvideti i propisati ienje

komora i ispiranje toplovodne mree pre putanja u pogon;
B.14. Za toplovodnu mreu, ukoliko je potrebno, predvideti propisno

uzemljenje;
B.15. Cevne vodove toplovoda treba rasporediti i obeleiti tako da razvodni

vod bude sa desne (crveno) a povratni vod sa leve strane (plavo), gledajui u smeru od toplane ka potroaima odnosno u smeru kretanja toplijeg fluida;
B.16. Glavni mainski projekat toplovodne mree pored ostalog sadri:

- izbor prenika cevovoda u zavisnosti od toplotnog optereenja po tabelama T1, T2, T3 i T4 datih u prilogu - hidrauliki proraun sa piezometrijskim dijagramom za ogranke i glavne pravce, sa ucrtanim reljefom terena, - mehaniki proraun sa proraunom kompenzacije i samokompenzacije toplotnih dilatacija, proraunom i izborom vrstih oslonaca, proraunom rastojanja oslonaca i kinematika cevovoda. - za predizolovane cevovode mehaniki proraun sa proraunom kompenzacije, samokompenzacije sa odreenim nepokretnim takama (fiktivne nepokretne take); - proraun optimalne debljine izolacije,
15
- Sinhron plan overen od strane nadlenih radnih organizacija i institucija, - situaciju sa trasom toplovodne mree, - grafiki prikaz u razmeri koja obezbeuje dobru preglednost, sa definisanim dimenzijama i toplotnim kapacitetima, rasporedom i rastojanjima nepokretnih (realnih ili fiktivnih), pokretnih i vodeih oslonaca, kompenzatora i komora, - grafike detalje oslonaca, kompenzatora i komora, - izjavu o usaglaenosti Glavnog mainskog projekta toplovodne mree sa Glavnim mainskim projektom toplotnog izvora ili toplovodne mree na koju se povezuje i sa Glavnim mainskim projektom objekta koji se prikljuuje na toplovodnu mreu, potpisanu od strane odgovornog projektanta, - izjavu o usaglaenosti Glavnog mainskog projekta toplovodne mree i Glavnog graevinskog projekta toplovodne mree potpisanu od strane odgovornih projektanata;
16
C. TEHNIKI USLOVI ZA MAINSKO PROJEKTOVANJE PREDAJNIH STANICA I KUNIH RAZVODNIH POSTROJENJA

OPTI DEO
C.l. Predajna stanica je deo toplovodne mree u kome se vri predaja toplotne
energije, merenje i regulacija protoka, pritiska i temperature vode i merenje ukupnog utroka toplotne energije za potroaa. Predajna stanica je primarni, a kuno razvodno postrojenje sekundarni deo toplo-predajne stanice (TPS-a);
C.2. Kuno razvodno postrojenje je deo grejnih instalacija u kome se vri

promena temperaturskog reima toplovodne mree na temperaturski reim kunog razvodnog postrojenja, centralno i zonsko merenje i regulacija protoka, pritiska i temperature vode po granama na ulazu u unutranju instalaciju;
C.3. Prikljuivanje objekata na toplovodnu mreu se vri preko predajnih

stanica i kunog razvodnog postrojenja ili samo predajnih stanica; ZONSKE TOPLOPREDAJNE STANICE
C.4. Objekti instalisane toplotne snage manje od 50 kW mogu se prikljuiti na

nain iz predhodnog lana. Ovakvi objekti kao i objekti kod kojih je to opravdano prikljuuju se na toplifikacioni sistem prema projektnoj dokumentaciji koja je usvojena i overena od nadlene slube JP Toplifikacija. Za ove objekte, koji su uglavnom individualni, TPS mora da bude sa ultrazvunim meraem potronje toplotne energije, bez kratke veze za punjenje sekundarnih instalacija. TPS se smeta na pristupanom mestu za kontrolu od nadlenih slubi JP Toplifokacije radi provere rada TPS i stanja na merau. Uslovi meusobnih odnosa odreeni su Odlukom za proizvodnju, prenos i didtribuciju toplotne energije SO Poarevac i potpisanim Ugovorom o isporuci i naplati toplotne energije izmeu Isporuioca i Korisnika toplotne energije; 17
C.5. Svi predvieni elementi u toplotnoj podstanici moraju biti pristupani za

montau, rukovanje, odravanje i oitavanje sa poda ili odgovarajue galerije koja obezbeuje stabilan rad na njoj i ne smeta za rad u ostalim delovima podstanice;
C.6. Za sve cevovode, kolektore, razmenjivae i rezervoare u toplotnoj

podstanici predvideti izolaciju odgovarajue debljine u zatitnom omotau;
C.7. Za sve cevovovde i ostale metalne delove predvideti ienje do metalnog

sjaja, odnosno do kvaliteta SA 2.5 po vedskim standardima SIS 055900. Antikorozionu zatitu predvideti premazivanjem oienih povrina antirostom, a zatim osnovnom zatitnom bojom dva puta. Osim zatite osnovnom bojom predvideti i zatitu neizolovanih metalnih povrsina bojom otpornom na poviene temperature (za predajnu stanicu 130C a za kuno razvodno postrojenje radijatorskog grejanja 90C) i vlagu.
C.8. Kao armaturu predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja predvideti

ventile odgovarajueg nazivnog pritiska (Prilog br.6). Na najniim takama predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja predvideti prikljuke za odmuljivanje sa ventilima nazivnog otvora veeg ili jedankog 20 mm. Na najviim takama predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja predvideti prikljuke za ispust vazduha sa ventilom nazivnog otvora veeg ili jednakog 15 mm. Kod kunog razvodnog postrojenja na prikljucima za odmuljivanje i prikljucima za ispust vazduha iz instalacije mogu se primeniti kao armatura i loptaste slavine.
C.9. Pre projektovanja investitor je duan da pribavi Energetsku saglasnost sa

uslovima za projektovanje. Tim uslovima se definie: - toplotni izvor iz koga se vri snabdevanje toplotnom energijom, - temperaturski reim rada toplovodne mree u zimskom i letnjem periodu sa priloenim dijagramima i tabelama, - mesto i nain prikljuenja, - nazivni pritisak itd. Pri podnoenju zahteva za izdavanje Energetske saglasnosti sa uslovima za projektovanje investitor je duan da dostavi dva primerka situacije sa poloajem objekta, dostavi vaei planski akt, overeni Sinhron plan, korisnu povrinu koja e se grejati, namenu objekta, namenu prostorija i orijentacionu potrebnu koliinu toplote. Uslov za izdavanje. Energetske saglasnosti je regulisanje uea u trokovima izgradnje toplotnog izvora i toplovodne mree;
18
C.10. Toplotno optereenje objekta sainjavaju toplotno optereenje instalacije

centralnog grejanja, potrebna koliina toplote za instalaciju provetravanja ili klimatizacije i potrebna koliina toplote za pripremu potrone tople vode koja se moe ostvariti samo u toku grejne sezone. - Odreivanje toplotnog optereenja instalacije centralnog grejanja treba da bude sa proraunom toplotnih gubitaka prema vaeem JUS-u M.E6.010 sa spoljnom projektnom temperaturom i koeficijentima prolaza toplote prema vaeoj toplotnoj zatiti objekata JUS U.J5.600 i JUS U.J5.510 i sa unutranjim temperaturama prema nameni prostorija. - Potrebna koliina toplote za prikljuenu instalaciju provetravanja ili klimatizacije je koliina toplote potrebna za grejae vazduha u ventilacionoj, odnosno klima komori;
C.11. Izbor opreme vriti na bazi potrebne koliine toplote i drugih,

proraunima dobijenih podataka, za propisane parametre grejnog fluida, a iskljuivo prema garantovanim tehnikim karakteristikama opreme iz zvanine dokumentacije - kataloga proizvodaa, izdatih na bazi atesta. - Kod odredivanja izmenjivaa toplote mora se uzeti rezerva u kapacitetu na zaprljanje cevnog registra ili broja ploa - Tehniki podaci o stvarnom kapacitetu za konkretan temperaturski reim, padovima pritiska na primarnoj i sekundarnoj strani, nazivnim pritiscima i dimenzijama prikljuaka, koji se moraju unositi u proraune, predmer i grafiku dokumentaciju, tretiraju se samo po zvaninoj dokumentaciji katalozima proizvodaa. - Prilikom nabavke, ili uoi ugradnje, izmenjivaa toplote, uz atest za I.P.K., proizvoda izmenjivaa toplote mora da dostavi i sledeu dokumentaciju: - osnovne podatke o geometrijskim (konstruktivnim) karakteristikama izmenjivaa toplote - proraun toplotnih performansi i padova pritiska za reim spoljanjih projektnih temperatura (-18C, -14C, -10C, -6C, -2C, +2C, +6C, +10C, i +14C) - izvetaj o ispitivanju izmenjivaa toplote Izvetaj o ispitivanju izmenjivaa toplote mora da sadri podatke kojima se garantuju toplotna snaga i padovi pritiska za date parametre grejne/grejane vode. Ovaj izvetaj mora da, na bazi izvrenih ispitivanja prema JUS-u M.E5.100 (sa obaveznom primenom od 1980. god.) izvri akreditovana laboratorija shodno grupi standarda JUS/ISO 9000 ili laboratorija koju za ovu svrhu ovlasti JP Toplifikacija Poarevac. Ovo ispitivanje je obavezujue za sve proizvodae izmenjivaa, pri emu se ispitivanje vri za svaku osnovnu veliinu odreenog tipa izmenjivaa toplote. Sve naredne proizvedene serije nije neophodno ispitivati, osim ako 19
to ne zatrai sluba nadzora ili tehnakog pregleda objekta u koji se aparat ugraduje. - Za centralnu pripremu potrone tople vode primenjuju se izmenjivai toplote sa mogunou zagrevanja vode po zahtevu. - Izmenjivai toplote i toplovodni grejai vazduha u vazdunim i klima komorama moraju imati garantovani kapacitet za pokrivanje potrebnog toplotnog optereenja objekta na svim spoljnim temperaturama vazduha viim od spoljne projekne temperature i odgovarajuim temperaturama grejnog fluidra prema kliznom dijagramu kvalitativne regulacije kontinuirano od -18C do +16C.
C.12. Na osnovnim emama predajnih toplotnih podstanica i primerima

tehnolokih ema kunog razvodnog postrojenja, datim u prilogu, nisu prikazana regulaciona kola za: - regulaciju pritiska u razvodnom vodu predajne stanice, - ogranienje protoka u predajnoj stanici, - ogranienje protoka i centralnu regulaciju temperature vode u razvodnom vodu kunog razvodnog postrojenja, - ogranienje protoka i regulaciju temperature vodu u povratnom vodu predajne stanice. Na tim primerima tehnolokih ema su na mestima ugradnje regulacione opreme navedeni redni brojevi regulacionih kola datih u prilogu sa mestima ugradnje merno regulacione opreme;
C.13. Granice sistema daljinskog grejanja (Sl.1), koji pripada JPT, su ventili u
korenu vertikala kunog razvoda za objekte u kojima su vertikale izvedene po prostorijama objekta van stepeninog prostora, a za objekte koji su izvedeni sa vertikalama kroz stepenini prostor do ventila za prikljuenje stana ili poslovnog prostora. U industrijskoj zoni, granice sistema daljinskog grejanja koji pripada JPT su ventili ispred razdelnika i sabirnika. Za individualne objekte sa zonskim TPS, granice sistema daljinskog grejanja koji pripada JPT su ugraeni prikljuni ventili na 1 (jedan) metar od objekta.
20
INDIVIDUALNE TOPLOPREDAJNE STANICE
C.14. Prikljuivanje individualnog objekta na toplovodnu mreu se vri preko
individualne toplopredajne stanice (ITPS) koja ima zadatak da omogui regulisanu predaju i merenje utroka toplotne energije iz primarne mree toplifikacionog sistema sekundarnoj mrei kune instalacije; ITPS mora da bude povezana sa dispeerskim centrom JP Toplifikacija radi daljinskog oitavanja i ouvanja podataka i radi mogunosti daljinskog intervenisanja na rad ITPS-a. C.15. Uslovi meusobnih odnosa izmeu Isporuioca i Korisnika odreeni su Odlukom za proizvodnju, prenos i didstribuciju toplotne energije SO Poarevac i potpisanim Ugovorom o isporuci i naplati toplotne energije. C.16. Ovakvi objekti, koji su uglavnom individualni, kao i objekti kod kojih je to opravdano, prikljuuju se na toplifikacioni sistem prema projektnoj dokumentaciji koja je usvojena i overena od nadlene slube JP Toplifikacija. Principijelna ema individualne toplopredajne stanice data je u Grafikom delu Tehnikih uslova na Sl.7 C.17. Za ove objekte, ITPS mora da sadri mainski (termotehniki) i elektroenergetski deo sa sledeim elementima: - mainski deo - ploasti izmenjiva toplote, - elektromotorni prolazni regulacioni ventil, - Kalorimetar sa svojim elementima: ultrazvuni mera protoka, raunska jedinica i potreban broj temperaturskih senzora u cilju merenja potronje toplotne energije, - cirkulaciona pumpa potrebnog napora i protoka, - ekspanzioni sud dovoljne korisne zapremine na povratnom vodu sekundarnog kruga, - ventil sigurnosti sa pritiskom otvaranja 2-3 bar, - odvaja prljavtine na primarnoj i sekundarnoj strani, - talonik na primarnoj strani, - elektroenergetski deo - mikroprocesorski regulator za regulaciju temperatura i maksimalnog protoka u primaru a prema snazi potroaa. Regulisanje ambijentalne temperature se vri posredno i to regulacijom temperature vode u napojnom vodu radijatorskog grejanja u zavisnosti od spoljne temperature vazduha prema zadatoj funkcionalnoj zavisnosti sa korekcijom prema zadataj prostorijskoj temperaturi. - raunska jedinica merila toplotne energije, - indukcija rada cirkulacione pumpe, - osigurai, prekidai Sva oprema mora da zadovolji radni pritisak od 16 bara i temperaturu primarnog fluida 130C. 21
C.18. Merenje utroene toplotne energije i regulacija protoka vre se na
povratnom vodu primarnog kruga. C.19. Individualna toplopredajna stanica (ITPS) nabavlja se kao finalni proizvod od ovlaenih isporuioca koji su tehniku dokumentaciju o ITPS dostavili JP Toplifikacija i dobili saglasnost da ta dokumentacija odgovara tehnikim uslovima JP Toplifikacija. Za uvoznu opremu potrebno je izvriti nostrifikaciju tehnike dokumentacije. C.20. Elektropovezivanje i zatite se izvode prema Pravlniku o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona (Sl.list SFRJ 53/88). Vlasnik je duan da obezbedi napajanje elektrokomandnog ormana automatike i energetike preko odgovarajue sklopke FID 25/0,3. Vlasnik je duan da obezbedi potrebnu zatitu od opasnog napona dodira i sprovede potrebne mere izjednaenja potencijala. C.21. Izbor opreme vriti na bazi potrebne koliine toplote i drugih, proraunima dobijenih podataka, za propisane parametre grejnog fluida, a iskljuivo prema garantovanim tehnikim karakteristikama opreme iz zvanine dokumentacije - kataloga proizvodaa, izdatih na bazi atesta. - kod odredivanja izmenjivaa toplote mora se uzeti rezerva u kapacitetu na zaprljanje cevnog registra ili broja ploa u iznosu od 25-30% - Tehniki podaci o stvarnom kapacitetu za konkretan temperaturski reim, padovima pritiska na primarnoj i sekundarnoj strani, nazivnim pritiscima i dimenzijama prikljuaka, koji se moraju unositi u proraune, predmer i grafiku dokumentaciju, tretiraju se samo po zvaninoj dokumentaciji katalozima proizvodaa. C.22. Obavezna je ugradnja ploastih izmenjivaa toplote a prema uslovima iz prethodne take C.23. Ultrazvuni kalorimetar treba da bude priznat od Saveznog zavoda za mere i dragocene metale pri Saveznom ministarstvu za razvoj nauku i ivotnu sredinu i da ima Reenje o odobrenju tipa merila. C.24. Za individualne objekte sa pojedinanim TPS, granice sistema daljinskog rejanja koji pripada JPT su ugraeni prikljuni ventili na TPS sa primarne strane. Ugradnja tih ventila se preporuuje u ahti po ulasku cevovoda na parcelu korisnika ili prostoriji ispred prostorije u kojoj se nalazi ITPS, na mestu dostupnom za brzu intervenciju. C.25. Proizvoa ITPS daje kompletnu tehniku i atestnu dokumentaciju ITPSa. C.26. ITPS mora da ima merenje sledeih veliina: - temperatura spoljnjeg vazduha, - temperatura prostorije, - temperatura napojne vode sekundara, - temperatura povratne vode sekundara, - temperatura napojne vode primara, - temperatura povratne vode primara, - pritisak napojne vode primara, - pritisak povratne vode primara, - pritisak napojne vode sekundara, - pritisak povratne vode sekundara, ITPS (njena raunska jedinica) mora da ima oitavanje sledeih veliina: 22
- utroena toplotna energija, - trenutni i kumulativni protok, - trenutna snagu, - ostvarene temperature.
STANBENI I MEOVITI OBJEKTI
C.27. Predajna stanica moe da snabdeva toplotnom energijom vie objekata,

jedan objekat ili deo objekta s tim da se u jednom ulazu dozvoljava snabdevanje toplotnom energijom samo iz jedne predajne stanice;
C.28. Kod meovitih objekata na kunom razvodnom postrojenju razdvojiti

snabdevanje toplotnom energijom stambenog od poslovnog prostora;
C.29. Koncepcijsko reenje tehnoloke eme predajne toplotne podstanice i

kunog razvodnog postrojenja se odreuje na osnovu stvarnih potreba objekata sa najpovoljnijim reenjem cirkulacionih i regulacionih krugova u sekundarnom delu. Na slikama 2 do 7 prikazane su osnovne eme predajnih toplotnih podstanica i dati neki primeri tehnolokih ema kunog razvodnog postrojenja. Koncepcija tehnoloke eme kunog razvodnog postrojenja mora biti tako odreena da obezbeuje: - optimalno reenje cirkulacije grejnog fluida kroz zajedniki deo kunog razvodnog postrojenja i prikljuene instalacije za konkretne potrebe objekta, - optimalno reenje regulacionih krugova prema konkretnim potrebama objekta, - pravilnu raspodelu protoka fluida po prikljuenim instalacijama, - garantovanu funkcionalnost svih prikljuenih instalacija. Pritom, treba ispotovati osnovne principijelne smernice iz datih primera za postavljanje prikljuaka i armature za merne i kontrolne instrumente i ureaje za merenje i kontrolu temperature, pritiska i protoka grejnog fluida. Sem toga tehnoloka ema kunog razvodnog postrojenja projekta termotehnikih instalacija mora imati precizno i detaljno definisano i naznaeno osiguranje, ekspanziju i zatitu svih prikljuenih grejnih 23
instalacija, izmenjivaa toplote i sudova pod pritiskom, u svemu prema JUS-u M.E6201-205, to na primerima ema na slikama broj 2 do 7 nije detaljno prikazano.
C.30. Na svim emama uslovno prihvatiti broj izmenjivaa toplote, visinsko

zoniranje i broj zonskih regulacija;
C.31. Na napojnom vodu predajne stanice, ispred ulaza vode u izmenjiva

toplote (IT) predvideti ugradnju odvoda za odmuljivanje i odzraavanje sa mehanikim filterom;
C.32. Regulator pritiska na direktnim predajnim stanicama ugraditi u sluaju

kada je pad pritiska kroz direktnu predajnu stanicu manji od raspoloive razlike pritisaka na mestu prikljuivanja direktne predajne stanice. Nazivni pritisak kunog razvodnog postrojenja i unutranje instalacije mora biti isti kao i nazivni pritisak toplovodne mree;
C.33. Regulator pritiska na indirektnim predajnim stanicama ugraditi u sluaju

kada je pad pritiska kroz indirektnu stanicu manji od raspoloive razlike pritisaka na mestu prikljuenja predajne stanice;
C.34. Predvideti ugradnju pneumatskih, mehanikih ili regulatora pritiska sa

elektromotornim pogonom;
C.35. Ako nema potrebe za ugradnjom regulatora pritiska na razvodnom vodu

predajne stanice za merenje pritiska predvideti samo jedan manometar;
C.36. Regulator diferencijalnog pritiska u indirektnim predajnim stanicama

ugraditi u sluaju kada, po podacima proizvoaa prolazno elektromotorni regulacioni ventil ne moe da savlada raspoloivu razliku pritisaka na EMRV.;
C.37. Mogu se ugraivati izmenjivai toplote sa spiralnim ili U cevima

izraenim od bakra ili legure bakra ukoliko su otporni na baznu vodu (pH = 9-9,5), to se potvruje atestima proizvodaa opreme. Pri izboru materijala zagrevnih povrina razmenjivaa toplote za centralnu pripremu PTV voditi rauna i o tome da grejni fluid (voda iz vodovoda) sadri rastvoreni kiseonik i da primenjeni materijal mora da bude otporan na kiseoniku koroziju. Dozvoljena je i ugradnja ploastih izmenjivaa toplote Ne dozvoljava se ugradnja izmenjivaa toplote sa orebrenim cevima.
C.38. Predvideti mogunost hemijskog pranja izmenjivaa toplote korienjem

ventila za ispust vazduha i odmuljivanje;
C.39. Predvideti punjenje i dopunjavanje unutranjih instalacija hemijski

pripremljenom vodom iz primarne toplovodne mree, samo kod toplotnih 24
podstanica koje su smetene u prostorije sa kojima raspolae JPT, gde dopune iskljuivo vre nadlene slube JPT. Za TPS individualnih korisnika ne ugraivati prikljuak za punjenje, jer se ne nalaze pod stalnom kontrolom slubi JPT. Za punjenje i dopunjavanje sekundarne instalacije, gde je to dozvoljeno, predvideti kratku vezu - prikljuak kao to je na primerima ema prikazano, s tim da on ne moe biti vee dimenzije od DN 20. Na prikljuku predvideti tri ravna prolazna ventila nazivnog pritiska primarne toplovodne mree s tim da dva ventila budu sa strane veeg pritiska; C.40. U sistemu kvalitativne i kvalitativno - kvantitativne regulacije predvideti ugradnju regulacionog ventila sa elektromotornim pogonom;
C.41. Kod direktnih predajnih stanica mesto meanja razvodne i povratne vode
predvideti na rastojanju najmanje 20D od razdelnika u kunom razvodnom postrojenju, ukljuujui i lokalne otpore. Menu vezu dimenzionisati za potreban projektovani protok potujui kriterijum jednakosti brzine strujanja grejnog fluida u taki meanja, a samu vezu ili cirkulacioni krug obezbediti potrebnim mernim i regulacionim organima kojim e se protoci precizno regulisati. Iza take meanja obavezno obezbediti zonu meanja u vidu ravne deonice minimalne duine 10D.
C.42. Kod direktnih predajnih stanica merno mesto temperature za centralnu

regulaciju temperature vode u razvodnom vodu kunog razvodnog postrojenja ugraditi na samom ulazu u razdelnik; Na napojnom vodu predajne stanice, ispred ulaza vode u izmenjiva toplote (IT) predvideti ugradnju mehanikog filtera;
C.43. Broj grana na razdelniku i sabirniku predvideti prema vrsti potroaa i

potrebama zoniranja instalacije.
C.44. Prema veliini, obliku i poloaju objekta u odnosu na strane sveta i

susedne objekte oceniti potrebu i predvideti zonsku automatsku regulaciju temperature u instalaciji centralnog grejanja. Kada nema zoniranja prema stranama sveta obavezno predvideti automatsku regulaciju prema spoljnoj temperaturi vazduha u cilju utede toplotne energije. Prema potrebi zbog visine objekta, u cilju zatite grejnih tela od visokog statikog pritiska, predvideti visinsko zoniranje instalacije centralnog grejanja.
C.45. Na svakoj grani predvideti cirkulacionu pumpu za savladavanje ukupnog

pada pritiska i ostvarivanje prinudne cirklacije u instalaciji. 25
Zavisno od veliine ukupnog pada pritiskar u instalaciji, zatim od broja grana, vrste prikljuenih potroaa i od primenjenog naina automatske regulacije temperature predvideti cirkulacionu pumpu u krugu izmenjivaa toplote, odnosno kunog razvodnog postrojenja. Kod ugradnje cirkulcionih pumpi kunog razvodnog postrojenja predvideti ugradnju runih predregulacionih ventila, za priguenje vika napora da bi se omoguilo podeavanje protoka cirkulacionih pumpi na projektovanu odnosno potrebnu vrednost. Na usisu i potisu cirkulacionih pumpi predvideti prikljuke za ureaje za merenje pritiska
C.46. Na svakoj grani predvideti prikljuke i armaturu za merne i kontrolne

instrumente i ureaje za merenje i kontrolu temperature, pritiska i protoka grejnog fulida. Za merenje i regulisanje protoka fluida predvideti na svakoj magistralnoj grani (koja ima svoju cirkulacionu pumpu ukljuujui i zbirnu od izvora do razdelnika tj. sabirnika ka izvoru) pouzdanu stalnu mernu stanicu protoka kao npr. mernu blendu, ili mlaznicu, ili Venturi cev. U istom strujnom krugu za regulisanje predvideti regulacioni ventili ili regulacionu klapnu (koji moraju da imaju pouzdane i precizne pokazivae regulacionog poloaja iji mehanizam mora biti takav da omogui ponovljivost istog poloaja - bez praznog hoda izmedu ruice i zatvaraa). Za zatvaranje protoka grejnog medija predvideti obine ventile, da ne bi zatvaranjem na regulacionoj armaturi bila poremeena prethodno izvrena regulacija, osim u sluaju kad regulaciona armatura ima precizan graninik regulacionog poloaja. Radi kontrole hidraulikih napora i otpora i to: ispred i iza svake pumpe ili grupe pumpi, ispred i iza izmenjivaa toplote (kod sistema sa indirektnom primopredajom toplote), na sekundarnoj strani kune grejne instalacije u toplotnoj podstanici predvideti na grejnim cevovodima mufove sa slavinicama R 1/4" radi prikljuenja kontrolnih diferencijalnih manometara.
C.47. Na svakoj grani predvideti prikljuke za pranjenje unutranje

instalacije;
C.48. Na predajnim stanicama kod kojih potroa ima radijatorsko grejanje i

vazduno grejanje i/ili klimatizaciju predvideti zaseban vod za vazduno grejanje i/ili klimatizaciju sa mogunou merenja i regulacije protoka vode;
C.49. Predajne stanice i kuna razvodna postrojenja iz predhodnog lana

projektuju se samo za sistem kvalitativno-kvantitativne regulacije;
26
C.50. Kod predajnih stanica, ako to uslovi (pritisci) dozvoljavaju moe se

dozvoliti direktno prikljuenje za vazduno grejanje i/ili klimatizaciju na nain sa slike 5;
C.51. Izbor elemenata zajednikog dela predajne stanice iz lana C.35. vriti
prema maksimalnom protoku jednakom zbiru protoka za radijatorsko grejanje i vazduno grejanje i/ili klimatizaciju. Izbor elemenata predajne stanice za radijatorsko gejanje vriti prema protoku za radijatorsko grejanje. Izbor elemenata za deo predajne stanice za vazduno grejanje i/ili klimatizaciju vriti za protok vazdunog grejanja i/ili klimatizacije;
C.52. Na primerima tehnolokih ema nije posebno prikazano vazduno

grejanje ali je principijelna ema ista kao kod klimatizacije;
C.53. Izbor elemenata zajednikog dela predajne stanice u sluaju grejanja i

pripreme sanitarne vode vriti prema maksimalnom protoku od 125% protoka za radijatorsko grejanje. Prema istom protoku vriti izbor elemenata za deo predajne stanice za radijatorsko grejanje;
C.54. Predvideti iskljuivo vertikalne rezervoare za PTV sa obaveznim

umirenjem strujanja na ulazu hladne vode;
C.55. Predvideti merenje i regulaciju protoka PTV u objektu; C.56. Predvideti merenje i regulaciju protoka PTV kroz izmenjivae toplote. C.57. Predvideti ugradnju vodomera za registraciju utroka PTV u toplotnoj
podstanici;
C.58. Sve povrine koje dolaze u dodir sa PTV moraju da budu izvedene od
odgovarajueg materijala, a prema propisima za izradu sanitarnih i vodovodnih instalacija;
C.59. Za omekavanje sanitarne potrone tople vode ugraditi sistem - ureaj za

kontinuirano omekavanje vode primenom odgovarajuih sredstava u skladu sa sanitarnim propisima. Ureaj projektovati za maksimalni protok sanitarne potrone tople vode.
C.60. Kod predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja sa radijatorskim

grejanjem, centralnom pripremom PTV i vazdunim grejanjem i/ili klimatizacijom predvideti: - ogranienje ukupnog protoka u zimskom reimu, - ogranienje protoka za vazuno grejanje i/ili klimatizaciju u zimskom reimu, - ogranienje protoka kroz dogreja za PTV u zimskom reimu, to je i ogranienje ukupnog protoka u letnjem reimu rada, 27
- centralnu regulaciju temperature vode u razvodnim vodovima kunog razvodnog postrojenja za radijatorsko i vazduno grejanje i/ili klimatizaciju, - regulaciju temperature vazduha, - regulaciju temperature PTV u rezervoaru;
C.61. Izbor elemenata zajednikog dela predajnih stanica iz lana C.55. vriti
prema maksimalnom protoku od 125% protoka radijatorskog grejanja i 100% protoka vazdunog grejanja i/ili klimatizacije. Prema istom protoku vriti izbor elemenata za zajedniki deo predajne stanice za radijatorsko grejanje i vazduno grejanje i/ili klimatizaciju i deo predajne stanice za radijatorsko grejanje;
C.62. Izbor elemenata kroz deo predajne stanice iz lana C.55 za centralnu
pripremu PTV - grana kroz dogreja, vriti prema maksimalnorn protoku od 100% protoka za radijatorsko grejanje. Izbor elemenata kroz deo predajne stanice za vazduno grejanje i/ili klimatizaciju vriti prema protoku od 100% protoka za vazduno grejanje i/ili klimatizaciju
POSLOVNI OBJEKTI
C.63. Poslovni objekti, kao graevinske celine, sa jednim ili vie pravnih lica
prikljuuju se na grejne sisteme preko jedne ili vie predajnih stanica a prema datim uslovima JPT;
C.64. Predajne stanice za poslovne objekte rade u sistemu kvalitativnokvantitativne regulacije;
CENTRALNE PREDAJNE STANICE
C.65. Objekti mogu da se prikljue na sisteme grejanja preko centralnih

predajnih stanica koje su nastale rekonstrukcijom toplotnih izvora i povezivanjem na toplovodnu mreu drugog toplotnog izvora.
C.66. Prilikom rekonstrukcije toplotnih izvora u centralne predajne stanice

maksimalno potovati postojee stanje;
28
ZAVRNE ODREDBE
C.67. Glavni mainski projekat predajne stanice i kunog razvodnog

postrojenja pored ostalog sadri: - Sve neophodne termike i hidraulike proraune i izbor svih elemenata i opreme predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja na bazi potrebne koliine toplote, propisanih parametara grejnog fluida i drugih proraunima dobijenih podataka, a u svemu prema zahtevima, preporukama i garantovanim tehnikim karakteristikama proizvodaa. - Proraun hidraulike za sve grane u predajnoj stanici i kunom razvodnom postrojenju sa elementima regulacije. - Ukupne instalisane kapacitete predajne stanice za radijatorsko grejanje, vazduno grejanje, klimatizaciju i centralnu pripremu PTV za stambeni, poslovni i garani prostor. - Toplotno optereenje, specifino toplotno optereenje po 1 m2 grejnih prostorija i specifino toplotno optereenje po 1m3 grejnih prostorija za objekat u celini i razvrstano po vrstama potroaa (stambeni, poslovni i garani prostor). - Situaciju objekta sa naznaenom orijentacijom, poloajem i optereenjem toplotne podstanice, podelom objekta na regulacione zone sa poloajem mernih mesta temperature spoljnog vazduha i ruom vetrova. - Dispoziciju opreme u toplotnoj podstanici u razmeri 1:20 sa potrebnim brojem preseka za potpuno definisanje rasporeda opreme i vodenja i oslanjanja cevovoda, naroito sa aspekta spreavanja strukturne buke. - Kod otvorenog sistema osiguranja ekspanzijc dispoziciju otvorenog ekspanzionog suda na graevinskoj osnovi etae na kojoj se ugraduje sud i detaljem njegove ugradnje u vertikalnom preseku sa visinskim kotama koje tu ugradnju definiu. - emu veze predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja sa svim podacima i karakteristikama predviene opreme, dimenzijama i nazivnim pritiscima armature, definisanim dimenzijama i toplotnim optereenjima cevovoda i u sluaju otvorenog sistema osiguranja ekspanzije sa naznaenom apsolutnom visinskom kotom dna suda i apsolutnim visinskim kotama vazdunih mrea svih prikljuenih grejnih instalacija. - Izvod iz glavnog projekta vodovoda i kanalizacije tj. crte osnove na kojoj je dotina podstanica u kojoj je dat i detalj rashladno-odumljne jame, radne zapremine 1m3 , bilo da je ona u podstanici ili neposredno uz nju komplet sa automatikom i pumpom za prepumpavanje u kanalizaciju kada je to neophodno. Ako je jama u toplotnoj podstanici mora da ima reetkasti poklopac. 29
- Izvod iz glavnog gradevinskog projekta tj. crte osnove toplotne podstanice sa ucrtanim temeljnim stopama opreme predvidene projektom termotehnikih instalacija sa odgovarajuim izvodom iz statikog prorauna. A u sluaju primene otvorenog ekspanzionog suda iste graevinske detalje na mestu njegove ugradnje. - Potvrdu o usaglaenosti glavnih projekata potpisanu od odgovornih projektanata: graevisnko-arhgitektonskog projekta, statike objekta, instalacije vodovoda i kanalizacije, elektro instalacije jake struje, elektro instalacije slabe struje i termotehnikih instalacija.
C.68. Glavni projekat predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja mora

biti usaglaen sa Glavnim mainskim projektom toplovodne mree i Glavnim mainskim projektom unutranjih instalacija o emu mora postojati pismena izjava potpisana od strane odgovornog projektanta;
C.69. Kod meovitih sistema u sekundarnom delu toplotne podstanice gde se

pojavljuju niskotemperaturski sistemi, kao to je to sluaj kod ventilatorkonvektora, klimatizacije i slino, mora se izvriti meanje svih povratnih voda radi izjednaenja temperatura pre ulaska vode u izmenjiva toplote. C.70. Posebnom stavkom predmera radova predvideti ispitivanje funkcionalnosti kompletiranih krugova automatske regulacije grejnih postrojcnja u toplotnoj podstanici sa izradom izvetaja koji potpisuju prisutna slubena lica: nadzorni organ, predstavnik proizvodaa automatike i rukovodilac radova. U pogodbenim i tehnikim uslovima propisati ovo ispitivanje i uslove ispitivanja. C.71. Na prikljucima grana na sabirniku kunog razvodnog postrojenja, u cirkulacionom krugu izmenjivaa toplote, odnosno kunog razvodnog postrojenja i na mestima grananja hroizontalne cevne mrce predvideti ugradnju runih regulacionih ventila na povratnim granama sa mogunou prethodne regulacije protoka. Veliinu vika napora, odnosno pozicije regulacije (za usvojeni tip ventila) upisati pored odgovarajuih ventila na crteu ema toplotne podstanice i crteu Horizontalna cevna mrea. Posebnom stavkom u predmeru radova predvideti izvodenje radova na podeavanju ovih regulacionih ventila na predviene pozicije regulacije. C.72. Posebnom stavkom u predmeru radova predvideti merenje protoka po granama prikljuaka, u cirkulacionom krugu izmenjivaa toplote, odnosno kunog razvodnog postrojenja i na mestima grananja horizonlalne cevne mree i to primenom atestiranih instrumenata, a po svetski priznatim mctodama. Stavka mora da obuhvati i izradu i isporuku tri primerka Elaborata Izvetaja o izvrenom merenju i regulaciji protoka. 30
C.73. U poglavlju Pogodbeni i tehniki uslovi dati posebne stavke i

uputstva: - Za hidrauliko balansiranje protoka grejnog fluida u svim delovima grejne instalacije postavljanjem odgovarajuih regulacionih ventila za prethodnu regulaciju protoka na prikljuke i grane u toplotnoj podstanici, na granama horizontalne cevne mree, usponskim vodovima i grejnim telima i njihovo podeavanje na predviene pozicije regulacije. - Za merenje protoka grejnog fIuida na svim predvienim mestima u izvedenoj instalaciji a nakon obavljene hidraulike probe, ispiranja instalacije i ukljuivanja cirkulacionih pumpi, i to pomou atestiranih instrumenata primenom svetski priznatih metoda. - Predvideti da se ispitivanje moe vriti i hladnom vodom, odnosno i u letnjem periodu, a moe se koristiti i vodovodska voda, koju treba pred poetak grejne sezone ispustiti iz instalacije i istu napuniti omekanom vodom (JUS M.E2.011). - Napomenuti da se u protocima grejnog fluida netoleriu podbaaji, a da se prebaaji toleriu na granama u toplotnoj podstanici do 10%, na vertikalama i grejnim telima do 20%. - Propisati da se nakon dobijanja optimalnih rezultata protoka grejnog fluida mora sainiti Elaborat - Izvetaj o izvrenim merenjima i regulaciji protoka i isporuiti ga u tri primerka, koji mora da sadri u opisnom delu opis ispitivane instalacije, opis mernog reima sa brojem obrta pumpi, regulacione poloaje regulacionih ventila i ventila na prestrujnim vezama, zatim primenjenih mernih instrumenata kao i merne metode. U grafikom delu: dijagrame zavisnosti protoka od napora svih primenjenih mernih stanica, odnosno dijagram regulacije primenjenih regulacionih ventila, zatim osnove sa prikazanom horizontalnom cevnom mreom sa rasporedom mernih mesta (regulacioni ventili) i auriranu emu veze toplotne podstanice sa rasporedom mernih mesta i podacima o stvarnoj ugraenoj opremi. - Rezultati regulacije kunih grejnih instalacija se proveravaju od strane specijalizovanih ekipa JPT u okviru procedure tehnikih pregleda kojim se uslovljava dobijanje upotrebne dozvole za objekat.
31
D. TEHNIKI USLOVI ZA MAINSKO PROJEKTOVANJE UNUTRANJIH INSTALACIJA
UNUTRANJA INSTALACIJA ZA RADIJATORSKO GREJANJE
D.1. Za daljinske sisteme grejanja projektovati i na njih prikljuivati unutranje

instalacije dvocevnog sistema radijatorskog grejanja,
D.2. Temperaturni reim radijatorskog grejanja u kunoj instalaciji je 90/70C; D.3. Kao grejna tela predvideti radijatore, s tim to kod direktnog prikljuenja
moraju biti za radni pritisak P = 6 bar, a probni Pp = 9 bar - prema vaeem JUS-u. Dimenzionisanje grejnih tela se vri prema izraunatim potrebnim koliinama toplote, a po zvaninim podacima iz kataloga proizvodaa, potvrenim atestima nadlenih institucija. Maskiranje radijatora se dozvoljava samo u izuzetnim sluajevima, kada se grejna tela dimenzioniu sa dodatkom za odreenu masku, iji detalj mora biti priloen u grafikoj dokumentaciji, sa overenom usaglaenou projektanata instalacije grejanja i projektanta enterijera, odnosno gradevinsko-arhitektonskog projekta. Po pomonim prostorijama kao grejna tela mogu se predvideti registri od glatkih elinih cevi.
D.4. U jednom sistemu grejanja predvideti grejna tela iste vrste; D.5. Horizontalnu cevnu mreu, usponske vodove i radijatorske prikljuke
voditi vidno ili maskirano s tim da u oba sluaja instalacija bude pristupana za eksploataciju i odravanje. Definisati nagib horizontalne cevne mree. Cevnu mreu dimenzionisati sa postepenim padom brzine strujanja od podstanice ka najudaljenijim grejnim telima. Skokovi brzina strujanja fluida u mrei moraju biti to manji. Brzine strujanja u vertikalama moraju biti takve da pri svim temperaturnim reimima garantovano ne prouzrokuju smanjenje ili prekid protoka u grejnim telima.
D.6. Na radijatorskim prikljucima, na dovodnom vodu predvideti ugradnju

radijatorskih ventila sa mogunou prethodne regulacije.
32
Veliinu vika napora, odnosno pozicije prethodne regulacije (za usvojeni tip ventila) upisati pored odgovarajuih ventila na crteu ema usponskih vodova. Posebnom stavkom u predmeru radova predvideti izvoenje radova na podeavanju radijatorskih ventila na predviene pozicije regulacije. Po elji i na izriit zahtev investitora na radijatorskim prikljucima je mogue predvideti i ugradnju termo-regulacionih radijatorskih ventila. Termoregulacioni ventili moraju biti sa ogranienjem temperature tako da pozicija regulacije najvie sobne temperature bude Tmax = 20C, to bi trebalo da omogui projektovanu raspodelu fluida po grejnim telima u instalaciji.
D.7. Na radijatorskim prikljucima, na povratnom vodu predvideti ugradnju

radijatorskih navijaka sa mogunou zatvaranja;
D.8. Za regulaciju protoka u horizontalnoj cevnoj mrei i priguenje vika

napora na povratnim vodovima prikljuaka usponskih vodova na horizontalnu mreu, predvideti ugradnju specijalnih ventila za usponske vodove sa mogunou prethodne regulacije i mogunou prikljuenja diferencijalnog manometra radi kontrole veliine priguenja. Veliinu vika napora, odnosno pozicije regulacije (za usvojeni tip ventila) upisati pored odgovarajuih ventila na crteu ema usponskih vodova ili crteu koji definie njihov poloaj u instalaciji. Posebnom stavkom u predmeru radova predvideti izvodenje radova na podeavanju ovih ventila na predviene pozicije regulacije. Kao organe za zatvaranje u horizontalnoj razvodnoj mrei i na potisnim usponskim vodovima primeniti ravne prolazne ventile. Izmedu dva pregradna organa predvideti ventil, slavinu ili ep za pranjenje deonice prenika jednakog preniku cevi. Izuzetno prenik moe biti manji ali nikad ispod 20mm. Ovo naroito vai za dno registra nainjenog u vidu vertikale datog na slici 2;
D.9. Ispust vazduha iz instalacije predvideti preko vazdune mree na najvioj

etai ojbekta. Odzranu mreu, razdvojenu po zonama horizontalne razvodne mree, svesti u jedan od sigurnosnih vodova otvorenog ekspanzionog suda. Ako sistem nije sa otvorenim ekspanzionim sudom ili je sigurnosni vod srazmerno daleko dozvoljava se upotreba vazdunih sudova, datih na slici l, po jedan za zonu, sa odvazduenjem svedenim u toplotnu podstanicu sa stalnim nagibom prema toplotnoj podstanici;
D.10. Vrednost probnog pritiska instalacije centralnog grejanja na hladno

treba da iznosi 2 bara vie od maksimalnog hidrostatikog pritiska uveanog za veliinu napora cirkulacione pumpe. 33
Vreme trajanja ispitivanja je minimum 6h prema JUS-u M.E6.0l2 od 23.03.1991. god.
D.11. Predmerom radova predvideti posebnu stavku za ispiranje instalacije.

Tehnikim uslovima projekta propisati nain ispiranja, kontrolu kvaliteta vode i sainjavanje zapisnika o tome, sa potpisima odgovornih lica;
D.12. U sluaju voenja sekundarne mree van objekta u okolnom terenu vae
uslovi kao i za primarni toplovod i uslovi ureenja prostora na trasi toplovoda, to podrazumeva vertikalnu i horizontalnu sinhronizaciju sa svim objektima infrastrukture;
D.13. Kod meovitih objekata izdvojiti zasebne cevne mree sa voenjem

posebnih grana za stambeni i poslovni prostor iz toplotne podstanice, a to treba da omogui zasebno merenje i registrovanje utroka toplotne energije. D.14. Voenje horizontalne cevne mree u kanalima u podu nije dozvoljeno. Za vodenje horizontalne cevne mree iznad atomskih sklonita, trafostanica i ostalih prostora dozvoljava se voenje u tehnikim etaama pod uslovom da se obezbedi visina od poda do donje ivice najnie grede u tom prostoru od 1.8 m i ostali uslovi po HTZ merama koji e omoguiti pristup za normalno odravanje i neophodne intervencije tokom eksploatacije. Kada nema tehnike etae, na tom delu objekta mreu treba voditi po mogunosti vidno iznad poda ili ispod plafona naredne etae uz moguu primenu lakih demontanih maski;
D.15. Svi elementi predvieni projektom za ugradnju u instalaciju moraju imati

odgovarajue ateste i sertifikate izdate od strane ovlaenih i akreditovanih institucija i laboratorija, shodno uslovima grupe standarda JUS/ISO 9000. D.16. Glavni mainski projekat unutranje instalacije centralnog grejanja pored ostalog sadri: - izvod iz elaborata graevinske fizike koji se odnosi na toplotnu zatitu objekta i proraun koeficijenata prolaza toplote K (JUS U.J5.510 i JUS U.J5.600), - proraun toplotnih gubitaka prema vaeem JUS-u M.E6.010 i vaeoj toplotnoj zatiti objekata JUS U.J5.510 i JUS U.J5.600, sa unutranjim temperaturama prema nameni prostorija po vaeoj Odluci grada o snabdevanju toplotnom energijom, - proraun grejnih tela sa odreivanjem veliine grejnih tela prema izraunatim potrebnim koliinama toplote i stvarnom odavanju toplote grejnih tela po zvaninim podacima proizvodaa, potvrenim atestima, - detaljan i precizan hidrauliki proraun cevne mree, 34
- proraun regulacije horizontalne i vertikalne cevne mrec, - proraune kompenzacije i samokompenzacije toplotnih dilatacija cevne mree. - proraun vrstih i kliznih oslonaca i crte(e) sa oznaenim vrstim osloncim, kompenzatorima, samokompenzatorima sa usklaenim oznakama iz prorauna i predmera i prcdrauna, - crte horizontalne cevne mree sa naznaenim voenjem cevne mree: pod usponom, sa nominalnom vrednosti predvidenog nagiba, naznaenim pravilnim izdvajanjem ogranaka i vertikala kod ravanja mree i naznaenin dimenzijama i toplotnim optereenjem svih deonica, - za objekte sa kaskadno smaknutim lamelama poduni presek objekta sa glavnim cevnim vodovima horizontalne cevne mree sa definisanim usponima, prikazom svih skokova, vazdunih sudova, slavina za pranjenje, ukrtanja sa vodovodom i kanalizacijom i rasporedom vrstih oslonaca kojim se obezbeuje kompenzacija toplolnih dilatacija. - osnove etaa objekta sa rasporedom grejnih tela u razmeri, sa naznaenim i definisanim svim etairanjima vertikalnih cevnih vodova u smislu dimenzija, toplotnog optereenja, nagiba i predviene lokacije. - crte vazdune mree sa definisanim usponom i svoenjem u vazdune sudove izdvojene po zonama cevne mree i naznakom da se cevi za ispust vazduha iz tih sudova svode u otvoreni ekspanzioni sud ili toplotnu podstanicu. - emu usponskih vodova sa naznaenirn svim etairanjima vertikala, vrstim takama, kompenzatorima, pravilnim izdvajanjcm vertikala potopljenih grejnih tela, datim pozicijama regulacije radijatorskih ventila i ventila na usponskim vodovima, naznaenim dimenzijama i toplotnim optereenjima svih deonica. - karakteristian vertikalni presek objekta iz gradevisnko-arhitektonskog projekta, koji obuhvata tehniku etau ukoliko je ima i definie njenu visinu. - graevinske osnove moraju biti tane, u standardnoj razmeri R=1:50, pregledne, bez graevinsko-arhitektonskih kota i sa obaveznom oznakom orjentacije objekta. - pismenu izjavu potpisanu od strane odgovornog projektanata o usaglaenosti sa Glavnim mainskim projektom predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja. - Potvrdu o usaglaenosti glavnih projekata potpisanu od odgovornih projektanata: graevinsko-arhitektonskog projekta, elaborata graevinske fizike, statike objekta, instalacije vodovoda i kanalizacije, elektro instalacijc jake strujc, elektro instalacije slabe struje i termotehnikih instalacija.
35
UNUTRANJE INSTALACIJE ZA POTRONU TOPLU VODU (PTV)
D.17. Glavni projekat unutranjih instalacija za PTV uraditi prema odredbama

vaeih Uslova i tehnikih normativa za projektovanje stambenih zgrada i stanova grada Beograda;
D.18. Projektant Glavnog projekta unutranjih instalacija za PTV duan je da

sarauje sa projektantom Glavnog mainskog projekta u kome je obraeno kuno razvodno postrojenje sa centralnom pripremom PTV;
D.19. Temperatura PTV na potronom mestu i vreme isporuke definiu se

vaeom Odlukom grada o snabdevanju toplotnom energijom.
D.20. Unutranja instalacija za PTV se sastoji od horizontalnog i vertikalnog

razvodnog i povratnog voda, prikljuaka za potrona mesta i armature za zatvaranje i regulaciju.
D.21. Predvideti snabdevanje PTV unutar jednog ulaza iz iste predajne stanice
iz koje se ulaz snabdeva toplotnom energijom za zagrevanje prostorija;
D.22. Duina prikljuka za potrono mesto ne sme da bude kraa od 30cm i

dua od 3m;
D.23. Za svaku vertikalu predvideti povratni vod pri emu spajanje razvodnog i
povratnog voda predvideti izmedu najvieg i prethodnog potronog mesta na vertikali.
D.24. Cevovod i armaturu unutranje instalacije za PTV izvesti od materijala

propisanih za izradu sanitarnih vodovodnih instalacija;
D.25. Ukoliko pritisak hladne vode iz vodovodne mree u odnosu na visinu

objekta ne zadovoljava potrebno je predvideti odgovarajue postrojenje kojim se obezbeduje propisani pritisak na najnepovoljnijem potronom mestu;
D.26. Izborom toplotne izolacije i cirkulacije vode kroz razvodnu i povratnu

mreu obezbediti da pad temperature cirkulacionom krugu ne bude vei od 2C; PTV u najnepovoljnijem
D.27. Predvideti toplotnu izolaciju razvodne i povratne mree i prikljuaka za

potrona mesta koja je postojana u trajnoj eksploataciji, propisno postavljena i ne pospeuje koroziju cevovoda;
D.28. Glavni projekat unutranjih instalaija za PTV i Glavni mainski projekat

u kome je obraeno kuno razvodno postrojenje sa centralnom pripremom 36
PTV moraju da sadre pismenu izjavu potpisanu od strane odgovornih projektanata o medusobnoj usaglaenosti;
D.29. Sastavni deo Glavnog mainskog projekta u kome je obraeno kuno

razvodno postrojenje sa centralnom pripremom PTV je izvod iz Glavnog projekta unutranjih instalacija za PTV, koji sadri: - emu razvoda unutranje instalcije za PTV unutar objekta sa naznaenim dimenzijama cevovoda i armature, - izvod iz prorauna hidraulike sa padovima pritisaka na svim deonicama i elementima za regulaciju, - izvod iz prorauna toplotne izolacije sa padovima temperature; - izvod iz prorauna toplotnih dilatacija i nain reavanja kompenzacije.
D.30. Predmerom radova predvideti posebnu stavku za ispitivanje vazdune

propustljivosti stanova odnosno poslovnih prostorija u svemu premu JUS-u U.J5.100 sa sainjavanjem Izvetaja koji treba da bude potpisan od strane glavnog izvoaa graevinskih radova, kooperanta za ugradnju graevinske stolarijc i bravarije i izvoaa instalacije centralnog grcjanja. D.31. Predmerom radova predvideti posebnu stavku za terensko merenje i ispitivanje kvaliteta ugraene termoizolacijc spoljnih zidova a prema JUSu U.J5.062 sa sainjavanjem Izvetaja koji treba da bude potpisan od strane glavnog izvoaa graevinskih radova, kooperanta za ugradnju termoizolacije i izvoaa instalacije centralnog grcjanja. D.32. U pogodbenim i tehnikim uslovima predvideti posebne stavke za ispitivanje toplotne funkcije objekta i to: - za ispitivanje vazdune propustljivosti prema JUS-u U.J5.100 koje treba da organizuju zajedniki: glavni izvoa graevinskih radova, kooperant za ugradnju gradevinske stolarije i bravarije i izvoa instalacije centralnog grejanja i da po izvrenom ispitivanju saine i ispostave overen izvetaj, a da pritom cena ovog ispitivanja moe iznositi najvie 4% od vrednosti materijala i ugradnje stolarije i bravarije. - za terensko merenje, pregled i ispitivanje kvalileta ugraene termike izolacije spoljnih zidova JUS-u U.J5.062 koje treba da organizuju zajedniki: glavni izvoa graevinskih radova, izvoa termoizolaterskih radova i izvoa instalacije ccntralnog grejanja i da po izvrenom ispitivanju saine i ispostave overen Izvetaj, a da pritom cena ovog ispitivanja moe iznositi najvie 3% od vrednosti materijala i ugradnje termoizolacije.
37
TEHNIKI USLOVI
I- MAINSKO, ELEKTRO I GRAEVINSKO PROJEKTOVANJE
Deo: E. TEHNIKI USLOVI ZA ELEKTRO PROJEKTOVANJE PREDAJNIH STANICA I KUNIH RAZVODNIH POSTROJENJA F. TEHNIKI USLOVI ZA ELEKTRO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREA
38
E. TEHNIKI USLOVI ZA ELEKTRO PROJEKTOVANJE PREDAJNIH STANICA I KUNIH RAZVODNIH POSTROJENJA

ELEKTRINI RAZVOD NAPAJANJE ELEKTRINOM ENERGIJOM
E.l. Svi elektrini potroai u toplotnoj podstanici napajaju se elektrinom

energijom iz posebnog razvodnog ormana. Razvodni orman je izraden od dva puta dekapiranog lima, stepena zatite IP 54. Orman je smeten na pristupanom mestu u podstanici, a saglasno uraenom Glavnom projektu elektro instalacija podstanica.
E.2. Razvodni orman u toplotnoj podstanici napaja se posebnim napojnim

vodom iji je presek odreen na bazi instalisanog optereenja.
E.3. Elektrini potroai u toplotnoj podstanici iz koje se toplotnom energijom

snabdeva stanbeni prostor, spadaju u opte potroae. Napajanje toplotne podstanice el.energijom i merenje potronje el.energije izvesti posebnim trofaznim brojilom samo za podstanicu, a saglasno uslovima "Elektrodistribucije".
E.4. Kod poslovnih objekala, u sluaju smetaja predajne stanice na

toplovodnoj mrei van objekta, u skladu sa Tehnikim uslovima za mainsko projektovanje predajnih stanica i kunih razvodnih postrojenja predvideti napajanje predajne stanice elektrinom energijom sa posebnim napojnim vodom i trofaznim brojilom po mogustvu iz najblieg objekta koji se snabdeva toplolnom energijom iz predajne stanice, u skladu sa uslovima EDB koje treba pribaviti.
RAZVODNI ORMAN
E.5. Celokupna oprema za napajanje elektrinih potroaa radijatorskog

grejanja smetena je u razvodnom ormanu toplotne podstanice.
E.6. Na razvodnom ormanu sa unutranje strane vrata postavlja se jednopolna

elektrina ema. Na elektrinoj emi obavezno naznaiti tano mesto prikljuka napojnog kabla, dispoziciju glavnih osiguraa i trofaznog brojila za podstanicu. Principijelna ema elektrinih instalacija u toplotnoj podstanici sa dve cirkulacione pumpe data je na slici 23. 39
E.7. Opremu u razvodnom ormanu razmesiti tako da omoguava efikasno i

lako odravanje.
E.8. U razvodnom ormanu toplotne podstanice predvideti

- limitatore, - trofazno brojilo "Elektrodistribucije") - zatitnu strujnu sklopku, - potreban broj osiguraa. utroene el.emergije (saglasno uslovima
E.9. Zatitne ureaje od prekomernih struja izabrati odredbama JUS.N.B2.743. E.10. U objektu / prostoriji toplotne podstanice predvideti:
- jednu ili vie monofaznih prikljunica sa zatitnim kontaktom 220V, 50Hz, 16A. - jednu trofaznu prikljunicu 3x380V, 50Hz, 16A.
E.11. Instalacija elektromotornog pogona u toplotnoj podstanici projektuje se

vidnim kablovskim razvodom po zidu koji mora biti dostupan: - na odstojnim obujmicama ukoliko se polae manji broj kablova - po kablovskim regalima ukoliko je broj kablova vei od etiri. - izuzetno se dozvoljava polaganje kablova u metalnim cevima ukoliko se zahteva pojaana mehanika zatita - kod uvoda kablova u motor, kablove zatiti mehaniki (npr. elinim gibljivim crevima) E.12. Elektrina oprema i instalacija eletromotornog pogona treba da je izvedena u stepenu zatite IP 54, i veem, zavisno od potrebe.
ELEKTRINO OSVETLJENJE
E.13. U toplotnoj podstanici predvideti osvetljaj Esr = 100 Ix. Projektovati

raspored svetiljki tako da se omogui funkcionalna upotreba kompletne opreme u podstanici. Maksimalno osvetliti prostor ispred razvodnih ormana i mernih uredaja.
E.14. Osvetljenje izvesti svetiljkama sa arnom niti, stepena zatite IP 54.

Maksimalna snaga po jednom sijalinom mestu treba da bude 200 W.
40
Ukoliko se radi o veim podstanicama za poslovne objekte, izuzetno se dozvoljava osvetljenje fluo svetiljkama u duo spoju odgovarajue snage uz Esr=200Lx. Projektovane svetiljke treba da budu u zatiti IP 54.
E.15. Ako toplotna podstanica ima dva ili vie ulaza, obavezno predvideti
prekidae za ukljuenje i iskljuenje rasvete pored svakog ulaza. Kod veih podstanica sa veim brojem svetiljki i jednim ulazom prcdvideti mogunost ukljuenja rasvete sa vie prekidaa.
E.16. Elektrina instalacija elektrinog osvetljenja u toplotnoj podstanici

projektuje se kablovskim razvodom po zidu na odstojnim obujmicama ili se kablovski razvod polae ispod maltera.
E.17. Elektrina oprema i instalacija elektrinog osvetljenja u toplotnoj

podstanici treba da je izvedena u stepenu zatite IP 54, i veem, zavisno od potrebe, MERENJE, REGULACIJA I UPRAVLJANJE
E.18. Elektrina instalacija predajne stanice i kunog razvodnog; postrojenja

projektuje se prema tehnolokim zahtevima iz mainskog dela projekta. Za svaku od tehnolokih ema datih u prilogu uslova za mainsko projektovanje predvideti odgovarajuu opremu u elektro projektu;
E.19. Oprema za merenje, regulaciju i upravljanje (MRU) ugraduje se u

poseban orman "RO-A". Orman sa MRU opremu pastavlja se pored glavnog razvodnog ormana "RO" iz kojeg se napaja elektrinom energijom;
E.20. Za upravljanje radom elektro potroaa, u skladu sa zahtevima

tehnologije rada, ugrauje se odgovarajui ureaj za autornatski rad, Fenitron. Pod automatskim radom podrazumeva se unapred zadata dinamika rada potroaa u toplotnoj podstanici i mogunost daljinskog upravljanja njihovim radom.
E.21. Za regulaciju temperature vode u razvodnom vodu kunog razvodnog

postrojenja predvideti regulatore sa podesivom krivom regulacije temperature vode u zavisnosti od temperature spoljnog vazduha. Senzore za temperaturu spoljnog vazuduha postaviti na mesto zatieno od uticaja sunca i lokalnih uticaja u posebnc meteoroloke kuice na minimalnoj visini 2,8 m shodno zahtevima iz mainskog projekta.
E.22. Za sluaj kada je predviena ugradnja elektkromotornog ventila kao

izvrnog organa (centralna regulacija temperature u razvodnom vodu DRP
41
i/ili ogranienje protoka) elektro projektom predvideti automatsko zatvaranje ovog ventila po prekidu rada cirkulacione pumpe za grejanje;
E.23. Za sluaj kada nije predviena ugradnja elektromotornog ventila kao

izvrnog organa (centralna regulacija temperature u razvodnom vodu KRP i/ili ogranienje protoka) elektro projektom predvideti automatsko zatvaranje elektromotornog menog ventila (zatvoren glavni cirkulacioni vod - otvoren vod za meanje) po prekidu rada cirkulacione pumpe za grejanje;
E.24. U posebnom prilogu Tehnikih uslova za mainsko projektovanje

predajnih stanica i kunih razvodnih postrojenja prikazana su regulaciona kola sa mestima ugradnje merno regulacione opreme. Na osnovmm tehnolokim emama su na mestima ugradnje regulacione opreme navedeni redni brojevi regulacionih kola. Regulaciona kola su podeljena u etiri grupe i koriste se za: - regulaciju pritiska u razvodnom vodu predajne stanice, - ogranienje protoka u predajnoj stanici, - ogranienje protoka u centralnu regulaciju temperature vode u razvodnom vodu kunog razvodnog postrojenja, - ogranienje protoka i regulaciju temperature vode u povratnom vodu predajne stanice. Za svako regulaciono kolo izabrati odgovarajuu opremu;
E.25. Za svaki elektromotor cirkulacionih pumpi za grejanje i cirkulacionih i

recirkulacionih pumpi za pripremu PTV predvideti posebno strujno kolo sa kompletnom opremom za rad i to: - glavne osigurae tipa D II i D III - komandni osigura tipa D II - konaktor - bimetalna zatita sa odgovarajuim opsegom podeavanja - zelena signalna tinjalica ili svetiljka za signalizaciju rada purrrpi - grebenasti prekida za ukljuenje pumpe, poloaj 0 - 1 izuzetno, kod velikih motornih potroaa dozvoljava se ugradnja NV osiguraa.
E.26. Uredaj za automatski rad treba da omogui:

- upravljanje radom cirkulacionih pumpi grejanja, - automatsko zatvaranje prolaznog elektromotornog ventila za ogranienje protoka u skladu sa zahtevima iz mainskog dela projekta; 42
E.27. Svi prekidai za ukljuenje elektrinih potroaa i signalne tinjalice ili

svetiljke, ugraduju se sa spoljne strane vrata razvodnog ormana i moraju biti zatieni od direktnog dodira delova pod naponom sa unutranje strane vrata.
E.28. U sluaju kada se predvia zatita od podzemnih ili otpadnih voda u

toplotnoj podstanici obavezno se ugrauje drenana pumpa. Ukoliko drenana pumpa poseduje odgovarajui tipski razvodni orman sa kompletnom opremom i automatikom iz razvonog ormana toplotne podstanice predvideti samo osiguran trofazni izvod. Ukoliko drenana pumpa nema kompletnu opemu obavezno je predvideti sledeu opremu u razvodnom ormanu toplotne podstanice i to: - glavni osigura tipa D II - komadni osigura tipa D II - kontaktor - bimetalna zatita sa odgovarajuim opsegom podeavanja - zelena signalna tinjalica ili svetiljka za signalizaciju rada pumpe - odgovarajua automatika za njen rad - grebenasti prekida za izbor rada pumpe, poloaj runo - automatski
E.29. Merenje utroene toplotne energije vri se preko ultrazvunog meraa

toplote-kalorimetra. Ultrazvuni mera toplote-kalorimetar mora biti opremljen sa potrebnim elementima za daljinski prenos signala u dispeerski centar ( M-bus kartica, M-bus modul ) koji moraju biti kompatibilni sa postojeim sistemom za nadzor CENUS. Ultrazvuni mera toplote-kalorimetar se napaja elektrinom energijom iskljuivo iz baterije, koja se nabavlja zajedno sa ureajem. Ultrazvuni mera toplote-kalorimetar mora imati vaei sertifikat izdat od Zavoda za mere i drgocenosti..
ZATITA OD ELEKTRINOG UDARA (INDIREKTNOG DODIRA)
E.30. Za zatitu od opasnog napona dodira (indirektni dodir) primeniti TT

zatitu (uzemljenje) sa zatitnom strujnom sklopkom.
E.31. Zatitni provodnik izmedu ormana sa elektrinim brojilima i razvodnog

ormana u toplotnoj podstanici polae se kao izolovani provodnik u sklopu napojnog voda (peta ila) ili kao posebni provodnik; 43
E.32. U razvodnom ormanu predvideti posebnu sabirnicu za uzcmljenje (ne

sme biti na izolatorima) na koju se prikljuuju zatitni provodnici strujnog kola u zatitni provodnik napojnog voda. E.33. Sve strane provodne delove u toplotnoj podstanici (cevovodi, nosea metalna konstrukcija, izmenjivai, razdelnici, vee metalne posude, RO-tp, RO-a i drugo) treba dovesti na isti potencijal u kutiju za dopunsko izjednaenje potencijala, FeZn trakom ili uto zelenim provodnikom odgovarajueg preseka koju treba povezati sa glavnim izjednaenjem potencijala odnosno temeljnim uzemljivaem. E.34. Ztitu od elektrinog udara izvesti u svemu prema zahtevima JUS N.B2.741 i JUS N.B2.754.
E.35. Na razvodnom ormanu vidno naznaiti primenjenu zatitnu meru.

OPTI DEO
E.36. Glavni elektro projekat predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja

uraditi u posebnoj svesci, a pored ostalog treba da sadri: (1) TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA - registracija projektne organizacije za obavljanje projektantske delatnosti - rcenja i uverenja za odgovornog projektanta i vrioca unutranje kontrole-detaljni tehniki opis - tehnike uslove za instalaciju u podstanici - proraune za izbor opreme, zatite i osvetljenja - predmer i predraun radova (2) GRAFIKA DOKUMENTACIJA - situacioni crte smetaja podstanice u odnosu na objekat - usaglaena mainsko-tehnoloka ema - odgovarajua jednopolna ema usaglaena sa mainsko-tehnolokom emom - eme delovanja - dispoziciju i detalje povezivanja elektro opreme u podstanici - crte uzemljenja opreme u podstanici i njihova veza sa centralim temeljnim uzemljivaem u objektu - crte galvanskih veza dopunskog izjednaenja potencijala - dispozicioni crte povezivanja spoljanjih senzora temperature prema zahtevima iz mainskog projckta. Ukoliko se projektom predvia rekonstrukcija postojee podstanice i dodavanje ove opreme obaveza odgovornog projektanta je da tim novim projektom prikae: - mesto prikljuka, stanje i presek postojeeg napojnog kabla 44
- jednopolnu emu postojeeg RO-tp sa detaljno opisanim stanjem postojee elektro opreme i predlogom za zamenu dotrajale elektro opreme. - crtee postojee rasvete i uzemljenja u toplotnoj podstanici sa naznaenim detaljima za opremu koju treba zameniti ili dodati.
E.37. Glavni elektro projekat mora biti usaglaen sa glavnim mainskim

projektom i ostalim projektima o emu mora postojati pismena izjava odgovornih projektanata.
E.38. Investitor je duan da dva primerka projekta dostavi na saglasnost

isporuiocu toplote od kojih jedan zadrava isporuilac toplote. Nakon izvrene revizije elktro projekta, primedbe koje su konstatovane moraju se nalaziti u projektu zajedno sa posebnom izjavom odgovornog projektanta elektro projekta da su primedbe otklonjene u svim primercima projekta.
E.39. Investitor je duan da za tehniki pregled JP Toplifikaciji prilikom

obavetavanja o datumu tehnikog pregleda dostavi: - elektro projekat podstanice sa vaeom saglasnou JP - atest o naponskom ispitivanju razvodnog ormana - potrebne ateste o izmerenim vrednostima uzemljenja,ispitivanju neprekidnosti zatitnog provodnika i provodnika za izjednaenje potencijala,otpornosti izolacije izvedene instalacije kao i atest o izvrenom ispitivanju i podeenosti ureaja zatite u podstanici. E.40. Kod objekata u kojima pored grejanja postoji i klimatizacija i ventilacija, elektrine potroae radijatorskog grejanja postaviti u zasebno polje postojeeg razvodnog ormana ili u poseban razvodni orman, a u skladu sa datim tehnikim uslovima JKP Toplifikacije.
POSTUPAK I NAIN KONTROLISANJA I VERIFIKACIJA SVOJSTAVA, KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTRINIH INSTALACIJA
E.41.Svaka elektrina instalacija prestavljanja pod napon treba biti pregledana i

ispitana u skladu sa odredbama Pravilnika o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona Sl.list SFRJ 53/88. Proveravanje i ispitivanje obaviti prema redosledu saglasno lanovima 192 i 193 navedenog pravilnika.
45
E.42. Ispitivanje elektrine instalacije se izvodi merenjem prema lanovima

Pravilnika o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona po sledeem redosledu: l. neprekidnost zatitnog provodnika i provodnika glavnog i dodatnog izjednaenja potecijala (l. 194). 2. otpornost izolacije elektrine instalacije (l. 195). 3. proveru uslova zatite automatskim iskljuenjem napajanja, kao meru zatite od indirektnog dodira obaviti shodno lanu 197 u zavisnosti od izabranog sistema zatite. 4. proveru ispravnosti galvanskih veza izmeu metalnih delova u podstanici kao dokaz da je izvreno dodatno izjednaavanje potencijala tamo gde je traeno. Za sva napred navedena merenja obavezan je atest od ovlaene organizacije. Sve navedene odredbe ovog lana odnose se i na elektrine instalacije u podstanicama koje se rekonstruiu.
46
F. TEHNIKI USLOVI ZA ELEKTRO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREA F.l. Na daljinskim sistemima grejanja na kojima se predvia izrada centralnog
sistema nadzora i upravljanja (CENUS) predvideti polaganje odgovarajuih telekomunikaciomh kablova du toplovoda, prema vaeim propisma;
F.2. Kablove, trase polaganja i nain uklapanja istih u ve postojeu mreu za

nadzor definisae JPT.
F.3. Spajanje kablovske mree i opreme u TPS-u izvesti preko odgovarajue

vodonepropusne kablovske glave postavljene u prostoriji TPS-a.
F.4. Izvedena mrea, pre stavljanja u funkciju treba biti ispitana i o istom
sainjen odgovarajui protokol.
47
TEHNIKI USLOVI
I- MAINSKO, ELEKTRO I GRAEVINSKO PROJEKTOVANJE
Deo: G. TEHNIKI USLOVI ZA GRAEVINSKO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREA H. TEHNIKI USLOVI ZA GRAEVINSKO PROJEKTOVANJE OBJEKATA ZA PREDAJNE STANICE I KUNA RAZVODNAPOSTROJENJA
48
G. TEHNIKI USLOVI ZA GRAEVINSKO PROJEKTOVANJE TOPLOVODNIH MREA G.1. Toplovodna mrea moe da se postavi podzemno i nadzemno.
Podzemna toplovodna mrea polae se kanalno i beskanalno (predizolovane cevi ili cevi zalivene izolacionom masom). Zatitni sloj zemlje iznad podzemne toplovodne mree je najmanje 0.6m iznad gornje povrine zatitnog sloja peska beskanalno postavljenog toplovoda;
G.2. Na mestima prolaza toplovodne mree ispod republikih puteva i

eleznikih pruga, kao i na drugim mestima gde posebni uslovi zahtevaju, kanali moraju biti prohodni sa komorama za ulazak u kanal na oba kraja, odnosno sa obe strane saobraajnice. Prohodni kanali moraju biti dimenzionisani zavisno od dimenzija toplovoda tako da omogue normalnu eksploataciju i odravanje;
G.3. Na terenima gde se pojavljuju podzemne vode mora se obezbediti

nepropustljivost hidroizolacije. kanala i komora primenom odgovarajue Potrebno je obezbediti drenau kanala i komora, a za najugroenije terene predvideti i primenu stabilnih drenanih pumpi;
G.4. Komore za ugradnju armature, kompenzatora,odvazduenje ili

odmuljivanje moraju biti dimenzionisane prema dimenzijama toplovoda i predvidene opreme tako da omoguavaju normalnu eksploataciju i odravanje. Komore moraju imati dva ulazna otvora, osim kod komora za ulaz u prohodne kanale. Ulazni otvori treba da budu dimenzija 80x80 (cm) ili 100x100 (cm), zavisno od veliine ugraene opreme, i sa stabilnim stepenicama za ulaz i izlaz. Zaptivanje poklopca mora biti tako da spreava prodor atmosferskih voda i proputanje soli i peska u zimskim periodima. Radi onemoguavanja ulaska nepoznatih lica treba definisati nain zakljuavanja poklopca. Zbog tipiziranja poklopaca dimenzija 80,0x80,0 (cm) na ravizionim komorama i ahtama predvideti tipske poklopce date na crteima br.27 i br.28.
49
G.5. Na mestima pranjenja toplovodne mree obezbediti odvoenje vode

u kinu kanalizaciju preko bunara za sakupljanje i hlaenje vode. Ukoliko to nije mogue vae odredbe lana G.3;
G.6 Glavni graevinski projekat se radi na osnovu Glavnog mainskog

projekta, projekta ureenja terena, katastra komunalnih instalacija, geodetskog snimka terena i instalacija, Sinhron plana, geolokih, geomehanikih i drugih podataka o tlu - nosivosti zemljita, o visini podzemne vode i o drugim karakteristikama zemljita.
H. TEHNIKI USLOVI ZA GRAEVINSKO PROJEKTOVANJE OBJEKATA ZA PREDAJNE STANICE I KUNA RAZVODNA POSTROJENJA H.1. Predajnu stanicu i kuno razvodno postrojenje smestiti u jednu prostoriju
u sklopu stambenog ili meovitog objekta shodno Sinhron planu tako da prikljuenje na toplovodnu mreu bude to jednostavnije a razvod toplotne energije u objektu optimalan;
H.2. Kod poslovnih objekata osim smetanja predajne stanice i kunog

razvodnog postrojenja na nain iz lana H.1. moe da se dozvoli i smetanje predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja u zasebne prostorije, pri emu se moe dozvoliti smetaj predajne stanice na toplovodnoj mrei van objekta;
H.3. Kod poslovnih objekata sa oteanim pristupom u prostorije zbog prirode i

znaaja posla predajna stanica se smeta na mesto gde je dozvoljen pristup;
H.4. Prostorija u kojoj su smeteni predajna stanica i kuno razvodno

postrojenje odnosno samo predajna stanica, u daljem tekstu toplotna podstanica, ne sme se koristiti u druge svrhe. Prostorija u kojoj je smetena sekundarna toplotna podstanica, preko koje se vri prikljuenje na toplotnu podstanicu u istom ili susednom objektu, u pogledu uslova koje mora da ispunjava ima potpuno isti tretman kao toplotna podstanica;
H.5. Toplotna podstanica u sklopu objekta mora da ima metalna vrata, koja se
otvaraju prema spoljnoj strani i imaju mogunost ugradnje tipske cilindar brave, sa ulazom direktno spolja preko rampe za kolski prilaz.
H.6. Na toplotnoj podstanici predvideti montani otvor odgovarajuih

dimenzija za unosenje i iznoenje svih ureaja ukoliko to gabaritne mere predvienih ureaja zahtevaju.
50
H.7. U toplotnoj podstanici predvideti prikljuak vodovoda sa ventilom za

otakanje od 1/2" iznad lavaboa koji je spojen sa kanalizacijom;
H.8. Izborom opreme i odgovarajuom zvunom izolacijom obezbediti da nivo

buke u stambenim i radnim prostorijama uz toplotnu podstanicu prouzrkovane radom ureaja u podstanici ne pree 40 dB (A) danju, odnosno 35 dB (A) nou. Predvideti sve potrebne mere za spreavanje prenosa strukturnog zvuka. Predmerom radova predvideti stavku za pribavljanje atesta o nivou buke u najblioj stambenoj, odnosno radnoj prostoriji prouzrokovane radom ureaja toplotne podstanice.
H.9. Minimalne dimenzije toplotne podstanice su sledee:

bez PTV sa PTV Toplotna snaga duina irin Visina duina irina visina (KW) 5.0 3.5 2.6 8.0 4.0 2.6 do 100 5.5 4.5 2.6 10.0 4.0 2.6 od 100 do 350 6.0 5.0 2.6 10.0 4.5 2.6 od 350 do 700 5.5 2.6 10.0 5.0 2.6 od 700 do 1200 6.5 7.0 6.0 2.6 10.0 6.0 2.6 preko 1200 (Legenda: PTV potrona topla voda) Od navedenih dimenzja moe se odstupiti u sluaju korienja postojeih prostorija;
51
I. ZAVRNE ODREDBE I.1. Energetska saglasnost JP "Toplifikacije" Poarevac sa uslovima za

projektovanje, pribavljena pre projektovanja prema lanu C.9 ovih uslova, mora biti ukoriena u glavni mainski projekat pre dostavljanja projekta na saglasnost. I.2. Investitor je duan da dva primerka projekta dostavi na saglasnost isporuiocu toplote od kojih jedan zadrava isporuilac toplote. Nakon izvrene revizije mainskog projekta, primedbe koje su konstatovane moraju se nalaziti u projektu zajedno sa posebnom izjavom odgovornog projektanta mainskog projekta da su primedbe otklonjene u svim primercima projekta.
52
TEHNIKI USLOVI
II-TEHNIKI, OPTI I POSEBI POGODBENI USLOVI, ZNR
Deo: 1. TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE MAINSKIH RADOVA PRIMARNE I SEKUNDARNE MREE TOPLIFIKACIONOG SISTEMA POAREVCA I KOSTOLCA SA OKOLNIM NASELJIMA 2. OPTI POGODBENI USLOVI 3. POSEBNI POGODBENI USLOVI 4. PRILOG O MERAMA ZATITE NA RADU
53
1.- TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE MAINSKIH RADOVA PRIMARNE I SEKUNDARNE MREE TOPLIFIKACIONOG SISTEMA POAREVCA I KOSTOLCA SA OKOLNIM NASELJIMA
Sadraj poglavlja 1.0. 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. 1.7. 1.8. 1.9. 1.10. 1.11. 1.12. 1.13. 1.14. 1.15. 1.16. 1.17. 1.18. 1.19. 1.20. 1.21. 1.22. Opti tehniki uslovi Tehnika priprema Primljeni cevni materijal Manipulacija opremom i materijalom Razvlaenje (nizanje) cevi du trase Kontrola kvaliteta i oteenja cevi Izrada cevnih kolena Zavarivanje cevnog spoja Kontrola zavarenih spojeva Spojni zavari Montaa kompenzatora Montaa ventila Montaa oslonaca Antikoroziona zatita Izvoenje toplotne izolacije Ispitivanje cevovoda Produvavanje cevovoda Tehniki prijem Putanje cevovoda u rad Nadzor tokom montae Vremenski uslovi Projekat izvedenog stanja Primenjeni propisi i standardi 54
UP -
Uputstvo za rukovanje i odravanje
1.0. OPTI TEHNIKI USLOVI Radovi se imaju izvesti prema ovom projektu uz potovanje svih vaeih propisa i standarda kao i pravila dobre inenjerske prakse. Osim toga, moraju se potovati i eventualni interni propisi, normativi, standardi kao i uputstva proizvoaa, odnosno isporuioca opreme i materijala. Treba posebno napomenuti da nisu doneti jugoslovenski propisi za ovakvu vrstu cevovoda, kakvi postoje u mnogim zemljama. Zbog toga su korieni neki opti propisi, koji definiu neki od aspekata vezanih za projektovanje ovakvih instalacija, kao to su propisi za zavarivanje, propisi za avne cevi, pravilnik za sudove pod pritiskom itd. Spisak relevantnih domaih standarda i propisa dat je na kraju ovih uslova, u taki 1.22. 1.1. TEHNIKA PRIPREMA Pod ovom aktivnou podrazumeva se organizacija i sprovoenje svih poslova koje treba obaviti pre poetka direktnih montanih radova. Prvi u nizu ovih poslova svakako je detaljno prouavanje projekta cevovoda i pratee dokumentacije. Na osnovu toga izvoa e sagledati obim i detalje posla koje treba realizovati. Izvoa je duan da pre poetka mainske montae pregleda sve graevinske radove koji su u vezi sa ovom poslom i utvrdi da li su izvedeni po projektu i da li odgovaraju nameni. Imajui u vidu potreban rok i raspoloiv tehniki i kadrovski potencijal izvoa e pripremiti plan realizacije posla. U tom smislu Izvoa, pre poetka radova, treba da pripremi, a Investitor (naruilac) overi sledea dokumenta: 1.1.1. Specifikacija postupka zavarivanja Ova specifikacija treba da je u skladu sa odgovarajuim jugoslovenskim propisima, prema taki 1.22. ovih tehnikih uslova. Specifikacija e obuhvatiti sledee: 1. Nain seenja cevi; 2. Oblik i nain pripreme krajeva cevi, prema JUS C.T3.030.; 3. Veliina montanog zazora; 4. Dozvoljena odstupanja poloaja krajeva pripremljenog spoja pre poetka zavarivanja; 5. Nain zavarivanja: runo, poluautomatski, automatski ili kombinacija navedenih naina; 6. Tip i dimenzije elektroda; 7. Elektrine karakteristike; 8. Karakteristike plamena; 55
9. Poloaj: rotacioni ili u mestu ili kombinacija oba postupka; 10. Pravac kretanja pri zavarivanju; 11. Broj prolaza; 12. Brzina kretanja pri nanoenju materijala; 13. Vreme izmeu prolaza; 14. Vrste pomonih alata; 15. Predgrevanje i odputanje; 16. Klasifikacija i kvantifikacija defekata; 17. Postupak, nain i obim kontrole i popravke zavarenog spoja sa konstatovanom grekom. Utvrdie se i kriterijumi koje i kolike greke se mogu popravljati, odnosno u kojim sluajevima je neophodno zavar u potpunosti zameniti; 18. Potrebno vreme za izvoenje zavara (vremenski normativi); 19. Minimalni vremenski uslovi ispod kojih se prekidaju zavarivaki radovi, ukljuujui i minimalnu temperaturu ispod koje je obavezno predgrevanje. Naelno, raspored operacija pri spajanju i njihov kratak opis definisani su u poglavlju 1.7. ovih uslova. 1.1.2. Plan montanih radova Izvoa e, pre poetka radova, na osnovu ovog projekta i pratee dokumentacije, na osnovu generalnog plana izgradnje objekata, na osnovu svog iskustva i svojih kadrovskih i tehnikih mogunosti i zahtevnih rokova pripremiti plan montanih radova sa strukturnom i vremenskom analizom i podneti ga Investitoru (naruiocu) radova na saglasnost. 1.1.3. Plan organizacije gradilita S obzirom da je re o izgradnji nove instalacije ija trasa prolazi jednim delom kroz: industrijski kompleks, naseljena mesta i uz prugu, gradilite se mora tako organizovati da ne doe do bilo kakvih oteenja instalacija ili objekata du trase cevovoda. I pored toga, neophodno je da Izvoa na osnovu sagledavanja svih montanih poslova i posebno na osnovu obavljene tehnike pripreme definisane upravo ovim poglavljem, pripremi detaljan plan organizacije gradilita, odnosno radionica, kancelarija, magacina, sanitarnih i ostalih pomonih objekata, zatim saobraajnica i prateih instalacija. Predvidee se nain i dinamika nabavke materijala, unutranji transportni tokovi gradilita, nain korienja mehanizacije, mesto i nain odpreme vika iskopane zemlje, kao i nain uklanjanja i rasiavanja gradilita posle zavretka radova.
56
1.1.4. Specifikacija ispitivanja cevovodne instalacije Ovu specifikacju izvoa e pripremiti u skladu sa poglavljem 1.15. ovih tehnikih uslova. 1.1.5. Postupak testiranja zavarivaa Ovaj postupak, po kome e se zavarivai kvalifikovati za izvoenje radova na montai cevovodne instalacije, bie pripremljen u skladu sa odredbama JUS C.T3.061. 1.1.6. Potreban sastav montane ekipe Izvoa e specificirati sastav montane ekipe, kao i vremenske normative za izvoenje pojedinih montanih radova. 1.1.7. Plan produvavanja cevovoda Poto e izvoa radova produvavanje izvriti svojom raspoloivom opremom, a ovim projektom to nije mogue predvideti i reiti iz razloga nedefinisanosti opreme, a pri operaciji produvavanja, prema poziciji 1.16. ovih uslova moe doi do ozbiljnih preoptereenja i trajnih oteenja cevovoda, to je neophodno da izvoa pripremi detaljan plan (projekat) produvavanja sa proraunom reaktivnih sila i privremenim osloncima za njihovo prihvatanje. Ovakav plan treba, uz konsultaciju sa projektantom cevovoda, da odobri Investitor. 1.2. USLOVI ISPORUKE CEVI Za izgradnju ovog cevovoda bie primenjene eline avne (spiralno ili poduno zavarene) cevi, dimenzija prema JUS C.B5.240, materijal .0361, sa tehnikim uslovima isporuke prema JUS C.B5.026, sa proverom kvaliteta pri isporuci, prema taki 1.5. Za dimenzije do DN 50 mogu se ugraditi beavne cevi od .1212 sa dimenzijama po JUS C.B5.221 sa tehnikim uslovima isporuke po JUS C.B6.021. Minimalni tehniki zahtevi za sve elemente i materijale koji e biti ugraeni u cevovod dati su u specifikaciji opreme i materijala i predmera ovog projekta. Predizolovane cevi su fabriki predizolovane eline cevi sa izolacijom od tvrdog poliuretana prosene gustine oko 80 kg/m3 za temperatursko podruije do 130C (PUR sistem). Zatitne cevi su od tvrdog polietilena. Debljina zatitne cevi i izolacije date su prema prospektima proizvoaa. 1.3. MANIPULACIJA OPREMOM I MATERIJALOM Sve cevi, opremu i materijal koji treba ugraditi u vrelovod Izvoa montanih radova preuzima od Investitora sa skladita investitora i doprema na trasu, a ukoliko ugovori i isporuku materijala i opreme, isporuuje sam.
57
nvestitor mora da ima ateste dobijene od isporuioca opreme za sav materijal i opremu koja se ugrauje. Atesti se odnose na: - kvalitet ugraenog materijala (cevi, izolacija, oprema) - izvrena ispitivanja u fabrici. Atesti se daju na uvid predstavniku izvoaa prilikom preuzimanja opreme ako je preuzima, a ukoliko izvoa isporuuje materijal i opremu navedene ateste daje investitoru. Od trenutka preuzimanja, odgovornost za opremu snosi Izvoa montanih radova sve do zavrene primopredaje toplovoda. Utovar, transport, istovar i eventualno skladitenje cevi i armature mora da se vri paljivo tako da ne doe do oteenja antikorozione zatite i fabriki uraene izolacije. Kompletno rukovanje mora se obaviti sa maksimalnom panjom, uz striktno potovanje ovih tehnikih uslova, uputstava isporuilaca opreme kao i pravila dobre inenjerske prakse za ovu vrstu radova: - Pri manipulaciji cevi se ne smeju bacati, kotrljati i vui; - Cevi se ne smeju bacati na tle iz vozila, da ne bi dolo do njihovog oteenja ili deformacije kao i oteenja izolacije. - Pri podizanju opreme i materijala sluiti se samo sigurnim i pouzdanim ureajima koji zadravaju teret u sluaju prestanka napajanja energijom ili kvara; - Pri odlaganju cevi se polau na drvene gredice postavljene na oieno i poravnato tlo; - Cevi utovarene u vozilo moraju biti posebno paljivo oslonjene i osigurane od pomeranja i oteenja; - Cevi se skladite na posebno pripremljenom prostoru pristupanom za vozila. Povrina za skladitenje mora biti oiena, poravnata i nabijena; - U skladitu se cevi mogu slagati u slogove, s tim to se prvi sloj polae na drvene gredice uz obezbeenje od pomeranja a ostali slojevi prema upustvu isporuioca cevi; - Posebno se paljivo moraju skladititi elektrode i pribor, antikoroziona i toplotna izolacija. Navedeni materijali posebno su osetljivi na vlagu, te se u tom smislu moraju obezbediti sve do njihove ugradnje, jer pri ugradnji moraju biti suvi; - Pri skladitenju se treba pridravati uputstva proizvoaa, odnosno isporuioca opreme i materijala. 1.4. RAZVLAENJE (NIZANJE) CEVI DU TRASE TOPLOVODA Nizanje cevi po trasi se vri na slobodnoj, radnoj strani radnog pojasa trase , na oko 1 m od blie ivice rova. Kod polaganja predizolovanih cevi kopanje rova moe se izvoditi i neposredno ispred montanih operacija. 58
Na mestima ukrtanja trase vrelovoda sa saobraajnicama ne treba ometati saobraaj nanizanim cevima ve cevi treba sloiti na jednu ili drugu stranu saobraajnica. Tokom ove kao i svih ostalih operacija sa cevima treba postupati paljivo, prema zahtevima 1.3. ovih uslova. Na mestima ukrtanja trase vrelovoda sa saobraajnicama ne treba ometati saobraaj nizanim cevima, ve cevi treba sloiti na jednu ili drugu stranu sobraajnice. Cevi se odlau na oslonce, prema taki 1.3. ovih uslova. Visina ovih oslonaca treba da je dovoljna da omogui pristup izmeu tla i cevi radi zavarivanja i ostalih montanih operacija, najmanje 300 mm. Za spajanje cevovoda, koje se mora obavljati u rovu ispod spoja, mora imati dovoljno prostora kojim se omoguuje normalni pristup pri zavarivanju prema datoj skici ovog projekta. Pri rasporeivanju cevi du trase treba na potrebnim rastojanjima i pogodnim mestima ostavljati prostor za pristup rovu radi obavljanja nekih drugih radova koji se moraju raditi tokom montae cevovoda. 1.5. KONTROLA KVALITETA I OTEENJA CEVI Pre ugradnje treba proveriti kvalitet cevi (kako elinih tako i PE cevi ) i cevnih elemenata. Cevi, odnosno cevni elementi koji imaju bilo kakav defekt ili oteenje, zarez, ogrebotinu, izboinu, udubljenje, ako su nepravilnog oblika, nedovoljne ili neravnomerne debljine zida moraju se odbaciti. 1.6. IZRADA CEVNIH KOLENA Sva skretanja, horizontalna, vertikalna i prostorna izvee se kolenima i potrebnim ukrajanjem cevovoda pod uslovom da ugao seenja cevi ne sme biti vei od 15. Radijus kolena je R=1,5xDs (Ds je spoljni prenik cevovoda). Kolena koja se upotrebljavaju za kompezaciju cevovoda moraju biti sa uglom od 90 i radijusom R=3xDs osim u sluaju kombinacija zglobnih kompenzatora i Ui Z lira, gde je R=1,5xDs. Svi zavareni spojevi na svim kolenima i skretanjima, ukljuujui i skretanja izvedena direktnim ukrajanjem cevnih deonica, bez segmenata, moraju se detaljno ispitati, ukljuujui i radiografsko snimanje. Cevni lukovi koji se ugrauju u vrelovod mogu biti za dimenzije do DN 250, beavni, od cevi po JUS C.B5.221 a sa tehnikim uslovima isporuke po JUS M.B6.210. Materijal za cevne lukove je .1212. Za dimenzije preko DN 250 upotrebljavaju se segmentni lukovi, izraeni od zavarenih segmenata iseenih od cevi prema grafikoj dokumentaciji (R=1.5D, R=3D, R=4D).
59
1.7. ZAVARIVANJE CEVNOG SPOJA Zavarivanju treba posvetiti posebnu panju, kako samoj pripremi i strunoj kvalifikaciji zavarivaa tako i organizaciji zavarivaa tako i organizaciji i izvoenju radova. Pre poetka zavarivanja Izvoa je duan da Investitoru preda Specifikaciju i Elaborat (Plan, Tehnologiju) zavarivanja u kome e detaljno obrazloiti kompletnu tehnologiju i sve potrebne procedure oko zavarivanja, poev od izbora naina zavarivanja, izbora elektroda, uvanja i skladitenja elektroda, opreme za zavarivanje, alate za ienje zavara i izrezivanje loih zavarenih spojeva i popravke spojeva koji nisu proli zahteve kontrole, do mera zatite od poara na privremenim mestima za zavarivanje. U daljem tekstu daju se samo osnovne smernice za izvoenje zavarivakih radova budui da e svi detalji biti sadrani u Specifikaciji postupaka zavarivanja i Elaboratu zavarivanja. Specifikacija postupaka zavarivanja i Elaborat zavarivanja se predaju Investitoru u tri primerka, od kojih je Investitor duan da jedan, overen primerak vrati Izvoau. U nedostatku domaeg propisa koji bi kompletno regulisao projektovanje, izgradnju i eksploataciju ovakvih cevovoda smatramo tehniki opravdanim da se po analogiji primene neke odredbe tehnikih propisa za posude pod pritiskom, posebno kada je re o klasifikaciji sudova pod pritiskom i, na osnovu toga, odreivanju klase kvaliteta i minimalnog koeficijenta zavarenog spoja. -projektna klasa, prema JUS M.E2.151 je III (trea); -najnia dozvoljena klasa kvaliteta je III (trea); -najnii koeficijent valjanosti sueonog spoja je 0,8; -najnii koeficijent valjanosti ugaonog spoja je 0,6; Svi cevni spojevi osim prirubnikih prikljuaka opreme i armature bie sueono zavareni, runo ili automatski, elektrolunim postupkom osim cevi male debljine zida (obino ispod 3 mm) koji e se zavariti gasnim postupkom. Elektroluno zavarivanje cevi, kolena, T-komada, kompenzatora i eventualno armature bez prirubnica u sklopu vrelovoda, kao i ispitivanje zavarenih avova i kvalifikacije zavarivaa vriti u skladu sa standardom JUS C.T3.001. Zavarivanje vriti sa dubokopenetrirajuim elektrodama sa kiselom oblogom. Elektrode za elektroluno zavarivanje moraju odgovarati zahtevima JUS C.H3.011. - eline elektrode za elektroluno zavarivanje. Preporuuju se domae elktrode EZ5KSP i SZ3SPV za delove pod pritiskom, a za delove koji nisu izloeni pritisku EZ8. Broj slojeva u zavarenom spoju je sledei: debljina do 3 mm 3 6 mm 6 9 mm 60
zida broj slojeva 1 2 3 Zavarivanje mogu obaviti samo zavarivai atestirani prema poglavlju 2.2.1.5. ovih uslova. U principu postupak zavarivanja tee po sledeoj proceduri: 1.7.1. Seenje cevi Cevi se mogu sei na sledee naine: - Runom ili mainskom testerom. Na ovaj nain dozvoljeno je sei samo cevi za pomone cevovode, odnosno za cevi prenika DN 50 i manje - Ureajem za kruno-planetarno seenje cevi. Ovaj postupak je u konkretnom sluaju neophodan, posebno zbog aksijalnih kompezatora. - Autogenim aparatom za runo seenje plamenom. I ovaj postupak u konkretnom sluaju je neophodan zbog terenskih uslova i opremljenosi montaera. 1.7.2. ienje cevi ienje se obavlja pomou iane etke krunog oblika, prenika neto manjeg od unutranjeg prenika u kombinaciji sa filcanim epom, iji je prenik jednak unutranjem preniku cevi. Ovaj ita ima sa svake strane privrenu kuku, na koju se privee elino ue, koje je neto due od duine pojedine cevi, povlaenje itaa nekoliko puta s jednog kraja cevi na drugi, dok se ne odstrani neistoa. Po zavretku ienja na krajeve cevi se stavljaju zatitne plastine kape ili prihefta tanki lim to se skida neposredno pred zavarivanje. Za tee zarale povrine preporuuje se primena peskarenja, s tim to bi se odmah izvrilo ienje kompletne povrine cevi, kao priprema za izvoenje antikorozione zatite, ukoliko ova nije fabriki izvedena a odnosi se na mesta koja se ne zapenjavaju. 1.7.3. Priprema krajeva cevi za zavarivanje Krajevi cevi i fitinga bie pripremljeni za spajanje prema specifikaciji postupka zavarivanja, poglavlje 1.1.1. ovih uslova. Priprema krajeva obavlja se iskljuivo runim mainskim alatima na licu mesta. Pre nego to se cevi zavare u vrelovod, treba izvriti kontrolu ispravnosti V-ljeba, pa ako je on oteen ili je cev na kraju udarena i spljotena (nema kruni oblik) treba izvriti potrebne popravke. Svako i najmanje oteenje ili neistoa V-ljeba dovodi do loe izvedenog vara, naroito korenog vara. Zato sve pripremne radove za zavarivanje treba savesno izvriti pod kontrolom strunog lica Izvoaa i nadzornika Investitora. Ako se krajevi cevi ne mogu ispraviti zagrevanjem ili navarivanjem metala elektrode, turpijanjem, treba ih odsei a za to slue specijalne mehanike
61
naprave za rezanje cevi i istovremeno obaranje ivice ili naprave za rezanje i obaranje ivice sa specijalnim plamenicima. 1.7.4. Dovoenje krajeva budueg spoja u poloaj za zavarivanje Krajevi budueg spoja moraju biti koaksijalni i na potrebnom rastojanju, prema specifikaciji, poglavlje 1.1.1. Da bi se to ostvarilo koriste se pomoni oslonci, nie, graninici, spojnice i specijalni alati. Pri tome nije dozvoljeno nikakvo natezanje koje bi ostavilo trajne napone usled elastinog deformisanja sem ako se vri prednaprezanje cevovoda koje je definisano projektom. Kada su krajevi cevi dovedeni u ispravno stanje cevi se centriraju i spajaju sa zavarenom deonicom pomou specijalne spojke - unutranje ili spoljne, s propisanim meuprostorom, koji mora da iznosi po celom obodu cevi 1.6 mm i da budu pravilno centrirani. Pre poetka zavarivanja korenog vara, treba odgovarajuim kalibrom proveriti irinu zazora po celom obodu i ekscentrinost cevi, a proveru vri kvalifikovani radnik Izvoaa uz prisutnost nadzorne slube Investitora. Nijedan neispravno spojen kraj cevi ne sme poeti da se zavaruje dok se greka ne otkloni. Polaganje cevi na drvene ili metalne podloke izmeu oslonaca moe se sprovesti pre operacije ienja ili neposredno iza nje. Podloke treba da budu odgovarajue visine tako da se cevi mogu bez tekoe zavarivati. Podloke treba podmetnuti pod cevi na udaljenosti 0,5 m od vara. Izvoa je duan da osigura dovoljan broj podloki za kontinuiran rad na jednoj sekciji, od ove podoperacije od operacije betoniranja nepokretnih oslonaca. 1.7.5. Fiksiranje pripoja cevi Cevovodi prenika DN 100 i manjeg imaju najmanje 3 pripojna zavara, a cevi veeg prenika 4. Ovi zavari treba da su pravilno rasporeeni po obimu. Svaki pripojni zavar treba da je dugaak najmanje 25 mm. 1.7.6. Koreni zavar Za vreme izvoenja prethodne i ove operacije (pripoj i koreni zavar) svi pomoni oslonci, graninici i alati ostaju u funkciji. 1.7.7. Ispuna zavarenog spoja Zavar se izvodi postupkom u mestu, ili rotaciono ili kombinacijom oba postupka. Broj prolaza i prenik elektrode zavisi od debljine zida cevi, a odreuju se specifikacijom postupka zavarivanja, poglavlje 1.1.1. Izmeu korenog zavara i zavara ispune, kao i izmeu svakog prolaza ispune obavezno je ienje, odnosno uklanjanje ljake i drugih ostataka prethodnog prolaza, kao i uklanjanje eventualnih povrinskih defekata, poroznosti i veih uzvienja. 62
Pri primeni zavarivanja u mestu neophodno je cevovod dobro fiksirati, bez natezanja. Pri primeni rotacionog zavarivanja voditi rauna o obezbeenju uslova za rotaciju cevi celim obimom, uz odravanje stalnog zazora i bez optereenja nepotpunog spoja. Kontrolor izvoaa mora za svaki spoj, koji je oznaen posebnim brojem, uneti u kontrolnu knjigu zavarivanja podatke o ispravnosti unutranjosti cevi, V-ljeba, zazora i centriranja cevi pre zavarivanja u vrelovod. Radi breg odvijanja radova oko spajanja cevi i samog zavarivanja Izvoa treba da osigura dovoljan broj kvalifikovane radne snage. Potrebno je da se spajanje obavi to je mogue pre, pa da dva zavarivaa odreena za zavarivanje korenskog vara (svaki zavaruje polovinu cevi poevi od vrha do dna), odmah zaponu sa radom. Kada zavre zavarivanje najmanje 50% korenskog zavara, spojka se moe skinuti i prebaciti na sledei zavar vrelovoda. Najbolje je da koreni zavar izvode uvek dva ista i to najbolja i najvetija zavarivaa, a druge slojeve zavara (popunu) ostali zavarivai naizmenino i to jedan zavariva - jedan zavarni spoj. Zavarivanje cevi vrelovoda zavisno od prenika cevi vri se u tri zavarena sloja: koreni var, ispuna i povrinski sloj. Svaki zavariva treba da ima svog pomonika koji mu pomae pri radu, isti i doteruje zavrni var. Kvalitetna kontrola izvoenja svakog zavarenog sloja mora stalno da se vri, pri emu treba upisivati u Knjigu zavarivanja sve potrebne podatke za ispravljanje eventualno loe izvedenog sloja. Preporuuje se da se zavarivanje izvede sa duboko penetrirajuim domaim elektrodama, EZ5 2,5 mm za koreni zavar, a 3,25 mm za ostale zavarne slojeve. Budui da je obloga ovih elektroda vrlo higroskopna elektrode treba tako upotrebiti i zatititi da se ne ovlae jer se u protivnom gubi na kvalitetu zavara. Dalje, ove elektrode zahtevaju specijalnu tehniku rada odozgo na dole, pa svaki zavariva mora da ima poloen ispit i kvalifikaciju za rad sa ovim elektrodama i za ovakvu tehniku zavarivanja. Elektrode i svu ostalu opremu za zavarivanje kao: agregatno zatitne maske, drae elektroda, odeu, ampermetre, voltmetre, alat za ienje zavara i izrezivanje istih iz toplovoda treba da osigura Izvoa montanih radova. 1.7.8. Obeleavanje zavarenog spoja Svaki zavrni var treba uljanom bojom da bude oznaen rednim brojem, koji se sastoji od dva broja. Prvi broj oznaava broj sekcije, a drugi broj
63
zavara. Na primer 2 - 3 znai da se zavar nalazi na drugoj sekciji toplovoda i da je trei po redu. Svaki zavar nove sekcije poinje sa rednim brojem 1. Budui da na jednom zavaru radi vie zavarivaa, oni treba svoje oznake da utisnu na vrh cevi i to na udaljenosti od zavara cca 10 cm, sa jedne strane za korenski zavar, a sa druge strane zavara za ostale slojeve, prema datim uslovima iz Specifikacije postupaka zavarivanja. 1.7.9. Rastojanje izmeu zavarenih spojeva Rastojanje izmeu dva bilo koja susedna spoja mora da je najmanje jednako spoljnjem preniku cevi. U sluaju neophodnosti manjeg odstojanja izvoa mora pripremiti, a investitor prihvatiti poseban postupak zavarivanja. 1.7.10. Testiranje (atestiranje) zavarivaa Pre poetka radova na vrelovodu izvoa je duan da podnese investitoru svedoanstvo o zavrenom ispitu za kvalifikaciju svakog zavarivaa, sa priloenom fotografijom i njegovom oznakom. Svedoanstva (atesti) zavarivaa u svemu moraju biti u skladu sa zahtevima standarda grupe JUS C.T3 koji se odnose na zavarivanje. 1.8. KONTROLA ZAVARENIH SPOJEVA Svi zavareni spojevi ispituju se vizuelno. Ova kontrola vri se tokom itavog postupka zavarivanja. Kontrolori zavarivanja moraju biti kvalifikovani i obueni. U okviru priprema za obavljanje ovog posla kontrolor zavarivakih radova mora se upoznati sa sledeom dokumentacijom: -sa glavnim projektom cevovoda, posebno sa crteima cevovoda; -sa specifikacijom postupka zavarivanja, poglavlje 1.1.1. ovih tehnikih uslova; -sa standardima koji se odnose na ovu delatnost, prema poglavlju 1.22 ovih uslova; -sa atestima svih zavarivaa. Ovu kontrolu organizuje i vri sam Izvoa radova, nezavisno od nadzora koji obavlja Investitor. Osim vizuelne, mogu se primeniti i drugi postupci ispitivanja bez razaranja. Detaljan postupak kontrole i kriterijumi prihvatljivosti bie odreeni u specifikaciji postupka zavarivanja, poglavlje 1.1.1. ovim uslovima. Kontrola izvoenja zavarivakih radova moe se u principu podeliti u tri hronoloke faze kako sledi: 1.8.1.Kontrola pre poetka zavarivanja 1. Merenjem proveriti da li su krajevi cevi pripremljeni prema zahtevima take 1.7.3.; 64
2. Neposredno pre zavarivanja proveriti da li su kontaktne povrine i povrine u neposrednoj blizini oiene prema taki 1.7.2.; 3. Merenjem i primenom distancionih pijuna proveriti koaksijalnost i zazor meu krajevima; 4. Proveriti nain na koji je potreban meupoloaj postignut, odnosno da nije izvreno nikakvo natezanje cevovoda ni silama ni momentima; 5. Proveriti da li pripremljena elektroda za zavarivanje odgovara specifikaciji, prema poziciji 1.1.1.; 6. Proveriti da li je i kako je izvedeno predgrevanje (ukoliko je specificirano poglavljem 1.1.1.). 1.8.2. Kontrola tokom izvoenja zavarivakih radova 1. Tokom nanoenja materijala proveriti kako osnovni materijal ili prethodno naneti sloj prihvataju materijal elektroda. Pojava neprihvatanja, prisustvo ljake, pukotina, udubljenja (rupica), gasnih mehura ili bilo kakvih drugih nepravilnosti razlog je da se radovi odmah prekinu, da se uoeni defekti ne bi pokrili sledeim slojem. 2. Proveriti da li se izmeu dva sloja nanetog materijala potuje procedura propisana specifikacijom postupka zavarivanja, pozicija 1.1.1. ovih uslova. Posebnu panju obratiti na meuienje i ostvarivanje potrebne temperature. 1.8.3. Kontrola po kompletnom izvoenju spoja 1. Proveriti da li je sva ljaka uklonjena. U sluaju krupnije inkluzije ljake, bilo takasto bilo linijski, mora se izvriti popravka. 2. Proveriti penetraciju i kvalitet korenog zavara (ovo e se kontrolisati i tokom izvoenja zavarivakih radova). U sluaju da se vidi jedan ili obe eone strane cevi penetracija je nedovoljna. Penetracija je nedovoljna i u sluaju kada su obe strane spoja pokrivene materijalom, ali je sredini deo konkavan, tako da je dno konkavnosti ispod povrine cevi. Potrebna penetracija, odnosno izlivanje materijala u unutranjost cevi moe biti znak pogreno izvedenog korenog zavara (progoretina). 3. Proveriti kvalitet stapanja (fuzije) nanetog i osnovnog materijala, odnosno predhodno nanetog sloja. 4. Proveriti eventualnu pojavu poroznosti bilo kao pojedinanih mehura, bilo linijskog niza mehuria, bilo kao grozdolikih skupina, mehura, bilo kao linijskih kontinualnih upljina. U sluaju ozbiljne pojave poroznosti u bilo kom od navedenih vidova potrebno je izvriti popravku. 5. Proveriti prisustvo rupica, upljina, pukotina i ostalih vizuelnih defekata i diskontinuiteta. 6. Proveriti nadvienja krune zavara po visini i po irini. Ni na jednom mestu ne sme povrina zavara da bude ispod spoljne povrine cevi, a 65
uobiajeno najvee dozvoljeno nadvienje je 1,5 mm. Uobiajeno dozvoljeno najvee izlivanje krune zavara na povrinu cevi je takoe 1,5 mm sa svake strane spoja. 1.8.4. Radiografska kontrola Posle kompletne provere svih zavara prema prethodnom tekstu izvrie se i radiografska kontrola zavarenih spojeva. Pri izboru poetnih uzoraka biraju se zavari na optereenim i kritinim mestima. Najmanji procenat spojeva koji se moraju radiografski ispitati, to je ukljueno u cenu izvoenja montanih radova je 30% ili vie ako se tako predvidi ugovorom izmeu Investitora i Izvoaa. Investitor ili Nadzorni organ ima pravo da zahteva snimanje veeg broja zavara na vrelovodu u sluaju da se za to ukae potreba. U tom sluaju, ako prekobrojno snimljeni zavari zadovolje probu, trokove snimanja snosi Investitor po ugovorenoj ceni, a u protivnom Izvoa montanih radova. Za radiografsko snimanje zavara treba angaovati za to zakonski ovlaeno, specijalizovano i opremljeno preduzee sa strunjakom za snimanje zavarenih spojeva, razvijanje filmova i njihovu strunu interpretaciju. Radiografsko snimanje treba u stopu da sledi operaciju zavarivanja. Od ukupno zavrenih zavara u jednom danu, odredi se broj zavarenih spojeva za radiografsko snimanje koji moraju isti dan da se snime i filmovi odmah razviju kako bi se drugo jutro mogli kontrolisati i na zavarenim spojevima izvriti eventualne popravke ili izrezivanja. Svaki radiografski snimak treba na sebi da nosi oznaku zavarivaa i broj snimljenog zavarenog spoja. Sve ustanovljene zavarene spojeve sa grekom treba popraviti ili izrezati iz toplovoda i ponovo zavariti pa ih ponovo snimiti. Svim tim ispitivanjima zavara treba obavezno da prisustvuje Nadzorni organ Investitora, pri emu se podaci ispitivanja unose u Knjigu zavarivanja i daju uputstva, za sve potrebne popravke, odnosno izrezivanje neispravnih zavara. 1.9. ZAVARENI SPOJEVI DEONICA (SEKCIJA) 1.9.1. Sputanje zavarenih sekcija u zemljani rov Ravna neprekinuta linija vrelovoda izmeu pojedinih taaka, zatvorena na krajevima, sputa se kontinuirano u zemljani rov, pomou dizalica ili drugih odgovarajuih naprava. Za predizolovane cevi nije dozvoljeno direktno vezivanje sajli preko polietilenske obloge cevi ve je potrebno predvideti sajle sa zatitnom mekom oblogom ili nosivom trakom od mekanog i savitljivog materijala kako ne bi dolo do oteenja polietilenske cevi ili antikorozivne zatite. Rov mora biti prethodno ureen i oien kako je to opisano u tehnikom opisu graevinskog projekta. Cevi na svojim krajevima moraju imati 66
zatitne kape od plastike (daje proizvoa) ili priheftan tanki lim kako bi se izbeglo da se u cevi pojave krupniji predmeti, ivotinje ili alati posle ienja, odnosno da se u sluaju veih padavina cevi ne napune zemljom, ljunkom i sl. Kape ili limovi se uklanjaju neposredno pred zavarivanje. Zemljani rov za predizolovane cevi, takoe, mora biti prethodno ureen, oien a dno rova nasuto sitnim peskom koji ne sme imati krupnijih frakcija zbog opasnosti od oteenja oblone cevi. Najpravilnije i najlake sputanje vrelovoda u zemljani rov se obavlja pomou dve do tri dizalice. Prilikom sputanja treba naroitu panju obratiti na to da usled prisilnog zatezanja, ne nastanu prevelika naprezanja u materijalu cevi. Razmak draa cevi (nosaa) cevi ne bi smeo biti vei od duine jedne cevi, a po mogustvu bi trebalo da se drai nalaze pokraj susednih zavarenih avova cevovoda. Kod sputanja treba paziti da se cev ne tare o rubove zemljanog rova ili da ne udari u bilo koji predmet koji moe otetiti antikozorivnu zatitu ili izolaciju. Kod predizolovanih cevi mora se obratiti panja da se pri zatrpavanju rova ostvari ravnomerno optereenje cevovoda. Da bi se ovo postiglo mora se voditi rauna o sledeem: - povrina dna rova mora biti potpuno ravna i bez ikakvih komada, kamenja, osulina sa zidova rova, - podlogu od peska debljine minimalno 10 cm ravnomerno rasporediti i runo nabiti tako da se dobije ravna povrina. Predizolovane cevi se postavljaju na podlogu od peska, s tim da se na mestima spojnica naprave udubljenja u pesku (nie). Nie su proirena mesta u rovu koja su dovoljno velika da zavariva moe nesmetano da zavari dve cevi ili sekcije, elektriar povee ice alarmnog sistema i izolarer da postavi izolacionu spojnicu. Posebna panja se mora obratiti na poloaj i orjentaciju cevi i predizolovanih lukova obzirom da ice sistema za dojavu curenja i telekomunikacije treba dovesti u pravilan poloaj i to: bakarno bojenu prema bakarno bojenoj a bakarno pocinkovanu prema bakarno pocinkovanoj. Zbog lakeg spajanja ica, cevi se postavljaju u rov tako da ice budu sa gornje strane ako se radi o neparnom broju pari ica a ako je paran boj pari ica onda se parovi ica postavljaju sa bonih strana cevi. Cev se ne sme montirati tako da ice alarmnog sistema budu sa donje strane cei. Prilikom postavljanja telekomunikacionog kabla treba usvojiti princip da kabal uvek ide pored hladnije (povratne) cevi. Iznad kabla izvoai postavljaju zatitne korube a iznad peska i upozoravajuu zatitnu traku. Zatrpavanje cevovoda peskom se izvodi u slojevima: 67
- prvi sloj izvesti u visini od 10 cm sa paljivim nabijanjem i podbijanjem peska po celoj duini cevovoda; - drugi sloj izvesti do gornje ivice cevi runim nabijanjem; - sledei sloj sastoji se od peska koji se postavlja 10 cm iznad cevi. Iznad ovog sloja treba staviti upozoravajuu traku sa natpisom toplovod. Sledei sloj se sastoji od materijala iz iskopa, ukoliko se radi o nevezanom materijalu bez veih komada kamena koji se postavlja iznad peska. Visina ovog sloja je minimalno 20 cm i nabijanje se vri runo. Sledei slojevi mogu se nabijati mainski. Nikada ne treba zatrpavati cevovode smrznutim materijalom, jer posle odmrzavanja materijala dolazi do sleganja zemljita i eventualne deformacije cevi. Ako se rovovi rade sa podgradom, postoji opasnost od deformacija pri vaenju podgrade, pa je najbolje, kad god je to mogue, pre postavljanja peska i zatitnog sloja iznad cevi, izdii podgradu. Na mestima gde cev prolazi kroz zidove ahtova i sl. treba ostaviti izvestan meuprostor izmeu zida i cevi radi ugradnje prolaza kroz zid. Ukoliko se aht i komora liju, nakon postavljanja cevovoda montirati prolaze kroz zid, centrirati ga i pristupiti izlivanju komore. Prolaz kroz zid je neophodno izvesti kao zatitu od prodora vlage a ujedeno prolaz treba da omogui dilataciona pomeranja. Prolaz kroz zid je napravljen od koncentrine gumene zaptivke sa unutranjim i spoljanjim zaptivnim prstenovima. Spoljanji zaptivni prstenovi imaju zadatak da spree aksijalno pomeranje gume nakon zalivanja u zid (prema grafikoj dokumentaciji). U sluaju izrazito velikih podzemnih voda ugraditi dve gume. 1.9.2. Spajanje sekcija cevovoda Nakon postavljanja pojedine zavarene sekcije (deonice) cevovoda pristupa se odmah spajanju sekcija zavarivanjem. Ukoliko se cevi sputaju u zemljani rov (predizolovane cevi), na mestu spajanja sekcija i cevi rov se mora dovoljno proiriti da bi se omoguio nesmetan rad zavarivaa (nia) a na mestima spojeva cevi ostavljaju se manje nie koje su dovoljne za povezivanje ianog sistema i postavljanje termoizolacionih spojnica. Pre samog zavarivanja treba izvriti sve potrebne pripreme: obaranje ivica, ostaviti potreban razmak (1 1.6 mm), oistiti rubove cevi (deonica), centrirati i drugo, to je ve opisano. Svi sekcijski zavari treba da budu radiografski ispitani. Ukoliko je zavar neispravan treba ga izrezati, ponovo izvesti i ispitati. Ako pri ponovnom zavarivanju nije mogue primaknuti sekcije na propisan razmak, ubacuje se komad cevi duine 200 300 mm i eono se zavari. Taj komad cevi mora imati propisano oborene ivice. Zavari moraju da se ispitaju i itav spoj izoluje. 68
1.10. MONTAA KOMPENZATORA Kompenzatori su delikatni, tankozidni cevni elementi, koji pri ogranienom broju ciklusa, to je za ovakve toplovode sluaj, i uz ispravan rad, bez dodatnih optereenja, mogu nadiveti cevovod, poto su po pravilu od kvalitetnijeg materijala. Da bi se obezbedili optimalni radni uslovi projektom je predvien niz mera koje se pri montai moraju realizovati. Osnovno je pravilo da sve montane operacije moraju biti paljivije i pedantnije sprovedene nego za obine cevovode, bez ovakvih kompenzatora. Kompenzatore na predizolovanim cevima treba ugraditi na sredini raspona izmeu fiksnih oslonaca ako to posebno ne komplikuje situacija na terenu. Prilikom postavljanja U kompenzatora posvetiti posebnu panju njihovom predzatezanju. Proraun predzatezanja se izvodi poveanjem rastojanja izmeu krakova U kompenzatora pre ugradnje. U proraunu su dati podaci o predzatezanju za montanu temperaturu spoljnog vazduha od 20C. Za druge temperature treba ove podatke preraunati. 1.10.1. Aksijalnost Deonice u kojima je predvien aksijalni kompenzator moraju biti potpuno aksijalne, to podrazumeva: - Krajevi cevi koji se spajaju moraju biti apsolutno ortogonalno odseeni, obraeni i meusobno podeeni (taka 1.7.1., 1.7.3. i 1.7.4. ovih uslova), bez ikakvih usecanja, ukrajanja, natezanja itd. Pri tome voditi rauna da deonice sa aksijalnim kompenzatorima moraju biti pravolinijske ali ne moraju biti horizontalne. 1.10.2. Hladni prednapon 1.10.2.1. Aksijalni kompenzatori Ukupna dilatacija koju kompenzator treba da primi odgovara temperaturskom dijapazonu od minimalne -10C do maksimalne +130C. Kompenzaciona sposobnost aksijalnog kompenzatora je podeljena na dva dela: pola, odnosno 50% kompenzator prima sabijanjem (skraenjem) od neutralnog poloaja, a drugu polovinu, odnosno sledeih 50%, istezanjem (izduenjem) od neutralnog poloaja. Ovo znai da se ispravnom montaom moraju obezbediti uslovi da kompenzator na temperaturi -10C ne bude istegnut preko 50% od svoje kompezacione vrednosti, da na temperaturi +130C ne bude sabijen preko 50% od svoje kompezacione vrednosti i da neiskorien kompenzacioni kapacitet bude ravnomerno rasporeena na hladnu i toplu stranu. Ovo e se postii pravilnim 69
prednaprezanjem kompenzatora, zavisno od temperature cevovoda pri montai, na sledei nain: 1. Ukupna dilatacija koju kompenzator prima, prema prilogu koji je dat u projektu. Na temperaturi -10C kompenzator treba da je istegnut za Dl/2, na temperaturi +70C treba da je u neutralnom poloaju, a na temperaturi +130C treba da je sabijen za Dl/2. 2. Cevna deonica na kojoj se postavlja aksijalni kompenzator u potpunosti se montira, ukljuujui i motau kompezatora. 3. Izmeri se temperatura cevovoda (ne vazduha) T (C). Kompenzator je najbolje prednapregnuti posle dueg perioda stabilne nepromenjene temperature. 4. Potrebno prednaprezanje kompenzatora za montanu temperaturu odrediti po sledeoj formuli: DLmont= DL*(0,5 (Tmon Tmin) / (Tmax Tmin)) Tmon = temperatura cevovoda pri montai (C) Tmin = minimalna temperatura cevovoda koje se moe ostvariti pri montai ili remontu (C) Tmax = maksimalna radna temperatura (C) DL = izduenje cevovoda posmatrane deonice pri zagrevanju od Tmin do Tmax (mm) 5. Izmeri se ugradbena duina kompenzatora u neutralnom, neoptereenom poloaju Lk. 6. Cevovod za ugradnju kompenzatora postavlja se sa razmakom koji je jednak zbiru neutralne duine kompenzatora (Lk) i izraunatog prednaprezanja kompezatora prema temperaturi pri montai. Dlcevi = Lk + DLmont = Lk + DL*(0,5 (Tmon Tmin) / (Tmax Tmin)) 7. Kompenzator se ugrauje izmeu pripremljenih cevi i pri tom se istee za DLmont. Za ovo istezanje potrebna je sila koja se izraunava iz dobijene karakteristike kompezatora i veliine predaprezanja. 8. Neposredno po izvrenoj montai proverava se da li je duina ugraenog kompezatora jednaka Lk + DLmont. 9. Na najveoj radnoj temperaturi proveriti da li je spoljna duina kompenzatora jednaka: Lk 0,5*DL
70
Napomena: Ukoliko se montaa vri u vremenskim uslovima kada su mogue temperature bitno razliite od - 10 C (+/- 5) mora se proraunati zazor na minimalno oekivanu temperaturu o emu treba konsultovati projektanta. 1.10.2.2. Prednapon pri samokompenzaciji Deonice sa prirodnom samokompenzacijom, treba u principu prednaprezati 50% u svim pravcima kompezacije, pri prednaprezanju voditi rauna o temperaturi montae koja je merodavna za preraunavanje po predhodno datom principu. Prilikom postavljanja U kompenzatora posvetiti posebnu panju njihovom prednaprezanju, prema podacima datim u projektnoj dokumentaciji (uobiajeno je da se u projektima daju montane temperature od Tmon = 20C, a za druge montane temperature se trebaju preraunati). Prednaprezanje se izvodi rastezanjem krakova U kompenzatora pri ugradnji. 1.11. MONTAA VENTILA I PRIRUBNIKIH SPOJEVA 1.11.1. Montaa ventila Pre ugradnje ventil obavezno proveriti da li je ispravan u smislu zatvaranja i zaptivanja. Mesto naleganja zaptivke dobro oistiti a pre montae zaptivke namazati grafitnom mau. Pre pritezanja veznih zavrtnjeva i navrtki prirubnica ventila proveriti nain na koji je potreban meupoloaj postignut, odnosno da nije izvreno nikakvo natezanje cevovoda ni silama ni momentima. Kod svih prirubnikih spojeva pre montae, potrebno je sve vijke namazati mau pogodnom za vie temperature, to spreava stvaranje re na vijku i navrtki i omoguava laku demontau. Sva armatura se isporuuje prema Tehnikim propisima za izradu i isporuku cevnih zatvaraa, JUS M.C5.010. U specifikaciji su navedeni svi podaci o armaturi: nazivni prenik, nazivni pritisak, materijal itd. Izabrana je armatura sa malim koeficijentom lokalnog otpora, sa lako izvodljivim ienjem i sa malim silama potrebnim za posluivanje. 1.11.2. Montaa prirubnikih spojeva Sve prirubnice moraju biti u skladu sa JUS M.B6.007. i JUS M.B6.020 sa rasporedom rupa za vijke prema JUS M.B6.010. Grlo prirubnice mora biti prilagoeno svojim oblikom zahtevima zavarivanja. Zaptivne povrine treba da budu po JUS M.B6.008. Kvalitet obrade prirubnica treba da bude po JUS M.A0.065. 71
Zaptivni materijal je It (Parolit) po DIN 3754 koji izdrava temperature do 300C. Zavrtnji za prirubnice su od elika 4D (DIN 267) dimenzija po JUS M.B1.600. Sve prirubnice su PN 25. 1.12. MONTAA OSLONACA Konstrukcija oslonaca je takva da oslonci u potpunosti odgovaraju svojoj nameni. Konstruktivno reenje kompletnih nepokretnih predizolovanih oslonaca reeno je u okviru graevinskog i mainskog projekta. Oblik i mere nepokretnih predizolovanih oslonaca dati su u grafikoj dokumentaciji. Ovi oslonci su za predmetne cevovode izuzetno vani, poto su jedan od elemenata koji treba da prihvate u nekim sluajevima znaajna optereenja. Svi oslonci cevovoda i opreme treba da budu geodetski nivelisani a zazori, aksijalni i popreni, treba da se izvedu u projektovanim veliinama. Projektom predvien poloaj nepokretnih predizolovanih oslonaca mora se striktno potovati i ne sme se menjati bez saglasnosti projektanta. Svi elementi oslonaca u komorama i ahtama zatiuju se protiv korozije sa dva premaza dvokomponentnim, antikorozivnim sredstvom, otpornim na temperature do 150C. Predizolovani fiksni oslonac sastoji se od eline cevi sa zavarenom elinom ploom na sredini, spoljaenjeg omotaa od tvrde polietilenske cevi i izvedene hidroizolacije trakom, kao zatite od korozije. Dimenzije predizolovanih oslonaca odgovaraju katalozima proizvoaa. 1.13. ANTIKOROZIONA ZATITA ienje spoljne povrine od svih stranih materijala: praine, re, ulja, ostataka seenja ili zavarivanja, vlage itd. Osim runog alata i pribora primenie se mainske etke i brusilice a, po potrebi, i peskarenje. Spoljna povrina cevi mora, pre nanoenja antikorozione zatite, biti savreno ista i glatka. Po zavrenom ienju potrebno je izvriti odmaivanje kompletnih spoljnih povrina mehanikim putem pomou filca i odmaivaa. Nakon toga izvriti nanoenje osnovnog antikorozionog premaza Glasscoat (Zorka-abac) postojanog na temperaturi 150C. Premaz se nanosi u jednom sloju debljine od 70 do 100 m, pricanjem pod niskim pritiskom ili airles ureajem. Ukoliko se premaz nanosi etkom ili valjkom onda treba naneti dva sloja kako bi se dobila potrebna debljina od 70 do 80 m.
72
Ukoliko se povrina cevovoda premazuje osnovnom zatitnom bojom (prajmerom) ona treba da je vrhunskog kvaliteta i u dva ravnomerna sloja. Oba sloja treba, posle premazivanja, da se potpuno osue, da se na dodir ne lepe. Izvoenje svih radova antikorozione zatite mora se stalno nadgledati. 1.14. IZVOENJE TOPLOTNE IZOLACIJE 1.14.1. Izvoenje toplotne izolacije cevi Toplotna izolacija vrelovoda u komorama i ahtama nanosi se na antikoroziono zatienu povrinu cevovoda kako je definisano prethodnom takom. Toplotna izolacija se izvodi fabriki pripremljenim jastucima staklene vune nabijenosti 110 do 120 kg/m3. Jastuci su sa merkur pletivom koje treba obloiti krovnom lepenkom (ter-hartijom) ili Al-limom debljine 0,5 do 0,6 mm. Ukoliko se upotrebi ter-hartija preklop treba napraviti tako da se onemogui prodor vode u izolaciju a ter-hariju posebno uvrstiti aluminijumskim ili pocinkovanim trakama ili pocinkovanom icom kako se ne bi vremenom usled vlaenja smakla (smanjenje debljine izolacije na gornjem delu cevi i stomak na donjem delu cevi). Termika izolacija predizolovanog vrelovoda (za beskanalno postavljene cevi) vri se poliuretanskom penom stiljivosti 70 80 kg/m3 otpornom na temperature do 130C sa zatitnom oblogom od tvrde polietilenske cevi u fabrikim uslovima. Debljina termike izolacije i oblonih cevi odreuju se prema standardima proizvoaa predizolovanih cevi. Obavezna je ugradnja predizolovanih cevi sa sistemom za dojavu vlage u termoizolaciji i mreom za telekomunikacije u toplifikacionom sistemu koja moe biti ugraena u termoizolaciju cevi ili poloena u rov (kanal) kao hidroizolovani signalni kabal pored povratne cevi. Pre poetka radova Izvoa e, pripremiti detaljnu specifikaciju izvoenja toplotne izolacije, sa detaljima izolacije lukova, kompenzatora i oslonaca, a na ta Investitor daje saglasnost. 1.14.2. Izvoenje toplotne izolacije spojnih mesta Nakon zavrene montae i ispitivanja potrebno je izolovati sva spojna mesta postavljanjem obloge od aluminijumskog lima ili polietilena i ulivanjem poliuretana na licu mesta, ili na drugi nain. Fabriki pripremljeni spojevi sastoje se od spoljnih omotaa, u koje se nakon montae, na gradilitu, uliva tvrda poliuretanska pena. Navlake se izvode na dva naina: - Od PE (polietilenske navlake) za deo u zemlji (pesku), - Od Al-lima ili ter-hartije u komorama. 73
Navlaka od PE sastoji se od PE navlake i dva zaptivna prstena od gume. Duina navlake je prilagoena preniku predizolovane cevi i pokriva svaki kraj spoljnog omotaa cevi po 100 mm. Zatita od prodora vlage u izolaciju spojnog mesta osigurava se postavljanjem trajno elastinog kita i hidroizolacione trake (Raychem, Dekorodal ili sline). Pri montai spojnog mesta prvo se navlaka navue na jedan kraj predizolovane cevi, pre nego to se pristupi zavarivanju cevi jedne na drugu. Nakon zavarivanja krajeva cevi u sekcije i izvrenoj hidraulikoj probi pristupa se izolaciji spojnih mesta sledeim redosledom: - uklanja se od zavarivanja oteeni poliuretan; - uklanja se i sloj poliuretana koji je bio u kontaktu sa vodom; - elina i PE cev treba da budu iste, suve i odmaene radi boljeg vezivanja poliuretanske pene i trajno elastinog kita; - postavlja se navlaka na mesto spoja predizolovanih cevi tako da podjednako pokrije obe cevi koje se spajaju i da otvor za ulivanje bude sa gornje strane; - na oba kraja se ubacuju prsteni za zaptivanje i uvrenje navlake; - na otvor za ulivanje montira se runa pumpica za podizanje pritiska sa manometrom. Pritisak se podigne na 1,5 bar i spojevi PE cevi i navlake namau sapunicom po ivici. Ukoliko se ne pojave mehuri i pritisak ne opada, moe se pristupiti zapenjavanju spoja. U suprotnom treba izvriti ponovnu hermetizaciju spoja; - u tako pripremljeno spojno mesto vri se ulivanje poliuretanske pene koja je prethodno napravljena meanjem komponenti prema uputstvu proizvoaa; - nakon ekspanzije pene odstranjuje se viak pene i otvor za ulivanje se zatvara plastinim epom; - na oba kraja, izmeu navlake i obloge cevi se postavlja kit; - hidroizolaciona traka se postavlja na krajevima obloge i na mestu epa. Aluminijumski spoj se upotrebljava za komore i ahte a sastoji se od fabriki savijenog Al-lima debljine 0,5 do 0,6 mm koji se ispunjava staklenom vunom. Obloga moe biti i od ter-papira koji se ispunjava staklenom vunom. Spoj je mogue izvesti i ulivanjem poliuretana u oblogu od Al-lima debljine 1 mm prema dimenzijama spoljanjeg omotaa predizolovanih cevi. Na omotau je izbuen otvor 24 mm za ulivanje kao i rupe za spajanje krajeva lima koje se izvodi pop zakovicama. Duina obloga od Al-lima prelazi po 100 mm oba kraja predizolovane cevi. Da bi se omota od lima vrsto postavio na predizolovanu cev, zatee se odgovarajuim steznim trakama pa u zategnutom stanju spaja pop zakovicama. Nakon ulivanja poliuretana skidaju se stezne trake i pristupa
74
hidroizolaciji spojnog mesta hidroizolacionim trakama u dva sloja. Pri ovome voditi rauna da traka prelazi krajeve Al omotaa 100 mm. 1.14.3. Izvoenje toplotne izolacije zavrnih elemenata Na mestima razvodne mree gde se zavravaju pojedini ogranci cevovoda, pri faznoj izgradnji, koriste se zavrni elementi. Ovi elementi koriste se za izolovanje krajeva cevne mree. Po zavarivanju i ispitivanju cevovoda postavlja se zavrni elemenat izraen od Polietilena, uliva poliuretanska pena i vri se izolacija elemenata i ulivnog otvora hidroizolacionim trakama. Kod prenika cevi preko 400 mm, pre stavljanja hidroizolacione trake na zavrni elemenat, postavlja se obloga od Al lima radi uvrenja zavrnog elementa i tek onda vri hidroizolacija. 1.14.4. Izvoenje toplotne izolacije kompenzatora Izolacija kompenzatora u komorama se vri staklenom vunom odgovarajue debljine u oblozi od AL-lima debljine 0,5 do 0,6 mm ili terhartije. Ukoliko iz tehnikih razloga nije mogua ugradnja kompenzatora u komore vri se predizolacija kompenzatora kao i za spojna mesta prema 1.14.2 s tom razlikom to se ispuna vri staklenom vunom kako bi se omoguilo pomeranje. Na nepokretnom spoju obloge i cevi stavlja se zaptivna guma a spoj se hidroizoluje elastinom trakom Raychem ili slinom. Izmeu delova obloge i cevi koje se kreu jedna u odnosu na drugu se postavlja gumeni prsten (kao za prolaz kroz zid) a spolja vazelin ili slina mast kako bi se omoguilo lake kretanje i spreio ulaz vlage (prema detalju u projektu). Ukoliko projektom dato reenje nije u skladu sa reenjem koje daje proizvoa opreme, saglasnost za izmenu daju Projektant i Investitor. 1.15. ISPITIVANJE CEVOVODA Ovom specifikacijom dati su minimalni zahtevi koji moraju biti zadovoljeni pri ispitivanju cevovoda. Ispitivanje cevovoda se vri grupno, po sistemima koji obuhvataju vie meusobno povezanih cevnih linija sa svim svojim ograncima na priblino jednakim predvienim radnim pritiscima. 1.15.1. Odreivanje ispitnih sistema Jedan ispitni sistem moe da obuhvati cevne linije koje zadoviljavaju sledee uslove: - da su pogodno locirane za povezivanje u zajedniki sistem, - da im radni pritisci po svojoj veliini odgovaraju veliini probnog pritiska predvienog za dotini sistem,
75
- da njihovo ukljuivanje u ispitni sistem bude pravovremeno odnosno da ne iziskuje dodatne trajne izmene na toj ili nekoj drugoj cevnoj liniji, a koje mogu da tete njihovom pravilnom funkcionisanju ili slabe njihove mehanike karakteristike, - da njihovo meusobno povezivanje obezbeuje pravilno napajanje, odzraivanje i pranjenje ispitnog sistema. 1.15.2. Priprema sistema za ispitivanje Svi zavareni i drugi spojevi koji nisu prethodno fabriki ispitani ne smeju se izolovati, bojiti i pokriti zemljom pre uspeno izvedenog ispitivanja na probni pritisak. Pre ispitivanja svi cevovodi moraju biti iznutra oiceni od metalnih opiljaka, peska, re, zaostalih elektroda i drugih stranih premaza. Svi projektom predvieni elementi cevne linije kao to su prirubnice, protoni ventili, zasuni, zavareni prikljuci za merne i regulacione instrumente, nosai, drai, klizai, vrsti oslonci i tome slino, moraju biti finalno montirani pre ispitivanja. Sledea oprema i elementi ako su u sastavu cevne instalacije ne smeju biti podvrgnuti probnom pritisku: - pumpe, - ulazna strana otpustnih ili sigurnosnih ventila, - sva oprema kod koje nije utvrena veliina probnog pritiska, - toplotne podstanice u zgradama. Ovu opremu treba pre ispitivanja instalacije razdvojiti slepim prirubnicama. Slepe prirubnice moraju biti uoljive kako ne bi posle ispitivanja ostale ugraene u instalaciji. Po pravilu, slepe prirubnice moraju imati prenik koji odgovara spoljnjem preniku povrine naleganja prikljune prirubnice, debljine koja odgovara veliini probnog pritiska i ruicu na njenom obimu koja markantno viri izmeu prikljunih prirubnica. Manometri iji su merni opsezi manji od probnog pritiska moraju se za vreme probnog ispitivanja odstraniti. Prolazni ventili moraju biti u otvorenom poloaju osim ako nije drugaije odreeno. Automatski regulacioni ventili moraju uvek biti u otvorenom poloaju osim ako nisu snabdeveni obilaznim vodom. Sistem mora biti snabdeven otvorima za odzraivanje na svim najviim takama gde postoji mogunost zadravanja vazduha. Na svim najniim takama sistema i iza svake nepovratne klapne moraju biti postavljeni ispusni otvori za pranjenje sistema. Napajanje sistema ispitnim fluidom vriti na najnioj taki sistema i obavezno ispred svih povratnih klapni.
76
Poveanje pritiska u cevovodu prati se i meri pomou dva manometra od kojih je jedan radni a drugi je, na osnovu isprave o badarenju, odreen kao kontrolni. Kontrolni manometar mora biti klase tanosti 1,6 za radne pritiske do 40 bar, odnosno klase tanosti 1 za vee radne pritiske. U normalnim uslovima gornje granice merenja na brojanicima mora da iznose 50% vie od vrednosti najveeg dozvoljenog radnog pritiska, uz usvajanje sledee vee standardne vrednosti opsega merenja manometra. Manometre sa odgovarajuim zapornim organom postaviti na gornji deo cevovoda, po mogunosti na mesto vidljivo sa mesta odakle se upravlja pumpom ili ventilom za poveanje pritiska. Ako se ispituje sistem sa velikom visinskom razlikom cevovoda preporuuje se upotreba pomonog manometra na vrhu sistema. 1.15.3. Ispitivanje Pre punjanja sistema ispitnim fluidom obavezno prekontrolisati da li su sve cevne linije pripremljene, odnosno kompletirane za ispitivanje. Ispitivanje se moe vriti kada je temperatura vode i opreme najmanje 10C. 1.15.4. Odreivanje veliine probnog pritiska Prvo ispitivanje cevovoda pritskom treba izvriti prema JUS.M.E2.200. Ispravno proveden postupak pregleda i ispitivanja prema navedenom standardu smatra se preventivnom merom zatite od pojave oteenja koja mogu biti rezultat greaka konstruktivnog reenja, ugraenog materijala ili izrade. U skladu sa gore navedenim ispitni pritisak tenosti iznosi: Pi = 1,3 x Pr (bar) gde je: Pi - Ispitni pritisak (bar) Pr - Proraunski pritisak (bar) Prilikom odreivanja ispitnog pritiska mora se uzeti u obzir i visina stuba tenosti za ispitivanje u koliko je hidrostatiki pritisak vii od 5% vrednosti proraunskog. Za vrelovod PN 25 je: Pi = 1,3 x 25 = 32,5 bar 1.15.5. Trajanje ispitivanja Vreme dranja sistema na probnom pritisku odreuje se dogovorno izmeu nadlenih predstavnika, Nadzornog organa i Izvoaa radova za svaki sistem posebno. Vreme odravanja probnog pritiska ne moe da traje manje od 60 minuta. Po pravilu, vreme odravanja probnog pritiska treba da bude dovoljno dugo da se eventualna kritino oslabljena mesta na spojevima pokau i da se moe izvriti pregled svih spojeva. 77
1.15.6. Naknadne popravke i izmene na cevovodu U koliko se za vreme ispitivanja primeti curenje vode na zavarenim spojevima ili ostalom materijalu, sistem se mora izprazniti i posle izvrenih popravki ispitivanje ponoviti. U koliko se primeti curenje vode na spojevima sa navojem sistem se mora rasteretiti do atmosferskog pritiska i posle izvrene popravke ispitivanje nastaviti. Ako su potrebna samo laka pritezanja spolja, koja ne bi ugrozila mehaniku vrstou, pritisak se ne mora spustiti. U koliko za vreme dranja na probnom pritisku doe do pada pritiska na manometru treba sistematski utvrditi uzrok. Obino do pada pritiska dolazi zbog jaeg oticanja vode iz sistema ili zaostalog vazduha. Posle otklanjanja uzroka, ispitivanje ponoviti. Po pravilu, posle uspeno izvrenog ispitivanja neke linije na njoj se vie ne smeju izvoditi naknadni zavarivaki radovi odnosno ako je to ipak neophodno, ispitivanje se mora ponoviti. U posebnim sluajevima, kada je takvo ispitivanje teko izvodljivo, naknadna zavarivanja se dozvoljavaju samo uz posebnu saglasnost nadzornog organa. Tako zavarivanje se mora briljivo nadzirati, dozvoljava se samo ambijentalna temperatura iznad +5C i po zavretku zavareni spoj se mora 100 % radiografisati. 1.15.7. Prisustvovanje ispitivanju i zapisnici Glavni organizator ispitivanja je Nadzorni organ Investitora, odgovoran za dotine instalacije. Ispitivanje se vri komisijski. Komisiju sainjavaju: - Odgovorni predstavnik Izvoaa radova i - Odgovorni predstavnik Investitora (Nadzorni organ) Ispitivanje mora biti tako organizovano da ne remeti normalno odvijanje montanih radova. U koliko je neko od odgovornih predstavnika spreen da prisustvuje ispitivanju nadlena sluba mora odrediti zamenika. Ukoliko na sporazumno zakazano ispitivanje neki odgovorni predstavnik ne doe, ispitivanje e se izvriti bez njega. Ako se u dogovoru izmeu odgovornih predstavnika kupca i Izvoaa oceni za potrebno ispitivanju mogu da prisustvuju i: - Predstavnik zatite na radu, - Odgovorni predstavnik slube sigurnosti ili druga ovlaena lica iz odgovarajuih slubi (IPK i sl.). O izvrenom ispitivanju e se sainiti zapisnik koji potpisuju svi zvanino prisutni lanovi komisije. Zapisnik se pie na standardnom obrascu koji je dat u prilogu. Po jedan primerak originalnog potpisanog zapisnika dostavlja se svim potpisnicima. Ovaj se zapisnik uva i slui za eventualno prezentiranje zvaninim inspenkcijskim oraganima.
78
Pri ispitivanju se imaju potovati odredbe propisa za Inspekciju parnih kotlova. 1.16. PRODUVAVANJE CEVOVODA Po izvrenoj montai i ispitivanju cevovoda vri se njegovo produvavanje vazduhom ili vodenom parom. Svrha ove operacije je da se iz cevovoda uklone sve zaostale neistoe, tragovi obavljenih montanih radova, posebno zavarivanja. Da bi ova operacija bila uspena potrebno je ostvariti znaajne brzine produvavanja ime se izazivaju ozbiljne reaktivne sile. Za prihvatanje, odnosno neutralisanje ovih reaktivnih sila Izvoa mora predvideti privremene oslonce. U tom smislu radi se i poseban plan produvavanja, kako je predvieno takom 1.1.7. ovih tehnikih uslova. 1.17. TEHNIKI PRIJEM Kada se zavre svi radovi navedeni u prethodnim takama ovog poglavlja, Izvoa e pripremiti svu dokumentaciju koja je za tehniki prijem ugovorom definisana. Ova dokumentacija obuhvata ateste i sertifikate o ugraenoj opremi i materijalu, ateste svih zavarivaa, protokole o obavljenim zavarivakim radovima, uredno voenu montanu knjigu, registrovane sve montane izmene u tehnikoj dokumentaciji, izvetaj o izvrenom ispitivanju itd.
1.18. PUTANJE CEVOVODA I OPREME U RAD Po izvrenom kompletnom ispitivaju moe se, prema pripremljenim pogonskim uputstvima za kompletan objekat, pristupiti putanju celokupnog sistema u rad. Pre putanja u rad potrebno je izvriti ienje vrelovoda. ienje vrelovoda se izvodi u dve faze. Prva faza ienja je odmaivanje i odmuljivanje. Ova faza se izvodi rastvorom fosfata i deterdenta koji otklanjaju iz cevovoda sve masnoe. Nakon zavrenog odmaivanja pristupa se ispiranju cevovoda blagim rastvorom kiseline (fluorovodonine, sumporne, limunske ili hlorovodonine). Ispiranje cevovoda kiselinskim rastvorom u potpunosti odstranjuje oksidni sloj, zaostalu ljaku od zavarivanja i ostale neistoe nastale hemijskom vezom metala sa agresivnim materijalima iz atmosfere. U rastvor kiseline treba dodati ovbavezno inhibitor koji mora biti takav da titi osnovni materijal cevi od daljeg nagrizanja po zavrenom ispitivanju. U ovom projektu se ne preciziraju koliine materijala i potreban ureaj za ispiranje cevovoda, ve se Investitor upuuje na specijalizovane firme za ispiranje. 79
Pri ispiranju toplovod se puni vodom kvaliteta po JUS M.E2.011, koja je radni fluid i vrelovod je spreman za putanje u rad. Uputsto za putanje u rad duan je da izradi Izvoa radova koji izvodi i prvo putanje u rad pod nadzorom Nadzornog organa. Po uspeno obavljenom putanju sainjava se zapisnik koji obostrano potpisuju Izvoa i Nadzorni organ. 1.19. NADZOR TOKOM MONTAE Izvoa radova je duan da obezbedi svoj, kvalifikovan nadzor tokom svih montanih radova. Ova sluba paljivo e pratiti sve faze odvijanja montanih radova, a posebno zavarivanje, ienje unutranjih i spoljnih povrina, toplotnu izolaciju i ispitivanje. Ovo je nezavisno od nadzorne slube koju organizuje Investitor. U okviru ove nadzorne slube objedinjavae se sve kontrolne i nadzorne funkcije o kojima je u ovim uslovima bilo rei, ukljuujui i kontrolu zavarenih spojeva. 1.20. VREMENSKI USLOVI ZA MONTAU Montane, a posebno zavarivake radove treba obustaviti kada je kvalitet njihovog izvoenja ugroen vremenskim uslovima: kiom, vetrom (za izvoenje na otvorenom prostoru), niskom temperaturom, prainom, velikom vlagom. U nekim sluajevima mogua je zatita od vremenskih uslova, te se radovi mogu nastaviti. 1.21. PROJEKAT IZVEDENOG STANJA Sve izmene u odnosu na usvojenu i overenu tehniku dokumentaciju (koje se mogu vriti samo uz saglasnost projektanta) moraju biti pedantno registrovane u jednom primerku projekta koji e posluiti kao osnova za izradu projekta izvedenog stanja. Projektom izvedenog stanja registrovae se i izmene koje su u ovom mainskom projektu izvrene u odnosu na geodetske podloge. 1.22. PRIMENJENI PROPISI I STANDARDI Za zavarivanje cevovoda i pomonih elinih konstrukcija primenjuju se Jugoslovenski standardi iz sledeih grupa: JUS C.A7, JUS C.N3, JUS C.T3, JUS K.M6, JUS U.E7 Zbog vanosti i este primene izdvajamo sledee standarde: JUS C.T3.001 - Tehnika zavarivanja metala definicije, pojmovi i nazivi; JUS C.T3.012 - Zavarivanje, oznaavanje postupka zavarivanja na crteima; JUS C.T3.010 - Zavarivanje i srodni postupci klase kvaliteta zavarenih spojeva izvedenih topljenjem na eliku; JUS C.T3.020 - Zavarivanje, klasifikacija greaka u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem metala; 80
JUS C.T3.030 - Tehnika zavarivanja metala. Oblici i dimenzije ljebova za zavarivanje elika topljenjem; JUS C.T3.040 - Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Radiografsko ispitivanje elinih suoenih spojeva opte odredbe; JUS C.T3.042 - Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva radiografsko ispitivanje sueonih spojeva elinih cevi debljine zida ispod 50 mm; JUS C.T3.051 - Tehnika zavarivanja metala. Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Ispitivanje razarenjem elinih spojeva zavarenih elektroluno ili plinski; JUS C.T3.061 - Tehnika zavarivanja metala, ispitivanje strune sposobnosti zavarivaa za elektroluno i plinsko zavarivanje; JUS C.H3.011 - eline oplatene elektrode za elektroluno runo zavarivanje; JUS C.H3.051 - ice za plinsko zavarivanje; JUS C.T3.071 - Obezbeenje kvaliteta zavarenih spojeva. UP - UPUSTVO ZA RUKOVANJE I ODRAVANJE Ovo uputstvo odnosi se samo na cevnu mreu i opremu koja je predmet ovog projekta, a uputstvo za rukovanje i odravanje koje e biti pripremljeno za itav kompleks vaie i za ovaj deo projekta. - Rukovanje svom cevnom armaturom i opremom uvek treba obavljati paljivo, postepeno i polako. - Pri punjenju i pranjenju sistema koristiti predviene ventile za ventilaciju (isputanje vazduha) i drenau (pranjenje). Na mestima pranjenja, graevinskim projektom, predvideti jame za brzo odvoenje vode, a ukoliko to nije dovoljno, odnosno ukoliko doe do prelivanja, primenie se mobilne pumpe za odvod vode. - Pre poetka grejne sezone, a pre ostalih funkcionalnih ispitivanja proverie se da li je sistem pun, izvrie se, po potrebi, eliminacija vazduha iz sistema, proverie se funkcionalnost armature, vizuelno e se kontrolisati svi kompenzatori temperaturskih dilatacija koji su vidljivi, ukljuujui proveru njihove duine zavisno od temperature.
81
2.1. OPTI POGODBENI USLOVI

2.2. ZNAENJE REI I IZRAZA U ugovoru sledee rei i izrazi imae znaenja koja su ovde navedena, izuzev ukoliko to KONTEKST ne bude drugaije zahtevao: INVESTITOR - znai JP TOLIFIKACIJA - i njegovi ovlaenici. IZVOA - znai preduzee iju je ponudu prihvatio investitor i sa kojim je potpisalo Ugovor o izvrenju radova odnosno delova radova, ukljuujui izvoaeve predstavnike i pravne naslednike. PODIZVOA - znai lice ili preduzee kome je Izvoa ustupio u izvrenje bilo koji deo radova iz Ugovora uz prethodnu pismenu saglasnost Investitora. NADZORNI ORGAN - je ovlaeno lice nadzorne slube, koje u ime Investitora i za njegov raun vri poslove struno - tehnikog nadzora nad izvoenjem radova. UGOVOR - predstavlja pismeni sporazum zakljuen izmeu Investitora i Izvoaa kojim se reguliu njihova meusobna prava i obaveze u vezi sa izvrenjem radova, kao i sva ostala dokumenta (ugovorna dokumenta) kojima se blie utvruju uslovi izvrenja radova. RADOVI znai svi pripremni, prethodni i glavni radovi sadrani u predraunu radova koji je sastavni deo Ugovora. UGOVORNA CENA - znai ukupno oznaena vrednost iskazana u ponudi koja podlee poveanju odnosno snienju pod uslovima iz ovog Ugovora. GRAEVINSKA MEHANIZACIJA - znai mehanizacija i sva sredstva potrebna za izvoenje i odravanje radova. PRIPREMNI RADOVI - oznaavaju sve vrste radova koje je potrebno izvesti da bi se omoguilo izvoenje glavnih radova koji su predmet Ugovora. PROJEKTI - oznaavaju data tehnika reenja i uslove za izvoenje radova koje je usvojio Investitor, ukljuujui i izmene i dopune koje Investitor daje u toku izvoenja radova. GRADILITE - znai zemljite ili ostala mesta na kojima ili ispod kojih ili kroz koje imaju da se izvode radovi, i sva druga zemljita ili mesta koja predvidi Investitor, radi izvrenja Ugovora, kao i ostala mesta koja budu posebno oznaena da predstavljaju deo gradilita. ODOBRENO - znai odobreno u pismenom obliku, ukljuujui i odgovarajuu pismenu potvrdu ranije datog usmenog odobrenja. ZASTUPNIK - znai PREDUZEE koje je Izvoa ovlastio da ga predstavlja pri izvrenju ovog Ugovora.
82
MARGINALIJE, zaglavlja i zabeleke iskazane u Ugovoru nee predstavljati deo Ugovora i kao takvi nee biti uzimani u obzir u svrhu tumaenja Ugovora. 2.3. NADZORNI ORGAN Struno-tehniki nadzor nad izvoenjem radova u ime Investitora vri nadzorna sluba, odnosno Nadzorni organ. Dunosti i prava nadzornog organa 1) Dunosti i prava Nadzornog organa je da kontrolie da li se radovi izvode u sklopu sa tehnikom dokumentacijom, da kontrolie kvalitet ugraenog materijala i radova, da daje tumaenje eventualno nejasnih detalja u projektima, da kontrolie snimanje i obraun izvedenih radova, kao i da obavlja druge poslove koji su u nadlenosti Nadzornog organa. Dinamika i aurnost rada nadzorne slube mora biti u skladu sa dinamikom izvoenja radova. Nadzorni organ nema pravo da razrei Izvoaa bilo koje njegove dunosti ili obaveze prema Ugovoru osim ako je izriito drugaije predvieno, niti da naredi neki rad koji e izazvati zakanjenje ili posebna plaanja na teret Investitora. Delovanje Nadzornog organa ne umanjuje odgovornost Izvoaa za pravilno i kvalitetno obavljanje radova. Nadzorni organ moe traiti uklanjanje nekvalitetno izvedenih radova ili nekvalitetnog graevinskog materijala na teret Izvoaa. Ako Izvoa i pored upozorenja i zahteva Nadzornog organa nastavi sa nekvalitetnim izvoenjem radova, Nadzorni organ e radove obustaviti i o tome obavestiti Investitora i graevinsku inspekciju. Sa izvrenjem radova moe se ponovo nastaviti tek kada Izvoa preduzme i sprovede odgovarajue mere kojima se prema nalazu Nadzornog organa obezbeuje kvalitetno izvoenje radova. Nadzorni organ priznaje u realizaciju Izvoau samo kvalitetno izvedene radove. U ovom smislu Nadzorni organ ima pravo da iz svih obrauna iskljui nekvalitetno izvedene radove sve dok nedostatci ne budu na zadovoljavajui nain otklonjeni. Svaki pojedini rad koji se kasnije ne moe kontrolisati u pogledu koliina i kvaliteta mora biti odmah pregledan od Nadzornog organa, a podaci o tome upisuju se u dnevnik i graevinsku knjigu. Izvoa je obavezan da blagovremeno obavesti Nadzornog organa o postojanju takvih radova. U protivnom, Nadzorni organ moe odbiti priznavanje takvih radova ili ih obraunati prema svojim podacima ili proceni. Prethodna i kontrolna ispitivanja kvaliteta materijala i radova za potrebe graenja vri Izvoa a ateste o tim ispitivanjima dostavlja Nadzornom organu na odobrenje. Predhodna kontrolna ispitivanja Izvoa vri preko ustanova koje su registrovane za vrenje ispitivanja te vrste. Sva odobrenja, nalaze i instrukcije date od strane Nadzornog organa Izvoa je duan sprovoditi kao neposredne zahteve Investitora. Propust Nadzornog organa u vrenju svoje dunosti ne oslobaaju Izvoaa odgovornosti da svoje obaveze vri u skladu sa Ugovorom i da sam obezbedi kvalitetno i blagovremeno izvoenje radova. Ukoliko Izvoa ima primedbe na rad Nadzornog organa, ili se smatra oteenim nekom njegovom odlukom, ima pravo da o tome obavesti Investitora koji je duan razmotriti date primedbe i o tome doneti odluku. Ovlaenja nadzornog organa u sluaju nude 2) Pored datih mu redovnih ovlaenja Nadzorni organ moe u sluaju nude, a u svrhu zatite ivota, imovine i radova, narediti Izvoau da izvede sve radove i preuzme sve mere koje su, po njegovom miljenju, neophodne za 83
otklanjanje i spreavanje opasnosti. Izvoa je duan izvriti takav nalog Nadzornog organa, sa pravom na naknadu trokova ukoliko ih bude. Iznos trokova zajedniki utvruju Nadzorni organ i Izvoa radova, a saglasnost daje Investitor. 3. Prenos prava iz ugovora 1) Izvoa ne moe preneti Ugovor ili deo Ugovora ili bilo koje pravo ili obavezu po ovom Ugovoru (izuzev prenosa prava na Izvoaevu banku da moe u ime Izvoaa naplatiti potraivanja koje mu pripadaju ili e mu pripasti po ovom Ugovoru) bez prethodne pismene saglasnosti Investitora. 2) Ukoliko se Investitor saglasi sa prenosom dela Ugovora, Izvoa e ostati i dalje kao jedini odgovoran prema Investitoru za izvrenje Ugovora u celini. Ukoliko podizvoa angaovan na radovima obavlja, po miljenju nadzornog organa, radove u suprotnosti sa Ugovorom, Investitor moe putem pismenog obavetenja zahtevati od Izvoaa da prekine podizvoaki Ugovor. U tom sluaju Izvoa e raskinuti podizvoaki Ugovor i podizvoaa udaljiti sa gradilita. Ni jedan postupak koji preduzme Nadzorni organ ili Investitor u vezi sa odredbama ove take nee osloboditi Izvoaa od bilo koje obaveze po Ugovoru, niti mu daje pravo na naknadu, produenje rada i slino. 2.4. OBIM UGOVORA Ugovor obuhvata: izgradnju, dovrenje i odravanje radova i obezbeenje celokupnih radova, materijala, graevinske mehanizacije i radne snage, kao i privremenih radova potrebnih za dovrenje stalnih radova i bilo ega to je privremeno ili stalne prirode a to je potrebno za izvrenje ovog Ugovora. 2.5. UGOVORNA DOKUMENTA Jezik Ugovor i sva ugovorna dokumenta bie sastavljena i tumaena iz teksta na srpskom jeziku. Ugovorna dokumenta su sastavni deo Ugovora a sastoje se od: - Ponude sa prilozima - Optih i Posebnih uslova ugovora - Odobrenih glavnih projekata - Ugovorenog cenovnika radova - Odobrenja za graenje. Tumaenje ugovornih dokumenata Dokumenta koja obrazuju ovaj Ugovor treba uzeti kao dokumenta koja se meusobno objanjavaju i dopunjuju. U sluaju da doe do nesuglastica ili nejasnoe u njima prvenstvo u tumaenju e imati: po tehnikim pitanjima tehniki uslovi, a po ostalim opti i posebni uslovi Ugovora. Ukoliko tehniki, opti i posebni uslovi ne reguliu dovoljno jasno izvesno pitanje, tumaenje daje Investitor.
84
2.6. PROJEKTI Predaja projekta Investitor je duan da u rokovima, koji e se definisati Ugovorom preda Izvoau naknadno u overenom prepisu po 2 primerka sledea dokumenta: a) Opte i Posebne uslove Ugovora; b) Ugovoreni cenovnik radova; c) Posebne uslove; d) Odobreni glavni projekat objekta koji se gradi, odnosno posebne celine te tehnike dokumentacije potrebne za poetak radova e) Odobrenje za graenje; f) Kopiju analize cena izvoaa po kojima je licitirao. Uporedo sa napredovanjem radova Investitor je duan da Izvoau postepeno predaje ostale delove tehnike dokumentacije tako da ovi projekti budu urueni Izvoau najkasnije 10 dana pre odreenog roka za poetak odnosnih radova a prema ugovorenom dinamikom planu izvoenja radova. Investitor je duan da Izvoaa blagovremeno obavesti o nastaloj potrebi da se u toku rada izvre izvesne izmene ili dopune u projektima i da mu te izmene dostave u overenom prepisu. uvanje projekata i crtea Projekti i crtei su svojina Investitora, a uvae ih Nadzorni organ. Po jedna kopija projekata i crtea daje se Izvoau besplatno. Ukoliko Izvoa eli moe da nabavi o svom troku i vie kopija. Po zavretku radova po ovom Ugovoru Izvoa e vratiti investitoru sve projekte i crtee koje je dobio i kupio, s tim da e u jednom urednom primerku tuem biti unete sve izmene nastale u toku graenja. Projekti i crtei za gradilite Izvoa e dobijene kopije projekata i crtea drati na gradilitu tako da u svako doba budu dostupne Nadzornom organu ili svakoj drugoj osobi koju Investitor za to pismeno ovlasti. Ostali projekti, crtei i uputstva Investitor moe u toku izvoenja radova, dostavljati Izvoau dopunske projekte i crtee, skice i uputstva potrebna za potpuno i adekvatno izvoenje i odravanje radova, a Izvoa e ih uvati i po njima se upravljati. Planovi i crtei nee biti punovani dok ne budu overeni od strane Investitora. 2.7. OPTE OBAVEZE Ugovor U odreenom roku, na poziv Investitora, Izvoa e zakljuiti Ugovor i pristupiti izvrenju ugovornih obaveza. Investitor zadrava pravo ugovaranja predugovorenih radova po fazama u dogovoru sa Izvoaem. Garancija Izvoa je obavezan da u roku od 15 dana po potpisivanju ugovora podnese Investitoru bankarsku garanciju na iznos od najmanje 10% ugovorne vrednosti kojom se bezuslovno i neopozivo garantuje potpuno i savesno izvrenje ugovornih obaveza. Ova garancija se prilae uz ugovor. 85
Po prijemu ove garancije Investitor e vratiti Izvoau garanciju datu uz ponudu. Tekst garancije se prilae uz Ugovor. Ukoliko Izvoa ne podnese do odreenog roka propisanu garanciju, smatrae se da je Ugovor raskinut krivicom Izvoaa a vrednost garancije uz ponudu zadrae Investitor u svoju korist. Pored toga, Investitor ima pravo da zahteva od Izvoaa da mu naknadi svu time nastalu tetu. Trajanje garancije Vanost garancije za potpuno i savesno izvrenje Ugovora ostaje u svemu prema Ugovoru i tekstu garancije do isteka garantnog roka i izvrenja konanog obrauna za radove po Ugovoru. Trokove oko izdavanja garancije snosie Izvoa. Upoznavanje gradilita Smatrae se da je Izvoa pre podnoenja ponude ispitao i pregledao gradilite i njegovu okolinu, da se upoznao sa geolokim, hidrolokim i klimatskim uslovima gradilita, da je sagledao obim i vrstu radova, izvorita materijala, mogunost prilaza gradilitu i smetaj, te da je pribavio sve potrebne podatke to se tie rizika, nepredvienih sluajeva i ostalih okolnosti koje mogu uticati na njegovu ponudu. Proveravanje ponude Izvoa je obavezan, pre podnoenja ponude, da ispita ispravnost i potpunost svoje ponude, a posebno u pogledu koliina i cena iskazanih u trokovniku odnosno predraunu radova. Izvoa se obavezuje da e radove iz ovog Ugovora izvriti i odravati strogo se pridravajui uslova Ugovora, a na puno zadovoljstvo Investitora i Nadzornog organa. Izvoa e se u svom radu pridravati Uputstva i instrukcije Investitora odnosno Nadzornog organa, a primati uputstva i instrukcije jedino od Nadzornog organa odnosno Investitora. Podnoenje programa radova Prilikom podnoenja ponude Izvoa je duan dostaviti opti program i plan rada koji prikazuje redosled procesa i metoda koje predlae za izvoenje radova. U roku od momenta ustupanja posla pa do zakljuenja ugovora, Izvoa e podneti Investitoru na odobrenje detaljan program i plan rada koji iskazuje redosled procesa, rokova i metoda za izvoenje radova, kao i pismeno obavetenje o svim detaljima koji se odnose na organizovanje rada i struno osoblje koje e rukovoditi radovima. Pored toga, Izvoa e podneti pismeno Investitoru ili Nadzornom organu sve potrebne podatke o graevinskoj mehanizaciji, privremenim radovima koje namerava da izvodi kao i sve to namerava da preuzme radi izvravanja radova prema ovom Ugovoru. Bez podnetog programa nee se moi zakljuiti ugovor o graenju. Ako Izvoa radova ne podnese program rada u predvienom roku datom u Ponui smatrae se da je odustao od posla. Investitor ima pravo da zahteva od Izvoaa da mu nadoknadi svu time nastalu tetu. Obavetenja tokom gradnje Investitor ili Nadzorni organ mogu s vremena na vreme zahtevati od Izvoaa da podnese u pismenoj formi naknadna obavetenja o organizovanju daljeg izvoenja radova. 86
Odgovornost izvoaa za program Davanje saglasnosti Investitora ili Nadzornog organa na program rada Izvoaa ili obavetenja koje je dato Izvoau i koje se odnosi na program rada, ni u kom sluaju ne moe osloboditi Izvoaa od njegove odgovornosti ili obaveze iz ovog Ugovora. Struno rukovodstvo izvoaa Izvoa je duan da obezbedi struno rukovodstvo za sve vreme izvoenja radova kao i posle toga, a sve na osnovu propisanog izvrenja obaveza izvoenja radova po Ugovoru. Radnici i slubenici izvoaa Izvoa e obezbediti i zaposliti na gradilitu za izvrenje i odravanje radova: - tehniko osoblje koje je kvalifikovano i iskusno u svojoj struci, poslovoe i predradnike koji su struni za izvoenje radova; - kvalifikovane, polukvalifikovane i nekvalifikovane radnike koji su sposobni za propisno i pravovremeno izvrenje i odravanje radova; Otputanje strunjaka Investitor, odnosno Nadzorni organ moe zahtevati iz opravdanih razloga da se pojedino lice udalji sa gradilita i Izvoa je u tom sluaju duan odmah udaljiti takvo lice i zameniti ga drugim. Udaljeno lice se ne moe ponovno zaposliti na radovima ili gradilitu ovog Investitora bez pismene saglasnosti Investitora ili Nadzornog organa. Investitor odnosno Nadzorni organ nije odgovoran za trokove koje Izvoa bude imao zbog otkaza i voenja postupka u radnom sporu protiv lica za koje je Investitor odnosno Nadzorni organ traio udaljenje. Tanost izvrenja radova Izvoa je odgovoran za potpuno i tano izvoenje radova i to prema odobrenom glavnom projektu, a bie odgovoran za ispravnost poloaja, visina i dimenzija za sve delove objekta, kao i za obezbeenje potrebnih instrumenata, pribora i radne snage koja je potrebna za merenja na gradilitu. Ukoliko se u ma koje vreme, dok se radovi izvode, ustanovi neka nepravilnost u merama, Izvoa e, kada mu to Nadzorni organ bude zatraio, izvriti sve potrebne opravke i izmene. Ukoliko su greke nastale radi netanih mera u projektima koje je dao Investitor ili Nadzorni organ, u tom sluaju trokovi padaju na teret Investitora. Provera obeleavanja poloaja i kota, objekta ili dela objekta, od strane Nadzornog organa, nee ni u kom sluaju osloboditi Izvoaa obaveze i odgovornosti da izvri ispravke. Izvoa e briljivo tititi, ugraivati i uvati sve repere, stalne take, koie i druge elemente koji se koriste tokom rada. Ukoliko isti budu uniteni ili oteeni za vreme rada, Izvoa je duan da ih obnovi o svom troku. uvanje i osvetljenje Izvoa e potpuno obezbediti gradilite i o svom troku postaviti znake upozorenja, zabrane i obaveze, svetla i uvare i odravati ih za sve vreme izvoenja radova, do predaje radova Investitoru, a radi sigurnosti i obezbeenja interesa svih drugih pravnih i fizikih lica.
87
Briga o radovima Od poetka do zavretka radova Izvoa je duan da vodi brigu o radovima, privremenim radovima, materijalu, mehanizaciji i ostalim ureajima i snosi svu odgovornost za iste. U sluaju da se dogodi neka teta, gubitak ili oteenje radova ili dela radova ili pripremnih radova, materijala ili mehanizacije iz ma kog razloga, Izvoa je duan da o svom troku zameni, popravi ili postavi i nastavi sa dovrenjem radova. Izvoa e takoe biti odgovoran za sve tete na radovima koje on izazvao time to je izvodio neke operacije u cilju ispunjavanja svojih obaveza prema ovom Ugovoru. Osiguranje radova Izvoa e pre poetka radova osigurati o svom troku pod zajednikim imenom Investitora i Izvoaa, sve radove odnosno objekat prema propisima o osiguranju vaeim u Republici Srbiji. Ovo osiguranje ima biti izvedeno na nain da Investitor i Izvoa budu u potpunosti pokriveni od svih teta i gubitaka za sve vreme izvoenja radova pa do izdavanja certifikata o konanom preuzimanju radova i to do pune njihove vrednosti. Osiguranje se ima izvriti prema uslovima i kod osiguravajueg zavoda koga odredi Investitor a Izvoa je duan, u svako doba kad to zatrai Investitor ili Nadzorni organ, podneti na uvid polise osiguranja kao i priznanice o plaanju tekuih premija. Obeteenja lica i imovine Izvoa e obezbediti Investitora protiv svih gubitaka i potraivanja zbog povreda ili teta nanetih bilo kom licu ili imovini, a koje mogu da se pojave izvoenjem i odravanjem radova iz Ugovora i obetetie ga za sve reklamacije, potraivanja, odtete, trokove i izdatke, osim kada su takvi gubitci ili povrede uzrok ili rezultat dogaaja na koje Izvoa nema uticaja. Nesreni sluajevi i povrede radnika Sva lica zaposlena na gradilitu za izvrenje radova iz ovog Ugovora imaju biti osigurana od strane Izvoaa o njegovom troku, za sve povrede na radu ili nesree na poslu. Ovim osiguranjem obuhvaena su sva lica u slubi Investitora, Nadzornog organa, Izvoaa i podizvoaa, angaovanih na realizaciji radova po Ugovoru, kao i sva druga lica za vreme slubenih ili drugih odobrenih poseta gradilitu. Investitor nee biti odgovoran za bilo koje odtete ili kompenzacije koje se imaju isplatiti za bilo kakvu povredu osiguranih lica. Osiguranje radnika Izvoa e osigurati radnike protiv svih rizika iskazanih u prethodnom stavu i produie takvo osiguranje tokom celog perioda u kome je neko lice zaposleno na radovima. Izvoa e, kad to bude zatraio Investitor ili Nadzorni organ, pokazati polise osiguranja kao i dokaze o urednom plaanju. Izvoaeva odgovornost da se izvri osiguranje, kako je gore reeno, odnosi se i na osiguranje lica zaposlenih od strane podizvoaa, a na nain kojim bi se Investitor u potpunosti zatitio od bilo kakvih potraivanja. Izvoaeva je dunost da osiguravajui zavod upozna sa svim uslovima osiguranja iznetim u Ugovoru.
88
Davanje obavetenja i plaanje taksi Izvoa e dati sva obavetenja i platiti sve dabine i takse koje treba platiti po propisima vaeim u Republici Srbiji radi obavljanja radova ili privremenih radova, odnosno koje treba platiti prema odredbama i propisima nadlenih organa i drugih pravnih lica odnosno ustanova ija su imovina i prava ugroena ili mogu biti ugroena na bilo koji nain radovima ili privremenim radovima. Pridravanje vaeih propisa Izvoa je duan da se u svakom pogledu pridrava svih odredaba, propisa i zakona kao i odredaba lokalnih organa vlasti i uprave, i on e obetetiti Investitora od svih kazni i odgovornosti svake vrste za krenje bilo kojeg zakona, odredbe ili propisa. Fosili i predmeti od vrednosti Svi fosili, metalni novac, predmeti od vrednosti ili starine kao i ostaci ili predmeti od geolokog i arheolokog znaaja koji se pronau na gradilitu dravna su svojina Republike Srbije. Izvoa e preduzeti potrebne mere da bi spreio svoje radnike ili bilo koja druga lica da uklone ili otete takve predmete i on e odmah po otkrivanju istih obavestiti Nadzornog organa i Investitora o takvom otkriu i izvrie sve naloge u vezi sa ovim predmetima. Patenti Izvoa e obetetiti Investitora za sve trokove i potraivanja u vezi sa krenjem bilo kod patentnog prava, koje je vezano za graevinsku mehanizaciju, maine, radove, metode rada ili materijala koji se koristi u radovima ili privremenim radovima, kao i za sva potraivanja, zahteve, trokove i izdatke, nastale zbog ovakvih okolnosti. Ometanje saobraaja i nadoknade tete Sve operacije koje su potrebne za izvoenje glavnih i privremenih radova bie izvedene na nain da nepotrebno ne ometaju javni ivot ili upotrebu javnih saobraajnica, puteva i staza, kao i da ne ugroavaju imovinu Investitora ili bilo kog drugog lica. Izvoa e obetetiti Investitora za sve zahteve, potraivanja, otete i trokove koji nastanu zbog ovakvih okolnosti. Vanredni saobraaj Izvoa e koristiti sve mogunosti da bi spreio da bilo koji put, ulica ili most ili veza sa gradilitem budu oteeni njegovim saobraajem ili saobraajem njegovog podizvoaa, ili bilo koga lica koje se nalazi u njegovoj slubi. Posebno e odabrati puteve i ulice, i koristie odobrena vozila, te ograniiti i rasporediti tovar, tako da vanredni saobraaj, kao posledica prenoenja mehanizacije i materijala do gradilita, bude obavljen tako da ne izaziva oteenje postojeih objekata. Specijalni tereti Izvoa e o svom troku obezbediti sve to je potrebno za transport mehanizacije i materijala koji je potreban za radove. On e izvriti sva potrebna ispitivanja koja se odnose na prevoz najteih i najobimnijih tereta koji mogu biti transportovani eleznikim, drumskim ili vodenim putem, a naroito to se tie kabastih i tekih tereta koji treba da budu prenoeni preko mosta, propusta itd. Ako se neka konstrukcija oteti usled transporta koji vri Izvoa ili bilo koje drugo lice u njegovoj slubi ili nastupe neke 89
druge posledice (na primer potpuni prekid saobraaja) Izvoa e snositi trokove oko popravke oteene konstrukcije i nadoknaditi nastalu tetu. Pridravanje propisa o saobraaju Nita nee osloboditi Izvoaa od pridravanja propisa o regulisanju saobraaja na putevima, eleznikim prugama i mostovima, a ono vai i za njegove podizvoae. Pomo ostalim izvoaima Izvoa e u saglasnosti sa zahtevima Investitora pruiti svaku razlonu pomo u obavljanju radova drugim izvoaima koji su od strane Investitora angaovani na istom ili susednim objektima ili delovima objekta. Nabavka materijala, mehanizacije i radne snage Izvoa e sam o svom troku i na svoj rizik nabaviti graevinsku mehanizaciju, obaviti pripremne radove, nabaviti materijal potreban za pripremne i glavne radove, obezbediti radnu snagu, obezbediti prevoz radne snage do i sa gradilita i sve ostalo to se trai u cilju obavljanja radova po ovom Ugovoru. Odravanje gradilita Izvoa je duan da o svom troku i na svoj rizik stalno odrava gradilite isti ga od otpadaka i da, ukoliko to budu zahtevali Investitor i Nadzorni organ, sloi ili postavi graevinsku mehanizaciju ili materijal i oisti i ukloni sa gradilita ostatke materijala i neistou koji su ostali posle obavljanja radova, kao i privremene radove koji nisu vie potrebni. 2.8. RADNA SNAGA Izvoa je duan da obezbedi svu radnu snagu potrebnu za izvrenje radova iz Ugovora. Izvoa je duan da obezbedi o svom troku prevoz radnika od mesta boravka do gradilita, smetaj i ishranu, vodu, elektrinu energiju, higijensku slubu i isplatu zarade u svemu prema postojeim propisima. Zatita zdravlja Izvoa je duan da obezbedi sve potrebne mere u svrhu ouvanja zdravlja radnika zaposlenih na radovima i da obezbedi potrebne sanitarne prostorije, zdravstvenu slubu za pruanje prve pomoi i zdravstvenu zatitu u smislu propisa vaeih u Republici Srbiji. Izvoa je duan, da posveti posebnu panju higijensko-tehnikoj zatiti lica pri radu u svemu prema propisima vaeim u Republici Srbiji. Obaveze izvoaa u odnosu na podizvoaa Izvoa e biti odgovoran za ispunjenje obaveza iz Ugovora i od strane njegovih Podizvoaa a ovo se odnosi na sva ostala lica kod njega zaposlena.
90
2.9. MATERIJAL I IZRADA Kvalitet materijala i ispitivanje Kvalitet materijala i kvalitet izrade moraju biti prema vaeim propisima i ugovornim dokumentima i prema uputstvima Nadzornog organa. Nad radovima i materijalima e se, s vremena na vreme, izvriti i ispitivanja i to na mestima i u vreme koje Nadzorni organ bude odredio i zahtevao. Izvoa je duan da o svom troku pribavi potrebne instrumente, maine, radnu snagu i materijal koji su potrebni za ispitivanje i merenje i ispita kvalitet radova, odnosno kvalitet, teinu ili kvantitet upotrebljenog materijala. Izvoa je duan, da pre nego to donese na gradilite materijal podnese analize o kvalitetu materijala kako bi rezultate analize mogao da pregleda Nadzorni organ i da po njima odobri materijal. Uzorci Izvoa e dostaviti Nadzornom organu na odobrenje sve uzorke predviene Tehnikim uslovima ili uzorke koje on trai. Svaki uzorak mora nositi sledee oznake: - naziv objekta, - naziv izvoaa, - naziv materijala ili opreme, - poreklo, - ime proizvoaa, - zatitni znak ako ga ima, - lokaciju objekta odakle je uzet uzorak. Odobravanje upotrebe materijala Izvoa ne sme upotrebljavati materijale pre dobijanja pismenog odobrenja Nadzornog organa, a u sluaju da upotrebi, snosi rizik i eventualni troak koji iz toga mogu nastati. Sve uzorke koji su predvieni tehnikim uslovima i propisima Izvoa e obezbediti i uvati o svom troku. Trokovi ispitivanja Trokove oko izvoenja, ispitivanja i proba duan je da snosi Izvoa, ako su predviene Tehnikim uslovima odnosno opisu radova. Trokovi ispitivanja koji nisu predvieni Ako Nadzorni organ naredi izvrenje ispitivanja: a) koje nije bilo unapred predvieno, da se izvri ili b) ako je bilo predvieno da se izvri, a Nadzorni organ je naredio da se ovo izvede od strane drugog lica na bilo kojem mestu graenja proizvodnje ili fabrikacije materijala, trokove ispitivanja snosie Izvoa, ukoliko se ispitivanjem dokae, da materijal ili izrada nisu u saglasnosti sa uslovima za izvoenje radova, a u protivnom trokove snosi Investitor. Pristup gradilitu Investitor i Nadzorni organ kao i svaka druga osoba koju ovi ovlaste imae u svako doba pravo pistupa na gradilite kao i sve radionice i mesta gde se radovi izvode ili gde se izvode pripremni radovi, proizvodi materijala, gde je materijal uskladiten, gde je smetena mehanizacija i oprema vezana za radove a Izvoa je duan, da obezbedi nesmetan pristup i pregled svim ovim licima.
91
Ispitivanje radova pre pokrivanja Izvoa e biti odgovoran da radovi budu izvedeni na najbolji nain i po savremenim metodama rada i sa materijalom najboljeg kvaliteta. Nijedan rad nee se pokriti bez prethodnog pregleda od strane Nadzornog organa. Izvoa e obezbediti Nadzornom organu mogunost ispitivanja i merenja obima izvrenih radova pre nego to se radovi pokriju ili uklone kao i da pregleda pripremu podloge pre nego to se na njih stave pokrivni materijali. Izvoa e na vreme obavestiti Nadzornog organa kada je neki rad odnosno podloga gotova za ispitivanje, a Nadzorni organ e odmah proveriti takav rad odnosno podloge. Ako nadzorni organ smatra da je to nepotrebno o tome e odmah izvestiti Izvoaa. Otkrivanje i otvaranje radova Izvoa e prema nalozima Nadzornog organa izvriti svako otkrivanje ili otvaranje izvrenih radova ili delova radova radi pregleda i ispitivanja, a posle obavljenih pregleda i ispitivanja Nadzornog organa, Izvoa je duan, da popravi i popuni otkrivena ili raskopana mesta. Ako za bilo koji deo radova pokrivenih posle pregleda Nadzorni organ trai da se otkrije i otkrivanjem se ustanovi da su radovi izvedeni u saglasnosti sa Ugovorom, trokove otvaranja i zatvaranja snosie Investitor, a u svim drugim sluajevima ove trokove snosi Izvoa. Uklanjanje neispravnog rada i materijala Investitor ili Nadzorni organ e tokom izvoenja radova imati pravo da pismeno naredi: a) uklanjanje sa gradilita onih materijala koji ne odgovaraju tehnikim propisima i tehnikim uslovima iz predmeta. b) zamenu propisanim i podesnim materijalom, i c) klanjanje i ponovo izvravanje (bez obzira na prethodnu probu ili plaanje), bilo koga rada ako ovaj rad nije struno i kvalitetno izveden. 2.10. PROPUSTI IZVOAA Ukoliko su radovi ukopani ili se ne mogu videti, a po miljenju Nadzornog organa postoje defekti i greke, ili radovi nisu obavljeni, konstruisani ili odravani u skladu sa ovim uslovima, ili je naneta vea teta stalnim radovima kao i kad je karakter takvog defekta ili propusta nepoznat, bie dovoljno da Nadzorni organ izda pismeni zahtev Izvoau za opravku, odnosno otklanjanje defekta ili nedostatka i da radove dovede u stanje koje odgovara propisanim uslovima. Ako Izvoa propusti da izvri nareenje Nadzornog organa Investitor ima pravo da zaposli drugo lice ili drugog Izvoaa da izvri navedene radove, a sve trokove koji proisteknu zbog ovoga snosie Izvoa a Investitor e ih naplatiti od bilo kog potraivanja Izvoaa. Obustavljanje radova Izvoa e po pismenom nalogu Nadzornog organa koji se naziva Nalog za prekid radova, obustaviti dalje izvoenje radova ili dela radova za ono vreme i na onaj nain koji e Nadzorni organ propisati. Za vreme ovakvog obustavljanja radova Izvoa e propisno zatititi radove na nain kako to bude Nadzorni organ ili Investitor zahtevao. Sve trokove, ukljuujui nadnice koje treba da se isplate na gradilitu, plate za odravanje gradilita i graevinske mehanizacije na gradilitu, kao i druge trokove Ugovora 92
koji mogu nastati zbog izvrenja Naloga za prekid radova snosie Investitor izuzev: a) ako to nije drugaije odreeno Ugovorom, b) ako je to neophodno radi pravilnog izvoenja radova, c) zbog vremenskih uslova koji ugroavaju sigurnost ili kvalitet radova, d) zbog neke greke koju je uinio Izvoa, ili e) ako je neophodno za sigurnost radova ili dela radova. U sluaju od b) do e) sve trokove snosi Izvoa radova. Protiv naloga za prekid rada u sluajevima iskazanim pod takama a) do e) Izvoa moe u roku od 7 dana pismeno obavestiti Investitora o razlozima koji ukazuju suprotno od navoda Nadzornog organa. Ukoliko je zahtev Izvoaa po miljenju Investitora opravdan, Investitor e priznati naknadu trokova Izvoau. Investitor nee biti odgovoran da nadoknadi bilo kakve trokove iz ove take ukoliko Izvoa ne da pismeno obavetenje o svom potraivanju u roku od 30 dana po izdavanju naloga za prekid radova. Obustavljanje radova preko 90 dana Ukoliko se po pismenom nalogu Nadzornog organa za prekid radova obustavi dalje izvoenje radova u celini ili deo radova: a) za period dui od 90 dana, b) za period manji od 90 dana, a Nadzorni organ u roku od 90 dana od isteka tog manjeg roka ponovo naredi da se radovi obustave, tako da ti prekidi radova, ukupno traju vie od 90 dana. Izvoa ima pravo u roku od 30 dana od asa prijema naloga, kojim se prelazi rok od 90 dana, podnese Investitoru pismeni zahtev za odobrenje produenja radova. Investitor je duan da u roku od 30 dana od dana prijema zahteva Izvoaa donese odluku. Ukoliko Investitor u ovom roku ne donese odluku o daljem nastavljanju radova, ili ne donese uopte odluku, Izvoa ima pravo, ali nije duan, da ponovnom pismenom napomenom izvesti Investitora da smatra prekid rada kao izostavljanje radova ako je u pitanju jedan deo radova, odnosno raskid Ugovora, ako je u pitanju obustava svih radova. Jedino u sluaju kada po prijemu Izvoaevog pismenog zahteva za odobrenje nastavka radova, u roku od 30 dana Investitor pismeno izjavi, a po njegovom miljenju dalje obavljanje radova moe biti opasno, tada vreme koje je proteklo od te izjave pa do vremena kada Investitor bude potvrdio, da je opasnost prola nee biti raunato u period od 90 dana. 2.11. POETAK IZVOENJA RADOVA I ZAKANJENJA Poetak radova Izvoa e poeti radove u roku koji e se utvrditi Ugovorom raunajui od dana potpisivanja Ugovora i dobijanja pismenog naloga o zapoinjanju radova od strane Investitora, i organizovae radove potrebnom brzinom, tako da svi radovi budu izvedeni u svakom pogledu do dana odreenog za dovrenje radova ili pre toga roka. Predaja gradilita Investitor e zajedno sa pismenim nalogom o zapoinjanju radova, predati Izvoau deo gradilita ili celo gradilite koje je potrebno Izvoau da otpone radove i izvodi ih u saglasnosti sa uslovima Ugovora. Ukoliko iz 93
bilo kog razloga Investitor zakasni sa uvoenjem Izvoaa u posao do 30 dana, Izvoa nema prava na bilo kakvu nadoknadu izuzev priznavanja razlike u ceni po osnovu klizne skale. Prilaz gradilitu Izvoa e snositi sve trokove oko dobijanja odobrenja za prelaz preko nekog zemljita ili postojeih saobraajnica radi prilaza gradilitu. Vreme zavretka radova Izvoa je obavezan da delove radova, odnosno radove u celini, izvodi u skladu sa ugovorenim dinamikim planom, osim u sluaju produenja meurokova ili krajnjeg roka zavretka svih radova odobrenog pod uslovima iz Ugovora. Produenje roka za dovrenje radova Investitor ima pravo da zbog nedostatka radne snage ili mehanizacije Izvoaa, kao i zbog nepotovanja ugovorene dinamike graenja o troku Izvoaa uvede u posao drugog Izvoaa na itavom objektu ili nekom njegovom delu. Ukoliko neki dodatni rad bilo koje vrste ili neki specijalni uslovi koji mogu nastati daju pravo Izvoau na produenje vremena za izvrenje radova, Investitor e odobriti ovakvo produenje. Investitor nije duan da uzme u obzir neki ovakav dodatni rad ili specijalne uslove, osim ako ga Izvoa u roku od 7 dana po otpoinjanju radova ili nastajanju ovih uslova, ili onda im je to praktino bilo mogue, nije detaljno upoznao sa razlozima svog zahteva za produenje roka, tako da zahtev moe na vreme da bude sproveden. Sve promene vremena za izvrenje radova imaju biti pismeno odobrene od strane Nadzornog organa. Dozvola Investitora da se rad vri nou ili nedeljom ni u kom sluaju ne daje pravo Izvoau na posebno plaanje kao pokrie za posebne trokove nastale zbog izvoenja radova nou ili nedeljom. Odvijanje radova Materijali, graevinska mehanizacija i radna snaga koju obezbeuje Izvoa, kao i brzina izvravanja i odravanja radova, treba da budu na potpuno zadovoljstvo Investitora. Ukoliko, po miljenju Nadzornog organa, odvijanje radova ili delova radova tee suvie sporo da bi se obezbedilo izvrenje radova u ugovorenom roku, ili u vreme naknadno produenog roka, Nadzorni organ e obavestiti pismeno Izvoaa o tome, a Izvoa e po ovome preduzeti odgovarajue mere (rad u vie smena, rad nedeljom i praznikom, nabavka odgovarajue opreme i radne snage). Via sila Izvoa ima pravo na produenje ugovornih rokova u sluaju kad je u izvrenju radova u predvienim rokovima bio spreen zbog: 1. Mera dravnih organa, 2. Prirodnih dogaaja koji se smatraju viom silom, 3. Neispunjenja ugovornih obaveza Investitora, 4. Izmena u projektu na osnovu koga se izvode radovi, a to utie na dinamiku izvoenja, izuzev ako te izmene trai Izvoa. 5. Postupaka treih lica koja Izvoa nije izazvao svojom krivicom. U sluaju da Izvoa ne zavri radove u ugovorenom roku ili produnom roku, odnosno utvrenim meurokovima duan je da obeteti Investitora na nain koji e se regulisati Ugovorom od bilo kog potraivanja Izvoaa prema Investitoru. 94
Plaanje ugovorne kazne nee osloboditi Izvoaa obaveze da zavri radove. 2.12. GARANTNI ROK Definicija Garantni rok Izraz Garantni rok oznaavae period od pet godina, odnosno vreme po vaeim zakonskim propisima, raunajui od dana izdavanja certifikata o izvrenom tehnikom prijemu bez primedbi. Radovi za vreme garantnog roka U nameri da se objekat po isteku garantnog roka preda Investitoru u onakvom stanju kao na poetku garantnog roka, Izvoa e izvriti sve popravke, izmene, rekonstrukcije, uklanjanje nedostataka i drugih greaka, kako to pismeno zatrai od Izvoaa Investitor za vreme perioda garantnog roka ili 30 dana po njegovom isteku, a kao rezultat pregleda koji je Investitor izvrio pre isteka perioda garantnog roka. Ako Izvoa propusti da izvri radove kako je gore pomenuto, a koje zahteva Investor, Investitor e imati pravo da izvri ove radove sa drugim licima ili drugim izvoaima, ako je to rad koji je Izvoa trebao da zavri na svoj vlastiti troak, Investitor e imati pravo da nadoknadi taj troak od Izvoaa. Ispitivanje uzroka greaka Izvoa e, ako to pismeno zatrai Investitor traiti uzroke svih greaka, propusta i nedostataka po uputstvima Nadzornog organa. Trokove rada od strane Izvoaa u traenju uzroka snosie Investitor osim ako takva greka, nedostatak ili propust nije jedan od onih za koje je Izvoa odgovoran po Ugovoru. Ukoliko je ovaj nedostatak, greka ili propust jedan od onih za koje je Izvoa odgovoran po ugovoru, trokove nastale zbog traenja uzroka snosie Izvoa, i u tom sluaju on e biti duan, da ukloni ovaj nedostatak, greku ili propust i to na vlastiti troak. 2.13. IZMENE I NAKNADNI RADOVI Izmene Nadzorni organ e izvriti potrebna proveravanja oblika, kvaliteta i koliine radova ili delova radova i ako nalazi za shodno naredie Izvoau, da uradi jedno od sledeeg: a) povea ili smanji koliinu radova ukljuenih u Ugovor, b) izostavi neki rad, c) izmeni nivo, poloaj i veliine nekih delova radova, d) izmeni karakter ili kvalitet ili vrstu radova, e) izvri dodatni rad bilo koje vrste za koji on smatra da je potreban za zavretak radova. Da bi se otklonila svaka sumnja utvruje se da svako poveanje ili smanjenje predraunskih koliina unetih u Predraun radova (koje je utvreno merenjem) ne predstavlja izmene o kojima se govori u ovoj taki. Nalozi za izmene moraju biti pismeni Nikakve izmene radova niti naknadne radove Izvoa nee vriti bez pismenog naloga Nadzornog organa, nadzorni organ, ako nalazi za 95
potrebno, moe dati nalog i usmeno. Ovakav nalog Izvoa ima da izvri kao da je dat u pismenoj formi pod uslovom da Nadzorni organ, ovako dat usmeni nalog, kasnije pismeno potvrdi. Ukoliko Nadzorni organ svoj usmeni nalog ne potvrdi pismeno, Izvoa moe pismeno potvrditi Nadzornom organu usmeno dobijeni nalog i ako nadzorni organ ne protivurei pismenoj potvrdi Izvoaa smatrae da je nalog dat pismeno. Procena vrednosti izmena Investitor e odrediti iznos (ako ga bude), koji treba da se doda ili oduzme od sume naznaene u ponudi zbog izmena i naknadnih radova ili zbog neizvrenih radova. Sav, ovako izvreni rad, e biti procenjen po cenama iz predrauna radova ako se po miljenju Nadzornog organa cene mogu primeniti. Ako predraun radova ne sadri cene koje se mogu primeniti onda e se o odgovarajuim cenama dogovoriti Investitor i Izvoa. U sluaju neslaganja izmeu Investitora i Izvoaa spor e se izneti pred arbitranu komisiju. Naknadni radovi Naknadne radove predstavljaju sve one nove pozicije radova koje nisu predviene predraunom radova pa se na njih ne mogu primeniti odgovarajue cene iz ugovorenog Predrauna radova. Odreivanje cene naknadnih radova vre saglasno Izvoa i Investitor. Za sline vrste radova, cene naknadnih radova formirae se analogno iz predrauna radova uzimajui u obzir razlike u procesima rada, transportu, trokovima radne snage, mehanizacije i materijala. Za naknadne radove Izvoa daje kompletnu analizu cena kotanja radova. Nadzorni organ e izvriti pregled ponuene cene (reviziju analize cena) i ukoliko nema primedbe predloiti Investitoru da je usvoji, a u protivnom e Izvoau vratiti podnetu analizu cena sa svojim primedbama i predlogom. Ukoliko Izvoa i Investitor sporazumno ne utvrde cenu za naknadni rad, predmet se iznosi pred arbitranu komisiju koja donosi konanu odluku. Potraivanja Izvoa e dostaviti Nadzornom organu jednom meseno obraun u kome e se iznositi detalji (to je mogue podrobnije) svih potraivanja za bilo koje naknadne trokove za koje Izvoa smatra da ima pravo, kao i detalje svih ostalih ili naknadnih radova koje je naredio Nadzorni organ, a koji su izvedeni tokom proteklog meseca i nikakvo potraivanje za isplaivanje bilo kakvog rada nee se uzeti u obzir ako isto nije ukljueno u te podatke. 2.14. MEHANIZACIJA, PRIVREMENI RADOVI I MATERIJALI Mehanizacija Sva graevinska mehanizacija, pripremni radovi i materijali koje je nabavio Izvoa i doneo na gradilite, bie upotrebljeni za izvrenje radova po Ugovoru i Izvoa ih ne moe svu ili jedan deo (osim u cilju pomeranja sa jednog dela gradilita na drugi) ukloniti sa gradilita bez pismenog naloga Nadzornog organa. Uklanjanje mehanizacije Po zavretku radova, Izvoa e ukloniti sa gradilita svu mehanizaciju i privremene radove, kao i neiskoriene materijale koje je on dobavi. 96
Odgovornost investitora Investitor nee biti odgovoran za kvarove ili gubitke mehanizacije, privremenih radova, ili materijala namenjenih za izgradnju ovog objekta. 2.15. MERENJE Koliina Koliine navedene u Predraunu radova samo su pribline i ne mogu se uzeti i smatrati stvarnim i ispravnim koliinama radova koje treba da obavi Izvoa pri ispunjenju svojih obaveza iz Ugovora. Premeravanje radova Nadzorni organ moe ako nije drugaije predvieno, utvrditi putem snimanja koliine izvrenih radova. On e kada bude eleo da bilo koji deo radova bude premeren, zahtevati od Izvoaa, da se snimanje radova izvede zajedniki odmah. Ako Izvoa ne doe ili propusti da poalje struno lice, tada e merenje koje obavi Nadzorni organ ili koje on odobri biti smatrano kao tano merenje radova. Metode merenja Izvedeni radovi primae se i obraunavati (plaati) po metodama koje garantuju tanost poloaja, oblika i dimenzija delova objekta i njegove celine u odnosu na poloaj, oblik i dimenzije utvrene glavnim projektom. Nee se dopustiti nikakva odstupanja od projektom utvrenih mera, izuzev tolerancija predvienih propisima. 2.16. CERTIFIKATI I PLAANJA Plaanje radova Plaanje izvrenih radova vrie se na osnovu privremenih mesenih i obraunskih situacija, i okonane situacije, a u skladu sa uslovima iz Ugovora. Investitor nee plaati pripremne radove, izuzev radova koji su uli u ugovoreni predraun radova. Investitor e od prve i daljih mesenih situacija Izvoau zadrati iznos od 5% (pet od sto) od ukupne sume, koja e sluiti Investitoru za izdravanje obaveza Izvoaa. Certifikat o konanom preuzimanju radova Nikakav certifikat osim certifikata o konanom preuzimanju radova nee se smatrati potvrdom preuzimanja objekta. Investitor moe izdati certifikat o konanom preuzimanju radova takoe i prilikom preuzimanja pojedinog dela rada ukoliko isti kao potpuno dovren bude konano preuzet. Ovakav certifikat o preuzimanju dela radova naziva se Certifikat o konanom preuzimanju dela radova. Odgovornost investitora Investitor se nee smatrati odgovornim prema Izvoau za ma koju stvar koja proistekne iz ili u vezi sa Ugovorom izuzev ako Izvoa bude podneo 97
pismenu albu pre nego to se da certifikat o konanom preuzimanju radova ili dela radova. Neispunjene obaveze I pored izdavanja certifikata o konanom preuzimanju radova ili dela radova Izvoa i Investitor bie i dalje odgovorni za ispunjenje obaveza nastalih izvrenjem ovog Ugovora, a koje su nastale pre nego to je izdat certifikat i nisu zavrene pre izdavanja certifikata o konanom preuzimanju radova. U cilju odreivanja prirode i veliine svake takve obaveze, Ugovor e se smatrati da je jo na snazi. 2.17. PROPISI I PRAVA Gubitak prava Ukoliko Izvoa postane nesposoban da plati dugove ili mu bude saopteno da je protiv njega ili on sam podneo zahtev, da se oglasi nesposobnim za plaanje ili uradi ili prenese u korist svojih kreditora ili se sporazume da prenese u korist svojih kreditora ili se sporazume da prenese Ugovor komisije za ispitivanje, sastavljenog od njegovih kreditora ili ue u likvidaciju (izuzev dobrovoljne likvidacije u cilju spajanja ili rekonstrukcije) ili ukoliko Izvoa prenese Ugovor pre nego to dobije za to pismeno saglasnost Investitora ili ukoliko doe do popisa njegove imovine, ili ukoliko Nadzorni organ pismeno potvrdi Investitoru, da je po njegovom miljenju Izvoa: a) odustao od Ugovora b) bez prihvatljivog razloga propustio da zapone sa radovima ili obustavio napredovanje radova na 30 dana po prijemu naloga da produi sa radovima, ili c) je propustio da ukloni materijal sa gradilita ili da u roku od 30 dana po prijemu pismenih izvetaja od strane Nadzornog organa da su materijali ili radovi odbijeni kao nepravilno i loe obavljeni, propusti da iste popravi ili d) ne izvodi radove u saglasnosti sa Ugovorom ili nedovoljno ispunjava, odnosno odnosi se nebriljivo prema svojim obavezama iz ovog Ugovora, ili e) je prouzrokovao tetu nestrunom radnom snagom ili nije postupio prema nalozima Nadzornog organa ili ispunjenju Ugovora, tada Investitor moe, poto bude dao pismeno obavetenje Izvoau u roku od 14 dana, ui na 1gradilite i iskljuiti Izvoaa sa istog bez povrede Ugovora ili osloboenja Izvoaa njegovih obaveza ili odgovornosti po ovom Ugovoru ili povrede prava i ovlaenja Investitora po ovom Ugovoru, i moe sam da zavri radove ili da uposli druge izvoae da zavri radove i Investitor ili ti drugi Izvoai imaju pravo da upotrebe onoliko graevinske mehanizacije, privremenih radova i materijal koji je odreen da postane zaloga Investitora, koliko je potrebno za zavretak radova. Pravo zaloga Sva mehanizacija, privremeni radovi i materijali izvoaa koji se nalaze na gradilitu ili su namenjeni izvrenju Ugovora smatrae se kao zaloga Investitoru za obezbeenje njegovih prava i potraivanja od Izvoaa sve do ispunjenja ovog Ugovora.
98
Procenjivanje na dan gubljenja Nadzorni organ e, im to bude mogue, posle bilo kakvog Investitorovog postupka prema ta. 17. izvriti ispitivanje bilo sam, bilo preko drugih lica, kako to bude smatrao za podesno, i potvrditi koji je iznos (ako isti postoji) Izvoa zaradio do iskljuenja sa gradilita. Nadzorni organ e pored ovoga utvrditi vrednost bilo kog neiskorienog ili delimino iskorienog materijala, graevinske opreme ili bilo kojih privremenih radova. Plaanje posle gubitka prava Ako Investitor bude iskljuio Izvoaa prema ta. 17. onda nee biti odgovoran da plati Izvoau bilo koju sumu do isteka perioda garantnog roka i posle toga sve dok trokovi oko zavravanja radova, odtete radi zakanjenja pri zavravanju (ako ih bude), kao i svi ostali trokovi koje bude imao Investitor, ne budu utvreni. Izvoa e biti ovlaen da primi sumu ili sume (ako ih bude), koje potvrdi Nadzorni organ, a koje treba da mu se isplate nakon izvrenja radova, ali ako ova suma nije dovoljna da Izvoa izmiri obaveze Investitoru, u tom sluaju Izvoa e platiti Investitoru nastalo prekoraenje koje se ima smatrati kao Izvoaev dug Investitoru. Investitor je ovlaen da svu mehanizaciju, privremene radove i materijale Izvoaa, koja slui kao zaloga Investitoru, izloi prodaji radi naplate svojih potraivanja od Izvoaa dok ne dobije sumu koju mu Izvoa duguje po ovom Ugovoru. 2.18. HITNE OPRAVKE Ako usled bilo kakvog razloga, propusta ili dogaaja koji je u vezi sa radovima ili delom istih, bilo prilikom izvoenja radova ili tokom garantnog roka, po miljenju Investitora treba izvriti neke radove ili popravke u cilju sigurnosti i obezbeenja, a Izvoa nije u stanju ili pak nije voljan da to odmah uini, Investitor moe o svom vlastitom troku ili preko drugih Izvoaa izvriti takav rad ili opravke kako Investitor ili nadzorni organ bude smatrao potrebnim. Ako rad ili opravka koje je izvrio Investitor predstavljaju po miljenju Investitora, radove koje je trebalo da obavi Izvoa o svom vlastitom troku po Ugovoru, sve trokove koje bude imao Investitor nadoknadie mu Izvoa ili te trokove Investitor moe naplatiti. A ako to bude sluaj, duan je da odmah nakon takvog dogaaja im to bude praktino mogue, pismeno obavesti Izvoaa o nastalom dogaaju. 2.19. REAVANJE SPOROVA Arbitrana komisija Ukoliko tokom izvravanja radova koji su predmet Ugovora, doe do bilo kakvog nesporazuma ili spora izmeu Investitora i Izvoaa odnosno Nadzornog organa i Izvoaa, isti e biti predan na reavanje arbitranoj komisiji, ukoliko ugovorne strane ne uspeju nastalo sporno pitanje reiti meusobnim sporazumom. Arbitrana komisija se sastoji od tri lana. Investitor i Izvoa odreuju u komisiji po jednog lana a ova dvojica biraju u roku od 7 dana treeg kao predsedavajueg. Ukoliko u navedenom roku od 7 (sedam) dana ova dvojica arbitara ne postignu sporazum po pitanju izbora predsednika arbitrane komisije, ovog e imenovati predsednik Privredne regionalne komore. 99
Investitor i Izvoa duni su da, na zahtev arbitrane komisije, istoj prue potrebne podatke i obavetenja. Arbitrani postupak se pokree na osnovu pismenog zahteva bilo koje od ugovornih strana. Predsednik komisije je duan, da sazove arbitranu komisiju najkasnije u roku od 7 (sedam) dana od primljenog zahteva. Komisija reava veinom svojih glasova i duna je da pismenu odluku dostavi Investitoru i Izvoau najdalje u roku od 30 (trideset) dana, raunajui od dana primljenog zahteva. Odluka arbitrane komisije bie obavezna za Investitora i Izvoaa, a Izvoa je duan nastaviti sa radovima. Investitor, odnosno Izvoa nezadovoljni odlukom arbitrane komisije, mogu u roku od 30 (trideset) dana nakon dobijanja odluke zahtevati da nastali spor rei redovni sud. Ukoliko u pomenutom roku ni jedna od ugovornih strana ne podnese takav zahtev, odluka arbitrane komisije postaje konana i obavezna za obe strane. Sporove po odlukama arbitrane komisije reavae jugoslovenski redovni sudovi uz primenu jugoslovenskog materijalnog prava. Trokovi arbitrane komisije padaju na teret pokretaa spora, koji ima pravo da nastale trokove naplati od ugovorne strane na iju je tetu spor reen. Odluku o visini trokova kao i odluku o tome da e iste naknaditi donosi arbitrana komisija. 2.20. OBAVETENJA Obavetenja Izvoaa Izvoa je obavezan da stalno obavetava Nadzornog organa o svim stvarima vezanim za radove i proces rada, o svim izmenama i promenama u izvoenju radova, o dopremi materijala na gradilite kao i mehanizacije, kretanju mehanizacije, i po svim ostalim pitanjima koje bude zahtevao Nadzorni organ, a vezana su za radove iz Ugovora. Dostavljanje obaveza Sva obavetenja koja je Izvoa duan da dostavi Investitoru, kao i obavetenja koja Investitor dostavlja Izvoau u vezi sa izvoenjem radova i izvrenjem Ugovora, dostavljae se preko Nadzorne slube. 2.21. IZMENE PROJEKTA Premija za izmenu projekta Ukoliko Izvoa predloi izmene ili dopune odobrenog projekta, a Investitor usvoji ove izmene ili dopune i time se postigne bolje i racionalnije reenje i uteda trokova izgradnje objekta, Izvoa e imati pravo na premiju u iznosu od 20% od ostvarene utede trokova izgradnje. 2.22. RASKID UGOVORA Raskid Ukoliko Izvoa ne odrava ugovoreni dinamiki plan izvoenja radova i nema izgleda da e do ugovorenog roka iste zavriti, Investitor e pozvati Izvoaa da u roku od 30 dana sva zakanjenja radova saobrazi planu, odnosno realnom izmenom dinamikog plana dostigne koliine predviene planom. Ako Izvoa ne postupi po traenju Investitora, Investitor moe da raskine Ugovor na tetu Izvoaa. 100
Ukoliko priloene analize cena (po pozicijama) nisu prilagoene za obraun razlike u ceni prema datoj Metodologiji u licitacionoj dokumentaciji, Izvoa je obavezan da izvri usklaivanje analiza cena sa metodologijom pre zakljuenja ugovora. Otvaranje podnetih analiza izvrie se komisijski sa ovlaenim predstavnikom Izvoaa. 2.23. PRIDRAAVANJE VAEIH PROPISA Ugovorne strane su dune da se u izvravanju obaveza iz Ugovora, pridravaju odredaba iz Ugovora i normi vaeih pozitivnih propisa.
101
3. POSEBNI POGODBENI USLOVI

Nadzornog organa imenuje Investitor sa svim pravima i obavezama koje proistiu iz ovog Ugovora. Status Nadzornog organa po ovom Ugovoru trajae i posle izdavanja certifikata po konanom preuzimanju radova sve dok reklamacije Izvoaa prema Investitoru i reklamacije Investitora prema Izvoau ne budu reene, a koje mogu biti i kasnijeg datuma. Izvoa ima pravo da izvoenje pojedinih delova radova poveri za izvoenje podizvoaima, a kao podizvoai mogu biti jedino preduzea iz SR Jugoslavije, registrovana za izvoenje radova koji su predmet ovog Ugovora. Ukoliko Izvoa izvodi pojedine radove preko podizvoaa, sve odluke, uputstva i naredbe Nadzornog organa izdate Izvoau obavezne su i za njegove podizvoae. Nijedan propust i greka podizvoaa u izvoenju radova nee osloboditi obaveze i odgovornosti Izvoaa za njegove obaveze iz ovog Ugovora. Traenje objanjenja ugovornih dokumenata Izvoa je duan da na vreme trai potrebna objanjenja projekta, tehnikih uslova licitacione dokumentacije i ostalih ugovornih dokumenata. Ako to ne uini i zbog toga nastane zastoj u radu ili odstupanja od pomenutih dokumenata, Izvoa nema pravo da postavlja nikakve zahteve za nadoknadu. Ako je zbog toga nastala teta za Investitora, Izvoa je duan da ovu tetu naknadi Investitoru. Nadzorni organ, na traena objanjenja Izvoaa, dae potrebna pismena uputstva preko graevinskog dnevnika u roku od 7, a najkasnije 15 dana po prijemu takvog zahteva Izvoaa. Sledea dokumenta koja se odnose na radove za izgradnju toplifikacionog sistema gradova Poarevca i Koatolca sa okolnim naseljima sainjavae ugovorna dokumenta i smatrae se sastavnim delom Ugovora: - Ponuda sa prilozima - Uslovi za ugovaranje - 1.2.1. Opti uslovi - 1.2.2. -Uslovi posebne namene (Posebni uslovi) - Metodologija za obraun klizne skale - Opis radova sa predraunom radova i tehnikim uslovima - Tehniki uslovi za projektovanje i izvoenje radova JP TOPLIFIKACIJE Poarevac - Garancije - Projekti i planovi - Aneksi uz ova dokumenta - Analize cena radova i faktora po kojima je licitirao izvoa. Pregled i kontrola projekta Izvoa e pregledati i proveriti sve dimenzije i koliine u projektima i crteima koje bude dobio od Nadzornog organa odnosno Investitora i izvestiti Nadzornog organa odnosno Investitora ukoliko ustanovi neku greku. Bilo kakvi radovi koji se obave pre dobijanja projekta i crtea bie na rizik samog Izvoaa. Pravo menjanja projekata i crtea Pri dobijanju naknadnih obavetenja o geolokim formacijama ili drugim podacima koji se dobijaju kao rezultat ispitivanja, studiranja modela ili ispitivakog rada, Nadzorni organ moe da doe do zakljuka da je neophodno uneti izmene i planove i crtee, odnosno da u nekoliko izmeni 102
radove i dovede u sklad sa novim saznanjima i podacima. U ovom sluaju Nadzorni organ e imati pravo da u saglasnosti sa projektantom izvri potrebne izmene, a Izvoa je duan da ih prihvati i izvri. Podaci za odgovornog rukovodioca Izvoaa Izvoa je duan da pre poetka radova dostavi Investitoru ime odgovornog rukovodioca radova i ostale strune podatke o njemu. Ako u toku rada doe do njegove zamene, Izvoa je duan da o tome obavesti Investitora. Za rukovoenje radovima kao i za izvrenje radova Izvoa moe koristiti samo lica koja imaju odgovarajuu strunu spremu i iskustvo. Pomo Izvoaa Nadzornom organu Izvoa je duan da Nadzornom organu stavlja na raspoloenje potrebnu radnu snagu za obeleavanje, kontrolu merenja, periodina snimanja izvrenih radova i drugu pomo u radnoj snazi u vezi sa praenjem izvrenja radova, a bez prava na posebnu naknadu. Izvoa je duan da pri obeleavanju i pregledu radova koje vri Nadzorni organ prisustvuje radu Nadzornog organa, ako se to bude zahtevalo. Dunost Izvoaa Izvoa je duan: a) da sve radove izvodi solidno, prema ugovornim dokumentima, kao i tehnikim propisima, standardima i uputstvima Nadzornog organa. b) da podnese prijavu o poetku izvoenja radova Nadzornom organu u roku od 7 dana pre otpoinjanja radova. Izvoa je duan da Nadzornoj slubi obezbedi odgovarajue prostorije za rad, njihovo ienje, zagrevanje i rasvetu kao i prevozno sredstvo za pregled i prijem radova ako je to potrebno. Higijensko-tehnike mere Izvoa je duan da u skladu sa postojeim propisima, a na poseban poziv Nadzornog organa ili organa vlasti odnosno uprave, osigura sve pristupe, ureaje i instalacije na gradilitu, koji slue za zatitu ivota i bezbednosti ljudi i imovine, i da za lica zaposlena na gradilitu obezbedi odgovarajuu opremu potrebnu za zatitu pri radu. Kvalitet materijala Sav materijal i oprema koji se ugrauju po Ugovoru moraju biti novi i neupotrebljeni, standardnog prvoklasnog kvaliteta, te od najbolje izrade i marke. Nee se odobriti ili prihvatiti materijal slabijeg ili loeg kvaliteta, a svi radovi moraju se obaviti paljivo, struno i sa prvoklasnom izradom. Izvoa je duan da podnese Nadzornom organu na odobrenje imena proizvoaa materijala i opreme koje namerava da upotrebi za izvrenje radova po Ugovoru, kao i ateste za te materijale. Materijal i oprema nabavljeni bez prethodnog odobrenja Nadzornog organa bie podloni riziku odbijanja koje moe da izvri Nadzorni organ. Standardi Izuzev sluajeva gde je tako odreeno u Tehnikim uslovima, planovima i crteima, sav materijal, oprema i nain ugradnje i ispitivanja odgovaraju vaeim standardima. Ukoliko Izvoa, u ma koje vreme i iz ma kojih razloga, zaeli da zaobie gornje standarde ili eli da upotrebi opremu i materijal koji nisu prema standardima iz opisa radova sa tehnikim uslovima, podnee Nadzornom 103
organu na odobrenje zahtev u kome je duan da navede prirodu izmene, razloge zbog kojih eli da izvri izmenu i podnese potpune specifikacije, tehnike opise i dokaze kvaliteta za predloene izmene. Kontrola ispitivanja Sva oprema i materijal nabavljen prema tehnikim uslovima i sav rad obavljen prema opisu radova podvrgnue se strunoj kontroli Nadzornog organa. Kod proizvoaa e se izvriti ispitivanje i pregled kojim treba da se pokae da li su oprema i materijal saglasni sa odredbama Tehnikih uslova. Pre pregleda kod proizvoaa ne sme se otpremiti nikakav materijal niti oprema izuzev ako Nadzorni organ to ne odredi. Prihvatanje materijala i delova nee osloboditi Izvoaa odgovornosti da materijal i delove koje nabavlja mora da budu u svemu prema Tehnikim uslovima i ugovornim dokumentima. Obavetenje o poetku radova Izvoa je duan da pismeno i na vreme obavetava Nadzornog organa o zapoinjanju pojedinanih radova, o izvorima snabdevanja materijalom, kao i o radionicama i fabrikama u kojima e se izvriti izvesni radovi. Odobrenje za izgradnju Investitor je duan da pre poetka radova pribavi od nadlenih organa odobrenje za izgradnju. Finansijska pomo Izvoau Investitor moe, na zahtev Izvoaa odobriti avans za poetak radova u iznosu i pod uslovima koji e se regulisati Ugovorom. Ustupanje gradilita na upotrebu Smatra se da je Investitor uveo Izvoaa u posao kada mu je predao plan eksproprisanog zemljita za graenje, visinske (nivelmanske take), kao i sve ostale elemente koji odreuju taan poloaj objekta koji je predmet Ugovora. Kao datum poetka radova smatrae se datum uvoenja Izvoaa u posao. Izvoa je duan da sarauje sa izvoaima susednih deonica i objekata i da nastoji u svom radu da ne ometa rad drugih izvoaa. Izvoa je duan da, u izvravanju ovog Ugovora, izvodi i zavri radove na poetku i na kraju svoje deonice, tako da na mestu gde se budu spajale deonice ne budu primeeni tragovi spajanja ili razliito obavljenih radova. Ukoliko Izvoa po Ugovoru bre obavi radove i zavri izgradnju, bie duan da zavri radove tako da omogui i olaka drugim susednim izvoaima spajanje deonica sa njegovom. Izvoa je duan da osigura direktnom pogodbom potrebno zemljite za privremenu upotrebu za izgradnju glavnog voda, slagalite materijala, podizanje pomonih zgrada, izvoenje saobraajnica za privremeno ili trajno izmetanje gradskih komunalija i sl. ako takvo zemljite nije predato u posed Izvoau od strane Investitora prilikom predaje i obeleavanja gradilita. Izvoa odgovara za tetu koju bude naneo vlasnicima ili zakupcima odnosno korisnicima zemljita. Vatrogasna sluba Izvoa je duan da o svom troku na gradilitu organizuje i obezbedi potpuno savremeno opremljenu i efikasnu vatrogasnu slubu radi zatite od poara paljevina mehanizacije, radova, materijala i imovine koja se nalazi na gradilitu. 104
Obeleavanje osovine i profila Izvoa je duan da prisustvuje obeleavanju osovine pojedinih objekata i prenosu stalnih taaka koje vri Nadzorni organ. Pre zapoinjanja radova Izvoa je duan da potpie uzdune i poprene profile na osnovu kojih e se izraunavati kubatura iskopa i sastavljati obraun. Produenje roka za izvrenje radova Rok utvren uslovima Ugovora ili produen sa saglasnou Investitora za zavretak radova moe se produiti jedino: a) Kada predaja trase i zemljita ili predaja projekta ne budu izvreni o roku koji je ugovoren i ako to zakanjenje ima uticaja na dinamiku izvrenja radova prema usvojenom dinamikom planu. Neblagovremeno ustupanje zemljita i planova za pojedine objekte ne daje Izvoau pravo za produenje roka za dovrenje objekta u celini. Naknadne izmene u trasi i na pojedinim objektima ne utiu na produenje roka ako ovim izmenama nije bio obustavljen zapoeti posao. b) Ako se ukupna vrednost radova predviena Ugovorom i obraunata po ugovorenim cenama povea preko 20%. c) U sluaju vie sile, za koju je Izvoa duan da odmah obavesti Investitora o njenom nastupu, trajanju i prestanku. Ako nastupe sluajevi pod a), b) i c) koji daju mogunost za produenje ugovorenog roka za izvrenje radova, odluku o produenju roka donee Investitor. Ukoliko je Izvoa nezadovoljan odlukom Investitora nastali uzroci za produenje roka za izvrenje radova reguliu se po uslovima Ugovora. Koliine Koliine navedene u predraunu radova nisu ni u kom sluaju tane koliine, a u izvesnim sluajevima nemogue ih je odrediti sve dok ne budu radovi izvreni. Koliine navedene u predmeru radova slue jedino i samo za uporeivanje ponuda i Investitor ni u kom sluaju ne priznaje niti prihvata da stvarno obavljeni rad i ugraeni materijal treba da odgovaraju navedenim koliinama. Investitor ima pravo da pre poetka radova ili u toku izvoenja radova vri izmene i dopune u obimu radova, kao i da naredi naknadne radove ako to bude smatrao za potrebno. Izvoau se nee ni u kom sluaju plaati radovi koji nisu stvarno izvreni, niti e se Izvoau priznati promena jedinine cene ugovorene za svaku poziciju u predraunu radova, zbog toga to je stvarna koliina vea ili manja od koliine izraene u predraunu radova. Investitor nee plaati nita iznad ugovorene cene a u vezi sa bilo kojim radom koji je prikazan ili odreen da bude izveden detaljnim planovima i crteima ili uputstvima koja je dostavio Nadzorni organ, osim ako Nadzorni organ ne da nalog za njihovu izmenu. Ugovorne jedinine cene Ugovorne jedinine cene iz predrauna radova obuhvataju sve trokove Izvoaa za izvrenje radova po opisu odnosnih pozicija sa svim potrebnim pripremnim radovima pomonim i zavrnim radovima, kao i sve neposredne i posredne trokove potrebne za izvrenje, uvanje i odravanje radova do konanog prijema radova bez primedbi. Izmene cena Kada izmena saveznih zakonskih propisa posle ugovaranja utie na cene radne snage i materijala korienih kod utvrivanja ponuenih jedininih cena, onda takve jedinine cene mogu da se prilagode navie ili nanie 105
kako bi odrazile takve promene, a u svemu prema Osnovnom zakonu o izgradnji objekata i to u sluaju ako takve promene prelaze 5% od ukupne vrednosti izvrenih radova obraunate po ugovorenim jedininim cenama. U sluaju da u predraunu radova ili ponudi ukupna cena nije tana, uzee se kao tana jedinina cena za svaku poziciju posebno i tako utvrena cena predstavljae u ukupnom zbiru iznose svih pozicija. Kod paualnih iznosa, koji su iskazani na dva mesta, a postoji razlika, uzee se manji iznos kao merodavan. Cene u predraunu radova moraju biti iskazane u jugoslovenskim dinarima. Isplata Izvoau izvrenih radova u toku meseca vrie se na osnovu mesenih situacija, a prema stvarno izvrenim radovima. Koliinu izvrenih radova na kraju svakog meseca snima Izvoa u prisustvu Nadzorni organ, a obraun ovih radova izvrenih u toku meseca naziva se privremena mesena situacija. Obraun i isplata izvrenih radova Na zahtev Izvoaa Investitor moe odobriti sainjavanje i meusituacije. Privremenu mesenu situaciju sastavlja Izvoa na osnovu izvrenih snimanja i podataka iz graevinskih knjiga i dnevnika i podnosi na potpis Nadzornom organu najkasnije do 5-og u narednom mesecu, a Nadzorni organ je duan da, u toku 5 dana po prijemu situacije, istu potpie sa eventualnim primedbama koje moraju biti konkretne, posle ega Nadzorni organ privremenu situaciju odmah dostavlja Investitoru. Ako Izvoa i Nadzorni organ ne postignu sporazum u pogledu primedbi Nadzora, Investitor e izdati nalog za isplatu na osnovu situacije priloene od Nadzornog organa. Po primedbama Izvoaa odluivae se naknadno. Mesena situacija treba da predstavlja ukupnu vrednost svih izvrenih radova do dana snimanja te mesene situacije. Od iznosa poslednje privremene situacije odbija se iznos prethodne situacije, i dati avans i eventualni penali iz ovih uslova i tako dobijen ostatak predstavlja sumu za isplatu. Pri sastavljanju privremenih situacija unete koliine mogu biti pribline ne uputajui se u detalje, koji se imaju obuhvatiti konanim obraunom. Nepredvieni radovi unose se posebno, na kraju privremene situacije i obraunavaju se po naknadno ugovorenim cenama. Investitor moe odobriti, na traenje Izvoaa, da se pojedini graevinski materijal deponovan na gradilitu za izvrenje objekta, privremeno unose u privremene mesene situacije i pre njegove upotrebe. Materijal koji dolazi u obzir za obraun po ovom stavu jeste ljunak, elik za armirano betonske konstrukcije i eline cevi i ostala ugovorena oprema. Materijal koji Izvoa prijavi za unoenje u privremenu situaciju mora biti na gradilitu sloen u pravilne figure van domaaja velike vode i zatien od svakog oteenja. Prijavljeni materijal mora potpuno odgovarati Tehnikim uslovima, Projektu i mestu upotrebe. Navedeni materijal obraunavae se kroz privremene situacije po fakturnoj ceni. Po izvrenom ugraivanju i obraunu po ugovorenim pozicijama radova vrednost ranije isplaenog materijala odbija se u odgovarajuoj situaciji. Materijal koji je plaen kroz situaciju ne smatra se kao definitivno primljen, ali ih Izvoa ne sme otuiti niti upotrebiti na drugoj strani bez odobrenja Investitora. Izvoa je duan da plaeni materijal uva od kvara i oteenja a Nadzorni organ je ovlaen da upropaeni i oteeni materijal odbije u narednoj situaciji.
106
Fotografisanje Svaka tri meseca Izvoa je duan da izvri fotografisanje izvrenih radova sa pozicija koje odredi Nadzorni organ, a koje e fotografisanje prikazati proces radova u izgradnji. Ove fotografije bie veliine koju odredi Nadzorni organ, a svaka e nositi broj, datum i kratak opis. Svi negativi bie oznaeni i obeleeni i uvani na gradilitu i imaju se smatrati kao svojina Investitora. Izvoa je duan da fotografije i negative uva do zavretka radova, kada e ih predati Investitoru. Specijalne fotografije koje pokazuju posebne delove radova, mehanizacije ili predmete od interesa, a u vezi sa radovima, snimae se s vremena na vreme kada to bude zahtevao Nadzorni organ. uvanje podataka Izvoa je duan da sve, od Investitora i Nadzornog organa, primljene terenske podatke, obeleavane osovine i stalne take za izvoenje radova, kao i svu tehniku dokumentaciju koja slui za izvoenje radova, uva od oteenja i unitenja. Ako se obeleene take unite, one e se ponovo uspostaviti o troku Izvoaa a za unitenu tehniku dokumentaciju Izvoa e biti odgovoran za naknadu tete Investitoru. Prijem radova Po dovrenju ugovorenih radova i izvrenom tehnikom pregledu bez primedbi izvrie se primopredaja izmeu Izvoaa i Investitora. Graevinski dnevnik Izvoa radova e za vreme izvoenja radova na gradilitu uredno voditi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu prema postojeim propisima. Graevinski dnevnik mora se voditi uredno i aurno, sa najveim zakanjenjem od 3 dana. Svaki upis, a najmanje svaku stranu graevinskog dnevnika, potpisuju Nadzorni organ i Izvoa. Nadzorni organ je duan da se sam uveri da li se potrebni podaci i nareenja unose tano i na vreme u graevinski dnevnik i graevinsku knjigu. Potpisivanje graevinskog dnevnika vri se u kancelariji Nadzornog organa a u prisustvu rukovodioca radova. Pri potpisivanju dnevnika obavezno je da se ispod svakog potpisa stavi datum potpisivanja. Jednom potpisane strane dnevnika postaju dokumenat i posle potpisivanja ne smeju se stavljati nikakve primedbe, menjati i dopunjavati stare primedbe, uopte vriti prepravke onoga to je ve uneto u dnevnik. Nadzorni organ i Izvoa su duni da potpisuju dnevnik aurno, sa najveim zakanjenjem od 3 dana od dana izvrenog rada. Ako Nadzorni organ ne potpie dnevnik u odreenom roku od 3 dana, smatra se da je time priznao za ispravno to je u dnevniku Izvoa radova upisao i nema prava docnije ni na kakvu primedbu. Graevinski dnevnik se vodi u duplikatu, tako da posle potpisivanja svake stranice dnevnika Nadzorni organ dobije kopiju teksta, a matrica ostaje Izvoau. Graevinski dnevnik mora biti overena knjiga sa numerisanim stranama i mora se ispunjavati mastilom ili hemijskom olovkom. Sve ispravke moraju se obostrano potpisati. Graevinski dnevnik vodi se od poetka radova, pa do njihovog zavretka. Kada se izvri definitivni tehniki prijem radova, bez primedbe,
107
graevinski dnevnik se zakljuuje i prestaje da se dalje vodi, kada se predaje Investitoru. Graevinska knjiga U graevinsku knjigu unose se crtei celih objekata ili samo pojedinih delova objekata, potrebnih za obraun radova, kao i tani podaci o merama i koliinama stvarno izvrenih radova. Sastavni deo graevinske knjige ine: popreni profili zemljanih radova, obraun zemljanih radova i obraunski crtei, ukoliko su potrebni. Podatke za graevinsku knjigu prikupljaju na gradilitu zajedno Nadzorni organ i predstavnik Izvoaa. Podatke za one delove objekata koji se ne vide, Nadzorni organ odmah unosi u graevinski dnevnik, tako da docnije, u pogledu mera i koliine ne moe biti prigovora. Ako Izvoa, odnosno njegov predstavnik, na poziv Nadzornog organa, ne prisustvuje prikupljanju ovih podataka gubi pravo da u vezi s tim docnije ini kakve primedbe i reklamacije. Reklamacije Stavljene primedbe na sadrinu graevinskog dnevnika, graevinske knjige i privremenih situacija Izvoa je duan da konkretizuje, objasni i obrazloi posebnom predstavkom, reklamacijom u roku od 7 dana po potpisu graevinskog dnevnika, graevinske knjige ili privremene situacije. Reklamacije koje nisu podnete u gore odreenim rokovima i koje nisu podnete u tim rokovima preko Nadzornog organa, nee se uzimati u obzir. Investitor je duan da na reklamacije Izvoaa odgovori u roku od mesec dana, u protivnom smatra se da je Investitor odbio reklamaciju i Izvoa ima pravo da zatrai obrazovanje meovite komisije. Investitor zadrava pravo da po potrebi moe initi, pre i u toku graenja, izmene u poloaju i niveleti trase i izmene u planovima. Ako se takvim izmenama menjaju uslovi transporta, snabdevanja i iskorienja pomonih postrojenja, tada Izvoa ima prava na odgovarajuu naknadu, ako su ovi uslovi pogorani, a Investitor ima pravo na odgovarajue smanjenje sume za isplatu, ako su uslovi poboljani za Izvoaa. Ako je usled izmene u projektima u toku graenja ostao spremljen materijal ovaj e se platiti Izvoau po stvarnoj ceni ukoliko se ne bi mogao da upotrebi na drugom gradilitu ugovorenog objekta. Prevoz materijala na drugo mesto upotrebe izvrie Izvoa na teret Investitora po prethodno pogoenoj ceni. Projekat izvedenog stanja Projekat izvedenog stanja je sastavni deo graevinske knjige, a vodi se na jednom primerku kopije glavnog projekta, gde se u vie boja unose sve izmene. Uz projekat izvedenog stanja mogu biti prikljueni i posebni znaajni detalji, sa pozivom na graevinski dnevnik i graevinsku knjigu, kada je, zbog ega i od koga nareena izmena. Projekat izvedenog stanja radi Izvoa i po zavrenom poslu, zajedno sa graevinskom knjigom, predaje Investitoru. Ponua je duan da podnese ponudu u skladu sa licitacionim dokumentima; u posebnom dodatku on moe da podnese i predloge alternativnih reenja s tim da isti ispunjavaju sledee uslove: - da garantuju stabilnost, funkcionalnost, kvalitet i bezbednost objekta, radnika i sredstava. - da obezbeuje jednako ili krae vreme izvrenja objekata od ponude po licitacionoj dokumentacijii 108
- da kotanje objekta bude jednako ili manje od ponude po licitacionoj dokumentaciji. Ako se za izvoenje usvoji predlog alternativnog reenja, Ponua je duan da u saradnji sa projektantom isporui potrebnu tehniku dokumentaciju, ukljuujui i sve potrebne potvrde, saglasnosti i verifikacije.
109
4. TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE GRAEVINSKIH RADOVA

4.0. OPTI USLOVI Sve graevinske radove izvesti u skladu sa postojeim vaeim propisima i standardima a graevinske radove i merama zatite na radu a za ugraene materijale dostaviti ateste od ovlaenih instituta u skladu sa vaeim standardima i propisima za atestiranje materijala. 4.1. OBELEAVANJE TRASE CEVOVODA PRE POETKA GRAENJA Pre poetka graenja obeleiti trasu i izvriti osiguranje elementarnih taaka van profila kako bi se u toku graenja mogla vriti redovna kontrola izvrenih radova. Ovom pozicijom je obuhvaeno postavljanje profilnih ablona za izvrene nagibe kosina predvienih projektom ili nagiba utvrenih u toku izvoenja radova. Predvia se izvrenje generalnih i detaljnih nivelmana sa postavljanjem pomonih stalnih taaka, tako da take budu dogledne.
4.2. ZEMLJANI RADOVI 4.2.1. Otkopavanje humusa Otkopavanje humusa sa travom na pojasu koji obuhvataju zemljani radovi i pozajmita u sloju projektovane debljine od 30 cm. Ako se u toku rada ustanovi potreba otkopavanja humusa u debljem ili tanjem sloju nadzorni organ e izmenu upisati u graevinski dnevnik, a izvoa po njoj postupiti. Iskopani humus deponovati sa obe strane trase u priblino pravilne figure i u blizini docnijeg ugraivanja. Iskopani humus sa fabrikog platoa deponovati van gradilita na mestu koje odredi nadzorni organ. Humus se ne sme upotrebiti za izradu nasipa, ve po zavrenju zemljanih radova za pokrivaje kosine nasipa, useka, zaseka, zemljanih bankina, sementnih rigola i pozajmita. Koliina iskopanog humusa utvruje se od strane nadzora i izvoaa merenjem prosene dubine i iskopa i povrine sa koje je skinut. Plaa se po kubnom metru iskopanog humusa.
110
4.2.2. Iskop zemlje za ahte i revizione komore Cena iz ovog Cenovnika e se primenjivati za sve iskope prirodno vlane zemlje i ovlaene zemlje padavinama. Iskop mokre zemlje od podzemnih voda plaa se posebno pozicijom predvienom ovim Cenovnikom. Ukoliko izvoa ostavi temeljne jame podlone razmekavanju zbog padavina, ima ih o svom troku produbiti i popuniti do projektovane kote, Naredba nadzornog organa za izvoenje radova iz ovog stava je merodavna i obavezna za izvoaa. Pre poetka radova teren treba oistiti od iblja a i drugih rastinja sa vaenjem korenja ukoliko ga ima na delu zemljita gde se objekti podiu. Ukoliko navedeni radovi nisu obuhvaeni posebnim projektom planiranja terena isti su radovi obuhvaeni jedininom cenom iskopa i nee se posebno plaati. Isto tako i radovi na iskolavanju terena za rov, ahtova i komore uraunavati u jedinane cene iskopa. Pored prethodno predvienih trokova, jedinane cene obuhvataju obeleavanje donjih ploa ahtova i komora, osiguranje, razupiranje rovova i bonih strana iskopa, i osiguranja susednih objekata i crpljenje atmosferske vode, kao i eventualno pomone skele za odbacivanje zemlje. Crpljenje podzemne vode plaa se posebnim pozicijama. Otkopanu zemlju pored rovova, a ostatak odneti u deponiju koju e odrediti nadzorni organ u dogovoru sa izvoaem. Izvoa je duan, organizovati sinhronizaciju izvoenja nasipa i iskopa. Izvoa, ukoliko ne moe iz bilo kojih razloga postii sinhronizaciju iskopa i nasipa, treba zemlju iz iskopa da deponuje i da je ugradi kad to bude mogue, s tim, to nema pravo posebne nadoknade za takav sluaj. U konanom bilansu svih zemljanih radova izvoau e se priznati za iskop iz pozajmita samo deo nasipa koji se ne moe obezbediti iz svih iskopa. Prekopani temelji imaju se popuniti do projektovane kote i sabiti do Me=40 MPa. Ukoliko je do takve greke dolo krivicom izvoaa, on e uraditi o svom troku. Obraun otkopane i nasute zemlje izvrie se u sraslom zbijenom stanju, na osnovu snimljenih profila pre i posle iskopa nasipa, overenih od strane nadzornog organa uzimajui u obzir neophodne iskope potrebne po projektu. Pod irokim iskopom se smatraju svi iskopi ija je osnova preko 20 m2 a veliine manje strane preko 2 m ukljuujui i iskope na temeljima i usamljenim temeljima kao i iskope u usecima i zasecima. Deponija i pozajmita se obrauju po privremenim tehnikim propisima. Kubaturu iskopane zemlje utvruje nadzorni organ merenjem, iskopane zemlje u samoniklom stanju. 111
Kategorizacija iskopane zemlje vri se po sledeim kriterijumima: a) U I i II kategoriju pripadaju svi iskopi koji se obavljaju runo ili mainski u plodnoj zemlji, zdravici i peskui, zbijenom pesku i sitnijem nevezanom ljunku. b) U III i IV kategoriju pripadaju svi iskopi koji se obavljaju pijukom, svim vrstama buldozera s noem i rijaem, svim vrstama bagera s kaikom ili rijaem, ukljuujui i slojeve konglomerata maksimalne debljine do 50 santimetara. Pobrojane vrste iskopa pod takom a ne mogu se uvrstiti u III i IV kategoriju ni kada se kopaju pijukom, buldozerom ili bagerom. c) U V i VI kategoriju pripadaju svi iskopi koji se obavljaju rastresanjem pneumatskim i elektrinim builicama ili miniranjem, a po kriterijumima ne spadaju u take a i b. Kategorizaciju za sve iskope veeg obima vri komisija tokom iskopa i nakon njihovog buenja, a pre betoniranja i zidanja elemenata, koji bi omoguili kasniji uvid u strukturu iskopa. Komisija je sastavljena od stalnih predstavnika izvoaa i investitora i eventualno neutralnog strunog lica, u sluajevima kada predstavnici izvoaa i investitora ne postignu saglasnost u kategorizaciji iskopa. Svoje predstavnike i njihove zamenike u komisiji za kategorizaciju iskopa imenuju reenjem izvoa i investitor. Trokove angaovanja neutralnog strunog lica solidarno snose izvoa i investitor, u svim sluajevima. Komisija podatke o kategorizaciji iskopa upisuje i potpisuje u graevinski dnevnik odnosnog objekta. U cenu zemljanih radova - iskopa ulaze i sva neophodna razupiranja prema vaeim tehnikim propisima. Sve kategorizacije iskopa zemlje razgraniavaju se u predmeru i predraunu radova na odreene dubine iskopa i to: 0,0 - 2,0 m1 2,0 - 4,0 m1 4,0 - 6,0 m1 1 preko 6,0 m Preporuujemo mainski rad na iskopima rova prikladnom mehanizacijom: rovokopaem, buldoerom, bagerom itd. a u izuzetnim sluajevima runo, o emu treba nadzorni organ da odlui. Za sav rad i materijal plaa se po 1,0 m iskopane zemlje. U cenu iskopa uraunato je odbacivanje zemlje do 3,0 m1 od iskopa. 4.2.3. Grubo i fino planiranje dna rova sa istovremenim otkopom od 0,03 3 2 m na m planiranog terena.
3
112
Prvo izvriti grubo planiranje dna rovova i komora pa nabijati ih nabijaima a zatim izvriti fino planiranje i valjanje sa tanou +/-1 cm i poprenim nagibom 0%. Prilikom planiranja voditi rauna o uzdunom projektovanom nagibu trase odnosno rova. Plaa se po m2 isplanirane, nabijene i uvaljane povrine. 4.2.4. Nabavka i ugraivanje ljunkovito-peskovitog materijala za izradu donje podloge i sloja istoe ispod komore toplovoda d=15 cm. Nabavka ljunkovitog materijala za izradu donje podloge i sloja istoe sa potrebnim radom i materijalom za dobijanje propisanih kvaliteta za mehaniki obraen ljunak, zajedno sa razastiranjem i nabijanjem. Materijal za prirodni JUS.B.B3.050.3.2. ljunkoviti materijal treba da odgovara
On treba da se sastoji od tvrdih i postojanih estica na dejstvo vode i mraza pomeanih u prirodnom stanju ili vetaki sa finim peskom, kamenom prainom ili drugim slinim materijalom za ispunu, poreklom iz odobrenih nalazita, tako da se dobija jednolika meavina, koja odgovara tehnikim uslovima, kako u pogledu granulometrijskog sastava, tako i u pogledu podesnosti za sabijanje u kompletnu i stabilnu podlogu. Peskovito ljunkoviti materijal predvien za izradu podloge treba da sadri 40/80% frakcije krupnijih od 2 mm. Sadraj sitnih prainskih frakcija (manjih od 0,02 mm) osetljivim na dejstvo vode i mraza ne sme biti vei od 6% u odnosu na ukupnu koliinu ispitanog ljunkovito-peskovitog materijala. Valjanje ljunka treba izvriti vibrovaljcima kako bi se postigao modul stiljivosti Me=25 MPa. Isto tako prenik najkrupnijeg zrna u ljunkovito-peskovitom materijalu ne sme biti vei od 60 mm. Ukoliko izvorite materijala za izradu tamponskog sloja, sadre u sebi zrna krupnija od 60 mm, potrebno je izvriti popravku granulometrijskog sastava drobljenjem ili odstranjivanjem krupnijih frakcija iskljuivo prosejavanjem. Materijal namenjen za izradu tamponskog sloja ne sme u sebi sadrati organske materije, grudve zemlje, prekomernu koliinu muljevitih sastojaka, niti zrna obavijena glinovitim vezama ili drugim tetnim materijalom. Za sav rad i materijal plaa se po 1 m3 ugraenog i uvaljanog sloja ljunka. 4.2.5. Runo zatrpavanje rovova zemljom iz iskopa u slojevima od po d=15cm. Kod zatrpavanja voditi rauna da prvi sloj zemlje iznad peska, kojim je u debljini od 10 cm pokriven cevovod bude sitna zemlja, bez krupnijih komada zemlje, kamena i sl. da ne bi dolo do oteenja izolacije cevi. Posle nasipanja sloja od 15 cm vriti nabijanje zemlje runim nabijaem teine 10-12 kg s tim to se svaki sloj mora dobro nabiti, da nebi kasnije dolo do sleganja zemlje. 113
Zbijanjem se treba postii Me=35 MPa. 4.2.6. Transport vika zemlje iz iskopa kamionima, damperima na daljinu do 5000 m. U cenu kotanja ulazi utovar, transport na mesto deponije i rasplaniranje materijala po deponiji. Plaa se po m3 preveenog materijala zemljita sa samoniklim rastinjem na daljinu: Transport vika zemlje na daljinu od 500 m - 5000 m. 4.2.7. Ruenje kolovozne konstrukcije - trotoara (tucanika, asfaltbetona i betona) Staru kolovoznu konstrukciju od tucanika, lomljenog kamena koji je pomean sa glinom, muljem, treba u potpunosti zameniti novom kolovoznom konstrukcijom a da bi se zadrala apsolutna kota novog kolovoza u svemu prema projektu. Za muljani tucanik i lomljeni kamen treba mehanikim sredstvima otkopati i odvesti na deponiju pogodnu za ispiranje veim mlazevima vode da bi se dobio ist kameni materijal. Blato i mulj koji su ostli na kolovozu treba oistiti i odvesti takoe na deponiju, a umesto njega dovesti peskovito-ljunkovit materijal i izvriti zamenu. Oprani tucanik i lomljeni kamen se moe ponovo upotrebiti uz neophodno prosejavanje ili drobljenje. Planum za novu kolovoznu konstrukciju treba u svemu pripremiti prema projektu. Za sav rad na iskopu i transportu starog zemljanog kolovoza i izradi novog, plaa se po m2. 4.3. BETONSKI I ARMIRANO BETONSKI RADOVI Svi betonski i armirano-betonski radovi imaju se izvesti u svemu prema vaeem Pravilniku o tehnikim merama i uslovima za beton i armirani beton. Cement za gradilite donositi u originalnim fabrikim vreama, a radi zatite od vlage, promaje, prekovremenog zagrevanja, drati u zatvorenim prostorijama sa uzdignutim drvenim podom. U sluaju dueg leanja u magacinu, cement treba premetati svakih 15 dana tako, da cementna vrea zauzme drugi poloaj od prvobitnog. Pri izlivanju betonskih i armiranobetonskih konstrukcija ne smeju se upotrebiti dve razliite vrste cementa za isti konstruktivni element. Cement se moe drati i u silosima, ukoliko ih ima na gradilitu. Marka betona naznaena je u svakoj poziciji radova i mora se postii pravilnom meavinom portland cementa, vode i agregata odgovarajue granulacije, kvalitetom ovih sastojaka, i pravilnim ugraivanjem. Marka betona i kvalitet upotrebljenog materijala utvrdie se ispitivanjem probnih normnih kocki, koje je izvoa duan u prisustvu nadzornog organa da izradi za svakih 50 m3 betona i poalje na ispitivanje Zavodu za ispitivanje 114
materijala. Nalaz Zavoda za ispitivanje materijala je obavezan za obe strane. Za sve betonske radove, za koje izvoa ne izvri granuliranje agregata po laboratorijskim dozama, duan je da cement dozira prema graevinskim normama. Meavina za beton e se primeniti tek kada je odobri nadzorni organ. Ukoliko se pri izvoenju betonskih i armirano betonskih radova postigne slabiji kvalitet od uslovljenog opisom radova, ali ipak u granicama tolerancija doputenih vaeim tehnikim propisima za izradu betonskih konstrukcija, takav uraeni beton moe se primiti, ukoliko smanjeni kvalitet betona ne dovodi u pitanje stabilnost izvedene konstrukcije, ali samo uz smanjenje pogoenih cena dotine take predrauna u procentualnom odnosu vrednosti dobijene marke betona za uslovljenu marku betona predraunom. U sluaju da se ukae potreba da se vre probna optereenja pojedinih konstrukcija, trokove za ovo snosi, izvoa, ako su ova ispitivanja neophodna zbog nepostignute marke ugraenog betona, bez obzira kakve e rezultate dati ovo ispitivanje. Ako se probna optereenja vre na zahtev investitora odnosno nadzornog organa, a rezultati probnih, odnosno kontrolnih tela su bili zadovoljavajui, trokove snosi investitor. Samo u sluaju negativnih rezultata, dobijenih probnim optereenjem, trokovi padaju na teret izvoaa. Izvoa je duan da podnese dokaze o kvalitetu materijala i to za cement, vodu i agregate. Kameni agregat mora biti, u smislu pomenutih propisa, vrst i postojan, sa sedimentacijom mulja od 2% teine. U sluaju veeg procenta mulja izvoa e pristupiti pranju agregata, to je obuhvaeno jedininom cenom betona. Za armirano betonske konstrukcije (beton MB15 pa na vie) obavezno je vriti ispitivanje granulometrijskog sastava kamenog agregata i upotrebiti ga u optimalnom sastavu tj. vriti doziranje agregata. Rad na prosejavanju i doziranju agregata obuhvaen je jedininom cenom. Za nabijeni beton upotrebiti vlaan, a za armirani plastini beton. Voda koja se upotrebljava mora biti ista, bez organskih primesa i anorganskih tetnih sastojaka. Koliinu upotrebljene vode po m3 betona kontrolisati u toku rada, imajui u vidu vanost vodocementnog faktora. Pre betoniranja izvriti pregled skele oplate i podupiraa u pogledu oblika i stabilnosti i u toku betoniranja voditi kontrolu istih. Betoniranje se ne sme otpoeti dok nadzorni organ ne pregleda armaturu i pismeno odobri betoniranje. Pre betoniranja struno odrediti i oznaiti mesto radnih fuga. Oplatu obavezno tri dana kvasiti pre betoniranja. Oplata se ne plaa posebno, ve ulazi u jedininu cenu za 1 m3 ugraenog betona.
115
Izrada i ugraivanje betona ima se vriti obavezno mainsko-tehnikim putem. Runo meanje i ugraivanje betona moe se dopustiti samo izuzetno, kada se radi o malim koliinama, slabije napregnutim konstrukcijama i elementima, ali samo uz izriitu dozvolu nadzornog organa. Za nabijeni beton upotrebiti vlaan beton, koji ugraivati u slojevima od 15-20 cm; dok e se za armirani beton upotrebiti plastian beton sa to manje vode. Runo ugraivanje vriti dobrim nabijanjem i kucanjem po oplati, a mehaniko ugraivanje vriti pervibratorom i vibratorom. Gde je dubina sipanja betona vea od 1 m, sputanje betona vriti obavezno levkom ili nekim drugim nainom za kontinualno betoniranje. Nabijanje ploa i ploastih nosaa kao i trotoara vriti vibro-daskama, u slojevima debljine do 20 cm. Isti nain nabijanja primenjivati i za betonske podloge i za betonske podove. Eventualna gnezda izvoa je duan plombirati i paokirati po uputstvu nadzornog organa, to se nee posebno plaati. U sluaju segregacije betonske mase u toku transporta, ista se ima pre ugraivanja ponovo runo meati, da bi se dobila jednolina masa. Transport betona kamionima, od betonjerke do mesta ugraivanja ima se vriti vozilima koja imaju obezbeeno meanje betona u toku transporta. Pri betoniranju strogo voditi rauna da armatura ostane u postavljenom poloaju i bude obavijena betonom sa svih strana. Prekidanje i nastavljanje betoniranja vriti po tehnikim propisima i uputstvu nadzornog organa. Povrina na koju se nastavlja betoniranje mora biti briljivo oiena i orapavljena, ukoliko to treba. Posle skidanja oplate zabranjuje se ma kakva popravka spoljnih povrina betonskih oteenih konstrukcija bez prethodnog odobrenja nadzornog organa. Sve tesarske radove izvoditi prema planovima, detaljima i uputstvu nadzornog organa sa pravilnim vezama i potrebnim montanim nadvienjem. Za oplatu betonskih i armirno-betonskih konstrukcija ne dozvoljava se upotreba dasaka tanjih od 24 mm. Oplata mora biti stbilna, dobro ukruena i poduprta podupiraima dimenzija po statikom proraunu, za noenje betona i radne skele, i tako izraena da se moe skinuti bez oteenja betonske konstrukcije. Unutranje povrine oplate moraju imati taan oblik betonske konstrukcije, po planu, a izbetonirane povrine u njima moraju, po skidanju oplate, da budu potpuno ravne sa otrim i pravilnim ivicama i neoteene. Materijal za izradu oplate daje izvoa radova i po zavretku rada ostaje njegova svojina.
116
Pre betoniranja, oplatu dva puta dobro nakvasiti. Uklanjanje skela i skidanje oplate dozvoljava se prema propisima, a po odobrenju nadzornog organa. Izvoa snosi punu odgovornost za stabilnost svih skela. U temelje, pre poetka betoniranja, postaviti anker-nosae i ugradbene elemente, u poloaj predvien projektom, u granicama propisa predvienih tolerancija i sve uraunati u jedinanu cenu betoniranja. Izrada ankernosaa i ugradbenih elemenata posebno se obraunava. Sve ove elemente dobro obezbediti, da za vreme betoniranja ne doe do njihovog pomeranja. Za vatrostalne i vodonepropusne betone izvoau su date recepture, kojih se mora strogo pridravati. Oplata i podupiranje, bez obzira na visinu podupiranja, kao i skela uraunava se u jedininu cenu betona, bez obzira da li je to u pozicijama predrauna izriito naglaeno ili nije naglaeno. Cenom je obuhvaen sav rad, materijal sa rasturom, alat, transport, duinski i visinski, radna skela, svi drutveni doprinosi i svi ostali izdaci po strukturi cene. Plaa se po m3 ili m2 stvarno izvrenih koliina.
4.4. ARMIRAKI RADOVI Za armirano-betonske radove upotrebiti betonski elik prema statikom proraunu, i to ravan ili rebrasti elik. Betonski elik pre upotrebe oistiti od masnoe, prljavtine, i re, koja se ljuti. Seenje, savijanje i montiranje armature vriti prema detaljima statikog prorauna i uputstva nadzornog organa. Glavnu armaturu vezati za svaku uzengiju i podeono gvoe paljenom icom 1,4 mm i pravilno po detalju postaviti. Armatura se obraunava prema teoretskim teinama i duinama iz plana, bez obzira na sloenost armature. U cenu 1 kg postavljene armature ulazi, bez obzira na , betonski elik sa otpatkom, ica za vezivanje, klamfe i ekseri za podmetae, spoljni i unutranji transport, rad, alat, radna skela za armiraa, reija, zarada i sve dabine izvoaa prema Optim uslovima za izvoenje graevinsko-zanatskih radova. Ukoliko izvoa ne bude imao tokom graenja odgovarajue profile, duan je o svom troku izvriti zamenu, preraunavanje i izradu detlja. Statiki proraun i detalje podnosi na saglasnost odgovornom projektantu i investitoru, i radu pristupa nakon dobijanja ove saglasnosti. U takvom sluaju teina ugraene armature ne moe biti priznata na teret investitora, iznad predviene armature po crteima projekta. Izvoa mora takvim statikim proraunom obezbediti predviene napone u eliku i betonu, kakvi su bili po statikom proraunu projekta. Ugovorni rok za radove ne moe se menjati zbog izmene projekta ili pojedinih detalja po predlogu izvoaa. 117
Izvoa je duan da vri zavarivanje dela betonskog elika, kako je predvieno projektom ili onog dela koji se mora zavarivati, gde ne moe doi preklop, a takav rad obuhvaen je cenom u armirakim radovima.
4.5. RAZNI RADOVI Za izvoenje ovih radova u svemu vae Opti uslovi za izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova. Izvoenje radova mora se vriti strunom radnom snagom specijalizovanih preduzea u svemu prema opisu pojedinih taaka predrauna. Izvoa snosi punu odgovornost za kvalitet primljenog materijala, iju podobnost na zahtev investitora ili projektanta, mora dokumentovati atestima Zavoda za ispitivanje materijala, kao i za kvalitet izvrenih radova. U jedininu cenu za svaku taku ovih radova uraunati sav materijal, rad, alat, skele, spoljni i unutranji transport, pomone usluge i ostale trokove za potpuno gotov posao sa svim temovinsko-zanatskim radovima.
4.6. BRAVARSKI RADOVI Za izvoenje ovih radova vae u svemu Opti uslovi za izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova. Izrada mora biti struna i kvalitetna, tano prema emi i detaljima; izrada se sastoji od rada u radionici i ugraivanja na objektu, sa svim potrebnim pripremama. Izraeni i ugraeni elementi obraunae se na nain kako je to u pojedinim pozicijama predrauna naznaeno Bravarske radove izvesti struno u svemu prema detaljima od elinih punih i upljih kutijastih profila i ravnog ili rebrastog lima. Veze pojedinih delova izvesti zasecanjem, zavarivanjem, spajanjem, zakivcima ili zavrtnjima. Za sve gotovo, za sav osnovni, pomoni i vezni materijal, celokupan okov, rad, alat, maine, spoljni i unutrnji transport, eventualnu izradu probnih uzoraka, montau na graevini, temovanja, miniziranja, upasivanje, uvrivanje, kontrolu mera na graevini, radnu skelu, zidarsku pomo kod montae, reiju, zaradu, razne dabine i sve ostalo u vezi sa formiranjem prodajne cene shodno Optim uslovima za izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, plaa se po 1 komadu elinog proizvoda.
118
4.7. KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA 4.7.1. Nabavka ljunkovito-peskovitog materijala za izradu tamponskog sloja Nabavka ljunkovito-peskovitog materijala za izradu tamponskog sloja donje podloge debljine cm sa potrebnim radom i materijalom, za dobijanje propisanih kvaliteta za mehaniki izraen ljunak, zajedno sa razastiranjem i nabijanjem. Materijal za prirodni tampon treba da odgovara vajcarskim propisima SNV. 40375. On treba da se sastoji od tvrdih i postojanih estica na dejstvo vode i mraza pomeanih u prirodnom stanju ili vetaki sa finim peskom, kamenom prainom ili drugim slinim materijalom za ispunu, poreklom iz odobrenih nalazita tako da se dobije jednolika meavina koja odgovara tehnikim uslovima, kako u pogledu granulometrijskog sastava, tako i u pogledu podesnosti za sabijanje u kompletnu i stabilnu podlogu. Peskovito-ljunkoviti materijal predvien za izradu tamponskog sloja treba da sadri 40-80% frakcija krupnijih od 2 mm. Sadraj sitnih prainastih frakcija (manjih od 0,02 mm) osetljivih na dejstvo vode i mraza ne sme biti vei od 6 % u odnosu na ukupnu koliinu ispitanog ljunkovito-peskovitog materijala. Isto tako prenik najkrupnijeg zrna u ljunkovito-peskovitom materijalu ne sme biti vei od 60 mm odnosno 2/3 od debljine sloja za slojeve tanje od 9 cm. Ukoliko izvorita materijala za izradu tamponskog sloja sadre u sebi zrna krupnija od 60 mm potrebno je izvriti popravku granulmetrijskog sastava drobljenjem ili odstranjivanjem krupnijih frakcija iskljuivo prosejavanjem. Materijal za izradu tamponskog sloja ne sme u sebi sadrati organske materije, grudve zemlje, prekomernu koliinu muljevitih sastojaka, niti zrna obavijena glinovitim vezivom ili drugim tetnim materijalom. Ukoliko bi to bio sluaj, to se utvruje laboratorijskim ispitivanjem potrebno je da se izvri pranje ljunkovitog materijala, inae se isti ne sme upotrebiti za tamponski sloj. U pogledu kvaliteta pojedinih zrna, meavine prirodnog ljunkovitopeskovitog materijala moraju imati takvu vrstou na pritisak i otpornost na dejstvo atmosferalija da se pod dejstvom vode, smrzavanja ili sprava za nabijanje ne drobe i ne raspadaju na sitne frakcije osetljive na dejstvo vode i mraza. Maksimalna koliina zrna izraenih od mekih ili tronih stena (laporci, kriljci, glinoviti peari, konglomerati i sl.) u meavini ne smeju biti vei od 7% raunajui na ukupnu koliinu ispitivanog materijala (vajcarskim propisima SNV.40375). Po zavrenom planiranju i valjanju posteljice koja je predhodno primljena geomehaniki i visinski od nadzora i nakon odobrenja nadzornog organa, izvriti razastiranje peskovito-ljunkovitog materijala zajedno sa planiranjem i vibriranjem mehanikim spravama, uz potrebno kvaenje. Po zavrenom vibriranju tamponski sloj mora imati planom predvienu debljinu u nabijenom stanju i pravilan profil po projektu sa tanou +/-1,0 cm to e se utvrditi letvom duine 4 m. Za sluaj da se zbog loijih karakteristika materijala u posteljici odnosno zbog slabije nosivosti tla tampon mora izvesti sa veom debljinom od projektovane, nadzorni organ 119
e na osnovu geomehanikih ispitivanja i prorauna narediti da se povea debljina tampona to je izvoa obavezan izvesti. Pri ispitivanju potrebne zbijenosti tamponskog sloja kolovoza konstrukcije (donja podloga) izraenog od ljunkovito-peskovitog materijala koristiti opite ploom prema JUS U.B1.046. Prenik ploe sa kojom e se vriti ispitivanje zavisie od debljine ispitivanog sloja u kolovoznoj konstrukciji (ploa 16 cm za slojeve debljine manje od 25 cm a 30 cm za slojeve debljine preko 25 cm do 40 cm. Minimalna vrednost modula stiljivosti je Me=70 MPa odnosno 100 MPa zavisno od funkcije i poloaja ispitivanog sloja u kolovoznoj konstrukciji. Na gradilitu se mora izvriti predhodno ispitivanje materijala koji izvoa eli ugraditi, (izvriti odreivanje granulometrijskog sastava, oblika zrna, odnosno procenta nezaobljenosti zrna drobinskog materijala i drugo putem izrade probnih deonica) tako da se odrede uslovi koje treba da ima materijal za izradu odnosnog sloja podloge koji omoguuje i obezbeuje dobijanje traenih minimalnih modula stiljivosti. Prilikom odreivanja postignutih minimalnih modula stiljivosti na probnim deonicama, koji moraju biti jednaki ili vei od traenih minimalnih, mora se potovati zahtev da minimalni stepeni zbijenosti, odreeni merenjem zapreminskih teina na gradilitu, ne smeju biti manji od 95% maksimalne zapreminske teine odreene po laboratorijskom Proktorovom postupku. Ovo ispitivanje se vri preko specijalizovane institucije za ove radove. Trokove ispitivanja snosi Izvoa. Vrednost modula stiljivosti od Me=70 MPa primenjivae se kao minimalna. Jedininom cenom obuhvatiti sve trokove nabavke, transporta, rada na izradi traenog kvaliteta ljunka, razastiranja, valjanja, nabijanja, sve to je potrebno do potpuno gotovog posla. Za potpuno gotov posao prema gornjem opisu i uslovima plaa se po 1 m3 izvedenog tamponskog sloja od ljunkovito-peskovitog materijala odnosno mehaniki obraenog ljunka u nabijenom stanju mereno po profilima.
4.7.2 Izrada veznog sloja od bito ljunka Izrada veznog sloja (deo gornje podloge) od bitumenom obavijene sitnei (ljunka) debljine 10 cm a u slojevima prema detaljima iz projekta. Preko zavrenog tamponskog sloja od mehaniki obraenog ljunka ili uvaljanog tucanika kao gornjeg sloja donje podloge kolovozne konstrukcije, izvriti razastiranje finierom bitumenom obavijene sitnei (ljunka) debljine 5 cm a u broju slojeva kako je to reeno projektom ili naknadno naloeno od strane nadzornog organa. Pre poetka nanoenja prvog sloja bituminiziranog ljunka izvriti ienje tamponskog sloja. 120
Materijal za izradu veznog sloja od bitumenom obavijene sitnei (ljunka) spravljati od prirodnog ili prosejanog ljunka. Prirodni ljunak mora da sadri najmanje 30% zrna koja nisu zaobljena prema tome prirodnu meavinu poeljno je provui kroz drobilicu ili prirodnoj meavini dodavati kamenu sitne JUS.B.B3.050.3.2. i 3.4. Pre poetka rada potrebno je laboratorijski utvrditi najpovoljniju meavinu. Laboratorijske recepte, sve kontrole pre i za vreme graenja kao i na gotovom sloju bitoljunka vriti prema propisima za asfaltne radove a sve preko specijalizovane institucije za ove radove. Trokove recepture, kontrole kvaliteta i pribavljanja atesta snosi izvoa. Kamena sitne, ljunak mora biti ist i zdrav (u pogledu vrstoe), otporan na mraz i bez mulja. Njegova najpovoljnija granulacija mora biti odreena laboratorijskim putem prethodnim ispitivanjem. Utvrena granulacija prethodnog ispitivanja mora se strogo potovati i kontrolisati pri radu. JUS.B.B3.05.3.4. i 3.2. Spojno sredstvo je bitumen ija se optimalna koliina u masi mora takoe laboratorijskim putem odrediti. Obino se uzima 5-7,5% (teinski), a upotrebljava se meka vrsta bitumena Bit 45/120 Bit 40/200 izuzetno Bit 50/75 i Bit 35/300. Veliina najkrupnijeg zrna sitnei i ljunka ne sme biti vea od 1/2 do 2/3 debljine sloja u uvaljanom stanju. Materijal se priprema u asfaltnoj bazi gde se ljunak sui, zagreva i mea se zagrejanim bitumenom. Temperatura meavine zavisi od vrste bitumena to je propisano u JUS.B.E1.014. Temperatura meavine pri ugraivanju je takoe propisana istim standardima. Razastiranje vriti obavezno finierom. Razastrta masa u rastresitom stanju treba da ima veu debljinu za 30% od debljine u uvaljanom stanju. Razastrta vrua masa valja se garniturom valjaka srednje teine od 5 do 12 tona. Uvaljana povrina mora biti ravna i da ima projektovani popreni poduni pad. Kontrola ravnosti se vri letvom duine 4 m, a dozvoljeno odstupanje +/-1 cm. Postignuta stabilnost meavine, da bi se postigla to vea nosivost veznog sloja, mora da zadovoljava po Maralu minimum 250 kg/svaki sloj. Kada se bituminizirani vezni sloj radi, zbog debljine, u vie slojeva poeljno je, radi to povoljnije veze izmeu slojeva, sledei sloj nanositi i valjati dok se prethodni sloj nije ohladio i zaprljao. Jedinina cena obuhvata izradu sloja od bitumenom obavijene sitnei (ljunka) debljine 5 cm. Plaa se po 1 m2 ugraenog veznog sloja od bitumeom obavijene sitnei (ljunka) debljine 5 cm u uvaljanom stanju, a u broju slojeva prema projektu.
121
4.7.3. Izrada hrapavog kolovoznog zastora od asfalt-betona d = 4 cm Po izvrenoj izradi veznog sloja od bitumenom obavljene sitnei (ljunka) pristupiti izradi kolovoznog zastora od hrapavog asfalt-betona d=4 cm u jednom sloju. Pre nanoenja asfaltne mase izvriti ienje i prskanje veznog sloja vruim bitumenom sa oko 0,30 do 0,5 kg/m2 zajedno sa zalivanjem spojeva i bonih - unutranjih strana, traka ili rigola. Koliinu veziva za ovo prethodno prskanje paljivo odmeriti, da ne nastane njegovo probijanje kroz naneti habajui sloj. Kameni agregat krupnoe 2-20 mm treba da bude zastupljen orijentaciono sa 50 do 70% teinskih, filter 5-10 % teinskih, a ostatak peska od 0,09 do 2 mm. Najkrupnije zrno agregata ne sme biti vee od 2/3 debljine zastora u uvaljanom stanju. Koliina bitumena treba da je 5,8-8% te. procenta. Agregat za asfaltnu meavinu mora da zadovolji propisane uslove JUS.U.E4.014 i JUS.B.B3.050, treba da je eruptivnog porekla, postojan na mrazu sa zrnima kubiastog oblika najmanje vrstoe 40 MPa maksimalnog habanja 10 cm3/50 cm2 i upijanje vode max. 0,8%. Uverenje o ispitivanju kamena ne sme biti starije od jedne godine. Pesak moe biti reni ili drobljen najbolje je kombinovano, s tim da potpuno odgovara tehnikim uslovima. Kameno brano-filer od mermera samlevenog u prah mora da je odgovarajue finoe mliva, tj. treba da prolazi 80% kroz sito 0,09 mm. Bitumen bit 40/200, Bit 45/120 izuzetno Bit 50/75 i Bit 35/300. Spravljanje asfaltne mase vri se mainskim putem, pri emu obratiti panju na zagrevanje sastavnih delova (bitumena i kamenog materijala) kao i na temperaturu asfaltne mase, ije zgrevanje ne sme biti vee od 190C, zavisno od vrste bitumena (JUS.U.E4.014). Prenos asfaltne mase vriti kamionima ija je karoserija opivena limom. Daljinu transporta podesiti tako da temperatura asfaltne meavine ostane u propisanim granicama prema JUS.U.E4.014. Transport obavljati ravnim putevima kako ne bi nastala segregacija meavine. Asfaltna masa za vreme vonje mora biti pokrivena limom ili azbestnim ebadima. Razastiranje mase vriti obavezno finierom. Razastrta masa valja se lakim valjkom teine 4 - 6 tona, a zatim teim od 8-12 tona. Valjci moraju biti prigodne konstrukcije i to vibracioni i sa pumpnim gumama. U toku valjanja kontrolisati profil zastora letvom duine 4 m, pri emu odstupanja u svim pravcima ne smeju da budu vea od +/-4 mm. Ukoliko bi neravnine bile vee od 4 mm odbija se od vrednosti asfaltbetonskog zastora za povrine koje pokau vee neravnine i to za: vee od 4 mm, pa do 6 mm, 10% (deset procenata), vee od 6 mm pa do 8 mm 25% (dvadeset i pet procenata), a delovi kolovoza sa neravninama veim od 8 mm pod letvom od 4 m1 ne mogu se primiti niti platiti, ve se moraju preraditi. Za odreivanje procenata povrina kolovoza koji ne ispunjavaju uslov ravnosti, sluie procenat nezadovoljavajuih rezultata s tim da se merenja ravnosti ima vriti na svakih 10-20 m1 puta u poprenom i podunom pravcu. Popreni pad izvrenog asfaltnog zastora ne sme da odstupi od propisanog vie +/-0,4% na pr. popreni pad od 3% moe da 122
ima veliinu izmeu 2,6-3,4%. Kontrola ravnosti i hrapavosti moe se vriti i profilografom i vijagrafom. Zbijenost mase zastora, ispituje se najmanje na svakih 4000 m2 izraenog zastora i to na istim mestima gde je izvreno proveravanje kvaliteta asfaltne meavine. Jezgor ili komad iz gotovog kolovoza treba da ima istu zapreminsku teinu kao i standard Maralov uzorak sabijen u laboratoriji. Doputa se da gotov kolovoz ima najmanje 95% od zapreminske teine Maralovog uzorka. Delovi kolovoza koji imaju manju zapreminsku teinu od 95% standardnog Maralovog uzorka ne mogu se pimiti niti platiti ve se moraju preraditi. Za sva potrebna ispitivanja kamenog agregata, bitumena i filtera za izradu habajueg sloja obavezno je izvriti u institutu specijalizovanom za ovu vrstu radova, o emu e izvoa o svom troku dostaviti potreban atest investitoru. Recepturu za sastavljanje mase za izradu kolovoznog zastora od asfalt betona d=4 cm, uputstva i uslove o nainu spravljanja, ugraivanja i valjanja, kao i uslove za kvalitet mase koji se moraju zadovoljiti (propisani ovom pozicijom), izvoa ima za ponuenu cenu ove stavke izvesti. Asfaltna baza mora imati u toku rada svoju terensku laboratoriju u kojoj se vre svakodnevna potrebna ispitivanja. Sve kontrole pre i za vreme graenja, kao i na gotovom kolovozu moraju se vriti prema propisima za asfaltne radove a izvoa je duan za kontrolu i ispitivanje o svom troku angaovati specijalizovani institut za ove radove. Po zavrenom poslu izvoa je duan uzeti iz gotovog asfaltnog zastora kontrolne uzorke (na svakih 5000 m2 po jednu seriju) koje alje na ispitivanje specijalizovanom institutu o svom troku. Dobijanje atesta o kvalitetu izvoenog asfaltnog kolovoza izvoa mora dostaviti nadzornom organu na uvid i saglasnost. Dostavljanje ovih atesta je uslov za isplatu preostalih radova i za organizovanje tehnikog prijema radova na putevima. Za potpuno gotov posao zajedno sa nabavkom potrebnog materijala i svim ispitivanjima plaa se od 1 m2 izvedenog asfaltnog kolovoza.
4.7.4. Nabavka i polaganje normalnih betonskih fabrikovanih ivinjaka dim. 18/24 na podlozi od betona MB 10 prema projektu. Kolovozni ivinjak mora biti izraen mainskim putem u metalnoj oplati od betona otpornog na mrazu sa glatkim vidnim povrinama. Minimalna marka betona za ivinjake MB 40. Duina ivinjaka iznosi 80 cm a za krivine 40 cm. Podlogu za ivinjak od betona MB10 treba izraditi preko prethodno zbijenog i isitnjenog tamponskog sloja kvaliteta izrade betonske podloge mora biti u svemu po propisima za beton. 123
Ivinjake dim. 18/24 postaviti na sveu betonsku podlogu, kako bi se stvorila bolja veza, pri emu treba naroito obratiti panju da se dobije projektovana ivica. Spojnice izmeu nastavaka ivinjaka treba zaliti cementnim malterom razmere 1 : 3 i fugovati. Plaa se od dunog metra nabavljenog i poloenog ivinjaka zajedno sa nabavkom materijala. 4.7.5. Nasipanje, planiranje i nabijanje bankina Materijal za bankine iskopati iz pozajmita ili za ovu svrhu rezervnih delova useka, preneti do mesta upotrebe, razastrti u slojevima do 15 cm debljine i nabiti mehanikim sredstvima (vibroploama, vibracionim valjcima, abama). Napredovanje izrade bankine po visini uskladiti sa izradom slojeva gornjeg stroja (tampon, ivine trake). Materijal za izradu jezgra bankine mora biti od iste vrste materijala od kojeg je izraen trup puta. Humus se ne sme upotrebiti za jezgro bankina, ve samo za spoljni humusni sloj debljine 20 cm. Zbijenost jezgra bankine ispituje se kontrolom zapreminskih teina, pri emu se zahteva zbijenost 90% od laboratorijske zbijenosti po Proktoru. Kod primene materijala gde nije mogue ispitati zbijenost pomou zapreminskih teina, kontrolu vriti opitnom ploom 30 cm uz zahtev da min. modul stiljivosti iznosi Me=40 MPa. Po dovrenju jezgra bankine vri se humuziranje. Humus sa deponija, prethodno se prekopa, isitni i oslobodi ila, stare trave i korova, pa se tek onda nanosi na kosinu i gornju povrinu bankine, planira prema projektovanim nagibima i nabija. Na isto kamenim nasipima od vrste i zdrave stene gornji deo bankine ne humuzira se ve se spoljna povrina bankine mora paljivo obraditi ili ljemovanjem kamenom sitnei ili po povrini sloiti kamen, a spojeve ispuniti cementnim malterom. Humuziranje i zatravljivanje bankina ne ulazi u jedininu cenu, ve se plaa posebnom stavkom. U sluaju, na delu gde se radi bankina od kamena, kako je to gore opisano, jedininom cenom ove pozicije obuhvaena je kompletna izrada bankina. Za potpuno gotov posao po gornjem opisu i uslovima plaa se po jednom m2 izraene bankine i to: a. - Izrada bankine koja e biti humuzirana i zatravljena, b. - Izrada bankine od kamena. 4.7.6. Izrada putnih prelaza u nivou preko industrijskih koloseka. Kolovoz, na mestima prelaza preko industrijskih koloseka u nivou, treba uraditi sa habajuim slojem od sitne kamene kocke 10/10/10 cm na sloju peska d = 3 cm. 124
Kvalitet sitne granitne kocke treba da odgovara JUS-u B.B3.010. Spojnice mogu biti ispunjene peskom ili zalivene asfaltnom masom po JUS-u U.M3.095, o emu e odluiti investitor i nadzorni organ. Kocku slagati pored ina koloseka i zbijati runo prema tehnikim propisima. Na prelazima nije neophodno da se kocka slae u lukovima. Spajanje ina na prelazu treba izbegavati, a ako je nemogue izbei, spoj zavariti. ina voica treba da je istog ili slinog tipa kao i glavna vozna ina, kako bi venac toka bezbedno prelazio preko kolovoza puta, a u svemu prema priloenom detaljnom crteu. Podloga sitnoj kamenoj kocki kao i koloseku treba da je od uvaljanog tucanikog zastora minimalne debljine sloja d=40 cm od gornje ivice praga. Posteljicu uraditi u nagibu od 4% prema drenai. Drenau odvesti van planuma koloseka i puta i upustiti u otvorene jarkove ili kanalizaciju atmosferske vode. Planum koloseka i puta uvaljati i sabiti do Me=25-40 MPa, a tucaniki zastor do Me=100 MPa. irina kolovoza na prelazu se ne menja, a ivinjake upustiti u kolovoz. Za rad i materijal plaa se po kvadratnom metru povrine prolaza.
125
5. PRILOG O MERAMA ZATITE NA RADU

ZNR.1. Mogue opasnosti i tetnosti pri radu cevovoda: 1.1. Neadekvatan materijal opreme, armature i cevi. 1.2. Nepravilno dimenzionisanje opreme, cevi, armature i oslonaca. 1.3. Pojava korozije na spoljnoj povrini opreme i cevi. 1.4. Preoptereenje cevovoda ili konstrukcija usled temperaturskih dilatacija cevovoda. 1.5. Spreene ili ometene temperaturske dilatacije. 1.6. Nestruno izvedena montaa cevovoda. 1.7. Nepravilno rukovanje i odravanje cevovoda. 1.8. Nestruno startovanje sistema. 1.8. Nestruno i nepravilno izvedena montaa opreme u TPS. ZNR.2. Predviene mere za otklanjanje navedenih opasnosti i tetnosti: 2.1. Cevovodi koji su predmet ovog projekta nemaju posebnih zahteva u pogledu materijala od koga su izraene (temperatura, korozija). Problem se, dakle, svodi na dimenzionisanje debljine zida cevi zavisno od prenika, pritiska, temperature i izabranog materijala, to je komentarisano u poziciji (2) ovog priloga. Izabrana oprema je domae proizvodnje i poseduje svu atestnu dokumentaciju o kvalitetu. 2.2. Pri dimenzionisanju opreme, cevovoda itd. vodilo se rauna o svim tehnikim injenicama uz potovanje relevantnih propisa i standarda. 2.3. Projektom se insistira na posebno kvalitetnoj antikorozionoj zatiti, po mogustvu ve u fabrici uz popravku i doradu pri montai. Ovo je uinjeno ba zbog toga da bi se smanjila mogunost pojave korozije. 2.4. Pravilnim prihvatanjem temperaturnih dilatacija eliminisana je mogunost preoptereenja samog cevovoda. to se konstrukcija, koje su obuhvaene graevinskim projektom, tie one su dimenzionisane prema maksimalno moguim optereenjima sraunatim u ovom projektu, te je time izbegnuta mogunost njihovog preoptereenja. 2.5. Projektom su predviene sve tehnike mere za omoguavanje pravilnog rada kompenzatora i normalnu samokompenzaciju ime je izbegnuta mogunost spreavanja i opstruiranja temperaturskih dilatacija. 2.6. Tehnikim uslovima za izvoenje montanih radova definisani su osnovni zahtevi za pravilno izvoenje svih montanih radova. Posebna panja posveena je izvoenju i kontroli zavarivakih radova i montai kompenzatora temperaturskih dilatacija. Na naruiocu, odnosno Investitoru, je obaveza da, pri izboru izvoaa kao i pri realizaciji u svim njenim fazama, povede rauna o postavljanju ovih uslova. Navedene uslove treba primenjivati, ukoliko se ne propiu novi, kao i za sve naknadne intervencije na ovoj instalaciji. 2.7. Uputstvom za rukovanje i odravanje definisani su postupci za pravilno rukovanje i odravanje cevovoda. 2.8. Sva oprema se montira po svim tehnikim propisima pri emu se vodilo rauna da oslonci mogu nositi svu opremu a naroito izmenjivae toplote. Povoljnim rasporedom opreme, cevovoda i armature omogueno je normalno odravanje i eksploatacija TPS.
126
III NAIN GRADNJE TOPLIFIKACIONOG SISTEMA

1. Gradnja toplifikacionog sistema se vri po zonama utvrenim postojeim projektom primarne mree (Glavni mainski projekat primarne vrelovodne mree- toplifikacionog sistema grada Poarevca koji je isprojektovaoBiro za inenjering i tehniku dokumentaciju-Beograd, odgovorni projektant Slobodan iri, odobrenje za gradnju br. 04-351249/97 od 16.10.1997. god. SO Poarevac. Definisane granice zone i mesta prikljuenja na magistralne pravce toplifikacione mree se moraju strogo potovati. 2. Korisnici jedne zone imenuju svog predstavnika koji kontaktira sa JP Toplifikacija i u saradnji sa Odborom za tolifikaciju pri MZ podnosi Zahtev za tehnike i finansijeke uslove i energetsku saglasnost JP Toplifikacija. 3. Tehniki uslovi se izdaju najkasnije u roku od 30 dana i vae 6 meseci. U njima je obavezno sadrano sledee: - Posebni deo uslova sadri granice zone, toplotni izvor iz koga se vri snabdevanje toplotnom energijom, mesto i nain prikljuenja, parametre grejnog fluida, temperaturski reim rada toplovodne mree u zimskom i letnjem periodu; - Opti deo sadri aktere, redosled aktivnosti od podnoenja zahteva za prikljuenje do zavretka radova. 4. Finansijsku uslovi se izdaju nakon podnoenja projektne dokumentacije na saglasnost JP Toplifikacija i vae do promene cena materijala na tritu i promene odluke Upravnog odbora JP Toplifikacija o visini naknade na prikljuak. 5. Uz zahtev se prilae anketni list korisnika sa neophodnim podacima za izdavanje uslova: - ime i prezime korisnika, - matini broj i broj line karte, - izjava da li korisnik eli ili ne eli da se prikljui na toplifikacioni sistem, - izjava da li je ili ne korisnik u mogunosti da odmah finansijski uestvuje u izgradnji dela toplifikacionog sistema. (Napomena: korisnik koji nije u mogunosti da odmah finansijski uestvuje u izgradnji ne gubi pravo naknadnog prikljuenja.) - povrina objekta u m2, - toplotna snaga koju korisnik angauje (20 kW, 30 kW, 40kW, 50 kW ) - saglasnost korisnika sa izvoenjem radova na svojoj parceli po projektnom reenju trase. (Napomena: za ove radove ne sleduje nikakva nadoknada od strane JP Toplifikacija.) - izjava da li korisnik eli zonsku (zajedniku) ili individualnu podstanicu . - potpis korisnika 6. Nakon dobijanja zahteva sa anketnim listom JP Toplifikacija e preko sredstava informisanja jo jedamput uputiti poziv za izjanjenje o prikljuenju na toplifikacioni sistem. 127
7. Korisnik koji ne potpie izjavu da eli da se prikljui na toplifikacioni sistem, smatrae se da je odustao od gradnje. Ukoliko se po zavretku gradnje isti naknadno prijavi platie sve trokove koji proistiu po osnovu naknadnog prikljuenja pod uslovom da postoje tehniki uslovi za prikljuenje. 8. Ukoliko se veina (preko 50%) prijavljenih korisnika izjasni za individualnu ili zonsku podstanicu i za to dobiju saglasnost JP Toplifikacija, ostali korisnici sa zone moraju potovati odluku veine korisnika o nainu prikljuenja na toplifikacioni sistem. 9. Da bi se zona aktivirala za gradnju potrebno je: - da se za gradnju izjasni min 70% od broja korisnika u zoni, - da korisnici obezbede sredstva za potreban obim gradnje. 10. U gradnji moe da uestvuje i manji broj korisnika od 70% stim da svojim ueem pokriju vrednost radova neophodnih za prikljuenje svojih objekata. Projekat zone se u tom sluaju delimino realizuje, ali se potuju prenici cevovoda zajednikih deonica definisani projektom kompletne zone. 11. Nakon donoenja odluke o gradnji u jednoj zoni Korisnici potpisuju ugovor o zajednikom ulaganju u kome se preciziraju obaveze JPT i Korisnika ( definie se projektant, izvoa radova, isporuilac opreme, nadzor na izgradnji, visina uea i rokovi.) 12. Ako se korisnici izjasne za zonsku (zajedniku) podstanicu potrebno je da obezbede prostor za smetaj podstanice. Korisnici jedne zone moraju se meusobno dogovoriti sledee: - kako e se izvriti nadoknada korisniku koji ustupa prostor za smetaj TPS, jer iste JP Toplifikacija ne snosi. - kako e se vriti nadoknada tete koja se ne moe izbei prilikom izvoenja radova, ili sluajna teta nastala prilikom izvoenja radova. - Svi ovi trokovi mogu opteretiti investiciju navedene lokacije pa je to pre gradnje potrebno pismeno definisati nakon utvrenja trase toplovoda. 13. Ako se korisnici jedne zone izjasne za individualu podstanicu i za to dobiju saglasnost JP Toplifikacije, duni su pre poetka gradnje da urade novu projektnu dokumentaciju. Prikljuenje zone na magistralni vrelovod se i u tom sluaju vri na mestu definisanom projektnom dokumentacijom navedenom u taki 1 ovog dokumenta. 14. Za izradu projektne dokumentacije primarne mree kompletne zone, projekat TPSa i sekundarne mree od TPS-a do objekta, a na osnovu izdatih tehnikih uslova, korisnici angauju ovlaeno projektno preduzee. Projektno preduzee mora biti u potpunosti upoznato sa dokumentom Tehniki uslovi za projektovanje i izvoenje postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije JP Toplifikacija Poarevac. Korisnici mogu angaovati i JP Toplifikacija za izradu predmetne projektne dokumentacije uz nadoknadu koja e se definisati ugovorom. 15. Projekat, koji je izradilo drugo projektno preduzee, se pre dobijanja odobrenja za gradnju od strane nadlene uprave SO Poarevac, dostavlja JP Toplifikacija na saglasnost.
128
16. Gradnja toplifikacione mree mora se vriti po projektnoj dokumentaciji koja ima saglasnost JPToplifikacija i odobrenje za gradnju od strane nadlene uprave SO Poarevac. Radovi i se izvode u vremenskom periodu od 15. aprila do 15. oktobra, tj. kada toplifikacioni sistem nije u radnom reimu. Radovi se mogu izvoditi i van ovog roka u sluaju da ne ugroavaju rad toplifikacionog sistema i to uz pismeno odobrenje Sektora za prenos, distribuciju i odravanje TS Poarevac. Gradnja toplifikacionog sistema se vri pod nadzorom strune slube JP Toplifikacija o emu Izvoa radova vodi, a nadzor overava graevinski dnevnik i graevinsku knjigu. 17. Sve radove na izvoenju toplifikacionih instalacija, od mesta prikljuenja na toplifikacioni sistem, definisanog u Tehnikim uslovima, do kunih instalacija korisnika, finansiraju Korisnici. 18. Pre poetka radova na toplifikacionoj mrei zone u 1999. godini, korisnici su duni da plate trokove u zavisnosti stepena izgraenosti zone i angaovanoj toplotnoj snazi za grejanje. : - Korisnici plaaju trokove po predmeru i predraunu za konkretan sluaj. Trokove plaaju Izvoau radova po ugovorenom nainu i uslovima plaanja. - Trokove nadzora u skladu sa vaeom odlukom Upravnog odbora JPT, odmah po prijavljivanju gradnje - Trokove prikljuenja na toplifikacioni sistem u skladu sa vaeom odlukom Upravnog odbora JPT, prilikom podnoenja zahteva za prikljuenje na toplifikacioni sistem. O finansijskim uslovima odluku donosi Upravni odbor JP Topligfikacija za svaku godinu gradnje. 19. Naknadno prikljueni korisnik ne moe biti osloboen plaanja takse i uea na ime trokova koji su stvoreni u delu prethodne gradnje predmetne zone. 20. Korisnici za izvoenje radova po overenoj projektnoj dokumentaciji moraju angaovati preduzee registrovano za gradnju termotehnikih instalacija i toplifikacionih mrea i ono preduzee koje je upoznato sa Tehnikim uslovima za projektovanje i izvoenje postrojenja za prenos i isporuku toplotne energije JP Toplifikacija Poarevac. Korisnik moe da angauje i JP Toplifikacija za izvoenje radova. 21. Nakon prijavljivanja gradnje od strane korisnika, JP Toplifikacija e imenovati nadzorne organe zaduene za kontrolu nabavljene opreme i materijala i nadzor nad izvoenjem radova. 22. Korisnici takoe mogu ovlastiti JP Toplifikaciju za voenje svih investitorskih poslova: - pribavljanje odobrenja za gradnju, - saglasnosti na projektovanu trasu toplovoda ostalih nadlenih preduzea i institucija, - pribavljanje odobrenja za raskopavanje i korienje javnih povrina i saobraajnica i sl. o emu e se sainiti poseban ugovor. 23. Nakon zavrene gradnje korisnici upuuju zahtev za prikljuenje na postojeu toplifikacionu mreu. Uz zahtev za prikljuenje Korisnik dostavlja projekat izvedenog stanja. Objekat se prikljuuje na toplifikacioni sistem Isporuioca kada potroa ispuni uslove iz energetske saglasnosti, tehnikih i finansijskih uslova i 129
predaje dokumentacije iz take 15. ovog dokumenta (graevinski dnevnik, graevinska knjiga zapisnici o hladnoj probi i izvetaji RO kontrole). 24. Prikljuenje obavljaju iskljuivo radnici JP Toplifikacija. 25. Izgraene instalacije od mesta prikljuenja po tehnikim uslovima do sledeih granica predaju se na upravljanje, odravanje i amortizaciju i time postaju vlasnitvo JP Toplifikacija: - za kolektivne stambene zgrade kod kojih su vertikale izvedene po prostorijama objekta, van stepeninog prostora, granice su ventili u korenu vertikala kunog razvoda; - za kolektivne stambene zgrade kod kojih su vertikale izvedene kroz stepenini prostor, granice su ventili za prikljuenje stana ili poslovnog prostora; - za individualne objekte sa zonskom podstanicom granica su ugraeni prikljuni ventili na 1 (jedan) metar od objekta koji razdvajaju kunu instalaciju od sekundarne mree. - za individulne objekte sa individualnim podstanicama granica je neposredno iza ventila koji razdvajaju primarnu mreu od primarnog dela TPS 26. Odravanje ostalih izgraenih instalacija (van date granice) moe se ugovorno poveriti JP Toplifikacija. 27. Radnicima slube odravanja JP Toplifikacija korisnik mora dozvoliti pristup svim instalacijama grejanja, radi kontrole ili hitnih intervencija, bilo da su prenete u nadlenost JP Toplifikacija ili nisu. 28. Eksploataciju svih instalacija grejanja prikljuenih na toplifikacioni sistem vri JP Toplifikacija 29. Po zavretku gradnje i putanja grejanja svi korisnici su duni da sklope ugovor o isporuci i naplati toplotne energije sa JP Toplifikacijom.
130
TEHNIKI USLOVI
IV - GRAFIKI I TABLINI PRILOZI
Deo: LEGENDA OZNAKA LEGENDA SKRAENICA SPISAK CRTEA I PRILOGA TABLIKI PRILOZI
131
IV - GRAFIKI I TABLINI PRILOZI
LEGENDA OZNAKA
1 Regulator pritiska 21 Cirkulaciona pumpa radijatorskog grejanja 22 Cirkulaciona pumpa za klimatizaciju 231 Cirkulaciona pumpa za potronu toplu vodu 232 Recirkulaciona pumpa za potronu toplu vodu 31 Izmenjiva toplote voda-voda za radijatorsko grejanje 32 Izmenjiva toplote voda-voda za klimatizaciju
PREDGREJA DOGREJA
331 Izmenjiva toplote voda-voda za potronu toplu vodu 332 Izmenjiva toplote voda-voda za potronu toplu vodu 41 Vodomer za dopunu sekundarnog sistema radijatorskog grejanja 42 Vodomer za dopunu klimatizacinog sistema 5 Regulacioni prolazni elektromotorni ventil 6 Regulator diferencijalnog pritiska 7 Impulsni vodomer za merenje protoka 8 Predgreja klimatizacione komore 9 Rezervoar potrone tople vode 10 CTS-1,STS-1 - Tip senzora NTC termistor fenitron, mikroprocerski
regulator serije 6000, proizvoa FENIKSNi
132
LEGENDA SKRAENICA
l. JPT - Javno preduzee "Toplifikacija" - Poarevac 2. JUS - Jugoslovenski standard 3. KRP - Kuno toplotno postrojenje 4. PTV - Potrona topla voda 5. CENUS - Centralni sistem nadzora i upravljanja sistemom 6. HTZ - Higijensko tehnika zatita 7. SR Sigurnosni razvodni vod 8. SP Sigurnosni povratni vod 9. P Prelivna cev 10. OC Odzrana cev 11. KV - Kuglasti ventil 12. HN - Hvata neistoe 13. ES - Ekspanzioni sud 14. VS - Vntil sigurnosti 15. EMRV - Elektromotorni regulacioni ventil 16. RJ - Raunska jedinica 17. R - Regulator 18. SRT - Sobni regulator temperture
133
SPISAK CRTEA I PRILOGA

Sl.1 Granice sistema daljinskog grejanja Sl.2 Osnovna tehnoloka ema predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja sa indirektnim prikljuenjem radijatorskog grejanja - KLASA I Sl.2.1 Osnovna tehnoloka ema predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja sa indirektnim prikljuenjem radijatorskog grejanja - KLASA II Sl.3 Osnovna tehnoloka ema predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja sa indirektnim prikljuenjem radijatorskog grejanja i klimatizacije - KLASA I Sl.3.1 Osnovna tehnoloka ema predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja sa indirektnim prikljuenjem radijatorskog grejanja i klimatizacije - KLASA II Sl.4 Osnovna tehnoloka ema predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja sa indirektnim prikljuenjem radijatorskog grejanja i centralnom pripremom PTV KLASA I Sl.4.1 Osnovna tehnoloka ema predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja sa indirektnim prikljuenjem radijatorskog grejanja i centralnom pripremom PTV KLASA II Sl.5 Osnovna tehnoloka ema predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja sa indirektnim prikljuenjem radijatorskog grejanja, klimatizacije i centralnom pripremom PTV - KLASA I Sl.5.1 Osnovna tehnoloka ema predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja sa indirektnim prikljuenjem radijatorskog grejanja, klimatizacije i centralnom pripremom PTV - KLASA II Sl.6 Osnovna tehnoloka ema predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja sa direktnim prikljuenjem kaloriferskog grejanja - KLASA I Sl.7 Osnovna tehnoloka ema individualne predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja sa indirektnim prikljuenjem radijatorskog grejanja Sl.8 Postrojenje sa jednim izmenjivaem toplote i otvorenim ekspanzionim sudom Sl.9 Postrojenje sa dva izmenjivaa toplote i otvorenim ekspanzionim sudom Sl.10 Postrojenje sa vie izmenjivaem toplote i zatvorenim ekspanzionim sudom Sl.11 Postrojenje sa jednim izmenjivaem toplote i otvorenim ekspanzionim sudom (bez elementa za odvajanje vodenog od gasnog prostora) Sl.12 Polaganje predizolovanih cevi u zemlju Sl.13 Ravanje predizolovanih cevi Sl.14 Postavljanje kompenzacionih jastuka Sl.15 Prolaz predizolovanih cevi kroz zid Sl.16 Konstrukcija spojnice predizolovane cevi Sl.17 Detalj prikljuenja cevnog ogranka na toplovod Kostolac-Poarevac Sl.18 Detalj ugradnje nepokretnog oslonca Sl.19 Detalj konstrukcije nepokretnog oslonca Sl.20 Izvoenje odzranih sudova na instalaciji Sl.21 Odvazduenje i odmuljivanje cevnih registara Sl.22 Principijelna ema razvodnog ormana "RO" Sl.23 ema ormana automatike "RO-A" Sl.24 Prednji izgled ormana "RO" i raspored opreme Sl.25 Prednji izgled ormana "RO-A" i raspored opreme Sl.26 Unutranji raspored opreme u "RO-A" Sl.27 Poklopac na ahtama i komorama koje su u trotoarima ili saobraajnicama Sl.28 Poklopac na ahtama i komorama koje su van trotoara ili saobraajnica
134
PRILOZI
Prilog broj 1: Klizni dijagram temperature primarnog i sekundarnog sistema daljinskog grejanja Prilog broj 2: T.1: Funkcionalna veza prenika cevi, energetskog protoka, jedininog pada pritiska i brzine strujanja za sistem 130/75 (C) - crne cevi Prilog broj 3: T.2: Funkcionalna veza prenika cevi, energetskog protoka, jedininog pada pritiska i brzine strujanja za sistem 90/70 (C) - crne cevi Prilog broj 4: T.3: Toplotne snage cevnih grejnih tela - registara Prilog broj 5: T.4: Funkcionalna veza prenika cevi, energetskog protoka, jedininog pada pritiska i brzine strujanja za sistem 130/75 (C) - bakarne cevi Prilog broj 6: T.5: Funkcionalna veza prenika cevi, energetskog protoka, jedininog pada pritiska i brzine strujanja za sistem 90/70 (C) - bakarne cevi Prilog broj 7: T.6: Tabela za izbor armature u TPS-u u zavisnosti od snage TPS-a Prilog broj 8: T.7: Toplotne snage cevnih grejnih tela - registara Prilog broj 9: Odluka o uslovima i nainu snabdevanja toplotnom energijom
135

Tehnickiuslovi Za Prenos I Isporuku Toplotne Energije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tehnickiuslovi Za Prenos I Isporuku Toplotne Energije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TEHNIKI USLOVI

ZA PROJEKTOVANJE I IZVOENJE POSTROJENJA ZA PRENOS I ISPORUKU TOPLOTNE ENERGIJE

I - MAINSKO, ELEKTRO I GRAEVINSKO PROJEKTOVANJE

TEHNIKI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE I IZVOENJE POSTROJENJA ZA PRENOS I ISPORUKU TOPLOTNE ENERGIJE

Izdava : JP "Toplifikacija" Poarevac

Koordinator strune grupe :

Kompjuterska obrada teksta:

tampa: tamparija KOMPROMIS design, Poarevac, ebina 28,

A.2. Standardi i propisi iz prethodnog lana su obavezujui za sve

A.3. Svi lanovi Tehnikih uslova za projektovanje postrojenja za prenos i

B.2. Regulacija temperature, pritiska i protoka u toplovodnoj mrei vri se

B.3. Za izbor nazivnog pritiska opreme i armature merodavni su

B.4. Toplovodna mrea moe da se postavi podzemno i nadzemno.

B.5. Na mestima gde se vri ispust vazduha ili odmuljivanje toplovodne

B.6. Na mestima pranjenja toplovodne mree obezbediti odvoenje vode

B.7. Na magistralnim toplovodima iznad DN300 predvideti organe za

B.8. Na najniim takama izmeu dva pregradna organa moraju postojati

B.9. Uspone, odnosno padove cevovoda toplovodne mree prilagoditi terenu i

B.10. Na izlazu toplovoda iz toplotnog izvora i na odvajanjima za naselja

B.11. Izolacija cevovoda se vri izolacionim materijalima garantovanih

B.12. Za sve cevovode i ostale metalne delove predvideti ienje do metalnog

B.13. Posebnom stavkom predmera radova predvideti i propisati ienje

B.14. Za toplovodnu mreu, ukoliko je potrebno, predvideti propisno

B.15. Cevne vodove toplovoda treba rasporediti i obeleiti tako da razvodni

B.16. Glavni mainski projekat toplovodne mree pored ostalog sadri:

C. TEHNIKI USLOVI ZA MAINSKO PROJEKTOVANJE PREDAJNIH STANICA I KUNIH RAZVODNIH POSTROJENJA

C.2. Kuno razvodno postrojenje je deo grejnih instalacija u kome se vri

C.3. Prikljuivanje objekata na toplovodnu mreu se vri preko predajnih

C.4. Objekti instalisane toplotne snage manje od 50 kW mogu se prikljuiti na

C.5. Svi predvieni elementi u toplotnoj podstanici moraju biti pristupani za

C.6. Za sve cevovode, kolektore, razmenjivae i rezervoare u toplotnoj

C.7. Za sve cevovovde i ostale metalne delove predvideti ienje do metalnog

C.8. Kao armaturu predajne stanice i kunog razvodnog postrojenja predvideti

C.9. Pre projektovanja investitor je duan da pribavi Energetsku saglasnost sa

C.10. Toplotno optereenje objekta sainjavaju toplotno optereenje instalacije

C.11. Izbor opreme vriti na bazi potrebne koliine toplote i drugih,

C.12. Na osnovnim emama predajnih toplotnih podstanica i primerima

INDIVIDUALNE TOPLOPREDAJNE STANICE

C.14. Prikljuivanje individualnog objekta na toplovodnu mreu se vri preko

C.18. Merenje utroene toplotne energije i regulacija protoka vre se na

STANBENI I MEOVITI OBJEKTI

C.27. Predajna stanica moe da snabdeva toplotnom energijom vie objekata,

C.28. Kod meovitih objekata na kunom razvodnom postrojenju razdvojiti

C.29. Koncepcijsko reenje tehnoloke eme predajne toplotne podstanice i

C.30. Na svim emama uslovno prihvatiti broj izmenjivaa toplote, visinsko

C.31. Na napojnom vodu predajne stanice, ispred ulaza vode u izmenjiva

C.32. Regulator pritiska na direktnim predajnim stanicama ugraditi u sluaju

C.33. Regulator pritiska na indirektnim predajnim stanicama ugraditi u sluaju

C.34. Predvideti ugradnju pneumatskih, mehanikih ili regulatora pritiska sa

C.35. Ako nema potrebe za ugradnjom regulatora pritiska na razvodnom vodu

C.36. Regulator diferencijalnog pritiska u indirektnim predajnim stanicama

C.37. Mogu se ugraivati izmenjivai toplote sa spiralnim ili U cevima

C.38. Predvideti mogunost hemijskog pranja izmenjivaa toplote korienjem

C.39. Predvideti punjenje i dopunjavanje unutranjih instalacija hemijski

C.42. Kod direktnih predajnih stanica merno mesto temperature za centralnu

C.43. Broj grana na razdelniku i sabirniku predvideti prema vrsti potroaa i

C.44. Prema veliini, obliku i poloaju objekta u odnosu na strane sveta i

C.45. Na svakoj grani predvideti cirkulacionu pumpu za savladavanje ukupnog

C.46. Na svakoj grani predvideti prikljuke i armaturu za merne i kontrolne

C.47. Na svakoj grani predvideti prikljuke za pranjenje unutranje

C.48. Na predajnim stanicama kod kojih potroa ima radijatorsko grejanje i

C.49. Predajne stanice i kuna razvodna postrojenja iz predhodnog lana

C.50. Kod predajnih stanica, ako to uslovi (pritisci) dozvoljavaju moe se