MAVRO ORBIN

KRALJEVSTVO SLOVENA
BEOGRAD
1968

LANOVI REDAKCIJE FRANJO BARII. RADOVAN SAMARDI SIMA IRKOVI Preveo sa italijanskog ZDRAVKO UNDRICA

ITAOCU Ovaj prevod poinje od strane 242. Orbinova originala, odnosno od poglavlja koje podrobnije izlae istoriju junoslovenskih zemalja Rake i Srbije, Bosne, Huma, Hrvatske i Bugarske. Prethodna Orbinova razmatranja, to jest prvo poglavlje pod naslovom Poreklo Slovena i razvoj njihova carstva (r.5 203) i prvi deo drugog poglavlja pod naslovom Istorija kraljeva Dalmacije i ostalih susednih zemalja Ilirika, od 495. do 1161. godine (r. 205239), ovde su svesno izostavljena. Naime, Istorija kraljeva Dalmacije ... zapravo je Orbinov prevod sa latinskog Dukljaninove Istorije (Letopis Popa Dukljanina, ili Barski rodoslov), izvornog dokumenta koji nam je danas dostupan u osetno pouzdanijim verzijama od one koju prua Orbin. Njegov prevod danas je od interesa samo za uski krug specijalista koji, ispitujui stepen verodostojnosti Barskog rodoslova, prouavaju i rukopisnu tradiciju ovog spomenika. to se tie prvog poglavlja Orbinova dela, stvar je takoe po sebi jasna. Taj odeljak, posveen preteno vanbalkanskom Slovenstvu, pisan je na osnovu prednaune, panslavistiki usmerene i potpuno nekritike literature, kao i pievih naivnih etimolokih domiljanja u istome smislu. Rezultat je jedna sasvim netana, upravo fantastina i nerazmrsivo zbrkana slika o ''carstvu Slovena''. Da bi italac o tome dobio odreeniju predstavu, dovoljno je da proita saeto i verno isprian sadraj ovog Orbinovog poglavlja (str. CXXXIX ovog izd.). Zamorno itanje punog teksta ovog poglavlja, sasvim je oigledno, privlano je i nije dangubno samo onima koji ispituju istoriju naeg istoriopisanja. 1

REDAKCIJA

SADRAJ itaocu Predgovori Miroslav Panti: Mavro Orbin ivot i rad Radovan Samardi: ''Kraljevstvo Slovena'' u razvitku srpske istoriografije Franjo Barii: Poreklo Slovena i razvoj njihova carstva [Kratak sadraj I i II poglavlja Orbinova dela] Istorija kraljeva Dalmacije i ostalih susednih zemalja ilirika, od 495. do 1161. god. Mavro Orbin: Kraljevstvo Slovena itaocima Posveta Nemanjii Mrnjavevii Nikola Altomanovi Balii Lazarevii i Brankovii Vosna Kosae Hum Hrvatska Vugarska Sima irkovi: Komentari Sima irkovi: Izvori Mavra Orbina Orbinovi izvori koji se ne navode u njegovom spisku Izgubljeni domai izvori

IL

REGN0

DE GLI SLAVI
HOGGI CORROTTAMENTE DETTI SCHIAVONI.

HISTORIA
DI DON MAVRO ORBINI RAVSEO
ABBATE MELITENSE.

Nella quale i vede l'Origine quafi di rutti i Popoli, che furono della Lingua SLAVA, con molic, & varieguerre,che fecero in Europa, Aia, &Africa, il progreo del l'Imperio loro, l'antico culto,& il tempo della loro conuerionc al Chritianeimo. E in particolare veggoni i uccesi de' Re, che anticamente dominarono in 2

DALMATIA, CROATIA. BOSNA, SERVIA, RASSIA, & BVLGARIA. IN PESARO Appreo Girolamo Concordia. Con licenza de Superiori, M. D C I

naslovna strana originala PREDGOVORI MAVRO ORBIN IVOT I RAD 3

Dubrovanin Mavro, ili tanije: Mavar, Orbin1 zakoraio je u istoriju jugoslovenske kulture na samom osvitu XVII veka, i odmah je za sebe u njoj izborio istaknuto i asno mesto. Njegov ulazak u tu kulturu imao je neto od naglosti i silovitosti s kojima mesto pod suncem osvajaju skorojevii, i isto je toliko izgledao neoekivan i bez stvarnih osnova. Razlozi su mu, meutim, bili duboki i on je pao u pravi as, i stoga je oznaio poetak jednog uticaja koji se gotovo ne da sagledati po obimu i koji jedva da je ikada prestao po trajanju.
Odavno odomaeni oblik njegovog imena i prezimena (Mavro Orbini) u stvari je oblik koji je pisac upotrebljavao kada je pisao italijanskim jezikom; na naem jeziku on se zvao, i njegovi sugraani zvali su ga takoe, samo Mavar Orbin, kako se potpisao i ispod srpskohrvatske posvete svog Zrcala duhovnog, datirane 20. aprila 1606 (Dum Mavar Orbin Opat od Sfete Marie od Backe).
1

Kulturna pozornica njegovoga Grada u one dane, a to je, bezmalo, bila pozornica svekolike nae kulture onda, bila je arena i iva, ali na njoj nisu delovale krupne figure njenih najznaajnijih protagonista. Marin Dri bio je mrtav, odavno, a Divo Gunduli tek je ulazio u srednju kolu. Dubrovakom poezijom vladao je izvetaeni i najee epigonski manirizam, iji su mnogobrojni predstavnici gdekad imali i srenih zamisli, i lepih inicijativa, ali mahom nisu bili pravi pesnici; najbolji meu njima, Ranjina i Zlatari, bili su uz sve to jo i godinama pesniki zamukli, i ako ba i nisu sasvim okrenuli lea Muzama, tampali su stihove iz mladosti. Barokna poezija, koja e doneti izvesno, dodue samo kratkotrajno, osveenje naoj knjievnosti, jo je ekala svoje pesnike. Graanska komedija, zahvaljujui naporima komediografa, slikara i muziara Martina Benetevia, odselila se iz Dubrovnika na Hvar, a za dubrovaki teatar radili su jo jedino prevodioci Tasovih i Gvarinovih pastorala i svirepih koliko i nepoetskih tragedija minornih italijanskih pesnika, koje je jedva poneko itao, a koje izvesno niko nije gledao. Umesto prave knjievnosti, spisatelji katolike obnove zasipali su itaoce ''libarcima od djevstva'' i ''naucima krstjanskim, istomaenim u jezik dubrovaki'', komentarima pokajnikih psalama, ''rozarijima priiste Djevice'' i ''nainima kojima se ima obsluit u govorenju od mise''. Duhu obnovljenog i militantnog katolicizma nisu mogli u ovo doba utei ni dubrovaki filozofi, koji sada ee i ambicioznije no ranije piu i tampaju svoja dela. Najeminentniji iz njihovoga kola, Nikola Gueti, koji je, tako rei iz godine u godinu, davao na svet filozofske traktate potpuno svetovne inspiracije Komentare na Averoesov govor o sutini sveta i Dijaloge o ljubavi i lepoti, Govor o Aristotelovom Meteoru i Upravljanje porodicom, tumaenje Retorike velikog Stagirianina i spise poput onog O republici prema shvatanju Aristotelovu najednom je poeo da se okree, u poetku sve osetnije, a potom i skoro iskljuivo, teolokim raspravama na razne teme i sastavima o pokori i psalmima. Nije manje karakteristian ni sluaj Antuna Meda, filozofa i bogatog trgovca iz poslednjih decenija XVI veka, koji je u svojim knjigama, tampanim 1598. i 1599. godine, raspredao o pojedinim odeljcima Aristotelove Metafizike, ali nije zaboravljao da svoju, i njihovu, katoliku tendenciju nagovesti jo od podnaslova, u koji je stavljao poznatu hriansku devizu ''Gospode, gospode na, kako je divno ime tvoje!'' Jo je bitnija odlika vremena to se koracima sve brim, i sve krupnijim, bliila era egzaktnih nauka i istorijske erudicije, koje su i u Dubrovniku, kao i drugde u svetu, utisnule neizbrisiv peat baroknom razdoblju. Marin Getaldi nije, istina, jo bio tampao svoje sjajne matematike disertacije, ali se za njih pripremao, a probueno interesovanje za istorijska dela hranilo se, za prvi mah, ve skoro itavo stolee starim spisima humaniste, patricija i benediktinskog opata Luja Crijevia Tuberona, tek sada prvi put tampanim. Svet je meutim bio pred krupnim istorijskim zbivanjima, koja su se oseala u vazduhu, ili su se bar vatreno prieljkivala, meu Slovenima i u Evropi uopte. Na sve strane raslo je uverenje, a njega su sistematski podgrejavali propagandisti i misionari iz Rima, da je kraj turskog gospodstva nad hrianima neminovan i da je sloboda ve sasvim blizu na vidiku. Ti dani nisu se mogli doekati s odavno zastarelim humanistikim ''komentarima'', proisteklim iz sasvim drugog istorijskog oseanja; sada su bile potrebne nove vizije slavne prolosti, nainjene ne samo nje radi, ve isto toliko, i vie, i radi slavne budunosti. Utoliko pre to ni neposredna, svakodnevna stvarnost nije bila nimalo svetla, zbog opteg nazadovanja i krize, i zbog neprestanih opasnosti, koje su se poput tamnih oblaka gomilale na nebu Dubrovnika, jedinom jo uvek slobodnom u naim stranama. 4

U takav trenutak, istorijski, kulturni i psiholoki, pojavio se, izvanredno smelo, Mavro Orbin sa svojim prvim, ali ujedno i najznaajnijim delom, po kome je i ostao poznat i koje mu je donelo svetsku slavu; to delo bacilo je u zasenak sve drugo to je taj skromnm pisac za ivota radio. tampano u Pezaru prve godine stolea, pompezno i razmetljivo kao to je i priliilo eposi koja je poinjala, u raskonom izdanju ije je trokove platio bogati mecena, i u knjizi iji obim nije stajao u najboljoj slozi s vrednou sadrine, ono je s mnogo rodoljubivog ponosa i s ne manje barokne maglovitosti nazvano Kraljevstvom Slovena. Njegov autor odredio mu je najire okvire i namenio najzamamnije ciljeve: da bude i povesnica itavog slovenskog plemena, tako rei od legendarnih biblijskih trenutaka pa sve do propasti balkanskih srednjovekovnih drava, i pesnika glorifikacija njihove minule slave, i polemiki vatrena, prkosna, pa i pristrasna apologija njihovog istorijskog postupanja, i filozofski pogled u vekove koji dolaze. Imajui otprve u vidu itaoce ne samo obrazovane ve i uene, i one meu strancima ne manje od onih u slovenskom svetu, on je delo pisao jezikom koji nije bio njegov i u ije tananosti nije bio upuen, ali koji je bio jezik meunarodnog sporazumevanja; i mada je pod njegovim perom taj italijanski neprekidno kripao varvarski i rogobatno, zbog ega su se prefinjeni duhovi meu itaocima uasavali, i mada je, uz to, delo imalo jo i mnogo drugih mana, koje su se uoavale bez tekoa, broj njegovih italaca bio je sve vei i krug njegovog dejstvovanja stalno se irio. Za njim su posezali istoriari, pesnici i svakodnevni proseni itaoci; ono je bilo ne samo izvor informacije ve i knjiga nadahnua; ono je posejalo klice ''slovinstva'', koje se odmah zatim, i najvie zahvaljujui tom delu, raskono rascvetalo, i koje predstavlja jednu od najsutinskijih, moda i najlepih, odlika naeg XVII veka; ono je, kao malo koja naa knjiga, prodrlo u svetsku istoriografiju i u njoj je ostalo prisutno sve do danas2 ; ono je da najzad stavimo taku na ovo nabrajanje, ali u stvari njega ne bi bilo teko i nastaviti jedinstveno po jo jednom svom svojstvu, skoro paradoksalnom: to je prva, a u isti mah valjda i poslednja, istorija evih Slovena, pa ve i stoga predstavlja pokuaj koji nije ne samo nadmaen ve ni ponovljen3.
Svetske odjeke Orbinovog dela pratio je Nikola Radoji u raspravi Oblik prvih modernih srpskih istorija, Zbornik Matice srpske, serija drutvenih nauka, 2, Novi Sad, 1951, 556. Za uticaje koje je Kraljevstvo Sloveka izvrilo na domau istoriografiju od fundamentalne je vanosti rad istoga autora Srpska istorija Mavra Orbinija, Posebna izdanja SANU,knj. CLII, Odelj, drutvenih nauka, nova serija, knj. 2, Beograd, 1950. Radojieva istraivanja nisu mogla iscrpsti predmet, kao to je i razumljivo; za to su neophodna mnoga dalja istraivanja.
2 3

Upor. Arturo Cronia, La conoscenza del mondo slavo in Italia, Padova, 1958, 666: ''Nessuno ha tentato di scrivere una storia degli Slavi. Insuperabile resta ancora il fantastico secentesco don Mauro Orbini...''

Povoda za ponovni razgovor o Mavru Orbinu ima, dakle, napretek. Okolnost da se Kraljevstvo Slovena najzad javlja i na jeziku na kome je smiljanoposle malo srenog pokuaja Save Vladislavia to e stvarno biti prvi put svim tim povodima samo je pridruila jo jedan, i nov ... 1 Ko je u stvari bio taj Mavro Orbin? Otkud se on pojavio u dubrovakom drutvu i kako se obreo na dubrovakom kulturnom obzorju? Kakva je bila, i u kojim je pravcima tekla, putanja njegovog ivota? ta je on radio, kao pisac i graanin, i u kojim je sve pravcima delovao? Kada se, i na koji nain, preseca linija njegove egzistencije i gde mu se gube dalji tragovi? Pitanja istoga roda i teine mogla bi se produiti po volji, a da opet ne bude iscrpeno sve to je o starom istoriaru i piscu iz Dubrovnika ostalo do danas tamno i nepoznato. Mnogi su razlozi to je to tako. Osnovni je: to su dubrovaki biografi XVIII veka, koji toliko puta uvaju verna i brojna seanja na ranije pisce svoga grada, u sluaju M. Orbina zatajili skoro sasvim. A zatim su i razlozi ostali: to su hartije reda kome je Orbin pripadao unitene ili su se ko zna kuda razvukle im su se ugasili benediktinski manastiri na teritoriji Dubrovake Republike; to temeljna istraivanja u Vatikanskom arhivu nisu obavljena i to je teko verovati da e ih u skoro vreme iko obaviti; to domai arhivski izvori ne daju o naem piscu ni 5

priblino onoliko koliko bismo eleli, ak ni priblino onoliko koliko daju inae. Sa svim tim nezgodama dananji biograf Mavra Orbina moe tek u nekim momentima da bude iri, potpuniji i obaveteniji od svojih prethodnika, ali da u mnogo emu drugome ostane, kao i oni, krt i fragmentaran i da na mnoga pitanja umesto injenica ponudi jedino svoje sumnje. Jedno se takvo pitanje zaplie ve na samom poetku razgovora o Orbinu. Spominjui njegovo poreklo i porodicu iz koje je potekao, Saro Crijevi, koji je o svim dubrovakim piscima do sredine XVIII veka nesumnjivo znao najvie, ostao je, to je kod njeta sasvim izuzetno, na samim nagaanjima i na ono nekoliko oskudnih vesti to ih je sam Orbin dao o sebi u autobiografskim digresijama svojih dela. ''Po ocu je iz porodice Orbin, koja je meu graanima dosta potovana'', zapisao je on lakonski, ali i sasvim nedovoljno i neodreeno za dalja traganja4.
Capo Crijevi (Seraphinus Cerva), Bibliotheca Ragusina, t. III, 1741, 156. (Delo nije tampano; autograf se uva u biblioteci dominikanskog manastira u Dubrovniku.)
4

Koliko u ovom asu znamo, prvi Orbin koji je u Dubrovniku zasnovao porodicu i s kojim je sigurno u nekoj vezi na pisac, bio je izvesni Vicko Nikolin Orbin, koji je u Dubrovnik doao iz Kotora, negde pedesetih godina XVI veka. Bezbrojni dokumenti koji su o njemu sauvani belee njegovo prezime na razne naine (Orbini, de Orbino, Urbini, de Urbinis, Urbino, Urbinus) i dugo ne proputaju da naznae njegovo kotorsko poreklo 5.
5

Tako, na primer, 17. novembra 1561: Vincentius Nicolai de Urbinis de Catharo (Pacta Matrimonialia 9, 15581579, 41'), 30. marta 1573: Vincentius Nicolai Urbini de Catharo (Diversa Cancellariae 158, 1572 1573, 67') ili 30. marta 1593: Vincentius Nicolai Urbini de Catharo incola Ragusii (Pacta Matrimonialia 11, 1594 1617, 1313'). Ovi i svi dalji dokumenti za koje se izriito ne kae drukije nalaze se u Historijskom arhivu u Dubrovniku.

Kada se po njima poe za tim adoptiranim Dubrovaninom, dobija se prilino razgovetna i nesumnjivo zanimljiva slika o sudbinama doseljenika koji se oduvek sleu u grad Svetoga Vlaha da u njemu potrae i, ako mogu, nau bolju srey od one koju im je nudila njihova postojbina. U Dubrovniku se Vicko Orbin isprva bavio trgovinom, dosta skromnom po obimu i kapitalu, i preteno vezanom za tkanine i svilu, te ga stoga akti nazivaju gdekad dubrovakim trgovcem (mercator ragusinus, merciarius Ragusii)6, a gdekad i svilarom (suilaro, sfillarus)7.
6

Diversa Cancellariae 155, 1569, 119; isto 156 (15701571) 6'; isto 158, 67'; isto 159 (15731574), 111; Vendite di Cancellaria 76 (15691572), 33'.
7

Diversa Cancellariae 151 (15651566) 88'; Sententiae Cancellariae 145 (1580), 75; Mobilia 38 (1580), 156'.

Ali je Vicko Orbin ulazio i u druge trgovake i novane poslove, bilo poslujui samostalno, bilo radei u zajednici sa svojim ortacima, Ivanom Damjanijem iz Kotora8, Nikolom Radovim, krznarom9, Petrom Ivanovim onijem10, Mihom Polijem11 i drugima: kupovao je ito, ukrcavano u Italiji za Dubrovnik12, drao je, ili prodavao, po koji brodski karat 13, uestvovao je u osiguranjima brodova, zaduivao se14 ili je kreditirao druge15, kupovao je ili uzimao pod zakup zemlje na Pilama ili u Gruu 16, i uopte pokuavao je, kao to su inili i drugi, da na svaki nain doe do dukata. Trgovaku radnju imao je u glavnoj ulici u Dubrovniku17, ali je povremeno, idui za potrebom i poslovima, putovao izvan grada: 1571. bio je u Bariju18, a 1573. odlazio je u Lanano 19.
S njim je imao trgovako drutvo (societas) od avgusta 1567. do maja 1572. god., ali su posle veoma dugo sreivali raune. Vid. Diversa Notariae 119 (15731575), 104'105, 157; Diversa Cancellariae 164 (1578) 61; isto 165 (15781579), 102104; isto 175 (1587), 31'.
8

Diversa Cancellariae 157 (15711572), 5; isto 158, 67'. Diversa Notariae 119, 48. Isto 120 (15751577), 61. Isto 118 (15681573), 62. Isto 218; Div. Canc. 158, 6'7. Vid. naroito Debita Notariae 90, 26', 28, 31', 50'. 63, 63', 64', 68', 71, 74, 75, 91, 116, 123. 161. Diversa Cancellariae 161 (1575), 3; isto 163 (15761578), 143. Vendite di Cancellaria 76 (1569-1572), 33'34; Diversa Cancellariae 155, 119; isto 159, 111.

10

11

12

13

14

15

16

U jednoj tubi, 4. jula 1573, on kae: ''Danas na Pjaci... gde sam bio u svojoj radnji'' (hogi alla piaza... dove io ero alla butega mia), Lamenta de intus 110 (15721573), 177.
17 18

Consilium Rogatorum 60 (15701572), 143'. Isto 62 (15731575), 134.

19

Doavi do nekog ugleda meu svojim novim sugraanima bivao im je tutor i jamac, arbitar u sporovima i zastupnik u poslovnim transakcijama, a rano je primljen i u bratovtinu onoga sloja dubrovakih graana koji su se nazivali lazarinima; godine 1568. bio je ak jedan od trojice ofiala bratovtine lazarinske20. enio se rano, decembra 1561, Perom, erkom Frana ili Francina Radovog, Dubrovkinjom iz sasvim skromnih drutvenih redova i ve jednom udavanom21, i s njom je, koliko sada moemo videti, imao sinove Nikolu, Stijepa i Ivana, i keri Franu i Elizabetu. Stanovao je u poetku u stanu iznajmljenom od optine22, a nekakvu svoju kuicu, u Nikoli ulici, valjda odve neudobnu i sirotinjsku, davao je pod kiriju23 ; tek krajem 1584. kupio je veu kuu u Ulici Radaljevi, pod Prijekim (in Radaglieuich uliza sub Priechi put), i tada je u nju preao, sa svojom porodicom24.
20

Vid. Matrikulu lazarina u Historijskom arhivu u Dubrovniku (ser. HH-1, br. 15), -str. 34. i 49.

enidbeni ugovor, registrovan u Pacta Matrimonialia 9 (15581579), na l. 41, nainjen je 17. novembra 1561, ali je unjemu reeno da je Vicko duan da odvede Peru svojoj kui rro consumatione matrimonii najdalje za mesec dana. Miraz je iznosio 200 dukata, ali su u njih uraunata i 66 dukata i 12 groa koje je, takoe ime miraza, 1557. primio prvi Perin mu Pavo Radov iz Draevice (Pacta Matrimonialia S, 195), kao i 15 dukata koje je njoj ostavio taj raniji mu, umirui u Aleksandriji, 1560. godine (Testamenta Notariae 41, 193194).
21 22

Consilium Minus 50 (15701572), 110. Diversa Cancellariae 163, 142'.

23

Vendite di Cancellaria 81 (15831586), 147; kuNa je nekada pripadala zednom plemiu iz porodice Beneia, a nasledstvom je dola u posed prokuratora Sv. Vlaha; oni su je Orbinu prodali tako da za nju plaa in perpetuum no 72 perpera godinje.
24

Vremenom su mu se, izgleda, poslovi okrenuli na gore i u arhivske knjige poinju da ulaze zapisi o njegovim dugovima, koje ne stie, ili nije uvek u mogunosti, da plati na vreme 26. Moda je zato i bio prinuen da se prihvati ne mnogo uglednog i ne naroito cenjenog posla trgovakog posrednika (senzala, publico sensale, messita Rhacusij), za koga ga je Malo vijee izabralo 21. oktobra 1581. godine28 i koji je 7

vrio sve do smrti27.

25

Vid. npr. Consilium Minus 52 (15731575), 11' i 69.

26

Consilium Minus 55 (15801581), 223: ''Vincentius Urbini fuit creatus messita Rhacusii cum honore et onere consuetis''. Ubrzo, 12. jula 1582, Orbin se udruio s drugim senzalima (Abram Abenum, Frano Ivanov, Nikola Kresiva, Janji Teodor i Manojlo Ivanov) da rade zajedniki, kao jedna kompanija (vid. Jorjo Tadi, Jevreji u Dubrovniku do polovine XVII stoljea, Carajevo, 1937, 85).
27

Ovu Vickovu delatnost lepo ilustruje ugovor koji je 14. januara 1600. sklopio s Viljemom Rubinsonom, francuskim i engleskim konzulom u Dubrovniku (Gulielmo Rubinson, consule della nazione francese et inglese) i Avramom Abenumom Jevrejinom; po tom ugovoru, od sve robe to je engleski i francuski brodovi donose u Dubrovnik, a koju oni budu prodali ili posredovali da se proda, etvrtina zarade ide Rubinsonu, a ostale tri etvrtine delie popola Vicko i Avram (Diversa de Foris 16, 16071608, 151' 152; vid. i J. Tadi, nov. delo, 170). Ali se Avram nije drao sporazuma i zakljuivao je mnoge poslove izmeu francuskih i engleskih brodova i dubrovakih trgovaca ne dajui obavezni deo Vicku, zbog ega se ovaj sa njim sporio na dubrovakim sudovima (Intentiones Cancellariae 10 16061613, 2223).

Prilike da se ogrei na tom poslu koji su mahom obavljali Jevreji i Grci bilo je u izobilju, a i opasnosti je moglo biti u njemu svakovrsnih, i nije iskljueno da je odatle i proiziao nekakav Orbinov poboni zavet, koji je i izvrio, podigavi oltar, posveen Devici Mariji i sveticama Ursuli i Agati, u crkvi dubrovakih dominikanaca, ispod predikaonice28. Ni u poslednjim decenijama ivota Vicko Orbin nije se hteo odrei poslova: udruivi se sa sinovima Nikolom i Stijepom, koji su se bavili poneto pomorstvom a poneto trgovinom njegov trei sin, Ivan, bio je apotekar (aromatarius) i, poto je zanat izuio kod roaka Eufemija Bolka, drao je samostalnu radnju u blizini crkve Sv. Vlaha 29 sagradio je 1604. godine u Gruu brod ''Santa Maria di Rosario e Santa Anna'', novcima koje su zajedniki prikupili, koje su pozajmili od dubrovake vlade i koje su, prodajom jedanaest njegovih delova, dobili od uesnika 30.
Vendite di Cancellaria 76, 34: Orbin, koji je ve bio podigao taj oltar, obavezuje se, 9. avgusta 1599, da e dominikancima plaati po jedan perper godinje za misu to e je oni pevati svakog novembra in festo B. Mariae.
28

Dokument o tome vid. u Intentiones Cancellariae 11 (1607), 216; odatle se da nazreti ne ba mnogo pozitivan karakter ovoga Iva. O njemu ima i svakovrsnih drugih vesti.
29

Kada je brod bio gotov u brodogradilitu u Gruu, Vicko Orbin i njegovi sinovi Nikola i Stijepo nainili su i 14. avgusta 1604. regisgrovali dokument o meusobnim novanim obavezama i o itavom daljem poslovanju u vezi s tim brodom (Diversa Notariae 131, 16031604, 4344). Odatle se vidi, izmeu ostaloga, da su oni bili vlasnici trinaest od dvadeset etiri karata, i da su od tih trinaest karata jedanaest bili zajedniki, a dva samo Nikolini. Od vlade su na zajam dobili 200 dukata, koje su poeli da vraaju tek 1611. godine, i to, na osnovu ''gracije'' koju im je na njihovu molbu dodelilo Veliko vijee, po 25 dukata godinje (Consilium Maius 32, 16101615, 36'37). Jedan od uesnika bio je Jevrejin Jakob Danon, koji je posedovao pet karata; kako mu Orbini nisu uredno davali njegov deo zarade, sporio se sa njima sudski (vid. Diversa de Foris 16, 16071608, 9; J. Tadi, nav. delo, 228).
30

Brod je zaplovio po Sredozemlju pod naizmeninom komandom dvojice brae dok je jedan na njemu bio zapovednik, drugi je vrio funkciju krivana, a svake druge godine uloge su se menjale 31 i jedno je vreme sve teklo dobro; ali su zatim naili neuspesi i dugovi su poeli da se sustiu, i lako je mogue da bi do katastrofe dolo i da brod nisu zaplenili gusari, negde kod Milosa poetkom 1616. godine, dok je on, nakrcan, iao za Veneciju32. Od izvanrednog je interesa za shvatanje porodinih odnosa koji su pokatkad vladali meu poslovnim Dubrovanima injenica da je Vickov sin Nikola posle ove nezgode naplatio u Mlecima premiju osiguranja broda i da je onda pokuao da odgovarajui njen deo sakrije i od roenog oca!33 8

U navedenom dokumentu od 14. avgusta 1607. to je ovako bilo odreeno: '' ... habbiamo convenuto che il sopradetto Stephano nostro vada per padrone per anni due continui... et in detto tempo di due anni del suo patronato che Nicolo sopradetto vada per scrivano e che amminstri l'offitio dello scrivanato ..., cosi anco quando... esso Nicolo sara per padrone, che esso Stephano possa far il medesimo ...'' Savesno vrenje ovih dunosti nadgledae otac, i u njegovoj vlasti bie da one koji ih ne budu obavljali kako valja kazni na taj nain to e ih tih dunosti liiti za odreeno vreme.
31 32

Intentiones Cancellariae 17 (16161617), 20.

Isto. Dokument je registrovan 11. maja 1616. i u njemu pie: ''Vincentius Urbini in lite quam habet agendo contra Nicolaum Urbini... intendit probare qualiter dictus Nicolaus Venetiis fecit securitatem navis nominatae S. Anna et S. Maria de Rosario de ratione intentionantis pro summa ducatorum 1000..., qualiter dicta navis capta fuit pro Millo a piratis dum navigabat onusta Venetias versus ..., qualiter dictus Nicolaus exegit Venetiis dictam securitatem ab assecuratoribus ...''
33

U godinama koje su tekle u meuvremenu, stari Vicko zbrinuo je obe svoje keri: stariju, Franu, udao je za Mata Vickovog Cizilu iz Kotora34, a mlau, Elizabetu, za Antonija Julijani de Freddis, zlatara u Dubrovniku35. Ovaj poslednji zet ga je, kako po svemu izgleda, jedino i pazio u starosti, i on ga je i sahranio za njim ubrzo i njegovu enu Peru negde izmeu aprila 1615, kada je poslednji put spomenut kao iv, i poetka avgusta 1618, kada je ve bio pokojnik 36.
Dokument o mirazu (carta dotalis) nainjen je 30. marta 1595, i po njemu Cizila je od tasta dobio 2000 perpera u kotorskoj moneti (monetae catharinae), Dotium Notariae 15, 113'.
34

Pacta Matrimonialia 11 (15941617), 156; ugovor koji su nainili Antonius Juliani de Freddis aurifex ex una parte et Elisabetta filia Vincentii Urbini ex alia parte, registrovan je 10. januara 1610, ali je brak ve ranije bio sklopljen i ostvaren (contractum... etiam consumatum); miraz koji je mladoenja delom primio, a delom mu je samo obean, iznosio je 500 dukata. Po svoj prilici mlai je brat ovoga Antonija dominikanac Karlo Julijani de Freddis, sin Andrije de Freddis iz Venecije, doseljenog krajem XVI veka u Dubrovnik; toga je dominikanca senat izabrao 1652, a papa potvrdio 3. februara 1653. za biskupa stonjskog i on je kao ezdesetogodinjak umro u Stonu 3. novembra 1663. O njemu vid. D. FarlatusJ. Coletus, Ecclesiae Ragusinae historia, Venetiis, 1800, 358.
35

Antonio je posle imao grdne sporove s Nikolom, Stijepom i Ivanom Orbin oko skromnog naslea koje je ostalo od Pere i Vicka. Vid. Div. Canc. 199, 208'; Intentiones Cancellariae 19, 130130'; Mobilia 1618, 234234'.
36

Cela ova duga pripovest o Vicku Nikolinom Orbinu, koji se sredinom XVI veka doselio u Dubrovnik iz Kotora, i tu ostao, ima u naoj stvari nekog smisla pod pretpostavkom da je on bio u najtenjem srodstvu s dubrovakim istoriarom. Mi ak mislimo da mu je to morao biti otac. Na alost, pretpostavku nije sada moguno podupreti nijednim sigurnim dokazom, i ona se temelji na pukom oseanju. Meutim, ako nas oseanje vara, i ako je Mavro Orbin stariji no to ga zamiljamo, jedanput e se moda pokazati i da su Vicko i Mavro Orbin bili braa. U pravoj poplavi arhivskih svedoanstava o Vicku Orbinu nema, za divno udo, nijednoga ili se nijedno nije nalo u kome bi odnos izmeu Vicka i budueg pisca Kraljevstva Slovena bio na bilo koji nain odreen. Vickovi sinovi isto tako nikada nisu pomenuli ovog svog eventualnog brata (ili strica?) nije ni on njih! tako da tajna njegovog porekla ostaje do daljega kompletna i nerazmrsiva. Od neke krupnije koristi u njenom reavanju ne bi moglo biti ni tvrenje Sara Crijevia da je Mavro Orbin po majci bio iz puke porodice Flori, ugledne ne manje od porodice Orbin i na glasu u prvom redu po imunu Flori, slavnom ratniku i Mavrovom ujaku. Bez osobite je koristi ta vest stoga to nas, za ono vreme kada su prezimena bila toliko neustaljena, ona ne moe odvesti do izvesnosti. Osim 9

toga, Crijevi je nju preuzeo od samoga Orbina, ali dajui joj smisao koji ona moda nije imala. Na jednom mestu Kraljevstva Slovena Orbin s gordou govori o svom roaku on kae: mio zio imunu Flori koji je ''u nae dane proslavio svoje ime i ime svoje domovine'', boravei trideset i est godina u Francuskoj i sluei za sve vreme francuske kraljeve. ''Toliki je on uspeh imao u vojnim stvarima (nelle cose di guerra), da ga je vojvoda od Alansona gotovo stalno drao uza se, a od francuskih kraljeva Anrija i njegovog brata arla dobio je vrlo asna zvanja (carichi molto honorati)''. Orbin jo citira etiri stiha koja je u slavu ovoga Florija ispevao na latinskom jeziku ''izvrsni pesnik'' (poeta eccellentissimo) Didak Pir: Et miles intrepidus, et dux invictus in armis Venit ab antiqua Florius Illyria, Illius egregiam virtutem, et fortia facta Experta est duris Gallia temporibus37.
Il regno degli Slavi, 197. Znaenje tih stihova: ''Flori, neustraivi ratnik i vojskovoa nepobediv u boju, doao je iz drevne Ilirije; njegove izvanredne vrline i junaka dela ogledala je Francuska u surovim vremenima.''
37

Nevolja je s ovom vesti u tome to u njoj Orbin svog slavnog roaka kome, neka je reeno uzgred, nema traga u dubrovakim dokumentima naziva zio, a ta italijanska re, kako se dobro zna, moe znaiti ujak, ali isto tako i stric. Ne reivi prvi problem koji se pred nas postavio u ivotopisu Mavra Orbina, nismo u mogunosti da reimo ni drugi, jo bitniji: kada je on roen. ak ni nagaanja s priblinim rokovima nemaju nikakvih izgleda da budu precizna. Ako je, kao to smo pretpostavili, Mavro Orbin doista bio sin Vicka Orbina, s ijim smo se ivotom upoznali, on nije nikako mogao ugledati sveta pre 1563. godine; jer Vicko i Pera Orbin venali su se decembra 1561, a prvi im je sin sigurno bio Nikola kada je ba on poneo ime deda po ocu, to je, prema davnanjem obiaju u Dubrovniku, privilegija prvoroene dece. Pisac Kraljevstva Slovena bio bi onda tek druti po redu i ime pod kojim je krten moglo bi biti Frano, kako mu se zvao i ded po majci, to bi opet bilo u skladu sa starim dubrovakim ''uancama''. Ali videli smo da bi se pretpostavka o odnosu Mavra i Vicka Orbina mogla i obrnuti i postaviti drukije. Ako su, dakle, oni bili braa, pisac je roen u Kotoru oko 1540. godine i u Dubrovnik je doao kao sasvim mlad ovek, onda kada i Vicko. Sve godine Orbinove mladosti, do poslednje, ostaju za nas u punom mraku takoe. Ono to se o njima moe rei i bez dokumentarnih oslonaca, standardno je i jedva da nam ita objanjava u ivotu pisca. kole je on, barem poetne i srednje, uio u Dubrovniku, dok je jo nosio ime pod kojim je krten i koje, potpuno izvesno, nije bilo Mavro; te kole bile su dobre i meu njihovim profesorima brojilo se nekoliko izvrsnih humanista i uglednih pisaca. Niko sada ne zna razloge koji su potonjeg istoriara nagnali da ve u petnaestoj godini okrene lea svetu i da ue u tiinu manastira, kao monah. Ti su razlozi ponajpre mogli biti ekonomske prirode: u sirotinjskoj kui s mnogo dece to je bio neki izlaz i nekakva ansa; ali su mogli biti i vie idealni: ako je udeo da se otisne u svet nauke, mladi ovek iz drutvenih redova iz kojih je potekao Orbin mogao je to u ono vreme najlake, ako ne i iskljuivo, ukrcavi se na veliki i moni brod rimske crkve. U prilog tom drugom moda bi svedoila jo i okolnost da se, izbirajui, opredelio za red trudoljubivih i uenih benediktinaca, u ijim je osamljenim manastirima, smetenim na najlepim takama dubrovake okoline i punim rukopisa i knjiga, mogao da se sav prepusti kontemplaciji i studijama. ''Obukao se kaluer'' kako se u Dubrovniku govorilo za monaenje benediktinaca u manastiru Sv. Marije na Mljetu, kao to je sam zabeleio opisujui to ostrvo neizrecive lepote 38, i tom prilikom uzeo je ime po glasovitom benediktinskom misionaru i svecu iz VI veka, ueniku sv. Benedikta. Isto to ime ve je nosio jedan dubrovaki benediktinac; bio je to Nestor dubrovakih pesnika Mavro Vetranovi avi.
38

Isto, 200: ''Poi in un seno del detto luogo s'erge un picciolo scoglio, sopra di cui e edificata una venerabile

1 0

Badia, e Monastero dei Padri di San Benedetto negri, capo della Congregatione di detto ordine monacale, percio Melitense addimandata, ove io mi sono fatto monaco.''

Da li je ''dum Mavar'' jo uvek bio u ivotu kada je jedan njegov novi sabrat, polaui sveane monake zavete posle dvanaest meseci provedenih, prema regulama, na probi i kuanju, u takozvanom ''novicijatu'', takoe birao za sebe ime slavnog benediktinskog sveca, ime koje je on nosio ve sedam decenija? U to je vrlo teko poverovati, ve i stoga to su se meu monasima svakog manastira ovakva gomilanja istog imena i u isto vreme po pravilu izbegavala, iz praktinih, ali i drugih razloga. Ova nas okolnost moda ujedno dovodi i blie trenutku u koji je Mavro Orbin postao kaluer 39. Kako je Mavro Vetranovi, kao starac od preko devedeset tri godine, umro 15. januara 1576 40, najverovatnije je da se Mavro Orbin zamonaio tek posle tog datuma.
Milan Reetar, Zivot i rad Inacija Gorgi (urevia), Stari pisci hrvatski XXV (2), Zagreb, 1926, str. XLIX nap. 2: ''U Dubrovniku su zvali ''kaluerima'' samo Benediktince, a nikako ostale monahe zapadne crkve.''
39

S. Crijevi u Vetranovievoj biografiji (nav. delo, III, 166) izriito tvrdi: ''... hoc certum quod vita excessit XVIII Kal. Februarias anno LXXVI supra MD.'' Bilo je, istina, pokuaja da se, na osnovu jednog arhivskog dokumenta od 11. januara 1592, trenutak Vetranovieve smrti pomeri u 1593. godinu (Vicko Lisiar, Tri dubrovaka otoia, Dubrovnik, 1935, 112), ali ce taj dokument ne odnosi na Vetranovia, ve na naeg Orbina.
40

Ali i ovde, kao i gotovo svuda gde je re o Mavru Orbinu, stvari kao da su se zaverile da nas do kraja ostave u nedoumici: im se u njegovoj biografiji doe do neega to lii na kakvu-takvu izvesnost, smesta iskrsava i drugo to donosi nova pitanja i unosi nova nespokojstva. Jedan davnanji biograf pisaca koji su pripadali benediktinskoj kongregaciji Svete Justine od 1504. ta se kongregacija zove i montekasinska nehotice je posejao klicu sumnje. Suprotno svakom oekivanju, taj je biograf meu pisce svoje kongregacije uvrstio i Mavra Orbina, koji joj nije pripadao 41. Zna se: dubrovaki benediktinski manastiri, svi osim jednoga, onoga Sv. Marije na Lokrumu, odvojili su se od montekasinske kongregacije jo na poetku XVI veka i obrazovali zasebnu, mljetsku kongregaciju, prozvanu tako po sredinom svom manastiru, koji je bio na ostrvu Mljetu 42.
41

Marianus Armellini, Bibliotheca benedictino-casinensis sive scriptorum Casinensis Congregationis alias S. Justinae Patavinae, qui in ea ad haec usque tempora floruerunt operum et gestorum notitiae, II, Assisii, 1732, 103104. Najnoviji prikaz istorije mljetske kongregacije dao je Ivan Ostoji u delu Benediktinci u Hrvatskoj i ostalim naim krajevima. Sv. II. Benediktinci u Dalmaciji, Split, 1964. Tamo je navedena i sva ranija literatura o tom predmetu.
42

Ali deavalo se, izgleda da je u XVI veku to bilo ak esto, da pojedini dubrovaki benediktinci provedu neko vreme po montekasinskim manastirima, u Italiji ili u Svetoj Mariji na Lokrumu, pa je prema uverenju upravo citiranog biografa, to uradio i Orbin. U starim registrima lokrumskog manastira naao se, pod godinom 1555, doista nekakav tek zareen benediktinac Mavro iz Dubrovnika (D. Maurus a Ragusio) i M. Armellini, povezavi tu vest s injenicom da su se po bibliotekama italijanskih manastira montekasinske kongregacije uvala pojedina Orbinova dela, tampana ili rukopisna 43, pomislio je da bi taj lokrumski don Mavro mogao biti kasniji pisac Kraljevstva Slovena, Mavro Orbin44.
43

O svemu tome bie vie rei u daljem tekstu ovoga osvrta.

D. Maurus je meu monasima mljetskog manastira naveden i 22. oktobra 1555. u dokumentu registrovanom u Diversa Cancellariae 141 (15551556), 118.
44

1 1

Ako se njegova kombinacija pribliila istini, jedino moguni zakljuak bio bi ovakav: poto je kao deak doao s bratom u Dubrovnik iz Kotora, sin izvesnog Nikole Orbina stupio je pred godinom 1555. u manastir Sv. Marije na Mljetu, a onda je, posle kratkotrajnog boravka na Lokrumu, otiao u Italiju i decenijama prebivao po tamonjim benediktinskim manastirima, da se tek pred kraj XVI stolea vrati u Dubrovnik i od tada svoju sudbinu uglavnom vee za njega. Ono to takvoj pretpostavci silno smeta nije beznaajno: Mavro Orbin nije se poeo javljati u dokumentima mnogo pre svretka XVI veka, a osim toga i jo simptomatinije valjda bi on za tolike decenije to ih je proboravio u Italiji morao bolje nauiti italijanski jezik no to je pokazao da ga je nauio. Bilo kako bilo, za Mljet i benediktinski manastir na njemu vezale su se mnoge godine Orbinovog ivota, i izvesno je da e tu negde biti i objanjenje njegovog lepog i s oduevljenjem raenog opisa toga ostrva, koji je umetnuo u okvire Kraljevstva Slovena45.
45

Taj opis zahvata str. 199201. i vei je no opis ijednog drugog mesta u dubrovakoj okolini.

Spomenuo je on tom prilikom mljetske uvale i tesnace, u kojima je uivao, i njegove obale po kojima se etao i nad kojima su se, sve do mora, nadnosile grane borova i staroga hraa, pravei ugodan hlad i dajui stan kamenicama koje se po njima hvataju; nije zaboravio ni mljetska jaka i omamljujua crvena vina, govorio je o ribama koje se u njegovim vodama hvataju i o morskim medvedima koji zalaze u njegovo jezero, pa posle ne nahode puta da se vrate i izlaze na kolno, ne bojei se ljudi i postupajui prema njihovim zapovestima; setio se dirljivih i fantastinih legendi koje se na ostrvu priaju i pomenuo je kako se mljetski seljaci razgovaraju zviducima; nije propustio, kao dobar monah, da Mleane, koji su svi bili kmetovi njegovog manastira, prekori to se esto ''bez ijednog pravinog razloga diu protiv svojih gospodara i ovima povremeno zadaju velike glavobolje''. U manastiru u kome je iveo i radio negovala se uspomena na mnoge negdanje benediktince koji su tu iveli i radili takoe, i uvali su se, uz njihove portrete, rukopisi i knjige koji su im pripadali ili koje su oni pisali. Ali i meu ivom Orbinovom sabraom bilo je uenih i izuzetnih linosti, i znalaca mnogih jezika i kultura. One ranije, o kojima je bez sumnje mnogo sluao i mislio, kao i ove koji su mu bili savremenici i s kojima je bivao svakodnevno, Orbin je posle, u Kraljevstvu Slovena, izdvojio i istakao s naroitom hvalom i s posebnim ponosom46. Oni su bez sumnje, a u duhu najboljih benediktinskih tradicija, i njemu samome bili ugled i podsticaj da trenutke koji mu preostanu od uobiajenih dunosti i obaveza provede nad knjigom i u studijama.
46

II regno degli Slavi, 200.

Crijevi je odnekud znao ako nije govorio napamet da su Orbina njegova sabraa volela i cenila zbog mudrosti i vrednoe, zbog blagosti i ljubavi za red i disciplinu, i da su ga ne jedanput birala za stareinu i opata. Ako je tako i bilo, svakako nije bilo uvek, i nije bilo ak ni dugo. U monakoj karijeri Mavra Orbina ee su bile duge i silovite bure, i dramatini sukobi, i raskidi posle kojih su povraci bili teki ili i nemoguni; bonace i spokojstva bilo je malo. Prvi put se dum Mavar Orbin javlja u nekoj funkciji, i to je ujedno i prvi spomen o njemu u arhivskim izvorima uopte, tek 1592. godine. Tada je on prior manastira Sv. Andrije na ostrvu istoga imena (prior Sancti Andreae de Pellago), na kome su, davno pre njega, iveli u samoi i zaboravu jedan dubrovaki istoriar, Lujo Crijevi Tuberon, i jedan pesnik, Mavro Vetranovi avi. Ovaj poslednji u oduoj pesmi koju je s razlogom nazvao Remeta, prolio je mnogo suza i iskrenih, a ne samo literarnih, zbog stostrukih nevolja i neizmernog emera koji prate ivot smirenih kaluera na tom pustom i nepristupanom kolju. Kao svetoandrejski prior, Orbin je, uz saglasnost ostalih monaha iz istoga manastira (cum consensu ut dixit et expressa voluntate omnium monacorum dicti monasterii), 30. januara 1592. iznajmio vlastelinu Stijepu Beneiu, zastupniku Petra Palikue, svetenika sa Lopuda, uitelja dubrovake dece i prevodioca pobonih hagiografskih tekstova, neke zemlje s kuicom na Lopudu, na mestu nazvanom Pod svetim Ivanom, za dva perpera i tri groa godinje kirije 47. Ima i drugi spomen o M. 1 2

Orbinu iz istog meseca: doavi na ipan u posetu izvesnom dum Teofilu, opatu benediktinskog manastira u Pakljenom, on je bio, skupa sa svojim domainom, svedok na nekakvom tamonjem venanju 48.
47

Diversa Cancellariae 182 (1592), a tergo, 10'11.

Vest je zapisana u knjizi venanih (Liber matrimoniorum) upe PakljenaSuura, 15901690, na str. 92. Orbin je tu naznaen kao D. Mauro, priore de Santo Andrea. Vid. V. Lisiar, nav. delo, 112.
48

Ovoliko bezazlene i ovako idiline vesti o M. Orbinu sasvim su retke, i u stvari prestaju da se javljaju odmah na poetku dokumentarnog praenja njegove sudbine. Najranija velika oluja podigla se u njoj ve sredinom avgusta 1593. godine; Orbin je tada upravo bio izabran za opata nevelikog ali starog manastira Sv. Mihajla Arhanela, smetenog na istonom delu ostrva ipana ''u predjelu Pakljeno, u kotlini obrubljenoj breuljcima''49. Mogao je raditi spokojno u tom samotnom manastiru koji se odbrambenom kulom zatitio od iznenadnih upada turskih gusara i kojim je pre njega nekoliko godina ve upravljao jedan istoriar i stariji Orbinov sabrat, Evsevije Kabui50.
49

I. Ostoji, nav. delo, 458.

Kao opat Sv. Mihajla u Pakljeni na ipanu (abbas monasterii Sancti Michaelis insulae Giuppanae) Kabui je spomenut u dokumentima 13. VII 1579 (Diversa Notariae 121, 162), 9. I 1580 (Isto, 190') i 16. VI 1581 (Diversa Cancellariae 168, 43'). Od svih dela tog uenog benediktinca, koji je umro u Stonu 1594, sada je poznato jedino De exemplis illustrium virorum Rhacusanae civitatis vel et exterorum qui in eam aliquo beneficio noti habentur; Ono ce u prepisu Iva Aletina uva u negdanjoj biblioteci Milana Reetara u Pragu. Ostala dva, latinski pisani Dubrovaki anali (Annales Epidauri) i ivoti nadbiskupa (Archiepiscoporum vitae), ije je rukopise, umirui, ostavio stonjskom biskupu Hrizostomu Ranjini, odavno su izgubljena. O Kabuiu vid. P. Kolendi, Biografska dela Ignjata urevia, Beograd, 1935, str. 3334. i nap. 220228.
50

Ali je sve to odjednom postalo nemoguno onoga asa kada se on estoko sukobio sa svojim neposrednim pretpostavljenim, Dambatistom Orsatovim ureviem, koji je bio opat manastira Svetog Jakoba u Vinjici i predsednik itave mljetske kongregacije benediktinaca 51.
Dubrovaki vlastelin i benediktinac Dambatista Orsatov urevi (R. D. Joannes Baptista Orsati de Georgiis), koji je u ovo vreme bio predsednik mljetske kongregacije (praeses Congregationis Melitensis), kasnije je, u dubrovakom senatu, izabran za biskupa stonjskog (papa ga je potvrdio 14. avg. 1606), a u Stonu je i umro, 24. novembra 1608, u sedamdeset petoj godini ivota. Sam Orbin svedoi (Il regno degli Slavi, 200) da je urevi bio izvrstan znalac jevrejskog, grkog i latinskog jezika, a to pie i na nadgrobnoj ploi koju su u stonjskoj crkvi Sv. Vlaha postavili urevievi neaci (njen tekst: V. Taljeran, Zrnca za povijest Stona, Dubrovnik, 1935, 53). Dubrovaki biografi obino istiu govor na latinskom jeziku kojim se ovaj ''profesor svete teologije'' obratio papi u Rimu.
51

Oko ega je sukob izbio sada se ne vidi, a i iz uzajamnih ljutih optubi obeju strana koje su bile u sporu ne moe se ni nazreti. urevi je spominjao nekakvu klevetu (calumnia), koju mu je Orbin naneo, a govorio je i o zlu glasu na koji je ovaj kod naroda iziao ''zbog ivota voenog s vrlo malo estitosti'' (ob suam virtam parum honeste traductam); oigledno vie zbog te ''klevete'' no zbog nedolinog ivota, urevi je Orbina oinuo crkvenim kaznama, liio opatske funkcije na ipanu i optuio inkviziciji u Rimu. To je, meutim, samo jedna strana medalje; obratna pokazuje sasvim drukiji Orbinov lik. Kada je, naime, iz Rima stigao poziv da se Orbin to hitnije pojavi pred inkvizicijom, dubrovaki nadbiskup Aurelio Novarino, preko koga su kardinali taj poziv uputili, zatraio je da mu se Orbin dovede sa Mljeta. Kada mu ga je predsednik mljetske kongregacije poslao u pratnji fra Firma, nadbiskup je, nainivi valjda sa svoje strane nekakav proces, doao do uverenja da je Orbin u potpunosti nevin i da je izloen ''besu nekolicine zluradih'' (nonnullorum maleficorum), koji su se bez ikakvog milosra (sine ulla caritate) 1 3

zaverili protiv njegovog ivota i asti. Stoga je progonjenom Orbinu dodelio stan (domicilium) u dominikanskom manastiru u Dubrovniku, a od mljetskih benediktinaca zatraio je da podnesu sav troak njegovog nevoljnog putovanja u Rim, plativi prevoz, hranu za sve vreme puta i odeu, i to ne samo za njega ve i za njegovog pratioca, ako mu ovaj zatreba. Dubrovaki prelat nije ostao ni kod ovoga, mada je ve time osvetoljubivog urevia pogodio onde gde je bio najosetljiviji; on je Orbina brzo razreio svih kazni koje su mu izreene i naredio je da se ponovo vrati u svoju opatiju, sa svim pravima i s neokrnjenom au (absolvit omnino Don Maurum monacum ab omni paena sibi alias irrogata per admodum reverendum presidentem et abbatem Congregationis Melitensis ipsumque restituit dignitati abbatiae Pachglienae qua iam ante paenam sibi iniunctam functus fuerit). Ha taj nadbiskupov gest, koji je, po urevievim reima, u Gradu primljen s optim skandalizovanjem (cum grave scandalo civitatis) i koji je naneo silnu tetu mljetskoj kongregaciji, nastao je pravi i bespotedni rat protestima i kontraprotestima, apelacijama i polemikim uzvraajima, pravnikim nadmetanjima i meusobnim osporavanjima izmeu nadbiskupa i Orbina s jedne i predsednika kongregacije Dambatiste urevia i njegovog pravnog zastupnika, filozofa Nikole Guetia, s druge strane. urevi je nadbiskupa optuivao da je prekoraio ovlaenja koja je imao i da se pristrasno umeao u spor; nadbiskup je odbacivao njegove proteste kao ''prazne, frivolne i nitavne'' (vanam, frivolam et nullius momenti); Orbin, kome su urevieve demare donosili u dominikanski manastir, odbijao je da ih saslua i upuivao je na jedino nadleni nadbiskupski sud, gde ovakve rasprave imaju mesta; a sve se inilo pred svedocima meu njima je jednom bio i Dinko Ranjina i napismeno, uz uee i posredstvom dravnih kancelara62.
Vrlo opirne dokumente o celom tom sporu, datirane 26. VIII i 17. IX 1593, i 2. i 16. V 1594, vid. u Diversa Cancellariae 184 (15931594) 73'75, 85'87, 213'214, 220'221.
62

Kako se taj rat okonao i da li je on nekoj strani doneo pobedu ili se, naprotiv, prekinuo kompromisom, iz dubrovakih dokumenata ne moe se ustanoviti; najverovatnije je da e to biti kadri da kau tek vatikanski dokumenti, kada jedanput iziu na videlo. Ne ini se ipak da je Orbin i definitivno osloboen od crkvene osude kojoj ga je predsednik njegove kongregacije podvrgao i da se odmah vratio u manastir Svetog Mihajla na ipanu, koji mu je bio poveren. Drukije ne bi bilo lako shvatiti breve koji mu je iz Rima uputio papa Klement VIII 2. januara 1597. godine. Odreujui ga, za tu priliku, svih ''ekskomunikacija, suspenzija i interdikta, kao i od drugih crkvenih osuda, ukora i kazni'', papa ga je imenovao za opata benediktinskog manastira Sv. Marije u Bau, daleko na sever od Dubrovnika, u Bakoj. Taj manastir, kako se iitava iz brevea, drao je do smrti neki Petar Vickov, svetenik iz Dubrovnika, ali je on umro etiri godine ranije i manastir je od tada bio bez uprave 53. Sada je on preputan na upravljanje Mavru Orbinu, za iju je pobonost, katoliku revnost, propovednike sposobnosti, estitost obiaja i ostale mnogostruke vrline papa naao puno lepih, razume se toliko isto i konvencionalnih, rei u svom breveu.
53

Breve je na Orbinovu molbu (ad instantiam reverendi Don Mauri monaci melitensis) registrovan tek 14. oktobra 1609 (Diversa de foris 20, 1609, 294296'), i on je adresovan: Dilecto filio Mauro Orbino ordinis Sancti Benedicti Congregationis Melitensis professo Abbati monasterii S. Mariae in Ducatu Baat Diocesis Colocensis ordinis eiusdem Sancti Benedicti.

Ne treba se varati o pravom smislu ovoga imenovanja. Orbin se nije posle ovoga zaputio u nepoznati Ba, da tamo ivi i radi, kao to to slono tvrde njegovi biografi, i Crijevi meu njima. On na to nije bio ak ni obavezan, i sa sigurnou se moe uzimati da svoju novu opatiju ni do smrti nije video. Ona je njemu data u takozvanu komendu, to e rei da su mu iz nje u odreenim rokovima i u tano predvienim iznosima stizali stalni prihodi, bez neke naroite obaveze sa njegove strane; komende su, zna se to inae, bile neka vrsta sinekure koju su dobijali ''oni lanovi klera, koji su vrili razne crkvene slube i poslove, a nisu bili dolino opskrbljeni ili koji su bili izgubili crkveni beneficij to ih je nekada izdravao''. ''Dogaalo se nastavlja povesniar benediktinskog reda54 da papa ili vladar nije znao gdje je opatija 1 4

to je nekome povjerio, a onaj koji ju je dobio nije znao to je primio i odakle mu zakupnik (conductor) ili prokurator alje prihode.''
54

I. Ostoji, nav. delo, 5758.

Orbin je, svi su izgledi, proiveo neko vreme izvan manastira svoga reda, iz kojih se uklonio sam ili su ga uklonili drugi, istina sa dovoljno sredstava za ivot i uteen novom opatskom titulom, koju je dodao svome imenu i ispisivao na svojim knjigama. Najverovatnije je ovo onaj odsek njegovog ivota koji je, prema Crijeviu, on proboravio u Stonu, gostoljubivo primljen od strane negdanjeg svog manastirskog sabrata, a u ovo doba stonjskog biskupa Hrizostoma Ranjine55. Dugo se u Stonu nije zadrao, u svakom sluaju, a nije za tim ni bilo potrebe.
S. Crijevi, nav. delo, 156: At temporis intercessu, ut interdum fieri solet, a sodalibus, quam ob causam prorsus ignoro, animum omnino alienavit Marinus coenobioque excessit. Primum exceptus est hospitio Stagni in domum suam, a Chrysostomo Araneo, suo olim in coenobio sodali. Za stonjskog biskupa Ranjina je imenovan 1585. godine i poto je dve decenije drao biskupsku stolicu, umro je 4. novembra 1605. u Dubrovniku. O njemu vid. D. FarlatusJ. Coletus, nav. delo, 335; J. Radoni, Dubrovaka akta i povelje, II, 2, Beograd, 1938, SANU, Zbornik za ist. jezik i knji. srpskog naroda. 3. Odelj. knj. VIII, str. 468.
55

Zbog sukoba s predsednikom kongregacije i s onom braom koja su ovoga podrala, Orbin nije, naravno, pogubio svoje prijatelje u Gradu; istorije kao to je bila ova njegova nisu predstavljale neki izuzetak u Dubrovniku, i ee su ostajale tema optih razgovora no to su postajale izvor trajnog zla. I sa samim ureviem Orbin je vremenom na neki nain svakako sredio raune; inae ne bi, kad ve nije morao, umetnuo pohvalni spomen svoga protivnika na stranice Kraljevstva Slovena, gde je bila re o istaknutim benediktincima mljetske kongregacije. Koje je Dubrovane Orbin susretao u ove godine kao svoje prijatelje teko da emo ikada znati; samo poneki od njih izviru iz tame zaborava. Jedan je iz njihovog skupa veliki humanista i latinski pesnik Isaija Koen ili kako se on u poeziji nazivao Didak Pir, odnosno Jakob Flavije, Jevrejin iz Portugala, koji je u Dubrovniku proveo blizu pola veka, i koji je tamo i umro, sredinom maja 1599. godine56.
Vanija je literatura o ovom pesniku: . Krbler, ivot i rad humanista Didaka Pira Portugalca napose u Dubrovniku, Rad, 216, Zagreb, 1917, 1169; J. Tadi, Jevreji..., 298314; P. Kolendi, Nekoliko pesama humaniste Didaka Pira, Zbornik istorije knjievnosti SANU, knj. 2, Beograd, 1961, 148; tamo su navedeni i ostali napisi o Piru.
56

Orbin je, videli smo, citirao u Kraljevstvu Slovena stihove to ih je Pir ispevao u hvalu njegovog roaka imuna Florija; da nije bilo prijateljstva koje ga je vezivalo s dubrovakim benediktincem, sigurno ne bi bilo ni Pirovog oduevljenja za dalekog ratnika koga nikad nije video i za koga je, izvesno, samo od Orbina i uo. Ali, kako po svemu izgleda, ima i Pirovih stihova pisanih za samog Orbina. Biograf Antun Agi u jednom svom rukopisu sa knjievno-istorijskim belekama, i to preteno vaenim iz Orbinovih i Pirovih dela57, naveo je nekoliko latinskih heksametara iz Pirove elegije Dinku Ranjini, u kojima se, po njegovu uverenju, hvali M. Orbin, i hvali veoma visoko, kao ''novi dalmatinski Tukidid''.
Rukopis je u obliku registra, a beleke o dubrovakim piscima, koje su u njemu, mahom su vrlo kratke; u velikoj je etvrtini i nije potpisan, ali se Agieva ruka jasno raspoznaje; uva se u Biblioteci Male brae u Dubrovniku pod (najnovijim) brojem 417.
57

Ueni franjevac otiao je i korak dalje. On pretpostavlja, to je dosad ostalo neuoeno, da je Pir i jedan odeljak svoje knjige Cato minor, tampane u Mlecima 1596, posvetio Orbinu. Taj se odeljak naziva Grobovi (Tumuli) i sadri sve same osmrtnice, a posveta mu je upravljena ''potovanome Mavru opatu mljetskome'' (ad reverendum Maurum abbatem melitensem); u tome je Mavru naa knjievna istorija, i najnovija, videla Mavra Vetranovia. Ona pri tom nije imala u vidu Agievo upozorenje da je Pirov 1 5

mljetski opat Mavro najverovatnije Orbin, a ne Vetranovi, jer Vetranoviu nije mogao biti posveen ciklus pesama u kome se daje i njegova osmrtnica58.
58

''Eidem Orbino, ut puto, idem Flavius dicavit suos Tumulos: neque enim Manro Vetrano dicare poterit, dum inter eosdem Tumulos extat etiam Vetrani Epitaphium.''

Ovo je i vreme kada Mavro Orbin radi na svom ivotnom delu. Moe se verovati da je on za njega i ranije, dok je iveo u miru sa svojim blinjima i imao pri ruci knjinice i arhive po manastirima dubrovakih benediktinaca, pretraio i ispisao poneke izvore, u prvom redu domae. Ali glavninu svoje grae Orbin je pribrao i Kraljevstvo Slovena je napisao tek poto se, poslednjih godina veka, otisnuo iz Dubrovnika i doao u Italiju. Sam je svedok, i svoje je svedoanstvo umetnuo u predgovor dela (D. Mauro Orbini a lettori), da je, da bi knjigu ''doveo do veeg savrenstva'', putovao, i vie puta, u razne italijanske gradove, traei istorijske spise i gledajui: biblioteke, ali da je najvie naao u Pezaru, u znamenitoj knjinici urbinskog vojvode Franeska Marije II Dela Rovere; ta knjinica, iji je najvei deo sada u biblioteci vatikanskoj, bila je onda, po Orbinovom verovanju, ''najbogatija i najlepe opremljena izmeu svih drugih'', zahvaljujui staranju i ogromnoj revnosti samoga vojvode. U njoj su se uvali uvaju se delom jo uvek kodeksi znameniti i retki kako po sadrini, tako i lepoti. I u njoj je Orbin video veinu knjiga koje je doista imao u rukama iz onog predugog spiska to ga je, s poneto afektiranom uenou, koja je bila obiaj, ali i slabost, starih humanista, stavio na poetak Kraljevstva Slovena.

PORTRET MARINA ANDRIJINOG BOBALJEVIA Ko zna da li bi Orbin ikada, ali najverovatnije je da ne bi nikada, uao u tu biblioteku, da nije imao monu protekciju jednog uticajnog i basnoslovno bogatog Dubrovanina, koji je sticajem okolnosti ve godinama iveo u Pezaru i bio izvanredno lepo primljen u najviem pezarskom drutvu. Taj Dubrovanin, vlastelin Marin Andrijin Bobaljevi, javlja se u ovom sluaju u ulozi viestrukog mecene: on je s pravom gransenjerskom izdanou Orbina obasuo svim to mu je potrebno da delo okona, i on je, kada je Kraljevstvo Slovena bilo najzad gotovo, podneo sav golemi troak njegovog skupog tampanja. Jo vie od toga, i svakako najvie: po njegovom je nalogu Orbinova knjiga i pisana i ona je svojevrsni izraz 1 6

njegovog slovenskog patriotizma i njegove neizmerne, godinama samo uveavane, enje za domovinom, koja mu je zauvek zatvorila svoje vratnice59.
Posveujui svome meceni Kraljevstvo Slovena jednim oduim tekstom (Al molto illustre sig. r mio osservandiss. il signor Marino del signor Andrea Bobali), Orbin je bez sumnje s puno razumljivog preterivanja nanizao hvale upuene Bobaljeviu lino i celoj njegovoj porodici, ali izvesno nije bio u sukobu s injenicama najavljujui na poetku: ''Havendo io scritto questa historia de gli Slavi per ordine di V. S. e con quelle commodita, ch'ella m'ha largamente somministrato di tutte le cose opportune per condurla al fine ...''
59

Taj Orbinov mecena, kome Kraljevstvo Slovena nije jedina spona s dubrovakom kulturom, bio je ovek neobian i udan, neobian i udan ak i za ona vremena u kojima neobini i udni pojedinci nipoto nisu predstavljali retkost; a njegov je ivot pravi jedan pakao u malome. Roen (1556. godine) u uplivnoj i prebogatoj patricijskoj kui, izgleda da je od malih nogu bio naviknut da njegova volja, i kada je bez osnova, i kada je trenutni hir, znai zakon za druge; to ga je odvodilo u silovite postupke, kada ti drugi nisu bili skloni da se s tim pomire, i to ga je najposle sunovratilo u tragediju, iz koje se nikada nije iupao. Nije bio lien svakoga talenta i ak bi se reklo da je od mladosti pokazivao nekih sklonosti za literaturu i nauku, ako se o tome sme suditi na osnovu jednog njegovog italijanskog soneta pisanog u hvalu astronoma i pesnika Nikole Naljekovia i tampanog u Naljekovievom delu Dialogo sopra la sfera del mondo, 1579. godine60.
Bobaljeviev je sonet pretampao i o njemu je raspravljao Arnolfo Bacotich u oduem radu o naim pesnicima koji su pisali na italijanskom jeziku Rimatori dalmati nel Cinquecento, Archivio storico per la Dalmazia, vol. XXII, 1936, 314315.
60

Prva vea drama njegovog ivota pala je u 1576. godinu i vie je plod nesrenog sluaja no neke prethodno smiljene i due noene namere; ali ona je ve jedno ubistvo. U njoj je toliko mnogo od svega onoga to se tako rei iz noi u no odigravalo po zabitim ulicama renesansnog grada i to je tako karakteristino za ivot u njemu u doba renesanse. U glavnim svojim linijama izvuena, ta bi drama bila u sledeem. Jedna ''druina'' dubrovakih plemia, mladih, raspusnih i na sve spremnih, upala je u no izmeu 12. i 13. oktobra u kuu dveju Dubrovkinja najneznatnije vrline, Kate Benkove i Margarite Bernardove, keri izvesne Petrue Vuieve; u toj grupi ''nouraka'', koja je pola u lov na uivanje i zabavu, naao se i Bobaljevi, tek odskora punoletan, i lan Velikog vijea, a sa njim su bili i njegov mlai brat Dono i jo trojica ''vlasteliia''; dok su ovi plemii boravili u reenoj kui, neko je na balkon bacao kamike, to oni, razumljivo, nisu mogli shvatiti drukije do kao teku uvredu; i stoga su, oprostivi se, pohitali da nepoznatog nau i da mu uzvrate kako oni umeju; nesreni ovek pao je pod njihovim maevima i oni su se razbeali, ali sutradan se sve saznalo: rtva je bio vlastelin Marinko Franov Tudievi, koji je ubrzo potom i umro od rana zadobijenih te strane veeri61.
Dogaaj je u punoj opirnosti zabeleen u zapisniku istrage koju su kriminalne sudije vodile ve tokom 13. avgusta 1576; njihov poziv Bobaljeviu i ostalima da se u najkraem roku jave pred sud da bi se branili ''u vezi sa sluajem rana zadatih pokojnom gospodinu Marinku Franovom Tudieviu... po glavi, od kojih je rana isti pokojni gospodin Marinko prole noi umro'' optinski glasonoa (''zdur'') izvikivao je dubrovakim ulicama 27. oktobra. Lamenta de intus 112 (1576), 189192.
61

Krivci nisu dospeli u ruke ''pravdi'', koja nije ni pokazala ba mnogo revnosti: iz crkve, u koju su se bili sklonili, pobegli su izvan granica Republike i od tada vie od est godina proiveli u progonstvu. Marinov stric Dono Bobaljevi, senator od ugleda i uticaja, pokuao je, istina, da svoje roake spase od potucanja po svetu jednom zanimljivom pravnom procedurom62, ali su se na to pobunili sinovi ubijenog Tudievia i pokuaj je smesta propao 63.
62

Ta procedura ima svoju predistoriju, koja je opet izvanredno ivopisna sliica iz dubrovake kulturne

1 7

istorije. Poetkom 1576. godine, naime, ukradene su bile neke slubene arhivske knjige: iz Notarije Librum Debitorum anni de 1575, a iz Kancelarije Librum Diversorum i Librum Aptay, pa je vlada odmah 4. januara oglasila da e onome ko prokae krivca kao nagradu dati 1000 dukata i jo pravo da u Dubrovnik slobodno uvede dvojicu osuenih zbog ubistva (Consilium Rogatorum 63, 15751576, 123'124). Kapetan fregate Ivo Boov (Joannes Natalis) naao je i knjige i samoga kradljivca: bio je to neki Nikola Rofe, koji je 14. jula osuen na smrt i odmah obeen (Isto, 230231'). Mesec dana kasnije, Ivo Boov obratio se vladi s interesantnom molbom: on e se odrei obeanih dukata, ali u naknadu za to moli da svoje pravo o uvoenju dvojice ubica u Dubrovnik ustupi Franu Franovom Lukareviu, poznatom vlastelinu i skromnom pesniku iz onih dana (Isto, 247'). Na scenu je zatim stupio stari Dono Bobaljevi, koji je najpre od Iva Boova iznudio da pomenuto pravo ustupi njemu, a kada se ovaj kasnije pokajao i svoje ustupanje oporekao, dobio je isto pravo celim jednim lancem uzajamnih ustupanja i odricanja (Diversa Notariae 120, 15751577, 102'104').
63

Njihov protest, upravljen u obliku molbe vladi 21. februara 1577, toliko je bio neosporan da je mora biti odmah i usvojen; u njemu oni govore o svom ocu, koga su ''bez ikakva razloga a potpuno nepravino ubili gospoda Marin i Dono Andrijini Bobaljevii sa svojim drutovima''; ostavljajui ''gospodi'' da proceni kakvu je tetu ta smrt nanela njima, koji su ostali ''nejaki, bez oca i majke'', i ''kolike su suze u gradu propratile jedan tako nepravian i alostan dogaaj'' (Sonsilium Rogatorum 64, 15771578, 26'27').

Tek 4. januara 1584. Veliko vijee dodelilo je ''milost'' celoj ovoj grupi i oni su se svi mogli slobodno vratiti kuama64. Bobaljevi se izgleda nije urio da napusti Napulj u kome je proveo godine izgnanstva, ivei na velikoj nozi, kao renesansni kavaljer i gospodin. Njemu je jo 1587. i 1588. godine dubrovaka vlada upuivala tamo pisma, traei od njega poneku uslugu, kao to je to inila i kada su u pitanju bili drugi njeni plemii65.
64

Consilium Maius 27 (15821586), 120': ''Prima pars est de faciendo gratiam ser Marino And. de Bobalio, ser Joanni St. de Goze, ser Orsato Nic. de Bona, ser Petro Mar. de Cerva et ser Junio Andr. de Bobalio a contumacia homicidij.''
65

Vid. za to Consilium Rogatorum 69 (15861588), 111', 147, 180, 191', i Lettere e commissioni di Ponente 5, 122'236' (tu su na desetine vladinih pisama Bobaljeviu, datiranih izmeu 16. marta 1587. i 18. marta 1588. godine).

Njegov povratak u domovinu posle tolikog izbivanja bio je sudbonosan za njega, a u izvesnoj meri i za itavu Republiku. Na redu je bila nova drama, jo krvavija i po posledicama stranija, i opet je on glavu spasavao begstvom u izgnanstvo, koje je ovoga puta okonano tek njegovom smru. Sada je srdbu nosio due u sebi i u katastrofu je uao svesno. Prema sebi je kao protivnika i rtvu imao jednog od najveih Dubrovana XVI veka, diplomatu najkrupnijeg formata i istaknutog pravnika Frana Franovog Gundulia66.
Najpuniju biografiju Frana Gundulia (15391589) dao je, na osnovu arhivskih istraivanja, Jorjo Tadi u knjizi Dubrovaki portreti, Beograd, Srpska knjievna zadruga, 1948, 234280. Zaudo, Tadiu su ostale nepoznate okolnosti pod kojima su preseeni dani velikog Dubrovanina i lidera jedne od najmonijih vlasteoskih stranaka u gradu. On je samo konstatovao da je Gunduli umro ''ba usred leta iznenada'' i nasluivao je da je borba koju je vodio s Jerom Kabuiem i njegovom strankom ''moda ubrzala njegovu smrt''.
66

Bila je to velika scena osvete i mrnje, po renesansnim obiajima i po panskom ukusu; i takoe su se mnoga i bitna svojstva dubrovakog ivota iz onih decenija verno odslikala u njoj. Evo ta je toj sceni prethodilo i kako je ona protekla. Ogoren to Gunduli, koji mu je bio i neki roak (''Ali je to alostan roak!'', govorili su Bobaljevii), merama koje preduzima u senatu protiv porone omladine oigledno cilja na njega i kao razlog jo trivijalnije! to ga svojim uticajem spreava da dri nekakvog slugu 1 8

do koga mu je silno bilo stalo, Bobaljevi je samo ekao svoj trenutak. Naao ga je 15. oktobra 1589, kada se Gunduli s prijateljima i enom uputio u crkvu dominikanskog manastira Sveti Krst u Gruu. Saekavi Gundulia pred samim manastirom, priao mu je s namerom da ga ponizi i uvredi, ali je naiao na otpor, i nastala je surova borba: Gunduli je na Bobaljevieve nasrtaje odgovarao batinom koja mu se odjednom stvorila u rukama, i nije bio nimalo nean, ali je bio slabiji, i ne mogavi da izdri, pokuao je da se skloni beei u crkvu; izbezumljeni Bobaljevi stigao ga je i tamo, i udarcima noa u grudi usmrtio ga je ba pred oltarom Svetog sakramenta. ''Hajme, Maro, to ovoj uini,?'' jadikovali su prijatelji Bobaljevievi posle dogaaja. ''Uinjena stvar ne ima ela'', uzvraao je ovaj poznatom srpskohrvatskom poslovicom 67, i dodavao: ''Da me nije udario batinom po uhu, ne bih se tako razbesneo.'' Iz tih stopa, on je barkom sa osam vesala, otpre spremljenom i dobro naoruanom, krenuo put Napulja, a za njim je ostao strah u gradu, kod obeju strana.68
Njen je smisao: stvar koja je uinjena (svrena) nema poetka (ne moe se poeta kao da nije svrena). Istu poslovicu dubrovaki zbornici poslovica iz XVII i XVIII v. imaju u obliku: Stvar uinjena ela ne ima (. Danii, Poslovice, Zagreb, 1871, 116).
67

Dogaaj je potanko opisan u sasluanjima oevidaca, registrovanim u Lamenta de foris 129 (1589 1590), 63'72'. Vid. i Libro degli stridati banditi e tormenti e sentenziati a morte 1525 1657: Ser Marino And. de Bobali cridato e contumace per la morte de q. ser Francesco Francesco de Gondola in Lamenta de foris 1589/90 ch. 65.
68

Njegov stariji brat Miho kretao se od Grua do Grada naoruan do zuba i samo u pratnji svojih ''brava'', a pri susretima s prestravljenom vlastelom zlokobno je vadio napola ma iz korica i osiono pretio: ''S Gunduliem smo poeli, a s drugima emo zavriti.'' S majkom Anicom, koja je, kako e joj posle uklesati na grobu, ''vie volela da bude bez domovine, no bez sina'', Marin se nastanio u Napulju, gde je, u bankama, bio jedan deo i on pozamaan njihovog porodinog imetka69. Na sve njegove pokuaje, kojih je od tada bilo mnogo, da se Dubrovniku priblii ili, kada su godine ve bile prole i kada je verovao da je svoj greh okajao, da se u njega i definitivno vrati, stizao je samo jedan odgovor: odbijanje i pretnja ili neumoljivo utanje70.
Priblina predstava o veliini bogatstva porodice Bobaljevi moe se dobiti iz nekoliko podela koje su meu sobom vrili Miho i Maro (Dono je bio umro u Padovi jo 23. avgusta 1588): 1593, u Napulju, odluili su da Maru pripadnu sve nepokretnosti na teritoriji Dubrovake Republike, a Mihu 50.000 dukata u gotovu koje braa dre zajedniki (Intentiones Cancellariae 13, 16111612, 6666'); 1607. izabrani arbitri izvrili su deobu nepokretnosti izmeu Miha i naslednika Marinovih; samo ovi poslednji dobili su veliku kuu u Ulici od Crjevjara, tri kue u irokoj ulici, tri kue na Garitu, jedan podrum suelice Krivoj ulici, kuu u Slavi ulici, zemlje na ipanu, u Rijeci in Chiachcovichi, u Zatonu i u Konavlima (Diversa Notariae 132, 16071608, 3'5); a 1633, kada se imovina delila izmeu sve trojice brae, sada sve trojice pokojnika, reeno je da oni, uz sve to je dosad navedeno, imaju kapital od 17.400 kuda u rimskim bankama i drugi od 130.000 dukata u bankama u Napulju (Diversa Notariae 137, 16311638, 3233).
69

Marin je 26. jula 1590. s nekakvim svojim naoruanim ljudima doao iz Italije u Gru, ali je senat ovima naredio da u roku od tri dana napuste dubrovaku teritoriju, inae e biti poveani (Consilium Minus 60, 15891590, 237); 16. oktobra 1590. senat je naredio Mihu Bobaljeviu da raspusti svoje naoruane ljude koje je doveo u Gru i da ubudue ne sme da dri homines armatos tam advenas quam nostrates, pod pretnjom kazne od 10.000 dukata i dvadesetogodinjeg izgnanstva (Consilium Rogatorum 70, 261'282); ali Miho se ogluio o ovo nareenje, i ve 25. oktobra osuen je na deset godina progonstva (Isto, 270').
70

I kada se, oko 1595. godine, posle dueg ili kraeg prebivanja u Napulju, Rimu, Veneciji i Firenci preselio u Pezaro i tamo postao linost velikog ugleda, Republika nije htela da uje za njegova preklinjanja, ak i kada ih je, u njegovo ime, upuivao glavom urbinski vojvoda 71. Vlada mu se povremeno obraala da joj svri po neki posao i on je spremno hitao da joj uini po volji, ne proputajui da se ponudi i za ubudue i uveravajui gospodu da od njega ''nemaju privrenijeg slugu, koji im bez 1 9

ikakvog interesa osim prave, iskrene i iste ljubavi za domovinu eli i od Boga moli svim silama i ouvanje i uveanje drave''72. Ali milosti za njega nije bilo i dalje, i on je sa svojom neutoljenom enjom za rodnim gradom i umro u gradu tuem i njemu, pored svega, dalekom, 25. novembra 1605. godine 73. Imao je tada iza sebe tek etrdeset devet godina ivota, nepromiljeno i ludo straenog u lutanju svetom i brzo istroenog u uivanjima74.
71

Takvo je, na primer, pismo koje je vojvoda (Il Duca d'Urbino) poslao u Dubrovnik 20. septembra 1603, i kome su se pridruila i pisma kneza Beneventa i vojvode od Sese sline sadrine. Uveravajui dubrovaku vladu da se Bobaljevi za osam godina, koliko ivi u Pezaru, ''uvek i u svim svojim postupcima pokazivao tako smeran i razborit plemi'', da je on, vojvoda, ne samo u potpunosti zadovoljan, ve ocea i obavezu da mu pribavi sva dobra i udobnosti koja moe. A smatrajui da Bobaljeviu ''nita ne moe da znai vie, ni da mu bude drae, do da se posle tolikog vremena vrati u domovinu i u nekadanju milost gospode'', odluio se da ih zamoli da Bobaljeviu oproste dalje progonstvo ''u kome je bio tolike godine, iskazujui za sve vreme tako mnogo postojanog i izvanrednog potovanja prema svojoj Republici'' (Prepiska17 LXI. 1987).
72

Vid. Bobaljevievo pismo iz Pezara od 28. juna 1605 (Prepiska17 LXI. 2028 /1).

Bobaljevi je sahranjen u franjevakoj crkvi San Giovanni Battista y Pezaru sutradan po smrti. U pezarskoj Biblioteca Oliveriana uvaju se (Mss. 382, vol. V, pp. 113r117v, 127r127v) tri epitafa, dve latinske osmrtnice i govor koji je na Bobaljevievu pogrebu odrao njegov prijatelj, arheolog, teoretiar knjievnosti i pesnik Sebastijan Mai (Maccio). U svima se, pored osnovnih biografskih podataka o pokojniku, itaju i neizmerne pohvale njegovoj pobonosti, valjanosti, smernosti, plemenitosti i mnogim drugim visokim vrlinama. ''Huic pietas, huic sancta fides, huic nobili pectus, / Et probitas, et honos, et grave nomen erat'', kae se, na primer, u jednoj od tih osmrtnica. Odavno su poznati i natpisi na zajednikoj grobnici Marinove majke Ane Bobaljevi roene Rasti (koja je u Pezaru umrla 4. maja 1603. u sedamdesetoj godini) i samoga Marina; prvi je od tih natpisa postavio Marin, a drugi Marinova udovica Ora Sorkoevi i njihov jedini sin Andrija (vid. I. M. MatijaeviA. Agi, Biliiotheca scriptorum Ragusinorum, rukopis R. 3666 u Sveuilinoj nacionalnoj knjinici u Zagrebu, str. 260'270).
73

Osim udovice Ore, koja je ivela do kraja novembra 1624 (njen testament vid. u Testamenta Notariae 56, 170171), Marin je ostavio ve spomenutog sina Andriju (roenog 24. juna 1591) i ker Anicu (koja se 1607. udala za vlastelina ura Marinovog Bunia, odnevi mu u miraz 7000 dukata).
74

Kada je Marin Bobaljevi naao Orbina i podstakao ga da pie Kraljevstvo Slovena i kada je zapoeo da finansira konano realizovanje toga dela, ve je brojio poslednje godine svog kratkog ivota. Neizmerno ponosan na slavu svojih predaka, koji su u istoriji Dubrovnika igrali vidnu ulogu od samoga njegovog osnivanja, i isto toliko bez mere vezan za Republiku, kojoj su Bobaljevii najvernije sluili vekovima, a koja je njega dvaput odgurnula sa svojih grudi, nalazio je ve dugo neke cpee, i neke utehe, u okupljanju i pomaganju pisaca koji su bili spremni da svojim knjigama i u posvetama koje uz njih stavljaju slave i njegovu otadbinu i njegovu porodicu, ili bar jednu od tih dveju trajnih njegovih ljubavi. Mnogo je, pored naega Orbina, takvih pisaca bilo, i pre i posle njega, i oni doista nisu bili tedljivi u pohvalama. Matematiar, filozof i pesnik iz Napulja Dambatista Dela Porta posvetio je Bobaljeviu svoju jo 1588. godine tampanu knjigu Phytognomonica, stavivi joj na elo njegov portret i laskavu dedikaciju, punu humanistikih preterivanja; polazei od okolnosti da u prezimenu Marinove porodice postoji re bob i da se bob latinski kae faba, on je Bobaljevie dovodio u vezu nita manje no sa starim rimskim rodom Fabija i uznosio ih je kao dravnike i oeve domovine75.
Uporediti u toj posveti naroito rei: ''Ecquis nescit familiae tuae per longam annorum seriem ad haec usque tempora clarissima insignia? Ipsa enim summum magistratum in republica summa cum laude et gloria quam saepissime administravit, quo factum est, ut patriae parentes gentiles tui iure optimo uno ore et consensu a civibus appellarentur.'' Isti pisac je i sledee, 1589. godine, posvetio jedno svoje delo (Magiae naturalis libri 20) Marinovom bratu Donu; nema sumnje da je Marin platio tampanje i te knjige.
75

2 0

A istoriar iz Dubrovnika, vlastelin Jaketa Lukarevi, koji je svoj ''Obilni izvod iz dubrovakih anala'' pisao kada i Orbin svoje Kraljevstvo Slovena i oigledno s istim nadahnuem, a tampao ga tek neto kasnije, 1605. godine, i opet o troku Bobaljevievom, u posveti je naao mnogo lepih i biranih rei za ovog dubrovakog plemia, koji je ve dvaput bio prognan zbog ubistva, kao obnovitelja pobonih i herojskih vrlina76; a glori-fikujui svoj i Bobaljeviev Dubrovnik, vie je no drugi isticao pojedine Bobaljevie i njihove zasluge za domovinu77.
76

Giacomo di Pietro Luccari, Copioso ristretto degli annali di Rausa, Venetia, 1605, posveta ''Al molto illustre signore, il signor Marino del quondam signor Andrea Bobali et mio Patron osservandissimo'', i u njoj naroito rei: ''Et di V. S. e gia invaluta. l'opinione per tutta Italia, & fuori, che ella sia il vero risuscitatore delle virtudi, poiche in attioni si heroiche, religiose, & sante, ella spende, & spande danaro senza numero. Impero fanno a gara gli ingegni illustri di appogiare al chiarissimo nome suo, le opere, i libri, & i volumi d'ogni sorte, & di ogni soggetto scritti, accio vivano nel mondo, & siano veduti., & goduti da ogni huomo.'' Videti indeks najznaajnijih stvari u knjizi (Tavola delle cose piu notabili, che si contengono nella presente opera), gde su pobrojana sva mnogobrojna mesta na kojima je spominjana Bobagli Famiglia, to nije uinjeno ni za jednu drugu vlasteosku porodicu, pa ni za onu kojoj je pripadao pisac.
77

Odui uvodni tekst kojim je Kraljevstvo Slovena posveeno Marinu Bobaljeviu, Mavro Orbin datira prvim martom 1601. godine i naznauje da ga pie u Pezaru. To kazuje da je njegovo delo tada bilo dovedeno do kraja. Ali kada je Orbin na njemu radio? Mnogo pre ovoga datuma sigurno nije. Po mnogo emu u tom golemom spisu vidi se jasno da je najvei njegov deo, ako ne ba i ceo spis, Orbin bacao na hartiju u Pezaru tokom 1600. i 1601. godine, piui, sva je prilika, pojedine njegove tabake u hitnji i dok su tampari radili svoj posao na prethodnim. Iako je Kraljevstvo Slovena okrenuto ka vremenu prolom, i odavno prolom, njegov je pisac koristio razne povode da govori i o dogaajima sasvim bliskim, dajui nam na taj nain, i nehotice, sigurne kriterijume za postavljanje njegovog rada u strogo odreene hronoloke okvire. On je, tako, ukratko prikazao neuspeli i od Dubrovnika osujeeni pokuaj sandaka Enekana u toku 1590. i 1591. godine da se doepa Konavala (str. 193194), spomenuo je zatim Savu, sina Nemanjinog, ''koga Srbi smatraju svecem'', i dodao je da je njegove kosti ''pre malo vremena'' a mi znamo da je to bilo 1594. ili 1595. godine dao ''javno spaliti zlikovac Sinanpaa'' (str. 249)78, opisao je jedan neobian sluaj dresure morskih medveda koji je lino posmatrao u Pezaru 1599. godine (str. 200 201), polemiki je pobijao mletakog pisca ezara Kampanu (Cesare Campana) koji, po njemu, neverno i tendenciozno slika dogaaje iz 1594. u svojoj knjizi koja je tampana tek 1599. godine (str. 190191)79, i, najposle, citirao je obavetenja koja je dobio kada je veliki deo knjige bio ve odtampan (''kada sam sa tampanjem dela bio stigao do ovog mesta'') ''od krakovskoga kanonika Vrevia, jedne veoma uene osobe i od nekih drugih uglednih Poljaka'' (str. 377378); ovaj poznati krakovski kanonik, koji je meutim bio i istoriar, politiki pisac i govornik, i koji se punim i pravim imenom zvao Kitof Varevicki (Krzysztof Warszewicki), doputovao je u Italiju tokom 1600. i u njoj ostao do 1602. godine.
O pitanju hronologije ovog dogaaja vid. raspravu Miodraga Purkovia ''Godina spaljivanja tela sv. Save'', Glasnik Jugoslovenskog profesorskog drutva XII, 1932, 9, 845849.
78

Re je bila o tobonjem dubrovakom strahu od upada turskog admirala ikale i o njihovoj ''ponudi'' Venecijanskoj Republici da Dubrovniku pritekne u pomo, o kome mletaki istoriar pie u delu Istorie del mondo descritte dal Signor Cesare Campana libri 26, tampanom u Veneciji 1599.
79

Ubrzo po dotampavanju Kraljevstva Slovena i poto nije vie imao razloga da ostaje u Italiji, Orbin je krenuo za Dubrovnik. U meuvremenu, sreen je njegov spor s predsednikom mljetske kongregacije i on je ve u septembru 1601. godine ponovo bio u manastiru Sv. Mihajla u Pakljenoj, u svojoj staroj opatskoj funkciji, koje je jedno vreme bio lien. Kao opat tog manastira (abbas monasterij S. Michaelis de Paklina) on se 13. septembra izjasnio o obavezama jednog manastirskog dunika i njegov je 2 1

iskaz zapisan na rubu dokumenta o prodaji koju je taj dunik obavio 80, a 14. decembra tuio je pred knezom Lopuda, u ime svoje i ime ostalih monaha, nekakvu Vicu Maslav, ker pokojnog Luke berberina sa ipana, to nije platila dug svoga oca od 39 perpera i 5 groa na ime zakupa za zemlje u Grudi i ipanu81. Koliko je jo Orbin bio u ovoj fukkciji nije poznato, ali u svakom sluaju to nije bilo dugo: ve sredinom 1603. neki dum Pavo (D. Paulus) zamenio ga je na tom mestu.
80

Vendite di Cancellaria 85 (15971602), 184.

81

Diversa de foris 9 (16011602) 182182'. Ali tamo je 8. januara 1602. na zahtev Mavra Orbina (R. D. Mauri Orbini) ova tuba s odgovarajuom presudom retestrovana prema izvodu iz knjige presuda lopudskog kneza (estratto dal libro delle sententie di Isola di mezzo del 1601 a di 14. dicembre charta 139). Reenog dana se na Lopudu pojavio pred knezom i sam Orbin i zakleo se da je presuda pravina i opravdana (pose man al petto more sacerdotali et giuro che la detta sententia e bona et giusta...

Pri vrlo oskudnim i retkim dokumentima koji nam Orbinovo kretanje belee u ovo vreme, u prilici smo da i to malo sauvanih dokumenata ne razumemo svaki put dovoljno ili ne razumemo uopte. Takvu nedoumicu izaziva vest o Orbinu od 14. decembra 1604: dubrovaki senat je tog dana reio da se zatrai od dubrovakog nadbiskupa da dum Mavra i dum Teofila, monahe Sv. Jakoba od Vinjice u to vreme, znai, Orbin pripada bratstvu toga manastira ''odstrani iz ove provincije zbog razloga i uzroka poznatih ovome veu''82. Koji je to razlog mogao biti, i koji uzrok, da se senat u ovoj meri rasrdi na dvojicu monaha, i u emu se njihovo postupanje sudarilo s interesima Republike? Da posredi nije bilo neto ozbiljnije moda bi se smelo zakljuivati iz injenice da su senatori ve 17. decembra odustali od prvobitne strogosti svoje odluke i zakljuili jedino da od nadbiskupa trae da pomenute monahe smesti na ostrvo ipan83.
82

Consilium Rogatorum 79 (16031605), 201'. Isto, 202'.

83

Ne moe se znati ni koliko je Orbin ostao u ovom prinudnom svom boravitu; dugo svakako nije. Moda mu je tiina na ipanu ipak bila od neke koristi, ako je, kao to pretpostavljamo, tamo naao dokolice da prevede (''istumai'') ''iz jezika italijanskoga u ovi na dubrovaki'' poznato delo Specchio spirituale del principio e del fine della vita umana italijanskog teologa Anela Elija (Angello Elli). Ovaj prevod on je radio na molbu (''upraanje'') bogatog dubrovakog trgovca iz onog vremena Rada Sladoevia84, ''za openu korist i razgovor dua koje slovinski govore''; Sladoeviu je on svoj prevod i posvetio, i ovaj ga je posle, kada prevodioca nije vie bilo u ivotu, o svom troku i tampao. Ima u ovoj posveti neke zagonetke kojoj nije najlake nai reenje: nju je Orbin pisao ''u Dubrovniku na 20. aprila 1606'', ali se pod njom potpisao samo kao ''opat od Svete Marije od Bake'', izostavivi, dakle, iz nekog razloga sve druge svoje titule steene tokom vremena u mljetskoj kongregaciji.
Prema svedoenju genealogija dubrovakih graana, Rado Sladoevi se iz svog epikua (selo u Primorju) uputio na Levant i tamo je stekao ogromno bogatstvo; vrativi se u Dubrovnik, kupio je imanje za 14.000 dukata, ali je nastavio i da trguje, vrlo intenzivno: ''na njegovo ime se stalno nailazi kada se listaju knjige trgovakih ugovora dubrovakog Dravnog arhiva'' (Dragoljub Pavlovi, Horacije Maibradi dubro-vaki pesnik XVII veka,, Glas SAN CCXL, knj. 5. Odelj. lit. i jez., Beograd, 1960, 18). Bio je u neku ruku i mecena knjievnika i knjievnosti: pesnik Horacije Maibradi. peva sa zahvalnou da mu je uvek ''pohodio stan'' ''s dinari i s branom'', osim za Orbinovo Zrcalo duhovno, platio je trokove i za izdavanje ''Pjesni duhovnih isusovca Bartula Kaia'', 1617. godine. Umro je decembra 1639: njegov testament, pisan naim jezikom, daje dosta vernu sliku njegove delatnosti (Testamenta. notariae 62, 16381642, 8992).
84

Iste godine u kojoj je dovrio, a moda i u celini izradio, prevod ''Zrcala duhovnog'' Orbin je postao opat manastira na Svetom Andriji (abbas S. Andreae de Pelago). Samou tog manastira on je bez 2 2

sumnje i ovoga puta odabrao sam, sklanjajui se od nekih svojih drugova u redu s kojima se nije razumevao i s kojima se sukobljavao. Odatle je sredinom 1606. godine iznenadno upuen u Rim, u misiju koju mu je, na zahtev i uz potporu dubrovake vlade, poverila mljetska kongregacija. Nije iao sam: s njim je bio jo jedan benediktinac, Hrizostom Anti, koga je znao ve dugo i koji je, kao i on, morao da podnese ne jednu nepravdu u svojoj monakoj karijeri. Najvea je okonana pred sam polazak na ovaj put, kada je nekoliko benediktinaca, i Orbin meu njima, posvedoilo, po svojoj savesti (''da ne bih bio duan da pred bojim velianstvom dajem raune za tue nepravinosti'', kako je podvlaio jedan od njih), da je Antia dubrovaki nadbiskup proganjao dugo i bez milosti, a posve nepravedno, i da su rauni Antieve administracije Sv. Jakoba bili isti i ispravni85.
Iskazi dum Makarija, opata manastira Sv. Jakoba, dum Benedikta, monaha i revizora rauna, i dum Mavra Orbina, opata Sv. Andrije, dati su 8. i 19. jula 1606, a u arhivske knjige uneti su tek 13. jula 1612 (Diversa de Foris 24, 1612, 258'259'). Opat Makarije izjavio je o nadbiskupu ovo: molesto D. Grisostomo Anticchi et insto con termini indebiti et ingiusti a render conto di quella administratione a fine di dannarlo ancorche ingiustamente per detti conti... dok je Orbin rekao: Io D. Mauro Orbini ecc. fo fede che fa dui anni in circa io intesi dire dalla bocca di D. Timotheo, reueditore all'hora delli conti del padre D. Chrisostomo Anticchi, che i detti conti erano boni, ma che i garbugli, i quali esso D. Thimoteo li moveva erano piu tosto per travagliare D. Chrisostomo per le ingiurie ricevute da lui... Hrizostom Anti je inae bio linost naroitog poverenja dubrovake vlade; na njen predlog, papa Pavle V imenovae ga 2. decembra 1615. za mrkansko-trebinjskog biskupa i on e to biti sve do smrti, 1647. godine. Kao biskup, borio se ilavo i uporno za prava svoje crkve, nastojao je da proiri njenu jurisdikciju i pisao je o njenoj prolosti. O njemu vid. D. FarlatusJ. Coletus, nav. delo, 309314.
85

Misija dvojice benediktinaca u Rimu bila je delikatna i u oima dubrovake vlade od naroitog znaaja. Oni su imali da od pape izmole opozivanje jedne skoranje odluke, kojom su mljetski benediktinci stavljeni pod jurisdikciju dubrovakog nadbiskupa, i verovatno je izbor pao na njih upravo kao protivnike aktuelnog prelata u Dubrovniku. Papinu odluku o kojoj je re izazvala su i nadahnula obavetenja da benediktinci u Dubrovniku ive protivno svojim regulama i u neskladu s normama redovnike discipline, i s te strane njoj su se teko mogli stavljati prigovori. Ali ona je vladu ozbiljno pogaala, to je monahe sa njene teritorije stavljala pod nadzor i zapovest stranaca (''persone forestieri''), u emu je Republika videla ne malu opasnost, i to se uostalom kosila s osnovnim postulatima njene politike. S koliko je mnogo briljive panje vlada gledala na ovo pitanje vidi se i po tome to je s istim zadatkom opremila u Rim i jednog svog plemia, Marina Nikolinog Guetia, a dejstvovala je u toj stvari i preko stalnog izaslanika Republike u Rimu, Lodovika Bekadelija86. S novcem koji su im za put dali dravni rizniari87 i s preporukom senata za kardinala Arigoni88, Orbin i Anti otplovili su put Rima poslednjih dana jula 1606. godine.
Vladino uputstvo Guetiu i dalju prepisku u vezi s njegovim poslanstvom saoptio je Jovan Radoni u delu Dubrovaka. akta i povelje knj. III, sv. 1, Beograd, 1939, SKA, Zbornik za istoriju, jez., ist. i knji. srpskog naroda, 3. Odelj., knj. IX, str. 165. i d.
86 87

Consilium Rogatorum 80 (16051606) 211': Prima pars est de committendo Dominis Thesaurarijs Sanctae Mariae ut RR. Don Mauro Orbini et Don Chrisostomo Antichi Monacis congregationis melitensis profecturis Romam pro negotijs dictae Congregationis commodent de ducatis centum sexaginta cum toto pignore auri vel argenti. Preporuka nosi datum 21. jula 1606; objavio ju je J. Padoni, Dub. akta i povelje, III 2, str. 164165. O njihovoj misiji, kao i o razlozima koji su do nje doveli, ima u toj kolekciji i vie drugih dokumenata.
88

Sobom su nosili i kopije dokumenata i papskih bula iz kojih su se imali videti razlozi koji su poetkom veka vodili pape Nikolu V i Klementa VIII da mljetsku kongregaciju odvoje od kongregacije Svete Justine; ti se razlozi nisu promenili ni stotinu godina kasnije, kada su Orbin i Anti inili pokuaj da na zadovoljstvo vlade okonaju svoju misiju. Koliko su oni lino u tome imali uspeha ostaje zasad 2 3

neizvesno; Orbin se, uostalom, ubrzo potom vratio kui i odmah se upleo u jednu novu istoriju, koja, na mahove, nije bila bez izvesne dramatike. Ta je istorija duga i zamrena, a i odavno poznata, bar u svojim najbitnijim crtama. Ona je vezana za pokuaj nekih Dubrovana, u prvom redu dvojice plemia iz kue Rastia i urevia, da uz pomo savojskog vojvode, i za njegov raun, organizuju balkanske hriane za sveopti ustanak. Zna se dobro i kako je dubrovaka vlada, strahujui da je ovaj pokuaj koji nije odobravala ne dovede do sigurne propasti, ako Turci za njega saznaju, s odlunou i otro presekla akciju im je pohvatala sve njene konce. Meutim, dok su se stvari u potaji pripremale, konspirativna prepiska ila je izmeu Italije i Dubrovnika, a i izvesne sumnjive linosti, nekakvi nepoznati Savojci (Savoiardi), dolazile su u toku poslednjih meseci 1607. godine na teritoriju Republike, po jednom ili drugom poslu, a uvek s lanim izgovorima. U ovoj cirkulaciji pisama i ljudi mljetski manastir bio je u poetku vrlo vaan punkt; a jedan laik iz tog manastira, po imenu fra Santo, povezao se sa Savojcima i odnosio je i donosio pisma izmenjivana izmeu zaverenika i ljudi njihovog poverenja89.
Fra Santo je Dubrovanin najskromnijeg porekla i pre stupanja u manastir bio je na nekom zanatu; dokumenti uz njegovo ime stavljaju oznaku converso, pod kojom se podrazumevaju oni fratri koji nisu svetenici, ve neka vrsta manastirskih slugu.
89

Kod ovog mesta reene istorije na scenu stupaju dum Mavar i njegov manastirski kolega dum Ivan, ''monasi na Mljetu'' (monaci a Meleda). Oni budno prate sumnjive dolaske i odlaske i u celoj su stvari na strani dubrovake vlade; moda je oni i izvetavaju o svemu to se dogaa. U jednom trenutku, kada je fra Santo na Mljetu, oni ga presreu u Babinom Polju, i najpre bezazlenim reima nastoje da uspavaju njegovu panju, a onda odjednom potru noeve i silom mu oduzimaju pisma koja su im sumnjiva i za koja veruju da su opasna. Pokuavaju i da veu fra Santa, ali i on se brani noem, otre se i bei u Italiju. Nije lako zamisliti dum Mavra s noem u ruci u ovoj burnoj sceni; mora da je tada bio jo u snazi i relativno mlad kada je bio sposoban za ovakve gestove. Fra Santo, koji je samo njemu imao da zahvali to je otkriven, i koji je zbog toga morao da se u strahu i na brzinu sklanja sa dohvata ruke dubrovake vlade, nikada mu to nije zaboravio; ak i onda kada je, nekoliko godina posle toga, odjednom saznao za Orbinovu smrt, umesto rei oprotaja, naao je jedino re osvete: ''Neka, Bog ga je kastigao (kaznio), tako e i ostalijeh.''90
Veliki broj iskaza koje su pred dubrovakim sudom davali pojedini uesnici ove istorije, kao i mnoge zapisnike sa istrage objavio je J. Radoni, Dubrovaka akta i, povelje, III 2, str. 182. i dalje. Tu je (na str. 190192) i iskaz koji je 25. juna 1608. dao i sam Mavro Orbin, tada prior manastira Sv. Andrije (Il reverendo Don Mauro Orbini, priore di S. to Andrea di Pelago della congregatione Melitense). Citirane rei fra Santa, kao i jedan od vie, meusobno razliitih, prikaza dogaaja, vid. u izjavi Miha Franovog iz Oraca (Michiel di Francesco di Valdinoce), od 21. avgusta 1611.
90

Za sve vreme dok su ovi dogaaji tekli, Orbin je bio opat ili, tanije, prior manastira na Svetom Andriji; u istoj se funkciji on spominje i narednih godina. Uopte, moe se rei da je u njoj on bio ne samo najee ve i najdue. Po toj tituli, kao i po onoj opata Svetog Mihajla u Pakljenoj na ipanu, koju je jedno vreme nosio takoe, on je bio ''opat mljetski'', kako se potpisivao na svojim knjigama; znaenje je titule da je on svoje opatsko dostojanstvo postigao u okviru mljetske kongregacije, a ne da je bio ikada, jer nije bio nikada, opat Svete Marije na Mljetu. Dve su vesti o njemu iz 1609. godine vezane za poslove koje je svravao kao prior Svetog Andrije, i obe su suve i potpuno prozaine. Prva kazuje da se 6. januara izjasnio pred sudom o nekoj obavezi jednog manastirskog dunika91, a po drugoj on je Vicku Orbinu onome istom za koga pretpostavljamo da bi mu mogao biti otac 30. marta prodao osamnaest vedara (ili oko trista pedeset litara) vina sa Lastova koje je pripadalo ovom manastiru92.
91

Vendite di Cancellaria 87 (16091614), 3: Admodum reverendus pater D. Maurus Orbini uti Prior S. Andreae de pelago se presentat...

2 4

92

Diversa de Foris 19 (1609), 205: Venerabilis Don Maurus Urbini prior monasterij Sancti Andreae de Pellago sponte... vendidit Vincentio Urbini... quingia decem et octo vinorum existentium in Lagosta de ratione dicti monasterij...

C ovako oskudnim vestima iz ovog vremena o naem piscu nismo u mogunosti da znamo kako se on odnosio prema reformi monake discipline, koju su meu mljetskim benediktincima provodila dva vizitatora, za to naroito poslana iz Italije, od kojih je jedan bio Benedeto Sangrino, a drugi, poznati, ali minorni religiozni i didaktini pesnik Felie Pasero 93.
Dolazak ove dvojice uglednih benediktinaca oekivao se u Dubrovniku jo od februara 1609, kada je vlada poveala sumu predvienu za njihove putne trokove (Cons. Rogatorum 82, 16091611, 16'). Po dolasku u Dubrovnik i na Mljet oni su razvili ivu aktivnost, kojom je senat bio veoma zadovoljan. Kada je Felie Pasero hteo da poe, marta 1610, vlada se najpre nije s tim saglasila, a onda ga je 30. marta, u znak zahvalnosti, darovala s etrdeset dukata (Isto, 102', 117). Jo je bolje miljenje vlada imala o Sangrinu: ''il valore e la prudenza con la quale ha governato fin qui il P. D. Benedetto Sangrino questi monaci della congregatione Melitense e ha reso tanta sodisfattione e contento, che possiamo far ampio testimonio a V. P. R.ma di non haver potuto desiderare maggiore e per accrescimento del culto divino, ne per benefizio degli istessi padri e della loro religione...'' pie ona 2. maja 1611. predsedniku montekasinske kongregacije (Lettere di Ponente 10, 268'). Pasero je izmeu mnogih drugih dela ostavio veliki spev Essamerone overo l'opera dei sei giorni (Venezia, 1608), raen po uzoru na Tasov Mondo creato, a jednu svoju knjigu, II trofeo della Croce (Venezia, 1610), posvetio je bogatom i vrlo uticajnom dubrovakom plemiu Matu Gradiu (posveta je datirana: Da san Giacomo di Ragusa il di 14 febraro 1610). 0 njemu vid. Antonio Belloni, Il Seicento, Milano, 1929, 153; Franceseo Lo Parco, Don Felice Passero poeta cassinese del secolo XVII, delegato pontificio a Ragusa nel 1610, Archivio storico per la Dalmazia XV, 1933, 5568.
93

Da li je Orbin imao razloga da tom reformom bude nezadovoljan? Da li ga je ona pogaala? Da li je i on, uz druge benediktince dubrovake, davao za nju razloge? Jedini siguran podatak koji ga na neki nain dovodi u vezu s delatnou te dvojice vizitatora ne daje nikakav trag po kome bi se polo dalje: on samo obavetava da je Orbin, po nareenju tih svojih pretpostavljenih, poetkom juna 1609. obiao, s jo jednim benediktincem, nekakve zemlje u umetu koje je vlastelin Mato Donov Gradi nudio kongregaciji u zamenu za druge, opet u umetu, koje su bile vlasnitvo manastira Svetog Andrije 94.
94

Diversa de Foris 20 (1609), 400'.

Dok je jedan od te dvojice vizitatora iz Italije, Benedeto Sangrino, sreivao stvari u mljetskoj kongregaciji i radio na njenoj reformi, Mavro Orbin istupio je iz nje ponovo i ovoga puta, svi su izgledi, s namerom da to bude i konano. ta ga je nagnalo da pokua da najzad presee i ono malo slabih niti koje su ga vezivale za ostalu sabrau? Da li je posredi bilo neko novo iskustvo, bolnije i neprijatnije od ostalih? Ili je to opet jedan od njegovih iznenadnih ivotnih zaokreta, koji su kod njega toliko esti? Svakako, za ovaj raskid razloga je moralo biti, i oni sigurno nisu nitavni, ali mi ih sada ne znamo i jedva da ima nade da emo ih znati ikad. Tek, Orbin se najednom naao u Stonu Malom, i uspeo je da ga dubrovako Malo vijee 22. aprila 1610. imenuje za paroha tamonje crkve Sv. Antuna95.
95

Consilium Minus 69 (16101612). 28: Die XXII Aprilis 1610. Reverendus Dominus Maurus Orbini Abbas electus fuit in Parochum Stagni parvi cum elemosijna, honore et onere consuetis. Up. i Pavo Gluni, Iz prolosti grada Stona XIVXIX vijeka, Beograd, 1961, Spomenik SANU SHI Odelj. drutv. nauka n. ser. 13, str. 104.

Na tom novom poslu, meutim, on se zadrao vrlo kratko: ve 6. septembra iste godine vlada je osporila ovo imenovanje, jer se ono kosilo s nekakvim njenim zakljukom iz 1480. godine, iji smisao i sadrinu vie nemamo96. Orbin ipak nije otiao iz Stona, ili to barem nije uinio neposredno poto je izgubio mesto upnika 2 5

u crkvi Svetog Antuna. Dolazak u Ston novoga biskupa Miha Rastia, koji je pao ba u to vreme97, za trenutak ga je obasjao varljivom nadom. Pribliivi se ovom plemiu i stupivi u njegovu slubu, uspeo je vrlo brzo da osvoji njegovo poverenje i da postane osoba od najvieg uticaja na biskupskom dvoru. Ako bi se smelo verovati jednome strancu, dubrovakom nadbiskupu Fabiju Tempestivu, taj uticaj bio je do kraja negativan i za Rastia bi svakako bio koban. Ali Tempestivo je s Orbinom imao nepreiene raune i bio mu je odavno protivnik; moda je i zato u portretu Mavra Orbina iz tih dana, koji je on ostavio, nabacano tako mnogo tamnih mrlja i izvueno toliko crta, skoro bi se moglo rei, sasvim infernalnih. Ali i ako mu ne verujemo do kraja, ovoga svedoka moramo sasluati. Jer prevani su redovi koje on o Orbinu ostavlja u pismu odaslatom iz Montefeltra 12, novembra 1610. i kojima dubrovakoj gospodi skree panju na opasni susret Orbina i biskupa Rastia98.
96

Consilium Rogatorum 82 (16091611), 179: Die Lunae VI Septembris 1610. Prima pars est de declarando quod D. Maurus Orbini non potuit creari a Magnifico Minori Consilio in Parochum Stagni parui stante parte Consilij Rogatorum de 1480. die XII decembris f. 238. Per omnes contra VIII. Knjiga odluka dubrovakog senata iz 1480. nije, na alost, sauvana. Rastia, koji je dotle bio svetenik i kanonik dubrovake katedrale, papa Pavle imenovao je za stonjskog biskupa, na predlog dubrovakog senata, 19. oktobra 1609. Na ovoj stolici on se nije dugo zadrao: kompromitovan kao brat jednog od kolovoa zavere Rastiurevi, iako sa njom lino nije imao nita, on je emigrirao u Italiju 1612. godine i nikad se vie nije vratio u rodni grad; najpre je dobio jednu biskupiju u Apuliji, 1615. god., a onda ga je papa premestio za biskupa u Askoli, 1639. god. O njemu vid. D. FarlatusJ. Coletus, nav. delo, 356.
97 98

Prepiska17 86. 2194 br. 4.

''Ne mogavi da ostane i dalje u svom redu pie Tempestivo i da tamo raspaljuje neslogu i vatru (kao to je njegov stalni obiaj), don Mavro Orbin je doao u blizinu Monsinjorovu i s obeanjem da eli da ubudue ivi kao svetac, naveo ga je i zaveo do te mere, da ga je ovaj ne samo primio za svog prisnog prijatelja, ve mu je dao i vrhovnu vlast u svojoj biskupiji.'' Za Rastia e, meutim, Orbin, prema oceni ovoga nadbiskupa, biti petra scandali i sunovratie ga u neizmerna zla. Njegovo je opako dejstvo na stonjskog monsinjora uostalom ve poelo: on ga je podstakao da se, u jednom procesu, odupre vrhovnoj vlasti svog nadbiskupa, kome su stonjski prelati uvek bili i ostali podloni. ''Ne mogu lako prignuti duh da poveruje da bi monsinjor Rasti, plemi toga grada, i pomislio da umanji vlast i dostojanstvo svoje domovine, to bi se desilo u velikoj meri kada bi grad-metropola sa svojim nadbiskupom ostao bez sufragana . .. Ali verujem, i s krupnim razlozima, da se dum Mavro, ustrajui u ravim sklonostima svoje due, kojima se uvek starao da seje razdor, na tetu i smanjenje duhovnih i svetovnih dobara te republike, i sada svim silama postarao da navede stonjskog monsinjora na ovu novotariju.'' Izgledalo bi, i svak bi to brzo zakljuio. da je dubrovaki nadbiskup pismo pisao rro domo sua: njegov je autoritet ugroen i on sad reaguje grdnjama, podozrenjem i diskvalifikacijama. Kao da je to znao, stari nadbiskup se pobrinuo da sumnje u pristrasnost sa svoje strane unapred razveje: interes je dubrovake zemlje i njenih podanika u pitanju, a ne njegov, jer njemu je, s obzirom na malo dana to mu preostaje da proivi, od nevelikog ili ak i ni od kakvog znaaja da li e mu stonjski biskup biti potinjen ili ne. Dubrovaka vlada bila je kudikamo vie nego mi danas u moguosti da sudi o tome koliko su uveravanja njenog nadbiskupa inspirisana mrnjom i besom, a koliko su iza njih stajali istina i stvarni razlozi. ta je posle toga odvajanja preostalo teko je rei, ali je van sumnje vrlo karakteristino ono to je prevagnulo. Sutradan po prijemu nadbiskupovog pisma ono je u Dubrovnik stiglo 12. novembra, kako je kancelar Republike savesno zabeleio na njegovoj poleini vlada je zakljuila da knez i Malo vijee zatrae od biskupa stonjskog da don Mavra Orbina ''odstrani kako iz svoje dijeceze, tako i iz parohije Stona Maloga sa razloga poznatih ovome vijeu''99.
99

Consilium Rogatorum 82 (16091611), 193: Die Sabati HIII Novembris 1610 a prandio. Prima pars est

2 6

de committendo Magnifico Domino Rectori et suo Consilio requirendi Reverendissimum Episcopum Stagnensem ut amoueat Don Maurum Orbini tam ab eius Diocesi quam a Parochia Stagni ob causas notas praesenti Consilio. Per omnes contra VIII.

Neizvesno je kuda je Orbin poao poto je iz Stona proteran; po propisima reda kome je poloio zavete, za njega je u njegovom manastiru uvek moralo biti mesta, ali da li je tamo i otiao? Mnogo mu jo dana nije ni preostalo: poslednji in njegove ivotne tragedije tada se ve bio primakao kraju. Kada je ba zavesa pala, dosad se nije nalo, ali e nas moda neke okolnosti dovesti ipak do tog dana koji je za Orbina bio poslednji. Odskora se zna da je novost o Orbinovoj smrti stigla u Italiju negde maja ili juna 1611. godine100, i to je svakako ve jedan sasvim siguran termin. Ali on moe biti jo odreeniji ako se dovede u vezu sa zapisom koji je neki nepoznati, no oigledno obaveteni, italac odavno stavio na naslovnu stranu jednog primerka Kraljevstva Slovena: ''Autor ove istorije umro je na dan Svetog Andrije 161.. godine''101.
J. Radoni Dubrovaka akta i povelje, III, 1, str. XII XIII, 207; N. Radoji, Srpska istorija Mavra Orbinija, 8.
100 101

Memorie Storiche su Ragusa raccolte dal P. Gian-Maria Mattei (Zibaldone Imo), rukopis br. 433. Biblioteke Male brae u Dubrovniku, str. 51. Kao to je poznato, cifru koja je u ovom zapisu oteena erudita iz XVIII v. Sabo Slade-Doli dopunio je tako da je godina Orbinove smrti ispala 1614; to se nagaanje u nae dane pokazalo netano.

Vrlo je verovatno da je u tom zapisu, oteenom ba na najodlunijem mestu, re o prazniku Svetog Andrije Apostola, pa bi prema tome Mavro Orbin umro 30. novembra 1610. godine, to jest dvadesetak dana posle onoga u koji mu je uruena naredba gospode dubrovake da napusti Ston. Vest o njegovoj smrti morala je u Dubrovniku odjeknuti kao iznenaenje; ali, kada je ona stigla, da li je bilo i onih koji su zaplakali nad ovekom i koji su zaalili nad piscem Mavrom Orbinom, nesrenim i nemirnim opatom mljetskim? 2 Prvi itaoci koji su Kraljevstvo Slovena otvarali odmah poto je ono ugledalo sveta, 1601. godine, morali su biti pod utiskom da im je u ruke dospela lepa i u mnogome izuzetna knjiga. Lepa svojim izgledom, tampom i opremom, a izuzetna svojom sadrinom. Za prvo, postarali su se Dirolamo Konkordia (Girolamo Concordia), u ijoj je tampariji u Pezaru knjiga tampana, i Marin Bobaljevi koji je sve trokove tampanja tedro platio. Ve samim formatom velike etvrtine i sa vie od pet stotina svojih strana knjiga je ulivala respekt i svrstavala se u jedan red s ostalim istoriografskim delima svoga doba, ozbiljnim, dostojanstvenim i raenim s najviom ambicijom. Njen unutranji sklop takoe se u svemu usaglaavao sa sklopom ovakvih knjiga kako je on ustanovljen jo od prvih humanistikih izdanja: ispred teksta istorije, koji predstavlja glavninu knjige (str. 1473), stavljeni su na nepaginovanim stranama posveta meceni, Marinu Bobaljeviu (Al molto illustre sig. r mio osservandiss il signor Marino del signor Andrea Bobali), piev predgovor upuen itaocima (D. Mauro Orbino a lettori) i popis autora ija su dela upotrebljena i citirana u knjizi (Autori citati nella presente opera); a iza teksta, i opet na skoro tridesetak nepaginovanih strana, dat je obilan alfabetski indeks najznaajnijih stvari o kojima se u delu govori (Tavola delle cose piu notabili che si contengono in questa opera), zatim errata, registar i impresum s tipografskom markom. Knjiga je odtampana krupnim, lepim i prijatnim slovima, a grafika reenja iznalaena su s mnogo ukusa: znatniji odeljci zapoinju inicijalima, a zakljuuju se renesansnim kolofonima, stranice su s bogatim marginama, gornjim, donjim i bonim, i s mnogobrojnim izvuenim marginalijama koje, po davnanjem obiaju nasleenom od srednjovekovnih erudita, rezimuju tekst i pomau da se u njemu pri naknadnim traenjima bre nau odreeni predmeti. Na izvesnim stranicama ima i poneto ilustracija, koje je u bakru rezao nepoznati majstor: na poetku, pre teksta Kraljevstva Slovena, na celim stranama otisnuti su crtei dvojice ratnika, u starinskoj 2 7

opremi, s kopljima i titovima u rukama, kraj kojih su grbovi njihovih pokrajina, a iznad kojih su napisi s objanjenjima da oni predstavljaju Slovena s Germanskog mora (Slavo del Mar germanico) i Slovena iz Ilirika (Slavo dell' Illirico); u samom tekstu dolaze snimci glagoljskog, irilskog i ''markomanskog'' pisma na mestima gde se o njima govori (str. 46, 47. i 142); zatim ima i deset grbova na poecima Orbinovog raspravljanja o pojedinim odsecima njegove istorije; to su grbovi: cara Duana (iscrtan preko cele strane, za razliku od svih drugih, i oigledno centralan po znaaju), kralja Vukaina, Nikole Altomanovia, Balia, kneza Lazara, kraljevstva Bosne, hercega Sv. Save, Huma, kraljevstva Hrvatske i kraljevstva Bugarske. Kako je utvreno, svi su oni preneti iz vrlo poznatog Ohmuevievog grbovnika, ali ''dosta nemarno, ne vodei rauna o bojama i modernizujui oblike u stilu ranijeg baroka''102.
Aleksandar Solovjev, Postanak ilirske heraldike i porodica Ohmuevi, Glasnik Skopskog naunog drutva, XII, 1933, 92.
102

Po obiajima koji su vladali meu onovremenim piscima, naslov knjige prekriva bezmalo sav frontispis, da bi iz njega italac bio u potpunosti obaveten o sadrini knjige: Kraljevstvo Slovena danas iskvareno nazvanih Skjavona, istorija don Mavra Orbinija Dubrovanina, opata mljetskoga, u kojoj se vidi nastanak skoro svih naroda koji su govorili slovenskim jezikom, s mnogim i razliitim ratovima to su ih vodili u Evropi, Aziji i Africi; napredak njihovog carstva, starodrevna religija i vreme njihovog preobraenja na hrianstvo. A naroito se vide uspesi kraljeva koji su u stara vremena gospodovali Dalmacijom, Hrvatskom, Bosnom, Srbijom, Rakom i Bugarskom103.
103

Naslov je, kao i sve drugo, na italijanskom jeziku: IL | REGNO | DE GLI SLAVI | HOGGI CORROTTAMENTE | DETTI SCHIAVONI | HISTORIA | DI DON MAVRO ORBINI RAVSEO | ABBATE MELITENSE. | Nella quale i vede l'origine quai di tutti i Popoli, che furono della Lin-| gua SLAVA, con molte, & varie guerre, che fecero in Europa, Aia, | & Africa; il progreo del Imperio loro, l'antico culto, & il | tempo della loro converione al Critianeimo. | Et in particolare veggoni i succesi de' Re, che anticamente dominarono in DALMA- | TIA, CROATIA, BOSNA, SERVIA, RASSIA, & BVLGARIA. | (grb porodice Bobaljevia) | IN PESARO, | Appreo Girolamo Concordia. Con. licenza de' Superiori. | M.DCI.

Preostali deo naslovne strane zapremio je veliki grb vlasteoske porodice Bobaljevia s raskonim baroknim cimerom, i njegovo postavljanje na elo knjige moda je jo jedan izraz Orbinove zahvalnosti prema meceni koji mu je omoguio da knjigu napie i izda, a moda je i uslov stavljen sa strane Bobaljevia piscu koji nije imao drugog izbora. Viestruko karakteristian, naslov Orbinove knjige kazuje, uz sve drugo, i osnovnu stvar: ovim delom dubrovaki pisac eleo je da itaocima prui istoriju Slovena, prema svome znanju i shvatanju oba elementa toga pojma. Istorijom je on Kraljevstvo Slovena nazvao i u posveti dela Marinu Bobaljeviu; ''poto sam napisao ovu istoriju Slovena ...'' prve su njegove rei u toj posveti. Stoga se nikako drukije do kao izgovor, uz to loe i nespretno stilizovan, mora razumevati objanjenje to ga je dao u odeljku o Rusima, koji je odeljak kod njega ispao sasvim nepotpun: ''Ostala asna i plemenita dela ove tako mone nacije prelazim sada utke, jer moj zadatak i moja namera nije da niem istorije ili anale, ve da samo ukratko spomenem najznaajnije stvari o slovenskoj naciji'' 104.
104

Il regno degli Slavi, 80.

iroki program i prostrani okviri to ih je on za svoje delo naznaio takoe u naslovu jo jednom su pouzdan znak da je Orbin Kralevstvo Slovena zamislio kao istoriju, a ne kao brzi i kratki pomen onoga to mu se iz slovenske prolosti ini najznatnijim. Posveta Marinu Bobaljeviu i predgovor itaocima nisu prazni i konvencionalni tekstovi, kakve su itaoci knjiga ove vrste i ovoga vremena esto bili u prilici da srey; nisu ni samo gromka i ne ba u svemu najbolje odmerena pohvala irokogrudom darodavcu, iako svega toga, sasvim prirodno, u njima ima najvie. Oba ova Orbinova uvodna napisa imaju i iri i optiji znaaj, i otkrivaju nam poneke od 2 8

kljunih elemenata Orbinovog shvatanja istorije. Kao to se i moralo oekivati, na sutinu, smisao i zadatak istorije Orbin je gledao oima humanistike istoriografije, kroz iju je kolu proao i iz koje je proistekao. I za njega, kao i za nju, istorija nije, ili nije jedino, nauka; u prvom redu, ili i jedino, ona je vetina i umetnost to jest ono to se onda nazivalo ars dakle, ars historica; ona je stoga podlona zakonima i celom jednom dugom nizu propisa to ih je iznala poetika: i retorski efekti u izrazu i stilu, u rasporedu i skladu delova prema celini, za nju su onako bitni i onoliko nuni kako su bitni i koliko su nuni i za poeziju samu. Svestan toga zahteva trenutka, Orbin je u podjednakoj meri bio svestan i svoje line jednaine u odnosu na njega: u posveti Marinu Bobaljeviu, on pominje ''bezbrojna nesavrenstva'' svoga dela i to ''kako u stilu, tako i u vetini'' (l'infinite imperfettioni sue, e di stile, e d'arte). Sve te slabosti Kraljevstva Slovena, meutim, imalo je da u neku ruku ublai jedno drugo visoko svojstvo, koje su humanisti isto tako bezuslovno traili od istorijskih dela koja hoe da dostignu perfekciju. Po njima, naime, u poslu koji istoriari obavljaju od prvenstvene je vanosti Ciceronov princip istinitosti i autentinosti u pripovedanju o onome to se zbilo u prolosti (narratio rerum gestarum sicuti gestae sunt). ''Jednu stvar ipak znam da mogu sa sigurnou i hrabrou tvrditi kae i Orbin, za njima a to je da u pogledu izlaganja istine (in quello ch'appartiene alla verita) znam da sam bio taan i paljiv koliko god mi je vie bilo mogue.'' Ali gde nai tu istinu, koja je cilj, i tenja, i zadatak? Poput svojih humanistikih uzora, Orbin je verovao da e je u prvom redu nai u knjigama. Po bibliotekama, u kojima je predano radio, on je pretraivao istorijska, geografska i literarna dela, koja su bila u blioj ili daljoj vezi s njegovim predmetom, i marljivo je iz njih ispisivao; u njima je nalazio, osim podataka koji su ga zanimali, jo i pozivanja na druge knjige, koje on nikada nije video, ili nije ni imao prilike da vidi; ispisivao je i ta pozivanja, pa se posle u svom izlaganju i sam pozivao na iste knjige, ostavljajui itaoce u zabludi o koliini i irini svojih prethodnih obavetavanja i o prostranstvu i dubini svoje erudicije. Ova vrsta koketerije, u sutini naivna i u krajnjem ishodu providna, jedan je od manira koji naeg pisca vezuje isto tako za humanistiku istoriografiju i njenu tehniku posla. Jedna je od asti dubrovakog benediktinca to se, probijajui se kroz neraskrenu umu literature, nije ograniio na dela na kojima je bio blagoslov ''svete matere rimske crkve''; isto tako, gledao je, i koristio, a posle i citirao, i autore koje je ona bila osudila i proklela, i koje vernici nisu smeli da itaju bez tete po svoje due. Istina, on je pri tom pokuao da pogodnim opravdanjem presretne put eventualnoj reakciji sa strane crkve: osueni autori (autori dannati), po njegovom uveravanju, citirani su jedino ''u stvarima iz istorije'' (semplicemente nelle cose della storia), a ne u drugome. Ali to je opravdanje bilo sasvim izlino i ono svoju svrhu nije postiglo: crkva je ve 1603. uvrstila Orbinovu istoriju u svoj uveni Indeks zabranjenih knjiga (Index librorum prohibitorum), na kome je ovo delo imalo ostati ''dok se u njemu ne izbriu imena jeretika koja se citiraju na vie mesta'' (usquequo prodeat deletis haereticorum nominis passim citatis)105.
P. Kolendi, Biografska dela Ignjata urevia, 103, 255; S. Crijevi, Bibliotheca Ragusina, III, 157; Heinrich Reusch, Der Index der verbotenen Bcher, Ein Beitrag zur Kirchen und Literaturgeschichte, II, Bonn, 1885, 79.
105

Svoj odnos prema autorima koje je upotrebio za rekonstrukciju i sliku slovenske prolosti Mavro Orbin zamislio je i predstavio do kraja jednostavno i sasvim skromno. U Kraljevstvu Slovena on hoe da na jednom mestu sastavi i da okupi sve ono to se rasuto nahodi ispisano kod razliitih pisaca (mettendo insieme quello che si trovav(t)a sparsamente scritto appo diversi autori); to bi, po njegovim reima, bila sva njegova namera i u tome bi se iscrpljivao itav njegov istoriografski metod. Nekoliko stranica zatim, on e sve to formulisati ponovo i sada jo odsenije: ''Imajui da ukratko (con brevita) govorim o poreklu i uspesima vrlo plemenite slovenske nacije, nastojau da u toj materiji tako punoj nepoznatog radije saoptim tue no svoje miljenje.'' Ali ovoga puta on je odmah poao i dalje, kao da nije hteo da itaoca ostavi u sumnji o motivima ovakvog svog postupanja. Budui prost i neuk pridevi su ba ti: basso et indotto! on misli da ne bi mogao lako da otkrije stvari koje su ostale skrivene marljivijim traiocima istine no to je on106. 2 9

106

Il regno degli Slavi, 6.

Ako nisu poigravanje s lanom skromnou, a teko je verovati da bi to mogle biti, Orbinove neobine rei morale bi imati samo jedan smisao: kao to nije visoko sudio o svojoj spisateljskoj vetini, ni o svome stilu, on isto tako nije gajio velike iluzije ni o svojoj istoriografskoj predspremi, i svoj je posao prikazivao, a izvesno i shvatao, kao trud dobronamernog amatera koji, voen ponajvie svojim vatrenim rodoljubljem, kri puteve kojima se pre njega nije ilo i tako olakava dolazak boljima od sebe. ''A onaj kome e moda izgledati da ovo delo nije u potpunosti dovreno neka se seti da su mudri ljudi za prve pisce u kojoj mu drago materiji ili predmetu uvek imali razumevanja i izvinjenja.'' I sledei svoju misao, dopisivao je neposredno: ''A moda e doi neko drugi koji e, poto je lako dodavati onome to je ve naeno, o ovoj materiji pisati i s vie obilja u stvarima i s veom elokvencijom u reima.'' Svoje namere i svoj istoriografski metod, naznaen s toliko smirenosti i skromnosti, Orbin je ipak bio primoran da proiruje i prevazilazi, u nekoliko pravaca. Istina za kojom je iao nije bila sva u knjigama, i on je morao poi za njom i drugde, gde god je mislio da e je nai. Tako je u tkivo svog istorijskog kazivanja upredao najrazlinije niti. Meu njima su beleke iz starih rukopisa i dokumenata, koji su mu nekako dolazili pod ruku i koje najee sada nemamo, zatim line uspomene iz ivota ili sa putovanja po naim krajevima ili po Italiji, pa onda saznanja to ih je sticao neoekivano iz razgovora s poznanicima koje je susretao ili s prijateljima koje je voleo. Znaajnu i vrlo esto vidljivu nit predstavlja usmena tradicija, oblikovana vekovima u vidu legendi i pesama koje je sluao i koje su mu potom dolazile u seanje kada je bila re o linostima ili epizodama slovenske istorije koje su na svoj osoben nain ivele u tim legendama i u tim pesmama. Nekoliko puta Orbin se pozvao i na slubene knjige Dubrovake Republike, pa je po tome izgledalo da je vrio i neophodne arhivske studije; u izvesnim strunim ocenama njegovog dela to se i zakljuilo, ali se ni tu nije stalo, ve su takve studije sa njegove strane nasluivane i za neke druge odeljke Kraljevstva Slovena u kojima arhivski izvori nisu dodue bili citirani, ali su mogli biti uzeti u obzir107.
107

Videti npr. u tom smislu: N. Radoji, Srpska istorija Mavra Orbinija, str.15,33,38,49,55, 60.

Sva su ta zakljuivanja ipak bila prebrza i za njih, po naem oseanju, nema osnova. Kada se zna kako je dubrovaka vlada ljubomorno bdela nad tajnama svojih arhiva a to je poznato i kada se ima u vidu jo i s koliko ih je opreza i s koliko bojazni otvorila istraivakoj radoznalosti vlastelina i dominikanca Sara Crijevia, pa je posle Crijevieve smrti njegove spise ipak podvrgla svojoj sumnjiavoj cenzuri, smelo je i pomisliti da bi ona u ova teka i opasna vremena dopustila benediktinskom kalueru iz najniih drutvenih redova, nikad dovoljno jasnom u namerama, i nikad predvidljivom u postupcima, da lista po njenim dokumentama i ulazi u najskrivenije zakutke njenih misli, ak i ako je njegovo traenje okrenuto vekovima odavno prolim. S druge strane, da li bi za takva traenja i sam Orbin naao vremena, volje i smisla, ak i da su mu za njih mogunosti i pruene? S obzirom na ivot koji je vodio i na urbu s kojom je radio, negativan odgovor gotovo je nesumnjiv. Drugi pravac u kome je Orbin poao dalje od svojih proklamovanih namera i od opisanog svog metoda jo je od vee vanosti. Ne na jednom mestu i ne u jednom sluaju on nije, iako je to obeavao, ostao kod pukog prenoenja vesti iz tuih knjiga, bez vlastitog uea, bez linog odnosa i bez sopstvenog suda. Mnogo puta on je prema vestima naenim u knjigama imao neke svoje rezerve, i njih je eleo da itaocu stavi do znanja; najee je to inio pomaui se opreznim stilskim dodacima koji su reenicama oduzimali svaku sigurnost i inili ih sasvim uslovnim; ti su dodaci: ''kako bi drugi hteli'' (come altri vogliono), ''kako neki kau'' (come alcuni dicono), ''kako neki hoe'' (come alcuni vogliono), i mnogi drugi i slini. Ali kao to su pomne i tanane analize Orbinovog dela pokazale, ima u njemu ba i prave istorijske kritike, i ne jednom, i ne od najnie vrste108. Kada je kao istoriar bio nadahnut i kada je njegovo razmiljanje zaronilo dublje, Orbin je umeo da prui reite primere svog kritikog smisla i svog finog istorijskog rasuivanja. 3 0

108

Isto, 41, 52, 63 itd.

Ni visoko i glasno istaknutog svog principa koji ga je obavezivao na bezuslovno sluenje istini nije dubrovaki istoriar mogao da se dri svaki put i u svemu, nije ga se mogao drati ni u nekim stvarima vrlo bitnim. Ogreenja o istinu i pogreaka ima u Kraljevstvu Slovena doista tuta i tma, i srazmerno je lak posao, mada nije i neuzbudljiv na neki svoj nain, loviti ih iz strane u stranu. Ali nije re o netanostima takve vrste, proisteklim iz toga to su izvori bili oskudni ili nedovoljni, to su autori kojima je pisac poverovao bili nepouzdani i ravo obaveteni, ili to je sam Orbin radio svoj posao nebriljivo i nedovoljno sabrano. Re je o neistinama drukijim, kojima su razlozi vie idealni i vie plemeniti, ali koje zato ipak nisu prestale da budu neistine. Orbin ne pie nepristrasnu i objektivnu, ve angaovanu i zainteresovanu istoriju; on hoe da njegova knjiga bude beskrajno poneseni i egzaltirani hvalospev ''slovenskoj naciji'' i njenim vrlinama, herojskim, moralnim, intelektualnim; njom bi on eleo da pred oima romanskih i germanskih italaca, od neprijateljstva namrtenim, ali zadivljenim, razvije iroku i epsku sliku prolosti pune podviga, slave i trijumfa, nedovoljno cenjenu i nepoznatu jedino zato to slovenski narodi, neprekidno zabavljeni ratovima, nisu imali nikoga da je islika i ispie; Kraljevstvo Slovena treba da najzad tu sliku prui ''za ukras itave slovenske nacije'' (per ornamento di tutta la natione slava). Kada se ciljevi ovako izaberu i kada se oni unapred na ovaj nain definiu, neizbeno je da na putu do njih svi postupci i sva sredstva ne budu u skladu s naelima kritike istoriografije. Kad god mu to zatreba i kad god bi njegova vizija time dobila u privlanosti a njegova koncepcija u snazi, Orbin je spreman da izvore ita i tumai sasvim slobodno, ak i proizvoljno, da autore navre da kazuju ono to im ni na pamet nije padalo da kau, da svedoanstva prekraja po volji i s udesnom lakoom, da u pomo priziva svakovrsna doseanja i najsmelije kombinacije, da nagaanja prikazuje kao osvedoene injenice i da pribegava magijskom dejstvu etimolokih spekulacija, iji je dokazni efekt utoliko snaniji ukoliko je ingenioznost u njihovom smiljanju bila vea. U svemu tome, Orbin nije nipoto usamljen: pre njega, istovetno su postupali humanisti, nai kao i strani, i do poslednjih godina XVI veka ve je u tom pogledu postojala itava jedna tradicija: Kraljevstvo Slovena samo je karika u dugome lancu koji poinje igorievim spisom ''O poloaju Ilirije i grada ibenika'' (De situ Illyriae et civitate Sibenici), a nastavlja se Pribojevievim govorom ''O poreklu i uspesima Slovena'' (De origine successibusque Slavorum); ali i istoriari Orbinovog, pa i docnijeg, vremena ne bi imali ta bitno da prigovore takvom postupanju u istorijskom poslu: nije li i vie od jednog stolea posle Kraljevstva Slovena jedan od njih, Dubrovanin Ignjat urevi., bezmalo na isti nain radio svoje najvee, a prema vlastitom uverenju i najznaajnije, delo ''Ilirske starine'' (Rerum Illyricarum antiquitates)? Orbinovo ''slovinstvo'', koje je klju za shvatanje njegovog dela i sigurno najsutinskija komponenta njegove istoriografske koncepcije, nije, prema tome, uvek i u potpunosti izrastalo sa vrstoga tla injenica; isto toliko, ako ne i vie, bilo je u njemu mate i zanosa, lepih ali nestvarnih patriotskih snova i nadahnute poezije. Osnovni svodovi njegove konstrukcije isto su toliko zamamni i grandiozni koliko i neoriginalni; njih je Orbin naao u Pribojevievoj humanistikoj oraciji i u spisima poljskih istoriara koje je nesumnjivo listao. Da bi se svi Sloveni mogli shvatiti kao jedna nacija, valjalo je poi od tvrdnje da su svi govorili i da svi govore istim jezikom: jezik je, po uverenjima koja vladaju u to doba, osnovni, ak i jedini, kriterijum kojim se nacije odreuju i razlikuju 109.
109

Il regno degli Slavi. 105: ''Poiche dalla antica unita del parlare si proua largamente l'unita della natione. Et quegli habbiamo per huomini della medesima natione a i quali fin dalla prima origine insieme col materno latte e conceduto il commercio della fauella." Up. i str. 170: ''Poiche e solito (come dicemmo di sopra) che dall'antica unita del parlare si suol prouar largamente l'unita della natione.''

Da bi Slovena bilo vie i da bi njihova istorija bila to slavnija, morali su se u Slovene uraunati i svi oni mnogobrojni narodi koji su bilo kada u prolosti obitavali u zemljama koje su slovenske postale tek od seobe iz prapostojbine: to je doktrina o autohtonosti slovenskog ivlja na prostorima koji su sada njihovi. A da bi velika i slavna njihova istorija tekla od to ranijeg trenutka ovekove sudbine, 3 1

rodonaelnici slovenskog plemena nali su se u jednome od Nojevih sinova, kao to se za poetak slovenske rei uzela pometnja jezika u vreme gradnje Vavilonske kule: to je biblijska teorija o postanku slovenskih naroda. Otuda je i sloeno i teko pitanje etimologije slovenskog imena dobilo krajnje jednostavno i lako reenje: ''ono nije postalo od drugoga do od slave, jer Sloven ili Slaven ne znai drugo do slavan'' (questo non e derivato da altro, che dalla gloria, poiche Slavo o Slavone non vol dire altro che Glorioso)110.
110

Isto, 9596.

Koliko god ova nebulozna konstrukcija bila neosnovana i nestvarna, ona je okupila razbacane delove Orbinove knjige oko jedne zajednike i jedinstvene osovine i njenom kazivanju dala je privid neke koherentnosti. Orbin ju je razvijao i ilustrovao sa zanosom pesnika, ne sa preciznou istoriara. On pie podignutom, patetinom rei i svoje pripovedanje esto prekida lirskim eksklamacijama i poetskim apostrofima. ''O Rime uzvikuje on na jednom takvom mestu111 zatitnie i gospodaru naroda, ko je to bio koji te je toliko puta liio tvojih graana i koji ih ti je u potpunosti oteo? Ovo u prolosti nije bilo doputeno Partima, ni Hanibalu Hamilkarovu, niti ikome drugome, jedino je bilo dozvoljeno nepobedivoj slovenskoj naciji. Ti, koji si imao obiaj da spasava i uva druge gradove, nisi mogao da spase niti da odbrani od Slovena samoga sebe!'' Orbinov zanos neodoljivo je prelazio i na njegove itaoce, naroito na one iz naih strana, i njegovo oduevljenje postajalo je i njihovo oduevljenje. Od njega je i potekla mona struja dubrovakog baroknog ''slovinstva'', a istoriari i pesnici koji su iroko razvili zastavu toga ''slovinstva'' njegovi su uenici i sledbenici. Meu njima je i najvei pesnik XVII veka i ''kralj lirske poezije'' Divo Gunduli. Istoriju svoga plemena on je uio iz Kraljevstva Slovena; sa njom, on je primao i usvajao i Orbinov plameni patos i njegov neizmerni ponos to pripada naciji tako monoj i toliko herojskoj. Njegovo najvee delo, koje je ujedno najvee pesniko delo nae barokne knjievnosti uopte, istorijsko-romantini epos ''Osman'', ne duguje Kraljevstvu Slovena samo svoj istorijski aparat i samo povesne injenice kojima je ispunjeno; Orbinovom spisu ono duguje i slovensku misao kojom je proeto 112.
111

Isto, 118.

Uticaj Orbinovog dela na Gunduliev epos razmatra najpotpunije rasprava Tadije Smiiklasa ''O postanku Gundulieva ''Osmana'', Zagreb, 1887, 1012.
112

Za Orbinom je Gunduli u svojoj poslanici ''U slavu visine privedre Ferdinanda drugoga, velikoga kneza od Toskane'' ushieno pevao o slovenskom narodu i o slovenskim dravama od ''dubrovake pokrajine do Ledena mrazna mora'' : sto kraljevstva gdi se uje slovinsko ime slovit sada, kijeh svijet prostran razdjeljuje, a openi jezik sklada. Kao izvanredno mona pesnika figura, Gunduli je zaetnik itave jedne literarne kole: za njim su i u ''slovinstvu'' kao i u poetskom maniru poli njegovi savremenici i epigoni, od Palmotia i Bunia do minornih stihotvoraca oko Velike trenje i do poslednjeg velikog pesnikog imena staroga Dubrovnika, Ignjata urevia. Ovako zamiljeno ''slovinstvo'' ulo je na naem tlu i u zvanini program delovanja obnovljene katolike crkve; njega su, po instrukcijama ''svete stolice'', prihvatili kao vrlo mono oruje katoliki propagandisti i misionari koji su sanjali o sveoptem ustanku porobljene raje na Balkanu i, zajedno s tim, o proirenju uticaja i vlasti rimske crkve na nova i daleka istona podruja. Ponekad se shvata i pie da je i 3 2

Orbinovo ''slovinstvo'' te vrste i toga porekla, iako e mnogo pre biti da je Rim u svoju doktrinu ukljuio ''slovinstvo'' tek pod sugestivnim dejstvom Kraljevstva Slovena. Jedno se ipak ne moe sporiti : hrianska ili jo tanije i blie katolika filozofija vrlo je znaajna komponenta Orbinovog gledanja na svet i istoriju; posle ''slovinstva'' ona se najpre i najlake u njegovom delu i zapaa. Zbog nje je, uostalom, Orbin bio na vrlo loem glasu kod pravoslavnih pisaca nekada, koji su mu, preterujui i neopravdano, pripisivali najsumnjivije prozelitske namere. Imajui u vidu vreme u kome je Orbin iveo, sredinu iz koje je potekao i red kome je pripadao, nemoguno bi bilo oekivati da on ne deli uverenje, nepomerljivo i nepokolebljivo, o bojoj promisli kao pokretau i presudnom faktoru istorije; sledstveno tome, i o bojoj kazni kao neizbenoj sankciji za opaka dela i nepravine postupke. Takva je kazna, po njegovom sudu, stigla kralja Vukaina i istrebila njegove naslednike: njima boje velianstvo ''nije dozvolilo da uivaju kraljevstvo koje nepravedno otee iz ruku njihovog gospodara koji ih iz niska roda uini plemenitim i tako velikim''113. Ali ba i nepomirljivi i uski katolicizam izbija ponekad iz Orbinovih paragrafa i odreuje njegove istorijske sudove. Jedno je takvo mesto odavno po zlu uveno; ''osim to je bio izmatik, bio je i inae opak ovek'', rei e Orbin za Vojislava Vojinovia114. Ali takvih mesta ima jo, i dosta: bosanskog bana Stefana nagovorio je njegov sekretar, a dubrovaki kanonik Domanja Bobaljevi ''da napusti grko praznoverje i prihvati rimski obred''115, dvojica od trojice glavnih bosanskih manihejaca koji su bili obraeni na katoliku veru i vraeni u krilo rimske crkve, ''koja ne moe prevariti, niti biti prevarena'', ustrajali su u katolianstvu, ''dok se trei, poput pseta, povratio na bljuvotinu''116, cara Duana, koji se inae ''lepo odnosio i prema Latinima i prema onima koji su bili katolike vere'', gurala je ponekad u zlo njegova supruga Rogozna, zvana Jelena, ''opaka ena koja je mnogo mrzela katolike''117, a despot ura Brankovi, koji je na reita i strasna nagovaranja Ivana Kapistrana da se ostavi pravoslavlja, odgovorio mudro, dostojanstveno i ponosno da ipak eli da ostane u veri svojih predaka u kojoj je proiveo devedeset godina, dao je, po Orbinu, ''oiti dokaz koliko je opasna stvar saiveti se s lanim uverenjem tako da postane druga narav''118.
113 114

Il regno degli Slavi, 279. Isto, 301. 115 Isto, 353. 116 Isto, 369. 117 Isto, 281. 118 Isto, 339.

Orbinovo gledanje na stvari ovoga sveta ima, pored ''slovinstva'' i katolicizma, jo jedno mono uporite: to je barokna filozofija opteg proticanja i prolaznosti svega ljudskog i zemaljskog. Po toj filozofiji, vie po tom oseanju, nita pod suncem nije kadro da odoli sverazornoj sili vremena i da se suprotstavi igri varljive i nestalne sree koja mone i silne u jedan tren baca u prainu i preobraava u robove, a one sa dna i iz blata uznosi do kraljevske veliine i nevienog sjaja, da i njih, kao i prve, zadri tamo jedino dok se to njoj prohte. Sva ovekova prolost nije drugo do beskrajno i vrtoglavo menjanje scena, koje udeava i razmeta po svojoj ydi onaj neumitni i ravnoduni reiser to su ga prozvali Fortuna. I Kraljevstvo Slovena, koje je okrenuto prema jednom delu te prolosti i o njoj pripoveda, prepuno je primera koji o surovoj istini svedoe i koji je potvruju; svaki se od njih moe spomenuti bez biranja, ali je moda najlepi, i najreitije kazan, onaj o caru Urou, nesrenom sinu Duanovom. ''ivot ovoga vladara razmilja Orbin moe zaista da poslui kao zorni primer sree: ona ga je nekom varljivom dobrotom jo kao mladia zdravog i veoma potovanog, a da se sam nije oznojio, uzdignula tako visoko da se po bogatstvu, moi i velianstvu mogao meriti s najveim vladarima, skinuvi odjedared lanu obrazinu, ta ista srea sasvim ga je dotukla bez nekog nasilja od strane spoljnih neprijatelja i dovela do takve bede da je skoro bio prisiljen da prosi i moli u ime boje kod svojih ljudi koricu hleba i komad odela.''119
119

Isto, 271272.

3 3

Istoj misli Orbin se vraa svaki as, u raznim prilikama i na razne naine. Jednom joj daje oblik saetog aforizma: ''Srea je nestalna''120 ili: ''Srea ima obiaj da se odjednom namrgodi na onoga koga je domaloas gledala veselo''121, drugi put je razvija u sliku ili u niz slika koje se sustiu : ''Lav je ponekad bio hrana majunih crva, gvoe je razjela ra; nita nije tako postojano da se nad njim ne nadnosi opasnost ak i od vrlo malenih stvari''122; trei put je izvlai kao pouku: ''Stoga svoju sreu vrsto dri rukama, jer ona bei i protiv svoje volje ne da se zadrati.''123
120 121

Isto, 14. Isto, 122. 122 Isto, 13. 123 Isto, 14.

Gdekad je opet raspreda u duge govore koje stavlja u usta pojedinim istorijskim linostima, kakav je onaj koji je vandalski kralj Gelimir, razbijen i zarobljen od strane Grka, tobo odrao pod carem Justinijanom. Kao neki barokni pesnik iz Orbinovih dana, poeo ga je uvenom jadikovkom starozavetnog Propovednika : ''Tatina nad tatinom, i sve je tatina'', a produio ga je karakteristinom varijacijom na ovu temu : ''Ja se ne udim, uzvieni care, to vidim da sam odjednom iz sree pao u bedu, jer znam nestalnost sree, koja obiava da smrtnike uzdie i za as ih nanovo obara.''124
124

Isto, 122.

Ovoliko Orbinovo insistiranje na mislima o promenljivosti i neizvesnosti ljudske sree i o nitavnosti sveta (vanitas mundi) zbunjivalo je i poneke njegove savremenike bez mnogo sluha za barokne teme. Dubrovaki vlastelin, dominikanac i teoloki pisac Ambrozije Gueti, kome je odnekud bilo naloeno da Kraljevstvo Slovena oisti od jeretikih autora, citiranih u njemu veoma esto, brisao je zajedno sa ovima i sva Orbinova razmiljanja o srei i sudbini, ijim su udima i ijoj nestalnosti podloeni svi smrtnici, drei, bez imalo sumnje, da su ta razmiljanja jeretika i opasna isto toliko koliko i ti autori. Razume se da je pri tome odve revnosni dominikanski cenzor, koji je jedva neto bio mlai od Orbina, otiao suvie daleko i da njegove intervencije, iji su tragovi jo vidljivi po sauvanim egzemplarima Kraljevstva Slovena, nisu u Dubrovniku naile na nepodeljeno odobravanje. Njima se jo sredinom XVIII veka nije mogao dovoljno da naudi Saro Crijevi, koji je i sam bio sve to je i Ambrozije Gueti, i vlastelin, i dominikanac, i teolog, ali je bio uz to i barokna linost, i za njega pomen svemone Fortune nije znaio ni sablazan, ni jeres, ni greh. 125
Da je cenzor Orbinovog dela bio Ambrozije Gueti belei Saro Crijevi u navedenom svom delu (Bibl. Rag. III, 158). Tu je Crijevi formulisao i svoje neslaganje s Guetievim odstranjivanjem Orbinovih reenica o srei i njenoj vlasti meu ljudima: ''Sed quid in iis censura dignum plane non video. Equidem in omnium Christianorum etiam hominum, et maxime religiosorum, ore atque sermone fortunae nomen versatur, at nemo omnium est qui Numen credat fortunam, humanarumque rerum vicissitudines, felicitatem, miseriam praeter Dei optimi Maximi voluntatem, qui solus rerum dominus atque arbiter creditur, fortunae tribuat, nisi ex cormmuni loquendi usu...'' Gueti je, inae, ovek velike uenosti i poneto verziran i u istoriji: studirao je u Bolonji i Napulju, i bio je magister teologije; dubrovaki senat izabrao ga je 1609. god. za mrkanjsko-trebinjskog biskupa, a odatle je 1615. preao za biskupa stonjskog, to je ostao do smrti, 13. jula 1632; u Veneciji je 1605. tampao zbornik ivotopisa pisaca koji su pripadali dominikanskom redu (Catalogus virorum eh familia praedicatorum in literis insignium), dok mu jedno teoloko delo (Liber similitudinum et ehemplorum 1090 rro praedicatoribus) i genealogija porodice Gueti nisu sauvani.
125

Zasnovano na obilnoj grai koju je Orbin marljivo prikupio sa toliko strana i osmiljeno upravo prikazanim njegovim idejama-vodiljama, Kraljevstvo Slovena bilo je na putu da ispuni prvi zahtev barokne poetike istorije: sluilo je koristi italaca. Dubrovaki pisac, meutim, hteo je da njegovo delo bude, koliko je god moguno, u skladu i sa drugim zahtevima te poetike: itaoci su imali da u njemu 3 4

uivaju takoe. Sam je, istina i to smo videli naglaavao da je rav stilista i slab umetnik, ali njegovo priznanje ne treba razumeti kao njegovu spremnost da se unapred i do kraja odrekne izgleda koji je obeavalo shvatanje istorije kao pesnike i retorske discipline. Njegova je ambicija, potpuno sigurno, da itaocima bude zanimljiv ili barem ako to ve nije sluaj da im ne bude dosadan. Na ponekim mestima i sam to kae izrekom: sveanu ceremoniju koja se vri pri izboru korukog vojvode on ukratko opisuje ''za zabavu onoga koji ita'' (per diporto.. . di chi legge), i obrnuto, beskrajan niz sluajeva koji pokazuju kako je Dubrovnik vazda bio utoite progonjenih i bednih vrlo mnogo skrauje ''da ne bi bio dosadan itaocima'' (rer non essere tedioso a' lettori). Jo mnogo razgovetnije ova se ambicija naega autora iitava iz samog njegovog kazivanja iz elemenata koje u njega unosi i za njega izabira, i iz naina na koji to ini. Njemu je, vidi se, mnogo puta i naroito stalo da itaoca impresionira, da ga zablesne i zadivi, kako je to, uostalom, i bilo, kao cilj, proklamovano u baroknoj poetici. Zato on u svoju istoriju unosi legende i prie, koje izlae op-irno i sa slaiLju, ili je oivljuje anegdotama, gde-kad vrlo slikovitim ili sasvim neobinim; sveinu ponekog svog paragrafa on duguje narodnoj pesmi koju u tom asu ima u vidu ili je prepriava na svoj nain. Orbin zatim voli velike i spektakularne prizore, prikaze estokih bitaka, opise pojedinih mesta, razvijene portrete linosti, pitoreskne detalje, scene bleska, pokreta i pompe. On uiva da protagonistima istorijskih zbivanja stavi u usta opirne ili patetine govore koje su tobo izrekli u sveanim i dramatinim trenucima svoga ivota, a koje je, u stvari, on izmislio ili odnekud, gde su izmiljeni isto tako, samo preuzeo. Njihove uzajamne susrete on pokatkad zna do najsitnijih detalja, do dijaloga koji su vodili i do misli koje su mislili. Svoj odnos prema stvarima koje pripoveda on ne krije ni inae, ali ga ne retko i naroito naglaava, ili blie odreuje razmiljanjima u koja se uputa, sentencijama koje pravi ili poslovicama koje citira. Uprkos tolikom obilju baroknih efekata svake vrste i od svakakve vrednosti, Orbina kao pisca nije mnogo marila dubrovaka knjievna istoriografija XVIII veka; njeni sudovi o Kraljevstvu Slovena obojeni su malicijom koja je kod dubrovakih biografa veoma retka: obino oni sve svoje zemljake uznose visoko iznad stvarne njihove zasluge. Ravom utisku koji je Orbinovo delo ostavilo na njih, i ostavlja ga jo uvek, dva su osnovna razloga. Prvi je u njegovom nainu izlaganja i u njegovom rasporedu grae. Stran svakom oseanju klasine jednostavnosti i sklada, Orbin je tu ne nevet i neuredan, on je bezmalo haotian. Pletui se u digresije bez kraja i konca, on se upinje da uspostavi nekakvo jedinstvo i nastavi nit svoga pripovedanja, odavno zapoetog, pa naglo i bez neke stvarne potrebe prekinutog, obrtima najnesrenijim i sasvim providnim: ''Ali da se vratimo na stvar'', ''sada, dakle, da se vratimo na na predmet'', ''no vratimo se sad ve na izlaganje o Kotoranima'', ''no vratimo se konano na izlaganje o kralju Ostoji'', i slinim. Ignjat urevi je zato govorio da je Orbinova istorija dodue pocrpena iz mnogih autora, ali je dodavao, i s pravom, da je sve to uinjeno ''veoma nesreeno'' (satis indigeste); ovog je miljenja bio i Saro Crijevi i konstatujui za Orbinovu knjigu da je ''pisana s malo vetine'' (parum concinne descripta), rekao je samo drugim reima u sutini to isto. Drugi razlog to su ve i te stare dubrovake ocene o Kraljevstvu Slovena u ovoj meri nepovoljne bio je u jeziku kojim je Orbin pisao. Njegov je italijanski vie nego ubog i zlehud; na mahove je on u pravom smislu rei varvarski. Renik mu je sirotinjski oskudan i mrav, obrti jednoliki i esto nezgrapni, konstrukcije rogobatne i bez otmenosti. ''Kao u oveka koji se jedva neto vie no povrno dotakao italijanskog jezika'', odsekao je urevi. ''Italijanski jezik kojim se poduhvatio da pie autor je znao jedva poetniki'', sloio se, po obiaju, i Saro Crijevi. Kada su jedanput krenula u ovom smeru, procenjivanja Orbinovog posla odravala su se u njemu, ilavo i postojano, i postala su gotovo itava jedna tradicija. ''Siromah Orbin! poeo je, stoga, jedan od nadahnutih svojih paragrafa srpski istoriar Nikola Radoji, u knjizi koja je toliko doprinela da sud o dubrovakom piscu bude povoljniji i toliko isto pravedniji126 Siromah Orbin! Dok su potonji pisci, osobito dragi mu Dubrovani, ocenjivali njegovo veliko istoriko delo, oni kao da su se nadmetali u duhovitim sudovima, koji su, kako se zna, esto pakosni, a nepravini uvek. Orbin je, meutim, zasluio vie dobre volje, i to ne samo zbog svojih namera, koje svi koji su o njemu ozbiljno pisali visoko cene, nego i zbog rezultata svojih naunih napora, koji se, istina, nisu uspeli do visine ravne njegovim 3 5

rodoljubivim eljama. A po prostranstvu i po dubini uticaja na potonji nauni razvitak veina otrih kritiara Orbinijevih daleko su zaostali za njim.''
126

''Srpska istorija'' Mavra Orbinija, 11.

3 Sve je, razume se, tano u tim starim ocenama Kraljevstva Slovena: to je knjiga ravo komponovana i jo gore pisana, odve esto nepouzdana u svojim informacijama i uvek nekritina po svome metodu. Pa opet, uticaj koji je ona izvrila na svetsku i nau istoriografiju i na svetsku i nau knjievnost od samoga asa u koji se pojavila pa tako rei sve do danas tako je zamaan i toliko dubok da jo uvek nije dovoljno objanjen, niti je u punoj meri sagledan. I ne samo da nisu pohvatana sva njegova tanana strujanja, koja obino i jesu skrivena i teko uoljiva, ve nisu prikupljene ni sve injenice koje se utvruju bre i do kojih se dospeva lake. Do sada naena objanjenja tome uticaju bez tekoe se daju nabrojati ukratko. Orbin je sa svojim delom doao u vreme kada se, u svetu, odjednom pojavilo krupno interesovanje za slovenske stvari, i kada su se, kod nas, poele zainjati nade u bolju budunost. Svetu je Orbin, prvi od svih, ponudio obilje i irinu svojih obavetenja o istoriji Slovena, na jednom jeziku koji se onda razumevao i itao bezmalo svuda. A pred naim itaocima, on je razastro blistave prikaze negdanje veliine, heroizma i slave i nagovestio monumentalne obrise budunosti. Sigurno je da Orbinov neslueno krupan uticaj ima, uz ove, jo i mnoge druge razloge, koji su ga pripremili i na koje se on oslonio. Orbinov vizionarski zanos, koji se na trenutke preliva u poeziju, istina sirovu, ponegde i rustinu i na svoj nain naivnu, ali doivljenu i iskrenu, a zatim i polifonost njegovog kazivanja, bogato ornamentovanog i barokno dinaminog, morali su biti od isto toliko snanog dejstva na svoje itaoce u prolim vekovima. Zahvaljujui tim svojim svojstvima, Orbinovo delo postalo je kod nas ne samo udbenik slovenske istorije ve i udbenik slovenskog patriotizma. Od Jakete Lukarevia i Diva Gundulia njega koriste istoriari i njime se nadahnjuju pesnici. Prvome je Kraljevstvo Slovena odlino posluilo kao izvor za ''Obilni izvod iz dubrovakih anala'' (Copioso ristretto de gli annali di Rausa, 1605); drugi je po njemu radio mnogobrojne strofe svog nedovrenog eposa Osman, preuzimajui od Orbina ne samo povesne injenice i ne samo sauvanu tradiciju o srpskim srednjovekovnim vladarima ve i itavu koncepciju slovenske istorije, koja se, onako velianstvena i vizionarska, bez ostatka ulila u njegovo oseanje sveta i istorije. Puni i iscrpni prikaz svekolike sudbine Kraljevstva Slovena, iz koga su, kao to je jednom tano 127 reeno , generacije ''uile o prolosti naeg naroda'', zahtevao bi prostor cele jedne knjige; ovde se stoga mora ostati na ovlanom pomenu glavnih njenih etapa.
Jovan Dui, ''Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i Katarine I. Grof Sava Vladislavi'', Beograd-Pitsburg, 1942, 302.
127

Najranije od njih vezane su, kao to je i razumljivo, za Orbinov Dubrovnik. Jo za ivota Gundulievog, a moda i pod njegovim uticajem, barokni dramatiar Dono Palmoti iz grae o legendarnom osnivanju Dubrovnika koju je naao u Orbinovom prevodu Letopisa popa Dukljanina nainio je pompeznu melodramu ''Pavlimir'', koju je druina pozorinih amatera to su se nazivali ''Isprazni'' prikazala svojoj publici ''prid dvorom'' 22. februara 1632. godine. Jo je neobiniji odjek Kraljevstvo Slovena dobilo u delu Orbinovog i Palmotievog savremenika Martina Rusia. Ovaj dubrovaki franjevac128, boravei u Madridu etrdesetih godina XVII veka, sroio je i tampao knjigu ''Kratki kompendijum slavne nacije itavog-ilirskog jezika'' (Breve compendium nationis gloriosae totius linguae illyricae), koju je posvetio uspesima i slavi Jerolima Maibradia, zapovednika panske flote pod Filipom IV, panskog markiza i viteza Svetog Jakoba, kao i hvali nekih drugih svojih Dubrovana istaknutih u panskoj slubi129. 3 6

Rusi je rodom iz Stona, a u svome redu bio je propovednik, lektor teologije i dva puta definitor; kada je 27. aprila 1660. umro u Dubrovniku, imao je vie od sedamdeset godina. O njemu vid. Benvenutus Rode, Necrologium Fratrum Minorum de Observantia provinciae S. Francisci Ragusij, Ad Claras Aquas (Quaracchi), 1914, 49, kao i dela koja su tamo navedena.
128

Puni naslov te knjige, tampane u osmini na 69 strana, glasi ovako: BREVE | COMPENDIUM | NATIONIS GLORIOSAE | TOTIVS LINGVAE | ILLYRICAE; | IN QUO BREVITER ORIGO | ipius Nationis otenditur, extenio eius copioa; | Reges fidei Catholicae totius Dalmatiae, Bonae, Seruiae, atque Rasiae, quos habuit: in. fine vero ub | umbra. Aquilae magnarum alarum Republica | Raguina feliciter quomodo moratur. | EX QVO DELECTATIONEM, | voluptatem, atque vtilitatem maximam, de | Antiquitate huius Nationis Catholicus | percipiet Lector. | AVCTORE P. MARTINO ROSA, | Ordinis Min. de Oberuantia, Sacrae | Theologiae profeore, | CUM LICENTIA. MATRITI. | Ex Typographia Francici. Martinez, anno 1638.
129

Sve pesme koje predstavljaju osnovni sadraj njegove udne knjige i koje govore o ''poreklu slavne nacije'' (Origo Nationis Gloriosae), o njenom irenju (Extensio Nationis Gloriosae) i o njenoj slavi (In laude Nationis Gloriosae), zatim o Dalmaciji, Srbiji i Rakoj (De Dalmatia, Servia & Rassia), o Bosni (De Bosna Argentina) i o Dubrovakoj Republici (De Republica Ragusina), nisu drugo do parafraze i versifikovanje Orbinovog teksta; Orbinovo delo neprestano se i citira, na marginama, kao njihov izvor. Ambiciozni autor obeavao je galantno svom ''katolikom itaocu vrhunsko zadovoljstvo, uivanja i korist (delectationem, voluptatem atque utilitatem maximam), ali je uspeo da mu prui tek jedan bedan' ili jo tanije komian sastav, za koji je teko rei ta mu je nesrenije i gore: jezik, koji je skoro varvarski, stil, koji je neuglaen i nezgrapan, versifikacija, koja je dozlaboga rapava, ili kompozicija, koja je sasvim smuena?130
U svojoj oceni ovog stihotvorca i njegove doista loe knjige Saro Crijevi bio je upravo surov: ''Litteratus ne fuerit homo prorsus ignoro; at certe inter poetas, quod maxime optavit, nullum, me judice, locum meretur... Opus, ut quod res est condide fatear, ineptissimum est. Stylus non modo a poeticae artis legibus abhorrens, sed nec prosae affinis est, verba semibarbara, metrum rigidum, molestum, ingratum; res quae ibi narrantur vel levissimae sunt, vel a veritate prorsus alienae...'' (Bibliotheca Ragusina, III, 9899).
130

Izvan Orbinovog Dubrovnika, Kraljevstvo Slovena rasprostiralo je svoj uticaj u sve irim koncentrinim krugovima. U Boki Kotorskoj Orbinov je sledbenik ''primas srpski'', istoriar, pesnik i rodoljub Andrija Zmajevi, koji je u mnogome poao njegovim tragom kompilirajui, krajem XVII veka, svoj voluminozni spis ''Drava sveta slavna i kreposna crkovnog ljetopisa''. U Splitu, ''vlastelin splitski i trogirski'' Jerolim Kavanjin, upliui u barokni mozaik svoje ''velopjesni'' ''Povijest vanelska bogatoga a nesrena Epulana i ubogoga a estita Lazara'' svakovrsne epizode, a izmeu njih i one o Vladimiru i Kosari, o Nemanjiima i svetome Savi, o knezu Lazaru, Kosovu i Kraljeviu Marku, o Dubrovniku, njegovoj prolosti i njegovim slavnim ljudima, na mnogo je mesta ''upravo versificirao'' dubrovakog benediktinca131.
131

Josip Aranza: ''Jerolim Kavanin (Cavagnini)'', Stari pisci hrvatski XXII, 1913, str. XVI, nap. 1.

U Makarskoj iz Orbinove istorije iroke pregrti pesnikih tema i povesnih informacija zahvata Andrija Kai Mioi (''Starac Milovan''), koji sa svojim ''Razgovorom ugodnim naroda Slovinskoga'' (1756, 1759) ima ambiciju da nepouzdanu re narodnog pevaa zameni ili ak i istisne pesmama koje sam smilja u duhu guslarske tradicije ali i zasniva na istorijskim injenicama. U Hrvatskoj Orbinovi su dunici Juraj Ratkaj, u ijem dosta nekritinom i legendarnom ''Seanju na kraljeve i banove kraljevina Dalmacije, Hrvatske i Slavonije'' (Memoria regum et banorum regnorum Dalmatiae, Croatiae et Slavoniae, 1652) ima vidnih refleksa iz Kraljevstva Slovena, i Pavle Riter Vitezovi, ija je Stematografija (Stematographia sive armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio, 1700) neizbeno morala preuzeti grbove iz istorije dubrovakog benediktinca; Vitezovi se Orbinovim delom koristio i radei na 3 7

svom spisu ''Serbia illustrata'', koji mu je zatim ostao netampan, a poznat je i jedan njegov izvod iz Kraljevstva Slovena koji je nainio za sebe i u praktine svrhe. U Hrvatskoj je, osim toga, u toku XVIII veka izraen i jedan latinski prevod celog Kraljevstva Slovena, namenjen verovatno onom krugu italaca koji je tee, ili nije nikako, mogao razumevati italijanski jezik. Taj golemi trud isusovca ure Barjaktarija nije nikada naao izdavaa, ali je potovalaca i ljubitelja imao ipak, i njihovi se uredni i kaligrafski prepisi ove latinske verzije jo susreu po naim bibliotekama132.
Tomo Mati: Barjaktarijev latinski prijevod Orbinijeva ''Il regno degli Slavi''. Historijski zbornik III, Zagreb, 1950, 193197.
132

itaocima u Srbiji Orbinova istorija takoe nije mogla ostati nepoznata; ovdanji istoriari posezali su za njom i onda kada su se, inae, bespotedno obarali na njenu stvarnu, ili samo tobonju, katoliku pristrasnost. Pretpostavljeno je u jednoj prilici, na alost bez konanih dokaza, da je ve patrijarh Pajsije, u XVII veku, poznavao Kraljevstvo Slovena i da je u itije cara Uroa uneo poneto iz njega133. Ali ako se jo moe dvojiti da li je rodoljubivi i knjigoljubivi patrijarh bio kadar da ita Orbinovu istoriju, za grofa ora Brankovia sumnji u tom pogledu ne moe biti nikakvih. Na mnoge stranice svojih Hronika on je uvrstio parafraze ili pak doslovne prevode iz Kraljevstva Slovena, koje je i znao i itao134.
O toj pretpostavci Ilariona Ruvarca i o mogunostima koje su u njoj vid. N. Radoji, Srpska istorija Mavra Orbinija, 71.
133 134

Isto, 7173.

Neuporedivo se vie Mavro Orbin poeo itati u istonim stranama i u redovima pravoslavnih italaca, ruskih, srpskih i bugarskih, od kako je 1722. u Petrogradu ugledao sveta prevod Kraljevstva Slovena, to ga je priredio ''grof raguzinski'' i diplomata ruski, Srbin Sava Vladislavi; od tada je i uticaj tog dela ovamo postao trajniji i dublji. Vladislaviev prevod, mora se rei, sasvim je svojevrstan, po mnogo emu. To zapravo i nije pravi prevod, ve izvod i skraena verzija Orbinovog spisa, po i:zboru i linom nahoenju prevodioca. Svojevrstan je, ne manje, i jezik u koji je Kraljevstvo Slovena na ovaj nain preneseno: to je neka neobina meavina ruskog, srpskog i crkvenoslovenskog. Vladislavi je, najzad, jo u jednome nainio neoprostivu zbrku : Mavro Orbin kod njega je postao Mavrourbin (Mavrourbin) i pod tim nakaznim imenom je dubrovaki autor ostao vrlo dugo poznat u istoriografiji ovih krajeva135.
Puni naslov Vladislavievog prevoda, na kome on nije nigde potpisan, zahvata itave dve strane i glasi ovako: KHIGA | ISTORGRAI | POATI IMENE, SLAV, I RAZIRENI | NARODA SLAVNSKOGO, | I ih Carei i Vladthlei pod mnogimi imnami, | i so mnogimi Carstvimi, Korolevstvami, | i Provincimi. | Sobrana iz mnogih knig Istorieskih, rez | Gospodina Mavrourbina Arhimandrita Raguskogo. | V kotoroi opisuets poatie, i dhla vshh naro- | dov, bvih zka Slavenskago, i edinogo otee- | stva, hot nnh vo mnogih Carstvih rozshlis | rez mnogie voin, kotore imhli v Evroph vo|Azii, i vo Apikh Razireni ih Imperi, i drevnih | obaev, v raznh vremenah, i poznanie vhr, | Hrista Spasitel, pod mnogimi Vladhtelmi. | PEREVEDENA SO ITALIANSKOGO NA | ROSSISKOI ZK.| i Napeatana povelhniem | I VO VREM SASTLIVAGO VLADhNI | PETRA VELIKAGO, | IMPERATORA I SAMODERCA VSEROSSIISKAGO, | i prota, i prota, i prota. | v Sanktpeterburgskoi Tvpografii, 1722 godu, | Avgusta v 20 den.
135

Po Brankovievim Hronikama i po Vladislavievom prevedenom izvodu, i samo po njima, Orbinovo delo poznavali su srpski istoriari XVIII i prve polovine XIX veka, poev od Vasilija Petrovia i Jovana Rajia, naovamo. Uticaj koji je Mavro Orbin tim putem na njih izvrio i udeo koji je on, tako, imao u stvaranju srpske istoriografije XVIII veka, poznati su i dovoljno istraeni. Isto je tako poznata, i potpuno 3 8

objanjena, i ona tako udna, ali i veoma karakteristina Rajieva omaka: naavi kod Brankovia, u Hronikama, pomene istoriara Orbina, i itajui kod Vladislavia, u Knjizi istoriografije, da joj je pisac Mavrourbin, on je, u neshvatljivoj urbi, od toga nainio dve posebne i razliite linosti, Orbina i Mavrourbina!136
136

O tome vid. opirnije: N. Radoji, Srpska istorija. Mavra Orbinija, 78.

Posredstvom Vladislavievog izvoda, i blagodarei njemu, Kraljevstvo Slovena imalo je odjeka i u bugarskoj istoriografiji XVIII veka. Orbinov prikaz bugarske istorije, koji je u njegovoj knjizi zahvatio blizu osamdeset velikih strana, a koji je Vladislavi skratio barem na polovinu, upotrebio je kao izvor, i izvor veoma znaajan, Pajsije Hilandarski, dajui, u toku 1762. godine, konaan oblik svom znamenitom delu Istorija slavenobulgarskaja. Ali hilandarski monah, koji je ''jedan od najzaslunijih pionira bugarskog duhovnog i nacionalnog preporoda u XVIII i XIX veku'', imao je svoju koncepciju istorije i svoj ugao gledanja; ta je koncepcija bila u sutini jo srednjovekovna, a taj je ugao gledanja bio iskljuivo bugarski. Preuzimajui iz Kraljevstva Slovena uglavnom samo injenice, koje je opet upotrebljavao i razumevao na svoj nain i u skladu sa svojim potrebama, Pajsije nije imao sluha za ono to je nazvano ''baroknim slavizmom'' i nije pokazivao ni mrvice oseanja za ono to je, ne manje duhovito, prozvano ''slovenskim barokizmom''. Drugim reima, bez uticaja je na njega ostao Orbinov iroki duh ''slovinstva'', koji je kao jednu porodicu oseao skup svih slovenskih plemena i kome je podjednako na srcu leala slavna prolost svakoga od njih; Pajsije je bio vatreni i podosta iskljuivi Bugarin, i ve samim tim postavljao se odbojno prema istorijskoj i nacionalnoj koncepciji ''slovinstva'', u kojoj je sigurno gledao opasnu i sa zadnjim namerama smiljenu ujdurmu prevarnog ''Latina'' i zavodljivog katolikog agitatora ''Mavrubira''. S druge strane, sa svojom vie nego skromnom istoriografskom i literarnom kulturom Pajsije isto tako nije mogao pokazati vie ukusa za barokni sjaj i pompu Orbinovog kazivanja, koje nije razumevao i koji su se, uostalom, u Vladislavievom izvodu izgubili skoro bez traga 137.
137

U pravom obilju napisa o Pajsiju Hilandarskom i o njegovome delu najneposrednije je okrenuta pitanju odnosa Istorije slavenobolgarske prema Kraljevstvu Slovena rasprava Artura Kronije (Cronia), pod naslovom Il ''Regno degli Slavi'' di Mauro Orbini (1601) e la ''Istorija slavenobolgarskaja'' del monaco Paisi (1762), tampana u Rimu 1940. u okviru kolekcije ''Pagine di cultura bulgara. Edizione della rivista ''Bulgaria'' 2. U toj izvrsnoj raspravi italijanski slavista precizno je odredio prisustvo Orbinovog Kraljevstva. Slovena u Pajsijevoj Istoriji; ali isto tako on je, prvi put u naunoj literaturi, delo dubrovakog benediktinca posmatrao i prosuivao kao tipino baroknu istoriografsku i literarnu tvorevinu, to ono u punom smislu rei i jeste.

to se tie prodora Kraljevstva Slovena u zapadnoevropsku istoriografiju, odavno se zna, i s pravom istie, da je najraniji i presudni korak u tom smislu nainjen 1680. godine delom znamenitog Dikana Historia Byzantina duplici commentario illustrata. ''U svetsku istoriografiju, najviega ranga, uveo je Orbinija i Lukarija, ali naroito Orbinija, niko manji nego veliki francuski vizantolog Karlo Dikan, koji je u svojoj Vizantijskoj istoriji obradio i srpsku prolost u obliku niza srpskih rodoslova 138.''
138

H. Radoji, Oblik prvih modernih istorija, 10.

Iz analiza N. Radojia vidi se da je za nau istoriju Orbin Dikanu bio osnovni izvor, 139 to je sasvim logino s obzirom na ondanje stanje jugoslovenske i svetske istoriografije, ali to je isto tako retka i naroita ast, koja nije u pravoj srazmeri s realnom vrednou Kraljevstva Slovena. Na Orbinovu knjigu bio je u prvom redu, i bezmalo jedino, upuen i italijanski diplomata, ratnik i istoriar Luii Ferdinando Marsili kada je u okvirima ire zamiljenog istorijskog dela o ugarskoj istoriji (Monarchia Hungarica) izlagao i istoriju naih zemalja Bosne, Srbije i Hercegovine140.
139

Isto, 1011.

3 9

U podnaslovu Marsilijevog spisa obeava se, dodue, da e biti rei i o prolosti Hrvatske, Slavonije i Temivarskog Banata, ali tih delova u spisu nema (N. Radoji, Oblik prvih modernih srpskih istorija, 14).
140

Marsilijevo delo, nastalo po prilici oko 1699. godine, nikada nije tampano, ali se uvalo u raskonom rukopisnom kodeksu, i prema uverljivoj pretpostavci Nikole Radojia, koji ga je kritiki prouio, nije ostalo nepoznato, u svoje vreme, krugovima uenih Marsilijevih prijatelja. U najnovije vreme, meutim, skrenuta je panja na jo jedan, i znatno raniji, uticaj koji je, eventualno, Kraljevstvo Slovena izvrilo u svetskoj istoriografiji. Napomenuto je, naime, da je Orbinovo delo, koje je tampano 1601, lako moglo da bude jedan od izvora izvanredno pisane, znamenite i voluminozne Opte istorije Turaka (The General Historie of the Turkes), engleskog istoriara i knjievnika Riarda Noliza (Richard Knolles, 15501610)141. Nolizovo delo, koje su tako voleli i toliko visoko cenili Donson i Bajron, izdato je dve godine posle Orbinovog dela, a tampano je, dopunjeno i preraeno, jo jednom za pieva ivota, 1610. godine. Ostaje kao zadatak daljih traenja da se tek ustanovi u kojoj je meri Noliz poznavao Kraljevstvo Slovena i u kojoj je meri ono ulo, ako je ulo uopte, u materiju njegove Opte istorije Turaka142.
Vojislav M. Jovanovi, ''Antonio of Ragusa''. Engleska drama ''ekspirova vremena iji je glavni junak Dubrovanin?'' Borba, 3. septembra 1967.
141

O Nolizu i nekim odeljcima njegovog dela koji se tiu nae istorije pisao je u poslednje vreme Milo Crnjanski u nekoliko novinskih lanaka (Noulz o Kosovskoj bici, NIN, XIV, 12. juli 1964, br. 705; Noulz o Despotu uru, NIN, XIV, 19. juli 1964, br. 706). Ako se sme suditi po navodima iz Nolizovog dela koje je tom prilikom saoptio Crnjanski, pretpostavljeni Orbinov uticaj na engleskog istoriara bie dosta skriven prvom pogledu, a moda i nevelik po opsegu.
142

Preko Nolizovog dela, ako se tragovi Kraljevstva Slovena u njemu jedanput budu i dokumentarno utvrdili i izdvojili, mogu je bio Orbinov uticaj u jo jednoj sferi engleske kulture XVII veka. To je bogati i aroliki svet elizabetinske drame. Za jednu od tih drama, za tragediju u pet inova vie nego skromne literarne vrednosti koju je 1610. godine pod naslovom ''Srani Turin'', ili ''Murat I'' napisao ondanji magister filozofije i minorni pesnik Tomas Gof (Goffe, 15911629), a prikazali su je studenti koleda Krajst er u Oksfordu 1616, naeno je da je svoj predmet i itavu grau uzela iz Nolizove Opte istorije Turaka143.
Na Gofovu tragediju o kojoj je re prvi je u nas skrenuo panju Vojislav M. Jovanovi lankom Srpska istorija na engleskoj pozornici u vreme ekspirovo, tampanim u Srpskom knjievnom glasniku, 1921, n. s. II, str. 558560. Posle ju je i detaljnije prikazao i analizovao Vladeta Popovi u radu Engleska drama i srpska istorija, Srpski knjievni glasnik, 1922 (pretampan u knjizi: Kroz englesku knjievnost, Beograd, 1929).
148

Engleskih drama o pojedinim linostima i dogaajima iz nae istorije bilo je u ovo doba vie, a njihovi autori obino su istorijsku materiju za njih crpli iz Nolizovog dela ili iz slinih ''turskih istorija'' koje su se pojavljivale u one decenije. Da li je, moda, i za njih poetak niti vodio iz Kraljevstva Slovena? Jo je jedna krupna zagonetka vezana za eventualnu Orbinovu prisutnost u dramskoj poeziji engleske renesanse. Ako bi, kojim sluajem, ona bila reena u smislu u kome se pretpostavilo, bila bi to najvia slava i sam vrhunac svetskog zraenja Kraljevstva Slovena: Orbinovo delo ona bi dovela u neposrednu blizinu ekspirovog genija. Poznati vizantolog Anri Gregoar izneo je, pre tridesetak godina, smelu hipotezu po kojoj osnovni elementi fabule u divnoj ekspirovoj drami ''Oluja'' (The Tempest) vode svoje poreklo ne iz ''Lepe Sideje'' (Die schne Sidea) nirnberkog pesnika Jakopa Ajrera (Aurer), ni iz etvrte prie ''Zimskih noi'' (Noches de Invierno), zbirke novela panskog pisca Antonia de Esklava (de Esclava), kako se uzimalo do tada, a uzima se stvarno jo uvek, ve iz nene povesti o Vladimiru i Kosari iz Letopisa popa Dukljanina, koji je Mavro Orbin u svome prevodu na italijanski jezik u celini uneo u Kraljevstvo Slovena. Gregoar, razume se, ne tvrdi da je ekspir neposredno itao Orbinovo delo i da se 4 0

tamo nadahnuo za svoju dramu; on veruje da je na grai iz Kraljevstva Slovena morala nastati neka italijanska novela, sada nepoznata i zaboravljena, i da je upravo ona bila zajedniki izvor i Ajrerovom komadu, i Esklavinoj prii, i ekspirovoj drami144.
144

Henri Gregoire, The bulgarian originis of ''The Tempest'' of Shakespeare, Studies in Philology, 1940, XXXVII, str. 236256.

Gregoarova hipoteza nije bez sugestivne drai i moda je doista otkrila zrno istine: ljubav lepe ekspirove Mirande i napuljskog kraljevia Ferdinanda, koga je zarobio njen otac Prospero, u svojim osnovama ima jakih i neospornih slinosti s ljubavlju Samuilove keri i zarobljenog zetskog vladara. Stoga ona svakako zasluuje da joj ekspirolozi, a u prvom redu nai, kod kojih je zaudo prola neopaeno, ukau dunu panju i da pou dalje po tragovima koje je ona naslutila; nai utoliko pre, to bi izvesnosg do koje bi moda ti tragovi doveli znaila ne malu ast za jugoslovensku kulturu uopte. Ko bi, meutim, znao kakva nam sve iznenaenja te vrste, a moda i tog domaaja, tek predstoje kada se velika i jedva naeta tema o strujanjima i podsticajima koji su potekli iz Orbinove knjige u svet jednom bude izuila bolje i istraila vie?! 4 Poezija, kao i lepa knjievnost uopte, nisu mogle trajnije privui Mavra Orbina; njima se on nije bavio. Bez sumnje, nekog osobitog smisla nije za njih ni imao, pa sve da je i hteo nikada ne bi bio kadar da kao pesnik dostojno nastavi onde gde su smrt i starost zaustavile njegovog starijeg sabrata Mavra Vetranovia. Nije se, ipak, zadrao ni na samoj istoriji: osim nje, ogledao se jo i u teolokoj literaturi. To je opet bio jedan vid erudicije kome su se benediktinci priklanjali oduvek i s posebnom revnou, borei se, i na taj nain, za Boga i za due, svoje i one svojih vernika. A onda, i samo vreme trailo je, i na sve strane sticalo, teoloke pisce: upravo su tekle decenije kada je obnovljena katolika crkva u pravoj ofanzivi i kada je literatura koju je ona nametnula u punom cvetanju. Sav Orbinov rad na teolokoj knjievnosti vie nismo u mogunosti da pratimo: sigurno se zna za jedno njegovo delo ovoga roda, i ono je samo prevod, sa italijanskog na na jezik. Ali izgleda da je takvih dela nekada bilo vie, i originalnih, i na latinskom jeziku. Bar tako uverava jedan autoritativni svedok: Ve spominjani biograf benediktinskog reda, Mariano Armelini. On je nailazio na njih po benediktinskim manastirima u Italiji, i on je saoptio njihove naslove dodajui o svakome i poneku pojedinost vie. Po njemu, u biblioteci manastira Kava, montekasinske kongregacije, mogao se videti Orbinov spis Monako ustrojstvo (Institutio monastica), raen na italijanskom jeziku i podeljen u tri knjige, od kojih je prva imala dvadeset, druga esnaest, trea osamnaest glava; Armelini je dopisao i svoj povoljni sud o njemu: ''Za one koji ele da stupe u monaki ivot vrlo je koristan.'' Ostala Orbinova dela ove vrste uvala su se u biblioteci manastira Sveti ore Veliki (San Giorgio Maggiore), u Veneciji. Prvi je bio hagiografski i predstavljao je ivotopis onda poznatog benediktinca blaenog Nikole Pruskog (Vita B. Nicolai de Prussia), za koji se navodi ak i biblioteka signatura (signat. num. 216); pet daljih uopteno su nazvana Duhovna dela (Opuscula quinque spiritualia), ali se od njih ve tada uvao jedino prvi tom u folio-formatu145.
145

M. Armellini, nav. delo, 103.

Svim tim Orbinovim teolokim spisima kasnije su se zameli tragovi i sada je neizvesno da li e oni ikada izai na svetlo dana ili e Armelinijeva beleka ostati jedino svedoanstvo o njima. Stoga ne moe biti govora ni o tome u kojoj je meri dubrovaki pisac uspevao da bude originalan i nov u njima; a u kojoj oni predstavljaju uobiajene teoloke kompilacije kakvih je u ono vreme bilo bezbroj i svuda. Da se nije na vreme, a moda i u poslednji as, naao dareljivi mecena, ista sudbina zadesila bi svakako i jedino preostalo i poznato Orbinovo delo iz ovoga kruga, koje je u isti mah i jedino njegovo delo na naem jeziku. Kada je ono po prvi put izalo pred itaoce, Orbina ve nekoliko godina nije bilo 4 1

meu ivima, i njegovo delo su, prema rukopisu koji se sauvao, izdali drugi. To izdanje imalo je dotle itavu jednu malu istoriju i ona se s dovoljno jasnosti odslikava u njemu. Ova druga Orbinova knjiga tampana je u Rimu 1614. godine kod tampara Bartolomea Zanetija, pod naslovom dugim i opirnim, kao to su svi naslovi onoga vremena: ''Zrcalo duhovno od poetka i svrhe ivota ovjeanskom, razdijeljeno i razrejeno u petnaes razgovora, a u sto i pedeset dubija aliti sumnja poglavitijeh, uinjenijeh meju metrom i njegovijem uenikom. Istomaeno iz jezika italijanskoga u dubrovaki po D. Mauru Orbinu Dubrovaninu opatu od S. Marije od Bake od reda Sfetoga Benedikto''146.
146

U originalnoj grafiji natpisni list izgleda ovako: ZARALO | DVHOVNO | OD ROSETKA, I SFARHE | XIVOTA COVIECANSKOGA | Razdieglieno, i razreyeno u Petnaes Razgo-|vora, a u too, i pedeet dubbia, alli | ti Sumgna poglavitieh. | Vcignenieh meyu Mectrom, i gnegoviem | Vcenijkom.. | Itomaceno iz Yezikka Italianskoga u Dubrovacki po | D. Mauru Orbinu Dubrovcaninu Opattu od S. Ma- | rie od Backe, od Reda Sfetoga Benedikta | (grb porodice Sladoevia) | V RIMV, Polak Bartolomea Zanetta. 1614. | Po Dopuctenyu od Staricinne.

Osnovni njen tekst zapremio je tri stotine dvanaest strana male osmine, koje su i jedino paginovane; ali u njoj ima i puno propratnih tekstova, Orbinovih i tuih, koji su zauzeli trinaest nepaginovanih strana na poetku i dvadeset i etiri, isto tako nepaginovane, strane na kraju. Kako se Orbin nije mogao brinuti o svojoj knjizi, za nju se, na molbu Rada Sladoevia, pobrinuo poznati barokni pisac Bartuo Kai, jezuita sa Paga, dugogodinji misionar na Balkanu i u Dubrovniku, i linost velikog poverenja rimske Propagande; On je ''Zrcalo duhovno'' konano sredio za tampu i dao mu oblik koji ima: udesio je njegov pravopis usklaujui ga s vlastitim pravopisom, i ispravio je njegov jezik, menjajui ga gde mu se svidelo, i najee prema jeziku svog zaviaja; on mu je dodao neke svoje tekstove i on je, kao njegov cenzor, odreen od crkvenih vlasti, potpisao imprimatur, 8. novembra 1613. godine; on je, najposle, nadgledao i njegovo tampanje.

4 2

NASLOVNA STRANA PRVOG IZDANJA ZRCALA DUHOVNOG (Rim, 1614). Teko je nai objanjenje zato ''Zrcalo duhovno'' nije tampano odmah poto je rukopis bio gotov, aprila 1606, ili zato bar nije tampano za Orbinova ivota. Nije li se, moda, Rade Sladoevi, dubrovaki trgovac koji je uenog benediktinca za ovaj posao i privoleo, posle zbog neega sporo reavao da odrei kesu i plati trokove tampe? I nije li se on to definitivno odluio tek na podsticaj samoga Kaia kada je ovaj sredinom 1613. osvanuo u Dubrovniku, na putu za Rim ''iz strana turskijeh, gde je u toku svoje jednogodinje misije, prema laskavom Sladoevievom priznanju, priveo ''mnoge poluvjernike iz tmina od nevjerstva na pravu sfjetlost od zakona sfete matere crkve rimske''? Iz pisma koje je Kaiu Rade Sladoevi uputio ''iz Dubrovnika na 20. agosta 1613'' i koje je tampano na prvim stranicama Orbinove knjige vide se motivi koji su ovog tedljivog dubrovakog trgovca vodili u celoj stvari; ti su motivi iskljuivo poboni: ''neka due bogoljubne od reenoga (tj. dubrovakoga) jezika (koji zasfe da velik dio od sfijeta obita, dio najmanji u pismijeh ima) budu kojigodi razgovor i nauk duhovni imati''. Obeavajui e platiti ''sfe to se potrati od mjedi'', molio je usrdno Kaia da s onakvim milosrem s kakvim je davao ''u onijeh stranah duhovno ednima pitje, gladnima jestojsku, slijepima vid, a klijenitima (tj. oduzetima) hodjenje'', sada dade ''na sfjetlost'' i ovu bogoljubnu knjigu. U sutini su istovetne, ali su, razume se, neto reitije iskazane, i Kaieve namere s Orbinovom knjigom. Njih tumae stihovani pozdrav itaocima (tivnikom Bartolomeo Kai Bogdanii od reda Drube Jezusove pozdravljenje), sroen u Rimu 25. marta 1614, i pismo Sladoeviu (Uzmnoitomu i plemenitomu gospodinu Radi Sladoeviu pridrago pozdravljenje), upravljeno ''iz Rima na 20. novembra 1613''; oba ta teksta Kai je stavio takoe na poetak Zrcala duhovnog. U svojim rogobatnim dvanaestercima Kai je pokuao da pomou tipino barokne retorike itaoca privoli na itanje ove dragocene knjige, koja ui vrlini i bogougodnom ivljenju: Ako udi znati ljeposti zrak prave, srce sad obrati u knjige priblage. Zrcalo duhovno zlato i dragi kamen kae nam duboko u dui na zlamen, zlamen od sfjetovnijeh tatina ispraznijeh kae u alostijeh od ljudi varanijeh u to se obraa sfjetovno gospostvo, kako se prevraa u bitje priprosto. Pravedni se vide sunanom sfjetlostju nareeni lipe neg nebo ljepostju; grenici grdiji od iste grdobe, jere su gnusniji od iste gnusobe; oni se vesele u rajskomu dvoru, ovi se dresele u paklenom brlogu; onijeh su uresi kreposna njih djela, ovijeh su pogrdi neista njih dijela; vjeno jest veselje onezijem u raju, vjeno jest muenje ovezijem u paklu. tivnie, razmisli dokle vrijeme ima, Zrcalo pomisli to kae da prima. Jo odreenije je o utilitaristikoj svrsi Zrcala duhovnog Kai govorio u pismu Sladoeviu; samo zbog te svrhe (''za razgovor od mnozijeh, koji e razgledati u ovomu Zrcalu sami sebe, i poboljati, videi gnusobe kojegodire na obrazu od due sfoje''), on je pristao da ponese teret njegovog tampanja, iako je ve imao na pleima ''brime priveliko od posala druzijeh''. Kaia je naroito ispunjavala radou okolnost da se najzad i kod nas naao ''razuman nauitelj bogoslovac'', koji nudi jednu pobonu knjigu ''narodu 4 3

slovinskom'' tako lienom inae i Svetoga pisma, i drugih svetih spisa koje bi itao na svome jeziku. ''Istinom se nahode jadikovao je tu Kai u autentinom jezuitskom i protivreformacijskom stilu mnoge knjige od sfjetovnijeh popivkinja, pjesni ispraznijeh, komedija bludnijeh i libara malo vrijednijeh od ljubavi telesne i zemaljske; a od duhovne ljubavi boje i nebeske jedva u naemu jeziku nahodimo libro koje nas pismom. sfojijem uee u srcu da se obratimo k naemu stvoritelju Bogu, neka ga, poznavi njegovo prislavno, prilipo i pridobro velianstvo od ljubavi, njega poudimo voljom, obljubimo duom, a srcem zagrlimo, kako smo drani.'' Pored tog, ''bogoljubnog'', bio je i jo jedan, kulturnoistorijski, razlog zbog koga se Kai prihvatio brige o izdanju Orbinovog dela: ono je trebalo da bude praktina demonstracija i propaganda novog pravopisa, izloenog teorijski deceniju ranije u njegovoj gramatici (Institutionum linguae illyricae libri duo, Rim, 1604). ''Naredio sam da se utiti (tampa) po onomu nauku, kojim se ima naki naredno pisati i titi obrazlae Kai svoj postupak i svoju ortografsku reformu jere mi je muno vazda bilo da sfi plemeniti narodi od Evrope naredno od sfoga jezika razgovore i pisma po nauku piu, a nainci ne hajui se od nauka, ali enskim nainom piui pogrdjuju slavni slovinski jezik, ali sfak sebi izmilja slova, nauk i pismo, i tako se nahodi toliko naina od pisanja koliko se nahodi libara i knjiga pisanijeh.''

4 4

IMPRIMATUR ZA PRVO IZDANJE ZRCALA DUHOVNOG Njegov pravopisni ''nauk'', kao to e to itaoci lako videti, vrlo mnogo se slae (''sklada'') ''s naimi srbskimi slovi'', ali on ga je prema njima morao urediti ''imajui na jezik potrebu od vee slova nego latinski ali italijanski''; poneto je jo izvadio i iz jevrejskog, grkog i panskog naina pisanja, birajui ono ''to jest bilo potrebno naemu jeziku''. A da bi njegovi itaoci mogli da savladaju novi pravopis, on je na kraju Zrcala duhovnog na nekoliko strana ukratko prikazao naela tog pravopisa (Nauk za dobro pisati slovinski i lasno protiti ovo libarce), ponavljajui i ovde ono to je ve bio izloio u pomenutoj svojoj gramatici. Okruena ovolikim tekstovima, Kaievim i Sladoevievim, Orbinova posveta Zrcala duhovnog upravljena dubrovakom meceni jo 20, aprila 1606 (Uzmnoitomu i plemenitomu gospodinu, gospodinu Radi Sladoeviu poklon i pozdravljenje) ostala je skoro u senci i neprimetna. Ona meutim zasluuje punu itaoevu panju, i iz vie razloga. Pre svega, ona je u celoj ovoj knjizi jedini originalni Orbinov tekst; sve drugo samo je prevod ili, 4 5

kako bi to rekli stari Dubrovani, ''istomaenje''. Ona, osim toga, poinje sasvim lepo, jednim gorkim i iskrenim Orbinovim lamentom nad bedom i alou ljudskoga ivota i nad nemogunou da se ''u ovoj dolini od suza'' dosegne istinska srea (''estitost''). Taj Orbinov barokni lament, u koji se sigurno sleglo i mnogo linog iskustva, mirne bi due mogao potpisati i pesnik ''Suza sina razmetnoga'', Divo Gunduli, i to kako zbog misli koje su u njemu razvijane, tako i zbog naina na koji su one izraene; ali bi ga, izvesno, potpisao i svaki drugi pisac ovoga veka. ''Budui vas ivot ovjeanski... tugami i nevoljami obujmen tako glase prve reenice njegove mogu stanovito rijeti da u ovoj dolini od suza nevoljni ovjek ne moe vijeku prave dostignuti estitosti. Jer ako se obrati gledati poetak od segaj tunoga ivota, vidi gdi ovjek nag s plaem i s tubom na sfijet ishodi, i ivei pod razlike nemoi, alosti i tuge, a najvee pod udorce od sree nahodi se, ne moe nigda rijeti da je ita njegovo. Jer ivot pod smrti, a blago pod razlike pogube podloni su, tako da istinom nevoljni umrli prave estitosti, pae ni sjeni od nje, na sem sfjetu vijeku ne mogu imati. Cia toga blaeni Bernardo vapije govorei: emu se, ovjee, oholi, koji se u grijehu zainje, u muci raa, u trudu ive i sfakako trebuje da bude umriti?! Za ovjekom crvi, za crvi smrad i strahoa, i tako u neovjeka sfaki se ovjek obraa. Nije, dakle, prave estitosti na ovomu sfijetu, ni u ovomu tunomu ivotu. Da gdi se toj pravo blaenstvo i estitost, toliko nami potrebna, nahodi? U samoj smrti, po putu od koje mrtvi na drugi ivot priminuju...'' U toj posveti, zatim, Orbin je isticao, to smo ve videli, da je svoj ''malahan trud'' nainio na zahtev (''na upraanje'') Rada Sladoevia i uveravao je da mu namere i ambicije sa Zrcalom idu samo dotle ''da se krstjanske due budu ovijem putem prosfijetliti i poetak i sfrhu od ovoga tunoga ivota razmiljati'' i to je, u stvari isto, a takoe sasvim u duhu katolike obnove ''da se nevoljni umrli budu u njemu ogledati, neka poznavi zlo, koje hudoba, sfijet i grijeh daju, budu ga utei, a pravo prvo blaenstvo i estitost iskati i na onomu ga sfijetu slavnomu imati''. Kao to je u onim trenucima bilo neizbeno, posveta se okonava krupnim i zanosnim hvalospevom Sladoeviu, koji je, po naem piscu, ne samo obasut najviim ljudskim i hrianskim vrlinama, ve ga odlikuju i gospodstvo, plemenitost i starina roda: ''A budui tvoje gospostvo od plemenitoga i starovlastitoga koljena Sladoevia izalo, ne moe negoli plemenite i uzmnone misli imati, od kojega, kako sam u mnogijeh pismijeh koja mi se namjerie titi kad poetak od Slovinac skladah i davah na sfjetlost, nahodim od starina istinu sfjetlos i plemenstvo s gospodovanj em sjedinjeno.'' Bio je to, razume se, tipian barokni falsifikat: nekadanji skromni i neugledni seljak iz dubrovake okoline koji je vrednoom, tednjom i igrom sree stekao ogroman imetak nije vie hteo, a moda ni mogao, da ostane u tami i teskobi svog pravog porekla i hvatao se, uz pomo jednog istoriara, ve na sve strane poznatog plemstva, slave i sjaja davnanje bosanske vlastele koja je, po sluaju, nosila isto prezime kao on, ali s kojom on inae nije imao nikakve veze. Idui za obiajima kojih su se drali dubrovaki pisci onoga vremena, Orbin je propustio da na natpisnom listu Zrcala duhovnog naznai autora ije je delo preveo (''istumaio''); nije to uinio da bi ga prikrio, a ba i da je to hteo, ne bi bilo mogue. Ha zavretku ''razgovora petnaestog'', koji je i poslednje poglavlje knjige, italijanski pisac sam je obeleio svoje autorstvo, pa i u Orbinovom prevodu te reenice nisu izostale takoe: ''inim, dake, sfrhu ovomu libarcu, koji se zove Zrcalo duhovno od poetka i sfrhe od ivota ovjeanskoga, koje sam skupio ja fratar Anjeo Eli iz Milana mojom istom rukom, i takojer upisao na slavu boju i od blaene Djevice Marije i od sfetijeh otaca naijeh Franeska, i Dominika, i Bonaventure, i ostalijeh sfetijeh na nebu ovo godite od 1595. na vidiliju od efetoga Antuna od Padove budui gvardijan od manastijera Sfete Marije od milosrdja od Romanenga.'' Prema ovoj jasnoj naznaci, pisac Zrcala duhovnog italijanski naslov tog dela zapravo je Specchio spirituale del principio e del fine della vita umana poznati je teoloki pisac Anelo Eli (Elli), franjevac iz Elija kraj Milana. Osim dela koje je Orbin preveo i koje je i u Italiji bilo popularno u krugovima odreene vrste italaca, ako se sme suditi po njegovim dosta estim pretampavanjima tokom XVII i XVIII veka, Eli ima i mnogih drugih, koja su u svoje doba bila tampana i cenjena isto toliko. Istoriari njegovog reda i milanski biografi nabrajaju ih sa svom iscrpnou i oitledno ponosno; ve iz samih njihovih naslova (Tabulae veritatum religionis catholicae; Magnum rosarium sacerdotum et clericorum pro confessionibus, concionibus et ordinibus suspiciendis; Lucidissima atque profondissima sequentia defunctorum i tako dalje) vidi se razgovetno koja je to vrsta erudicije i koji je to rod literature svaki put u pitanju. 4 6

Elijevo delo Specchio spirituale najire je okrenuto neizmernoj radoznalosti baroknog oveka. U njemu, po tradiciji odavno ustaljenoj za ovakve tekstove, uenik i uitelj (''metar'') vode razgovor o poecima i kraju ovekovog ivota: uenik postavlja pitanja, a uitelj se trudi da na svako odmah ponudi zadovoljavajui odgovor, oslanjajui se na kapitalne tekstove hrianskog predanja i na iroki repertoar teolokih autoriteta. Pitanja su rasporeena u petnaest razgovora, a u svakome od razgovora takvih pitanja ili ''sumnji'', kako se ona nazivaju ima po deset. Sve to uenika zanima tie se raja, istilita i pakla, zatim neba, Boga, anela i demona, ali naroito se plete oko smrti i neizvesnosti koja dolazi posle. Njegova pitanja retko kada su obina i smirena, najee su bizarna koliko su samo mogla biti u veku koji je bizarnost uzeo za svoju osnovnu devizu u ivotu i umetnosti. ta sve ueniku ne pada na pamet da pita i na ta on sve ne dobija odgovor, s ozbiljnou koju ne uspevamo da shvatimo i sa sigurnou od koje nam staje dah?! ''Je li Adam bio plemenitiji u dui i u tijelu negoli Eva?'' ''Tko je bio oni koji je smrt uinio?'' ''to je bolje: umrijeti u djetinjstvu ili starosti?'' ''Poznaju li se osujeni u paklu, i izvan toga, imaju li oni razum koji su prije imali?'' ''Xoe li osujeni bit mueni samo ognjem, ali jo i ostalijem stvarima?'' I zatim, u istom maniru: ''Xoe li se blaeni veseliti od muka od osujenijeh?'' ''U koje vrijeme i uru biti e uskrsnutje od mrtvijeh?'' ''Gdje e uskrsnuti oni koji su se jur u prah obratili, ali u vodi razagnjili, i oni kojijeh su vukovi, ali ostale ivine i zvijeri razdrpili?'' ''Hoe li osujeni koji bijehu stari uskrsnuti u prilici od mladijeh?'' ''Xoe li sfi uskrsnuti muke glave, ali enske zajedno?'' ''Xoe li ermafroditi, to jest oni ki su i muki i enski, uskrsnuti muke glave ali enske?'' ''Xoe li po uskrsnutju ljudi jesti i piti?'' ''Xoe li blaeni po uskrsnutju u raju biti goli ali obueni?'' ''Xoe li sfeti u raju govoriti i u koji jezik?'' Uporeivanje Orbinovog prevoda s Elijevim originalom pokazuje da je on prevodio paljivo i uglavnom verno, i da je nastojao da u na jezik prenese svaku misao, ak i svaku re italijanskog izvornika147.
Za poreenje posluili smo se sledeim poznim izdanjem Elijevog spisa koje se jedino sauvalo u Knjinici Male brae u Dubrovniku: Specchio spirituale del principio e fine della vita umana..., Bassano, Giov. Ant. Remondini, 1745.
147

S ovom svojom tenjom za maksimalnom vernou dubrovaki benediktinac prilino je usamljen u svome veku; ondanji prevodi pre su parafraze no prevodi u smislu koji mi sad dajemo tome poslu. Ponegde je Orbina ova njegova tenja odvodila doista predaleko: italijansku frazu on je katkad sklon da prenosi u na jezik mehaniki i doslovno. ''E benche Iddio non faccia ora creatura alcuna di nuovo'', iz originala, on prevodi, na primer: ''I dobro da Bog ne ini sada nijedno stvorenje iz nova''; ili Elijevu frazu ''Ed a questo modo ancorche alcune delle dette creature non lodano Dio con voce'' on e ''naki'' izraziti ovako: ''I po ovi nain joter da kojegodijer od reenoga stvorenja ne hvali Boga glasom.'' Po svoj prilici iz iste tenje da ostane u to tenjem skladu s tekstom koji prevodi on svaki put pie Boog umesto Vog, poto je Eli na jednom mestu rekao da se ''Bog skoro u svim jezicima imenuje s etiri slova''. Pored svega toga, Orbin nije mogao, a izvesno da nije ni hteo, da svuda i sasvim izbegne razlike izmeu svog prevoda i Elijevog izvornog teksta. Sve mnogobrojne citate iz Svetog pisma, koje italijanski teolog uvek daje na latinskom jeziku, on je preveo na na jezik; italijansko Vi u obraanjima uenika uitelju on je zamenio dubrovakim Ti. Ali od originala Orbin je odstupao i bitnije, i drukije. Ceo jedan 4 7

niz Elijevih reenica, naroito kada su one bile apstraktnije formulisane, i verovatno stoga za prevoenje tee, skraene su i pojednostavljene ili su, jednostavno, isputene. Samo jedan primer, ali bi ih, stvarno, moglo biti mnogo. Elijevo: ''Non e veramente inconveniente, che un anima sia maggiore, e piu nobile dell' altra, eziando nella loro creazione, per essere una piu sottile dell'altra nella sua cognizione, ed essenza piu abile ancor alla memoria, ed a l'intelletto'', kod njega je samo: ''Nije u istinu stvar nepristojna da je jedna dua vea i plemenitija od druge joter u njih stvorenju, za bit jedna od druge tanja u svom znanju i u bitju.'' Gdekad je skraivanju teksta Orbin pribegavao iz ljute nevolje. Barokne igre reima poput ove: ''Cosi chiamata Mors, dal mordere del frutto vietato, che fecero i nostri primi Padri, ovvero dalla similitudine di colui che morde, imperocche mordendo, ne pigli una parte in bocca, e lascia l'altra; cosi la morte ammazza il corpo, ma non tocca l'anima'', on nije znao da pretoi ni u kakav srpskohrvatski ekvivalent i reenje je naao tako to ju je prosto zaobiao. Posebnu tekou, kako izgleda, Orbinu su predstavljali stihovi citirani u Elijevom delu. Kada se nije znao pomoi drukije, prelazio je preko njih kao da i ne postoje: tako je u ''Razgovoru drugom'' izostavio devet latinskih heksametara o Hristovim delima (li fatti eroici) ostvarenim u petak (nel giorno di venerdi), koje je Eli citirao govorei o Adamovom grehu. Kada je pak u savremenoj dubrovakoj knjievnosti postojao prepev neke od navedenih pesama, Orbin je koristio njega: za uvenu sekvenciju Dies irae, koja se po katolikim crkvama peva ''na misah od mrtvijeh'', a pripisuje se franjevcu Tomazu da elano (Tommaso da Celano), dobro mu je doao prepev njegovog sugraanina, a moda i prijatelja, Paskoja Primovia, poznatog, izmeu ostaloga, i po tome to je u srpskohrvatske stihove preneo sve crkvene molitve i himne; ''ovu sekvenciju istomai po ovi nain Paskoje Primovi Dubrovanin, vrijedan spjevalac u slovinski jezik'', dodao je on na kraju, proirujui ovim priznanjem tekst Zrcala duhovnog neim to se u originalu, razume se, nije nalazilo. Samo u jednom odeljku svoga prevoda, u onome gde je bilo rei na temu ''to je ena'', Orbin je pokuao da pesnik bude sam. Poao je od jedne bizarne tvorevine svetoga Antonija, koja je sloena od niza invektiva na raun zlih ena, svrstanih po redosledu abecede, i koja poinje: Est enim mulier Avidum animal, Bestiale baratrum, Concupiscentia carnis, Damnosum duellum . . . itd. Mizoginsku litaniju srednjovekovnog sveca Orbin je prepevao vie nego slobodno: ne osvrui ce na njen ritam, ne potujui ideju alfabetskog poretka njenih stihova, sasvim slobodno parafrazirajui i razraujui njenu misao: Rit se moe hudoj eni Da je u njoj jaz pakleni, Zla navidos, jadna zloba, Nemir, smea, smrad od groba; Zlobni jezik, gnjev prokleti, Nesvijes luda od pameti; Da j' mahnita i puziva, Smea od mira, i karljiva, Govorua, rasap, tuga, Srdobolja, vrijed i kuga, Jama koju na sem sfiti Niko nee zajaziti. Ljeto u njoj jes gorue, Plahos pakla, smea od kue. Na zlo nagla, gnusno bludna, 4 8

U zlijeh djelih vjekotrudna; Tvrdoglava u ludosti, Zao neprijatelj od vridnosti, Zloi prijatelj, sestra zlobi, A paklenoj ki hudobi. Ne moe se nai vea alos, boles, trud, ni smea, Od k ljudi od sfud bjee. ena u zlobi kad se uee, Raj bi u pakao obratila Huda ena i nemila, A u paklu bi vele vee Uzmnoila kare i smee. Mirnije je stokrat more Kad valove kako pre Po njem vrli jug nadima, Teko onomu tko je ima. Orbinovi stihovi doista nisu mnogo galantni, kao ni nabrajalica svetoga Antuna koja ih je nadahnula; oni e biti neto shvatljiviji kad se kae da su izraz jednog raspoloenja i deo itave jedne literature, nastalih u stoleu baroka, u svetu i kod nas. Iskljuivost i gorinu srdbe koja je u njima Eli je pokuao da ublai ogradom koju je Orbin, ije su namere mogle biti samo iste, doslovno preveo: ''Istomaenje od ovijeh rijei vij ti sam po sebi, u libru zgoru reenoga sfeca; ma nitar ne manje svaka stvar budi reena s mirom148 od dobrijeh i sfetijeh djevica, udovica, udanijeh i ostalijeh gospoja i vrijednijeh ena, dostojnijeh svake hvale, od kojijeh govori Sfeto Pismo u libru od Ekleziastika na 26. pog. Dobre ene, blaen mu.''149
U Zrcalu duhovnom, str. 27, tampano je s mijerom (s' mierom), ali je to, bez sumnje, nasilno i pogreno Kaievo ijekaviziranje rei s mirom; u Elijevom tekstu tu dolazi: son pace.
148

O ovoj Orbinovoj pesmi, ali ne pominjui da je ona prepev iz svetoga Antonija, pisao je Duan Beri u radu Jedna malo poznata pjesma Mavra Orbina, tampanom u splitskom asopisu Mogunosti, 1962, IX, 299300.
149

Elijevo delo u Orbinovom srpskohrvatskom prevodu privuklo je nekim svojim odlikama vrlo veliki broj naih italaca XVII i XVIII veka. Njihovo iroko interesovanje, gotovo izuzetno, moda treba pripisati zanimljivosti i neobinosti odgovora koje ova knjiga daje na uznemirena pitanja baroknog oveka; njena otvorenost i privlanost u tom pravcu ne zaostaju mnogo za otvorenou i privlanou koje je u srednjem veku nudila apokrifna publicistika. Na nae itaoce onoga vremena utisak je morao initi i njen jezik, bogat i iv, tean i na mahove slikovit; u njegovoj su osnovi bili leksika i sintaksa svakodnevne dubrovake reenice. Taj Orbinov jezik jo je i u drugoj polovini prologa veka visoko hvaljen: ''ova se knjiga istoom jezika veoma odlikuje'', sudio je o njemu knjievni istoriar ime Ljubi. 150
150

Ogledalo knjievne poviesti jugoslavjanske, II. Rieka, 1869, 442.

4 9

NASLOVNA STRANA IRILIKOG IZDANJA OGLEDALA DUHOVNOG (Venecija 1628) Ne moe se sumnjati da u tome svemu ne lee razlozi srazmerno estog pretampavanja Orbinovog Zrcala duhovnog u stoleu u kome je ono nastalo, pa i u stoleu koje je dolo potom. Ubrzo po prvom izdanju, iz 1614. godine, nastala je potreba da se ono izda nanovo. Na molbu Marka Dinami (Ginami), i inae dobro poznatog mletakog ''librara od insenje peranca'' koji je u prvoj polovini XVII veka tampao mnoge nae knjige, Vee desetorice odluilo je na svom zasedanju od 12. januara 1620. da pusti novo izdanje.151 Dinami je to izdanje realizovao u toku naredne godine, 152 ne dirajui gotovo nimalo u raniji lik knjige: jedino je odbacio Orbinovu posvetu Radi Sladoeviu i Sladoevievo pismo Kaiu, a umesto njih je sa svoje strane dodao italijanski pisanu posvetu Bartulu Kaiu, koji je u meuvremenu postao biskup makarski (Al Molto Illustre & Reverendissimo Signor mio osservandiss. Monsig, Bartolameo Kasik Vescovo di Macarsca).
Archivio di stato Venezia, Capi del Consiglio de'dieci. Notatorio 36 (16181620), f, 146: ... reg il libro intitolato Specchio sple tradotto dalla lingua italiana in lingua schiavona per Don Mauro Urbino, pero esser portato uno per sorte nell'off o di SS. SS. ECC.me giusta l'ord.e
151 152

Njegov naslovni list izgleda ovako: ZARALO | DVHOVNO | OD POCETKA, | SFARHE | xivota coviecanskoga | Razdieglieno, i razreyeno u Petnaes Razgo- | vora, a u too, i pedeet dubbia, alliti | Sumgna poglavitieh. | Vcignenieh. meyu Mectrom, i gnegoviem | Vcenijkom. | Itomaceno iz Yezikka Italianskoga u Dubrovacki po | D. Mauru Orbinu Dubrocaninu Opattu od | S. Marie od Backe, od Reda Sfetoga | Benedikta. | CON PRIVILEGIO | (tipografska marka) | IN VENETIA, Preo Marco Ginami. | Alla Libraria della Speranza. Dinami nije datirao svoje izdanje, ali kako je imprimatur koji ide uz njega datiran 1821. godinom, oigledno je da ono nije moglo biti ranije od te godine. U tu godinu stavljaju ga takoe R. J. afarik (Geschichte der sdslavischen. Literatur, II, 1865, 247) i M. Reetar (Bibliografski prilozi II, Graa za

5 0

povijest knjievnosti hrvatske knj. IX, 1920,. 5354).

POSVETA OGDEDALA DUHOVNOE Po toj posveti sudei, ovoga je puta trokove tampanja podneo sam Kai, jo uvek uveren, kao to se to jasno vidi iz Dinamijeve posvete, da e pretampavanje ove knjige biti od krupne koristi ''slovenskoj naciji''. Iako se Dinamijevo izdanje i brojem strana na kojima je tekst Zrcala duhovnog, kao i onim to je stalo na svaku odgovarajuu stranu, doslovno poklapa s izdanjem iz 1614. godine, ono ipak ne predstavlja tipografsku manipulaciju za koju bi bio upotrebljen raniji slog i jednom odtampani tabaci, uz eventualno dodavanje prednjeg i zakljunog, dela knjige: po vinjetama i inicijalima lepo se vidi da je ovom prilikom knjiga iznova slagana i tampana''.

5 1

NASLOVNI LIST PREVODA KRALJEVSTVA SLOVENA OD SAVE VLADISLAVIA Ima jo jedno mletako i Dinamijevo izdanje Orbinovog dela: ono je tampano irilicom, 1628. godine, i oko njega se pobrinuo i njegovo je tampanje nagledao bosanski franjevac Petar Jajanin 153. Dinami je u ovoj prilici neto izmenio naslov dela, nazvavi ga Ogledalo duhovno, a posvetio ga je Mnogo svitlomu i potovanomu gospodinu Fra Tomi Nikodinu, biskupu skradinskomu. Zanimljivost ove posvete upuene ''iz Mletaka na prvi vejae na 1628'' u tome je to ona, s ponekim izmenama i prilagoavanjima, predstavlja srpskohrvatski prevod istog onog italijanskog teksta koji je stavljen kao posveta Bartolu Kaiu u izdanje iz 1621. godine. Jedna je od tih izmena Dinamijevo uveravanje da je Orbinova knjiga (''libarce'') Ogledalo duhovno, ''u komu se te stvari svete i korisne svakomu krstjaninu'', ovde pretampana ''u slova slovinska'' i ''cia koristi obene'', ali to bi i inae bilo oigledno ''navlastito za udovoljiti provinciji i narodu bosanskomu''.
Natpisni list tampan je crvenim i crnim slovima irilice koja je u poneemu modifikovana i koja se od vremena Matije Divkovia upotrebljava za knjige bosanskih pisaca. Na njemu se ita: OGLEDALO | DUHOVNO | POETKA, I SVARHE | IVOTA OVIANSKOGA. | RAZDILENO, I RAZREENO U PETNAEST | RAZGOVORA, A U STO I PEDESET | DUBIA, ALITI SUMLNI | POGLAVITIH. | Uinen meu Merom i nego|vim uenikom. | Istomaeno iz iezika Italian | skoga, u Slovinski. | U Mnetieh I Na AHKI | po Marku inami libraru u mar- | cari blizu svetoga Marka. | insene peranca. (Iz tehnikih razloga ovde je taj naslov transkribovan slovima stare irilice.) Knjiga je inae u dvadesetetvrtini i ima (34) + 456 + (23) strana.
153

5 2

NASLOVNA STRANA DRUGOG IZDANJA ZRCALA DUHOVNOG (VENECIJA, 1621). Neobina sudbina Orbinove knjige okonala se etvrtim i, valjda, poslednjim izdanjem, koje je 1703. godine u Veneciji priredio Bartol Oki (Occhi), ''knigar na Rivi Skjavonskoj pod zlamenje S. Dominika''. Ponavljajui postupak svog prethodnika Marka Dinamija, Oki je odbacio ranije i sada ve neaktuelne dedikacije i knjigu je posvetio zaslunom makarskom biskupu Nikoli Bjankoviu.154 Ovaj rodoljubivi prelat, koga su jo za ivota smatrali svecem, a koga od pre osamdesetak godina nastoje da i slubeno beatifikuju, bez sumnje je smatrao da Orbinov prevod jo moe raunati na iri krug italaca; inae bi teko bilo shvatiti ovoliko pozno njegovo interesovanje za tampanje Zrcala duhovnog, koje je on sigurno i finansirao. Miroslav Panti
tampano u formatu 16 X 11 st. na 202 + (4) strane, ovo izdanje ima na naslovnoj strani: ZARALO | DVHOVNO | OD POCETKA, I SFARHE | xiuota couiecanskoga | Razdieglieno, i razreyeno u Petnaet Razgouora, .a u | Stoo, i pedeet dubbia, alliti Sumgna poglauitieh. | Ucignenih meyu. Mectrom i gnegouiem | Vcenijkom. | Itomaceno iz Yezikka Italianskoga u Dubrouacki po | D. Mauru Orbinu Dubrovcaninu Opattu od | S. Marie od Backe, od Reda Sfetoga | Benedikta. | DEDICATO | All'Illutriimo, & Reuerendiimo Monignor | NICOLO' BIANCOVICH | Vecouo di Macarca, &c. | V BNECIH, M.DCC.III. | Pri Bartolu Occhi Knigaru na Riui Schiauonskoi | Pod Slamenie S. Dominica..
154

KRALJEVSTVO SLOVENA U RAZVITKU SRPSKE ISTORIOGRAFIJE 5 3

1 Novija srpska istoriografija javila se i zatim vekovima razvijala u tako izuzetnim politikim, drutvenim i kulturnim prilikama da je i sama, raznovrsnou svojih pojava i onih inilaca koji su do njih doveli, postala zanimljiv izuzetak u okvirima evropske istoriografije. U vremenu kad se na Zapadu istorijska misao obnavlja zahvaljujui oivljavanju antikog naslea, pojavi modernog individualizma, razgranavanju humanistikog zanimanja za starine, filologiju, geografiju i etnografiju, sve bujnijim utokama nove filosofske i politike misli, istorijskoj kritici koju je izazvala kritika katolike crkve, otkrivanju novih prostranstava ljudske zajednice i svetske istorije i obrazovanju sistema evropskih drava, srpski narod je, razdeljen tuim granicama, utonuvi, svojom veinom, u Osmansko carstvo sasvim drukije civilizacije, ostao lien svega to je na Zapadu znailo osnovnu pretpostavku istoriografskog stvaranja. I pored toga to su u tadanjem srpskom drutvu zapaeni ostaci starih ili pojava novih feudalnih elemenata, to su u gradovima, koji se razvijaju dolaskom Turaka, od poetka primetni i domai trgovci i to je srpska crkva, uza sve udare, sauvala ili uspostavila svoju organizaciju, Srbe je, turskim osvajanjem, zadesila ne samo politika nego i duboko potresna, drutvena i kulturna katastrofa: u vreme kad se evropska kultura stvarala u ureenim dravama i u zavisnosti od postojanja i delatnosti dozrelih starih ili stasalih novih klasa i slojeva, srpski narod je, uzet kao celina, pretrpeo proces drutvenog izjednaavanja svoenjem te celine na poetnu seosku osnovu, plemensko ureenje i patrijarhalni duh zakona, ostavljen sam sebi, na takvoj osnovi, bez ijedne kulturne institucije izuzev sputane, nepoverljive, konzervativne crkve koja se, oduvek ljubomorna na tajne svojih znanja, nikada tome narodu nije do kraja otvorila. Pored toga, vraanje na tu osnovu trajalo je dugi niz decenija ispunjenih ratovima koji su donosili pusto, seobama kojima je ivot, ponekad i nasilno, presaivan, odsecima opte obezglavljenosti kad se u pojedinim krajevima ekala samo propast, istorijskim trenucima preputenim dejstvu puka iznenaenog u takvoj ulozi, prikrivanjem onog, u meteu razaranja, to se jo sauvalo, kao svetog ika koji iz prolosti treba da svetli u budunost. Tako je srpski narod, dok se izjednaio u masu seljaka, pogubio i veliki deo svog srednjovekovnog naslea. Zbog toga je i njegova stara istoriografija samo svojim ostacima, postepeno vraanim u ivot, mogla ulaziti u osnove njegove nove istorijske misli; ovi troni temelji vremenom su utvrivani, ali su katastrofe i dalje proreivale ili bacale u zaborav zlehudu batinu knjievnosti srednjeg veka. Tek u osvetljenju ovih injenica izuzetnu zanimljivost dobija tvrenje da je srpska istoriografija, stvarana u dugoj epohi tuinske vlasti, nastavila svoj razvitak u okvirima evropske istorijske misli, u skladu s tendencijama njenog uspona, i da se ona, uporedo s tim, na vreme utemeljila na sopstvenim osnovama, osloboena u pravom trenutku bilo ijeg tutorstva, blisko povezana s nacionalnom i politikom emancipacijom naroda kojem je pripadala. Drei Srbe ne samo kao pasivne proizvoae nego i kao inioca u vojnom i upravnom sistemu svog carstva, Turci su tom narodu, uz poverenje, dali i niz samoupravnih povlastica i time mu u stvari omoguili da se kao iroki puk uzdigne nad seljakim stanovnitvom mnogih evropskih drava. A kada je, osipanjem carstva, poelo i kvarenje tog ureenja, Srbi su, u svom samoupravnom poloaju i u svom oseanju slobodnog ivota, ve bili stekli osnovu za otpore protiv svakog pokuaja neposrednijeg potinjavanja turskom gospodaru. Tako su oni, odvojeni i verom i sistemom dravnog ureenja od dubljih uticaja osvajaa, progovorili snagom mase umesto ulogom pojedinaca ili kulturnim usponom viih slojeva. inei ogromne napore radi odranja, to je i dovelo do njegovog uspona, srpski puk je prihvatio batinu srednjovekovne drave Nemanjia da je uva kao potvrdu svog postojanja i vrednosti; istovremeno je, cenei teinu bremena koje je poneo, sve vie tumaio svoja svakidanja nastojanja kao borbu za budunost u kojoj e se obnoviti njegovo carstvo. Prinuen da stalno prevazilazi sopstvene mogunosti i ini ono to biti ne moe, on je i svoje vidike razmicao ire nego to su mu snage stvarno dozvoljavale: dizao je ustanke verujui u osloboenje onda kad Tursku nisu mogle ozbiljnije potresti ni udruene evropske drave. U tom naporu da ponovo postane deo Evrope, kojoj je i pripadao, srpski narod je dospevao do nivoa svesti kad se potuje i, kao ideja, neguje i ono ime se trenutno ne raspolae, od pismenosti do viih 5 4

saznanja o svetu. Narodna pesma ne svedoi samo o sazrevanju patrijarhalne mudrosti tog naroda nego i o njegovom oseanju dragocenosti onoga to sainjava kulturu koje on nema, ali kojoj tei. Tako se on predstavio i nametnuo svetu, u blagovremenom momentu, kao injenica; sebi je unapred potinio one slojeve i pojedince koji e se iz njega postepeno izdvajati; najzad je uao u slobodan ivot duhovno sposoban da se odmah ukljui u tokove umnog i materijalnog razvitka Evrope. Prisutan u velikim istorijskim zbivanjima neposredno posle pada njegovih srednjovekovnih drava, srpski narod je ostao i na stranicama mnogih istoriografskih spisa koji su svedoili o pojavi Turske u Evropi i o uzaludnim naporima hrianskih vladara da istonog osvajaa potisnu iz Podunavlja i s Balkanskog poluostrva. Jo vie su o njemu kazivali putopisci, radoznali da u Turskoj zapaze neobine fenomene jedne nove civilizacije na tlu Evrope, a njihovi izvetaji primani su gotovo poudno meu uplaenim ili ljubopitljivim itaocima na Zapadu. Slika srpskog naroda, utamnienog granicama Osmanskog carstva, ostajala je u svesti zapadnih pisaca i njihovih italaca i kad je Turska, utvrdivi svoju prevlast na jugoistoku njihovog kontinenta, zakrilila to podruje gluvim zaboravom. Pojava slovenskih humanista i erudita koji su na svetskim jezicima pisali o poreklu i prolosti svojih naroda, postepeni izlazak i srpskih pisaca pred iru kulturnu javnost, sve prisutniji zahtevi da se o Turskoj i njenoj istoriji raspravlja i na osnovu grae na orijentalnim jezicima, gde je bogatstvo vesti o Srbima stajalo neprikriveno, na kraju i, doista impozantno, konstituisanje vizantologije koja je pretpostavljala i rad na srpskoj istoriji, sve je to znailo nadnoenje Evrope nad prolou i sudbinom jednog naroda koji je, otimajui se, dozivao iz turskog zaborava. Ali, sve ono to se, od XV do XVIII veka, pisalo o Srbima i njihovoj istoriji ne bi bilo u dovoljnoj meri reito, pohvalno i, najzad, afirmativno u smislu izdvajanja naroda koji je zasluio sopstvenu budulost i sve to ne bi, na nain kako se dogodilo, posluilo kao iroka osnova razvitka srpske istoriografije da taj narod, pored borbe za odranje i budunost, nije prihvatio i brigu o svojoj istoriji, koju je malo ko imao da pie, i tako dao svoju usmenu istorijsku hroniku, punu sjajnih slika njegove stare istorije i primera njegovih novih podviga. Veliko poverenje humanista i erudita ukazano tome predanju i onoj predstavi srpske istorije koja je u njemu sauvana vodilo je istovremeno afirmaciji i nekadanje drave Nemanjia i naroda koji je tu dravu nasledio i nastavio borbu za njenu obnovu. Ovim uporednim potvrivanjem jednog naroda i njegove istorije obezbedie se i jedna od osnova kritikog metoda u njegovoj istoriografiji: meu rairenim horizontima slobodnije budunosti i istorijska kritika je mogla napredovati bez spoljanjih stega i unutranjih obzira, sa stalnom tendencijom prevazilaenja trenutnih mogunosti. Tako su u srpskoj istoriografiji, na nain gotovo izuzetan, ostvarene potencijalne snage da svaki od njenih retkih predstavnika koji su mogli doi u dodir s metodima savremene istorijske literature u Evropi obelei svojim delom, prema vremenu kojem je pripadao, novu fazu u njenom razvitku i da se meu tim piscima na vreme jave i oni koji e osujetiti pretvaranje narodnih tradicija u organizovano odravanje legendi u svrhe suprotne naunoj istini. Ovo razmatranje treba da poslui i objanjenju jedne pojave, u evropskoj istoriografiji svakako neuobiajene: sugestivnosti srpskog usmenog predanja kao istorijskog svedoanstva i kada govori o skoranjim dogaajima. Humanisti XV i XVI veka znali su da potrae izvor u legendama kad su se u njima gubili poeci onih istorija koje su obraivali; otrina njihove kritinosti, uza svu njihovu sklonost da prihvataju i usmena saoptenja, poveavala ce c pribliavanjem posmatranih zbivanja njihovom vremenu. Stariju srpsku istoriju oni su poznavali nedovoljno. Noviju su beleili onom irinom s kojom je ona ulazila u krug svetskih zbivanja ili u ugao njihovog posmatranja. One dogaaje, meutim, koji su ostali najpresudniji u istoriji srpskog naroda, od smrti cara Duana do kosovske bitke, opisivali su skoro uvek onako kako ih je taj narod, sam za sebe, izneo iz istorijskog zaborava. inili su to, nesumnjivo, i zbog oskudice drugih vesti o tom razdoblju srpske istorije; oslanjali su se, pri tome, i na predanja koja su, o tim dogaajima, brzo stvorena i kod drugih naroda, osobito Grka i Turaka, vezanih sudbinom za ishod onoga to se deavalo u Srbiji. Ali, bez obzira na to, kosovska tradicija je u njihovim spisima ostala neprevuena senkom kritikog nepoverenja, uvek na odreenom mestu da neprikosnoveno kae o odreenim dogaajima, jo ilavija i otpornija kad se poela razgranjavati u varijante, vremenom sve krupniji dragulj, pun unutranjeg sjaja, i u delima autora strasno sumnjiavih. Veliki istinoljupci, koji ne ispituju poreklo svojih vrlina, rei e, kao to su i rekli, da je ovo ukorenjenje 5 5

tradicije o propasti drave Nemanjia zamrailo jedno podruje srpske istorije i izazvalo skup zabluda koje su veoma pozno i s naporima otklonjene. Prodor tog predanja i u dela najuglednijih pisaca XV i XVI veka i njegov kasniji rascvat u jo bogatije, barokne oblike u sutini su znaili odranje najvanijeg uporita srpske istorije u svetskoj istoriografiji onog koje je govorilo da su Srbi izgubili dravu slavnim porazom koji je istovremeno bio i poraz Evrope u sudaru s Turcima. A to je znailo emancipaciju i prolosti i budunosti srpskog naroda, ime su obezbeene i osnove razvitka njegove istoriografije. Nauno ispravljanje tog predanja bilo je kasnije, u XIX veku, samo jedan trenutak u procesu usavravanja kritikog metoda u srpskoj istoriografiji, pripremljen njenim dotadanjim napretkom. Vertikala moderne srpske istoriografije, koju je mogao zapoeti Konstantin Filosof da nije, ostavi bez neposrednih sledbenika, ostao u stvari vezan za svoje prethodnike, povukla je u poetku dobar deo svojih ivotnih sokova iz dela onih stranih pisaca XV i XVI veka koji su reito posvedoili o sutonu i propasti srednjovekovne Srbije i o pojavi srpskog puka, kao znatnog inioca, u toku uspostavljanja turske prevlasti na Balkanskom poluostrvu i u Podunavlju. Poslednji vizantijski hroniari Frances, Halkokondil i Duka, uzbueni i otrovidi memoarista Enea Silvio Pikolomini, utemeljitelj humanistike istoriografije u Ugarskoj Antonio Bonfini, jedan od prvih poznavalaca Turske, mnogo itani i potkradani Antoan efroa, posrednik izmeu turskih letopisaca i evropske istoriografije Johan Leunklavije, iscrpni kosmograf Sebastijan Minster, pisac prve svetske istorije Paolo ovio, omiljeni i pouzdani putopisac Benedeto Ramberti i veliki revnosnik kontrareformacije ezare Baronio samo su meu istaknutijim piscima svog vremena koji su, piui o Srbima metodom i stilom drukijim od postupka uobiajenog u starijoj srpskoj hagiografskoj, letopisnoj, rodoslovnoj i pohvalnoj knjievnosti, unosili u temelje moderne istoriografije tog naroda s novim vestima i nove zahteve. Zabrinuto interesovanje evropske javnosti za pojavu i rasprostiranje turske najezde, izraeno mnotvom istoriografskih, putopisnih i publicistikih spisa, delovalo je povoljno na mlade izdanke srpske istoriografije i zbog toga to su u tom intelektualnom pokretu Evrope, koji predstavlja njen uznemireni dijalog sa sopstvenom saveu, brzo zauzeli svoja mesta i pisci junoslovenskog porekla, gotovo uvek, bar na nekim podrujima, osetljiviji poznavaoci svog naroda od onih koji su mu pristupali sa strane. Kod memoarista i putopisaca to je moda najlake zapaziti. Mihailo Konstantinovi iz Ostrovice, koga su Turci 1455. godine zarobili u Novom Brdu i zatim, poturenog, vaspitali za janiara, zavrio je ivot kao prebeg u Poljskoj, i tu je napisao svoju ''tursku hroniku'', koja je znatnim delom ispunjena pievim uspomenama o porobljavanju Srbije i priseanjem onih tradicija u koje se, kad ih je sluao, ve pretvarala njena istorija. Slovenac Benedikt Kuripei, koji je 1530. godine putovao u Carigrad kao lan carskog poslanstva, celim putem je, kroz Bosnu i Srbiju, sluao stara i zapaao nicanje novih predanja kao najprisutnijeg narodnog izraza; beleio je i razgovore sa stanovnicima koji su se, posmatrajui poslanstvo, s ponosom seali svojih velikaa; na Kosovu je postao svedok prelaska najpresudnijeg dogaaja srpske istorije u novi ivot legende. Opis svog robovanja u Turskoj Bartol urevi je pretvorio u dosta uopten prikaz ureenja tog carstva, ali je i on posvedoio da se meu tim tuinskim granicama jedna slavna prolost obnavlja buduim ivotom. Znameniti hrvatski humanista Antun Vrani razgledao je srpske zemlje i narod s pripremljenom radoznalou da meu sauvanim starinama zapazi i oblike novog narodnog delovanja. alosna slika porobljene srpske zemlje, odblesci njene stare istorije, sauvana predstava nekadanje drave Nemanjia i brzo vreenje novih predanja o emu je svedoio niz ovakvih spisa dobijali su pouzdanu podrku u izvetajima onih pisaca koji su, iz politikih pobuda, govorili o savremenim mogunostima Srba. ''Oni su spremni da se dignu na neprijatelja im uju da je hrianska vojska prela Dunav i da se iz Italije prebacila preko Jadranskog mora'', pisao je, na samom osvitu XVI veka, Dubrovanin Feliks Petani, razraujui za ugarskog kralja plan novog krstakog pohoda protiv Turaka. Sline rei ponovio je, na zaranku istog veka, Splianin Aleksandar Komulovi kada je, izvetavajui papu o prilikama za pokretanje zajednike hrianske akcije protiv Turaka, oznaio Srbe kao narod koji e za taj poduhvat dati najvei broj najhrabrijih boraca. U delima preteno istoriografskog karaktera, meutim, sve oevidnija je elja njihovih pisaca da dublje zagledaju u prolost naroda koji je ostao snano prisutan i u tuem carstvu. Ludovik Crijevi Tuberon, Dubrovanin, opisao je u svojim ''Komentarima'', kao zatonik ideje 5 6

novog krstakog pohoda, dogaaje svoga vremena, 14901522, ali je i pored toga sauvao od zaborava jednu od najlepih varijanti kosovskog predanja. Dubrovaki anali, svojim oblikom i stepenom kritinosti bliski letopisima sastavljanim, u zaleu, narodnim jezikom, donosili su vesti o susednoj Srbiji i Bosni u izboru koji je bio odreen meusobnim odnosima, ali i nezavisno od toga: oni su, pored ostalog, i svedoanstvo o stvaranju i negovanju dubrovakih tradicija o srpskoj istoriji. Ali ve od XV veka, a naroito od 1532. godine kada je u Veneciji objavljena beseda De origine successibusque Slavorum hvarskog dominikanca Vinka Pribojevia, zanimanje domaih humanista za prolost i savremeni poloaj srpskog naroda sve vie postaje deo njihovih uenih razmatranja o poreklu, jedinstvu i veliini Slovena, ime se oni, razvijajui slovensko rodoljublje, suprotstavljaju panromanizmu italijanskih i pangermanizmu nemakih humanista. ''Za istraivaki metod ove uene istoriografije karakteristine su, pre svega, pseudoetimologije, odnosno primitivne i od srednjega veka nasleene etimoloke spekulacije.'' Iako je njegovo delo, onim iz ega je proizilo, vezano za niz pojava u domaoj i stranoj istoriografiji, u savremenom stanju Junih Slovena i u poloaju Dubrovnika, sasvim osobitom, gde je i nastalo, ovom slovenskom pokretu, punom uzaludne uenosti i antikvarstva, ali i irokog rodoljublja, pripada i don Mavro Orbin, opat benediktinskog manastira na Mljetu, pisac znamenite knjige Il regno degli Slavi (Pesaro 1601), u kojoj je istorija Srba, prvi put napisana kao celina, najprostranije zastupljena. II Mavro Orbin je imao dovoljno prethodnika meu razmetljivim antikvarima i naivnim rodoljubima, koji su mutnim legendama i proizvoljnim etimolokim izvoenjima veliali drevnost, slavu i rasprostranjenost slovenskih plemena, da se ne bi mogao shvatiti kao njihov nastavlja koji je s mitskog i jezikog preao na istorijsko podruje. Da najzad postane osnova i jednom krupnom istoriografskom delu, pokret je bio dovoljno jak: imao je svoju humanistiku podlogu koja se i piscima i njihovim itaocima inila dovoljno uenom; oseanja, iroko pokrenuta, bila su ve dovedena do take odakle se, novim delima, sama sobom potvruju; na vidiku su se ve zapaali, ili se bar inili da tamo stoje, ciljevi kojima treba krenuti, a to je trenutak kad se, pored legendi i etimolokih pustolovina, u pomo priziva i istorija; takvo delo je zahtevao i ugled pokreta u humanistikom svetu, gde je istoriografija ve dva veka s punom uenou zadovoljavala razne politike potrebe. Orbinovo Kraljevstvo Slovena nesumnjivo je ogledalo tog trenutka. Njegov spisak korienih dela, saopten u poetku knjige, u stvari je antikvarsko paradiranje s piscima za koje se, dobrim delom, samo ulo, izvedeno prema ukusu vremena; znatan deo knjige, gde se govori o poreklu i najstarijoj prolosti Slovena, takoe je napisan kao dobrovoljan obol vremenu, jer je legenda, kad je potrebno, izjednaena sa istorijom, slovenski preci su traeni ''po svima uglovima sveta i u svima periodima'', a kao osnova za etimoloka zakljuivanja posluila je i najmanja slinost, najee sluajna, u geografskim, plemenskim i linim imenima; i kod Orbina je, uza sve to, jako naglaeno shvatanje, zbog kojeg se na humanizam produavao do XIX veka, da jezik u jednoj zemlji, s malim promenama, ostaje uvek isti pa su Slovenima proglaeni ne samo Iliri i Traani nego i svi rimski carevi roeni s druge strane Jadranskog mora. U ovom poslu don Mavro se, sa svojom nedovolznom uenou i svojim nezgrapnim stilom, nije najbolje snaao, pa je izazvao niz zajedljivih primedbi potonjih naunih starinara, vetijih da se istaknu znanjem, duhovitijih u etimolokim kombinacijama i otmenijih svojim odnegovanim izrazom, ali i dva veka posle Orbina jalovih, kao i on, u slinim poduhvatima. U naknadu za to, on je obilno zagrabio sa sveeg studenca istorije i postigao ono to nisu uradili znatno ueniji od njega: da ivim slikama, na osnovi neoekivano irokoj, u vremenu kad se i u najrazvijenijim istoriografijama sa svetskih hronika prelazilo na lokalne istorije, predstavi i onu prolost Junih Slovena koja jo uvek nije bila mrtva. Uinio je to sa iznenadnom smelou da jedno veliko podruje i skup drava koje su se na njemu razvile i poreklom naroda i preplitanjem istorijske sudbine shvati i uini jedinstvenim, i da, kao pozadinu scene, razastre ogromne zemlje ostalog slovenskog sveta. On nije bio veliki istoriar isticao je Nikola Radoji ''nego samo vatren rodoljub, koji se latio posla kome ni po sposobnostima, ni po spremi nije bio dorastao, nego samo po iskrenoj ljubavi i po istrajnoj volji. Toplo je eleo uz bok prolosti Italije postaviti prolost Ilirije i pored slavnih istorija talijanskih 5 7

gradova metnuti istoriju svoga Dubrovnika. arko rodoljublje nije ga moglo toliko zaslepiti da ne bi osetio razvojne razlike izmeu naroda apeninskog i ilirsko-trakog poluostrva. Zato je, moda i nehotice, prema razvojnoj visini, postignutoj od zapadnih naroda, postavio velianstveno prostranstvo slovenskog sveta ...'' Ideje o slovenskom jedinstvu, koje su u humanistikoj knjievnosti Dubrovnika i Dalmacije pretenije izraene razmatranjima o poreklu nego istorijskim ispitivanjima, pouzdano su bile i odblesak postepenog uspona slovenskog sveta u XVI veku. Mavro Orbin nije bio jedini koji je iz Dubrovnika pratio rast poljske drave i pojavu sve veeg broja znamenitih humanista poljskog porekla; sigurno je i on nasluivao buduu snagu Rusije, kojoj su upuivali poglede ne samo osiroteli pravoslavni kalueri iz susednih turskih zemalja nego i rimske pape kao predvoditelji katolike rekonkviste, ali i kao nosioci ideje o obnavljanju hrianske lige protiv Turaka. Revnostan katolik, opat benediktinskog manastira, vojnik sa inom u svojoj crkvi, on je bio ponosan to njegov slovenski svet dospeva u podruje neposrednog interesovanja nove rimske politike. Zbog toga on, ponesen svojim naivnim rodoljubljem, dobronameran i prema jednoj i prema drugoj strani, i nije mogao osetiti koliko su te dve strane, svojom sutinom, jedna drugoj suprotstavljene i u kakvu protivrenost, sa svojim pogledima, pada. Na kraju je doekao ono to je najmanje eleo da zbog izmatikih pisaca, koje je pominjao, njegova knjiga stigne na Indeks. Mavro Orbin se, meutim, oglasio u trenutku kad su zbivanja u balkanskom zaleu Dubrovnika i neposredno mogla uticati na sastav i pojavu njegovog dela. Zapletena u viegodinje ratovanje protiv Austrije i Persije koje joj je donosilo neuspehe, izloena preteranim finansijskim naprezanjima, teko potresena raspadanjem starog vojnog ureenja, Turska je, od poslednje decenije XVI veka, s nizom nesposobnih sultana na elu, sve dublje tonula u anarhiju koja je osobito pogaala pokorene narode u njenim evropskim provincijama. Zbog toga su to bile i godine stradanja srpskog naroda tako naglih i golemih da se on, nespreman za borbu posle nekoliko decenija mirnog ivota, nije suprotstavio promenama prema svojim stvarnim mogunostima: pitanje svog opstanka poeo je da reava na nain koji je samo nagovetavao njegove budue pokrete i ostvarenja. Imao je pred sobom utrven put odmetanja u hajduke, pa su uskoro pusti krajevi oiveli i oteali od mnogih odmetnika i zbegova. Povremeno i na raznim stranama ovaj otpor se pretvarao u narodne bune koje su se naglo rasplamsavale i jo bre gasile, tinjajui i dalje odmetnitvom. Ali i narodni prvaci i crkvene stareine, iako ueni predanjem, tek su stasavali do svesti, ugleda i vojnikog iskustva potrebnih da narod iz njegovih samoniklih komeanja prevedu u smiljeniji pokret. Na elu s patrijarhom Jovanom, oni su svoj poduhvat pre svega zamiljali kao posao koji e zajedniki obaviti s hrianskim vladarima, i zato se sve zavravalo na pregovorima sumnjive iskrenosti i jo sumnjivijih namera. Jer kad je u ratovima krajem XVI veka Turska otkrila svoje slabosti i kad su njeni podanici nizom ustanaka pokazali svoju volju, Evropu je ponovo obuzelo krstako raspoloenje i ona je ponovo stala da smilja (i da brzo na njih zaboravlja) planove o podeli turskih zemalja. Ti zlatni snovi su bili ispunjeni slikom bogatih predela Podunavlja i Balkana, obilatih rudama, itom, stokom i zverinjem, s narodima koji se sami diu i eljno oekuju novog gospodara. A to e biti onaj ko se na obale ''najcvetnije zemlje'' Evrope iskrca s neto izvebane vojske i pozove svoje nove kmetove na pokolj starih gospodara. Tako je avanturistiki duh Evrope, do kraja uznemiren otkriima prekomorskih zemalja, koji je postao stvarna sadrina itavog sloja ljudi na starom kontinentu, postepeno rastoio i najozbiljnije planove o zdruivanju hrianskog sveta protiv istonog osvajaa. Razni pustolovi sumnjive prolosti, samozvani knezovi i vladari, kalueri navikli na skitnju, trgovci koji su tovare vune i koa zamenili tovarima krijumarenog oruja, propala vlastela i naivni rodoljubi svi se, javno ili kradom, vrzmaju po evropskim dvorovima, stiu do Madrida i Moskve, razdrauju ambicije malih italijanskih vladara, neto kuju i pletu po dalmatinskim gradovima, provlae se u Tursku gde se nalaze s pekim patrijarhom, narodnim glavarima i tamonjim pustolovnim duhovima, pa podstiu i okupljaju itave zborove vienih prvaka, na kojima se donose krupne odluke bez posledica. U jednom trenutku Evrope, kad je ona bila klonula u zaguljivu moralnu depresiju i kad je najvei broj novih stvari pokazivao pad njenih vrednosti, i ovaj pokret se inio daleko ozbiljnijim nego to je bio (kao to su i predvianja zvezdoznanaca da e Turska propasti dugo godina izazivala gotovo optu uznemirenost). Ovakvo podneblje je uticalo da su i u opreznom Dubrovniku osetili nemire u Turskoj kao potres velike snage. Izmueni stalnim naporima Mletaka da im ospore nezavisnost i unite trgovinu i 5 8

pomorstvo, preivljavajui jednu od onih drutvenih dekadencija kad se tradicije obnavljaju i poimaju sa osobitom uzrujanou, i sami pokrenuti katolikom obnovom da se grozniavije nadnesu nad pitanja savesti, Dubrovani su svoju slobodu sve vie cenili kao svoje najskuplje dobro i sve je vie negovali u sri svog slovenskog rodoljublja. A da sa svojim oseanjima stanu na tlo koje je i prostrano i vrsto, nije im trebalo da daleko zakorae: ustaniki pokreti irom balkanskih zemalja, posle kojih su turske vojske kitile svoje tvrave glavama pobijenih odmetnika, otkrivali su, ipak, dotle pritajenu narodnu snagu i predavali istoriji nove junake i muenike, a zatim bi, kao nakon bujne kie, sa svih strana krenuo prkosni ubor pesme o staroj slavi produenoj obnovljenim podvizima. Plima, koja je vidljivo rasla i slivala se do pod zidine Dubrovnika, plenila je srca oseanjima jo uvek nesreenim i maglovitim, ali ve dovoljno snanim da zapljusnu i one koji su se, u Bosni, vezali verom za tue carstvo. Dubrovani su bili svedoci kako bosanski muslimani, potiskivani s Porte naglom prevlau poturenih Arbanasa, sve ee, i usred Carigrada, govore o svojoj zemlji, narodu, jeziku i krvi i sve se jogunastije dre starog srpskog predanja. Duboku unutranju snagu ovog opteg talasanja, koje nije imalo korita da se slije u pokret, moda najbolje otkriva porast istoricizma rasprostranjeno i gotovo uurbano oivljavanje rada na biografijama, letopisima i rodoslovima, na prepisivanju sauvanih spisa, na prevodima i kompilacijama; pojava novih slikara udno verodostojnih svojim freskama; bujno podmlaivanje usmenog predanja prepevavanjem starih i nicanjem novih pesama. Ova intelektualna osnova ponovnog izlaska Srba, kao narodne mase, na istorijsku pozornicu znaila je, u stvari, jo jedno potvrivanje i jo jedno preuzimanje srednjovekovnog naslea. Mavro Orbin je svim ovim bio najsnanije podstaknut da napie svoje delo; on svemu tome, sa svojim delom, na svoj nain i neposredno pripada. III S obzirom da na slinom poslu nije imao prethodnika i da je iveo u vremenu kad su srednjovekovne balkanske drave svedoile o sebi jedino predanjima, Mavro Orbin se dobro snaao u svom nastojanju da raznovrsnu grau, trudno iskopanu, koja je govorila o prolosti velikoj i sjajnoj, ali i o dogaajima, u potonjem haosu, do kraja ispreturanim, sredi, rasvetli i itaocu izloi na nain koji e bar priblino odgovarati usponu i padu tih drava. Ve je primeeno, sasvim tano, da je Orbin posmatrao istoriju Junih Slovena iz svog grada, da se radije zadravao na dogaajima iz blieg zalea i da ih je esto ocenjivao prema njihovom znaaju za Dubrovnik. On je izbliza gledao ''kako mnogobrojni gradovi i drave u Italiji ... dobijaju svoje istorije, u kojima je njihova prolost proslavljena u okviru opisa slavne prolosti itave Italije, koju Talijani, od Petrarke, poinju oseati i isticati kao svoju zajedniku . . .'' Primer Mletaka, sve ee neprijateljski raspoloenih prema Dubrovniku, i njihovih istoriara, naroito Sabelika i Bemba, koji su s prenaglaenim politikim namerama veliali istoriju svoje republike, jo neposrednije je uticao na Orbina da svetu prikae slavu svoga grada i monu prolost onog zalea kojem on i dalje pripada; a time je i svoj Dubrovnik podravao u reenosti da izdri u slobodi i sve, za nju, otrpi. Slavna dela Slovena pisao je don Mavro sahranjena su u venoj noi zaborava zbog toga to oni nisu imali istoriara dostojnih svoje velianstvene istorije. Zbog toga on moli svoj slovenski rod da njegove napore primi s dobrom voljom kao svedoanstvo o veliini svojih predaka i kao dokaz njihove moi. Ostavi, pri svemu tome, u Dubrovniku, da iz njegovog ugla posmatra stvari i odreuje im razmere, Orbin je izazvao zapaanja da je taj ugao umanjio njegovu ionako neveliku kritinost. Ali ako se kritika injenica kod prvog pisca istorije Junih Slovena za trenutak ostavi po strani i pre svega se razmotri njegovo gledanje na tu istoriju u celini; to je u ovom sluaju neuporedivo najznaajnije zakljuak mora biti suprotan: Orbin se svojim delom pribliio modernijem posmatranju junoslovenske istorije zahvaljujui svom uglu gledanja: 1. Dubrovnik je, od poetka do kraja, ostao prisutan svedok zbivanja u svom najirem balkanskom zaleu: tamo su se uzdizala i tamo su propadala knetva, kraljevstva i carstva, jedino je grad, iz kojeg je Mavro Orbin sagledao i radi kojeg je, znatnim delom, napisao svoje Kraljevstvo Slovena, straio na svojoj litici, oprezan da ga niko ne omete u njegovom posmatranju, pamenju i zlopamenju. 5 9

On je tu ostao i kad je, tamo, sve propalo i mesto razdora nerazumnih velmoa zavladao ''turski mir''. Predivo pamenja nije u ovom gradu prekidano ni u najpotresnijim trenucima njegove zajednike prolosti s balkanskim zemljama. A ono je bilo mnogovrsno, bogato, dalekoseno i otporno s druge strane i zbog toga to su Dubrovani gotovo sve vreme i u svim tim zemljama bili prisutni kao trgovci, zakupci rudnika i carina, kovai novca, zanatlije, ministri, diplomate, pisci i umetnici, pa su, u stalnoj vezi sa svojom maticom, sluili i kao stalni posrednici izmeu dogaaja na Balkanu i uvek budne panje svojih sugraana. U Srbiji i Bosni oni su izdrali i u onim zatornim vremenima kad su te zemlje prelazile u turske ruke: pratili su kako tamonje plemstvo iezava zajedno sa svojom istorijom i svetom svojih ideja i kako puk, prema svojim mogunostima, preuzima staru batinu, ali su i sami nasleivali sve staro i pribliavali se svemu novom to je dolazilo u sklad s njihovom sveu. Tako je Dubrovnik ne samo onim to se uvalo i umnoavalo u njegovim bibliotekama, rukopisnim zbirkama i arhivima nego i svojim tradicijama, duboko uvreenim, trajno nosio iv, slikovit i sadrajan odblesak nemerljivo burne istorije svojih suseda. Vie od toga, sklanjajui dragocenosti te istorije u svoju riznicu, kao to su nekada uestvovali u njenom stvaranju odreujui, u stvari, svoju sudbinu, Dubrovani su, celinom svog postupka, vrili kritiku istorije zemalja u svom zaleu. U osnovi te kritike nalazila se politika opreznog trgovakog grada, nemilosrdna u svom realizmu, svojom logikom drukija od politike susednih vladara i velmoa, samouverenih u svoju snagu i neobuzdanih u postupcima, srenim sticajem okolnosti prikladna kao kriterijum za blagovremeno utvrivanje vrednosti jedne suvie bliske svakidanjice i istorije. U osnovu te kritike postepeno je ulazilo i dubrovako rodoljublje koje nije zamaglilo otrinu politikih zapaanja: njime su Dubrovani razlikovali krupne i trajne vrednosti od sitnih stvari bez obzira da li je, u sri tog rodoljublja, prevladao sebini interes ili bi, na njegovim krilima, uzletali iznad sopstvenih mogunosti. Mavro je Orbin, pristupajui pisanju Kraljevstva Slavena, ve raspolagao, u Dubrovniku, ne samo pripremljenom graom nego i stvorenom optom predstavom srpske istorije. 2. Dubrovani su bili, osetio je Stojan Novakovi, ''prvi koji su podlegli arima, tako da kaemo, politike poezije, koja je jeknula posle propasti drave i gospode srpske. Sve to se prialo i pevalo po narodu, moglo se znati u Dubrovniku, koji se u neku ruku i sam zanese za delima u kojima su i njegovi ljudi radili, za junacima s kojima su i njegovi ljudi drugovali i kojima su savetnici, pomonici i bankari bili. Oni se i sami poee ponositi tom prolou''. Delo Mavra Orbina ostalo je kao najbolji svedok te epske renesanse srpskog naroda. Ono je to, na prvom mestu, primetnim brojem vesti mahom posredno preuzetih iz usmene narodne hronike. Ono je to, jo vie, u pievom poverenju, gotovo neogranienom, s kojim je on te vesti prihvatao i stavljao ih pored podataka sasvim drukijeg porekla, naenih kod vizantijskih hroniara ili zapadnih humanista. Ono je to, iznad svega, u pievoj kritici srpske istorije: ne samo pojedine linosti i dogaaji nego i itavi istorijski odseci uklapaju se u njegovo izlaganje, iako su vieni na nain koji je blizak koncepcijama narodnog predanja. Mavro Orbin je oevidno podlegao jednom neobinom fenomenu u kulturnoj istoriji srpskog naroda. Epsko pesnitvo u Srba znailo je jeziku i knjievnu afirmaciju jednog puka koji je, iako u granicama tue drave, najzad sam sebe duhovno oslobodio i to dokazao, pored ostalog, i time to su ga ueni krugovi u manastirima, u najsevernijim srpskim oazama i osobito u primorskim gradovima prihvatili s punom ozbiljnou, uestvujui ponekad i sami u njegovom daljem stvaranju ili ga uzimajui u osnovu svog, sasvim drukijeg, rada. U ovom sluaju je jo znaajnije to je tim putem dolo i do oivljavanja srpske istorije, ali u osvetljenju novih, narodnih shvatanja. Posmatrajui stvari iz Dubrovnika, koji je tim talasom najjae zapljusnut, Orbin je velikim zdanjem svog dela u stvari istakao i utvrdio ono to je ve bilo u toku: polaganje srednjovekovne srpske istorije na nove osnove koje su, znatno, tradicionalne, ali koje, i pored toga, znae novinu u poreenju s hagiografskim nasleem. to je on time, na mnogim mestima, odstupio, i ne znajui, od istorijske tanosti ili se udaljio od onog to je pojedinim pojavama bila sutina, moda, za trenutak, nije bilo od bitnog znaaja. ''esto u knjievnosti i u umstvenom ivotu dela dobijaju cenu ne po svojoj apsolutnoj vrednosti, nego po uplivu koji prinesu vremenu i razvitku'', podvukao je Stojan Novakovi razmatrajui o mestu Mavra Orbina u istoriji srpske istoriografije. 6 0

3. Nikola Radoji se u svojoj raspravi o Mavru Orbinu suprotstavio znatno ranijem shvatanju Stojana Novakovia da je u Kraljevstvu Slovena prevladala tradicionalna osnova i da je u tome najvea dobit od tog dela. Iako se i sam, prelistavajui tu knjigu pred itaocem, najvie zadravao na vestima koje su potekle iz predanja, Radoji je u njenom piscu pre svega video humanistu koji je, i pored nedovoljne spreme, ozbiljno nameravao da se sa svojom istorijom Junih Slovena svrsta meu sline zapadne pisce i njihove knjige o prolosti naroda kojima su pripadali. Ovim je stvoren nesporazum koji, u sutini, ne postoji. Orbin je pripadao onom sloju humanista osrednjih sposobnosti koji se jo nisu mogli osloboditi letopisakog nizanja dogaaja, a u kritici vesti su se vraali uproenom mozaikom slaganju preuzetih fragmenata ili podataka. Sastavljajui Kraljevstvo Slovena, on je Barski rodoslov shvatio ''kao srpsku istoriju prednemanjikog doba'', i kako za tu epohu nije imao drugih podataka, objavio ga je u celini. Naveo je, u daljem izlaganju, veliki broj pisaca i dela, najee zapadnih, ali je malo puta kritiki birao one na koje se, pre svih, treba osloniti; jo ree se uputao da meu podacima koji su, o istoj stvari, s raznih strana drukije govorili pronae i istakne najverodostojniji, nego je to preputao blagonaklonom itaocu. Delo je, prema humanistikom maniru, ukrasio anegdotama, pounim razmiljanjima posle isprianih dogaaja i retorskim sastavima koje je uzimao od drugih ili ih je sam smiljao, ali se, i u takvim trenucima, uzdizao iznad svoje slabe istoriografske pismenosti kad bi mu to omoguila, prevazilazei ga, upotrebljena graa. Orbin, na kraju, pripada donjem sloju istoriara humanistikog pravca i samom injenicom to je ideju, koju je uzeo da zastupa, vie nametnuo prostranou slovenskih vidika koje su drugi otvorili, svojim ''naivnim i zaraznim'' rodoljubljem i reitou izloene grae nego ostvarenjem koncepcije koja bi proistekla iz njegovih istorijskih prouavanja i saznanja. Uza sve to, meutim, Orbin je prvi pisac koji je srpsku istoriju razgledao okom zapadnog humaniste: iza gesta vladara i velmoa, koje je, kao i veina njegovih savremenika, posmatrao s najvie panje, jasno je ocrtao drave i u njima nagovestio narod; s tim u skladu je i njegovo sputanje istorije i onih snaga koje u njoj deluju meu ovozemaljske stvari, ime je moda uinjen najvei raskid s hagiografskim koncepcijama srednjovekovne srpske biografske knjievnosti; on je postupio kao humanista i uvoenjem geografskih dimenzija u srpsku istoriju rasprostiranjem karte pred itaoca da i kod njega stvori saznanje prostora za koje su vezani pojedini odseci njegove knjige. Orbinov humanistiki pristup srpskoj istoriji ne iskljuuje, meutim, poverenje s kojim je on prihvatao prisutna predanja. Humanisti su se, u svim fazama svog dugog zadravanja u evropskoj kulturi, stalno suprotstavljali legendama, pa i onima u kojima su poeci svake istorije, ali nikada nisu stvorili kritika sredstva dovoljno efikasna da se potpuno odreknu onoga to je govorila legenda uzimajui re istoriji. I prema novijem usmenom predanju njihov stav je znao biti popustljiv, i to ne samo zbog ponekad lakog usaglaavanja takvog predanja s pisanim izvorima: humanistika istoriografija stalno se preplitala s memoarskom knjievnou i rado koristila njenu otvorenost ivoj rei, sve u zavisnosti od mere koju bi naao pisac, ali i od predmeta izlaganja. Mavro Orbin je mogao izmiriti humanistiku osnovu svog dela sa svojim irokim poverenjem prema tradicijama, mahom ve zabeleenim, i zbog toga to je, u skladu s manirom kole kojoj je pripadao, i on morao nai svoj klasini ideal ijem se autoritetu preputa bez jaeg otpora kritike. A da su takva predanja mogla to postati, pokazuje injenica to Orbin, u tom pogledu, nije bio ni sam ni poslednji. IV Ve je istaknuto da je Kraljevstvo Slovena Mavra Orbina sauvalo svoj znaaj ''kao karika u razvitku nae istoriografije, i to veoma znamenita i s neobino vanim posledicama''. Nikola Radoji, koji je ovo miljenje iskazao nakon dugogodinjeg i svestranog prouavanja istorije srpske istoriografije, na drugom mestu je, kratko, zapazio da je Orbin prema vizantijskim hroniarima imao isti odnos ''kao i prvi srpski moderni istoriari, grof . Brankovi i J. Raji'': da ''on nije prepriavao pakosne i rune vizantijske vesti o Srbima, nego ih je preutao''; da se on ''i prema srpskim narodnim tradicijama'' drao ''isto onako kao i nekritini, ili bar manje kritini, srpski istoriari''; najzad da je on ''celu srpsku istoriju 6 1

doba Nemanjia'' shvatio ''sasvim kao i srpski pisci i po tome to je kao i oni tumaio konac nae velike dinastije'' prokletstvom koje je kralj Stefan Deanski bacio na svog sina Stefana Duana, a koje je stiglo njegove potomke. ini se, meutim, da se u ovim zapaanjima kriju zakljuci koje Nikola Radoji nije hteo jo jednom, jedan po jedan, razgledati i izloiti sasvim odreeno. Zbog toga je potrebno, u produenju Radojievih misli, o mestu Kraljevstva Slovena u razvitku srpske istoriografije izdvojiti sledee: 1. U vremenu kad se inilo da su narodi Balkana, ostavi bez svega to su stvorili, ostali i bez svoje istorije, porobljeni, bezglasni i ponovo bezoblini u okvirima jednog novog tueg carstva, ugroeni zaboravom koji ih je ve odvajao od Evrope, ali je vrebao i iz njih samih, Mavro Orbin je objavio Kraljevstvo Slovena kao veliku zajedniku istoriju junoslovenskih zemalja, podranu njihovim tradicijama, sazdanu od raznovrsne grae, poloenu na humanistike osnove, sveano obeleenu insignijama nekadanje veliine i slave. Odravi se, svojim unutranjim smislom, kao celina, iako je sastavljena od nekoliko delova, odjekujui rodoljubljem snano i dugotrajno, ova knjiga je zavetala i zahtev da se u daljim istoriografskim nastojanjima, bez obzira na tekoe, ne suavaju iroki okviri junoslovenske istorije. Potonji predstavnici poznog humanizma, eruditske kole i prosvetiteljstva, i kod Hrvata i kod Srba, dovijali su se na ovim prostranstvima kako su mogli i znali, da najzad i pored uzaludnih etimolokih traenja, antikvarstva i nespretnog oivljavanja falsifikata i meu spisima i u predanju, izgrade temelje nae moderne istoriografije. to je osnova, na kojoj su se oni hrabro zadravali, tokom XIX i XX veka neprestano naputana, ne snose odgovornost ni oni, a najmanje Mavro Orbin, kao to je i kasnije parcelisanje te osnove bilo u stvari vie znak nemoi nego napretka. Posmatrano posebno u razvitku srpske istoriografije, Orbinovo delo je i njenim najveim predstavnicima XVIII veka znailo ohrabrenje da istoriju svog naroda, kojoj je i on posvetio najveu panju, prikazuju u razmaknutim meama zajednike istorije balkanskih naroda, a to je na prvom mestu bilo znaajno za pojavu novih istorijskih koncepcija i istoriografskih metoda. 2. Srednjovekovna srpska istorija u Kraljevstvu Slovena Mavra Orbina sagledana je i saoptena na nain kojim se ona gotovo sasvim odvojila od svojih dotadanjih predstava i tako odvojena ostala u rukama njegovih sledbenika: biografski i genealoki pristup potisnut je davanjem prednosti regionalnim ili dravnim oblicima ivota, gde su i vladari dobili ulogu modernije shvaenu; delo je rezultat kritikog postupka, naenog u zapadnoj istoriografiji, koji trai da se ispita raznovrsna graa i da se preuzete vesti sloe u jednu sliku; predanje, o kojem ova knjiga dovoljno govori, sigurno je, delom, i posledica narodnog pamenja i istoriografskog miljenja i pevanja patrijarhalnog drutva pod Turcima uoblienog; uza sve ovo, Orbin je u srpskoj istoriografiji otvorio vrata i zapadnim izvorima da ih ona ne odbaci i kad su oevidno govorili u interesu katolike propagande. 3. I pored svih ovih objanjenja, izdvaja se, ipak, svojom izuzetnom zanimljivou injenica da je Mavro Orbin, bez ranijih nagovetaja, gotovo odjednom uspostavio celinu srpske istorije i dao mesto, izgled i sadrinu velikom broju pojedinosti koje je sainjavaju. Ta celina je, kasnije, vie puta obnovljena ili ponovo sastavljena, a pojedinosti su dopunjene i ispravljene, ali se i pored toga ini da je Orbin, onim to je napisao, jo uvek blii nama nego svojim neposrednim prethodnicima. Ovo zapaanje, moda suvie smelo, dobie vrednost onog asa kad se odreknemo navike, koja vodi pogrenom metodu, da pojave u razvitku istoriografij e ocenjujemo iz istog poloaja iz kojeg ih i posmatramo: kao njihovi batinici. Sagledano iz vremena koje mu je prethodilo, Kraljevstvo Slovena, uz sav golemi skup svojih mana, govori o svom piscu kao o jednom od onih stvaralaca u istoriografiji koji su imali snage ili srenog nadahnua da zaponu novo razdoblje u njenom razvitku i ostanu dugo vidljivi na tom poetku. A vrednost tog poetka meri se pre svega njegovom udaljenou od onoga to je, posle njega, ostavljeno prolosti. Kraljevstvo Slovena Mavra Orbina pojavilo se u vreme kad se Evropa ponovo okretala svom istoku: katolika crkva je to inila da bi gubitke izazvane reformacijom nadoknadila na raun pravoslavnog sveta; saznanje da Turska nije nepobediva, koje je svakog asa prelazilo u uverenje da se 6 2

pribliio trenutak njenog sloma, povratilo je balkanske zemlje u sferu interesovanja evropske politike; krajem istog veka, kad je Austrija prigrabila Podunavlje, a Mletaka Republika zavrila osvajanje Dalmacije i ponovo zakoraila u Grku, doi e i do ubrzanog traganja za istorijskom osnovom da se to osvajanje proglasi preuzimanjem naslea; ono to su humanisti zapoeli, eruditi e razviti do obrazovanja novih naunih oblasti: Levant e oiveti u naunom zanimanju starinara, filologa i vizantologa, ponovo svesnih odakle je svetlost obasjala Evropu; Luj XIV je postao zatitnik vizantolokih studija i pokrovitelj arheolokih misija na Istoku u nadi da e naslediti carigradski presto; najzad e zemlje evropskog jugoistoka i azijskog zapada jo jednom zauditi Evropu matovitou svog svakidanjeg ivota i u njenoj kulturi podstai egzotini ukus. to je hrianska Evropa, preuzimajui, s budunou, i istoriju onih zemalja koje su dugo smatrane, u neprikosnovenom turskom posedu, moda bez nade otuenim, preuzela i izvesno saznanje o srpskoj istoriji, zasluga pre svega pripada don Mavru Orbinu. Pored niza pisaca sumnjivih namera i jo sumnjivije vrednosti, Kraljevstvo Slovena je koristio, i to veoma iscrpno, i osniva moderne vizantologije arl Dikan, a zatim su to inili, njegovim posredstvom, i svi njegovi sledbenici na prouavanju Vizantije i susednih zemalja. Jedan latinski izvod iz Orbinovog dela, ueno raen, imao je pri ruci i veliki erudita Luii Fernando Marsilji kad je, krajem XVII i poetkom XVIII veka, za potrebe austrijskog dvora, ali jo vie iz zadovoljstva to je pronaao podruje koje ga je uzbudilo neispitanim bogatstvima svog prolog i savremenog ivota, razraivao obimne opise podunavskih i balkanskih zemalja. Kraljevstvo Slovena je, kao izdaan izvor, stalno imao pri ruci i Pavle Riter Vitezovi, saradnik Marsiljijev, kad je sastavljao svoje spise o prolosti Junih Slovena kao jednom narodu, dovodei svoje rodoljublje u sumnjiv sklad sa istorijskim pravima habsburke kue. U vremenu kad se sa srpskim narodom i njegovim zemljama stalo i neposredno raunati i raspolagati u osvajakim poduhvatima protiv Turske, Orbinova knjiga, koja je o prolosti Srba, sve do pojave novih dela u XVIII veku, najvie govorila, svedoila je o usponu i rasulu drave Nemanjia, ali ne i o bilo ijim drugim istorijskim pravima na srpsku batinu. Meu srpskim istoriarima, a od 1722. godine kad se pojavio prevod Save Vladislavia, i u irem krugu italaca, Kraljevstvo Slovena je duto znailo neobinu i uzbudljivu pojavu; i danas se istoriari, s primetnom uznemirenou, nadnose nad to delo i naroito istrauju ona mesta gde je ono ''jedini i najzanimljiviji izvor''. U XVII i, osobito, u XVIII veku ''itaoci su se oduevljavali Orbinijevim slovenskim rodoljubljem, njegovom hrianskom etikom, njegovom otmenom ovenou, njegovim potovanjem visokih linih osobina, naroito junatva, i njegovim smislom da iz mnoine injenica probere privlane slike i naivno ih iznese pred svoje itaoce''. Kraljevstvo Slovena ih je, kao i Hronike grofa ora Brankovia, zapljusnulo bezbrojnim imenima stranih pisaca koji su svedoili o Srbima, i to im je, uvrujui ih u oseanjy sopstvene vrednosti, dugo imponovalo. Pored toga, Orbin je nametnuo potonjim srpskim istoriarima da se ozbiljnije pozabave zanemarenim stranim izvorima i time pokuaju nadoknaditi ono to je na Zapadu obavljeno u humanistikom pokretu i eruditskoj koli; ore Srdi je, u ''Sedmici'', ak 1854. godine pisao kako bi trebalo ''da jednom ueni nai ljudi'' pretresu autore koje Orbin navodi, ''pa da nam strogo kritiku povestnicu od najstarijeg vremena o Srbskom narodu saine; niti je pametno, da se svi jednog Porfirogenita, kao slepac plota, dre ...'' S druge strane, itaoci su ustajali protiv Kraljevstva Slovena zbog pievih katolikih tendencija: ''njihovi protesti nisu samo ispisivani po rubovima ove knjige, nego su uli i u tekst naih istorija, naroito Tronokog rodoslova i Istorije Jovana Rajia''. Tako su se oni primeuje Nikola Radoji, ''svojski vebali u prvostepenoj istorijskoj kritici rimokatolika tendencioznost je napadana da bi napravila mesta pravoslavnoj ...'' Izazivajui svakovrsnu panju srpskih italaca, Orbinovo delo ih je, ipak, najvie zanosilo velikom, sjajnom i sveanom slikom njihove prolosti, rairenom preko osnove sainjene, delom, i od onih tradicija koje su dugo bile prisutne i u njihovoj svesti. Ilarion Ruvarac i, posle njega, Nikola Radoji postavili su pitanje da li je patrijarh Pajsije, piui itije cara Uroa prema nasleenom hagiografskom obrascu, ali i prema usmenoj narodnoj hronici, imao pri ruci knjige dubrovakih istoriara Mavra Orbina i 6 3

Jakova Lukarevia toliko je njegovo izlaganje, na mestima, saglasno s njihovim. Odgovor, koji ovde treba dati, drukije je prirode. Bez obzira koliko je sam zahvatio iz predanja, a koliko je to uinio posredstvom svojih dubrovakih prethodnika, Pajsije je jedan stari istoriografski rod, osvetan ve vekovima, otvorio novijim tradicijama, i time pokazao da pojava Mavra Orbina i njegov iroki uticaj nisu bili sluajni. Moda je jo znaajnije poverenje s kojim je grof ore Brankovi prigrlio Orbinovu knjigu i dozvolio da ga, u njegovim smelim matanjima, zanese ''maglovitim granicama... ogromnoga slovenskog sveta''. Brankovieve Hronike oznaavaju napredak u razvitku srpske istoriografije najvie zbog toga to je on, na osnovi svog ambicioznog politikog programa, ostvario prostrane koncepcije srpske istorije kao dela zajednike istorije naroda jugoistone Evrope. Orbinovo Kraljevstvo Slovena vredelo je Brankoviu, u tom pogledu, znatno vie nego to znai obino ohrabrenje. Odabravi takve okvire, Brankovi se nije ustruavao da od Orbina preuzme i njegove bogate slike: o caru Duanu, o sutonu drave Nemanjia i o knezu Lazaru, iji je znameniti kosovski govor ''ipak uspeo prevesti u svoj njegovoj sumornoj i uzbudljivoj lepoti''. U stvari je Orbinovo delo pomoglo samozvanom despotu Ilirika da istoriju Srba, suprotno austrijskim namerama, vee za svoje politike pretenzije koje su ga odvele u zatoenje, i tako je ono, zbog izmatikih stvari, jo jednom, iako posredno, osueno. to je srpska istoriografija, pripremajui budunost onim to bi se u njoj moglo nazvati politikom milju, blagovremeno odabrala dravnu nezavisnost kao jedino reenje i time izmakla uplitanju bilo ijih istorijskih prava, zasluga je, primetno, i one slike srpske prolosti koja je zavetana Kraljevstvom Slovena. A u toj pojavi, u sutini revolucionarnoj, delom je i osnova razvitka kritikog metoda u srpskoj istoriografiji, koja je, od racionalistike epohe, u neprestanom nastojanju da se, od naslea, odbaci sve ono to se ne moe dovesti u sklad s nauno ispitanom istinom. Radovan Samardi

KRATAK SADRAJ PRVOG I DRUGOG POGLAVLJA ORBINOVA DELA

I POREKLO SLOVENA I RAZVOJ NJIHOVA CARSTVA Sloveni kao potomci Jafeta, starijeg Nojeva sina, obitavaju najpre u Kilikiji i odatle se ire prema severnim i severozapadnim oblastima, dopirui do Britanije. Ta njihova ekspanzija nagovetena je ve u imenu pretka Jafeta, koje znai ''irenje'' (allargamento). Roeni ratnici, Sloveni e pokoriti mnoge zemlje i narode. Iz Skandinavije, oko 1460. pre Hristova roenja, Sloveni se iseljavaju i ire po beskrajnoj Sarmatiji, pojavljujui se pod raznim imenima: Venedi, Sloveni, Anti, Verli (Eruli), Alani (Masageti), Hiri, Skiri, Sirbi, Daki, Svedi, Fini, Prusi, Vandali, Burgundi, Goti, Ostrogoti, Vizigoti, Geti, Gepidi, Markomani, Kvadi, Poloni, Boemi, Slezi i Bugari. Neto poznije, iz sarmatskih ravnica Sloveni se raseljavaju u raznim pravcima. Ove strane ratnike sa divljenjem opisuje na crnomorsku obalu prognani pesnik Ovidije. Od mnotva njihovih naziva vremenom se izdvajaju tri kao najglavnija Venedi, Anti i Sloveni da bi na kraju preovladalo ime Sloveni kao opti naziv. Iz Sarmatije jedan ogranak (Venedi) prelazi u oblasti Baltika, a drugi se sputa u Podunavlje. O tim podunavskim Slovenima prvi je izvestilac Prokopije iz Cezareje, koji pripoveda o slovenskim plaenicima u romejskoj vojsci i prikazuje ih kao odvane ratnike, opisuje njihove obiaje, govori o 6 4

njihovim upadima u Trakiju i Ilirik. Malo docnije Sloveni zauzimaju Dalmaciju, Makedoniju, oblasti Venecije, Koruku, Istru, Norik. Oni pomau Langobardima pri osvajanju Padove i Rima. Pobeuju Avare. Njihov kralj Samo vodi borbe protiv Franaka. Moravski Sloveni vode dugotrajne borbe sa Francima, Germanima, Saksonima. Konstantin-iril, sin solunskog patricija, pokrtava Bugare, Srbe i dalmatinskog kralja Svetopeleka, a potom stie u Moravsku i privodi u hrianstvo kralja Svatopluga sa narodom. Posle pet godina iril naputa Moravsku. Zamenjuje ga brat Metodije. Prvo slovensko pismo, zvano bukvica, ve davno je bio pronaao sv. Jeronim. Sada iril uvodi i drugo pismo, po njemu nazvano irilica. Nekako u to vreme dva vea odreda hrvatskih Slovena, predvoeni braom eh i Leh, povlae se na sever i osnivaju dve nove slovenske drave: eh postaje prvi vladar Bohemije, a Leh osniva drave Poljaka. Najslavniji vladar Bohemije (eke), koja prima hrianstvo 900. godine, bio je Otokar V oko 1278. Njegova drava prostire se od Baltika do Dunava i Jadranskog mora. Pokrtavanje Poljaka izvreno je 965, za vlade kralja Mjeislava. Mnogo due u mnogoboakom paganstvu ostaju Litvanci. Tek 1386. njihov vladar Jagelon, enei se poljskom kraljicom Hedvigom, prima hrianstvo i dobija ime Vladislav. Samojedi se pokrtavaju najkasnije, tek 1413. U pribaltikim oblastima obitavaju i slovenski Venedi koji su, prema Tacitu, najstariji stanovnici Germanije. Njima su vrlo srodni Vandali, takoer ogranak slovenskog plemena. Ovi pribaltiki Sloveni prodiru na kraj Zapadnog okeana. Izblie posmatrajui, meu pribaltikim Slovenima razlikuju se mnoga plemena: Pomerani, Rugi, Obodriti, Polabi, Ljutici, Verli (Eruli), Sorabi (Srbi) i mnogi drugi. Posebno su slavni Verli (Eruli). Niz njihovih vladara poimence je poznat: Aritbert, Bilingo, Micislav, Godoskalko, Henrik, Pribislav i drugi. Osvajakim podvizima istiu se i drugi slovenski narodi. Tako Sorabi ogranak onih koji stanuju u Gornjoj Meziji i koje Halkokondil naziva Tribalima upadaju esto u Turingiju i Saksoniju. Prapostojbina prvih i drugih Soraba, prema Pliniju, jeste oblast oko Azovskog mora (Meotide palude). Odatle jedni preoe u Meziju, a drugi u Luzaciju. Glavni gradovi ilirskih (mezijskih) Soraba (Srba) su Samandrija na Dunavu, Nisa, Prizrien (rodno mesto Justinijana), Novo Brdo i drugi. Sa luikim Sorabima Karlo Veliki vodio je teke borbe, u kojima su izginuli sorapski kralj Ljubidrag i trideset hiljada franakih ratnika. Posle sklopljenog mira sa Karlom Velikim Sorabi, predvoeni kraljem Drakom, prodiru u Dansku. Godine 934. oni ratuju sa Henrikom I, a 957. sa Otonom I, 1029. sa Konradom II, 1055. sa Fridrihom. Slavna prolost Slovena, najmonijeg naroda na svetu, slabo je poznata iz dva razloga: nedostatak domaih istoriara i njihova nesloga. Pribaltiki nekrteni Rugi neko vreme su najmoniji meu Slovenima. Godine 809. oni raspolau sa 830 laa. Ratuju protiv Karla Velikog, upadaju u Dansku. Najzad, danski kralj Valdemir, potpomognut mnogim slovenskim knezovima, savlauje slovenske Ruge 1167. Od njihovih vladara naroito su uveni Vitislav, Tetislav, Hrino, Krito, Svantopolk, Borislav, Jaromar i drugi. Baltiki Sloveni uopte vrlo su uporno uvali svoju pagansku veru i obiaje. Primanjem hrianstva, meutim, oni ulaze u sasvim nove uslove ivota, ponekad upravo pogubne. Tako slovenski Prusi, primivi hrianstvo od germanskih svetenika i na germanskom jeziku, izgubili su svest o svome poreklu i pretopili se u Germane. Sloveni iz Sarmatije, odnosno Rusije, javljaju se pod raznim imenima: Rossolani, Tossolani, Trossolani, Rhassnali, Rhossani, Ruteni. Savremeni i opteusvojeni naziv za sarmatske Slovene jeste ime Russi, to znai ''rasejani, rasprostranjeni''. Ovaj naziv potie otuda to su ti Sloveni rasuti po celoj evropskoj Sarmatiji, ak i nekim oblastima Azije. Otuda i Prokopijev naziv za Slovene Sporri, to znai ''rasuti, rasejani''. Sarmatskim Slovenima u davnini su se pokoravali Huni sa Antima. Ovi isti Sloveni bili su saveznici Pompeju u ratu sa Mitridatom. Jedan ogranak Rusa jo u rimsko doba prodire u Ilirik i tu se nastanjuje pod imenom Rassiani. Russi prvi put uestvuju u pustoenjima Ilirika kao saveznici Gota. Posle toga, u vie navrata, oni 6 5

napadaju Romejsko carstvo. Godine 6886. od stvorenja sveta veliki knez ruski Dimitrije nanosi teak poraz Mamiju, velikom kanu Tartara. Prvi propovednik hrianstva u Rusiji bio je sv. Andrija apostol, a potom sv. Tadej apostol. To hrianstvo nije uhvatilo korena, pa je kasnije ponovo uvedeno. Zasluga za to pripada kiovijskoj kneginji Olgi koja je, posle ubistva njenog mua, kneza Igora, od strane drevljanskog kneza Maldita, pripojila zemlju Drevljana i odmah zatim, za vlade romejskog cara Jovana Cimiskija, primila hrianstvo i dobila ime Jelena. Nju nasleuje sin Svatoslav, a ovoga sin Volodomir, koji ponovo zavodi idolatriju. Meutim, ne proe dugo vremena i Volodomir posla caru Vasiliju poslanstvo obeavajui da e sa narodom prei u hrianstvo ako mu car obea svoju sestru Anu za enu. To se i ostvari. Na krtenju kiovijski knez Volodomir dobi ime Vasilije. Pre 107 godina otprilike Bussi iz Biarmije, plo-vei Severnim morem, otkrie dotle nepoznato ostrvo naseljeno Slovenima. To ostrvo vee je od Kipra i, u novije vreme, zove se Nova Zemlja. Tu je kraj slovenskog sveta. A sada o imenu Slavi ili Slovini. Ovo ime prvi put se spominje kod Prokopija iz Cezareje koji je, pre oko 1070 godina, opisao Justinijanove ratove sa Gotima. U isto vreme ime Slavi spominje i Giornando, koji je slovensko-alanskog porekla, istiui da je to ime u njegovo vreme novo. Meutim, prvi je Ptolomej iz Aleksandrije koji na svojoj karti belei sarmatske Slovene pod neto iskvarenim nazivom Sulani. Romejski pisci Slovene nazivaju Sclavini, a italski Sclavi. Neki misle da ime Slovini dolazi od rei slovo (verbo). Meutim, bie tanije da ovaj naziv potie od rei slava (gloria), to je i sasvim prirodno, jer u pitanju je narod sa mnogo kraljeva koji su osvojili brojne i prostrane zemlje. Nije sluajno da su kod njih imena kao Stanislav, Vencislav, Ladislav, Dobroslav itd. esto zastupljena. Najkrae, Sloveni svoje ime duguju svojim ratnim podvizima, svojim pobedonosnim pohodima po Evropi, Aziji i Africi, koje su izvodili kao Vandali, Burgundioni, Gothi, Ostrogothi, Visigothi, Gepidi, Geti, Alani, Verli (Eruli), Avari, Scyrri, Hyrri, Melanchleni, Bastarni, Peuci, Daci, Suedi, Normanni, Fenni (Finni), Uchri (Uncrani), Marcomanni, Quadi, Traci i Illirii. Prapostojbina svih ovih Slovena jeste Skandinavija. Pri iseljavanju iz Skandinavije svi su se Sloveni zvali Gothi. He treba zaboraviti da su i slovenski Anti bili zapravo Gothi. Prema tome, od Gota potiu svi potonji Sloveni, koji se javljaju pod raznim imenima. Naroito brojno i mono gotsko-slovensko pleme jesu Vandali. Oni su zauzeli evropski pojas koji se, idui sa severa na jug, protee od Germanskog do Mediteranskog mora. Vandalima pripadaju Moscoviti, Russi, Poloni, Boemi, Cercassi, Dalmatini, Istriani, Croati, Bosnesi, Bulgari, Rassiani i mnogi drugi. Da je doista tako, pokazuju i mnoge zajednike rei. Evo primera: vandalski stal vuich klicz potokh ptach zumby czysti volk slovenski stol vik kgliuc potok ptich zuby cisti vuk italijanski sede perpetuo chiave torrente ucello denti casto lupo itd.

(Navodi se blizu stotinu ovakvih primera.) Da su Alani slovensko pleme potvruje, pored ostalih, i Matija Miecovita. Alani su najblii Poljacima i esima. Slovenski Verli (Eruli) prvobitno su obitavali na reci Halvelo. Njihovo pravo ime jeste Verli, to na slovenskom znai ''vrli, ponosni, okrutni''. Slovenska pripadnost Avara potvruje se mnogim svedoanstvima franakih i romejskih pisaca. 6 6

Svoga kralja Avari zovu kakan ili kogan, isto kao i slovenski Bugari. Zajednika pradomovina Slovena, posle Skandinavije, bila je Sarmatija, koja na istoku granii Azovskim morem (Meotide palude), na zapadu Vislom, na severu Sarmatskim okeanom, a na jugu Karpatima. Slovenski Scyrri i Hyrri, stigavi u Podunavlje, dobie ime Daci. Bugari i Normani potiu od slovenskog plemena Suedi ili Suevi. Tanije govorei, pravi preci Normanima jesu Marcomanni, kojima su vrlo srodni Quadi. Da su Markomani doista slovenskog porekla potvruje se i nekim ouvanim natpisima. Slovensku pripadnost navedenih plemena jasno dokazuju i brojna imena koja se svravaju na -mir, -gast, -slav, itd. Od najstarijih vremena slovenski Goti poznati su kao ratnici. Podelivi se, jedni se odsele na jug i zauzmu Egipat (spominje ih Herodot), drugi krenu na zapad, a ostali na istok i zauzmu Skitiju. Prema osvojenoj zemlji, dobie ime Skiti. To se desilo jo pre trojanskog rata, poto u tom ratu neki Goti uestvuju, i to na strani Trojanaca. Docnije, u doba Rimljana, Goti pustoe po Trakiji, Iliriku, Makedoniji i Grkoj. Nastanivi se u rimskoj Trakiji, slovenski se Goti podelie u Vizigote i Ostrogote. Tu primaju hrianstvo, i to arijansko. Car Valens gine u borbi sa Vizigotima, koji posle prelaze u paniju. Ostrogoti pak, isteravi Hune iz Panonije i Mezije, preselie se u Italiju. Pod kraljevima Teoderikom i Totilom oni odnose mnoge pobede. Pored Italije, osvajaju Kipar i Akarnaniju. Ovi slovenski Goti su savladani tek onda kada su romejskim trupama pomogli drugi Sloveni. Istorija Vizigota jo je burnija. Vie puta oni osvajaju paniju, tri etiri puta Galiju, tri puta Meziju i sedam puta Trakiju. Mnogi pisci veliaju ratniku slavu Vizigota, koji su ravni Vandalima. Napustivi Skandinaviju, slovenski Vandali stigoe na reku Vistula (Visla), koja posle bi nazvana Vandalo, prema imenu njihove kraljice Vandala. Otuda i naziv Vandali. Oduvek su oni na glasu kao ratnici, jo od vremena Aleksandra Velikog, u ijim su falangama zastupljeni. Za vlade Avgustove oni prodiru u Italiju, ali su docnije, za Tiberija, potisnuti u svoju zemlju. Potom ponovo upadaju na rimsku teritoriju, udrueni sa Markomanima. Oni su strah i trepet u itavoj Germaniji. Silaze u Panoniju i dre je oko 40 godina. Godine 382. prelaze u Italiju pod kraljem koji se zove Mnogasila, kod neslovenskih pisaca zabeleen kao Modigisilo i Modidisco. Godine 415. prodiru Vandali u Galiju. Potisnuti odatle od nadmonijih Vizigota, prelaze u paniju. Prema njima dobi ime dananja pokrajina Vandalusia. Oni osvajaju i trideset godina u vlasti dre maloazijsku oblast Bitiniju. Najzad, prelaze u Afriku i pod kraljem Genzerikom osvajaju Kartaginu, koja se pre toga punih 535 godina nalazila pod rimskom vlau. Neto kasnije oni pripajaju Siciliju, Sardiniju i Korziku. Uskoro potom prodiru u kotsku i Britaniju. Godine 457. Vandali osvajaju i strahovito pljakaju Rim. Njihov poslednji kralj bio je Gelimir, koji je pobeen od Justinijanovog vojvode Velizara. Zarobljeni Gelimir svojim dranjem zadivio je stanovnike romejske prestonice Konstantinopolja. Vandalska vlast u Africi trajala je 200 godina. Bili su oni veoma okrutni. Trag o tome ouvan je u reima litanija Rimske crkve ''A Vandalis libera nos Domine'' (Od Vandala oslobodi nas, Gospode). Kao pripadnici arijanske jeresi oni su naroito bili svirepi prema pravovernim katolicima. Od slovenskih Vandala vode poreklo Burgundioni, kako to, pored ostalih, pokazuje i pisac Miecovita. Ime Burgundi ili Burgundioni ili Borgognoni dolazi od rei brogi; to na poljskom znai ''kua''. Oni upadaju u Italiju, ali bivaju potisnuti i konano se naseljavaju u poreju Rone, gde se i danas nalaze. Verli, ije ime u iskvarenom obliku glasi Eruli i Erculi, po iseljenju iz Skandinavije zaustavie se kod jezera Zabacca. Snabdevi se tu amcima, preoe preko nekog mora i zauzee Byzantion, docniji Konstantinopolj. Potom preu u Aziju i, pored ostalog, porue Ilion, trojansku tvravu koja se sve do njih odrala. To se deava za rimskog cara Valerijana. Na povratku iz Azije Verli se konano nastanjuju kraj Dunava. O njima najvie pripovedaju Prokopije, Pavle akon i Herodijan. Verli su poznati kao svirepi ratnici. Prezirui neprijatelja, bore se nagi. Za cara Anastasija prodiru oni u Liburniju i Dalmaciju, nanose poraz Langobardima, od kojih najzad bivaju savladani. Njihov kralj Vidomar naredio je da se sv. Maksim i 40 drugova pogube zbog ispovedanja hrianstva. ene u Erula ratuju kao i mukarci. Mnogi njihovi obiaji sasvim su udni. Za vlade Justinijana bili su pokrteni. Slovensko pleme Avari potie od Gepida. Njihovi poslanici 577. godine dolaze u Carigrad i od 6 7

cara Mavrikija postiu godinji danak od 80 hiljada zlatnika. Docnije avarski kakan trai dopunskih 100 hiljada dukata. Ne dobivi ih, on rui Sigidon i zauzima mnoge gradove u Iliriku. Posle toga car Mavrikije vie godina ratuje s Avarima, koji su bili poruili etrdeset romejskih gradova. Kad Sassoni napadoe Dalmaciju, Avari pruie pomo Dalmatinima. Po izlasku iz Skandinavije, zajednike pradomovine svih Slovena, Alani ce podele u dve grupe, od kojih jedni pou u Aziju i nastane se, prema Ptolomeju, kod Hiperborejskih planina, a drugi, u zajednici sa Vandalima i Burgundima, prodiru u Franaku. Razni pisci razliito nazivaju Alane: Skiti, Daki, Goti i dr. Prema Prokopiju, Alani govore istim jezikom kao i Goti. O ivotu i obiajima azijskih Alana najopirnije izvetava Amijan Marcelin. U stara vremena oni su bili prodrli ak do Palestine i Egipta. Docnije ratuju oni sa Rimljanima i za cara Gracijana prodiru u Konstantinopolj. Nekoliko careva pogibe u borbi s njima. Preavi Galiju, nastane se u paniji. Po njima je nazvana Catalonia. Odatle prodru i u Portugaliju. Slovenski Bastarni i Peuci ili Peucini, obitavajui kraj Crnoga mora, upadaju u Dakiju i ratuju s Rimljanima. Docnije postaju rimski saveznici, naroito u borbi s maloazijskim kraljem Mitridatom. Stigavi u oblasti Ugarske, primaju hrianstvo. Slovenski Hirri i Scirri ive na Visli, a odatle Hirri prelaze u Istru, dok Scirri stiu u Gornju Meziju. Oko 840. slovenski Normanni prodiru u franaku pokrajinu Neustria, dananju Normandiju. ive od ratovanja i pljake. Godine 887. prelaze u Britaniju, ali bivaju suzbijeni. Vrativi se, haraju po Galiji i neto docnije primaju hrianstvo. Za njima nimalo ne zaostaju Kvadi i Markomani. I njihova prolost ovenana je mnogim slavnim podvizima. A sada osvrt na ulogu ena u slovenskom svetu. Pre svega, sarmatski Sloveni oduvek su se enili Amazonkama, koje ive na Volgi, izmeu slovenskih Melanchleni i Sirbi. Amazonkama se ene i Goti, koji ratuju protiv cara Aurelijana. U stvari, i Amazonke su slovenskog roda. uvena je Marpesia, kraljica Amazonki. Posle mnogih pobedonosnih pohoda, Amazonke stiu na Kavkaz, tu se neko vreme zadravaju i potom svojoj vlasti podjarmljuju Jermeniju, Galatiju, Siriju, Kilikiju, Persiju i mnoge druge zemlje. Zadravajui se u tim oblastima, one podiu mnoge gradove i tvrave. Pored ostalog, Amazonke izgrauju Smirnu, podiu Efez i u njemu uveni Dijanin hram. Njihova kraljica Calestre, ili Minutia, ca tri stotine hiljada Amazonki dolazi Aleksandru Velikom. To su poslednje vesti o Amazonkama. ta da kaemo o hrabroj Tamiri, kraljici Masageta, odnosno Alana, koja je svojom rukom ubila kralja persijskog Kira? Alkida, istaknuta junakinja slovenskih Gota, bila je prva ena-gusar. vedskom kralju Ringonu slovenske ene izdano pomau u ratu protiv danskog kralja Aralda. Meu ovim enama, kao junaci i vojvode, posebno se istiu Tetta i Visna. Makedonka Cinane, sestra Aleksandra Velikog i slovenskog roda, svojom rukom ubija ilirsku kraljicu Kariju. Teuta, supruga ilirskog vladara Agrona, posle njegove smrti dugi niz godina vlada Dalmatinima i vodi brojne ratove. ene ilirske spasavaju Salonu kad je bila opsednuta od Oktavijana. ene Dardanaca bacaju svoju decu u vatru, ali se ne predaju. Traani, isto kao Iliri i Goti, govore istim, slovenskim jezikom. Inae, Thraci su potomci Tira, sedmog Jafetova sina, prema kojemu su svoje ime i dobili. Iliri su nazvani prema Iliriju, sinu Kadmovom, a neki kau Polifemovom. Ovaj Illirio imao je vie sinova (Ahila, Dardana, Taulantija i dr.), a sinovi ovih jesu Panonije, Skordisk i Tribal. Za Agrona i Teute Iliri upadaju u Albaniju, Etoliju i ozbiljno ugroavaju Grku. Rimljani trae mir preko poslanika, koje Teuta ubija. Njena vojska ponovo prodire u Grku i nanosi poraz Ahajcima i Etolcima. Tom prilikom pade i Krf u ruke Dimitrija Hvarskog, Teutinog vojvode. Meutim, zbog nekih intriga, Dimitrije prilazi Rimljanima. Teuta je primorana da trai mir, a Dimitrije kao nagradu od Rimljana dobija na upravu mnoge ilirske gradove. Ilirski Dalmatini nazvani su tako prema imenu grada Dimala, odnosno Dalmio. Rimljani docnije ponovo napadaju i za jedan dan opljakaju sedamdeset ilirskih gradova. Meutim, borba se nastavlja. Ardei i Pilarii Rimljanima pruaju ogoren otpor. Isto ine i Skordisci na Drini kao i Segestani, Japodi, Liburni, Peoni i, naroito, Dalmatini. Posle propasti Rimskog carstva Dalmatini, junaci odvajkada, uspeno ratuju sa Otonom I i Henrikom III, prodiru u Kalabriju itd. Ne manje uveni kao ratnici jesu i ilirski Dardanci. U vie navrata oni pobedonosno ratuju protiv 6 8

Filipa Makedonskog i sina mu Aleksandra Velikog, a posle i sa Rimljanima. Oni obitavaju u dananjoj Bosni, dok drugi misle da je njihova zemlja u krajevima gde su danas Serviani i Rassiani. Dardanci se samo tri puta u ivotu kupaju, kako pripoveda Strabon. Mnogo vole muziku i sviraju na ianim i duvakim instrumentima. Za Dardancima ne zaostaju ni njihovi ilirski susedi Mesii ili Misii. Gornja Mezija to je dananja Servia, a prema drugima, to je Bosna, dok je Donja Mezija dananja Bulgaria, zapravo dananje Zagorie. Na podruju Gornje i Donje Mezije ive jo Triballi i Bessi, od kojih vode poreklo Bosnesi. Tribali su vie nego iko zadavali muke Filipu Makedonskom. Jednom prilikom, porazivi njegovu vojsku, doepaju se silnog plena. Oni se uspeno suprotstavljaju i Aleksandru Velikom. Meu Tribalima, kako pria Plinije, bilo je ljudi koji pogledom opinjavaju i ubijaju. Zahvaljujui ilirskim odredima, posebno tribalskim, Aleksandar Veliki pobedio je persijskog kralja i mnoge oblasti Azije osvojio. U jednoj carigradskoj biblioteci ouvana je povelja o privilegijama koje je Aleksandar Veliki, dvanaeste godine svoje vlade, podelio Ilirima, odnosno ''plemenitom rodu Slovena''. To postaje sasvim razumljivo ako uzmemo u obzir da su Makedonci Aleksandra Velikog bili zapravo Sloveni, govorili istim jezikom kojim i danas govore stanovnici Makedonije. Uopte, Makedonci, Traani i Mezi govore istim, slovenskim jezikom. Aleksandra Velikog mnogi smatraju Grkom, ali neopravdano. Razlog toj zabludi jeste u tome to su Grci, borei se sa narodima Istoka, bili najpoznatiji narod tadanje Evrope, isto kao to danas Grci i Turci veruju da su svi evropski katoliki narodi Francuzi. Meutim, Moskovski anali izriito potvruju da su Rusi, odnosno Moskoviti, bili istog jezika kao i antiki Makedonci, koji su, pored ostalih zemalja, vladali Egiptom 276 godina. to se tie Ilira, oni predstavljaju najelitnije odrede u rimskoj vojci, oni pod Velizarom ratuju u Italiji protiv Gota. Meu ovima posebno se istiu Dalmatini. Od njih vodi poreklo rimski car Klaudije. O Dalmatinima i drugim Ilirima pisana svedoanstva donose Tit Livije, Velej Paterkul, Sekstije Ruf, Svetonije Trankvil, Trebelio Polion, Flavije Vopisk, Plinije, Biondo i Sabellico, a od grkih pisaca Polibije, Dion iz Nikeje, Plutarh, Apijan iz Aleksandrije, Strabon, Zosim, Georgije Kedren, Nikifor Kalist, Zonara i Laonik Kalkokondil. Neki dokazuju da je slovenski jezik uveden u Dalmaciju i druge ilirske provincije tek iza 606. godine, kada su doli Sloveni, a pre njih da se u Dalmaciji govorilo latinskim i grkim jezikom. To je pogreno. Kao to se u Italiji ouvao, iako u iskvarenom obliku, antiki latinski jezik, tako isto i u Iliriku oduvek se govorilo slovenskim jezikom. Iliri su, dolaskom Gota i Slovena, donekle iskvarili svoj prvobitni slovenski govor. Uopte, na jednom zemljitu odmenjuju se narodi, ali jezik ostaje isti. Da se u Iliriku govorilo latinski, onda stanovnike te oblasti rimski pisci ne bi nazivali varvarima. Latinski se govorilo samo u nekim gradovima od Rimljana okupirane Dalmacije. Jo jedan dokaz. Biondo nam kazuje da je sv. Jeronim, pronaavi slovensko pismo bukvicu, na slovenski preveo Sveto Pismo. Na tom jeziku on je sastavio i liturgiju, koja je prihvaena i koju je docnije potvrdio papa Eugen IV. Isto nam saoptava i Sabellico. Poto je sv. Jeronim iveo 200 godina pre dolaska Slovena u Dalmaciju, jasno je da se slovenski tu govorilo jo u antiko doba. To dokazuju i imena mesta u Dalmaciji koja spominju antiki pisci. Primera radi, Livije spominje Bilazora, Coritta, Grapsa, itd., odreda slovenske nazive mesta.

6 9

Rimski carevi Klaudije, Prob i Kar bili su Iliri, Dioklecijan je bio Dalmatinac, Decije, Jovinijan, Valentijan, Valens i Gratijan bili su poreklom Panonci; car Aurelijan potie iz Mezije; carevi Galerije, Maksimin i Licinije bili su Daani; car Maksimin je iz Trakije; sv. Jeronim je Sloven iz Dalmacije; romejski car Lav poreklom je Bes (Bosanac); Justinijan je takoe Sloven iz Prizrena; pape Gaj i Ivan IV potiu od slovenskih Dalmatinaca, a iz Dalmacije su i hrianske muenice Suzana, Artemija i druge. Rimski Ilirik bio je podeljen na deset provincija: Gornji Norik, Donji Norik, Norik, Valerija, Panonija, Gornja Mezija, Donja Mezija, Dakija Priobalna, Liburnija i Dalmacija. Najslavniji grad Dalmacije jeste Rausa koja govori slovenski. Evo samo nekoliko vanijih dogaaja iz istorije ovoga grada. Grad Rausa (Dubrovnik) nastaje na ruevinama rimske kolonije Epidaura, gde je stacionirala deveta legija. Osnovan 2606. godine od stvaranja sveta, u doba Mojsija, grad Epidaur odrao se sve do 265. godine posle Hrista, kada su ga Goti u velikoj meri otetili, a 453. potpuno razorili. Prema delu Konstantina Porfirogenita ''Foedera, iura ac societates Imperii Romani'', grad Rausa prvobitno se zvala Lausa. Stanovnici ovoga grada od samoga poetka, odnosno od 459, posveuju se pomorskoj trgovini. Porfirogenit grei tvrdei da su Sloveni razorili Epidaur. Jer od Prokopija i drugih pisaca doznajemo da su Sloveni prodrli u Dalmaciju za careva Mavrikija i Foke. U pogledu datuma osnivanja grada Rausa grei i Dukljanin. Kada Neretljani 880. zaratie protiv Venecije, Rausa im se pridruuje kao saveznik. Nekako u ovo vreme Saraceni prodiru u jadranske vode, osvajaju italijanski grad Bari, razaraju Kotor i druge gradove dalmatinske. Rausa ce stavlja na elo otpora Saracenima. Stanovnici starog Epidaura i okoline bili su Partini, ratniko ilirsko pleme. Pobedu nad njima Avgust je smatrao svojim velikim podvigom. Posle tog poraza Partini postaju rimski saveznici. Netano je tvrenje nekih mletakih pisaca da je 998, posle mletake pobede nad Neretljanima, pokorena i Rausa, budui da je tada Dubrovnik, odnosno Rausa, u savezu sa Romejima. I posle toga Dubrovnik je slobodan, sve do 1262, kada je, borei se protiv tiranije svoga kneza Damjana Jude, prevarom doao pod mletaku vlast. Sabellico pie da su 1208. svega etiri galije mletake bile dovoljne da osvoje Dubrovnik. Meutim, to je netano. I Cesare Campana netano govori o prolosti Dubrovnika. Stvari stoje sasvim drukije nego to on prikazuje. Bodin, kralj iz Rake (Rassia), punih sedam godina, od 1075. do 1082, bezuspeno opseda Dubrovnik. Kada je Robert Gviskard ratovao sa carem Aleksijem Komninom, Dubrovani su bili na strani Robertovoj. Neto docnije, Dubrovani pobedonosno ratuju s Neretljanima. Godine 1148. oni nanose teak poraz vojsci Miroslava, kneza rakog, a 1160. ratuju sa bosanskim banom Bariem (Barich), dok 1253. pruaju pomo Mlecima u ratu protiv enovljana. Godine 1320. oni dobijaju znaajne trgovake privilegije od cara Andronika. Dve godine kasnije oni ratuju sa sinovima Branivoja, gospodara Stona (di Stagno); 1358. u savezu su sa Ludovikom, kraljem ugarskim. Posle toga vode borbu sa Vladislavom, 7 0

knezom di Uszic, a zatim i sa Nikolom Altomanom. Najkrae, istorija Dubrovnika u XIV, XV i XVI veku ispunjena je slavnim dogaajima, protie u uspenim i pobedonosnim borbama. Dubrovnik je oduvek bio pribeite nevoljnicima svih vrsta, od obinih ljudi do knezova i kraljeva. Imena proslavljenih dubrovakih ratnika veoma su brojna: Bobali, Di Resti, Di Luccari i dr. Dubrovnik ne oskudeva ni onima koji su se proslavili kao knjievnici ili naunici: kardinal Gioanni Stoico, Elio Cervino, Gioarini di Gozza i dr. Ko eli da se u pojedinostima obavesti o dogaajima iz istorije Dubrovnika, neka ita Anale dubrovakog plemia akoma Lukarija. II poglavlje Orbinova dela (r. 205239) nosi naslov: ISTORIJA KRALJEVA DALMACIJE I OSTALIH SUSEDNIH ZEMALJA ILIRIKA, OD 495. DO 1161. GODINE U uvodnoj napomeni (r. 204) Orbin objanjava da se anonimni pisac ove ''Istorije'' zove Dukljanin (Docleate), da potie iz Bara (Antivari), a ne iz Duklje (Dioclea), kako mnogi misle. ''Istorija'' je prvobitno bila sastavljena na slovenskom pa je docnije prevedena na latinski. Italijanski prevod Dukljaninove ''Istorije'' Orbin zavrava spiskom vladara koji se u ''Istoriji'' pominju (r. 240243)*. Pripremio F. Barii
Dukljaninova ''Istorija'' razliito se naziva: Kronika hrvatska XII vijeka (Kukuljevi), Letopis Popa Dukljanina (Crni, ii, Moin), Dukljanski letopis (Stanojevi, Barski rodoslov (N. Radoji) i dr. Izdanje latinskog teksta sa opirnim komentarom objavio je F. ii, Letopis Popa Dukljanina, Beograd 1928; najnovije izdanje sa hrvatskosrpskim prevodom priredio je V. Moin, Ljetopis Popa Dukljanina, Zagreb 1950.

SLOVEN CA ''GERMANSKOG MOPA''

SLOVEN IZ ''ILIRIKA''

7 1

KRALJEVSTVO SLOVENA DANAS ISKVARENO ZVANIH SKJAVONI ISTORIJA Don Mavra Orbina Dubrovanina opata mljetskoga U kojoj se ogleda poreklo gotovo svih naroda koji behu jezika slovenskog, i mnogi i razni ratovi koje vodie u Evropi, Aziji i Africi; razvitak njihovog carstva, stara vera, i vreme njihovog obraenja na hrianstvo. Posebno pak ogledaju se dela kraljeva koji u stara vremena vladahu u DALMACIJI, HRVATSKOJ, BOSNI, RAKOJ i BUGARSKOJ. U PEZARU Kod irolama Konkordija. S doputenjem stareina. MDCI

DON MAVRO ORBIN ITAOCIMA Nema nikakva uda (predragi itaoci) to slava slovenske nacije, danas iskvareno zvane skjavonske, nije sada tako jasna kod pisaca kako bi s pravom morala biti, i to su njezina asna dela i znameniti podvizi, zavijeni gustom tamom, gotovo pokopani u venoj noi zaborava. Jer ovaj narod nije imao uenih i obrazovanih ljudi kako je obilovao ratobornim i izvrsnim u oruju, koji bi svojim spisima uinili besmrtnim slovensko ime. Druge nacije danas su slavljene jedino stoga to su dale uene ljude koji su ih svojim spisima proslavili. Jevreji (da ponemo s njima) imali su veoma znamenite pisce Filona, Hegesipa i Josifa, preko kojih postadoe besmrtni. To bi bili uinili i mnogi drugi veoma ueni Grci da je bilo dozvoljeno pokazivati i otkrivati misterije Istine tuincima, kako pie Latancije u IV knj,. Institucija. Jer kad je Teopomp hteo da uvrsti u svoje Istorije tajne misterije Jevreja, bee oslepljen, a (prema drugima) bee muen groznicom etrdeset dana, pa poto je bio u snu upozoren, odustade od namere, kako svedoi Dimitrije Ptolomejski. Teodat, pesnik tragiar, pominjui Jevreje oslepi, ali upoznavi greh, ozdravi, kako pie Eusebije u raspravi o vremenima. Dela Grka behu isto tako proslavljena od strane bezbrojnih pisaca meu kojima bee Anaksimander Mileanin, Hekatej Mileanin Demokrit, Eudoksije, Dikearh, Efor, Erastoten, Polibije i Posidonije. Dela Rimljana i itave Italije opisa Aristid Mileanin, Teotim, Klitonim, Nearh, Teofil, Dorotej, Aristokles i Hrisip. Tebance proslavi Ktesifon, a Epirce Kritolaj. Pisci Peloponeza behu Hriserm, Dositej i Teofil. Tuskulanaca Sozistrat, Arkadije Demorat, Beotije Meril. Sve ove navodi Plutarh u Paralelama. Helarik, Ktesije Knidski, Megasten, Artemidor, Efesije, Kalisten koji bee slavan u vrele Teopompa i mnogi drugi 7 2

koje navode Strabon, Polibije, Solin i ostali, proslavie zbivanja Iidije, Persije, Egipta i mnogih drugih zemalja. I Galija je imala takoe svoga pisca Diafora, Trakija Sokrata, a Libija Hesionaha. Teokal Hunibald s vie od trideset svojih knjiga, Vastald, Heligast, Arebald, Ritimer, Vetan, Dorak, Karadak i Rutujko proslavie naciju Frankona, sada zvanih Francuza. Dakle, sve ove nacije koje nabrojismo danas su na ceni u svetu, jer se one, kako rekosmo, namerie na obrazovane ljude koji se mnogo znojie da bi ih svojim spisima proslavili. Meutim, slovenska nacija bee u tome jedina slabe sree. Ona se ve od poetka dade na neprekidno ratovanje i izvravanje dela dostojnih vene uspomene, ne brinui se ni najmanje da ih neko stavi na hartiju. Malo autora pomenue Slovene, a ukoliko ih pomenue, to bee vie povodom ratova koje vodie s raznim narodima nego da bi i najmanje slavili ovu naciju, naciju koja orujem zadade mnogo muke gotovo svim nacijama sveta. Napade Persiju, vladae Azijom i Afrikom, ratovae s Egipanima i c Aleksandrom Velikim, podjarmi Grku, Makedoniju i Ilirik; zauze Moravsku, lesku, eku, Poljsku i obale Baltikog mora, pree u Italiju, gde je dugo vremena vodila borbu s Rimljanima; nekad bee potuena, nekad se velikim pokoljem osveti Rimljanima, nekad u borbi osta ravnopravna. Na kraju: bacivi pod noge Rimsko Carstvo, zauze mnoge njegove provincije, porui grad Rim, prisili rimske careve na plaanje danka, to ne poe za rukom nijednoj naciji na svetu. Zavlada Francuskom, uvrsti kraljevstva u paniji, i od te krvi se rodie najplemenitije porodice. Ovo znamo iz rimskih pisaca, a oni nisu tako irokogrudi u pohvalama varvara (kako ih oni nazivaju) kao u pohvalama svojih. Stoga sam ja, radi duga koji, imam prema svojoj slovenskoj naciji, rado uloio ovaj napor da izloim. poreklo i razvitak njenog carstva, skupivi na jedno mesto ono to je tu i tamo zapisano kod raznih autora, da se s veom lakoom upozna koliko uvek bee znamenita i slavna ova nacija. Od nje u starini proistekoe mnogi i veoma moni narodi, naime, Sloveni, Vandali, Burgundi, Goti, Ostrogoti, Vizigoti, Gepidi., Geti, Alani, Verli ili. Eruli, Avari, Skiri, Hiri, Melankleni, Bastarni, Peuci, Daani, Svedi, Normani, Feni ili Fini, Ukri ili Unkrani, Markomani, Kvadi, Traani i Iliri. Behu zatim. Venedi ili Heneti ti koji zauzee obalu Baltikog mora i behu podeljeni na vie ogranaka, tj. Pomeranci, Vilci, Rugi, Varnavi, Obodriti, Polabi, Vagiri, Lingoni, Tolenzi, Redari ili Riaduri, iripani, Kizini, Eruli ili Elveldi, Leubusi, Vilini, Stoderani i Brizani i mnogi drugi. Svi ovi pripadahu jednoj istoj slovenskoj naciji, kako emo posle videti. Da bi ovo delo ispalo to savrenije, nisam alio nikakva truda: vie puta sam iao naokolo po Italiji da pretraim knjinice i da naem knjige koje mi trebahu. Najvie sam ih naao u Pezaru, u knjinici presvetlog gospodina vojvode od Urbina, koja je, verujem, najbrojnija. i najsnabdevenija od svih ostalih i koju taj knez odrava i uva s na.jveom brigom i panjom. On se po svojoj izvrsnoj obavetenosti u raznim naukama, kao i po vetini u vojnikim stvarima, po mudrosti, pobonosti i po bezbrojnim drugim vrlinama koje u njemu blistaju, daleko izdie nad veliinom vlastitog imetka. Poto sam konano sakupio najznaajnije podatke koji su se nalazili rastureni po mnogim, knjigama, hteo sam ih obelodaniti na ures itave slovenske nacije, koju molim da blagonaklono izvoli primiti ovaj moj trud kao znak i svedoanstvo veliine njenih predaka, kao svetli primer njihovog junatva, i na kraju, kao svoju stvar. A ako bi se naao neko koji bi te napore hteo zlobno i nezahvalno kuditi, njezina dunost e biti da ih svojom razboritou brani, uva i odri na ceni. Onaj, pak, kome se sluajno uini da ovo delo nije sasvim potpuno, neka se seti da su pametni ljudi piscima koji su prvi put pisali o bilo kakvoj materiji ili predmetu uvek opratali i nalazili za njih izvinjenje. Moda e doi neko drugi (jer je lako dodati naenim podacima) koji e c veim obiljem injenica i veom reitou pisati o ovom predmetu. Do tada, vi, predragi itaoci, primite, molim vas, spremnim srcem to vam. za sada poklanjamo.

7 3

PRESVETLOM GOSPODINU MOM PREPOTOVANOM GOSPARU MARINU Gospara Andrije BOBALJEVIU Poto sam napisao ovu istoriju Slovena po nalogu vaeg gospodstva, i zahvaljujui sredstvima koja ste mi vi obilato stavili na raspolaganje za sve to je bilo potrebno da je privedem kraju, ini mi se da je moja dunost sada, kada je treba obelodaniti, posvetiti je vama, s jedne strane, zato to je to delo koje se moe nazvati vaim, a s druge strane, da je stavim pod pokroviteljstvo pod kojim e ona uivati ugled, i zbog istote vae krvi, i zbog drugih vaih linih svojstava i zbog svojstava vaih predaka. Jer ako paljivo razmotrimo poreklo i razvitak porodice Bobaljevia, nai emo da je ona u vreme kad Goti razorie Epidavar i kad bee podignut grad Dubrovnik dola s prvim njegovim osnivaima godine gospodnje 260. da mu dade poetak, te od tog vremena naovamo uvek je tu bez prekida bila nosilac prvih poloaja, uvek u obilju materijalnih dobara i brojna u ljudima spremnim da rade za opte dobro, roenim i proisteklim iz zakonitog braka, plemenitim i s oeve i s majine strane, prema prastarim zakonima otadbine. Ti zakoni, naime, svakog plemia koji bi se oenio drugim, sem plemstvom istoga grada, i sve njegove potomke zauvek ine nesposobnim za dravne slube. Poto je, dakle, vae gospodstvo neprekidnim sledom vie od hiljadu i tri stotine godina proizilo od takvih predaka, sigurno se moe tvrditi da je neiskvareno i retko vae plemstvo i prastara porodica. Mada su neki za nju napisali da vue poreklo od Fabijevaca, nekad tako uvaenih i slavnih u Rimu, pustimo to po strani kao stvar koja usled tolike starine, ini se, nema u sebi mnogo verovatnoe, pa kaimo da je ona bez sumnje proizila iz Epidavra, rimske kolonije u Iliriku, iz grada tada veoma znamenitog i starog, i da je (poput plodne biljke prenesene u povoljnije podneblje) dala mnogo odlinih ljudi koji su na razne naine bili na korist i slavu otadbine: as pomaui njoj u ratovima na kopnu i na moru, as njezinim prijateljima i saveznicima koji su vie puta dugovali pobede, uvrenje poseda i kraljevstva srenom i uspenom oruju u mudrim i junakim rukama zapovednika Bobaljevia, koji su poput novih Fabijevaca ujedno sauvali posede otadbine i suzbili i rasprili snage gordih neprijatelja, na izgled strahovitih i nepobedivih. Zbog njihove mudrosti i okretnosti, kad ih je otadbina koristila za poslanstva i dravne poslove, njezini pouzdanici bili su uzdizani na kraljevsko dostojanstvo. I isti kraljevi dugovali su njihovom spremnom i vernom delanju ivot i kraljevstvo. Ljudi ove zaista srene porodice bili su od koristi Republici delom i savetom ne samo kod kue nego isto tako i izvan nje. A naroito onda kad je, takmiei se moda u slavi s Brutom i Dionom, oslobodie od nasilja i vratie joj dostojanstvo i staru slobodu. Drugi Bobaljevii idui dalje, kao da je polje ratnih i graanskih dela bilo usko za njihovu vrlinu, postadoe primerni po veri i svetosti ivota. Jedan od njih, posvetivi se razmatranju i prouavanju Sv. pisma, preveo nam je sa grkog na latinski dela sv. Vasilija, jednog od najveih umova katolike crkve, drugi, napustivi udobnosti i prednosti vlastitog doma i posvetivi se monakom ivotu, mnogo se tim ivotom koristio, te bio podignut do tolike visine duha da je zadobio (kako se vie puta pokazalo) dar proroanstva. Ali predaleko bi me odvelo kad bih hteo u ovom tako opsenom predmetu pomenuti sve to bi se moglo kazati, a moda bi to jednim delom bilo i suvino, jer sam o tome raspravljao u ovoj istoriji na odgovarajuim mestima. Dodau radije da vae gospodstvo nije izneverilo vrline svojih predaka. Jer nasledivi u najlepem cvetu mladosti najvea bogatstva koja je ikad posedovao koji dubrovaki plemi, stvar je naroito primerna kako se u tako golemom blagostanju mladi od esnaest godina, lep i ljupkog izgleda, usred raskoi Firence, Napulja i Mletaka, koje su obino neodoljivi podsticaji i pobude da se skrene s pravog puta, u svemu ponaao smerno, oprezno i umereno. Tako seanje na vaa prola dela i oevidna stvarnost sadanjih navodi dobronamerne, a sili zlonamernog, ako ga uopte ima, da hvale i aste vau vrlinu koja se u zrelije doba jo vie istie u delima punim ozbiljnosti, mudrosti, dareljivosti i dobroinstava prema ljubiteljima lepih umetnosti. Tome su obilato svedoanstvo tolike knjige koje su u gore pomenutim gradovima i u Pezaru i u Dubrovniku obelodanjene, posveene vaem imenu. Ali ono to prevazilazi sva ostala vaa dela i to zasluuje, ne umem da kaem, da li pohvalu ili divljenje, jeste irokogrudo svedoanstvo ljubavi i odanosti prema otadbini koje ste pokazali u vaoj 7 4

tekoj bolesti 1588. godine. Poto ste nenou ljudskog srca i smirenou muevnog i hrianskog duha primili vest o smrti gospodina Dna, vaeg brata (bog mu dao raj), ijim ste naslednikom postali, i kad se proirio glas da se to isto desilo u Firenci s drugim bratom, po imenu gospodinom Mihom, smatrajui da neete odoleti teini bolesti (a istog su miljenja bili i lekari), vi ste napravili zavetanje i odredili batinikom vaeg imanja Dubrovaku Republiku. I pored bezbrojnih pobonih zavetanja, naredili ste da se sagradi jedan kolegijum ocima jezuitima, znajui od kolike bi to koristi bilo za mladi narataj i itav grad. Izjavili ste zatim da elite da se podignu domovi i manastiri za vladike i siromane devojke i ene koje ele da prekinu s ne ba asnim ivotom, doznayjyi svima domovima posebne i veoma obilne prihode za ishranu, i preko njihovog redovnog broja. Pobrinuli ste se takoe da se dadu dolini mirazi svake godine mnogima od njih kako bi se mogle udati. Niste zaboravili da pruite mogunost za uenje prava, filozofije, medicine i teologije svake godine mnogim mladim plemiima koji ne bi imali sredstava, kao i mnogima koji bi postigli doktorate da se mogu odrati na postignutom stepenu. Hteli ste zatim s drugom novanom doznakom da bi se mnogi drugi mogli baviti slikarstvom, kiparstvom i arhitekturom. Tome ste dodali druga nareenja koja su odgovarala bogoljublju i irokogrudosti vaeg duha. I kasnije, 1594. godine, kad se u Dubrovniku ivelo u neizvesnosti zbog igaline flote, pokazaste da se u vama nije ohladila ljubav prema otadbini, tavie, vi joj velikoduno ponudiste sve svoje imanje i svoj ivot. To je senat, i vlastela, i grad i itava drava primila s onom ljubavlju i s onom zahvalnou kako je zasluivao duh toliko spreman i tako gorljiv prema njihovom dobru. Ja bih deo ovoga strpljivo preutao, kao to utim o mnotim drugim stvarima, da se iz dovoljno opravdanih i neminovnih razloga nisu tako razglasile. Jer kao to vaoj skromnosti moda nee biti drago da uje kako se one pominju, tako ih ja nisam smeo preutati da ne budem igosan tekim imenom zlobnika, ili bar slabog znalca i mlakog ljubitelja opteg dobra. Dovoljno je, dakle, oito da ovo delo, iz svih navedenih razloga i mnogo drugih preko kojih namerno prelazim, nije smelo nai pokroviteljstvo drugde ve pod senom vaeg gospodstva, kojem, kako se nadam, mora biti drago zbog njegovog sadraja i zbog toga to je nastalo iz onog ugleda koji ete vi uvek uivati kod mene. Stoga se nadam da ete c vaom poznatom dobrotom nai izvinjenje za bezbrojne njegove nesavrenosti, i u stilu i u nainu obrade. Jednu stvar ipak znam da mogu sa sigurnou i smelou tvrditi, a to je da u pogledu izlaganja istine znam da sam bio taan i paljiv koliko god mi je vie bilo mogue. Neka, dakle, vae gospodstvo primi iskrenost moje ljubavi onako kako vas ivo od sveg srca molim. Na kraju, upravljam molbe njegovom boanskom velianstvu da vam iz dana u dan dade sve vie sree, a meni milost da vam mogu pokazati jo sjajnije izraze potovanja koje gajim prema vama. I ljubim vam ruke. Iz Pezara, prvog marta 1601. Vaeg presvetlog gospodstva najodaniji i najzahvalniji sluga Don Mavro Orbin

KOMENTARI I IZVORI MAVRA ORBINA KOMENTARI 7 5

Komentare dao Sima irkovi Pisati komentare uz takvo delo kao to je Kraljevstvo Slovena Mavra Orbina vrlo je nezahvalan posao. Obimni i sadrajem bogati tekst namee itaocima mnogobrojna i raznolika pitanja. Paljivi itaoci e odgovore na ta pitanja potraiti u komentaru i cenie ga po tome koliko je zadovoljio njihove potrebe i pogodio njihova interesovanja. Sastavlja komentara, meutim, teko moe unapred pogoditi koja e mesta iz Orbinovog spisa pobuditi radoznalost, a sasvim sigurno nee moi da prui sva obavetenja koja e zainteresovani itaoci zatraiti. Zbog toga se sastavljau inilo da treba da izabere odreene vrste objanjenja, koja e davati dosledno kroz itav Orbinov tekst, razume se, u okviru granica koje postavljaju raspoloivi prostor i autorova obavetenost. itaoci koji nisu istoriari po struci naii e u Orbinovom delu na lina imena, geografske termine, pa i na kazivanja o zbivanjima za koja se ne moe pretpostaviti da su poznata, ak i kad se raspolae dovoljno irokom optom kulturom. Uz takva mesta Orbinovog spisa daju se kratka obavetenja koja imaju za cilj da olakaju itanje i razumevanje Kraljevstva Slovena. Na mnogim mestima Orbinovog dela moglo bi se zastati i ukazati da se danas o predmetu o kome tekst pria zna mnogo vie i da je slika o zbivanjima drugojaija. Takva mesta ipak nisu bila povod da se izlau rezultati itavog jednog stolea detaljnih istorijskih istraivanja. Komentar jednog istorijskog dela s poetka XVII veka zaista ne moe da ispunjava zadatke jednog modernog naunog prirunika. Kazivanja Orbinova su ''ispravljena'' samo u sluajevima gde je red dogaaja ispremetan, gde su linosti pomeane ili gde je dolo do druge kakve zbrke koja bi mogla dovesti itaoca u nedoumicu. Sastavlja je, na primer, smatrao za svoju dunost da pokua da objasni kakav nesporazum lei iza Orbinove tvrdnje da je Nemanja ostavio dva sina: Tihomila i Simeona, ali nije smatrao da je potrebno da saoptava ta se sve danas zna o Nemanjinoj porodici. Sastavlja komentara se mnogo trudio oko jedne druge vrste objanjenja koja imaju za cilj da, koliko god je moguno, osvetle Orbinov rad sa izvorima. Dobro je poznato da je Orbin prilikom pisanja svoga dela upotrebio veliki broj izvora. Naveo ih je u prostranom spisku koji e italac nai reprodukovan na str 382384 i komentarisan na str. 384420 ove knjige. Orbin je, meutim, ree, u nekim delovima spisa samo izuzetno, navodio na koga se oslanja u svome kazivanju. Za onaj deo italaca koji e Kraljevstvo Slovena itati oima strunjaka i kojima su Orbinovi podaci potrebni za studijske i sline svrhe, veoma je vano znati odakle potiu Orbinove vesti. Utoliko vie to nam neki od Orbinovih izvora nisu sauvani pa Kraljevstvo Slovena ima mestimino vrednost primarnog izvora. Koliko se smemo osloniti na Orbinova prianja na osnovu danas izgubljenih izvora, proceniemo tek onda kad upoznamo Orbinov nain postupanja sa izvorima. Traganje za Orbinovim izvorima nametalo je razliite zadatke, sasvim nejednake po teini i po sigurnosti rezultata. Ponegde je sam Orbin pomenuo izvor iz koga crpi podatke, ponegde ga nije pomenuo ali su istraivai ve odavno razabrali na koga se oslanja, dok je ponegde, naroito kad se Orbin slui istovremeno veim brojem izvora, trebalo razmrsiti niti i otkriti kuda koja vodi. Ponegde se ne moe otkriti ni ime ni naslov spisa koji Orbin prepriava, ali se mogu naslutiti njegove odlike, itd. Problemi Orbinovih izvora se, naravno, ne mogu reiti jednim komentarom, ali e koristan prilog biti ve i stvaranje koliko-toliko vrste i ravne podloge na kojoj se moe dalje raditi i graditi. Rad na reavanju zadataka ove vrste u znaajnoj meri su olakavali raniji radovi od kojih treba posebno spomenuti N. Radojia, Srpska istorija Mavra Orbinija, Beograd 1951, a oteavala ga je okolnost to se u naim bibliotekama nalazi samo mali broj knjiga XVI veka koje je Orbin itao i koristio.

7 6

GRBOVI RAKOG KRALJA I CARA STEFANA NEMANJE

A. GRB BUGARSKOG KRALJEVSTVA V. SLAVONIJE S. BOSNE D. MAKEDONIJE E. DALMACIJE

G. KUE NEMANJIA N. KOTROMANIA I. HRVATSKE K. RAKE L PRIMORJA 7 7

F. SRBIJE

GENEALOKO STABLO KUE NEMANJIA STEFAN, svetenik Ljubimir Uro Desa Miroslav Nemanja Andrija Vlatko Vuksan Nikola Toljen Hrapalo ili Nemanja II Radoslav Bogia Vladislav Stefan Pridislav Stefan Milutin ili Uro Sveti Dragutin Uro Stefan Vladislav Stefan Duan Primia ili Sinia Uro, poslednji kralj iz kue Nemanjia Duka Stefan 7 8 Anelina Neda, ena bugarskog kralja Mihaila Konstantin Stefan Rasko Simeon Tihomil Konstantin

HACTABAK
VE POMENUTE ISTORIJE KRALJEVA DALMACIJE koja sadri na prvom mestu poreklo, razvitak i kraj kraljeva iz kue Nemanjia koji vladahu u RAKOJ i SRBIJI. Na drugom mestu pripoveda ivot etiri raka velikaa koji posle smrti Uroa, poslednjeg kralja iz kue Nemanjia, nasilniki zauzee kraljevstvo Rake. I na kraju govori o BOSNI, HUMU, HRVATSKOJ i BUGARSKOJ. Od don MAVRA ORBINA Videi knez Radoslav da Desa postaje iz dana u dan sve moniji i da nastoji na svaki nain da zagospodari i zauzme njegovu dravu, posla u Dubrovnik poklisara Davida Renesija, tada zapovednika Budve, s molbom da mu dubrovaka gospoda omogue nabavku oruja iz Italije. Kotoranima pak uputi Mihajla Renesija, oveka veta u ratnim stvarima, da ih ohrabri da ustraju u staroj vernosti koju su uvek pokazivali prema njegovim precima i da ih upozori da se dobro uvaju praznih obeanja Dese i njegovih sledbenika. Kad se David vraao iz Dubrovnika, napadoe ga Desine pristalice kod Risna, gde asno pade, osvetivi prethodno sebe veoma dostojno.
KOMENTAR Poetak glave o Nemanjiima neposredno se nastavlja na kraj prianja Letopisa Popa Dukljanina (Barskog rodoslova), koji je Orbin preveo na italijanski i tampao u okviru svoga dela na sgr. 205239. U ovom izdanju nije pretampan prevod Letopisa. Zainteresovani italac e nai srpskohrvatski prevod u knjizi: Ljetopis Popa Dukljanina, priredio V. Moin, Zagreb 1950. Radoslav, koji se spominje ve u prvom redu teksta, nasledio je, po Letopisu Popa Dukljanina, svoga oca kralja Gradihnu. Bio je od cara Manojla I Komnina potvren kao vladalac dukljanske kraljevine. Protiv Radoslava su, meutim, ustali njegovi neprijatelji i doveli Desu, sina Uroa I iz rake dinastije. Desa je uspeo da osvoji Zetu i Travuniju (Trebinjski kraj sa Konavlima), dok je Radoslav uspeo da zadri primorsku oblast od Kotora do Skadra. Prianjem o ratu izmeu njih dvojice prekida se Letopis Popa Dukljanina. Orbin je morao da napravi jedan most od toga mesta do Nemanjine vladavine, o kojoj je, opet, imao vie podataka. Orbin je Desu uinio ocem Nemanjinim i na taj nain spojio istoriju Nemanjia i dukljanskih kraljeva. Zbog toga istorija Nemanjia otpoinje izlaganjem o Desi. Epizoda o dva brata Renesija potie iz neke lokalne ili porodine tradicije. Za Davida Renesija governatore di Budua zna i Lukarevi, Copioso ristretto degli annali di Ragusa, Ragusa 1790,2 36, koji ga takoe vezuje za borbe izmeu Radoslava i Dese (Dessan).

Uzoholivi se stoga, Desa vladae u Humu, sve do Kotora, i u Gornjoj Zeti nazivajui se banom, 7 9

vojvodom. I za celog svog ivota bee gospodar u reenim zemljama, te mu ih knez Radoslav sa svojom braom nikada nije mogao oduzeti.
KOMENTAR Orbin pripisuje Desi, u stvari, veu teritoriju nego to je ovaj imao po Popu Dukljaninu. ''Hum sve do Kotora'' je vie nego Travunija. Uz to, on anahronistiki upotrebljava naziv Gornja Zeta, koji se javlja tek od kraja XIV veka. Tobonja titula bana je preuzeta iz Dukljaninove slike dravnog ureenja, kasnije Orbin naziva Desu ''duca'' u naem prevodu vojvoda.

Pomenuti vojvoda Desa voleo je rimokatoliku veru i bio bi je bez daljnjega prihvatio da se nije pribojavao da e ga njegovi slovenski velikai liiti vlasti. Stoga je on bio prvi koji je godine gospodnje 1151. darovao ostrvo Mljet (koje pripadae Humu) trojici monaha, Marinu, imunu i Ivanu. Njima ustupi reeno ostrvo sa svim njegovim zemljitem, prihodima i ljudima, kako se vidi iz jedne isprave koja se pre dugo vremena uvala u crkvi Sv. Mihajla, gde od poetka stanovahu monasi na reenom ostrvu, a kasnije, tokom vremena, uz pomo gospodara Huma i Rake, te s prilozima Dubrovana, bi sagraena na jezeru toga ostrva crkva Sv. Marije i manastir za boravak monaha, pa tu i danas postoji. Stoga bog nagradi Desu i njegovo koleno, te su njegovi potomci u sedam generacija stalno bili gospodari i kraljevi Rake, sve do cara Uroa koji, pripadajui osmoj generaciji, izgubi carstvo i umre bez dece.
KOMENTAR Podatke o darovanju Mljeta Orbin je uzeo iz poznatog falsifikata tobonje Desine povelje iz 1151. god. o kome se dosta diskutovalo u naoj nauci. I ona je bila meu mljetskim ispravama za koje je dubrovaka vlada svedoila 1387. god. da su ''kopija autentinih kopija'' (copia copiarum autenticarum). Ime jednog monaha Guielmus Orbin je pretvorio u Gioanni). Ha ovom mestu on Desino darovanje ne vezuje za opatiju svete Marije, kao na str. 201 (originala), ve saoptava da je monatvo na Mljetu poelo u manastiru Svetog Mihajla, a da je manastir Svete Marije na jezeru osnovan tek kasnije. Nedavno je ukazano da bula pape Aleksandra III iz 1177. god. meu crkvama i manastirima pulsanskog reda svete Marije pominje samo ecclesiam Sancti Michaelis in Meleta. Up. M. Dini, Povelje kneza Dese o Mljetu, Prilozi KJIF 28(1962) 516. Pored ''Desine povelje'' Orbin je imao u rukama i neke druge isprave o najstarijoj istoriji manastira kome je bio opat.

Vojvoda Desa je imao tri sina, Miroslava, Nemanju i Konstantina, i oni behu pametni ljudi i dobri ratnici. Kad je on umro, pokopan je u Trebinju, u crkvi Sv. Petra u Polju. Posle njegove smrti nastavie vladati u pomenutim oblastima njegovi sinovi. I poto su bili (kako je reeno) veoma odvani i hrabri, poeli su teiti za kraljevstvom Rake i Donje Zete. Okupivi, dakle, jaku vojsku uz pomo bosanskog bana koji bee tast Nemanjin, pooe u Zetu protiv kneza Radoslava, sina kralja Draginje, koji je sa svojim bratom Ivaniem drao pomenutu oblast. Videvi tada Radoslav da se ne moe meriti s jednom takvom vojskom, ukrca se na lau, te iz Ulcinja doe u Dubrovnik.
KOMENTAR Podatak o sedam generacija Nemaljinih potomaka Orbin je morao preuzeti iz nekog nama nepoznatog izvora, inae njegovo pobrkano rodoslovlje daje osam generacija. Ve podatak o Nemanjinoj brai otkriva da je Orbin bio prilino bespomoan kad je pokuavao da rekonstruie Nemanjine rodbinske veze. On ne zna za dva Nemanjina brata, Tihomira i Stracimira, ali zato ima Konstantina, koji inae nije poznat. Uostalom, ni srpski rodoslovi ne daju tane podatke o Nemanjinom ocu i brai. Up. Lj. Stojanovi, Stari srpski rodoslovi i letopisi, BeogradSr. Karlovci 1927, 1417, 46, 53, 57. Tek moderna nauka je upoznala Nemanjinu brau, dok o Nemanjinom ocu ni danas nema saglasnosti meu istraivaima. KOMENTAR Crkva Svetog Petra u Polju, u originalu: S. Pietro del Campo, spominje se u Letopisu Popa Dukljanina (Barskom rodoslovu) kao manastir u kome je sahranjen ''kralj Radoslav'', tobonji prethodnik Bodinov. Ostaci crkve se nalaze kod sela ieva.

8 0

KOMENTAR Desini sinovi, po Orbinu, nisu prvobitno vladali u Rakoj, ve su morali da je osvoje, a pre toga bi osvojili Zetu. Iz savremenih izvora znamo, meutim, da je Nemanja osvojio kraljevstvo Dalmacije i Duklje izmeu 1183. i 1186. godine, poto je ve skoro dve decenije vladao Rakom. Poslednji dukljanski vladar nije bio Radoslav, nego knez Mihailo (knesius Michahel). On se zaista sklonio u Dubrovnik, jer iz jedne isprave iz 1189. god. vidimo da je njegova ena Desislava predala dubrovakoj optini dve lae. Do Orbina je, oigledno, doprla neka tradicija o tekoama Dubrovnika zbog pruanja utoita dukljanskom vladaru, pa je on tu tradiciju spojio s linostima koje je prihvatio iz Letopisa Popa Dukljanina: Radoslavom i njegovim bratom Ivaniem. (Ve u svome prevodu Letopisa Orbin daje za Ioannes ovaj oblik: Ivanisc.)

I tako Miroslav, Nemanja i Konstantin zauzee Zetu sa svim gradovima sem Kotora, koji osta pod knezom Radoslavom. Dok je Radoslav boravio u Dubrovniku, Miroslav i druga njegova braa traili su od Dubrovana da im predadu njega i njegova brata Ivania. No Dubrovani, izvinjavajui ce kako su najbolje umeli, da ne bi povredili neutralnost svoje republike, nikad nisu pristali na njihov zahtev. Stoga oni poslae druge poklisare da zaprete Dubrovanima. A ovi im odgovorie da ele iveti u prijateljstvu sa svima, ali bez tete po ast i slobodu svoje republike, za ije odranje behu spremni izgubiti i sam ivot, a kamoli drugo. Kad su to ula pomenuta braa, sakupivi znatan broj vojnika, cledee godine spustie se u Konavle s namerom da plene. Poto su Dubrovani mnogo pre bili o tome obaveteni, i sami su pripremili dobru vojsku dopremivi dosta ljudstva iz Draa i Kotora ovi gradovi stajahu tada uz kneza Radoslava, naroito grad Kotor. Ovaj grad im posla pod vostvom ura Bisantija i Marina Draga dve stotine pristaa koji behu dovezeni u Cavtat dubrovakim galijama. Ostali deo vojske Dubrovani behu uputili u Konavle kopnom pod vostvom Nikole Bobaljevia. Tamo se bilo utaborilo i tri hiljade Miroslavljevih vojnika, oekujui ostalu vojsku kako bi stali potom da opsedaju Dubrovnik, mada su se pravili kao da su doli samo da spree Dubrovane da ne uu u Miroslavljevu zemlju. Stoga senat izda nareenje Bobaljeviu da nastoji da to pre stupi u borbu s Radivojem Oporiem, zapovednikom pomenute Miroslavljeve vojske. A poto su se Dubrovani pravili kao da bee iz Konavala, ovaj izie iz rovova i krene sa svojim ljudima u poteru za njima. No Dubrovani, stigavi do jednog veoma povoljnog poloaja, bacie se na neprijatelje i prisilie ih da okrenu lea i da se vrate svojim kuama. Usled toga gore pomenuti Desini sinovi neko vreme prestadoe da uznemiravaju Dubrovane, premda su ih ipak uvek estoko mrzeli. I po nareenju cara ne bee im data nijedna oblast.
KOMENTAR Pria o ratovanju Dubrovana i Kotorana protiv kneza Miroslava, brata Nemanjinog, odaje kasno poreklo, verovatno iz porodine tradicije Bobaljevia ili kotorske vlastele Bizanti ili Drago, iji se tobonji preci ovde spominju. Konavli bi kao u XV v. bili pod vlau Dubrovnika zajedno sa Cavtatom; zatim spominje se ''senat'' tj. dubrovako Vee umoljenih, nastalo tek oko sredine XIII veka, ak se i ratuje iz rovova (trincee). Uostalom, i porodice su navedene anahronistiki. Najstariji poznati Bobaljevi Bocinus Bubalii, javlja se istina ve 12371242. god., ali se rodoslovlje porodice moe pratiti tek od kraja XIII veka. Pomenute kotorske porodice su poznate tek u XIV veku. Rodovska imena kod gradskog patricijata ustaljuju se i uvruju tek u XIV veku. Up. I. Manken, Dubrovaki patricijat u XIV veku, Beograd 1960, 916, 117. Ve zbog toga treba biti oprezan prema priama o podvizima istaknutih Dubrovana XII i XIII veka. Izgleda da je ba u porodici Bobaljevia, Orbinovih zatitnika, tradicija bila vrlo jaka i protezana je u daleku prolost. Pored Nikole Bobaljevia, spomenutog u ovom pasusu, u ovo doba isticao se i Vita Bobaljevi, za koga se Luccari, Copioso ristretto 42, poziva na Michele Salonitano (vidi o njemu str. 409) i na Orbina; i Miho Bobaljevi, koji je ratovao protiv Boria i potukao brodove kneza Miroslava (v. komentar uz str. 18 i 137). Poslednja reenica u ovom pasusu stoji sasvim za sebe, uzeta po svoj prilici iz vizantijskog izvora.

U to vreme gore reeni Nemanja i braa, osvojivi Zetu, sakupie vojsku i krenue protiv Rake. Stoga Vladimir, drugi brat Radoslavljev, koji je bio u Rakoj, odupre se s Raanima Nemanji i njegovoj brai, i kad doe do bitke kod Pritine, Vladimir bi poraen. Kad je on pobegao u Bugarsku, Nemanja s braom zauze Raku. I od tog vremena, zbog pobede koju odnesoe kod Pritine, htedoe da to mesto 8 1

bude kraljevska stolica i da se tu kruniu kraljevi Rake. Tada Nemanja uze titulu velikog upana i drae Raku sa Gornjom i Donjom Zetom. Miroslav i Konstantin vratie se na upravu Huma, ivei u meusobnoj ljubavi i pokoravajui se svom bratu Nemanji.
KOMENTAR Dosledan svojoj konstrukciji, Orbin puta da Nemanja posle Zete osvoji Raku, gde se u meuvremenu odnekud uvrstio Vladimir, po Letopisu Popa Dukljanina Radoslavljev brat i trei sin kralja Gradihne. Pria o bici kod Pritine i Pritini kao tobonjoj prestonici potie iz nekog vrlo kasnog izvora. Orbinu ovde nije zasmetao grub anahronizam: braa su odredila mesto gde e se krunisati kraljevi, a posle toga je Nemanja uzeo titulu velikog upana.

Nemanja se u mesecu avgustu 1177. godine spusti s vojskom u upu, pa tu pohara i posee stabla i vinograde. To uini iz mrnje koju je oseao prema Dubrovanima, mada je izjavljivao da to ini povodom nekih sporova izmeu dubrovakog nadbiskupa Mleanina Tribunija i njegovog sufragana kotorskog biskupa, kojeg reeni nadbiskup bee iskljuio iz crkve zbog neposlunosti. Videvi tvrdoglavost toga svog sufragana, dubrovaki nadbiskup se poali na njega papi Aleksandru treem ovog imena, koji je tada bio u Beneventu, a kotorski biskup obrati se Nemanji. A on tada zarati s Dubrovanima i oduze dubrovakom nadbiskupu sve njegove sufragane koji su se nalazili u Nemanjinom kraljevstvu, naime, biskupe Budve, Kotora, Ulcinja, Svaa, Skadra, Drivasta, Medona, Sorbije, Bosne, Trebinja i Zahumlja. Svi su ovi ranije bili pod dukljanskim nadbiskupom Ivanom. Kad su Bugari razorili Duklju, a Ivan preuzeo upravu dubrovake crkve, ovoj crkvi su bile podreene i sve te crkve, kako se vidi iz jednog ukaza pape Aleksandra drugog ovog imena, upuenog Vitalu, drugom nadbiskupu dubrovakom, 1067. godine, i kasnije, 1141. godine, potvrenog dubrovakom nadbiskupu Andriji Lukeze. U to vreme bio je biskup u Budvi Silvestar, u Kotoru Niifor, u Ulcinju Ivan, u Svau Bazilije, u Skadru ura, u Drau Grgur, u Drivastu Petar, u Sorbiji iril, u Bosni Vladislav, u Trebinju Konstantin i u Zahumlju imun. Njih, kako je reeno, Nemanja oslobodi potinjenosti dubrovakom nadbiskupu.
KOMENTAR Orbinovo izlaganje u ovom pasusu kombinovano je iz podataka starijih dubrovakih anala o Nemanjinom napadu na Dubrovnik na molbu kotorskog biskupa i podataka o istoriji dubrovake crkve. U Analima Nikole Ranjine, Annales Ragusini anonymi item Nicolai de Ragnina, ed. S. Nodilo, Zagrabiae 1883, 218, priaju se isti detalji samo pod godinom 1172 (ali je to verovatno pogreka rukopisa). Ovaj izvor Orbin naputa kad govori o sufraganima i pravima dubrovakih nadbiskupa. Spisak sufragana najblii je onome koji nalazimo u Letopisu Popa Dukljanina, ali nije identian sa njim. U Letopisu na mestu Meduna stoji Pilot, a na poetku Bar, koji Orbin na ovom mestu ne navodi. Iz Orbinove stilizacije bi izlazilo da je spisak sastavljen na osnovu papskih bula dubrovakim nadbiskupima iz 1067. i 1141. godine, ali se vidi da se i od njih jo vie razlikuje. Ovo mesto Orbinovog izlaganja zavisno je od Anala Nikole Ranjine (Annales Ragusini anonymi item Nicolai de Ragnina, ed. S. Nodilo, Zagrabiae 1883, 214), gde prvi put nalazimo tradiciju o dukljanskom nadbiskupu Ivanu, koji se toboe preselio iz Duklje u Dubrovnik. Spisak biskupa iz 1141. godine ne slae se s popisom biskupija iz Letopisa Popa Dukljanina i papskih bula. Kod Ranjine nalazimo samo ime kotorskog biskupa Niifora dok su ostali biskupi navedeni samo po imenu sedita. Njihov spisak se opet ne slae s nizom imena i biskupskih sedita kod Orbina. Inae se bula pape Aleksandra II (1061 1073) dubrovakom nadbiskupu Vitalu II ne susree u spisku bula koje su Dubrovani podnosili za vreme parnice pred papom 1251. godine. Up. Acta et diplomata res Albaniae medie aetatis illustrantia I, Vindobonae 1913, 62 208, i S. Stanojevi, Borba za samostalnost katolike crkve u nemanjikoj dravi, Beograd 1912, 3738, 4672, 165.

Sedam godina posle toga Dubrovani, pod zapovednitvom Miha Bobaljevia, koji je ranije bio porazio u Trebinju bosanskog bana Boria, pobedie u pomorskoj bici Nemanjina brata Miroslava u luci Poljica u Albaniji, koju danas zovu lukom Dubrovana. Tom prilikom spalie nekoliko brodova i zarobie tri galije, dva galiona i sedam saecija. Sledee, pak, godine Miroslav doe s vojskom od 30 hiljada konjanika i opsede grad Dubrovnik, te ga poe tui nekim spravama. Opsadu je drao punih osam dana, a 8 2

onda je, budui da nije mogao nita uiniti, spalio pomenute sprave i vratio se kui. Malo posle toga Konstantin krene s vojskom protiv ostrva Korule, koje je pripadalo Humu, njegovoj oblasti, ali mu se nije pokoravalo. Poto je prebacio laama svoje ete iz Konoevice na ostrvo, pljakao je i harao po njemu. Korulani se tada udruie i otee mu lae, tako da on ostade na ostrvu kao zarobljenik. Poto se vie nije mogao vratiti na kopno, na kraju zakljuie mir i ugovorie da Korulani puste kui Konstantina i sve njegove ljude, a da on s Miroslavom i Nemanjom oslobodi ostrvo podreenosti gospodarima Huma. I od tog vremena nadalje Korulani behu slobodni, tek ih nijedan gospodar vie nije uznemiravao. Malo zatim umre Konstantin ne ostavljajui iza sebe nijednog sina. Posle kratkog vremena preminu i njegov brat Miroslav, koji ostavi jednog sina od deset godina, po imenu Andrija.
KOMENTAR I ovo prianje se oslanja na Ranjinine anale (ed. S. Nodilo 218219), koji Nemanjin napad stavljaju u 1184. god., to se lepo slae s Orbinovim ''sedam godina posle toga'', tj. posle napada iz 1177. Ve od Ranjine poinje zabluda da je pomorska bitka izmeu Nemanje i Dubrovana bila u Albaniji. Zbrka je nastala usled meanja toponima Poljica kod Zagona (spominje se u vezi s ovim dogaajima u kasnijim Gundulievim analima) i mesta Pali (Cavo Pali) na albanskoj obali, koje je toboe dobilo ime Porto Raguseo. Postojala je luka Porto Raguseo, ali mnogo junije od rta Pali. Saecije su vrsta brodova. KOMENTAR I o napadu Nemanjinog brata na Korulu i njegovom zarobljavanju sauvana je bila u Dubrovniku tradicija. Nema je u Ranjininim analima, koje je Orbin u prethodnom pasusu skoro doslovno prepisao, ali je zato susreemo kod mlaeg Gundulia (Chronica Ragusina Junii Resti item Joannis Gondolae, ed. S. Nodilo, Zagreb 1893, 60) koji zna i za ime Stracimira brata Nemanjinog.

Kad su, dakle, umrla ova dva brata, podie se humska vlastela i izabra za svog gospodara kneza Petra, rodom iz Huma, oveka hrabrog i mudrog. Kad je on doao na vlast, otpusti Miroslavljevu enu i pomenutog njegovog sina. Oni pooe Andrijinom stricu Nemanji. A kako je tada Nemanja bio zauzet ratovima koje je vodio na granicama Rake i Bugarske s gore reenim Vladimirom i s Grcima u vezi s knezom Radoslavom i njegovim bratom Ivaniem, nije se mogao baviti stvarima Huma. To tim pre to je car Isak Aneo uzeo pod posebnu zatitu kneza Radoslava i njegovu brau. Stoga je 1190. godine zametnuo bitku s Nemanjom, kako pie Nikita Honijat, na reci abru, danas zvanoj Morava. Ovi Nemanjini ratovi bili su razlog to je knez Petar za itavog Nemanjinog ivota zadrao u mirnom posedu Humsku oblast i to nije za nju polagao rauna nijednom gospodaru, ve je vladao od reke Cetine do Kotorskog zaliva. esto je bio u ratu i vodio borbu s bosanskim banovima i hrvatskim velikaima. U tim ratovima imao je lepog uspeha, jer je bio veoma pametan ovek i iskusan u ratnim stvarima.
KOMENTAR Neprirodni prekid izlaganja i skretanje na zbivanja u Humu treba svakako pripisati injenici da je Orbin imao podatke o knezu Petru (o njemu govori jo dva puta: kad pria o Nemanjinom sinu i na poetku glave o Humu) i da je osetio potrebu da ih povee s Nemanjinom istorijom kako je on shvatao. Tako su se u ovom pasusu stekle vesti iz Nikite Honijata, kojega je Orbin mogao itati u latinskom i italijanskom prevodu (v. opirnije u komentaru izvora str. 409), o bici na Moravi, vesti nepoznatog izvora o Humu i Orbinova konstrukcija o tobonjoj borbi Nemanje sa sinovima kralja Gradihne. ''abar'' (Ciabro) kao tobonje staro ime Morave Orbin nije naao kod Honijata, kako bi po stilizaciji moglo izgledati, ve kod latinskih pisaca XVI veka. Kako me je upozorio prof. M. Dini, identifikacija Ciabrum = Morava nalazi se kod dubrovakog pisca Ludovika Crijevia Tuberona, kod Feliksa Petania i Vrania. O knezu Petru v. nie komentar uz str. 21.

Poto je, dakle, upan Nemanja (kako je reeno) postao veliki vladar blagodarei osvajanju Rake i drugih zemalja, sve do granica Dunava, Save i Bosne, i poto je uvek odnosio pobedu nad neprijateljima, svako ga je uvaavao i smatrao veoma iskusnim ratnikom. Stoga, koliko zbog ovoga toliko i to je uz to bio mudar ovek i veoma dareljiv, svi su ga potovali i voleli. 8 3

KOMENTAR Dosta stereotipna Orbinova ocena vladaoca, koja se s malim razlikama ponavlja i kod drugih linosti. Ovo mesto inae otkriva da se u Orbinovim predstavama Nemanjina drava prostirala do Save i Dunava.

Zato to mi u ovom delu ee valja pominjati Nemanju, bie dobro da najpre izloim njegovo poreklo i rodoslovlje, da se vidi kako bog mnogo puta, iz njemu poznatih razloga, uzdie ljude niskog roda do najviih poloaja i asti. Treba znati, dakle, da jednom ivljae u Humskoj oblasti, u predelu Luke, neki pop grkog obreda, nareeni Stefan, koji se oeni po obiaju tamonjih popova jednom enom iz toga kraja s kojom je imao, izmeu ostalih, sina po imenu Ljubimir. Kad je Ljubimir tokom vremena, usled svoje mudrosti i junatva, iziao na glas kao dobar ratnik, njega je gospodar Huma imenovao upanom jednog predela, zvanog Trnovo, koji se danas po njegovom imenu naziva Ljubomir. Poto je dobro upravljao tim krajem, on uskoro umre ostavivi iza sebe jednog sina po imenu Uro. Kako je on nastavio oevim stopama, i u rukovanju orujem i razboritim postupkom u svim poduhvatima, kralj ura ga potvrdi na upravi i vlasti u reenoj oblasti. Kad je kasnije Uro bio zarobljen u jednom okraju koji je kralj ura imao s kraljem Draginjom, bio je odveden u Raku, gde je ostao sve dok kralj ura nije ponovo (kako je reeno) zauzeo Raku. Od Uroa se rodi Desa o kojem je ranije bilo rei, a od Dese gore pomenuti Miroslav, Konstantin i Nemanja, po kojem kua Nemanjia dobi ime.
KOMENTAR Orbin dosta neveto zavrava odeljak o Nemanji njegovim rodoslovljem, neosporno nezavisnim od srpskih rodoslova. Ipak izmeu Orbinovog rodoslovlja, u kome se osea napor da se dovede u sklad s Letopisom Popa Dukljanina, i prie o Nemanjinom poreklu u srpskom rodoslovu ima nekih dodirnih taaka. Kod Orbina genealogija poinje popom Stefanom, u rodoslovima je jedan predak pop Tehomilj, kod Orbina je taj Stefan bio u upi Luki, u srpskom rodoslovu Tehomilj i brat udomilj podigli su crkvu Sv. Stefana u susednim Drijevima, zatim se i kod Orbina javlja Tihomil, ali kao sin Nemanjin. Orbin je, svakako, u nekom svom izvoru naao ranije zabeleenu tradiciju o Nemanjinom poreklu sauvanu, verovatno, u dananjoj Hercegovini, kako pokazuje etioloka legenda o nastanku upe Ljubomir. I srpski rodoslov je nastao u zapadnim krajevima, kao to je utvrdio . Sp. Radojii, ''Doba postanka i razvoja starih srpskih rodoslova'', Istoriski glasnik 2 (1948) 2627. Ono to je reeno o Urou i Desi oslanja se neposredno na Letopis Popa Dukljanina.

U vreme ovog Nemanje, naime, u godinama spasa 1189, car Fridrih prvi ovog imena, idui s vojskom protiv azijskih Turaka i prolazei kroz Srbiju, stigao je u Ni. Tu mu je bio iziao u susret Nemanja s velikom svojom svitom nosei caru mnogo kraljevskih darova. Car ga je ljubazno primio, pa poto su vodili pregovore o raznim stvarima, i on je njega kraljevski darovao i potvrdio u dravi Srbiji. Ovo pominju opat Arnold u hronici Slovena, monah Gotfrid u hronikama Austrije i Padovanac Tagenon kad govori o ovom Fridrihovom pohodu.
KOMENTAR Jedno od reih mesta gde Orbin izriito navodi svoje izvore. Podatke o prolasku cara Fridriha Barbarose kroz Srbiju crpio bi iz tri izvora: Arnolda Libekog, Tagenona Pasavskog i monaha Gotfrida. (O njima up. komentar uz spisak izvora.) Upoznavi Orbinov nain postupanja sa izvorima, moemo s mnogo pouzdanja tvrditi da on nije naao vesti u tri razna izvora, ve je u jednom naao druga dva citirana.

Kad je Nemanja umro, ostavio je dva sina, Tihomila i Simeona. Tihomil nije ostao na vlasti due od godine dana, jer je umro. Nasledio ga je brat mu Simeon. Simeon je vladao 1200. godine i proirio vlast nad Srbijom, Dalmacijom, Dukljom, Travunjom i Zahumljem, a bio je prvi koji se nazvao kraljem Rake. On je esto ratovao s Grkim Carstvom. Imao je tri sina: Stefana, Vuksana i Raska. Rasko je u kaluerstvu nazvan Sava, a Srbi ga smatraju svecem. Njegove kosti nedavno su javno spaljene po nareenju zlikovca Sinan-pae. 8 4

KOMENTAR Tobonji Nemanjini sinovi Tihomil i Simeon su plod krupne zabune Orbinove. Nemanjin brat Tihomil postao je sin usled pogreke u latinskom prevodu istorije Nikite Honijata, kako je to pokazao N. Radoji, ''Srpska istorija Mavra Orbinija'', Beograd 1951, 27. Simeon je svakako nastao od monakog imena Nemanjinog. KOMENTAR Ono to Orbin ovde govori o Simeonu odnosi se u stvari na Stefana Nemanjia (osim podatka o tri sina u kojima je lako prepoznati Stefana, Vukana i Rastka). Spisak zemalja kojima je ''Simeon'' vladao kao da je izvaen iz kraljevske titule prvih Nemanjia. Te zemlje istim redom susreemo u Stefanovim poveljama za iu i za manastir na Mljetu, ali isto tako i u odeljku o Stefanu Prvovenanom u srpskim letopisima. Podatak o spaljivanju motiju svetog Save pokazuje da je Orbin ovu glavu svoga dela pisao posle 1595. godine.

Simeon je umro u pedeset petoj godini ivota. Nasledio ga je sin Stefan, koji je u razboritosti: i junatvu iao oevim stopama. A kako je bio miroljubiv ovek, zakljuio je mir s Bugarima i s Grcima. Poto su pomrli knez Radoslav i Ivani ne ostavivi iza sebe nijednog sina koji bi neto znaio, Stefan je iveo u miru i sa svima drugima, sem to je stupio u rat s onima iz Huma. Poto je nad njima vladao (kako je reeno) knez Petar, Stefan sakupi jaku vojsku i poe na njega vodei sa sobom svoga mlaeg sina Radoslava i svoga sinovca Andriju, sina Miroslavljeva, koji je bio proteran iz Huma. Tada knez Petar, kao veoma odvaan gospodar, nije hteo da izbegne borbu ve je sakupio to je igda mogao vie vojske i iziao da se ogleda s njime. U bici koja se bee zametnula u ravnici Bia, knez Petar je bio poraen. Teran od Raana, trgne ma, udari po jednom drvetu i, zasekavi ga svom snagom, ree: ''Dovla Raani'', tj. dovde, Raani. Svi koji videe ovaj snani udarac ostadoe zapanjeni i smatrahu ga udom. Zatim umakne preko reke Neretve i drae onaj deo Huma koji je s one strane reke. Tada raki upan Stefan zauze itav Hum i postavi na njegovu upravu svoga mlaeg sina Radoslava, a svome sinovcu Andriji dade upaniju Popova, Primorja i Stona. Ostavivi u Humu Radoslava i Andriju, vrati se u Raku. No malo zatim, kad je umro Radoslav, Andrija, s pristankom upana Stefana, zauze itavo Humsko knetvo i nazva se knezom. Kako time nisu bili zadovoljni neki upani i vlastela Nevesinja i druge udaljenije velmoe, pobunie se i stavie se pod zatitu bosanskog bana, tako da knezu Andriji ostade samo Primorje, Popovo i Ston. To mu se desilo jer je po prirodi bio miroljubiv ovek i nije hteo ratovati ni sa kime. Njegovo emo rodoslovlje dati kad budemo govorili o humskim gospodarima.
KOMENTAR Reenica ''Simeon je umro u pedeset petoj godini ivota'' mora da potie iz nekog srpskog izvora. U uvodnim delovima srpskih letopisa nalaze se kratki odeljci o vladarima sa podacima o tome koliko godina su vladali i kad su umrli. Broj 55 se ne susree u ouvanim tekstovima. KOMENTAR Orbin govori ovde zaista o Stefanu Nemanjiu. Primetne su njegove line kombinacije: rat sa Bugarima i Grcima, pomenut u izlaganju o Nemanji, i nestanak dukljanske dinastije tihom smru Radoslava i Ivania. KOMENTAR O Stefanu Orbin je znao veoma malo, pa i to to pria ogranieno je na Hum. Opet se javlja knez Petar, koga je Orbin izveo na istorijsku pozornicu jo za vreme Nemanje, i koji bi za neko vreme prekinuo nemanjiku vlast u Humu. Ovde se sasvim jasno osea da Orbin koristi jedan izgubljeni domai izvor iz koga ak i citira uzvik ''dovla Raani''. U tom izvoru su prianja anegdotskog karaktera, sa isticanjem podviga u kojima se ispoljava divovska snaga i velika odvanost. I kasnije se u Orbinovom tekstu sreu mesta koja govore o Humu s takvim karakterom izlaganja, koja po svoj prilici potiu iz istog izvora. Bie je dananje Mostarsko polje, ravnica s obe strane Neretve juno od Mostara. Up. i komengar uz str. 58. Za kneza Petra se, uprkos Orbinovim podacima, misli da je bio takoe sin kneza Miroslava. Up. M. Dini, ''Humsko-trebinjska vlastela'', Beograd 1967, 5. Orbin ga je, verovatno, naao u izvoru bez podataka o vezi s Miroslavljevim potomstvom, pa je proterivanjem iz Huma objasnio pojavu kneza Andrije i

8 5

njegovih naslednika. O njima v. opirnije u komentaru povodom glave o Humu na str. 190. Orbin nije imao nikakve podatke o kralju Radoslavu pa ga puta da umre jo za ivota oeva.

Ve pomenuti upan Stefan bio je veliki prijatelj Dubrovana i uvek je iveo s njima u miru. I oni su njega voleli i potovali i esto mu slali poklisare s darovima. Stoga je vrlo lepo postupao prema njihovim trgovcima i davao im sve povlastice u pogledu trgovine. Vladao je dvadeset osam godina, a kad je umro bio je pokopan u crkvi Sv. Petra u Rakoj. Ostavio je jedinog sina i batinika tolikih drava, zvanog Nemanja Drugi, koga su svi smatrali velikom potenjainom i bogobojaljivim ovekom. Nadimak mu bee Hrapalo. Videi da u svem njegovom carstvu vlada mir i da ga niko ne uznemirava, on htede uzeti titulu i nazvati se kraljem Rake, tj. Srbije. Kad se o tome posavetovao sa svojim velikaima, svi odobrie njegovu zamisao i behu time vrlo zadovoljni. Videvi to, Nemanja pozva na opti sabor u Pritinu patrijarha i sve crkvene dostojanstvenike i veliki deo velikaa svoga kraljevstva, te tu bi krunisan i uz opte odobravanje i likovanje izvikan jednoglasno za kralja Rake. Zatim ga patrijarh na dan Uskrsa posveti sa svim obredima i sveanostima. Prilikom tog osvetenja htede da mu se izmeni ime Nemanja u Stefan. Otuda se svi kraljevi Srbije, njegovi naslednici iz nemanjike kue, nazivahu Stefan.
KOMENTAR Orbin kod veeg broja vladara govori o njihovim odnosima prema Dubrovniku. Zajedno s karakteristikama vladalaca ovakvi odeljci spadaju u shemu Orbinovog izlaganja. esto su kazivanja o odnosima prema Dubrovniku neodreena i nisu zasnovana na izvorima. Podatak o godinama vladanja je, verovatno, iz nekog srpskog izvora. Srpski rodoslovi kau da je Stefan vladao 42 godine i ne govore o mestu gde je sahranjen. Jedino tzv. Brankoviev letopis daje Stefanu 29 godina vlade. Ali, koliko god da ovaj Orbinov podatak, kao i neki koje smo ranije spomenuli, po tipu lii na podatke srpskih rodoslova, teko je poverovati da ih je on neposredno koristio, jer se inae ne daju objasniti teke genealoke zbrke. KOMENTAR Ovde opet sreemo jednu krupnu Orbinovu zabludu. Preskoivi Radoslava (12281234) i Vladislava (12341243), koje je mogao upoznati iz rodoslova ako se njima neposredno sluio, on kao Stefanovog naslednika predstavlja Nemanju Drugog s nadimkom koji odgovara Urou I a sa dogaajima koji se odnose nesumnjivo na Prvovenanog. Nadimak Hrapalo (Crapalo) bez svake sumnje potie od nadimka ''hrapavi kralj'' koji srpski rodoslovi pridaju Sgefanovom sinu Urou I (12431276). Pria o krunisanju oslanja se na neki kasni slabo obaveteni izvor, koji je morao znati neto o Duanovom krunisanju (patrijarh vri obred na Uskrs). Pritina je toboe mesto krunisanja, u skladu s tvrenjem iznetim na jednoj od prethodnih stranica. Tobonja promena imena prilikom krunisanja je u stvari kombinacija Orbina ili njegovog izvora, koja treba da objasni ponavljanje imena Stefan kod kraljeva iz dinastije Nemanjia.

Uskoro posle toga kralj Stefan poe misliti na proirenje svoga carstva. Sakupivi, dakle, znatnu vojsku, krene put Bugarske, koju, poto je tada bila pocepana, i u nemirima i bez kralja, velikim delom zauze. A zatim, okrenuvi se na Grku, i tamo osvoji mnoga mesta. Ne zadovoljivi se ni time, krenu u rat protiv Ugra i podjarmi narode Srema nad kojima u to vreme vladae neka gospoa Urica koja je bila u krvnom srodstvu s ugarskim kraljevima. Kad je Urica videla da svojim snagama nee moi odoleti kralju Stefanu, pobee u Ugarsku. Sakupivi tu znatan broj ljudstva, zametne bitku s njime. Ali je bila poraena i zarobljena. Poto se nikako nije mogla izbaviti, uputi molbu dubrovakom senatu da posreduje i da na svaki nain izdejstvuje njeno osloboenje iz toga mesta. Dubrovani su doista preko svojih poklisara Nikole Prodanovia i Marina Sarake uspeli da je kralj Stefan, elei da ugodi ovoj gospodi, konano oslobodi i zakljui s njome mir.
KOMENTAR Ne moe se utvrditi otkuda Orbinu podaci o Stefanovim ratovima protiv Bugara i Grka, ali se moe donekle objasniti kazivanje o Urici, gospodarici Srema. Mesto je ve pre vie od tri decenije komentarisao M. Dini, Urica ''od Srima banica'', Glasnik Istorijskog drutva u Novom Sadu 5(1932) 6365. Njeno istorijsko jezgro je ratovanje Uroa I oko Mavanske banovine. Ime Urica (Uriza) dolazi od maarske rei r = gospodin, koja je u poetku bila

8 6

rezervisana za prestolonaslednika, a kasnije za veliku gospodu. Up. G. Ostrogorsky, Urum-Despotes. Die Anfnge der Despotenwrde in Byzanz, Byzantinische Zeitschrift 44(1951) 448 i N. Radoji, ''O jednom naslovu velikog vojvode bosanskog Hrvoja Vukia'', Istoriski asopis 1(1948) 1318. Urica je, verovatno, bila Ana, ena Rostislava Mihajlovia, prvog bana Mave, a ki ugarskog kralja Bele IV. Orbin je priu o Urici preuzeo iz nekog izvora na slovenskom jeziku, nastalog u Dubrovniku, najverovatnije krajem srednjeg veka. Taj isti izvor je neto opirnije iskoristio i Lukarevi, Copioso ristretto2 5253. Iz njegove verzije se vidi da su Urica i Stefan bili savremenici bana Kulina, koji je podravao gospodaricu Srema. Dubrovako poreklo odaje uloga koja se pripisuje gradu, a kasni nastanak otkrivaju legendarni elementi, anahronizmi (spomen senata) i nazivanje Srba Skitima (u izjavi Urice kako je prenosi Lukarevi).

Poto je vladao dvadeset i dve godine, kralj Stefan umre, a nasledi ga njegov sin Stefan, koji se krunisa odmah posle oeve smrti. On odra vlast nad Grcima i Arbanasima u velikoj pravdi i miru. Oenio se Francuskinjom Jelenom, enom veoma odanom hrianstvu. Ona je ponovo izgradila i obnovila Bar, koji su posle pada Rimskog Carstva bili razorili Galogrci. Obnovila je zatim neke druge okolne tvrave i (kako kae Marin Barlecije) podigla u Epiru i u Iliriku mnoge manastire i druga verska zdanja, to se jo i danas moe videti po nekim urezanim mermerima i drugim zapisima. Stoga ju je njen mu mnogo voleo.
KOMENTAR Stefana Krapala bi nasledio sin opet po imenu Stefan, u kome se lako moe prepoznati kralj Uro I. Kazivanjlje o Jeleni, eni Uroevoj, oslanja se, kako sam Orbin istie, na Marina Barlecija, uvenog biografa Skenderbegovog. Up. objanjenje uz spisak autora pod Marino Barlezio.

U njegovo vreme doe neki vojvoda Jovan, Grk iz Draa, s velikom vojskom u Zetu s namerom da je zauzme. Kad je to saznao kralj Stefan, pripremi i on svoju vojsku s kojom doe u Zetu i nae Jovanov tabor kod Skadra. Tu ga napade i porazi, te ga zarobi ivog s mnogim grkim plemiima. Tada carigradski car, da bi izbavio iz tamnice pomenutog Jovana, koji je bio njegov roak, kao i druge Grke, zakljui mir s kraljem Stefanom. Meu drugim uslovima zakljuenog mira bee i taj da vojvoda draki ne sme ubudue uznemiravati u ime Carstva granice Zete ni kralj Rake granice Draa i Albanije.
KOMENTAR Vesti o Jovanu, duki drakom, i njegovom neuspelom ratovanju protiv Uroa I, nije se dalo utvrditi poreklo. Ako se podaci uzmu doslovno, ta zbivanja bi morala pasti u period 1261 (obnova Vkzantijskog Carstva) 1272 (osvajanje Draa od junoitalijanskih Anujaca).

Posle toga poe kralj Stefan nastojati da povea svoje prihode i carine. U tu svrhu posla u Nemaku ljude da mu dovedu Nemce vete u kopanju zlata, srebra i drugih kovina. I tako, blagodarei mnogim rudnicima koje mu ovi otvorie, poraste veoma njegovo blago i postade vrlo bogat. Ovo nisu umeli njegovi prethodnici, pa su iveli priprosto, ne brinui se za sakupljanje blaga i sticanje novca. Gotovo pred samu smrt podie manastir Mileevu. Posle vladanja od osamnaest godina preseli se u bolji ivot. Imao je etiri sina, naime, Dragutina, Pridislava, Milutina i Stefana, od kojih je Pridislav kasnije bio postavljen za arhiepiskopa srpskog. Dragutin, pak, videi da mu je otac ve star, a sam po prirodi odve eljan vlasti, podie oruje protiv oca i protera ga iz kraljevstva. Tako Stefan posle osamnaest godina vladanja umre razvlaen.
KOMENTAR Ni ovoj drugoj vesti o pozivanju Sasa u Srbiju nije se moglo ui u trag, ali je zapaeno da su podaci o Sasima u Srbiji u skladu s Orbinovim kazivanjem. Up. M. Dini, ''Za istoriju rudarstva u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni I'', Beograd 1955, 13, 2325. KOMENTAR Podatak o tome da je Uro I podigao manastir Mileevu sigurno je netaan. Srpski rodoslovi pripisuju ovaj manastir kralju Vladislavu.

8 7

KOMENTAR U rodoslovlju Nemanjia Orbin je i ovde napravio zbrku. Umesto dva, Uro I kod njega ima etiri sina: Dragutina, Pridislava, Milutina i Stefana. Od njih je Predislav, za kojega se tano kae da je postao arhiepiskop (Sava II), bio u stvari sin Stefana Prvovenanog i prema tome brat kralja Uroa I. Poslednji meu sinovima (Stefan) nije uopte postojao. Ono to se o njemu govori odnosi se na kralja Dragutina, kojega mnogi izvori nazivaju samo Stefan. Orbin nije znao da podatke o kralju Stefanu treba vezati za Dragutina. KOMENTAR Ne vidi se odakle je Orbin uzeo tanu vest o tome da je Dragutin zbacio svoga oca s prestola. Osamnaest godina Uroevog vladanja se po drugi put navodi, ali podatak nije taan. Rodoslovi daju, takoe netano, 25 i 30 godina. Pa ipak, izbor i tip podataka upuuju da se njihovo poreklo trai u srpskim izvorima.

Dok je, dakle, kraljevao, Dragutin je pokazivao veliku razboritost u vladanju. Ali oseajui ipak griu savesti zbog poinjenog greha prema ocu, odlui da se, radi pokajanja, zamonai u Debru i prepusti kraljevstvo svom bratu Milutinu. Dok je Milutin vladao, njegov mlai brat Stefan nije mu bio mnogo pokoran. Stoga, da bi ga uklonio iz svoje sredine i da ne bi imao prilike da se svaa s njime, dade mu na upravu jednu veliku pokrajinu na granici Ugarske, oko Mave i Sv. Dimitrija i na obalama Save. Ali uz sve to nije ga mogao preokrenuti ni saviti njegov duh. Jer im doe na upravu pomenute pokrajine, toliko se uzoholi da, odmetnuvi se od brata, uze titulu kralja i ne htede da s njime ivi u miru. Ova pokrajina od onog vremena pa dalje zvae se Zemlja kralja Stefana. Ni na to se ne rasrdi kralj Milutin, koji je po prirodi bio blag i dobar, ve ga pusti da ivi kako hoe, a on se sav bio predao boanskoj slubi i bio zauzet izgradnjom crkava i manastira kojih je za svoga ivota podigao etrdeset. I u deljenju pravde bee veoma pravian. Nije se dao potkupiti ni molbama, ni novcem, ni iim drugim. Stoga su ga svi smatrali za svetog. I zbog njegove ljubazne prirode s razlogom bee nazvan Milutin, to znai umiljat ili drag. Zbog toga bog dopusti da jo za njegova ivota umre njegov brat Stefan, koji bi pokopan u crkvi Sv. Dimitrija u Sremu.
KOMENTAR To jo vie vai za podatke o Dragutinu, gde nesporazum sa Debrom (Debari), mestom gde se kralj zamonaio, pokazuje da Orbin nije prepoznavao ime Debrc, koje je proitao u svom izvoru. Tako je od Debrca na Savi, gde je Dragutin imao dvor, dolo do Debra u Makedoniji. KOMENTAR Odlomak je vrlo zanimljiv za Orbinov nain rada. Idui za rodoslovima on je o Dragutinu umeo da navede samo kajanje zbog postupka prema ocu i monaenje. Na taj nain ga je odstranio iz politikog ivota odmah posle ustupanja prestola Milutinu. Nailazio je, meutim, za vreme vlade Milutina na vesti o kralju Stefanu ija je zemlja leala uz obalu Save. Toga Stefana je onda uinio treim bratom Milutinovim. Znao je ak neto i o sukobima izmeu Dragutina i Milutina. Naziv ''Zemlja kralja Stefana'' nalazi se kod florentinskog hroniara Matea Vilanija, koji u jedan mah govori o dogaajima u Srbiji. U spisku Orbinovih autora naveden je ovani Vilani, Matejev brat, pisac prvog dela hronike. KOMENTAR Karakteristika Milutinova je sadrajnija od onih koje smo do sada sreli. Oslanja se svakako na neki srpski izvor, jer je samo u srpskoj pravoslavnoj sredini Milutin bio ''sveti kralj''. Oblici imena Milutin i Dragutin pokazuju da je Orbin crpio svoja znanja iz srpskih narativnih izvora, jer su srpski diplomatiki izvori ove vladare nazivali Stefan i Stefan Uro, kao, uostalom, i dubrovaki dokumenti. Kralj Dragutin nije sahranjen u crkvi Svetog Dimitrija, ve u manastiru urevi Stupovi. Orbin je, verovatno, sahranu u Mitrovici konstruisao na osnovu oblasti kojom je kralj ''Stefan'' vladao. On nije imao tane predstave o srednjovekovnom Sremu, nije osetio iz svojih izvora da se Srem prostirao i juno od Save. Up. M. Dini, Srednjovekovni Srem, Glasnik Istorijskog drutva u Novom Sadu 4(1931) 112.

Kralj Milutin, koga neki zovu Uro Sveti, mada je uvek bio prijatelj Dubrovana, ipak po nagovoru i pakosti nekih njegovih ljudi, neprijatelja Dubrovana, objavi im rat. Dubrovani su najpre 8 8

nastojali da ga odobrovolje potinjenou i pokornou, ali kad to nije pomoglo, naoruae se i oni. I tri puta se s njime potukoe: prvi put pod zapovednikom Petrom Tudieviem i drugi put pod vostvom Raska Ranjine izgubie bitku, ali trei put, kad se neprijateljska vojska htela spustiti u upu dubrovaku, doeka je Divo Gunduli i prisili na povlaenje. Posle ovoga, posredstvom cara Andronika, Uroevog tasta, zakljuie mir. Ovaj je kralj mnogo voleo latinske gradove i odnosio se prema njihovim trgovcima vrlo ljubazno i lepo. Vladao je trideset i pet godina, ili (kako drugi vele) etrdeset. Sada poiva u crkvi Sv. Marije u Sofiji, gde je njegovo telo jo itavo s dugim dlakama, naroito gustim na prsima. Ranije, meutim, bee sahranjen u manastiru Sv. Stefana u Zveanu, koji je sam podigao. I posle smrti svi su ga drali za sveca. Ostavio je troje muke i dvoje enske dece. Jedan je bio nezakonit, po imenu Stefan, a imao ga je s nekom plemkinjom; Druga dvojica su bili zakoniti. Vladislav, koga neki zovu Uro, rodio se od prve njegove ene, Jelisavete, keri Stefana etvrtog, ugarskog kralja; drugi se zvae Konstantin, roen od druge ene, koja je bila Grkinja iz Carigrada.
KOMENTAR Pojedinosti koje Orbin pria o Milutinovom ratu s Dubrovnikom ne mogu se kontrolisati savremenim izvorima. Milutin je u periodu kad je bio zet cara Andronika (tj. posle 1299) u dva maha ratovao s Dubrovnikom: 1301. i 13171318. Kod Orbina izgleda da je re o tri pohoda u toku jednoga rata. Lukarevi, Copioso ristretto2 63, pria iste stvari pozivajui se pri tome na croniche di Servia, u kojima je, navodno, proitao da se Milutinu dva puta nou javio duh brata Dragutina nagovarajui ga da sklopi mir s Dubrovavima. Po tome bi se ovo moralo odnositi na rat 13171318, kad je Dragutin ve bio mrtav. O ratu s Milutinom Orbin je imao i druge podatke, koje je upotrebio u poglavlju o Hrvatskoj na mestu gde govori o banu Mladenu (up. str. 196197). Inae je u vreme kad se vodio rat s Milutinom patricijski rod Ranjina bio razgranat i vrlo uticajan. U prvim decenijama XIV veka ostavila su traga dva Paska Ranjine: Pasko sin Dobroslava i njegov sinovac Pasko, sin Niifora Ranjine. Iz sauvanih podataka se ne vidi da je bilo koji od dvojice zapovedao dubrovakom vojskom. Petar Tudievi (Tudisio), kojega Orbin ovde spominje, ne javlja se u sauvanim dokumentima toga doba. Isto se tako ne spominje ni Divo Gunduli. Vlastelin toga imena aktivan je bio 13301372, a 1358. je bio capitaneus guerre. O svima njima, up. I. Manken, ''Dubrovaki patricijat u XIV veku'', Beograd 1960, 263264, 269270, 378379, 432 435. Sudei po tome Orbinove vesti potiu iz dosta kasnijih porodinih tradicija. KOMENTAR Orbin ovde pokazuje da je imao pred sobom najmanje dva izvora u kojima se govorilo o duini Milutinovog vladanja (35 i 40 godina). Rodoslovne beleke u srpskim letopisima daju 47 godina. Podaci o motima Milutinovim i njegovom kultu ipak potiu iz srpskih izvora. Sveti Stefan u Zveanu je posledica brkanja Svetog Stefana (Banjske) i tvrave Zvean. KOMENTAR U ovih nekoliko redaka krije se vei broj greaka. Pre svega, Vladislav nije bio Milutinov nego Draguginov sin. Nije se on nazivao Uro, nego Stefan Deanski. K. Jireek, Istorija Srba I,2 198 n. 53, mislio je da je Orbin stopio ujedno Vladislava i Uroica, Dragutinove sinove. Meu Milutinovim enama ''Grkinja iz Carigrada'' je bila jedino Simonida, ki cara Andronika II Paleologa, ali sa njom Milutin nije imao dece. Nije jasno otkuda je Orbin mogao saznati da je ena Milutinova bila Jelisaveta, ki ugarskog kralja Stefana V (kod Orbina IV). Pahimera, koji spominje Jelisavetu, Orbin je itao samo u odlomcima (up. komentar o piscima). Stefan je vaio kao vanbrani sin Milutinov u katolikim krugovima. Verovatno je i Orbin taj podatak naao u nekom izvoru nastalom u primorskim gradovima. KOMENTAR Ki cara Andronika udata za Milutina zvala se Simonida, dok se Teodora zvala prva ena Stefana Deanskog. Dva sina, od kojih je jedan umro ''v carstvujutomu gradu'', znaju i srpski rodoslovi. Up. I. Ruvarac, ''Priloci. b''. ''O imenu i nazivu prvoga srpskoga cara'', Zbornik Ilariona Ruvarca. I, Beograd 1934, 293296. Od izvora koji su do nas doli samo Splianin Miha Madijev de Barbezanis (ed. J. Lucius i Schwandtner, Scriptores rerum Hungaricarum III, Vindobonae 1748, 643) i barski nadbiskup Gijom Adam govore da je Stefan oslepljen pod uticajem maehe. Nijedan od dva spisa Orbin, meutim, ne citira.

8 9

Stefan, nezakoniti sin, dakle, kao veoma pametan ovek, uspeo je da ga zavole svi velikai kraljevstva koje je naumio zadobiti i prisvojiti jo za ivota svoga oca, ili bar (ako mu to ne uspe) posle njegove smrti. Kad je to primetio kralj Milutin, naredi da ga oslepe i posla ga u Carigrad svom tastu caru Androniku, iju je ker Teodoru imao za enu, da ga tamo uva zajedno sa njegova dva nejaka sina, od kojih je jedan uskoro umro; drugog, s nadimkom Duan, jo gotovo kao deaka, pre nego to umre dovede iz Carigrada u Srbiju. Neki kau da je Stefana otac oslepio pre zbog optube njegove maehe. Meutim, nije ostao sasvim slep, mada se u poetku pravio da jeste. Kad je, dakle, Vladislav doao na upravu kraljevstva, uvek se pokazivao velikim prijateljem Dubrovana, od kojih su neki, a posebno Mato Crijevi, Divo Puci i Vid Bobaljevi boravili neko vreme na njegovom dvoru i pomagali mu u ratovima koje je vodio sa svojom braom. A Bobaljevi, koji je bio vrlo bogat, vrativi se u Dubrovnik, vie puta ga je pomogao novcem, kako se vidi u zavetanju Bobaljevia iz 1326. godine. Tu Bobaljevi izjavljuje da mu je ovaj kralj, zajedno sa svojim ocem, bio dunik ne znam kolike svote novca. Ogroman deo toga novca Vladislav je utroio na uvrenje svoje vlasti u Rakoj. Ali svi njegovi napori behu uzaludni. Poto je bio u ratu sa svojim bratom Konstantinom, neki velikai koji nisu bili njime zadovoljni pobrinue se da doe iz Carigrada njegov brat za koga rekosmo da ga je otac oslepio. A on, budui veoma okretan (kako je reeno) u svim svojim poslovima, znao je iskoristiti podvojenost pomenutih velikaa, od kojih je deo bio na strani Vladislava, a deo na strani Konstantina. Dok su ova braa progonila jedan drugoga, Stefan privue k sebi vei deo vlastele i naroda. U tome mu je mnogo ila naruku nesposobnost Vladislava, koji se pokaza sasvim beskorisnim i neiskusnim u ratnoj vetini. Kad je Vladislav uhvatio svoga brata Konstantina, naredi da ga razapnu na krst, pribiju i pretesteriu po sredini. Posle ovoga odlui da ode odatle i da se povue u Srem, Tamo nije uivao dobar ugled, premda je bio roak ugarskog kralja. Videi Ugri da nije dobar ratnik i, prema tome, da nije dostojan da vlada, ne pruie mu nikakvu pomo. Posle kratkog vremena, dok je boravio u Mavi, uhvatio ga je njegov brat Stefan i bacio u tamnicu, te je tu zavrio svoj ivot.
KOMENTAR Orbin je iz svojih izvora razumeo da je Vladislav (koji je za njega, kao to je reeno, Milutinov sin) jedno vreme vladao srpskom dravom. Vladislav je zaista imao u svojoj okolini Dubrovane. Vid (Vita) Bobaljevi zaista spominje u svome testamentu dugove kralja Dragutina i njegovog sina. Ovo mesto se obino uzimalo kao dokaz da je Orbin vrio arhivske studije, iako bi o mnogim stvarima vie i drukije znao da je imao pristupa do arhiva Republike. Testamenat Bobaljevia je mogao u prepisu ili izvodu itati sa porodinim hartijama svojih zatitnika Bobaljevia. O druga dva vlastelina, Matu Crijeviu i Divu Puciu, nije ostalo traga u sauvanim arhivskim dokumentima toga vremena. KOMENTAR Istoriju rata izmeu Vladislava, Konstantina i Stefana Orbin pria po nekom nama danas nepoznatom izvoru, koji nije bio precizno obaveten. Stefan nije kasnije doao kad se rasplamtela borba u Srbiji, nego je bio tu jo pred kraj Milutinova ivota. Uz kazivanje o stranoj smrti Konstantinovoj moe se primetiti da Gijom Adam, savremenik ovih dogaaja, kae da je Konstantin ubijen ''neuveno svirepo'' (inaudito crudelitatis genere). Up. M. ufflay, ''Pseudobrocardus. Rehabilitacija vanog izvora za povijest Balkana u prvoj polovini XIV vijeka'', Vjesnik Zemaljskog arhiva 13(1911) 148. Podatak da je Stefan uhvatio i zatvorio Vladislava nee biti taan. Genealogije Nemanjia u srpskim letopisima kau da je Vladislav izgnan od Deanskog ''na Ugre'' i da je tamo zavrio ivot. Lj. Stojanovi, ''Stari srpski rodoslovi i letopisi'', BeogradSr. Karlovci 1927, 7273.

Poto su, dakle, umrli (kako rekosmo) Vladislav i Konstantin, njihov brat Stefan oruanom rukom pokori itavo oevo kraljevstvo. Pre nego to ga je poeo osvajati, imajui pred oima da je njegov otac Uro uivao veliku blagonaklonost sviju, uini mu se zgodnim, kako bi ga ljudi vie zavoleli, da promeni svoje ime i nazove se oevim. I uistinu, pokaza se dostojnim i oeva imena i oeva vladanja. Meu drugim njegovim pohvalnim osobinama bee i ta to je, gde god bi doao u dodir s nekim trgovcem, vrlo lepo s njim postupao. Stoga su se mnogi Dubrovani rado zadravali i trgovali u njegovom kraljevstvu. Ali jednom, zbog lanih obavetenja dobivenih od nekih zlonamernika kojima je poverovao, stupi u rat s 9 0

Dubrovanima, traei da mu Dubrovani (kako je gore reeno) ustupe ostrvo Lastovo, koje oni behu kupili od kralja Hrapala. No kasnije, uvidevi zabludu, sklopi s njima vrsti mir i poe ih voleti i postupati s njima mnogo bolje nego pre. Isto tako bilo mu je drago da ivi u prijateljstvu i sa svom susednom gospodom.
KOMENTAR Orbin i ovde ima odeljak o odnosima prema Dubrovniku, kao i uvek ne mnogo sadrajan. Ono to kae o imenu Deanskog je proizvoljna kombinacija. Zvanino ime Deanskog bilo je Stefan Uro tretii, ali je u istorijskoj tradiciji preovladalo ime Stefan. Odnosi Deanskog s Dubrovnikom bili su sloeniji. Jednu teku krizu su izazvali Dubrovani podravajui Vladislava u tvravi Ostrovici kod Rudnika. O tome ima podataka u zapisnicima dubrovakih Vea, ali to Orbin nije znao. Ne vidi se kako je on doao do vesti da je Stefan zahtevao Lastovo, koje bi kralj Uro I darovao Dubrovanima.

Upravljajui vrlo mudro svojim zemljama, veoma se obogatio. Stoga 1319. godine, koja bee (kako neki vele) osma godina njegova vladanja, podie jedan oltar u crkvi Sv. Nikole u Bariju, u Apuliji. Spomen na to jo je i danas sauvan, jer u pomenutoj crkvi ovako stoji zapisano: ANNO DOMINI M.SSS.HIH. MENSE IUNII, INDITIONE VI. UROSCIUS REX RASSIAE, ET DIOCLEAE, ALBANIAE, BULGARIAE, AC TOTIUS MARITIME, DE CULFO ADRIAE A MARI USQUE AD FLUMEN DANUBII MAGNI, PRESENS OPUS ALTARIS YCONAM MAGNAM ARGENTEAM, LAMPADES, ET CANDELABRA MAGNA DE ARGENTO FIERI FECIT AD HONOREM DEI ET BEATISSIMI NICOLAI; EIUS HEREDE ASTANTE DE CATERA FILIO DESIFLAVE, FIDELI ET EHRERTO A PREDICTO REGE DEPUTATO. ET NOS RUGERIUS DE INVILIA PROTHOMAGISTER, ET ROBERTUS DE BARULLO MAGISTER IN OMNIBUS PREFATIS, OPUS DE PREDICTO MENSE IUNIO INCIPIMUS, ET PER TOTUM MENSEM MARTIUM ANNI SEQUENTIS CHRISTO FAVENTE, FIDELITER COMPLEVIMUS.
KOMENTAR Oltar darovan crkvi Svetog Nikole u Bariju poticao bi po Orbinu od Stefana Deanskog, iako se iz natpisa vidi da je re o Milutinu. Orbin je mislio da je Milutin umro jo 1312. i da ze Stefan Deanski bio 1319. u osmoj godini vladanja. I u modernoj nauci je iznesena teza da se u Bariju nalazi ikona Deanskog. Up. . Bokovi, ''Ikona Deanskog u Bariju'', Starinar, trea serija 12 (1937) 5558. Izgleda da Orbin nije sasvim tano preneo natpis sa pomenute ikone. Tekst koji donosi neto mlai Beatilo (1649) (up. Arkiv za povjestnicu jugoslavensku 4 (1857) 350) navodi i ime Milutinovog sina Konstantina.

Posle toga zaprosi preko poslanika za enu udovicu Evdokiju, sestru cara Andronika Mlaeg, obeavajui: trajni prekid neprijateljstava i mir s Rimljanima. Jer (kako kae Nikifor Gregora u VI knj.) bio je moan ovek i neprestano je uznemiravao Rimsko Carstvo, ije je zemlje delom zauzimao, a delom pustoio. Sve to zadavalo je caru mnogo nevolje i straha. S jedne strane, jer mu je bilo mnogo stalo do njegova prijateljstva, s druge strane, jer njegova sestra nije htela ni da uje glas onih koji su govorili o ratu. A muila ga je jo jedna stvar. Naime, ovaj brak koji je Uro eleo da sklopi bio je ve etvrti po redu. Prva njegova ena bila je ki vlakoga kneza, pa ju je, posle dugo vremena to je s njom proveo u braku, otpravio njenom ocu, a uzeo drugu, i to bivu enu svoga brata, svukavi joj monako odelo koje je bila obukla. Ali poto su ga zbog toga ukorili i episkop i drugi crkveni dostojanstvenici, otpusti je posle dugo vremena i oeni se sestrom bugarskog kralja Svendoslava. Kad se ve zasitio njezine ljubavi, potrai drugu, plemenitijeg roda. I to ga je Evdokija vie odbijala, to je on bivao uporniji, pribegavajui esto i pretnjama. Stoga je car bio prisiljen da mu skrene panju na svoju ker Simonidu, koja je imala tek pet godina. Car je obeao da e mu je dati, ali da ostane u oinskoj kui do punoletstva, a onda da je vodi kao enu. S time se sloio Stefan Uro, pa je car na prolee doao sa svojom keri u Solun. Tamo je doao i kralj Rake, koji je zbog zakljuenja mira s carem doveo sa sobom mnoge sinove istaknutih velikaa 9 1

Rake i Svendoslavljevu sestru. Nju je posle kratkog vremena, im je odvedena u Carigrad, uzeo za enu Mihajlo Kotrule, koji je ranije imao za enu carevu sestru. Kad je car zakljuio mir s Raaninom, dade mu ker Simonidu. Ali ga zbog toga ukori patrijarh Jovan, ranije zvan Kuzma. Car mu odgovori da se kraljevska srodstva podeavaju i sklapaju kako zahtevaju prilike. Ovo pominje Georgije Pahimer u H knj. Simonida, koja se kasnije prozva Simonida Irena, bee prekrasna devojka. Poto je njenom ocu Androniku umrlo vie dece, on je po savetu neke ene naredio da se izradi dvanaest votanih svea veliine oveka sa slikom dvanaest apostola. Ove svee (kako kae Pahimer), kad se pribliilo vreme poroaja njegove ene, naredio je da se redom pale. I dok je gorela svea na kojoj je bila slika Simeuna, rodila se ova ki, koja je stoga dobila ime Simonida. Poto je blagodarei njenom posredovanju bio sklopljen mir izmeu Grka i kralja Uroa, bila je nazvana Simonida Irena. Njena majka bila je markiza i sinovica panskog kralja. Ona je (kako pie Gregora u VII knj.) darovala vie puta toliku svotu novca svom zetu Urou da bi se tom svotom mogla trajno izdravati stotina oruanih galija. Tako je bila zaslepljena ljubavlju prema svojoj keri da ju je htela okruiti svim sjajem jedne prave carice. U nemogunosti da uini vie, postavi na glavu svoga zeta eir izvezen mnogim biserima i dragim kamenjem, kako su obino nosili rimski carevi. Tako je nastavila posle svake godine, ne proputajui ni jedne. Uz to je posebno slala svojoj keri mnogo blaga. Nadajui se da e videti njezinu decu, urila je da ih uini bogatim i velikim. Ali kako je sve to radila a da se nikad nije obraala bogu, sva njena nada osta uzaludna.
KOMENTAR Ovaj ceo dugi odlomak iz Orbinovog spisa oslanja se neposredno na vizantijske pisce Niifora Grigoru i Georgija Pahimera, koji je bio poznat samo u odlomcima prevedenim od strane poznatog humaniste Jeronima Volfa. (Up. komentar uz spisak pisaca pod Giorgio Pachimero.) Orbin nije primetio da se izlaganje grkih istoriara odnosi na Milutina, te ga je pogreno vezao za Deanskog. Jevdokija (str. 28, 222) nije bila sestra cara Andronika III (''Mlaeg'') ve Andronika II (''Starijeg''). ''Rimljani'' su Vizantinci prema grkom Romeji. ''Vlaki knez'' (str. 28, 13) je plod zabune. Re je o poznatom gospodaru Tesalije (u vizantijskim izvorima esto Vlahija) s kraja XIII veka sevastokratoru Jovanu, koji je zaista neko vreme bio tast Milutinov. ''Bugarski kralj Svendoslav'' je car Teodor Svetoslav (1300 1322), savremenik Milutinov. Dvostruko ime Simonidino: Simonida Irena je nastalo meanjem imena majke i keri. Irena se zvala druga ena cara Andronika II, ranije Jolanta Monferatska. Orbin dosta pria o Simonidinoj majci po Niiforu Grigori, ali je nikad ne naziva po imenu. O neobinom imenu Simonida up. M. Laskaris, ''Vizantijske princeze u srednjovekovnoj Srbiji'', Beograd 1926, 5859. Tekst na str. 28 od kraja natpisa do poetka poslednje reenice reprodukuje, ponegde skraeno, izlaganje iz gl. 9 knj. VI istorijskog dela Niifora Grigore {Nicephori Gregoras Vyzantina historia ed. L. Schopen I, Bonnae 1829, 202204). Prvi pasus na str. 29, gde se spominje Pahimer, predstavlja prilino slobodnu parafrazu na tekst Georgija Pahimera. (Up. komentar uz pisce.) Od reda 17. na toj strani pa sve do kraja prvog pasusa na str. 30. Orbin se vrlo verno dri Grigore (str. 242244 bonskog izdanja).

Kralj Uro, naime, kad mu je bilo etrdeset godina i jo vie, poeo je sa Simonidom da ivi kao sa enom kad je jedva imala osam godina i tako ozledio njenu matericu da nikada nije mogla imati dece. Zbog toga je njena majka mnogo patila, i kad je videla da se nije ostvarilo ono emu se nadala, pokua jednu drugu stvar. Molila je svoga zeta Uroa, kome je u tu svrhu slala bezbrojne darove, da bar pristane, kad ve nije mogao imati dece sa Simonidom, da proglasi za batinika i naslednika kraljevstva Rake jednog od njenih sinova i Simonidine brae, Dimitrija ili Teodora. Jednog za drugim poslala ih je u Srbiju s velikim bogatstvom. Ali ni to nije uspela ostvariti, jer su se reena braa posle kraeg boravka u Srbiji kod svoga zeta, ne podnosei surovost toga kraja, vratila kui ne ne ba zadovoljni Uroem.
KOMENTAR Ovde Orbin prvo govori o Milutinu, a kasnije o Deanskom. Po srpskim izvorima se Milutinova ki udata za Mihaila zvala Ana. Iz ve spomenutog Niifora Grigore svakako je saznao da je Mihailo oterao Milutinovu ker i uzeo sestru cara Andronika. Tobonji motiv za Mihailov napad na Srbiju ne moe stojati, jer je on oterao Anu (Nedu) 1324, dakle, posle smrti Milutinove.

9 2

Uro uda svoju ker Nedu za Mihajla koji se nazva carem Bugara. Mihajlo ju je, poto je s njom imao mnogo dece, odbacio i uzeo Teodoru Paleologu, najmlau sestru cara Andronika. Videi Mihajlo da je Uro ve star, odlui da zauzme njegovo kraljevstvo, te u tu svrhu poe sakupljati vojsku. Ali kad je to saznao Stefan Uro, stade i on gomilati svoju vojsku. Zato, posredstvom Dubrovana, dovede iz Italije hiljadu i tri stotine Nemaca koji su ranije sluili u ratovima mnogim italijanskim knezovima. Sem toga, dooe mu u pomo i mnogi drugi ljudi, izvebani ratnici. I tako se kralj Stefan Uro pripremi za otpor Bugarinu. Kad je Bugarin doao s jakom vojskom na granicu Rake i utaborio se na jednom mestu zvanom Trnovo, kralj Uro posla protiv njega svoga sina Stefana, koji kasnije bi nazvan Duan, i Vuksana, mladia od oko dvadeset godina. Duan, imajui uza se mnogo ljudstva i meu ostalim pomenutih 1300 Nemaca, od kojih 300 konjanika, potue se s Bugarinom, koji je imao mnogo vie ljudstva negoli Raani. Ali kad su vojske imale da zametnu bitku, nemaki vojnici razredie svu vojsku, kako je zahtevala ratna vetina, te rekoe Stefanu Duanu i drugim velikaima Rake: ''Mi koji smo rimske ili latinske vere i obreda, ui emo prvi u borbu, a vi ete stajati postrojeni s vaim etama, i ako budete videli da mi napredujemo i da smo izazvali pometnju u neprijateljskoj vojsci, tada ete nas slediti udarajui junaki kao pravi ratnici. Ali ako sluajno budete videli (to ne dao bog) da smo mi razbijeni, pazite da se ne uputate u borbu s neprijateljem, ve neka se svako spasava kako bolje moe.'' Odmah posle toga, zbivi se svi zajedno, poee kao pobesneli upadati u neprijateljsku vojsku, te snagom kopalja i maeva prooe svuda ranjavajui i ubijajui svakoga koji im se naao na putu. Zatim se vratie odakle behu krenuli. Tako ponovie jo drugi i trei put, tukui uvek i pravei pokolj meu neprijateljima. Kad je to video sin kralja Stefana Uroa, krene i on sa svojim Srbima protiv Bugara. Napadajui ih smelo i odrano, razbi ih i natera u bekstvo ubijajui sve na koje se nameri. U ovoj bici bio je ranjen i oboren s konja bugarski car Mihajlo. Ali poto ga nisu tada prepoznali, kasnije ga je naao jedan slovenski konjanik meu onima koji su se zbog rana bili sklonili u umu, gde su leali na zemlji jer se nisu mogli maknuti s mesta. Kad je bio doveden pred kralja Stefana, koji je s drugima stajao tu blizu, Stefan mu je rekao da ga je pravedni sud boji doveo do toga. Jer je on zbog velike oholosti i bez ikakvog razloga hteo da zauzme kraljevstvo koje mu nipoto nije pripadalo. Na to Bugarin nita ne odgovori, ve obrati pogled prema njemu, podigne prst prema nebu i ree: ''Neka se ispuni volja boja.'' Izrekav to, izdahne. Bilo je predskazano ovom bugarskom caru da e umreti u Novoj Zemlji. Stoga je on verovao da e mu se to desiti u Trnovi, gradu u Bugarskoj, gde je bilo sedite bugarskih careva, pa je bio veseo i gotovo ubeen i siguran da nee umreti na ovom pohodu. Ali predskazanje nije pogreilo, jer mesto na koje se posle bitke bio povukao zvalo se Nova Zemlja. Kralj Stefan dozvoli Bugarima da ponesu njegovo telo u Bugarsku i sahrane ga gde su obino sahranjivali bugarske kraljeve. Pomenuti Mihajlo ostavi iza sebe jednog sina po imenu iman, koji je vladao u Bugarskoj zajedno s majkom sve dok ga nije proterao bugarski car Aleksandar, kako e biti reeno na svom mestu.
KOMENTAR Ovo opirno izlaganje se odnosi na bitku kod Velbuda 28. jula 1330, iako se kod Orbina ne navode ni mesto ni datum. itavo prianje predstavlja zaokruenu celinu s teitima na podvigu najamnika i sudbini cara Mihaila. Orbinova verzija se ne oslanja ni na jedan danas poznati izvor o velbukoj bici. On je svoje informacije crpao iz nekog teksta na latinskom jeziku nastalog u katolikoj sredini. To se moe zakljuiti na osnovu uloge koja se pripisuje najamnicima, zatim na osnovu izraza ''slovenski vitez'' (un Caualier Slauo), koji je Orbin mehaniki preneo i na osnovu igre reima Ternovo i Terra Nova u prii o smrti Mihailovoj. U prevodu se poenta prie sasvim izgubila: proroanstvo je glasilo da e umreti ''in terra nova'', a on je shvatio da se to odnosi na ''Ternouo sua citta in Bulgaria''. Ali, i mesto na koje se povukao posle bitke zvalo se ''Terra noua''. Inae pojedinosti iz prie ne deluju uverljivo, kao to je istakao M. Dini, ''panski najamnici u srpskoj slubi'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 6 (1960) 21. Srpski izvori uopte ne spominju strane najamnike, dok Niifor Grigora kae da su upravo oni juriali na bugarskog cara.

Ova pobeda silno obradova Raane, koje je bio zahvatio veliki strah da e ih Bugari potiniti. Poto su, dakle, stvari protekle na ovaj nain, kralj Stefan, svestan da je mnogo ostareo, iz velike ljubavi 9 3

koju je oseao prema svome sinu, koliko zbog gore pomenute pobede, toliko i to mu je u svemu bio veoma posluan i nada sve ga potovao, dade mu u vlast obe Zete s gradovima i tvravama koje su bile u njima. Odlazei, dakle, njegov sin Stefan na upravu reenih dveju pokrajina, povede sa sobom iz Rake mnogo mladei i nekoliko ravih savetnika. Ovi ga danonono podsticahu da oduzme kraljevstvo iz ruku oca, koji je zbog starosti bio nesposoban za upravljanje, i da se tako obezbedi od svog brata Sinie, koga je njegov otac imao s drugom enom. Mada je ovo izgledalo okrutno njegovom sinu, koji je bio vrlo blage i umiljate naravi, ipak je pristao na njihove nagovore i odluio da izvri to su mu savetovali. Poto je, dakle, potajno sakupio vojsku u obadve Zete i izvrio izbor najboljih tamonjih ratnika, vodei sobom i Karavida Fratnuta i ura Ilijia kao svoje savetnike, otpoe usiljeni mar put Rake, u kojoj se nalazio njegov otac. Mada je bio saznao tu stvar o sinu, kralj ipak nije mogao da poveruje. Zato ga je sin, kad ga je zatekao u lovu kod tvrave Peterco sa nekoliko slugu, uhvatio bez otpora i zatoio u tvravi Zveanu. To veoma iznenadi njegova oca, jer nikada nije mogao ni pomisliti na neto slino. Dok je, dakle, kralj tako boravio u tamnici, pomenuti savetnici stadoe nagovarati sina da ubije oca. To su inili iz podozrenja da se ne bi loe proveli ako bi sluajno bio osloboen tamnice. Privolevi se sin njihovim opakim savetima, posla neke ljude spremne da izvre takvo zlodelo, te ga oni udavie usred noi u reenoj tvravi. To bee hiljadu tri stotine i trideset prve godine. Neki kau da je, kad su doli ti ljudi da mu oduzmu ivot, prokleo sina i njegove potomke. Mada se ovo prokletstvo nije ispunilo na sinu, palo je ipak na njegova unuka Uroa, koji je izgubio kraljevstvo, kako emo u ovoj knjizi rei posle. Njegovo telo bi sahranjeno u manastiru Sv. Spasa Skone u Deanima koji je on podigao. Vladao je dvadeset godina i ostavio iza sebe dva pomenuta sina, Stefana Duana i Siniu, i nekoliko keri.
KOMENTAR Pored Orbinovog rezonovanja ovde susreemo podatak da je Deanski ustupio Duanu Zetu (kod Orbina kao i uvek ''obe Zete'') na upravu. To je u osnovi tano, ali nije sigurno da pada u vreme posle bitke na Velbudu. KOMENTAR Nisu poznati Orbinovi izvori za izlaganje o borbi izmeu Duana i Deanskog. Dogaaji su izneti suvie uopteno, tako da se ne osea da su borbe due trajale, da je Deanski dolazio u Zetu itd. Na drugoj strani ima detalja koji se potpuno uklapaju u ono to znamo o tome vremenu: ura Iliji je doista bio bliski saradnik mladoga kralja, a Karavida je istorijska linost iz ovog vremena posvedoena dubrovakim arhivskim dokumentima. Bio je to tast Olivera Grkinia. Up. K. Jireek, Istorija Srba I2, Beograd 1952, 222. Tana je i godina zbacivanja Deanskog koju Orbin navodi. Pria o zarobljavanju se u krupnim crtama slae sa onom kod biografa Deanskog u Danilovom zborniku. Mesto zarobljavanja je tu grad Petri, to se kod Orbina iskvarilo u Peterzo, a mesto zatoenja takoe Zvean. Orbinov izvor, meutim, odluno pripisuje ubistvo Deanskog ljudima poslatim od Duana. I neka rodoslovlja Nemanjia kau za Deanekog: ''postizajet koninu ot sina svojega''. KOMENTAR Pria o prokletstvu potie svakako iz istog izvora, dok isticanje njegovih posledica pripada Orbinovim rezonovanjima.

Doao je na vlast njegov sin Stefan s nadimkom Duan. On se rodio od majke Bugarke, sestre kralja Svetoslava, a kad je poeo vladati imao je oko dvadeset godina. Uprkos tome to je u mladosti izgledao tupoglav i nedovoljno sposoban za upravljanje, sluajui ipak stare i mudre velikae koje nije putao od sebe, postao je vrlo mudar vladar i upravljao je kraljevstvom veoma razborito. Stoga su mu bili veoma posluni njegovi velikai. I on je njih potovao, ali ipak nijednog od njih nije drao dugo vremena na upravi pokrajina u koje ih je postavljao, ve ih je esto premetao s jednog mesta na drugo. Bio je prekrasnog izgleda i telesno vrlo lepo graen: imao je iroka ramena, snane ruke, izrazita bedra, trbuh uvuen, jake noge, a stas visok, pravilan i muevan. I mada je vremenom mnogo odebljao, ipak mu to nije smetalo, jer se neprestano vebao u svim vrstama oruja, koje je veoma voleo. Posebno ga je veselilo da 9 4

ide u lov. Voleo je i cenio valjane ljude kojima je davao upravu nad svojim pokrajinama. Pored toga, bio je vrlo dostojanstven i irokogrud. Stoga je svojim dvorjanima esto darovao konje, novac, zlatne i srebrne opasae, odeu od svile i najfinijeg sukna; hteo je da se lepo oblae i vebaju u oruju. Prireivao je takoe esto viteke turnire i pijanke, obdarujui one koji su se isticali i druge pobeivali. Zato je kraljevstvo Rake u njegovo vreme bilo vrlo slavno i prepuno valjanih ljudi koji su bogatstvom prevazilazili ljude drugih kraljevstava, Drao je takoe strogi red na dvoru i u svom kraljevstvu, u cenama i dabinama, ne starajui se odvie da gomila blago, jer je po prirodi, kako je reeno, bio dareljiv. Bio je, sem toga, vrlo odan veri grkoga obreda, i podizao je crkve i manastire darujui im velike milostinje i dajui velike darove dostojanstvenicima i svetenicima koji su u njima pevali svete himne. U ove manastire spadali su i oni na Svetoj gori u Makedoniji. Dade za vena vremena monasima Sv. Mihajla Jerusalimskog danak koji mu Dubrovani plaahu za Ston. Upravo stoga bee nazvan Duan, duevan ovek. Lepo se odnosio i prema Latinima i onima koji su bili rimokatolike vere, bez obzira na to to je jednom na nagovor svoje ene Rogozne, zvane i Jelena, opake ene koja je mnogo mrzela katolike, liio svega zlata i srebra i drugih dragocenosti latinske crkve i manastire u obe Zete. Na to se tadanji papa vrlo razljutio, te mu je stavio do znanja preko svojih poslanika koje je dvaput u tu svrhu slao da e, ako ne povrati dobra oduzeta pomenutim crkvama i manastirima, podii krstaki rat protiv njega i doi sa svim hrianima da ga potrai u njegovom kraljevstvu. Prestraivi se Stefan zbog toga, vrati im sve u potpunosti i poe ih lepo gledati.
KOMENTAR Ne vidi se kako je Orbin doao do imena San Saluatore di Scosna za deanski manastir. Crkva je zaista posveena sv. Spasu dok se u onom Scosna verovatno krije ime Hvostna. Podatak o godinama vladanja je kao i do sada uvek netaan, ali je ovoga puta blizak broju 19, koji daju rodoslovi (ed. Lj. Stojanovi str. 180). Orbin nije mnogo pazio na usklaenost podataka koje daje. Ovde govori o ''dva pomenuta sina'' Deanskog, iako Siniu nije spomenuo, ve samo Duana i njegovog brata koji je umro u Carigradu u vreme dok je Deanski iveo tamo u izgnanstvu. KOMENTAR Opirna i sadrajna karakteristika Duanova predstavlja pravu zagonetku, jer nieg slinog nemamo u itavoj naoj istorijskoj literaturi do Orbina. Iako analiza njegovog teksta pokazuje da se gotovo bez izuzetka u izlaganju drao izvora, ovde se ini da je sam ocrtavao lik slavnog vladaoca po predstavama koje je stvorio na osnovu starih tekstova. KOMENTAR Karakteristino za Orbinov nain rada je da podatak o stonskom dohotku upotrebljava ovde, iako desetak redaka kasnije tek govori o ustupanju Stona, kad je taj tribut ustanovljen. KOMENTAR Ime Duanove ene Rogozna nije dobilo objanjenje. Ve je I. Ruvarac, ''Kraljice i carice srpske'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 26, primetio da podsea ''na caricu Roksandu u narodnim pesmama''. Istorijsko jezgro prie o sukobu Duana i pape bie svakako u papskim pismima Duanu iz 1346. godine u kojima se navodi ta je sve izgubila kotorska biskupija i trai da joj se povrate crkve i imanja. Ne mogu, meutim, ni da naslutim kako je Orbin doao do tih vesti, verovatno iz nekog kotorskog izvora.

S Dubrovanima je uvek iveo u prijateljstvu i potvrdio im je darovnicu koju im ban Stjepan bejae dao za Ston i Peljeac. Ova podruja je Nemanja traio za sebe zbog prava koja je imao u Humu i u Bosanskom Kraljevstvu. Tu potvrdu je izdao prvenstveno na molbu Kotoranina Nikole Bua, svoga protovestijara, kojega su Dubrovani zbog toga uvrstili meu svoju vlastelu. Grad Dubrovnik, koji se u vreme ovoga kralja mnogo obogatio, stalno ga je obasilao darovima i poslanstvima. I tako Rako Kraljevstvo i gradovi Dalmacije stajahu u njegovo vreme bolje nego ikada ranije, posebno grad Dubrovnik i Kotor. iveo je takoe u miru s bugarskim kraljem Aleksandrom. I u njegovo vreme Turci se nisu usuivali doi na njegove granice. tavie, mnogo su puta bili potueni od njegovih vojskovoa, a 9 5

naroito od njegovog velikaa Ugljee, koji je neprestano drao protiv njih granice Makedonije i Romanije. Drao je, sem toga, u slubi i neto Turaka koje je nastanio u Zeti kod Danja. Nikifor Gregora pie u VII knj. da je Turin Melek, preavi u hrianstvo s hiljadu i pet stotina svojih ljudi, bio uzet u slubu kralja Stefana; bilo je hiljadu konjanika i pet stotina peaka. Pa kako mi se ini da je ve dovoljno reeno o vrlinama i pohvalnim osobinama ovog kralja, preimo sad dalje da vidimo ta je uradio na proirenju svog carstva.
KOMENTAR Ustupanje Stona Orbin opisuje po starijim dubrovakim analima (ed. S. Nodilo 35, 225), ali vri i neke bitne izmene. U analima su svi srpski vladaoci kraljevi Bosne, pa je i Duan ''re Stiepan de Bosna'', a kod Ranjine se spominje da se pola tributa za Ston plaalo caru a pola bosanskom banu. Orbin je na osnovu toga iskonstruisao da je Duan potvrdio darovnicu koju je ban Stjepan izdao Dubrovanima. U stvari Duanova povelja o Stonu izdata je 2. januara, a banova tek 15. marta 1333. KOMENTAR Ono to se kae o Ugljei ne moe se nikako odnositi na vreme cara Duana, jer je Ugljea postao gospodar jedne oblasti u susedstvu Turaka tek deset godina posle Duanove smrti. Verovatno je podatak naao kod mnogo kasnijeg vizantijskog pisca Laonika Halkokondila. KOMENTAR Vest o Turinu Meleku Orbin je zaista naao kod Niifora Grigore (ed. Bonn. 254), ali je pogreno vezao za Duana, poto se ona odnosi na kralja Milutina.

Stefan, dakle, kao prvo, nastojao je da osvoji delove Romanije, u emu nije imao mnogo tekoa. Kako je Romanija u prola vremena ivela dugo u miru, bila je gotovo bez oruja, a nije imala ni ratnika koji bi je mogli braniti. Stoga je za kratko vreme zagospodario najveim njenim delom. Zauzeo je, naime, sve pokrajine i gradove koji su joj pripadali sve do Soluna, a posebno Veriju, Serez, Ohrid, Kostur, Trikalu, Janjinu, Kaninu, Beograd i druga mesta sve do Negroponta. Poto nije mogao zauzeti Solun, pustoio je neprestano njegovo podruje da bi ga bar na ovaj nain prisilio na pokornost. Mislio je takoe da osvoji svu zemlju do Carigrada, pa bi bez sumnje ostvario ovu svoju misao da ga nije smrt spreila. Zauzeo je Albaniju i zagospodario svim delovima Epira sve do Arte, pa se niko nije usuivao da mu se suprotstavi ili da se odmetne od njega.
KOMENTAR Zanimljivo je da u vrlo opirnoj istoriji Duanovoj koju prua Orbin ratovi s Vizantijom zauzimaju vrlo malo mesta. Ovde daje saet pregled osvajanja kao da su bila na poetku vlade (pre krunisanja), a neto kasnije (na str. 4142 ove knjige) opirno citira ve spomenutog Laonika Halkokondila, koji je o ovim zbivanjima imao dosta mutne predstave. Vesti Niifora Grigore, kojega je inae upotrebljavao, ovde nije mogao koristiti poto taj deo nije bio preveden. Gradovi koji su na ovom mestu nabrojani poklapaju se, s malim izuzetkom, sa onima koje spominje nie Halkokondil. Zbog toga se ne moe iskljuiti ni mogunost da je ovo mesto samostalna Orbinova tvorevina na osnovu Halkokondilovih podataka. Objanjenje vizantijske slabosti pokazuje da Orbin nije imao predstavu o vizantijskim graanskim ratovima u Duanovo doba.

Zato 1340. godine, zanesen tolikim pobedama, odlui da uzme titulu cara. Pozva, dakle, na sabor patrijarha, episkope, opate, svetenike i crnorisce svoga kraljevstva i svu vlastelu i velikae svoje zemlje, te uz sudelovanje jo triju dubrovakih poklisara, i to ura Getaldia, Marina Bunia i Stjepana Guetia, koje su mu Dubrovani bili poslali s mnogo darova, uz puno odobravanje sviju, krunisa se za cara. Ime kralja dodeli svome sinu Urou, mada je u to vreme bio vrlo mlad. Ustanovi nove slube po ugledu na druge careve, naime, slubu esara, despota, pincerne i druge kojima su se sluili carevi. I tako u tolikoj srei i velianstvu mislio je da nijedan vladar na svetu nije vei ni moniji od njega. Ali mu ubrzo posta jasno koliko se u tome varao. Jer primivi izvetaj da ugarski kralj Ludovik sprema veliku vojsku da udari na nj, i on sakupi to je vie mogao ljudstva i uputi se prema Dunavu da mu se odupre. Kad je, 9 6

dakle, doao na obalu pomenute reke, utabori tu itavu vojsku, dok se na drugoj obali ulogorila Ludovikova vojska. Poto je car Stefan paljivo osmotrio njegovu vojsku i video da su Ugri bezbrojnim mnotvom atora, adora i nepreglednim ljudstvom zapremili ogroman prostor, izgubi pouzdanje u sebe i poe se bojati za ishod ovog pohoda. Posavetovavi se, dakle, sa svojim vojskovoama, uz njihov pristanak napusti pomenutu obalu i povue se sa svom vojskom u svoju zemlju dobar dan hoda, iza jedne velike i veoma guste ume pune ogromnog i debelog drvea, zvane Lomnica i Rudnik. Posekavi izvestan broj stabala, poloi ih preko puteva kako Ugri ne bi mogli proi da ga napadnu, te postavi mnogo naroda da uva i brani prolaze.
KOMENTAR Godina krunisanja nije tana, ukoliko nije rezultat tamparske greke (1340. umesto 1346). Nabrajanje onih koji su bili pozvani na krunisanje podsea na sastav dravnog sabora kako ga opisuju srpski izvori. Iznenauje injenica da imena dubrovakih poslanika nisu tano navedena. U Dubrovakom arhivu je sauvana odluka o upuivanju ovog poslanstva, koja sadri druga imena. Osim Marina Bunia (1314 1364), koji je zaista bio aktivan u ovo doba i odlazio kao poslanik srpskim vladarima, ostala navedena vlastela uopte ne pripada ovom vremenu.(ura Getaldi se uopte ne spominje u Arhivu tokom XIV veka.) To znai da se Orbin nije sluio arhivskim knjigama Republike ak ni u ovakvim sluajevima kad se moglo znati da podaci postoje i kad ih je lako bilo nai. Njegov spisak vlastele se verovatno oslanja na neku pozniju porodinu tradiciju.

Posle toga kralj Ludovik i car Stefan sporazumno odluie da se sastanu na dogovor s nekolicinom svojih ljudi na odreenom mestu, pa da tu lino razgovaraju o meusobnim sporovima. Prema tome, car je dojahao s neznatnim brojem vlastele na obalu Dunava, a kralj se ukrcao na jednu lau i pristao uz obalu, ali se nije iskrcao na kopno. Pozdravivi jedan drugoga, poeli su da razgovaraju, ali, kako se nisu mogli sloiti, razili su se. Pregovore su nastavili preko poklisara, ali ni na ovaj nain ne dooe do bilo kakvog zakljuka. Kralj Ludovik je, naime, traio od cara etiri stvari: prvo, da prihvati katoliku veru i bude pokoran rimskoj crkvi; drugo, da mu ustupi nekadanje zemlje kralja Stefana, koje je eleo pripojiti ugarskoj kruni; tree, da ga prizna za svoga stareinu i da mu bude pokoran i veran; etvrto, da mu dade za taoca svoga sina Uroa. Ali car, ponosan kakav je bio, ne htede pristati ni na jedan od tih zahteva. Stoga Ugri, prebacivi se sa svom vojskom preko reke, pustoei preoe itavu zemlju Raana sve do pomenute ume Lomnice i Rudnika. No jednog dana, poto Ugri nisu bili dovoljno oprezni i poto su se suvie pouzdavali u vlastite snage, car Stefan posla neke svoje istaknute ratnike da udare na jedan deo vojske koji se bio odelio od drugih. Oni ga potuku i zaplene vie od 500 konja i mnogo opreme, ali malo ljudi zarobe. A kad Ugri primetie da carevi ljudi iznad svega idu za plenom, mnogo svojih konja predadoe na uvanje nekim pastirima, a oni se sakrie u jednu umu. Namamljeni ranijim plenom, Raani dooe u velikom broju da pokupe pomenute konje. Kad su to uinili i ve bili na povratku u logor, Ugri izioe iz zasede, pa ne samo to su im oduzeli plen, ve su mnoge poubijali, na veliku alost cara Stefana, jer su tu izginuli mnogi plemii. Tako se Ugri osvetie za uvrede koje su im Sloveni naneli. Posle ovoga, upoznavi drskost i lukavstvo Ugra, careva vojska nije se usuivala izii u ravnicu, ve se drala iza ume. Kad je kralj Ludovik video da u takvim okolnostima nee moi nita uiniti, odlui da se sa svom vojskom vrati u Ugarsku. Meutim, da Sloveni ne bi mogli upadati u njegovo kraljevstvo, sagradi na obali Dunava, sa rake strane, na mestu gde se Dunav spaja sa Savom, utvrenje i nazove ga Beograd, ostavivi u njemu posadu od mnogo vojnika i jednog kastelana. To bee 1343. godine. Dve godine posle toga doe jo jednom s ogromnom vojskom protiv cara, ali ne uini nita znaajno. Jer kad su njegovi ljudi poeli u velikom broju umirati zbog pokvarenog vazduha koji se dizao iz barutina preko kojih su prolazili, bio je prisiljen da se vrati u svoju zemlju. U to vreme razboleo se mlai brat kralja Ludovika, Stefan, pa kad je stigao u Ugarsku, umro je od te bolesti.
KOMENTAR Opirno izlaganje o ratu kralja Ludovika I Anujskog (13421382) i cara Duana predstavlja zaokruenu i povezanu celinu preuzetu iz nekog do danas izgubljenog izvora. Iz teksta se osea da je izveta posmatrao

9 7

stvari sa ugarske strane. U biografiji kralja Ludovika I od Ivana, arhiakona od Kikilea, nema ovih podataka. Inae Orbinovo prianje ima u sebi hronoloke elemente koji se ne daju dovesti u sklad. Izriito se kae da je veliki pohod Ludovikov bio 1343, a da je novi pohod bio dve godine kasnije. U tom drugom pohodu razboleli su se mnogi ugarski vojnici pa i kraljev brat Stefan, koji je po povratku u Ugarsku umro. Sluajno znamo da je Stefan umro 9. avgusta 1354, a srpski i ugarski izvori pokazuju da je te godine zaista bilo srpsko-ugarskog ratovanja. Sastanak izmeu cara i kralja bi, prema tome, trebalo staviti dve godine ranije (1352), kada nemamo vesti o ratu na ovoj strani. Orbinov izvor je neke stvari znao sasvim precizno, kao npr. da je smrt hercega Stefana bila u isto vreme kad i rat sa Srbijom, dok je bio nesiguran u odmeravanju intervala izmeu dva pohoda. Sastanak vladara na granici bio je u srednjem veku dosta uobiajena prilika za pregovore i izglaivanje sukoba. Isto tako nisu nimalo neverovatni zahtevi koje bi, po Orbinovom izvoru, postavljao kralj Ludovik. Onaj o preputanju zemlje kralja Stefana (le terre, che furono del Re Stefano) otkriva ak dobro poznavanje situacije. Vest o podizanju Beograda ne treba bukvalno shvatiti. Orbin je, verovatno, u svome izvoru itao neto o dizanju utvrenja. Uostalom, Lukarevi, Copioso ristretto2 97, koji prenosi istu priu, govori o ''Castello Taurino (oggi detto Belgrado)'', dakle o Zemunu. Up. J. Kali-Mijukovi, ''Beograd u srednjem veku'', Beograd 1967, 7276, 362363.

U pomenuto vreme drao je Bosnu ban Stjepan, sin kneza Stjepana, vrlo pametan ovek, kako emo posle kazati. Poto je on postao gospodarom Humske oblasti, njegovi ljudi su neprestano naruavali granice cara Stefana, a naroito su priinjavali veliku tetu u predelima Trebinja, Konavala, Gacka, Rudina i drugih mesta sve do Kotorskog zaliva. A kako je car bio zauzet osvajanjem Romanije, nije se mogao starati oko odbrane granica Bosne i Huma. Ali kad je konano zauzeo veliki deo Romanije i uspostavio potpuni mir u tim stranama, poe misliti na osvetu za uvrede i pogrde nanete mu od strane reenog bana Stjepana i njegovih podlonika. Krenuvi na put s caricom, doe na granicu Bosne, kod reke Drine, s pedeset hiljada konjanika i trideset hiljada peaka. Kad je o tome bio obaveten ban Stjepan, pripremi i on dobru vojsku. Ali uvidevi na kraju da nee moi odoleti neprijateljskoj vojsci, posee mnogo velikih stabala pomou kojih zakri prolaze, te osta povuen u umama i planinama kao u nekakvim tvravama, branei s mnogo ljudi sve prolaze kroz koje se moglo prodreti s vojskom u Bosnu. I tog puta, s obzirom na pomenute preduzete mere, kao i na prolaze koji su po svojoj prirodi bili utvreni, spreio bi carevim ljudima ulazak u Bosnu da su mu velikai bili verni i da nisu bili u tajnom dogovoru s carem. Stoga odlui da se povue u planine s malim brojem svojih ljudi, koje je i dalje, ipak, menjao kako ga neko od njih ne bi izdao. Primetivi to, car ue sa svom vojskom u Bosnu bez ikakve prepreke i stade unitavati i paliti sve, ne tedei ni banove dvore. Ovo u poetku car nije hteo raditi, ali kasnije uini po nagovoru svoje supruge, ene uistinu spremne na svako zlo. Baci se jo na osvajanje utvrenja Bobovca, u koje se bila sklonila Jelisaveta, jedinica ki bana Stjepana, koja je tada bila devojica, a kasnije ena Ludovika, ugarskog kralja, i majka Marije, ene cara igmunda. Poto je, dakle, Stefan vie dana napadao reeno utvrenje bez ikakva uspeha, napusti poduhvat, te poe krstariti po svoj Bosni sve do Dolmna ili Duvna. Utaborivi se tu, posla deo vojske da pleni prema reci Cetini i onoj drugoj reci, Krki, prema Hrvatskoj, a on s ostalim delom vojske skrenu prema Humskoj oblasti. Zauzevi Imotski i Novi, ostavi u njima dobru posadu svojih ljudi.
KOMENTAR I za istoriju Duanovog rata s Bosnom se moe rei da Orbin reprodukuje neki danas nepoznati izvor. Taj izvor je bio dobro obaveten, ali ipak nije poticao iz Duanovog vremena. Dok se podaci o odnosima Srbije i Bosne uoi rata vrlo lako uklapaju u ono to je poznato iz dokumentarnih izvora, vesti o jaini Duanove vojske su svakako preterane. Ovaj izvor ima zajedniku antipatiju prema Duanovoj eni sa izvorom koji govori o odnosima pape i Duana. V. komentar uz str. 34. Bobovac je grad koji se mnogo spominje poetkom XV veka. U njemu se uvala kruna bosanskih kraljeva. Njegov spomen u ovo doba je, verovatno, anahronizam izazvan znanjem o kasnijem periodu bosanske istorije. Dugo se mislilo bez razloga da se mesto odnosi na Travnik. Up. I. Ruvarac, ''Istoriskogeografsko ivepje. Bobovac = Travnik'', zbornik Ilariona Ruvarca, Beograd 1934, 257264. Iznenauje, takoe, podatak da je Jelisaveta, ki bana Stjepana II Kotromania, u vreme Duanovog rata, dakle, 1350. godine, bila devojica. Ona se 1353. godine udala za kralja Ludovika I, a po prianju

9 8

samoga Orbina, odnosno njegovog izvora, pravile su se kombinacije da se Uro oeni Jelisavetom. Podaci o operacijama Duanove vojske veoma su zanimljivi. S jedne strane, oblici imena: Dolmna over Dumno i Dachercha o Dacherea (za Krku) pokazuju da je Orbinov izvor imao iskvarene slovenske oblike koje mljetski opat nije lako prepoznao, dok, s druge strane, ti podaci otkrivaju da je izvor Orbinov bio dobro obaveten. Iz savremenih dokumenata znamo da su Trogirani i ibenani spremili darove da ih predaju Duanu kad doe do Krke, a isto tako pouzdano znamo da je srpska vojska osvojila grad Novi u Humu, koji se u Orbinovom tekstu spominje.

U to vreme pristupila su k njemu mnoga bosanska i humska vlastela priznavajui se njegovim podanicima. Potom su mnogi od njih otili s njim u Raku, a posebno Bogia i Vladislav Nikoli, sestrii bana Stjepana i sinovi njegove sestre Katarine, koji su bili iz roda humskoga kneza Andrije, o kojemu je ve bilo rei, a bie jo i kasnije, te, prema tome, roaci cara Stefana. Oni donee jednu takvu odluku, jer su vrsto verovali da e njima ustupiti Humsku oblast kao njihovu batinu koja im je po pravu pripadala, ali na kraju nisu imali nikakve koristi, jer su bili ljudi bez ikakve vrednosti.
KOMENTAR I podaci o Nikoliima pokazuju da je Orbin imao dobar izvor iz koga se obavetavao. Iz podataka Dubrovakog arhiva se vidi ne samo da su Bogia i Vladislav bili sestrii bana Stjepana i da im se majka zaista zvala Katarina (Chatalena), nego i da su 1349. godine bili u sukobu s bosanskim banom. Up. M. Dini, ''Humsko-trebinjska vlastela'', Beograd 1967, 67.

Dok je car boravio u Bosni, mletaka vlada i Dubrovani uputie mu sveane poklisare da pregovaraju s njim i izglade sporove izmeu njega i bana Stjepana, ali nisu mogli nita postii, jer je car hteo da ban dade svoju ker Jelisavetu za enu njegovom sinu kralju Urou i da u miraz donese Humsku oblast, kao neto to pripadae samom caru preko Nemanje i njegove brae, ranijih gospodara Huma, od kojih je sam car vukao lozu. No reeni ban, nadajui se da je moe bolje udati (kako se kasnije i zbilo), nije nipoto hteo pristati da mu dade ni Humsku oblast, a ni ker i bez Huma. Jer da je hteo dati samo ker, bio bi sklopljen mir, a kako to nije usledilo, ova dva vladara ivela su neprestano u razdoru.
KOMENTAR Vesti o pregovorima za vreme rata ne mogu se kontrolisati. Ima podataka iz Mletakog i Dubrovakog arhiva iz kojih se vidi da su Venecijanci i Dubrovani posredovali izmeu srpskog cara i bosanskog bana, ali to je bilo u periodu pre ovoga rata. Up. S. irkovi, ''Istorija srednjovekovne bosanske drave'', Beograd 1964, 118119.

Kad je car Stefan nameravao da se vrati u Raku i prolazio preko Huma, stigao je do Bia, jednog velikog polja izmeu Blagaja i Mostara. Tu je zatekao dubrovake poklisare koji su doli da ga zamole neka izvoli doi u njihov grad, koji je eleo da ga ugosti i poasti. Car se u poetku malo opirao, ali je na kraju pristao, poto je izneo stvar pred svoje vee i poto su mu svi njegovi najprisniji savetnici, a posebno Nikola Bua, kotorski vlastelin i prijatelj Dubrovana, a njegov protovestijar, kazivali da slobodno i bez ikakva straha poe u Dubrovnik, jer e mu biti vrlo prijatno. Otpustivi, dakle, vojsku, car i carica sa tri stotine ljudi, meu kojima je bio najvei deo velikaa i vlastele njegova kraljevstva, preoe preko Konavala do Cavtata. Tu su se ukrcali na galije kojima su zapovedali Dono Sorkoevi i Divo Meneti, a koje su Dubrovani poslali da ih prihvate. Na tim galijama su doplovili u Dubrovnik, gde je car bio primljen s velikim poastima i smeten u Kneev dvor. Carica i drugi iz njegove pratnje bili su smeteni takoe u udobne stanove i svratita. Zadravi se ovde puna tri dana na veselim zabavama, plesovima i sveanostima, bio je s caricom, velikaima i drugom vlastelom poaen i kraljevski darivan skupocenim svilenim i suknenim tkaninama. Zatim je na istim galijama prevezen u svoj grad Kotor, gde je takoe primljen s mnogo poasti. Posle se iz Kotora, preko Zete, vratio u Raku.
KOMENTAR O poseti cara Duana Dubrovniku 1350. god. ouvala se u Dubrovniku veoma razvijena tradicija. Kada je

9 9

1455. Vladislav, sin hercega Stjepana, posetio Dubrovnik, vlastela u njegovoj pratnji podseala ga je da e ui na kapiju kroz koju su u grad uli car Duan, kralj Tvrtko, Sandalj Hrani i despot ura Brankovi. O poseti Duanovoj govorilo se, dakle, i posle jednog veka. Nisu, na alost, sauvane arhivske knjige iz vremena posete, tako da se Orbinova verzija ne moe kontrolisati. Vidi se da je sasvim nezavisna od starijih dubrovakih anala. Za ostale vesti o Duanovoj poseti up. J. Tadi, ''Promet putnika u starom Dubrovniku'', Dubrovnik 1939, 4446.

Carev dolazak u Dubrovnik bio je hiljadu tri stotine i pedesete godine. A sledee godine posla u Francusku pomenutog Nikolu Buu, svoga protovestijara, da zaprosi ker toga kralja za enu svome sinu Urou. Francuz mu, meutim, odgovori da bi to vie nego rado uinio kad bi on, Stefan, i njegov sin bili rimskog obreda. Tamo se poklisar Bua, ovek uistinu sjajan i po vrednosti i po svim vrlinama koje je posedovao, toliko dopade francuskom kralju u ovom poslanstvu, te mu ovaj pokloni jedan ljiljan da ga postavi u svoj grb. Zato od onog vremena Bue imaju na grbu ljiljan nad jednom gredom, dok su ranije imali bundevu s pogaom.
KOMENTAR Misija Nikole Bue nije poznata s druge strane. Orbin se o njoj obavestio preko nekog kotorskog izvora. Pria o grbu upuuje na porodinu tradiciju Bua. Ukoliko je ova misija zaista bila 1351. god., re bi bila o keri ana od Valoa (13501364). KOMENTAR Uro je zaista bio oeljen jednom vlakom princezom. Kasnije, na str. 43 ove knjige, Orbin jo dodaje da je bila ki vojvode Vlajka. Uroeva ena, meutim, nije bila ki ovoga Vlajka, nego njegova polusestra, ki vojvode Aleksandra Basarabe, i nije se zvala Jelena, nego Anka ili Ana. Up. I. Ruvarac, ''Kraljice i carice srpske'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 2830. U Deanskom pomeniku navode se ''Car Uro i Jelena monahinja''. Ovo monako ime (ukoliko nije u pitanju druga linost) dalo je svakako povoda za Orbinovu zabunu.

Kad se, dakle, Bua vratio kui i izloio svom gospodaru kako su tekli pregovori s Francuzom, Stefan se naruga odgovoru francuskog kralja, te zaprosi ker vlakog kneza po imenu Jelena, koju mu ovaj odmah dade. Posle toga baci se na osvajanje Romanije. Koliko je sjajnih poduhvata izvrio i asnih pobeda odneo u tim i mnogim drugim mestima, kratko pripoveda Laonik Halkokondil u II knj. govorei: ''Grad Skoplje bio je kraljevsko sedite Stefana Nemanje. Krenuvi odatle, u pratnji odvanih i ratu vinih ljudi, s jakom vojskom ue u mesta blizu Kostura i zagospodari svima. Podigavi zatim vojsku protiv Makedonije, pokori sve sem Soluna, te pree do reke Save. Poto se hrabro borio oko Dunava, zauzeo je itavu onu pokrajinu. Posle, postavljajui na upravu svojih zemalja u Evropi ljude koje je poznavao kao veoma verne, uspe se do velike moi. Napao je i Grke da bi sruio njihovo carstvo. Uavi s konjicom u mesta blizu Carigrada, potpuno ih opustoi. Grci su se stoga bili mnogo prestraili i bojali su se potpune propasti, jer su videli da im je carstvo u krajnjoj opasnosti zbog nebrige i nesposobnosti cara Andronika Starijeg, koji je bio ogrezao u svom neurednom ivotu. Meutim, nisu videli mogunost da mu se vojniki odupru ili suprotstave, pa su svu svoju nadu i spas polagali u odbranu gradskih zidina. Krenuvi zatim put Etolije, pridrui svom carstvu Joaniju ili Joaninu, grad koji se ranije zvae Kasiopa. Makedoniju koja se graniila s rekom Vardarom predade na upravu arku, oveku hvaljenom zbog dobrote, kojega je car najvie cenio. Onaj deo zemlje koji se prostire od Fere do reke Vardara dade Bogdanu, oveku pravinom i veoma vetom u ratnim poslovima. Kraj koji se prostire od Fere do reke Dunava ustupi brai Kralesu i Ugljei, od kojih Krales bee njegov peharnik, a Ugljea glavni konjuar. Predeo uz Dunav dade na Upravu Vulku, sinu Brankovu. Trikalu i Kostur dobio je upan Nikola, a Etoliju Preljub. Ohrid s krajem zvanim Prilisbea dade na upravu vlastelinu Pladiki. Ove, dakle, koje smo naveli postavio je kralj Stefan na upravu evropskih pokrajina. Kad je on umro, svaki od njih zadra za sebe one pokrajine koje su mu bile date na upravu.''
KOMENTAR

1 0 0

Poslednje godine Duanove aktivnosti Orbin opisuje dosta nespretno citirajui bukvalno vizantijskog istoriara XV veka Laonika Halkokondila, koji mu je bio pristupaan u latinskom i italijanskom prevodu. Kao to je ranije istaknuto, Halkokondil nije poznavao Duanovo vreme, jer je pisao pun vek docnije. Zbog toga njegovo kazivanje nema veu vrednost. Vredi se zadrati na velikaima kojima je Duan, po Halkokondilu, poverio pojedine oblasti svoga carstva na upravu. arko je linost poznata iz dokumenata s poetka vlade cara Uroa, ali se nije nalazio u Makedoniji, nego u oblasti oko Bojane. ''Krales'' je, kako je to ve Orbin uoio, kralj Vukain, a Ugljea njegov brat. Bogdan je u velikoj meri misteriozna linost oko koje su se istraivai dosta muili. Up. G. Ostrogorski, ''Serska oblast posle Duanove smrti'', Beograd 1965, 2021. Vuk, sin Brankov, koji je toboe dobio ''predeo uz Dunav'', nee biti Vuk Brankovi, nego neki potomak Branka Rastislalia, ukoliko zabuna nije nastala brkanjem Rastislalia i Brankovia. Up. M. Dini, ''Rastislalii. Prilog istoriji raspadanja srpskog carstva'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 2 (1953) 143144. upan Nikola, namesnik u Trikali i Kosturu, bio je Nikola Baga poznat iz savremenih dokumenata. Up. M. Lascaris, Deus chartes de Jean Uros, dernier Nemanide, Byzantion 2527 (195557) 321322. Preljub je zaista bio vlastelin Duanov i namesnik u Tesaliji. Pladina e biti Mladen, rodonaelnik Brankovia, koji je zaista bio namesnik u Ohridu. Prilisbea je verovatno iskvareno ime Prilepa.

Dovde govori Laonik o caru Stefanu Nemanji koji je bio (kako kau autori koji ga pominju) najbolji vojnik svoga vremena i izvrsni zapovednik koji je jo kao dete bio eljan slave. Njegov duh je udio i teio ka uzvienim i asnim poduhvatima. Ali dok se nalazio u avolopoti, u Romaniji, napade ga groznica koje se nije mogao osloboditi uprkos svim leenjima koja je bio preduzeo. I tako 1354. godine, u doba od 45 godina, preseli se u bolji ivot. Njegovo telo bi preneseno s toga mesta s velikim pogrebnim sjajem u manastir Sv. Aranela kod Prizrena koji je sam sazidao. Vladao je kao kralj i car usve dvadeset i pet godina. Neki vele da ga je smrt zatekla dok se nalazio u Nerodimlju. Prvi njegovi savetnici behu: Gregorije esar i Vojihna esar, Brajko, Raosav, Branko Rasisalji, Toma i njegov brat Vojislav Vojnovi, Milo i njegov brat Raosav Ledeni, knez Bratko, Obrad eonik, Vukain eonik i njegov brat Ugljea, Branko Mladijenovi i vojvoda Mirko. Ovi su gotovo uvek stajali uz reenog cara, koji je imao sa svojom enom jednog jedinog sina, pomenutog Uroa.
KOMENTAR O smrti Duanovoj Orbin je imao najmanje dva izvora. Po jednom je car umro u ''Diauolopota in Romania'', to e svakako biti reka Devol (danas Semeni), dok je po drugom mesto smrti Duanove Nerodimlja, poznati dvor Nemanjia. Orbin daje netanu godinu Duanove smrti, ali to je greka za 1 godinu, dosta esta kod njega i izazvana verovatno preraunavanjem godine navedene po vizantijskoj eri. Duanovu starost je Orbin mogao izraunati polazei od podatka Grigore da je sa 22 godine stupio na vlast. Roen bi bio 1309. i u trenutku smrti, 1355, imao bi zaista 45 godina. Duina vladanja (25 godina) je priblino tana (13311355). KOMENTAR Spisak navodnih savetnika Duanovih uzet je iz falsifikovanih ili veoma interpolisanih povelja za grad Kotor. Te povelje su sauvane u vie verzija (up. S, Stanojevi, ''Studije o srpskoj diplomatici. XXV O falsifikovanim poveljama'', Glas 169 (1935) 2632), Orbinov spisak se ne slae ni sa jednom ouvanom poveljom. Linosti su veinom poznate iz savremenih izvora: esar Grgur Golubi; ecap Vojihna, tast despota Ugljee; Brajko e verovatno biti Brajan, Duanov vojskovoa kojega spominje Kantakuzin; Raosav nije inae poznat; Branko Rasisali je kasniji oblasni gospodar iz severoistone Srbije; Toma, brat Vojislava Vojinovia moe biti samo Altoman, otac Nikole Altomanovia; Milo i Raosav Ledenii nisu inae poznati; isto vai i za kneza Bratka i eonika Obrada; Vukain i Ugljea su kasniji kralj, i despot, Branko Mladenovi je sevastokrator, sin ranije spomenutog Mladena, vojvoda Mirko je nepoznat.

Kad je Uro nasledio oca u carstvu, i sam se nazove carem, pri emu nije naiao ni na kakav otpor 1 0 1

kod knezova i drugih velmoa svoga kraljevstva. Bio je, naime, prekrasnog izgleda i od njegova vladanja nadahu se svakom dobru. I mada je imao jedva dvadeset godina, u poetku je ipak pokazivao veliku razboritost i pamet u svim svojim delima, ali tokom vremena pokaza da ne vredi mnogo. Upravo zbog svoje ogranienosti izgubio je carstvo, kako emo ovde odmah rei.
KOMENTAR Izlaganje o Urou je zadavalo velike tekoe Orbinu. On je imao razliite podatke i tradicije o pojedinim oblastima i njihovim gospodarima, a nije mogao da u njima utvrdi sinhrona zbivanja i da ih sklopi u celinu. Zbog toga je odeljak o Urou bez ikakve hronologije. Zbog toga to ima pored ove istorije Uroa jo i poglavlja o ''etiri barona'' Orbin je prisiljen da se ponovo vraa na Uroa, to dovodi do ponavljanja i neusklaenosti, na koje emo jo imati prilike da ukaemo. Poetak izlaganja o Urou izgleda da se oslanja na srpske letopise, gde takoe nalazimo komplimente Urou i podatak da je Uro pri stupanju na presto imao 19 godina.

U to vreme neki velikai Rake, koristei smrt cara Stefana, nastojali su da postanu vei nego to su bili. Meu njima je bio despot Vukain i njegov brat Ugljea, koji su bili humska vlastela, i knez Vojislav, sin Vojnov, od kojih je svako bio na upravi najvanijih zemalja kraljevstva. Stoga su neki Uroevi ljudi koji su mu bili veoma verni savetovali caru da zatvori u tamnicu despota Vukaina, i kneza Vojislava i neke druge koji su u svim svojim delima pokazivali veliku oholost i bili preko mere ponositi. Ti ljudi su takoe podsticali cara da njihove pokrajine preda na upravu siromanoj vlasteli koja ga je volela i bila mu verna, dokazujui mu ispravno da ako to ne uini na poetku, dok pomenuti, ne sumnjajui nimalo u njega, slobodno dolaze na dvor, kasnije, kad se oni budu uvrstili i kad postanu jaki, nee moi to izvriti bez velikih tekoa i opasnosti. Meutim, Uro ne samo da nije hteo sluati ove savete nego ih je otkrio, i time upozorio te ljude da se dobro paze, pa su oni retko dolazili na dvor. Zato oni koji su davali dobre savete Urou, videi da su otkriveni, ubudue se okanie toga da ne bi navukli na sebe zlovolju i mrnju velikaa. tavie, car, kao da mu ni to nije bilo dovoljno, uzdizao je optuene na jo vee asti i poloaje. Pripojivi, naime, despotu Vukainu mnoge pokrajine, dade mu takoe titulu kralja. Tim povodom Vukain poe ugnjetavati mnoge linosti toga kraljevstva, istupajui kao da to ini po uputstvu cara i radi uvrenja njegova carstva. Jo je na vee dostojanstvo uzdigao kneza Vojislava Vojnova kad je uzeo jednu njegovu ker za enu, a otpustio prvu enu, ker vlakog vojvode Vlajka. Mada je gorko osetila ovu nepravdu, ne elei da neprestano ima pred oima svoju suparnicu, ona svojevoljno napusti dvor i vrati se u dom svoga oca.
KOMENTAR Izlaganje o situaciji posle Duanove smrti i svemoi Vojislava Vojinovia i Vukaina predstavlja zaokruenu celinu i verovatno je preuzeto iz nekog nepoznatog izvora, a nije rezultat Orbinovog domiljanja. Ne moe se naslutiti kakav bi to izvor bio. On je svakako pod uticajem kasnijih dogaaja poto stavlja na poetak zbivanja posle Duanove smrti linosti koje su postale glavni protagonisti tek nekoliko godina kasnije. Inae, u ovom izlaganju ima detalja koji zasluuju panju. Tako je tvrdnja da je Uro dao Vukainu titulu kralja u punoj meri osnaena analizama G. Ostrogorskog, ''Serska oblast posle Duanove smrti'', Beograd 1965, 713. Orbinov izvor je znao kako su tekle stvari i jo nije bio pao pod uticaj legendi o Vukainovoj uzurpaciji vlasti i titule, nastaloj srazmerno rano (u XV v.) i ilavo odravanoj do kraja XIX veka. Pria o tome da je car Uro uzeo za enu ker Vojislava Vojinovia ne moe se, na alost, kontrolisati. Uz ono to je reeno o Uroevoj eni povodom str. 41(911) moe se dodati da poznato papsko pismo iz 1370, u kome se Urban V raduje to je Klara, udovica vojvode Aleksandra, obratila u katoliku veru svoju ker, koja je bugarska carica, i poziva da obrati i drugu ker ''videlicet Ancham, reginam Serviae illustrem'', sugerie da je Anka pod neposrednim uticajem majke, dakle, izvan Srbije. Ve je istaknuto da se u Deanskom pomeniku uz cara Uroa navodi ''Jelena monahinja''. Up. I. Ruvarac, ''Kraljice i carice srpske'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934,

Zbog toga je bio veliki mete u Uroevom kraljevstvu. Naime, svako od vlastele poe nastojati i truditi se da se doepa veih poloaja i preduzimati sve kako se ne bi pokorio sebi ravnima. Meu ovima 1 0 2

je bio prvi knez Lazar, koji je prisvojio svu zemlju na granicama Ugarske koja se zvala, kako je reeno, Zemlja kralja Stefana. Isto tako Nikola Altomanovi zauzeo je zemlju koju je drao njegov stric knez Vojislav, koji je neto pre toga bio umro. Da bi bolje osigurao svoj poloaj, on baci u tamnicu enu istog kneza Vojislava s dva sina, koji su mu bili braa od strica, te naredi da se otruju. Idui njihovim stopama, Balini sinovi, Stracimir, ura i Bala, zetska vlastela, ali siromana, zauzee obe Zete. A esar Vojihna sa svojim zetom Ugljeom zagospodari itavim krajem na granici Romanije. I sve su to radili kao da im je car naredio, a u stvari radili su na svoju ruku. Na taj nain za manje od deset godina itavo Rako Kraljevstvo bee podeljeno izmeu etiri gore reena velikaa i svako im je, jo za ivota careva, bio pokoran i priznavao ih za svoje gospodare. Kralj Vukain odredio je Pritinu kao prestoni grad i drao svu okolnu zemlju. A njegov brat Ugljea drao je svu Romaniju do Soluna, i Veriju i druge gradove. Balii Gornju i Donju Zetu do Albanije, te od granica Bosne i Srema do Kotora. Lazar, pak, sa svojim zetom Vukom Brankoviem imao je Zemlju kralja Stefana i sve ono to se graniilo s Dunavom. ivot i kraj koji su doekala ova etvorica velikaa pripovedaemo malo posle.
KOMENTAR Ovde Orbin ocrtava ''etiri velikaa'', kojima e posvetiti posebne glave svoga spisa. Njihova dela i istorija njihovih potomaka opisani su kasnije podrobnije, dok su ovde samo kratko navedene njihove oblasti i najoptije nagoveten put njihovog uspona. Bilo bi veoma interesantno znati da li je Orbin negde naao ovu podelu na ''etiri barona'' ili ju je sam konstruisao pokuavajui da unese red u zbivanja koja je hteo da izloi. Jedino se jo u prevodu tzv. Brankovievog letopisa nalazi podatak da je srpsko carstvo bilo podeljeno ''in 4 partes''. Ali on je prosto prilepljen uz vesti naih starih rodoslova i zdruen s priom da je Vukain ubio Uroa. Poreklo toga dodatka nije poznato, a ne da se iskljuiti mogunost da je nastao pod uticajem Orbinovim. Up. R. Novakovi, ''Brankoviev letopis'', Beograd 1960, 47. Postavlja se pitanje po kakvom principu selekcije su iz mnotva feudalnih gospodara izdvojeni upravo Vukain, Lazar, Nikola Altomanovi i Balii? Iz kog ugla posmatranja upravo oni izgledaju najvaniji? S Lazarom poinje itava istorija srpske despotovine (Orbin i istoriju Brankovia pria u poglavlju o Lazaru); Balii su kroz vie generacija bili samostalni gospodari jedne znaajne oblasti, a Vukain je sa svojim potomstvom ostavio izvanredno znaajne tragove u pisanoj i usmenoj tradiciji. Najtee je, meutim, pitanje otkuda u tom drutvu Nikola Altomanovi, pojava sasvim efemerna i bez odjeka u kasnijoj tradiciji, ija je oblast, uz to, nestala sasvim bez traga. Nikola je mogao izgledati kao linost istog ranga s Vukainom, Lazarom i urom Baliem samo nekom ko je dogaaje poznavao izbliza i ko je o zbivanjima imao tane predstave. To nas dovodi do zakljuka da je Orbin morao itati neki domai izvor u kome su dogaaji ezdesetih i sedamdesetih godina XIV veka dosta pouzdano ispriani. Potvrde za taj zakljuak nai emo, ini se, i u analizi pojedinih Orbinovih kazivanja. Taj izgubljeni izvor je koristio i uveni biograf Skenderbegov Marin Barlecije. U spisu o opsadi Skadra (objavljenom prvi put u Veneciji 1504) nalazi se odeljak u kome se pria starija istorija grada po nekom izvoru. Sam Barlecije kae da su to bili ''vie fragmenti nego anali''. Tu su spominjani ''car Nemanja'', njegov sin Uro Slepi, koji je, opet, imao sina Stefana iza koga je ostao jedinac sin po imenu Uro. Kad je on umro bez naslednika, i baroni si divisero tra loro la Signoria, percioche la Misia inferiore tocco al conte Lazaro: quella di sopra a Nicolo Zupano: la Romania a tre fratelli: cioe a Uncassione, che acquisto il titolo de Re; ad Andrea, et ad Essico e Moncino Deno, governo la citta marittima. Barlecije posebno i opirno govori o Bali i njegovim potomcima. Sasvim je jasno da Orbin nije prepriao ovo mesto iz Barlecija, ali je isto tako jasno da njegova podela na etiri barona stoji u vezi s prianjem Barlecijevog izvora. Orbin je ispustio Momila (spomenut je samo u glavi o Vukainu), a zadrao Lazara, Nikolu Altomanovia, Vukaina i Balie.

Iza smrti kralja Uroa Slepog bila su ostala dva sina, jedan (kako rekosmo) Stefan Duan, koji docnije uze titulu cara, druti Sinia, kojemu je njegov brat Stefan, s jedne strane, zbog velike ljubavi koju je gajio prema njemu, s druge strane, poto je video da ga je njegova ena nastojala otrovati, bio dao jo kao deaku grad Janjinu u Romaniji sa svim podrujem sve do Arte, kao i mnoge druge tvrave i gradove u onim predelima. Stefan ga je uz to bio upozorio da vodi brigu o svome ivotu, a posebno da se pazi cariinih zamki. Kad je, dakle, Sinia video da svi velikai zauzimaju podruja pomenutog njegovog brata, 1 0 3

sakupivi i sam neto vojske, koju su sainjavali Grci i Arbanasi, doe s njom u Zetu i poe da napada skadarsku tvravu. Ali nije mogao nita postii, bilo to je reena tvrava bila po prirodi teko osvojiva, a uz to branjena od dobrih ratnika, bilo to ga nijedan zetski i raki velika, videi ga onako jadna i nevoljna, nije hteo slediti. Stoga se vratio kui i malo posle toga umro, ostavljajui dva sina i jednu ker. Sinovi se zvahu Duka i Stefan, a ki Anelina. Duka je, doavi u doba da moe rukovati orujem, u svim poduhvatima pokazivao velike uspehe, a nada sve je bio estit ovek. Hlapen, koji je bio moni velika u Grkoj, dao mu je za enu jednu svoju ker, ali kad je video da ga svi vole, poe smiljati da ga na neki nain ukloni s puta, jer se bojao da mu, ako postane gospodar Rake (kako je bilo opte miljenje), ne oduzme iz ruku ono to je imao. Kad se Duka toga dosetio, poe gubiti poverenje u tasta i izbegavao je svaku priliku da mu ne dopadne aka. Ali Hlapen (koji je bio lukav ovek) prevari ga sluei se nekim tamonjim episkopima i monasima kojima se zakleo da Duki nee naneti nikakvoga zla. Njihovim posredstvom dovede ga u Kostur, gde ga na veru uhvati, iskopa mu oi, pa ga posla u one krajeve Vlake koji su prema Moreji i Negropontu, u kojima je boravio njegov brat Stefan.
KOMENTAR Orbin nije kroz svoje izvore osetio svu veliinu i ozbiljnost Siniinog odmetanja, ali je bio obaveten o pojedinostima, koje delom nisu tane.

Kad je Stefan odrastao i razvio se u prelepog mladia, uzeo je za enu ker Franeska, gospodara Mesare i mnogih drugih gradova i mesta koja su bila s one strane u Romaniji, od Negroponta do obale. A Anelinu, poto se razvila u ljupku devojku, uze za enu Toma, sin Preljuba, despota i gospodara Janjine i drugih okolnih podruja. Toma je s njom ravo postupao, kako zbog ljubomore koju je prema njoj oseao tako i to je bio rav ovek. On je ranije bio zarobio u ratu Inika Daulova i vaspitao ga na svom dvoru. Dok je Inik boravio na dvoru, sklopio je prijateljstvo s Tominom enom Anelinom, pa da bi s njom mogao bolje uivati, ubio je Tomu, zacelo uz sudelovanje same Aneline. Kad je to video Tomin sin, obrati se Turinu, koji mu pomoe da uhvati Inika, te ga oslepi. Ali kako Tomin sin nije jo bio sposoban da upravlja, Anelina, po savetu svoje vlastele, uze drugog mua, naime, Isaiju iz Nauplije, koji je tada bio gospodar Kefalonije. Poto je ovaj upravljao svojom zemljom i zemljom svoje ene s velikom razboritou, ostao je na vlasti i Turci ga za ivota nisu uznemiravali, jer ih je neprestano darivao.
KOMENTAR To se naroito opaa u ovom odlomku, koji su u novije vreme komentarisala dva uena vizantologa. Orbinov podatak da je Sinia imao dva sina nalazi potvrde u starim srpskim letopisima, jednoj povelji iz meteorskih manastira iz 1386. i u Janjinskoj hronici. Up. M. Lascaris, Byzantinoserbica saeculi XIV: Deux chartes de Jean Uro, dernier Nemanide, Byzantion 2527 (195557) 310314. Pod imenom Duka krije se Jovan Uro Paleolog, koji je kao monah dobio ime Joasaf; njegova sestra se zvala Marija Anelina Dukina, a njihov brat se zove Stefan i u Janjinskoj hronici. Hlapen je poznati velika Duanovog i Uroevog vremena. Nema podataka o tome da je on bio tast Jovana Uroa, a sasvim je neverovatno tvrenje da je on oslepio svoga zeta. Deo Tesalije kojim je gospodario Stefan, drugi sin Simeona Uroa Paleologa, prepoznao je R. J. Loenertz, Une page de Jerome Zurita relative aux duches catalans de Grece, Revue des Etudes byzantines 14 (1956) 164. Bila je to uvena Farsala sa okolinom. Stefanov tast ''Franesko, gospodar Mesare i mnogih drugih gradova'', bio je, po navedenom autoru, Franesko ori, markgraf Bodonice, kneevine kod Termopila. To je, uostalom, mislio ve K. Jireek, Istorija Srba I2, 317, samo to je on drao da je Stefan bio Hlapenov sin. Siniina ki je zaista bila udata za Tomu Preljubovia, sina Duanovog ecapa Preljuba, i zaista se kao udovica preudala za Isava Buondelmontija. O njemu up. K. Jireek, Die Witwe und die Shne des Despoten Esau von Epirus, Byzantinisch-neugriechische Jahrbcher 2 (1921) 16. Ono to Orbin pria o odnosima Tome i Marije i o zagonetnom Iniku Daulovu (Inico di Daulo) nije lako razjasniti. U Janjinskoj hronici se opisuje ubistvo Tome Preljubovia, ali nema ni aluzije na dogaaje koje nalazimo kod Orbina. Podaci svakako potiu iz nekog zapadnog izvora koji je itao i panski hroniar Zurita i prevodilac Halkokondila na latinski nemaki humanista Konrad Klauzer. Iz marginalnih beleaka Klauzerovih saznajemo za don Alonsa d'Avalos, feudalnog gospodara u Grkoj pod kraj XIV veka. Klauzer

1 0 4

je pomeao Davalosa sa Isavom Buondelmontijem. Inichus de Davalos je, meutim, linost iz sredine XV veka, koja je ostavila traga u dokumentima. Up. N. Iorga, Notes et extraits pour servir a l'histoire des croissades au XVe siecle IV, Bucarest 1915, 156157. Orbin je, po svoj prilici, pogreno vezao podatke koje je proitao za srpske velikae u Grkoj.

Kukavni car, koji je za svoga ivota pustio da velikai zauzmu carstvo, boravio je neko vreme kod kralja Vukaina, koji mu je bio dodelio jednu malu oblast za izdravanje. Posle boravka kod njega, poe ka knezu Lazaru. Kad je ovaj na slian nain ravo s njim postupao, ponovo se vrati kralju Vukainu. Ali konano, videi da s njim postupa kao pre, odlui da pobegne u Dubrovnik. Kad je o tome neki sluga obavestio kralja Vukaina, Vukain ga udari buzdovanom po glavi tako da na mestu osta mrtav. Zamotavi ga zatim u jedan ilim, dade ga pokopati u areniku, u oblasti Skoplja.
KOMENTAR Opis kraja Uroeve vlade i njegovog potucanja nije potpuno u skladu s podacima o Urou koji se uzgred saoptavaju govorei o Vukainu, knezu Lazaru ili Nikoli Altomanoviy. Podatak da je Vukain ubio Uroa je kasnog porekla, mlai je svakako od starijih rodoslova koji daju kao datum Uroeve smrti 4. decembar, dakle, vreme posle Vukainove smrti (26. septembar 1371). On potie iz lokalne legende iz okoline Petria i Nerodimlje, koja je dospela do Dubrovnika. I Orbin i Lukarevi navode kao mesto ubistva arenik u oblasti Skoplja (kod Lukarevia, Copioso ristretto2 107: in Sciarenik villaggio di Scopie) poto nisu znali gde je to mesto zapravo lealo. Patrijarh Pajsije govori takoe o manastiru u kome je Uro bio sahranjen, spominje pokraj njega selo arenik, ali kae da se nalazio ''u potkrilju grada Petria vie Nerodimnje''. Pitanje o poloaju arenika bilo je vrlo aktuelno u vreme kada se polemisalo o tome da li je Vukain ubio Uroa ili je Uro nadiveo Vukaina. Up. I. Ruvarac, ''G. Panta Srekovi i arenik u Skopskoj nahiji'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 245256. Ovaj legendarni podatak je inae bacio senku na itavo Orbinovo prianje o Uroevom vremenu.

ivot ovoga vladara moe zaista da poslui kao pravi primer sudbine: ona ga je nekom varljivom dobrotom jo kao mladia zdravog i veoma potovanog, a da se sam nije oznojio, uzdigla tako visoko da se po bogatstvu, moi i velianstvu mogao meriti s najveim vladarima; skinuvi odjedared lanu obrazinu, ta ista sudbina sasvim ga je dotukla bez nekog nasilja spoljnjih neprijatelja i dovela do takve bede da je gotovo bio prisiljen da moli i prosi u ime boje kod svojih ljudi koricu hleba i komad odela. Dubrovani su mu za ivota svake godine slali est stotina dukata, kako su bili ugovorili s njegovim precima, te se tim novcem izdravao.
KOMENTAR Pored sopstvenih refleksija o sudbini, Orbin ovde donosi podatak o plaanju 600 dukata (kod Lukarevia je taan iznos u srebru: 2000 perpera) srpskog dohotka Urou u vreme kad je bio lien vlasti. U starim dubrovakim analima nije ostalo o tome traga, ali su Dubrovani u svome praktinom politikom delanju kasnije isticali da je kod njih ostalo sauvano ono jedino to je Urou preostalo i da su se izlagali opasnostima i tetama da mu to ouvaju. Tako da je, bez sumnje, ostala usmena tradicija o tome sve do Orbinovog vremena. Otuda je i bedni poloaj Uroev onoliko preuvelian. Up. K. Jireek, ''Srpski car Uro, kralj Vukain i Dubrovani'', Zbornik Konstantina Jireeka I, Beograd 1959, 384385.

Njegova majka Jelena, posle muevljeve smrti, ivela je u velikom nezadovoljstvu. Naime, nije htela da se pojavljuje pred velikaima carstva, pa se druila s monasima poput neke monahinje, te je bila uvek tuna. Poto velikai zato nisu mogli na vreme svravati svoje poslove (jer je ona u poetku upravljala kraljevstvom), vrlo se razgnevie. I to je bio glavni razlog ruenja i propasti carstva njezina sina. Kad je videla da je njen sin pritisnut tolikim patnjama i nevoljama, provodila je monaki ivot u jednom selu i umrla u oajanju tri godine posle smrti svoga sina, cara Uroa, koja je usledila 1371 godine.
KOMENTAR Orbinovo prianje o Uroevoj majci Jeleni nije u skladu sa onim to o njoj saznajemo iz savremenih vizantijskih izvora. Ni podatak o smrti nije taan: bila je iva jo poetkom 1375, a umrla je 7. novembra

1 0 5

1376. Up. o Jeleninoj aktavnosti G. Ostrogorski, ''Serska oblast posle Duanove smrti, Beograd 1965, 67. str49 (8)50(5)

GENEALOKO STABLO SRPSKOG KRALJA VUKAINA

MRNJAVA Ugljea Vojisav Kralj Vukain Marko Kraljevi Ivani Milica, ena ura Balia Andrija Nedeljko Momilo Koja, knez Musaka Jelena, ena Stjepana Kosae Mitra Runa, ena Mateja Kantakuzina Mila Gojko

GRB SRPSKOG KRALJA VUKAINA

1 0 6

Poto se ugasilo (kako smo kazali) carstvo nemanjike kue u Rakoj, sada emo nastaviti kazivanje o delima etvorice velmoa koji su jo za ivota Uroa, poslednjeg kralja i cara ove kue, bili zauzeli Rako Carstvo. Poeemo najpre s kraljem Vukainom i njegovim bratom Ugljeom. Oni su se rodili u Livnu, od oca Mrnjave, koji je u poetku bio siromani vlastelin, ali ga je kasnije, s njegovim sinovima, car Stefan mnogo uzdigao. Kad je car Stefan kasno jedne veeri doao pod Blagaj i nije hteo ui u grad, Mrnjava ga ljubazno primi u svoju kuu. Videvi tu car njegovo otmeno ponaanje, uze ga, zajedno sa enom, tri sina i dve keri na svoj dvor. Sinovi se zvahu Vukain, Ugljea i Gojko. Braa Vukain i Ugljea bili su jai i izvebaniji u oruju od drugih velikaa, posebno Ugljea, koji je vodio rat s gradom Solunom i doterao ga dotle da mu je morao plaati danak; i da ga nije smrt omela, njime bi potpuno zagospodario. Bio je zatim u neprekidnom ratu s Turcima koji su bili na granici njegove oblasti, i svaki put kad se potukao s njima, uvek je ostao pobednik. Turci su stoga bili izgubili svu snagu i odvanost koju su ranije pokazivali u ratu. Line uspehe Vukaina i Ugljee nisu mogli da trpe knez Lazar i upan Nikola Altomanovi, posle njih prvi velikai u Rakoj. Zato odluie meu sobom da ih ponize i podreu krila njihovoj oholosti. S tim ciljem prioe caru Urou podstiui ga na sve mogue naine protiv pomenute brae. I na kraju ga ubedie da ue s njima u savez protiv reene brae, obeavajui da e sve to im oduzmu pripasti caru Urou, za koga e se oni zaloiti da ponovo dobije oinsko kraljevstvo.
KOMENTAR Pria o poreklu Vukaina i Ugljee iz Livna zaista je ''nalik na skasku'', kako je isticao K. Jireek. Ne vidi se povod zbog koga se tradicija o brai, razvijena svakako ve u to vreme, vezala za Livno. Ovde se sree trei brat, Gojko, za koga zna narodna pesma. Ipak, na ovom mestu Orbinovog dela poiva prezime Mrnjavevii koje se i danas u literaturi upotrebljava. KOMENTAR Drugog su porekla vesti o Ugljeinim uspenim ratovima sa Solunom i Turcima. One potiu iz nekog kasnijeg teksta koji je ovo imao kao uvod u mariku bitku.

Pripremivi, dakle, monu vojsku, pooe da napadnu kralja Vukaina i Ugljeu. Ovi rasporedie svoju vojsku i susretoe se s neprijateljem na Kosovu polju. Kad se tu zametnula bitka, knez Lazar se povue sa svojim etama i pobee. Nikola Altomanovi pak, koji se hteo boriti, bee poraen, njegovi ljudi poubijani, te se i sam jedva uspeo spasti. Car Uro bee uhvaen iv s nekolicinom vlastele svoga 1 0 7

dvora dok su drugi bili poubijani. Meu njima bee Nikola Bua, protovestijar cara Stefana Duana, koji slavno pade branei svoga gospodara. Bua ostavi jednog sina po imenu Petar, od kojeg su potekli plemii kue Bua koji su danas u Dubrovniku, i tri keri, od kojih jedna, po imenu Bioa, bee udata za Marina Guetia, druga u kuu Gundulia, a trea je imala za mua Luku Bunia. Ali da se vratimo na stvar. Kad je bio potuen car Uro i uhvaen u bici, kralj Vukain ga je odveo u Raku, gde je zavrio svoje dane na ve opisani nain. U ovom ratu nije sudelovala kua Balia, jer je ura Bala bio zet kralja Vukaina. I dok su se reena gospoda borila izmeu sebe, Bala se starao o svojim poslovima i zauzimao podruja uza svoju granicu. Jednu drugu ker kralja Vukaina, po imenu Runa, njen otac udade za Mateja, sina Jovana Kantakuzina, carigradskog cara. Poto je ovaj bio u ratu sa svojim zetom Jovanom Paleologom i veoma eleo da jo bolje uvrsti carski poloaj i sve svoje poslove, zaprosio je za enu svome sinu reenu Runu, koju mu njen otac Vukain odmah dade i doznai u miraz sva podruja koja je posedovao u Albaniji.
KOMENTAR Pria o savezu izmeu cara Uroa, kneza Lazara i Nikole Altomanovia protiv Vukaina i Ugljee nije uzeta ozbiljno u naoj nauci. K. Jireek, ''Srpski car Uro, kralj, Vukain i Dubrovani'', Zbornik Konstantina Jireeka. I, Beograd 1959, 375, je isticao da nije poznato ''odakle je Orbini uzeo ovu svoju priu'' i da ona nema istorijske podloge u delu koji govori o tobonjoj pogibiji Nikole Bue, nekadanjeg Duanovog protovestijara. Nikola je bio umro jo za ivota cara Duana. Taan je, meutim, Orbinov podatak da je jedna ki Petra, sina Nikole Bue, bila udata za Luku Bunia. Up. I. Manken, ''Dubrovaki. patricijat u XIV veku'', Genealoke table, Beograd 1960, pod Vona i Buchia. Nije iskljueno da se vest o pogibiji jednoga Bue u carskoj slubi vezala za Nikolu Buu koji je umro mnogo ranije. To ne bi bio jedini takav sluaj kod Orbina. Kod cara Uroa u slubi bio je Tripun Mihailov Bua, o kome se inae nita ne zna. Hronologija ovog velikog sukoba u Srbiji daje se utvrditi na osnovu kasnijeg Orbinovog podatka (na str. 53 ove knjige), prema kome se Vukain 1369. rasrdio na Dubrovane ''zbog cara Uroa''. (V. komentar uz str. 53.) Tim povodom treba podsetiti na ozbiljne momente zbog kojih se Orbinovo kazivanje ne moe olako odbiti: Vukain izdaje poetkom 1370. povelju Dubrovanima ne pominjui uopte Uroa, Nikola Altomanovi je i kasnije neprijatelj Vukainov, a poinje da zahteva svetodmitarski dohodak upravo od kraja 1369, a te iste godine ura Bali vai kao odmetnik cara Uroa. Stariji letopisi govore, uza sve to, da je Uro bio zbaen s prestola. Iz svega toga proistie da je Orbin za dogaaje ovoga vremena imao jedan domai prilino pouzdani izvor. Svakako to nije onaj to pria o ubistvu Uroevu. Balii su ovde uzgred spomenuti zbog veze s Vukainom i dranja u unutranjim borbama. ura Bali je zaista bio zet kralja Vukaina. Njegova ena bila je Oliveria filia regis Volcassini, koja je u Zeti podigla crkvu svojim novcem poto je dovela majstore iz zemlje svoga oca i obdarila je od svoga miraza s muevljom dozvolom.

Ovaj car je ratovao s Paleologom dvadeset godina, a to je bio razlog to su Mleani uli u teki rat s enovljanima. enovljani su bili na strani Kantakuzina, a Mleani na strani Paleologa. Desi se tada da je srea poto je Mleanima ilo naopako, te su krivicom jednog njihovog kapetana bili potueni od enovljana i Kantakuzinu bila nesklona. U toj bici, naime, pogine njegov sin Matej. Matej ostavi jednog sina po imenu ura, i dve keri, Jelenu, koja je bila carica Trapezunta, i Jerinu, koja je bila udata za srpskog despota ura. Jerina, dakle, kako veli Jovan Leunklavije, bee unuka kralja Vukaina. Ovaj je sa svojim bratom Ugljeom bio odluio da lii vlasti kneza Lazara i Nikolu Altomanovia i da ih potpuno uniti kako ih ne bi mogli spreavati pri drugim poduhvatima koje su eleli da ostvare. Ali u to vreme ne htedoe nita preduzimati, jer su Turci koji su se graniili s njima prilikom ovoga rata bili opustoili njihovu zemlju i naneli joj veliku tetu. Zato su se najpre hteli osvetiti Turcima, a tada udariti svom snagom na upana Nikolu i kneza Lazara. Pripremivi, dakle, vojsku od dvadeset hiljada boraca, krenue u potragu za Turcima sve do Trakije, koju su velikim delom bili zauzeli. Poto ih nisu nali, poharavi i popalivi njihovu zemlju, vratie se u Raku ne vodei rauna putem o bilo kakvom vojnikom redu. Turci, koji su se bili povukli u planine i paljivo pratili njihovo kretanje, izabrae tri hiljade svojih najodvanijih ljudi, koji upadoe u pozadinu neprijateljske vojske sastavljene od Ugljeinih ljudi, te ih u besnom napadu razbie. Laonik pie 1 0 8

da je Sulejman trei po redu i prvi ovog imena nou napao ljude kralja Vukaina i njegovog brata Ugljee, koji su se tada nalazili neto malo udaljeni s drugim delom vojske. Stoga priskoie sa svim svojim ljudstvom da pomognu svojima koji su putenih uzdi beali pred Turcima ne uspevajui da srede svoje redove kako su bili duni, tako da su se u guvi sudarali s Turcima. Kad su Turci videli izdaleka da Vukainova i Ugljeina vojska ide protiv njih, saekae ih i ponovo zbie redove. Odupree se, dakle, odvano i borie se junaki, tako da se stvorila velika pometnja u vojsci Raana, koji u borbi nisu odravali nikakav red niti su znali kako ni s kim imaju da se bore. Turci su ovu okolnost veoma dobro iskoristili te udarili na njih. Poto su to izveli s velikom estinom, razbie ih i naterae u bekstvo i pored toga to su kralj Vukain i Ugljea uloili sve napore da osujete bekstvo. Ali kad nisu mogli nita uiniti, i oni se, da bi spasli ivot, dadoe u bekstvo. Gonjeni od Turaka i naterani do reke Hebra, sada Marice, bacie se u nju s konjima da ne bi pali u ruke neprijatelju. To isto uinie i mnoge druge istaknute linosti, od kojih se vei broj udavi u pomenutoj reci. Tu se udavi takoe i Ugljea i njegov brat Gojko, koji je zapovedao vojskom. Kad je kralj Vukain preao reku, osetivi veliku e, poe piti na jednom izvoru, ne silazei s konja. Dok je tako nagnut pio, ubi ga njegov pa Nikola Hrsojevi zbog ogrlice koja mu je visila o vratu. To se desilo kod sela Karamanli blizu grada ernomena u Trakiji, gde su Raani zametnuli bitku s Turcima. Odatle kasnije njegovo telo bi preneseno u crkvu Sv. Dimitrija u Suici, koja je u Rakoj. Telo Ugljee i Gojka nikada se nije nalo. Druge linosti koje ne pogiboe u bici behu zarobljene ive i odvedene u ropstvo. To se zbilo 26. septembra 1371. godine.
KOMENTAR Ovo je umetak za koji je dala povoda sudbina druge Vukainove keri, Rune. Preko nje Orbin je otiao vrlo daleko i upleo u izlaganje jednu pobrkanu priu o unutranjim ratovima u Vizantiji. Ujedno je povezana porodica ura Brankovia s kraljem Vukainom. Podaci su netani i oslanjaju se na komentar Leunklavija, Annales sultanorum 155. KOMENTAR Vukain je zaista hteo da napadne Nikolu Altomanovia u leto 1371. Sa sinom Markom i urem Baliem stojao je pod Skadrom i nameravao da krene na Onogot (danas Niki). Od Dubrovana se oekivalo da e prevesti vojsku ura Balia. Od pohoda nije bilo nita, najverovatnije zbog odlaska Vukaina u rat s Turcima. Iz savremenih izvora se ne vidi da je i knez Lazar u ovo vreme bio neprijatelj Vukainov. KOMENTAR Orbinov opis marike bitke ne poklapa se ni sa jednom poznatom verzijom. Iako citira Laonika Halkokondila, Orbin od njega uzima veoma malo. Kod njega je naao netanu informaciju da je ''Sulejman trei po redu i prvi ovog imena'' bio protivnik Vukaina i Ugljee, mada je vladar Osmanlija bio tada Murat I. Nisam mogao da utvrdim odakle je Orbin crpao ostale informacije o Vukainovom i Ugljeinom ratovanju.

Takav je bio kraj kralja Vukaina, koji se za itavog ivota pokazivao prijatelj Dubrovana, sem to se 1369. godine rasrdio na njih zbot cara Uroa, verujui da su ga oni podstakli da digne oruje protiv njega. Stoga pripremi jaku vojsku da poe protiv Dubrovana. Mada su Dubrovani pokuali sve puteve i naine da ga odobrovolje, on se ipak nije okanio ovoga poduhvata sve dok nije doao k njemu Vlaho Vuka Bobaljevia, izaslan od strane Dubrovana. Bobaljevi je ostao na njegovom dvoru vie od mesec dana, jer nije mogao dobiti audijenciju. Ali je najzad postigao svojom poznatom razboritou da kralj Vukain, reklo bi se, dirnut njegovom vrednou, kae u prisustvu nekih svojih velikaa da nije dolino nanositi zla jednoj takvoj zemlji koja raa linosti ove vrste, ukraene svim vrlinama i dobrotom. Poto je ispunio to je Bobaljevi traio, otpustio ga je darovavi mu konja najplemenitije pasmine, dva para sokolova i dva para hrtova. Bobaljevi je sve to, kako je obiaj kod dubrovakih loklisara, predao svojoj gospodi, koja su darovala sokolove i konja nekom nemakom plemiu prilikom povratka iz Svete Zemlje.
KOMENTAR

1 0 9

Ovde Orbin daje podatke o marikoj bici koje je naao na drugoj strani, a koje nije upleo u izlaganje istorije bitke. Mesto Karamanli e svakako biti Harmanli, koje spominje i patrijarh Pajsije. Kod njega je, dodue, tu obeleeno mesto gde je bio grob Ugljein, dok Orbin ne zna za tela Ugljee i Gojka. Crkva Svetog Dimitrija u Suici je poznati Markov manastir. Datum bitke je taan i Orbin ga je verovatno naao u srpskim letopisima. Tu se nije drao starijih dubrovakih anala, koji pogreno daju 26. novembar 1371. Ubistvo Vukaina je svakako iz usmene narodne tradicije. Tim pitanjem se posebno bavio J. Tomi, ''Motivi u predanju o smrti kralja Vukaina'', ctat'i po slavjanovjedeniju I, Sanktpeterburg 1904, 170183. KOMENTAR Po ustaljenoj shemi Orbin se i kod Vukaina u posebnom odeljku osvre na odnose s Dubrovnikom. Bobaljevieva misija bi sreivala odnose koji su se pokvarili usled unutranjih sukoba u srpskoj dravi. Zanimljivo je da su se u porodici Bobaljevia sauvali podaci o nesumnjivo tanim detaljima dok su krupne stvari izneverene. Tako npr., neshvatljiva je zamena linosti usled koje Orbin govori o Vlahu Vuka Bobaljevia stvari koje se odnose na njegovog brata Mie Bobaljevia. Isto je tako ostalo neprimeeno da je rezultat Bobaljevieve misije bilo izdavanje povelje za Dubrovnik. To je jo jedan vrlo pouan primer koji pokazuje da se Orbin nije sluio dokumentima Arhiva Dubrovake Republike. Arhivski podaci inae potvruju Orbinovo kazivanje o Bobaljevievoj misiji. Sluajno je sauvano jedno pismo dubrovake vlade od 20. decembra 1369, kojim se trai od Jakete Sorkoevia da zajedno sa Miom Bobaljeviem ide kralju Vukainu ''da poprave i urede poslove poslanstva'' u kome su njih dvojica bili. To su oigledno tekoe o kojima zna neto i Orbin. Imena Sorkoevia i Bobaljevia se javljaju i u Vukainovoj povelji za Dubrovnik od 5. aprila 1370. Up. J. Tadi, ''Pisma i uputstva Dubrovake Republike I'', Beograd 1935, 201, i Lj. Stojanovi, ''Stare srpske povelje i pisma I'', Beograd Sr. Karlovci 1929, 116117. Ono to se pria o poklonima slae se potpuno s dubrovakim obiajima.

Sada, dakle, da se vratimo na stvar. Kad je umro kralj Vukain, mnogo opade mo gospode Rake, a poraste mo Turaka. Jer oni, uzoholivi se ovom pobedom, poee da prodiru bez ikakve prepreke u sve delove Rake i da ih haraju. Zbog toga mnogi velikai onoga kraljevstva, u nemogunosti da im se drukije odupru, sklapali su s njima mir i sluili im u ratovima protiv hriana. Meu ovima su bili Draga i Konstantin, sinovi arka Dejanovia, i mnoga druga vlastela koja pre bejahu podanici kralja Vukaina i njegovog brata Ugljee. Od njih Konstantin (kako pie Laonik u II knj.) prevazilaae sve u vojnikoj vetini, a po razboritosti smatrahu ga jednim od prvih. On je napao Bugare i Arbanase, kojima je oduzeo mnoga mesta; a kad je umro njegov brat Draga, nasledeo ga je u dravi, te je i sam bio prisiljen da esto poseuje dvor Turina.
KOMENTAR Posledice Marike bitke Orbin ovde izlae po Laoniku Halkokondilu. Od njega je mehaniki preuzeo i zbrku dva vlastelina: arka i Dejana, iz koje je nastao arko Dejanovi Ono to je reeno odnosi se na Dejana.

Posle smrti kralja Vukaina ostadoe etiri njegova sina, i to Marko, Ivani, Andrija i Mitra. I pored toga to su poeli vladati svojom dravom na veliko zadovoljstvo podanika, njihovi neprijatelji ih ipak nisu pustili da dugo uivaju. Jer im je knez Lazar uzeo Pritinu i Novo Brdo, kao i mnoga druga oblinja mesta. Nikola Altomanovi, s druge strane, zauzeo je itavu oblast koja se graniila s njegovim zemljama. Balini, pak, sinovi, mada su im bili roaci, otee im iz ruku Prizren i mnoge druge susedne krajeve. Ni Turci nisu propustili priliku da zagospodare velikim delom zemlje koju su drali u Romaniji. Zbog toga gore reena braa, da bi zadrala bar neto, pristadoe da plaaju danak Turcima, pa su im sluili i u ratovima. Ali Ivani nije mogao da dugo izdri pod njihovom tiranijom, te se povukao s nekolicinom svojih ljudi kod Balinih sinova u Zetu. Oni su ih rado primili i dali im neto zemlje da su mogli ivotariti. Drugi njegov brat, Marko, koga neki zovu Kraljevi, otiav s Bajazitom, prvim turskim carem ovoga imena, protiv vlakog kneza Mire, bi potuen u bici kod Kraljeva, grada u Vlakoj, te pobee u jednu umu, gde je bio pogoen u grlo strelom koju izbaci neki Vlah, verujui da se radi o kakvoj zveri. Njegovo telo bi pokopano u manastiru Blaani kraj Skoplja. Mitra pade isto tako u jednom okraju s Turcima, a ne ostavi nijednog sina. Od Andrijaa, njihovog etvrtog brata, rodi se Nedeljko 1 1 0

Momilo, koji je bio otac Koje, kneza Musaka, i Jelene, ene Stjepana Kosae, vojvode od Sv. Save, i ne osta vie niko drugi iz kue kralja Vukaina. A on, zajedno sa svojom braom, doeka tako bedan kraj, to nije bilo bez doputenja boanskog velianstva, koje im nije dozvolilo da uivaju kraljevstvo koje nepravedno otee iz ruku njihovog gospodara koji ih iz niska roda uini plemenitim i tako velikim.
KOMENTAR Sinovi Vukainovi su tano navedeni i svi su ostavili traga u savremenim istorijskim izvorima. Up. L. Mirkovi, Mrnjavevii, Starinar n.s. 3 (19241925) 3340. KOMENTAR Od podataka o komadanju Vukainove drave moe se kontrolisati jedino onaj da su Balii zauzeli Prizren (1372). Iz drugih izvora nije nita poznato o odlasku Ivania u Zetu. Ovde je Orbin opet koristio neki izvor koji do nas nije doao. KOMENTAR Vredno je zapaziti koliko je malo Orbin umeo rei o Marku, koji je ve do njegovog vremena dobio epsko ime Kraljevi. Po tome primeru bi se dalo zakljuiti da je manje koristio narodnu tradiciju nego to se misli. Epizoda o Markovoj pogibiji je, po svoj prilici, legendarnog karaktera, dok je podatak o bici protiv Mire, porazu Bajazitovom i gradu Kraljevu u Vlakoj zasnovan na nekom pisanom izvoru. Mesto bitke se inae u srpskim izvorima oznaava kao Rovine. L. Mirkovi, ''Mrnjavevii'', Starinar n. s. 3 (19241925) 34 35, je upozorio da se selo Blaani nalazi u blizini manastira Mateji, te je za njega, verovatno, vezana tradicija o grobu Markovom. KOMENTAR Mitra je svakako Dmitar, koji je krad ivota proveo u Ugarskoj u slubi kralja igmunda Luksemburkog. Nije poznato da li je on poginuo ba u borbi s Turcima. KOMENTAR Genealogija Andrijaeva, koja vodi do porodice Musaki, potie iz porodine hronike Musakija.

GENEALOKO STABLO NIKOLE ALTOMANOVIA, KNEZA UIKOG

VOJIN Altoman Dobrovoj Sela, ena Brajka, gospodara Huma Nikola Stefan GRB NIKOLE ALTOMANOVIA Vojislav Toma

1 1 1

Sada dolazi na red da pokaemo kraj Nikole Altomanovia, jednog drutog otimaa Rakog Kraljevstva. Pre nego to preemo na izlaganje tih injenica, itaoci treba da znaju da je u vreme kralja Uroa Slepog, meu ostalim njegovim velikaima, bio jedan koji se zvao Vojin. Taj je uivao veliki ugled kod ovoga kralja i bio dobio od njega na upravu, tavie u batinu, Humsku oblast koja se sa svih strana graniila s Dubrovanima. Pod raznim izgovorima Vojin je za svoga ivota naneo Dubrovanima velike tete.
KOMENTAR Istorija Nikole Altomanovia, drugog od ''etiri barona'', vrlo je kratka, ali zanimljiva zbog toga to su detaljna istraivanja pokazala da je niz Orbinovih podataka taan. KOMENTAR Vojvoda Vojin je zaista u doba Stefana Deanskog upravljao krajevima u susedstvu Dubrovnika. U vreme dubrovako-bosanskog rata protiv Branivojevia (v. komentar uz str. 192) bili su njegovi odnosi prema gradu vrlo zategnuti: njegova ki, ena Brajka Branivojevia, bila je neko vreme zatvorena u gradu, a zet je tu izgubio ivot. Do Orbina je doao daleki odjek ovih dogaaja u prilino preteranom obliku.

Od Vojina se rodie tri sina: Toma, Vojisav ili Vojislav i Altoman. Oni posle oeve smrti razdelie izmeu sebe Humsku oblast. Vojislavu dopade onaj kraj koji se graniio s Dubrovanima. S njima je za ivota vodio neprekidni rat, tokom kojega je poharao i popalio itavu njihovu teritoriju i pobio mnogo njihovih trgovaca koji su, oslanjajui se na njegove garantije, poslovali u njegovoj zemlji. I to je radio, kazivae, po uputstvima svoga gospodara kralja. No i njemu su Dubrovani ponekad uzvraali milo za drago.
KOMENTAR Do nas nije doao nijedan izvor koji bi davao povezanu genealogiju Vojinovih potomaka. Ona se daje rekonstruisati iz fragmenata. Orbin je, meutim, imao povezane podatke o porodici, ali ih nije sasvim razumeo. To se opaa ve kod sinova Vojinovih gde je ''iz Altomana isterao i Altomana i Tomu'', kako je primetio I. Ruvarac, ''O knezu Lazaru ''127. Nije tano da je Vojislav neprekidno vodio rat protiv Dubrovnika. Neprijateljstva su trajala 1360

1 1 2

1362 i o njima je ostalo mnogo podataka u Dubrovakom arhivu. Orbin ih oigledno nije koristio, iako jedna reenica izgleda kao da je uzeta iz dubrovakog pisma ugarskom kralju Ludoviku I. Kod Orbina itamo da je Vojislav tvrdio da je napadao Dubrovnik ''po uputstvima svoga gospodara kralja'', a u jednom savremenom pismu ugarskom kralju Dubrovani su prenosili o Vojislavu: dicens se a rege Raxie hoc in mandatis habere.

Kad je Vojislav umro, njegov sinovac Nikola, sin Altomana, koji je umro za ivota Vojislavljeva, prevazilazei u svakom zlu i deda i strica, nezadovoljan delom koji je prilikom deobe pripao njegovom ocu, zauze orujem i deo svoga strica Vojislava. I da ne bi oko toga ubudue imao kakvih sukoba ili ratova, uhvati Vojislavljeve sinove Dobrovoja i Stefana i njihovu majku, te ih baci u tamnicu, u kojoj su posle punih sedam godina bedno zavrili ivot. Drugi vele (kako je gore reeno) da ih je nakon kratkog vremena otrovao. Od Tome pak ne osta nijedan sin.
KOMENTAR Orbin je, kako sam kae, o stradanju i smrti ene i sinova Vojislava Vojinovia imao dve verzije (V. i str. 44). Ni jedna ni druga, meutim, nee biti tane, jer se iz savremenih arhivskih podataka vidi da se Goislava, udovica kneza Vojislava, uz pomo Dubrovana sklonila u Albaniju. Up. M. Dini, ''O Nikoli Altomanoviu'', Beograd 1932, 10. M. Dini je na istom mestu upozorio da se imena Vojislavljevih sinova, kako ih donosi Orbin, moraju primiti s rezervom. Dva brata Radia Crnojevia zvala su se Dobrovoj i Stefan, a po nekim rodoslovima su sinovi Lazarevi bili: Stefan, Vuk i Dobrivoj. Verovatnije je, dakle, da je Orbin napravio neku zbrku, nego da je postojao jo jedan par Dobrovoj-Stefan.

Pomenuti Nikola kao momak bee velika junaina i drae onu pokrajinu Huma koju je drao njegov otac Altoman za ivota cara Stefana. Kasnije, kad je umro njegov stric ija se oblast prostirala od Dubrovakog primorja do Uica, zauze (kako rekosmo) i njegove zemlje; dobi i neke druge krajeve, sve do Srema, i vladae do granice Bosne na Drini. Bio je veliki junak na oruju i spretan, ali drzak, nepostojan u svim svojim delima i veroloman; vrlo lako se laao oruja i zapoinjao rat sa svim vladarima svojim susedima. Verujui, dakle, da nema na svetu hrabrijeg i monijet od njega, poe ratovati i harati granice Bosne prema Drini, priinjavajui velike tete bosanskom banu Tvrtku. Izmeu ostalog doe jedared, po nagovoru i za ljubav Miltenova sina Sanka, u Humsku zemlju; udari u Biu na okolinu podgradija (lo Torno di podgradie) i zauze je, a zatim ode do Loporina i njegovih sela. Pomenuti Sanko bio je velika bana Tvrtka i drao je svu Humsku zemlju od Primorja do Konjica i Nevesinje sa Gornjim i Donjim Vlasima. Videi ve reeni ban kako ga Sanko napada, krene, s vojskom protiv njega i protera ga. On tada poe k Nikoli Altomanoviu, s kojim je zajedniki pljakao Humsku zemlju.
KOMENTAR Ovde Orbin oigledno zapoinje izlaganje po jednom drugom izvoru pa zbog toga dolazi do ponavljanja. I kroz Orbinov ekscerpt se moe razaznati da je to onaj isti izvor koji govori o Humu i koji voli da karakterie ljude i pria o junatvu. Taj izvor shvata Srem jo uvek u starom smislu. Njegova karakteristika Nikole Altomanovia se poklapa s onom koju daju moderni istraivai.

Kazivanje o Nikolinoj saradnji sa Sankom Miltenoviem i sukobu s banom Tvrtkom je tano i daje se potvrditi savremenim arhivskim podacima. Up. J. Mijukovi, Humska vlasteoska porodica Sankovii, Istorijski asopis 11 (1961) 2729.
Deo teksta o Podgradiju nije sasvim siguran. Moda je u pitanju tamparska greka tako da stoji lo Torno di podgradie umesto lo Torre (= kula) di podgradie. U svakom sluaju znamo na ta se to odnosi. Kralj Tvrtko je 1382. izdao Dubrovanima povelju ''u Biu u podgradiju''. Podgradije je na mestu dananjeg sela Blagaja, pod gradom Blagajem. ''Loporin'' je nastao od spajanja lana sa imenom Porim, poznatim iz dokumenata ovog vremena. To je brdo na putu iz Mostara u Zijemlje. U dubrovakim dokumentima slui za obeleavanje granice dokle idu poslanici i sl. O Senku (= Sanku Miltenoviu) Orbin govori i kasnije, u poglavlju o Bosni. (V. komentar uz str. 149.) On upotrebljava anahronistiki naziv Gornji i Donji Vlasi, koji se ustalio tek u tursko doba. Oznaavao je delove sredinje i zapadne Hercegovine.

1 1 3

Nikola Altomanovi (kako smo gore kazali) ratovao je i sa gradom Dubrovnikom. Tako 1371. godine, kad je uhvatio neke dubrovake trgovce i plemie, stavio ih je na muke vadei im zube, te im je na kraju silom iznudio etiri hiljade fjorina. Te iste godine, kad je dolazio s velikim brojem ljudstva da hara po upi dubrovakoj, saekao ga je Pasko Martinusi izmeu Trebinja i upe dubrovake. U nastaloj bici Nikola bi poraen i izgubi mnogo svoje vlastele. Boravei i na granicama Ugarske, nije prestajao harati okolna mesta. A da ne bi bilo nijednog zlodela kojega se ne bi latio, odlui da ubije kneza Lazara i zauzme njegove oblasti. U tom cilju pozva ga na razgovor. Knez Lazar, koji je dobro poznavao njegovu zlobu, nije se pouzdavao u nj mnogo. I mada meu njima nije bilo otvorenog rata, ipak su mrzeli jedan drugoga. No uprkos tome ugovorie sastanak na odreenom mestu kako bi se meusobno razgovorili. Knez Lazar je doao samo sa petoricom ljudi i Nikola sa isto toliko. Ni jedan ni drugi nije nosio uza se oruje. Ali Nikola, koji je bio doao samo zato da oduzme ivot knezu Lazaru, pre nego to se sastae, poslao je neke svoje pouzdanike da sakriju oruje pod panjeve drvea i u sneg kojega je bilo na tome mestu. Kad su, dakle, obojica stigli i raspravili to su imali raspraviti, Nikola izvadi sakriveno oruje i jedan od njegovih ljudi rani u grudi kneza Lazara. Udarac je bio tako jak da je Lazar pao na zemlju kao mrtav. Ali rana, u stvari, nije bila smrtonosna, jer elezo ne prodre skroz, poto se njegov vrh sudario sa zlatnim krstom koji je knezu Lazaru visio o vratu. Nikola i njegovi ljudi, verujui da je Lazar sigurno mrtav, navalie na njegovu pratnju. Tom prilikom su bili ubijeni Mihajlo Davidovi i arko Merei, vlastela raka. Kako se sve vie podizala graja, pa koji je drao Lazareva konja potra tamo gde je leao njegov gospodar. Kad je Lazar ugledao konja, smesta se podie i uzjahavi pobee. Ovo nije primetio ni Nikola ni iko od njegovih ljudi, jer su, kako rekosmo, pouzdano verovali da je mrtav, pa su se bacili da poubijaju ostale. Kasnije, pak, kad su to primetili, nisu se usudili da pou za njim u poteru, jer su ljudi kneza Lazara bili u blizini i ve su mu dolazili u pomo. Stoga je Nikola bio prisiljen da bei, a knez Lazar je zbog rane ostao mnogo dana u krevetu. Kad je potpuno ozdravio, poslao je poklisare ugarskom kralju, molei ga da mu pomogne kako bi osvetio uvredu koju mu je naneo podmukli Nikola, uz obeanje da e mu dati deset hiljada funti srebra i da e mu ubudue bita pokoran i veran sluga. Lazar je pregovarao takoe s bosanskim banom Tvrtkom, koji je bio neprijatelj Nikolin, i molio ga da mu pomogne u ovom poduhvatu.
KOMENTAR Posle umetka o Sanku Orbin prelazi na rat Nikole Altomanovia protiv Dubrovnika. Ovo izlaganje predstavlja problem jer se Orbin tu ne oslanja na starije dubrovake anale koji rat belee sasvim kratko bez ikakvih pojedinosti, a ni na arhivske dokumente, jer bi inae znao mnogo vie. Upadljivo je da su se Dubrovani u toku rata tuili da je Nikola zlostavljao zarobljene Dubrovane i da im je iznudio upravo 4 000 dukata. Orbin je do toga arhivskog podatka doao posrednim putem, jer bi inae morao videti da je u to vreme mavanski ban bio u prijateljstvu s Nikolom, pa ne bi pisao da je upan i na granicama Ugarske harao mnoga mesta. O Pasku Martinusiu nije ostalo nikakvog traga u Dubrovakom arhivu. KOMENTAR Pria puna podrobnosti o Nikolinom pokuaju da ubije kneza Lazara uzeta je svakako iz nekog izvora koji nije doao do nas. K. Jireek, Istorija Srba I2, 320, je odluno tvrdio da ''Orbinijeve prie o tome potiu svakako iz neke epske narodne pesme'', ali se mora istai da po tipu opisivanja Orbinovo izlaganje ne lii na narodnu pesmu. Radnja je usredsreena na vrlo kratak period i nije izloena kontinuirano; kazivanje sadri i neka psiholoka rezonovanja, kakvih u narodnim pesama nema. Imena vlastele koja se ovde navode nisu poznata s druge sgrane. Prezime Merei (Meresich) podeea na Mrki. Vlastelin arko je imao sina Mrku arkovia, ali se ne vidi kako bi ovaj velika sa ua Bojane iz 1357. dospeo u pratnju kneza Lazara negde 137273. Zavrni deo Orbinovog izlaganja, koji je inae neposredno vezan sa istorijom o napadu i ranjavanju kneza Lazara, uzima se u modernoj nauci kao taan. Uestvovanje bana Tvrtka u deobi Nikolinih zemalja i Lazarevi odnosi s Gorjanskim posredno ga potvruju.

Ugarski kralj mu je odmah poslao hiljadu kopljanika pod zapovednitvom Nikole Gorjanskog, koji je tada bio ban Srema, a ban Tvrtko je lino doao sa svojom vojskom. Zdrueni tako, svi zajedno uoe s 1 1 4

knezom Lazarom u Nikolinu zemlju i stavie sve pod oganj i ma. Videi Nikola da im se nee moi odupreti ni suprotstaviti, poe se povlaiti prema Primorju. Mada je doao najpre pod tvrdi grad Klobuk, koji je bio predao na uvanje nekoj vlasteli zvanoj Zorke, i pored mnogih dobroinstava koja je bio uinio toj vlasteli, nije bio primljen u utvrenje. Poto je video da je izdan, produi prema Trebinju i Konavlima, ali ni tamo nije bio rado primljen. Postavi svestan poloaja u kojem se nalazio, zamisli se malo kuda bi se krenuo da potrai spasa. U Dubrovnik nije hteo da ode, jer se nije pouzdavao u taj grad zbog nemilosrdnog rata koji je s njim vodio, mada je tada vladao mir meu njima, ve se povrati natrag i ue u svoj tvrdi grad Uice. Kad je o tome bio obaveten knez Lazar, smesta pohita tamo sa svojom vojskom i opsedne ga. Poto je na razne naine juriao na grad, a naroito vatrom, njegovi se branioci, kad vie nisu mogli odolevati, predadoe.
KOMENTAR Opis Nikoline propasti ne sadri u sebi niega neverovatnog. Pojedinost o porodici Zorke se utoliko potvruje savremenim izvorima to je poznato da je Obrad Zorka bio Nikolin kefalija u Trebinju i Konavlima. U njegovim rukama je onda sigurno bio grad Klobuk, koji je leao u upi Vrmu (danas Korjenii). Orbinov izvor je bio nesumnjivo dobro obaveten. KOMENTAR Nemamo u drugim izvorima potvrde za podatak o oslepljenju Nikole Altomanovia. Verovatno je tom surovom kaznom dovreno ''rasutije'' nemirnog upana. Stefan Musi je zaista bio Lazarev vlastelin i savremenik dogaaja. Posredna i prilino nesigurna potvrda podatka da je oslepljeni Nikola proveo neko vreme u manastiru mogla bi se nai u jednom dubrovakom dokumentu iz 1376. iz koga se vidi da su jedan kaluer i jedan maer (kuvar) prodali deo odee upana Nikole koji je bio u pokladu kod dubrovake vlastelinke Filipe Meneti i obavezali se da e novac odneti Nikoli. Up. M. Dini, ''O Nikoli Altomanoviu'' 29. Datum Nikoline smrti koji daje Orbin svakako je netaan. To je vaan datum koji Orbin nije shvatio. Danas je utvreno da je Nikola iveo sve do kraja XIV veka. Najpouzdaniji srpski letopisi belee propast Nikolinu pod godinom 6882. po vizantijskoj eri, kojoj odgovara period od 1. septembra 1373. do 31. avgusta 1374. Orbin je oigledno tu godinu preraunao u 1374, kako se, uostalom, inilo i u modernoj nauci sve do citirane monografije M. Dinia. Nikola je ''rasut'' pre 30. novembra, dakle, u onom delu 6882. godine koji odgovara 1373. To je izvor karakteristine greke od jedne godine, kakvu emo jo sresti u Orbinovom spisu. Iz svega se namee zakljuak da Orbin godinu Nikoline propasti predstavlja kao godinu njegove smrti.

I tako pakosni Nikola bi zarobljen sa svom svojom imovinom. Kao zarobljenik bio je predan na uvanje nekoj vlasteli, smrtnim svojim neprijateljima. Njihov poglavica je bio Stefan Musi, koji mu je, po tajnom odobrenju kneza Lazara, dao iskopati oi. Tako slep, boravio je neko vreme u jednom manastiru; kasnije, idui od mesta do mesta, na kraju se povue u Zetu kod Balinih sinova da bi kod njih nekako ivotario. Tu je zavrio svoje dane 1374. godine. Na taj nain Nikola Altomanovi, koji nikada nije hteo iveti u miru i prijateljstvu bilo s kim, bee kanjen za svoja zla dela. Od zemalja i krajeva koje je on drao svaki saveznik uze ono to je bilo na njegovim granicama, sem Trebinja, Konavala i Draevice, koje zauzee Balini sinovi, mada ne uzee uea u ovome ratu.
KOMENTAR Pokazalo se da je taan Orbinov podatak da su Balii zauzeli Trebinje, Konavle i Draevicu. Up. M. Dini, ''O Nikoli Altomanoviu'' 2628. Up. i komentar uz str. 69.

GENEALOKO STABLO BALE, GOSPODARA ZETE 1 1 5

BALA

ura

Katalina, ena Karla Tobije Bala

Stracimir

Anelika, ena Ivania, sina kralja Vukaina

Gojko

Jovan

Bala Mara, ena Radia Sankova

GRB BALIA

Bala o kojem emo sada govoriti bee veoma siromaan zetski vlastelin i za ivota cara Stefana drao je samo jedno selo. Ali kad je umro car, a kako njegov sin Uro nije bio valjan vladar, poeo je s nekoliko svojih prijatelja i sa svojim sinovima Stracimirom, urem i Balom da zauzima Donju Zetu. Od Balinih sinova Stracimir je bio i po dobroti i po vernosti bolji od drugih. ura je bio mudar, veoma otrouman i vet u oruju. Bala je bio dobriina i vrstan konjanik, ali nije bio velike pameti. Njihov otac drao je najpre grad Skadar, koji su mu predali neki od njegovih branilaca, a zatim osvoji svu Zetu do 1 1 6

Kotora. Posle toga krenuo je sa svojim ljudima na osvajanje Gornje Zete, koju je drao ura Iliji i njegovi roaci. uraa ubie Balini sinovi, neke njegove roake zarobie, a ostali napustie zemlju. I tako su Balini sinovi zagospodarili i Gornjom Zetom. Isto tako pali su u njihove ruke Dukaini koji su imali mnogo poseda u Zeti. Neke su poubijali, a druge bacili u tamnicu. Pri osvajanju ovih i drugih pokrajina vie su se sluili lukavstvom i prevarama nego silom oruja.
KOMENTAR Imena Balinih sinova su tano navedena, dok se podatak o njegovom skromnom poloaju u vreme cara Duana ne moe kontrolisagi drugim izvorima. Fragmenti ''anala'' koje je itao Marin Barlecije priali su da je Bala bio od roda ''cara Nemanje'' i da je gospodario oblau Bojane u susedstvu Skadra. Tek su Balini sinovi ura, Stracimir i Bala zauzeli Skadar. KOMENTAR ura Iliji. bio je istaknuti vlastelin Duanovog vremena, sin Ilije, ''efalije Zete'' iz vremena kralja Milutina. Porodica je, dakle, kroz dve generacije uticajna, te je mogla doista biti suparnik Balia. ura se poslednji put spominje 1362, upravo u vreme kad se Balii uzdiu. Odvajanje Gornje i Donje Zete poinje neto docnije. Dukaini su arbanaka vlasteoska porodica, koja se uzdie upravo u ovom periodu. I Barlecijev izvor je znao o tome da su Balii ratovali protiv Dukaina.

S kraljem Vukainom su iveli u miru, jer je ura imao za enu njegovu ker Milicu, koju je posle smrti kralja Vukaina otpustio da bi uzeo Teodoru, pametnu i lepu enu, raniju suprugu arka Mrkia i sestru Dejanovih sinova Dragaa i Konstantina.
KOMENTAR Ve je ranije (uz str. 50) reeno da je u Zeti ivela jedna ki kralja Vukaina, ali ona se zvala Olivera. ura Bali se docnije zaista oenio Teodorom iz porodice Dejanovia, ranije enom vlastelina arka, ija je oblast u prvim godinama vlade cara Uroa bila oko ua Bojane. Jedino kod Orbina nalazimo da se prezivao Mrki ali poto mu se sin zvao Mrka arkovi, verovatno po dedi Mrki, nema razloga da se sumnja u Orbinov podatak.

Doe tada u one krajeve neki ovek vrlo niskog roda, po imenu Nikola Capina, koji je u svojoj mladosti bio sluga kod nekih Dubrovana. Govorilo se da je roen u Zeti od nekog siromanog oveka i da je tu neko vreme iveo. Ali kasnije, postavi vrlo prevejan i prepreden, poe se izdavati za imana, sina bugarskog cara Mihajla koji je zarobljen u bici i (kako rekosmo gore) bio ubijen od Raana, te da je, kad je umro njegov otac, ostao trogodinje dete sa svojom majkom. Na temelju nekih dokaza koje je navodio, neki su mu verovali, a neki se nisu dali uveriti.
KOMENTAR Istorija o Capini, samozvanom bugarskom careviu imanu, nije u nauci nikad uzeta ozbiljno iako je oigledno da je Orbin, kao, uostalom, i njegov savremenik Lukarevi, o Capini itao u nekim izvorima, kojima se nije ulo u trag. Orbin, dodue, u pasusima u kojima pria o Capini citira tri izvora (ipione Amirato, Marin Barlecije i Laonik Halkokondil), ali u njima nije naao Capinu. Kod Lukarevia pria o Capini, koji se tu zove Sapina, ima iste elemente, tako da je, bez sumnje, uzeta iz istog izvora. Taj izvor bi po Lukareviu bio Mikele Rio (Niccolo Sapina cittadino Raguseo, conosciuto nell'istoria di Michele Riccio), koji se javlja i u Orbinovom spisku autora. (V. komentar spiska 409.) Osim toga Lukarevi je imao drugu verziju o smrti Capine (prema kojoj ga je ubio njegov sekretar), koju je proitao kod ''Manojla''. Ma Emmanuello scrive sche il Sapina fu ucciso dal suo segretario... To e svakako biti Manojlo Grk, hroniar hercega Hrvoja, vie puta ekscerpiran od strane Lukarevia. Up. o njemu V. Maurani, ''Izvori dubrovakog historika Jakova Lukarevia'', Narodna starina (1924) 121153. Ovo je bilo vredno is'tai zbog toga to Orbin ne donosi ovu drugu verziju.

Poto je, dakle, sakupio neto ljudi, pree s njima u vojnikom odelu u Napuljsko Kraljevstvo, u kojem je tada vladao kralj Robert ili, kako neki vele, Ludvig, bivi vladar Taranta. Jer, kako pie Scipion Amirat, poto je Jovana I, kraljica Napulja, ubila svoga mua Andriju, ponovo se udala za pomenutog 1 1 7

Ludviga, tada vladara Taranta, prelepog mladia, sina pokojnog Filipa, Robertova brata.
KOMENTAR Ovde je Orbin prekinuo ekscerpt o Capini da bi u jednom umetku dao opte podatke o vladaru June Italije. Spis ipiona Amirata (vidi o njemu komentar uz spisak autora na str. 415) nije mi bio pristupaan, te ne mogu kontrolisati kako ga je Orbin iskoristio. Kralj Robert nije ista linost s Ludovikom, kako bi moglo proizai iz Orbinove formulacije; on je vladao od 1309. do 1343, a Ludovik je bio mu Robertove unuke Jovane (13431381), koja je 1345. dala ubiti svoga prvog mua kralja Andriju, brata ugarskog kralja Ludovika I. Ludovik Napuljski vladao je do 1362, te i Capinina karijera u junoitalijanskoj kraljevini mora padati u to vreme. Poto se izdavao za sina Mihaila imania i bio navodno trogodinje dete kad mu je ogac poginuo, 1330. god. mogao je zaista svoj put uspona proi pod Ludovikom Napuljskim.

Traei da ga zovu kraljem Bugarske, Capina je udesio svoje stvari s onim kraljem to je bolje mogao. Dobivi od kralja mnogo zadataka, a posebno da pohvata neke njegove odmetnike, tako je dobro obavio posao da je zadobio kraljevu naklonost, te mu je ovaj dao za enu jednu svoju nezakonitu sestru udovicu, majku Karla Tobije, albanskog velikaa kojega drugi zovu Karlo Tokija, Tofija i Topija. Ovaj se rodio (kako veli Marin Barlecije) u Beneventu.
KOMENTAR Ovde je u priu umeana arbanaka porodica Topija, iji prvi predstavnik Karlo Topija deluje od 1363. do 1388. Prema rodoslovnim podacima koje Orbin prenosi Karlo bi bio potomak Karla I Anujskog i daleki srodnik francuske kraljevske kue, jer mu je majka bila nezakonita ki Filipa Tarentskog. Na Barlecija se Orbin poziva samo za podatak da je Karlo Topija roen u Beneventu. Ekskurs o Topiji u Grkoj i njegovim tobonjim osvajanjima nema gotovo nikakve veze s ostalim izlaganjem. Halkokondil tu nije jemac za sve to se pria, kao to bi se moglo pomisliti.

Poto je napuljski kralj poslao Topiju u Grku, ovaj je najpre zauzeo za raun kralja ostrva arhipelaga, ali ih je docnije zadrao za sebe. Uhvatio je u lovu i Musakija, tj. Isaka, i ubio ga, kako pie Laonik. Zauzeo je takoe Akarnaniju, Artu, Etoliju i zemlju Ahela zajedno s Elidom, te sazidao grad Kroju. Ali da se vratimo na na predmet. Kad je Ludvig primetio veliku sposobnost Capine, poslao ga je na Siciliju, pa kako je tamo veoma dobro uspeo u svim dobivenim zadacima, kralj ga je za svoga ivota voleo i mnogo potovao, te ga drao na poloaju koji je odgovarao jednoj takvoj linosti. Ali kad je kralj Ludvig umro, Capina, svestan da ima mnogo neprijatelja u kraljevstvu, napusti ga s nekolicinom vojnika. Kad je doao u Skadar, tamonji graani su ga rado primili, jer im je obeavao da e ih uiniti gospodarima Zete i Albanije, koja je tada bila u rukama Balinih sinova. Poto su to Balii predosetili, doli su s mnogo naoruanog ljudstva pod Dra. Kad su otpoeli napad, Capina je iziao iz grada sa svojim vojnicima i prihvatio bitku. Mada se u toj bici dobro borio ak je jedan od njegovih ljudi zbacio s konja ura Balia, ne znajui da je to on ipak, videi veliko mnotvo neprijatelja (jer ih se dvadeset borilo protiv jednoga), bio je prisiljen da se povue pod grad. No oni unutra, videi kako se odvija stvar, zatvorie vrata, te ne pustie u grad ni Capinu ni ikoga drugoga. Zato su mnogi pali u ruke neprijatelju, a drugi bili poubijani. Capina se zbog toga razljutio i napustio Dra. Lutajui svuda po svetu u vojnikom odelu i traei sreu, na kraju se povue u Bugarsku. Poto se i tamo stalno izdavao za imana, sina cara Mihajla, poe uz pomo nekih Turaka i Bugara da zauzima zemlju i osvaja gradove Bugarskog Kraljevstva.
KOMENTAR Kao to je gore reeno, kralj Ludovik je umro 1362, pa bi dolazak Capine ''u Skadar'' trebalo staviti u tu ili sledeu godinu. U prii ima jedan teko shvatljiv momenat: Capina je doao u Skadar i graanima obeao ''da e ih uiniti gospodarima Zete i Albanije'', a Balii su doli ''pod Dra'' da se bore s njim. Capina je izaao iz grada, bio prisiljen da se vrati u njega, ali ga graani nisu primili. On se zbog toga naljutio i ''napustio Dra''. Oigledno je re uvek o istom gradu, a jedno od imena je pogreno. ini se da je Skadar dospeo ovamo omakom. U ouvanim mletakim i dubrovakim podacima nema traga o ovim dogaajima.

1 1 8

Kad je to video iman, Aleksandrov sin, koji je tada vladao u Bugarskoj, namisli da ga nekako makne s puta. Saznavi da se Capina zabavlja s nekom lepom Bugarkom po imenu Dunava, iziao je pred nju s velikim obeanjima i na kraju uspeo da ga ona otruje. Takav je bio kraj bednog Capine.
KOMENTAR Avanture Capine u Bugarskoj nisu promakle bugarskim istraivaima, ali oni nisu Orbinove i Lukarevieve vesti uzeli ozbiljno. A. Burmov, ''Istorija. na Bulgarija prez vremeto na imanovci'' (1323 1396 g.), svezka vtora, Godinik na Sofijskija universitet Istoriko-filologieski fakultet 43 (1946/47) 320, koji je paljivo pratio sudbinu lanova dinastije i vesti o boravku carice Ane u Dubrovniku, smatra da su vesti o Capini ''legendarnog karaktera'' i da ''ne zasluuju nikakvo poverenje''. K. Jireek je u svoje vreme ova kazivanja nazvao ''roman, o Pseudo-imanu kod Lukarevia'' (Istorija na Bulgarite, popravki i dobavki ot samija avtor, Sofija 1939, 215). Vredi ipak zapaziti da legendarni izvori nemaju tako pouzdanu hronologiju kakvu sreemo u istoriji o imanu Samozvancu. Uostalom, Lukarevi je nagovestio put po kome treba tragati za verzijom koju su on i Orbin itali. Tek kad budemo nju upoznali, moi emo da sudimo pouzdanije.

To je bilo 1373. godine, a u isto vreme umro je i Stracimir, stariji Balin sin, ostavljajui iza sebe jednog nejakog sina po imenu ura.
KOMENTAR O godini Capinine smrti ne moemo rei nita blie, a isto tako ni o smrti Stracimira Balia. On je svakako umro pre 30. novembra 1373, kad je ura Bali izdao povelju Dubrovanima u kojoj spominje brata Balu i ''sinovca mladog ura'', dok se ranije u poveljama javljao i Stracimir.

Posle ovoga doe u Apuliju jedan od kraljevske Navarske porodice, po imenu Alojzije, veoma iskusan vladar i dobar ratnik. Oenivi se vojvotkinjom kraljevske krvi, naumi lino da krene u pomenuti grad (Dra), a docnije da odatle zauzme ne samo oblast Zete i Albanije, za koju kazivae da pripada njegovoj eni, ve i Rako Kraljevstvo, ukoliko ga srea poslui. Posla, dakle, ispred sebe u Dra est stotina najhrabrijih vojnika koje je bio doveo sa sobom iz Gaskonje, ali, dok je jo bio u Apuliji, teko se razboli i umre. Vojnici koji su bili u Drau, ostavi bez voe, svakodnevno su ratovali s Karlom Topijom i s drugom albanskom gospodom, i niko se nije mogao meriti s njima, jer je njih stotinu vredelo vie nego hiljadu Arbanasa ili Zeana. Kad je to video ura Bali, dovede protiv njih pod Dra najbolje vojnike koji su se mogli nai u Zeti i Albaniji, verujui da e ih tako pobediti, ali mu to ne poe za rukom. U borbama, naime, koje je s njima vie puta vodio, nikad nije ostao pobednik. Kad je, dakle, ura postao svestan njihove snage i uvideo da bi mu oni, ako se s njima nekako ne nagodi, mogli dovesti u pitanje sve oblasti koje je imao u onim krajevima, nije se hteo vie s njima oruano boriti, ve odlui da pokua ne bi li ih novcem sklonio da odu iz Draa. Poto im je, dakle, u tu svrhu ponudio est hiljada fjorina, oni smesta prihvatie ponudu, pa, ukrcavi se na brodove, otplovie put Romanije, gde su zauzeli vie tvrava i pokrajina, koje su potom drali u svom posedu dugo vremena.
KOMENTAR Ovaj Alojzije je Ludovicus de Navara, mu Jovanke, herceice Draa, koji je zaista jo od 1365. teio da osvoji Albaniju. Sauvan je njegov ugovor sa Ingeramom od Kusija, voom ratnike druine, sklopljen u prolee 1372. s ciljem da se osvoji Albanija. U tom ugovoru su ura Bali i Karlo Topija spomenuti kao ''stari neprijatelji gospodina hercega'' i za njih je bila odreena otkupnina od 1 000 dukata za sluaj da padnu u ruke Ingeramovih ratnika. Up. Acta Albaniae II 286. Ve je Jireek, Istorija Srba I,2 317, isticao da ovi dokumentarni izvori potvruju Orbinovo prianje. Sline podatke donosi i aragonski hroniar XVI v. Jeronim Zurita, iji tekst mi je ostao nepristupaan. Po svoj prilici su on i Orbin crpli iz istog izvora. Prianje bi se odnosilo na dogaaje 1372. i 1373 (tada je umro Luj), to znai da Orbin nije potovao hronoloki red, jer kasnije govori o dogaajima ezdesetih godina.

1 1 9

Sada, poto je umro (kako je reeno) kralj Vukain, braa ura i Bala zauzee jedan deo njegove zemlje. Ne zadovoljivi se ni time, krenuli su u rat protiv Blaa Mataranga, gospodara Musaka, a kad ga nisu mogli oruano pobediti, sklopili su s njime mir i poeli se praviti kao da su mu prijatelji. Jednoga dana pozvali su ga, davi mu veru, u posetu i zasunjili ga zajedno s jednim nejakim sinom, te su ga tako drali u tamnici sve do smrti. Njegov sin je bio puten nakon Baline smrti, posle sedamnaest godina suanjstva.
KOMENTAR Balii su zaista uestvovali u komadanju Vukainovih zemalja, ali Blaa Mataranga, gospodara oblasti oko reke Vrego (kumba), su mogli zatvoriti jedino pre toga, jer se Bla u dokumentima spominje 1358 1367. Njegov sin Johannes se pojavljuje u izvorima tek 1386, zaista posle smrti Bale II. Ako je on proveo u suanjstvu 17 godina, morao je biti zarobljen 1369. Musakija je bila oblast izmeu reka Vojue i Semeni.

Poto je, dakle, na gore reeni nain bio uhvaen Matarango, Balii su osvojili gotovo itav onaj deo Albanije koji se prostirao do Valone, a uz to su u Romaniji zauzeli Kaninu i Beograd. Zauzeli bi i zemlju prema Drau koju je drao Karlo Topija da nisu imali obzira prema svojoj sestri Katalini, koja je bila Karlova ena. Mada s njim nisu ratovali, ipak meu njima nije vladala prava ljubav. Jer as su bili prijatelji, a as neprijatelji. I tako su iveli dok Karlo nije na veru uhvatio ura i zatoio ga. Dok je ura bio u zatoenitvu, poveli su pregovore o venom miru i kad je mir usledio, ura je bio osloboen, ali pod uslovom da ubudue uvek ivi u prijateljstvu s Karlom. Karlo je u tajnosti zatraio od Dubrovana da posreduju u zakljuenju pomenutog mira. U tu svrhu, dakle, bio je poslan iz Dubrovnika Matej Budai, koji ih je meusobno izmirio. I tako su docnije uvek, sve do smrti, iveli u prijateljstvu i esto se lino poseivali bez ikakvog podozrenja, verujui jedan drugome kao da ih je ista majka rodila.
KOMENTAR Istorija odnosa Balia i Topija ispriana od Orbina ima solidnu izvornu podlogu, ali je hronoloki pogreno ukljuena u izlaganje. ura Bali je bio zarobljen od Karla Topije u leto ili jesen 1364. a osloboen je svakako tokom 1365. ili prve polovine 1366. Orbin spominje misiju Mateja Budaia, ali se prevario u pogledu njene sadrine. Budai je sredinom 1366, po elji Karla Topije i dubrovake vlade, upoznao sadrinu ugovora koji je ve bio sklopljen. Kod Topije je posredovao i molio za osloboenje ure Balia oktobra 1364. Lovre Meneti.

Posle smrti kralja Vukaina njegov sin Marko drao je Kostur, Ohrid i Arg u Moreji. S Turcima je, pak, udeavao svoje odnose neprekidno ih astei i pridobijajui poklonima. Kako to nije mogao trpeti Balin sin Bala, poe s vojskom pod Kostur s namerom da mu ga oduzme. U to vreme bila je u gradu Markova ena Jelena, koja je bila ki Klapena, prvog velikaa u Grkoj. A kako se ona ponekad ljubakala s drugim ljudima, njen mu Marko ju je mrzeo. Stoga, poto je Bala doao s namerom da je prevari, poe s njom pregovarati kao da e je uzeti za enu, a otpustiti svoju prvu enu, ker beogradskog despota, ako mu preda grad. Ona je na to pristala i pustila ga u grad s itavom vojskom, tako da je zagospodario gradom. Kad je to saznao Marko, smesta je doao s mnogo Turaka i svojih podanika pod Kostur i opseo grad, poto ga nije mogao zauzeti na juri. Obaveten o tome, Balin brat ura sakupi to je vie mogao vojske, te krene put Kostura u pomo. bratu. Videi, dakle, Marko da se s ono malo ljudi to je imao sa sobom nee moi odupreti, skine opsadu i ode. Tako je bio osloboen Bala, koji je poveo sobom u Zetu novu enu. Ali poto nije mogao podnositi njen neastan ivot, najpre je baci u tamnicu, a zatim otpusti na veliku sramotu.
KOMENTAR Istorija odnosa Balia prema Marku Kraljeviu potpuno je nepoznata. Orbin je pojedinosti morao uzeti iz nekog srazmerno dobro obavetenog izvora. Jedan savremeni srpski zapis potvruje da je ''blagoestivi Marko'' imao za enu Jelenu ker Radoslava Hlapena, a isto tako i da taj brak nije sasvim uspeo. Marko je iveo neko vreme s Teodorom, kerju Grgurovom, pa je nju predao Hlapenu i ponovo uzeo Jelenu.

1 2 0

S druge strane, taan je podatak da je ena Bale II bila ''ki beogradskog despota''". Bila je to Komnina, naslednica despota Jovana, Duanovog uraka, koja mu je donela Valonu, Berat (Beograd) i Himaru. Nema, meutim, nikakve potvrde za kraj prie: rastavljanje Balino od Komnine i dovoenje Jelene Hlapenove u Zetu. K. Jireek, Istorija Srba I, 2 315, je mislio da Orbin prenosi mlae ''pesme i skaske'' o Marku. Vredi se zadrati i na teko shvatljivom podatku da je Marko drao ''Arg u Moreji''. Ne vidi se kako bi Marko mogao imati veze s uvenim antikim gradom. Pored ovog Arga ime Argos nosilo je vie gradova (nekoliko ih belei i Stefan Vizantijski, kojega nalazimo na Orbinovom spisku autora). I srednjovekovni Kostur, koji igra ulogu u Markovoj biografiji, zvao se u antako doba Argos. Moda je Orbin kod nekog humanistikog pisca naao ovo staro ime pa ga je pogreno identifikovao s Argom u Moreji, koji je njemu jedino bio poznat.

Pomenuti Balii graniili su se s gradom Kotorom i mnogo su eleli da zagospodare tim gradom. A kako im to nije polazilo za rukom, jer je grad bio utvren i dobro branjen, svakodnevno su harali po njegovom podruju i na sve mogue naine kinjili njegove graane koji bi im padali u ruke, ne bi li ih privoleli da im se potine i da im plaaju danak. Ali, i pored svega, to nikako ne uspee ostvariti. Jer su Kotorani, koji su uvek, i u najnepovoljnijim prilikama, pokazivali veliku odvanost, bili odluili da radije trpe sve muke nego da se potine njihovoj vlasti ili ih priznaju u bilo kojem pogledu za gospodare. Zato su gotovo uvek bili u neprekidnom ratu s njima, pa mada su se ponekad u neemu sporazumevali, malo kasnije bi ponovo krili sklopljene sporazume i postajali gori neprijatelji nego pre.
KOMENTAR Prianje o neprijateljstvu Balia i Kotora je sasvim neodreeno, bez ijednog konkretnog podatka, ali odgovara onome to znamo iz savremenih dokumentarnih izvora.

I tako, dakle, ivei u ovakvom neprekidnom meusobnom neprijateljstvu, desi se da je Nikoli Altomanoviu (kako je reeno) bila oduzeta sva zemlja koju je drao. Poto su u nju bile ukljuene tri pokrajine, tj. Trebinje, Konavli i Draevica, koje su bile na granicama Balia, te pokrajine su zauzeli oni i smatrali su da ih je mnogo otetio bosanski ban Tvrtko, koji je bio zauzeo druge Nikoline pokrajine. Jer, kako su ove pokrajine bile zavisne od Rakog Kraljevstva, govorahu da s vie prava pripadaju njima, koji su bili velikai onoga kraljevstva i roaci kraljeva koji su posedovali to kraljevstvo, negoli Tvrtku, koji nije imao s njima nikakve veze. Njima je Tvrtko odgovarao da njemu pripadaju i pomenute pokrajine i itavo kraljevstvo, jer je on potekao po enskoj lozi od rakih kraljeva. No kako se nisu mogli sloiti, dogovorie se da se sastanu s malom pratnjom na nekom sigurnom mestu ne bi li pronali neki nain da izglade nesuglasice i ne uu u rat. Izabrali su, dakle, grad Dubrovnik, da pred dubrovakom gospodom ree meusobne sporove.
KOMENTAR Ve ranije je ukazano da je podatak o zauzimanju Konavala, Trebinja i Draevice taan. O polemici izmeu Balia i Tvrtka ne znamo nita s druge strane, ali je upadljivo da je za Tvrtka nainjen prvi rodoslov, u kome je podvlaena njegova veza s Nemanjiima po enskoj liniji. Up. . Sp. Radojii, ''Doba postanka i razvoj starih srpskih rodoslova'', Istoriski glasnik 2 (1948) 2328. Orbinov izvor je itao i Marin Barlecije, kako svedoi odlomak iz opisa opsade Skadra. Balii su, po njemu, pobedili ''Stefano re della Misia di Sopra'' i progonili ga do Dubrovnika. Tu su ga opseli u gradu i, najzad, posredstvom Dubrovana sklopili s njim mir, po kome je granica bila na reci Neretvi.

ura Bali se ukrcao pod Ulcinjem u galiju koju je dobro naoruao i sakrio u njezinu utrobu mnogo ljudi, nameravajui da uhvati bana Tvrtka. Naime, on je znao da e se sastati na ostrvu Lokrumu, koje se nalazi pred gradom Dubrovnikom. Ali se ne ostvari ovaj njegov naum, jer dubrovaka gospoda, bilo da su o tome bila obavetena, bilo da su neto tako slutila, i sama su dobro naoruala jednu svoju galiju koja je dovela Tvrtka na to ostrvo. Tu su u manastiru, u prisustvu mnogih dubrovakih plemia, pregovarali o svojim poslovima. No budui da se nikako nisu mogli nagoditi zbog gore navedenih razloga, vratili su se i jedan i drugi kui. 1 2 1

KOMENTAR Ovim delovima Orbinovog prianja bavio se M. Dini u studiji ''O Nikoli Altomanoviu'', Beograd 1932, 3437. On je upozorio da o sastanku na Lokrumu govori i mlai hroniar Rasti (Chronica Ragusina Junii Restii... item Joannis Gundulae, ed. S. Nodilo, Zagrabiae 1893, 162163), koji je pisao na osnovu starije hronike Gundulia i arhivskog materijala.

Neto kasnije Trebinje, Konavli i Draevica odmetnue se od Balia i potinie banu Tvrtku. Videi Tvrtko da je izumrla kua Nemanjia u Rakoj te da njemu pripada to kraljevstvo, uze naslov i kralja Rake, o emu emo u ovoj knjizi posle opirnije raspravljati kad budemo govorili o bosanskim vladarima.
KOMENTAR U navedenoj studiji M. Dini je pokazao da jedan savremeni arhivski podatak potvruje Orbinovo prianje: Konavli su se odmetnuli od ure Balia i stavili pod vlast bana Tvrtka. To se desilo ''u januaru ili prvoj polovini februara 1377'', a u jesen te iste godine Tvrtko se krunisao za kralja. Oigledno su krunisanje i zauzimanje Trebinja, Konavala i Draevice u Orbinovom izvoru ispriani jedno za drugim, pa je tako epizoda iz bosanske istorije ula ovamo u glavu o Baliima.

Kad su Balii uli za ovo odmetnitvo, sakupivi vojsku od deset hiljada ljudi, prooe s Karlom Topijom preko Onogota i prodree sve do Nevesinja, unitavajui ognjem i maem svu Tvrtkovu zemlju, a zatim se vratie u Zetu nosei plen. Tri meseca posle toga, 13. januara 1379. godine, umre u Skadru ura Bali. Njegova smrt ozbiljno je doprinela propasti Zete, ije su granice u stara vremena bile na planinama Velikih Alpa.
KOMENTAR O ekspediciji u Tvrtkovu zemlju ne znamo niga s druge strane, osim indicije kod Barlecija spomenute uz prethodnu stranu. Smrt ura Balia je precizno datirana, ali opet s karakteristinom pogrekom od jedne godine. Dva savremena zapisa (Lj. Stojanovi, ''Stari srpski zapisi i natpisi I'', br. 150, VI, br. 10019, daju takoe 13. januar, ali se to odnosi na 1378. godinu. Pod Velikim Alpama se podrazumevaju planine koje se pruaju od Prokletija do Pinda.

Dakle, posle smrti Stracimira i ura doe na vlast njihov mlai brat Bala. On nije bio velike pameti, ali se svojim linim junatvom i iskustvom svoje brae odrao na vlasti neko vreme. Ponekad je boravio u Zeti, a ponekad u Romaniji, oko Beograda. Poto se Apulijsko Kraljevstvo nalo u tekim neprilikama dolaskom francuskog vojvode od Anua, i kad je taj vojvoda umro u Bariju, a kralj Karlo bio ubijen u Ugarskoj, pomenuti Bala zauze grad Dra i njegove tvrave.
KOMENTAR Anujski vojvoda, koje se ovde spominje, bio je Luj I, herceg od Anua, sin francuskog kralja ana II Dobrog, a ''kralj Karlo'' je Karlo II Draki, vladar junoitalijanske kraljevine i Ugarske u toku nekoliko meseci 13851386. Bala II je zaista uzeo Dra i nazivao se ''duka draki'', ali to je bilo samo kratko vreme u toku 1385. godine. Balino osvajanje Draa nije nikako moglo biti posledica smrti kralja Karla II, jer je ovaj ubijen posle Baline smrti, a jo manje posledica smrti anujskog hercega, jer je on iveo jo 1391. Beograd koji se ovde spominje je, naravno, Belgrado di Romania, tj. Berat u dananjoj Albaniji.

U to vreme doe velika turska vojska do Beograda u Romaniji i navali na Balinu zemlju, te pohara jedan njen deo. Kad je to doznao Bala, odmah krene iz Draa ne ekajui da sakupi mnogo ljudstva, pa sa hiljadu konjanika dade se u poteru za Turcima. Budui da su oni bili daleko brojniji od Zeana, Balu je njegova vlastela savetovala da izbegava bitku dok ne sakupi jau vojsku. No on, kako je bio veoma odvaan, nije hteo posluati dobar savet koji su mu davali ni voditi rauna o opasnosti kojoj se izlagao, nego je doneo odluku da udari na neprijatelja. Zametnuvi, dakle, bitku kod reke Vojue, u pokrajini zvanoj Grekot i na Popovom polju koje se nalazi u pomenutoj pokrajini, bi poraen od Turaka i 1 2 2

ubijen u borbi. U toj bici borio se veoma hrabro zajedno s nekim svojim ljudima i zamalo da nije izdrao napad neprijatelja, iji se broj peo na pet hiljada i od kojih su mnogi tu izginuli. I s Baline strane palo ih je mnogo, a neki su bili zarobljeni. Meu ostalim bio je ubijen njegov vojvoda ura Krvavi, vrstan ratnik, i Ivani, sin kralja Vukaina. Bali Turci odsekoe glavu i odnesoe je Karijatinu, Turinu koji je drao one krajeve Makedonije i Romanije u ime turskog sultana Murata. To je bilo 1383. godine.
KOMENTAR O propasti Bale II na Saurskom polju kod Berata, 18. septembra 1385, donosi Orbin jednu verziju koja sadri pojedinosti koje se teko mogu kontrolisati. Ranije je govorio kako je Ivani, sin kralja Vukaina, otiao u Zetu, a ovde belei njegov kraj. ura Krvavi nije poznat iz savremenih izvora, ''Karijatin'' je svakako tursko ime Hajredin, kako se zvao jedan vojskovoa Murata I. Godina bitke svakako nije tana. Umesto 1383. treba da stoji 1385. Mesto bitke nije sasvim tano zabeleeno. Kod Marina Barlecija, koji se sluio istim izvorom kojim i Orbin, itamo da je bitka bila in una certa pianura, che chiamata da i paesani Saura, vicina al fiume Aou, apresso Alba Greca, terra del'Epiro. (Citirano po italijanskom prevodu objavljenom u XVII veku.) ''Grekot'' je mogao nastati usled nesporazuma, ali za Popovo polje nemam nikakvog objanjenja. I kod Barlecija itamo da je Bala poao na Turke ne saekavi svu vojsku i da nije posluao savete jer je bio veoma hrabar. Turski zapovednik je kod Barlecija Jewrenesio, a njegova vojska je imala 40 000 ljudi. Zbog ove vane razlike verujem da Orbin nije crpao podatke neposredno iz Barlecija, nego iz starijeg izvora koji je bio poznat i Varleciju.

Balu o kome je re i njegova brata Stracimira Dubrovani, zbog mnogih dobroinstava koja su od njih primili, uvrstie meu vlastelu svoje republike, a iz Dubrovnika je bio poslan poklisar Marin Crijevi da im to saopti i estita. Balina ena po imenu Kanina, koja se nalazila u Beogradu, nagodila se posle smrti svoga mua s Turcima, koje je neprekidno darovala.
KOMENTAR Podatak o dodeljivanju dubrovakog graanstva Baliima nije taan. Neprirodna je ve kombinacija po kojoj su najstariji i najmlai brat, bez najaktivnijeg i najsposobnijeg meu njima, ura, bili privilegisani od Dubrovana, a onda je netano da je Baliima dodeljeno dubrovako plemstvo. Orbin ili njegov izvor su, pod uticajem docnije dubrovake prakse, zamiljali da su Balii postali cives de consilio, iako su oni samo primljeni za graane. Up. J. Mijukovi, ''Dodeljivalje dubrovakog graanstva u srednjem veku'', Glas SAN 246 (1961) 104. Dalje, nije taan ni podatak da je Marin Crijevi iao u poslanstvo Baliima u vreme kad su primljeni za graane (1361). U Dubrovakom arhivu su ostali sauvani podaci iz kojih se vidi da je poslanik tada bio Klime Dri. Jedan Marin Crijevi se isticao u politikim poslovima tek devedesetih godina XIV veka. U ovom pasusu je Orbin nainio jo jednu omaku: umesto imena Baline ene Komnine doneo je ime valonske tvrave Kanine.

Balina smrt bila je razlog to je tada bio puten Stracimirov sin ura, koji je bio zatvoren u drakoj tvravi zbog neke svoje nepokornosti koju je bio ispoljio u Zeti, a i zbog toga to su se bojali da bi mogao zauzeti dravu Zete, jer je bio veoma pametan mladi i mnogo nastran. Otiavi ura u Zetu, bio je primljen za gospodara, mada mu se neki iz Gornje Zete i od Crnojevia nisu pokorili, pravei se da priznaju za svoga gospodara bosanskog bana Tvrtka. ura tada nije hteo voditi o tome mnogo rauna. Ali predosetivi da mu Nikola i Andrija Saket, zetska vlastela i vrlo pametni i otroumni ljudi, ele oduzeti dravu, saopti stvar Dukainima, te ih po njihovom savetu uhvati i naredi da im se iskopaju oi. Neto kasnije doe do nesuglasica i sa Dukainima. Kako ih se mnogo bojao, uzeo je za enu ker rakog kneza Lazara po imenu Despina, koja je ranije bila ena moldavskog kneza imana, pa je tako postao moniji. No uprkos tome nije se usuivao da se odupre Turcima. Jer kad ih je dolo pet hiljada, pregazili su itavu Albaniju i Musake sve do Draa; proli su i preko Zete i preko podruja Budve, Bara i Skadra, a neki od njih stigoe sve do Ostroga, blizu Onogota u Gornjoj Zeti. Tu su zarobili veliko mnotvo Arbanasa i Slovena jednog i drugog pola i odveli ih u ropstvo, a one koje nisu mogli voditi sobom okrutno su 1 2 3

poubijali, jer nije bilo nikoga koji bi se usudio da im se odupre. ak i sam ura, da bi izbegao njihov bes, videvi da se ne moe s njima meriti, snabdeo je svoje gradove posadama i drugim potrebnim stvarima, te je pobegao u Ulcinj. Odatle estim poslanstvima i mnogim darovima ublai Turke i zakljui s njima mir. To bee 1386. godine.
KOMENTAR Ovde Orbin nije bio tano informisan: ura Stracimirovi je bio slobodan i otetio je neke dubrovake trgovce jo poetkom 1381. S njim Dubrovani saobraaju i januara 1385, dakle, jo za ivota Bale II. On je mogao biti neko vreme zatvoren od strica, ali svakako nije morao saekati strievu smrt da bi se oslobodio. U savremenim dokumentima se Crnojevii zaista javljaju kao protivnici ura Stracimirovia, ali tek posle nekoliko godina. KOMENTAR Nikola Sakat (Zachat) bio je gospodar Budve u vreme Bale II. Ne znamo da li je bio oslepljen. Javlja se i kasnije pod mletakom vlau. Andrija Sakat se javlja u jednom dokumentu iz 1383. Bio je svakako vlastelin, jer vidimo da je zaplenio neku robu dubrovakim trgovcima zbog tue s Balinim ljudima u Svetom Sru. Up. Acta Albaniae II, 384. Ime su nosili po mestu Sakat, iz koga su poticali, a bili su, izgleda, u srodstvu s porodicom Zakarija. Dukaini su arbanaka vlasteoska porodica, koja se upravo uzdie posle smrti Bale II. Up. I. Boi, ''O Dukainima'', Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu VIII1 (1964), 385-427. U prianju o braku ura Stracimirovia s kerju kneza Lazara ima neke zbrke. ureva ena se zvala Jelena, a Despinom su zvali njenu sestru Oliveru, koja je nekoliko godina bila ena sultana Bajazita. Treba dalje primetiti da iman nije bio ''moldavski knez'' ve bugarski car, za njega je bila udata jedna druga Lazareva ki. KOMENTAR O turskom napadu koji Orbin ovde opisuje ostalo je neto traga u dubrovakim spomenicima. Iz njih se vidi da je oktobra 1386. u dubrovakom zaleu vladala panika, ljudi su beali na dubrovaku teritoriju ''terrore Teucrorum partes discurentium'' (M. Dini, ''Odluke Vea Dubrovake Republike II'', Beograd 1964, 298). Napadnute su bile zemlje kralja Tvrtka, a samo nekoliko dana ranije Dubrovani su zakljuili da ''u oblast reka'' (tj. ravnice severne Albanije) upute barke za nabavku ita, to svakako ne bi inili da su i te oblasti pustoene od Turaka. Iz toga se moe zakljuiti da je Orbin imao pred sobom podatke o turskom napadu na istone delove bosanske drave i da ih je nespretno povezao s urem Stracimiroviem, Sauvani su pouzdani podaci da je ura 1388. bio u dobrim odnosima s Turcima. Up. S. irkovi, ''Istorija srednjovekovne bosanske drave'', Beograd 1964, 158. Musaki koji se ovde spominju su arbanaka vlasteoska porodica po kojoj je dobila ime oblast severno od Valone. Onogot je dananji Niki

Ne dugo posle toga, i ura se preseli s ovog sveta. Nakon njegove smrti vladao je u Zeti njegov sin Bala, poto su Gojko i Ivani umrli jo za oeva ivota. Pomenuti Bala posle nepunu godinu dana zauze Skadar, ali bez tvrave, a osvoji i itavo podruje Zete, sem reene tvrave, koja je ostala Mleanima. Njima je njegov otac bio dao pomenuti grad Skadar i jedan deo svoje zemlje, jer sam nije vie mogao odolevati napadima Turaka, s kojima su Mleani esto ratovali, ali su ipak uvek ostajali pobednici. Kad je, dakle, Bala na ovaj nain zauzeo Zetu, mletaka vlada posla nekoliko galija pod zapovednitvom Marina Karavela. Delom novcem, a delom irokim obeanjima, on udesi stvari Mleana tako da je Bala sa svojom majkom imao jedva jedan dan vremena da pobegne iz Zete. I tako su Mleani zagospodarili itavom Junom Zetom sa svim njenim gradovima.
KOMENTAR Ovde Orbin nije bio dobro obaveten, jer znamo da je ura Stracimirovi umro tek aprila 1403, dakle, dugo posle 1386. Gojko i Ivani bi bili urevi stariji sinovi, ali o njima nema traga u ouvanim izvorima. KOMENTAR Ovi podaci su svakako preuzeti iz jedne od mletakih hronika koje je Orbin koristio. U nekoj vrsti osvrta

1 2 4

ispriani su dogaaji iz dueg perioda: ustupanje Skadra Veneciji 1396, preotimanje Skadra 1405, akcija zapovednika jadranske flote Marina Karavela, takoe 1405. U hronici Zorzi Dolfina se pria o bekstvu Jelene i Bale iz Zete.

Docnije, 1413. godine, Bala je povratio najvei deo Zete koji su drali Mleani. To im se sve desilo zbog neopreznosti jednog njihovog kapetana kojega su drali u Skadru, nekog Benedeta Kontarinija, drskog oveka, koji je bio naredio da se pobiju neki neduni Zeani. Mletaka se vlada ipak nagodila s Balom i vratila mu itavo ono podruje koje je pre drao njegov otac. Ali ponovo 1419. godine u mesecu martu, podstaknut od jednog svog roaka, Stefana Maramontea iz Apulije, koji je docnije postao gospodar Crne Gore i od kojega su proistekli Crnojevii, Bala doe s vojskom pod Skadar. Ali ne uini nita sem to je opljakao neke dubrovake trgovce koji su dolazili iz Rake. To nije proputao ni docnije kad god bi se namerio na nekog Dubrovanina. Mleani su ga bili tako oslabili i oruano i njega lino, da je 1421. godine zakljuio s njima primirje.
KOMENTAR Vesti e biti svakako istoga porekla kao i one prethodne. Godine 1413. zaista je sklopljen mir izmeu Venecije i Bale posle viegodinjih natezanja, pregovaranja i neprijatelaskih akcija. Benedeto Kontareno bio je zaista knez i kapetan Skadra. Kako me je upozorio prof. I. Boi, spominje se u dokumentima 1409. i 1410. kada je sredinom godine smenjen. Upadljiva je preciznost Orbinovog izvora u nekim pojedinostima: Bala je zaista u martu 1419. poeo rat protiv Venecije, a tada se prvi put uz njega javlja i Stefan Maramonte, koji je doista doao iz Apulije, ali nije bio ni u kakvoj vezi s Crnojeviima. On je verovatno bio sin Konstantina Balia i Jelene Topije, odrastao u Apuliji kod majinih roaka iz porodice Maramonte. Up. M. uflaj, ''Povjest severnih Arbanasa'', Arhiv za arbanaku starinu, jezik i etnologiju II2 (1924) 204. Bala je zaista jo pre smrti sklopio s Venecijancima primirje.

Iz Zete je otiao u Raku svome ujaku despotu, ostavivi umesto sebe reenog Stefana Maramontea. No budui je krenuo iz Zete s groznicom, im je stigao u Raku preselio se u venost, meseca aprila pomenute godine. Kad je Maramonte uo za njegovu smrt, smesta je preao u Apuliju. Tom prilikom Mleani odmah zauzee itavu Zetu, ali kratko vreme ostade u njihovim rukama. Naime, despot Stefan, sin kneza Lazara, iste godine kad je umro Bala uao je s mnogo vojske u Zetu, pa ju je odmah zauzeo sa svim onim to joj je pripadalo. Pod vlau Mleana su ostali samo gradovi Skadar, bez okolnog podruja, i Ulcinj s Budvom. No na kraju je zakljuio primirje s Mleanima. Kad je primirje docnije, krajem 1422. godine, isteklo, ponovo otpoee ratovati. Zbog toga je despot Stefan poslao u Zetu, pod zapovednitvom vojvode Masaraka, svoju vojsku, koja je bila ve dovela u krajnu opasnost odbranu Skadra. Meutim, Mleani su otklonili ove tekoe zahvaljujui novcu kojim su potkupili neke iz Zete i Rake, te je pomenuta vojska despota Stefana u mesecu decembru bila razbijena. Ta vojska se namerno razbeala kuama poto se vei deo Patrovia i Pamaliota odmetnuo.
KOMENTAR Datum Baline smrti je taan. Srpski letopisi daju 28. april 1421. godine. KOMENTAR I ovaj pasus je svakako preuzet iz neke mletake hronike. Podaci su tani. Mazarak je vojvoda despota Stefana, poznat iz savremenih arhivskih dokumenata.

Sledee, pak, godine u mesecu maju poao je u Zetu ura sa svojom vojskom i s vojskom svoga ujaka despota, te se zaustavio izmeu Skadra i Sv. Sra. Mleani su sa nekoliko svojih galija iskrcali u Zetu vojsku koja se, napravivi neka uporita i zaklone, utaborila u Sv. Sru i tu ostala neko vreme bez naroitog uspeha. Kad je to video mletaki senat, odlui da zakljui mir s despotom i despotovim sestriem urem, i pored toga to su Patrovii, koji su bili na mletakoj strani, nastojali da do njega ne doe. Docnije, 1425. godine, despot se odree itave Zete koja je bila pod njegovom vlau u korist sestria ura. ura je uputio poklisara mletakoj vladi, te je ona sledee godine preko svojih poklisara 1 2 5

zakljuila s njime mir uz obavezu da e mu godinje davati hiljadu dukata za grad Skadar. Iste godine u mesecu avgustu ura je sa svojom enom i decom krenuo iz Rake i doao u Zetu, u koju je bio doao i Stefan Maramonte, pozvan od nekih iz Zete da bi u njoj preuzeo vlast. Doplovivi iz Apulije jednim dubrovakim brodom, iskrcao se pod Patroviima. Prilikom ovoga njegova dolaska, neki od njegovih pristalica, naroito Raani, uinie kod ura ravu uslugu Dubrovanima, tako da se on bio razjario na njih. No Dubrovani su ga neprestano smirivali i obasipali ljubaznou i uslugama, jer je on i zasluivao da ga lepo gledaju i potuju. Naime, i on i njegov otac uvek su bili prijatelji grada Dubrovnika i uvek su lepo postupali s dubrovakim trgovcima. I vie puta su Dubrovani eleli da ura doe u Dubrovnik, a to je eleo i sam ura. Poto je, dakle, u to vreme ura bio gospodar Zete, a sem toga savladar u Rakoj i despotov naslednik, Dubrovani mu poslae poklisare Marina imunova Rastia i Marina Jakobova Gundulia. ura ih je rado primio i dao im srdanu audijenciju. I mada je pre bio uznemiren dolaskom reenog Stefana Maramontea, kao i izvetajem nekih Raana i drugih neprijatelja Dubrovana koji su optuivali Dubrovane da su na jednoj svojoj galiji dovezli iz Apulije Maramontea, ipak mu je bio mio dolazak reenih poklisara. On se tada sam ponudio da sa svojom enom i decom poseti Dubrovnik, i pored toga to su mu ljudi malo naklonjeni Dubrovanima nabrajali mnoge opasnosti kojima se (ako poe u Dubrovnik) izvrgavao ili mogao izvri. Dubrovaka vlada odmah mu je poslala galiju s jednom fustom i nekoliko laa pod zapovednitvom Dora Palmotia u pratnji mnogih drugih plemia odreenih da se nau uru na raspolaganju. Jo pre dolaska dubrovake galije ura je podelio salvum conductum Stefanu Maramonteu. Kad je doplovila galija, ura se ukrcao na nju sa enom, decom i svim lanovima porodice. Kad je, dakle, stigao u Dubrovnik, primie ga s velikim poastima, kako njega tako i njegovu enu, koju su saekale mnoge vladike i pratile je za sve vreme dok je bila u Dubrovniku. ura je posetio glavne crkve toga grada i bio darivan mnogim bogatim darovima i od drave i od pojedinaca. Za sve vreme njegovog boravka tu, prireivane su velike sveanosti. Zatim su ga Dubrovani prevezli natrag u Zetu, pa kad se iskrcao nad Ulcinjem kod Ogirana, kraljevski je darovao sve koji su ga bili dopratili iz Dubrovnika. Iz Zete se vratio u Raku, u koju je poveo sa sobom neke iz Drivasta, tj. biskupa i neke druge koji su se drznuli da se pobune protiv njega.
KOMENTAR ura Brankovi je zaista bio na ratitu u Zeti 1423. Te godine je zakljuen mir izmeu despota i Venecije. KOMENTAR Iz drugih izvora nije poznato da se despot Stefan odrekao Zete u korist ura Brankovia, ali se vidi da je ura zaista iveo poslednjih godina Stefanove vlade u Zeti. Tu ga je zatekla i vest o smrti Stefana Lazarevia. Maramonte se zaista ponovo pojavljuje 1426, ali nemamo potvrde da su ga Dubrovani dovezli svojim brodom. Tano je da su Venecijanci i ura Brankovi 1426. potvrdili i dopunili raniji mirovni ugovor. KOMENTAR Opirno izlaganje o prvoj poseti ura Brankovia Dubrovniku pokazuje dobru obavetenost i tano poznavanje detalja. U starijim dubrovakim analima je ova ureva poseta prola neopaeno. ak i kasniji Rasti, koji je obilno koristio Arhiv Republike ne govori o doeku ura. S druge strane na tekstu se primeuje da zbivanja posmatra iz despotove blizine. Ugao iz koga je gledao, ako se tako sme rei, nije u Dubrovniku nego u despotovoj pratnji. Tana su imena dubrovakih poslanika upuenih uru s pozivom, i ime zapovednika dubrovakih brodova. Mesto gde su iskrcali ura i pratnju sopra Dolcigno apresso Oghiran, bie svakako dananji eran, rt juno od Ulcinja.

Konano 1442. godine vojvoda Stefan oduzeo je Mleanima Zetu s Barom, ali nije ostala pod njegovom vlau Due od godine dana, jer su je ponovo zauzeli Mleani. Oni su bili glavni razlog propasti kue Balia. Kad se ta kua sasvim ugasila, grad Kotor se oslobodio velikih ugnjetavanja koja je neprekidno trpeo od pomenutih Balia. Mada su im Kotorani vie puta delili mnoge i bogate darove, ipak 1 2 6

nikad nisu uspeli delovati na njih da konano odustanu od napada na njihov grad. Poto je to veoma stari grad i kako smo ga mnogo puta pomenuli, hteo sam da ovde ukratko iznesem njegovo poreklo i razvoj.
KOMENTAR Ove rei nemaju gotovo nikakvu vezu sa ostalim tekstom. U poglavlju o Kosaama nema ovog podatka, koji je, po svoj prilici, preuzet, kao i neki raniji, iz neke mletake hronike. Izumiranje Balia spomenuto ovde u vezi s Venecijancima posluilo je kao dosta nespretni prelaz na izlaganje istorije Kotora na sledeih nekoliko strana. Stefan Vuki je zaista osvojio Bar, ali ne 1442. nego 1443. godine.

Dakle, prvi grad Kotor, zvan Askrivij, ije se ruevine i sada vide ne mnogo daleko od ovoga drugoga koji je nastao iz tih ruevina, bio je smeten u dnu Risanskog zaliva, sada zvanog Kotorski. Prema Pliniju, to je bio vrlo stari rimski grad koji su (kako pie Baltazar Splianin) Rimljani zvali Askrivij, a ondanji seljaci Gudrovo. Mario Nigro u VI knj. Georg. drei se Plinija, naziva ga Degurto. Verujem da ovo ime potie od jedne oblinje reke koja se jo i danas zove Gurdi.
KOMENTAR Orbin citira u prianju o poecima Kotora autore na koje se oslanjao. Jedan bi bio Baltazar Splianin, ije delo nije sauvano (up. komengar uz izvore), a drugi Mario Nigro. Iz njegove stilizacije izlazi da je Plinija koristio samo posredno.

O postanku ovog grada nema nieg pouzdanog, mada izvesni kau da ga je osnovao neki narod sa Sicilije zvan Askri, ili (kako drugi vele) neki narod koji je pobegao iz Azije pred navalom Grka prilikom pustoenja Troje i koji se, posle mnogo pustolovina po moru, tu smestio. Ovaj grad je u vreme Mihajla, sina carigradskog cara Teodora, 860. godine bio zauzet i velikim delom spaljen od Agarena iz Kartage. Ovi su, izabravi za zapovednike Sodana, Saba i Kalfuza, ljude najvinije meu svima ratnoj vetini, uli u Jadransko more s flotom od trideset i est velikih laa i tu zauzeli neke gradove, a meu ostalim (kako pie Georgije Kedren u Epitomi njegovih istorija) Budvu, Rose, tj. tvravu na ulazu u Kotorski zaliv, koju su sravnili sa zemljom, i Askrivij, koji su opljakali, te krenuli put Dubrovnika.
KOMENTAR Nisam uspeo da uem u trag ovoj verziji o narodu Askri na Siciliji.

U to vreme neki od prvaka Askrivija, koji nisu bili prisutni pri ruenju svog grada, povukli su se vie prema zapadu i podigli jednu tvravu na nekom strmom, po prirodi vrlo utvrenom poloaju, da bi se tu sklonili od besa varvara, poto Askrivij nije bio dobro utvren. Tokom vremena nastanile su se tu i druge porodice. Nije prolo dugo vremena kad su oni iz Askrivija doznali da je neka jaka vojska ula u Bosansko Kraljevstvo nanosei mu velike tete, kao i da se sputa dole u primorska mesta. Poto ih je obuzeo strah, oni koji su mogli stati unutar nove tvrave sklonili su se tamo, a drugi (kako kae Baltazar Splianin) ukrcali su se na svoje lae i udaljili malo od kopna, ekajui to e biti s pomenutom vojskom. Ta vojska naavi Askrivij naputen i bez ikakve strae, spalila ga je. Kad su to videli graani Askrivija, napustie ga i svi sem malog broja saglasno odluie da podignu drugi, novi i vri grad. Poto im se uinilo da je onaj poloaj gde su njihovi sugraani bili sazidali novu tvravu vrlo pogodan za podizanje grada, zauzee prostor od mora sve do pomenute tvrave, obuhvativi tako deo podnoja brda Klovko, sada zvanog Loven.
KOMENTAR To je dobro poznata pria iz dela Konstantina VII Porfirogenita (913959). Po spominjanju cara Mihajla moe se zakljuiti da je ovo verzija iz spisa De thematibus, mada se ini da je Orbinu pristupanija ona iz Vita Basilii. Iako ima Konstantina Porfirogenita u svome spisku autora, Orbin ovde citira Georgija Kedrina (v, komentar o izvorima), koji je u svoju Hroniku uneo i Konstantinov tekst. Rose je mesto na ulazu u Boku Kotorsku tano preko puta Herceg-Novog.

1 2 7

KOMENTAR Pria preuzeta iz Baltazara Splianina, neosporno kasnog pisca, s tekim anahronizmima: u vezi sa zbivanjima IX veka spominje se ''Bosansko kraljevstvo''.

Sluaj je hteo da su u to vreme Ugri esto upadali u Bosansko Kraljevstvo i da su vie puta poharali teritoriju bosanskog grada Kotora, koji Gerard Rudniger u II knj. svoje Geografije naziva Vesekatro, a nalazi se blizu Banje Luke. Plemii ovoga grada po imenu Nedor, Miroslav i Vuksan, kao i jo neki drugi, uvi da se zida ovaj novi grad, krenue sa svom svojom imovinom koja je predstavljala veliku vrednost u zlatu i srebru poto je Bosansko Kraljevstvo bogato ovim rudama i dooe u Risan (kako pie Mihajlo Solinjanin u opisu Dalmacije), razglasivi da su doli da tu podignu tvravu u kojoj e moi sigurno boraviti. Kad su to doznali graani Askrivija, pozvae ih i zamolie da onaj troak koji su nameravali uiniti radije uloe u izgradnju ve zapoetog njihovog grada, te da zdrueni ive kao pravi prijatelji i graani. Bosanci, koji su to inae eleli, ne prihvatie odmah ovaj predlog ve posle nekoliko dana odgovorie da su spremni udovoljiti njihovom traenju, ali pod uslovom da se novi grad nazove imenom njihove otadbine, Kotor. Ovo nisu prihvatili Askrivljani, ali se docnije (kae Solinjanin), po nagovoru svog biskupa, sloie da bace reb, te da tako odlue kojim imenom da se grad nazove. I reb ispade u prilog Kotorana Bosanaca. Tako se od onog vremena zove Kotor, napustivi staro ime Askrivij i Gurdovo. I tako, pomou imovine pomenutih Bosanaca, oni utvrdie debelim zidinama ovaj novi grad koji sa istoka zapljuskuje reka Gurdi, s juga more, a sa zapada reka Parilo.
KOMENTAR Ovaj deo najstarije kotorske istorije nije nita bolji, iako ga je Orbin preuzeo od jednog drutog pisca, takoe izgubljenog, Mihaila Solinjanina. Gerard Ridinger je citiran samo zbog oblika Vesekastro. Njegovo delo mi je ostalo nepristupano. Cela pria je konstrukcija stvorena zato da objasni ime Kotora pomou bosanskog Kotora. Parilo reka kraj Kotora je svakako kurda na suprotnoj strani od Gurdia.

Samuilo Bugarin opustoio je oko 999. godine itavu Dalmaciju. Meu ostalim zlodelima koja je izvrio, spalio je (kako kae Diokleanin) Kotor, tj., stari Askrivij, koji je tada bio nastanjen nekim zemljoradnicima, te ga potpuno razorio zajedno s Risnom, prastarim gradom u koji se bila sklonila dalmatinska kraljica Teuta beei pred Rimljanima 315. godine pre Hrista. Oni koji su se spasli iz njegovih ruevina doli su da se nastane u novom gradu Kotoru koji je ruenjem Risna mnogo porastao.
KOMENTAR Podatak o Samuilu Orbin je uzeo iz Dukljanina (ed. ii, str. 333) ali mu je dodao i Risan sa priom o Teuti, koju je poznavao iz Polibija, svakako posredno. Iznenauje datum Samuilovog rata u Dalmaciji, koji nije mogao nai kod Dukljanina, neobino precizan i blizak datovanju u dananjoj nauci.

Iako su se Kotorani u poetku trudili da ive nezavisni i slobodni, ipak su ih neprekidne najezde rakih kraljeva prisilile da ostanu u pokornosti prema njima sve do 1178. godine. Videi Kotorani u to vreme da su ih Raani gotovo sasvim potinili svojoj vlasti, nagodie se s Grkim Carstvom, koje ih je docnije snano branilo. Tako kad je oko 1179. godine doao blizu Budve Simeun Nemanja, kralj Rake, kojega grki istoriari nazivaju Stefan, i pokuavao na sve naine da se domogne grada Kotora, carigradski car Manojlo Komnen smesta je poslao (kako pie Nikita Honijat u V knj.) s velikom vojskom Teodora Padijata da obuzda Nemanjinu smelost. Kad je Nemanja saznao da dolaze Grci, odmah je napustio poduhvat i zatraio izvinjenje od grkog cara. Poto je njihovo carstvo bio zauzeo flandrijski knez Balduin oko 1215. godine, raki kralj Stefan, i sin Simeuna Nemanje, eljan iznad svega da potini svojoj vlasti grad Kotor jer lei na morskoj obali, pozva Kotorane da se priklone Raanima obavezujui se da e potovati njihovu slobodu i braniti ih od svih neprijatelja. Ova irokogrudost Raana navela je Kotorane da pristanu uz njih. I tako su ostali sve do 1360. godine, sve do vremena Uroa, poslednjeg kralja i cara iz kue Nemanjia, i sina cara Stefana, kojega se jo i danas Kotorani seaju i nazivaju na svom jeziku CAR STJEPAN. 1 2 8

KOMENTAR Podaci o odnosima Kotora prema Srbiji za vreme Nemanje i naslednika nisu ni u kakvom skladu s onima u poglavlju o Nemanji (up. str. 1620 ove knjige). Odlomak iz Istorije Nikite Honijata, koji Orbin ovde reprodukuje, odnosi se na sam poetak Nemanjine vlade i nema nikakve veze s Kotorom ili Budvom. Nije jasno otkuda Orbinu one precizno navedene godine. KOMENTAR Vrlo je teko rei bilo ta o poreklu ovog pasusa. Moda ga je sastavio sam Orbin na osnovu pojedinanih podataka uzetih s raznih strana. Vidi se da je Orbin neto znao o padu Vizantije, ali ga je vezivao za 1215. i Baldvina Flandrijskog. Kotor se nije potinio Nemanjiima tek za vreme Stefana Prvovenanog, nego jo za vreme Nemanje, svakako pre 1186. Isto tako nije taan ni podatak da je nemanjika vlast nad Kotorom trajala do 1360. Duanovo ime je citirano u italijanskom tekstu lo chiamano nella propria lingua ZAR STIEPAN.

Poto je kralj Uro (kako rekosmo) zbog svoje ludosti izgubio carstvo, te ono bilo podeljeno izmeu etiri velikaa, grad Kotor je stupio u savez s Ugrima. A poto su Ugri za vreme svog kralja Ludovika Martela bili u ratu s Mleanima zbog Dalmacije (kako izvetavaju Biondo u H knj. dek. 2 i Sabeliko u IX knj. ene. 9), Vetor Pizano, general mletake flote, opljakao ga je i spalio. To je bilo 1368. godine. No Pjetro ustiniano, takoe mletaki pisac, ne kae da ga je spalio ni sasvim orobio, jer u I knjizi Mletake istorije ovako kae: ''Poavi Vetor Pizano sa dvadeset i est galija pod grad Kotor, tada pod vlau ugarskog kralja Ludovika, koji je drao u njemu jaku posadu, stao je ispitivati raspoloenje njegovih stanovnika, ali mu oni odgovorie ponosno uz psovke i pretnje. Rasrdivi se zbog toga, iskrca vojsku i izvri nekoliko estokih napada. Na kraju ga zauze i delom porobi. Posle toga se predala i tvrava, te je njena posada i mnotvo ljudi iz grada polo u Kalabriju'' To isto pie ulio Faroldo u mletakim analima. Tada su Dubrovani, na molbu ugarskog kralja Ludovika, pod ijom zatitom je bio i njihov grad, poslali potajno Petra Gizdu Malobraanina, roenog Kotoranina, da nagovori Kotorane na ponovnu vernost prema ugarskoj kruni, obeavajui svakom Kotoraninu koji bi hteo da se nastani u Dubrovniku punu slobodu i povlastice, te da e biti u svemu izjednaen s ostalim dubrovakim graanima. Na to su Kotorani odgovorili da bi to vrlo rado uinili da ne moraju voditi rauna o Mleanima i da ih se ne boje. im bi ih neko toga oslobodio, oni bi se potrudili da udovolje kralju Ludoviku.
KOMENTAR U ovim ne mnogo sadrajnim reima citiraju se dva istoriara XVI veka, Flavio Bjondo i Marko Antonio Sabeliko (o njima up. komentar uz spisak autora). Obojica su potegnuta za jednu sasvim optu informaciju o ratu Venecije i Ugarske. KOMENTAR Zauzimanje Kotora je doslovno preuzeto iz Pjetra ustinijana, kao to sam Orbin kae. Inae, on je o ovom dogaaju itao i neki drugi tekst, koji svakako nije bio mletakog porekla, jer je govorio da su Venecijanci spalili i opljakali Kotor. U Analima Nikole Ranjine (ed. Nodilo str. 236237) je mletako postupanje sa Kotorom prikazano u ravoj svetlosti, ali sa drugim pojedinostima. Godina je pogrena, verovatno zbog tamparske omake: umesto 1368. treba da stoji 1378. Povodom ustinijanovog podatka o odlasku Kotorana u Kalabriju vredi upozoriti na dubrovake anale tzv. Anonima (ed. Nodilo str. 41), gde se pod 1370. govori da su Dubrovani hteli da napuste svoj grad i da se isele u Kalabriju. Nisam mogao da kontroliem da li je izlaganje Farolda istovetno s ustinijanovim. KOMENTAR O misiji fra Petra Gizde ostalo je podataka u Dubrovakom arhivu, ali nije ostalo nita o odgovoru Kotorana. O tome nema vesti ni u dubrovakim analima, tako da se mora zakljuiti da je Orbin koristio neki nama nepoznati izvor, koji je bio dobro obaveten o zbivanjima u Kotoru u ovo doba. Neto nie emo naii ponovo na njega.

1 2 9

Kad je ugarski kralj primio ovaj odgovor, pozove 1369. godine u Kotorski zaliv Antonija Fjaskija sa etiri enoveke galije pune vojske i druge opskrbe, smatrajui pouzdano da e Kotorani postupiti prema datom obeanju. Ali oni, bilo da nisu videli dovoljnu pomo, ili da su bili moda zadrani nekim drugim opravdanim razlogom, ipak se ne predadoe. Stoga su Dubrovani po nareenju tadanjeg bana Dalmacije i Hrvatske Nikole Sea poslali ponovo u Kotor jednog svoga graanina, kome su Kotorani pri muenju osakatili ruku. To je mnogo uvredilo Dubrovane, pa su poslali nekoliko svojih galija i poharali itavo podruje Kotorana. Nita im nisu pomogle pretnje koje su Dubrovanima upuivali Mleani, koji su sklopili mir s Ugrom i povratili mu grad Kotor, koji je ostao u ovakvom odnosu prema Ugrima sve do 1384. godine.
KOMENTAR Ovde opet sreemo pogrenu godinu 1369, koja je u neskladu sa sadrajem podataka. Tu se, naime, spominje mir Venecije i Ugarske koji je sklopljen 1381, a iz prianja je jasno da izmeu dolaska enovljanskih galija i dubrovako-kotorskog ratovanja nije moglo protei 12 godina. Orbin nije osetio da su zbivanja o kojima ovde pria istovremena s onima koje opisuje dve strane kasnije. Antonio Fjaski (u dubrovakim arhivskim dokumentima Antonio de Fischo, Flischo) bio je zapovednik enovljanskih galija koje su poetkom 1379. boravile u Dubrovniku. Nikola Se je poznati hrvatsko-dalmatinski ban iz tih godina. Vesti o misiji fra Petra Gizde i o dolasku enovljanskih galija u Dubrovnik nalaze se u jednoj dubrovakoj instrukciji poslaniku kod hrvatsko-dalmatinskog bana. Up. J. Tadi, ''Pisma i uputstva Dubrovake Republike I'', Beograd 1935, 382383.

Naime, kad je smru kralja Ludovika u Ugarskom Kraljevstvu nastao veliki mete, bosanski kralj Tvrtko I, vie nego eljan da dobije pod svoju vlast Kotor, toliko je radio kod kraljice Jelisavete i njene keri Marije, da je na kraju postigao svoj cilj, ali ipak s privolom i pristankom samih Kotorana, koje je Tvrtko bio privukao k sebi pre svega mnogim darovima i velikim obeanjima. Kotor, dakle, ostade pod bosanskom krunom sve do kralja Ostoje. Kad je Ostoja bio u ratu s Hrvojem Vukiem, hercegom splitskim i triju otoka, tj. Braa, Hvara i Korule, Kotorani su se drali radije na strani Hrvoja. Ostoja se zbog toga uvredio i nastojao da zagospodari tim gradom. Meutim, kako je on bio u savezu s Ladislavom, kraljem Apulije, kojega neki zovu Lanzilag, a protiv igmunda i Hrvoja, doplovilo je nekoliko Ladislavljevih galija u Cavtat da se tu sastanu sa Sandaljem Hraniem, kapetanom kralja Ostoje. Ova su dva kralja, naime, bila odluila da pou na osvajanje Kotora: bosanski kralj s kopna, a Ladislav s mora. Poto je Hrvoje bio obaveten o ovom njihovom kovanju zavere, prodro je s vojskom u Ostojinu zemlju. A poto je Ostoja bio primoran da pozove natrag svoga kapetana Sandalja, pade u vodu sav njihov plan koji su bili stvorili u pogledu grada Kotora.
KOMENTAR Kralj Tvrtko je dobio Kotor od ugarskih kraljica 1385, a ne 1384, kako stoji kod Orbina. Opet karakteristina greka od jedne godine, ali se ovoga puta ne moe objasniti preraunavanjem godine po vizantijskoj eri, jer podatak moe poticati samo iz izvora koji je upotrebljavao godine od Hristovog roenja. Moda je Orbin naao zabeleenu godinu 1384. ''more veneto'', koja traje sve do poslednjeg dana februara 1385. po naem raunanju. KOMENTAR Ovde se Orbin u svome izlaganju zaleteo daleko napred. Stvari koje ovde pria mogu se odnositi jedino na dogaaje iz 1409. Tada su napuljske galije bile u Cavtatu i traile Sandalja Hrania, tada je Hrvoje bio neprijatelj Sandalja i tek povraenog u Bosnu kralja Ostoje. Up. S. irkovi, Istorija srednjovekovne bosanske drave, Beograd 1964, 211212. Orbin je imao pred sobom povezani opis dogaaja od kojih su do nas doli samo fragmenti.

Ostoja je vodio dugi rat s Baliima, ali je mnogo vei i tei bio onaj rat koji je vodio s gradom Dubrovnikom. Jer mada su u stara vremena Dubrovnik, Kotor, Bar i Ulcinj bili u savezu, a naroito Kotor 1 3 0

i Dubrovnik, 1361. godine, meutim, dolo je do tekih razmirica izmeu ova dva grada, i pored njihovih brojnih rodbinskih veza, s obzirom da su se oroavali kao da se radi o jednom gradu. tavie, u Dubrovniku je bilo, pa i sada ima vie vlasteoskih porodica koje potiu iz Kotora nego iz ijednog drugog grada; a to su ove: Benei, Bua, Basiljevi, Baska, Biii, Katena, Crevi, Kalisti, Dabro, Dri, Guleniko, Goliebo, ori, Meka, Pecanja, Puci, Sorente, Volpeli i Zrijevi. Od tih danas ive u Dubrovniku: Benei, Bua, Basiljevi, Crevi, ori i Puci. Biii i Drii su izgubili plemstvo usled neposlunosti njihovih predaka.
KOMENTAR Rat Ostoje s Dubrovnikom je ovde samo dodirnut. Orbin o njemu opirno pie u poglavlju o Bosni. Str. 81 (1529) KOMENTAR Spiskovi vlasteoskih porodica sa naznakom porekla postojali su u Dubrovniku jo krajem XV veka. Uneti su i u najstarije dubrovake anale Anonimove i Ranjinine (ed. Nodilo, str. 147163 i 181186). Orbin je svakako otuda preuzeo imena porodica poreklom iz Kotora. Sve porodice u njegovom spisku nalaze se u spomenuta dva spiska sa naznakom da su iz Kotora sem porodice Meka, koja je poznata u Kotoru. U tim spiskovima je naznaeno i koje su porodice izumrle ili izgubile plemstvo. Drii su zabeleeni da su izgubili plemstvo, jer nisu doli u grad u vreme kuge, dok su Biii zabeleeni u oba spiska kao izumrli. Rodbinske i prijateljske veze su posluile kao polazna taka za izlaganje neprijateljstava izmeu Kotora i Dubrovnika. Poetak je stavljen u 1361, kada je, po Anonimovim analima, poeo rat Dubrovnika i Vojislava Vojinovia.

Ali sve to (kako rekosmo) malo je pomoglo i nipoto nije odvratilo ova dva grada od tolikih meusobnih ratova, voenih poev od 1361. do 1420. godine, kad je Kotor doao pod mletaku vlast. Uzrok i poreklo njihovih neprijateljstava bio je Vojisav Vojnovi, knez uiki, koji je vladao na podruju oko Dubrovnika. On, sem to je bio izmatik, bio je ujedno naopak ovek. Taj je 1360. godine zbog neke sitnice poveo rat protiv Dubrovana. I poto nije prestajao da ih svim silama progoni, oni su se naoruali i spremili da mu odgovore istom merom. Stoga su Dubrovani sledee godine zamolili Kotorane da ih pomognu protiv ovoga neprijatelja i ne dozvole izvoz soli u njegovu zemlju. Ali su se Kotorani izvinili da to ne mogu uiniti bez velike tete po njih. Tada su Dubrovani poslali nekoliko svojih galija da unite kotorske solane. Ovi su se zbog toga jako uvredili i iz osvete su se pridruili Vojisavu, a zatim njegovom sinovcu Nikoli Altomanoviu. Pa poto su ih snabdeli orujem iz Italije, Vojisav i Nikola pustoili su zemlju Dubrovana, koji se uskoro osvetie za ovu nepravdu. Dubrovani, naime, zamolie Stracimira i Balu da za osvetu upadnu i oplene podruje Kotora. U tome im Balii smesta izioe u susret.
KOMENTAR Izlaganje o neprijateljstvima izmeu Dubrovnika i Kotora je veoma uopteno i u tom uoptenom obliku tano. Nemogue je jedino udruivanje kneza Vojislava Vojinovia i njegovog sinovca Nikole Altomanovia. Spojene su zajedno linosti koje su s Dubrovnikom vodile dva posebna rata u razmaku od deset godina. Orbin je to mogao videti iz poglavlja o Nikoli Altomanoviu.

Kad su Mleani doznali za ove razmirice i neprijateljstva meu njima, zamolie Balie i Nikolu Altomanovia da u savezu s njima pou na osvajanje Kotora i Dubrovnika, ovi s kopnene strane, a Mleani e udariti s flotom s mora, uz obeanje da e, ako stvar uspe, Baliima dati grad Kotor i Dra, a Nikoli Altomanoviu Ston i Peljeac. Saznavi to Dubrovani, odmah su obavestili ugarskog kralja Ludovika. Ovaj porui Baliima i Nikoli da e on lino doi sa svojom vojskom da ih napadne u njihovoj kui ako budu napadali njegove gradove. Ove Ludovikove pretnje delovae tako da su reena gospoda odustala od toga poduhvata i da je svako kovanje zavere Mleana postalo uzaludno: Dubrovani su zakljuili mir s Kotoranima. Ali 1371. godine ponovo uoe u rat koji je izbio (kao i ranije) zbog soli koju su Kotorani prodavali u zemlji njihovog neprijatelja Nikole Altomanovia. Zato su Dubrovani esto ruili njihove solane i pri tome je bilo mnogo mrtvih. Ovaj rat je trajao nekoliko godina, pa su Kotorani, po 1 3 1

prirodi skloni na osvetu, 1379. godine poslali Trifuna Bua i Nikolu Dragova bosanskom banu Tvrtku s molbom da ih pomogne protiv Dubrovana, obeavajui da e predati svoj grad i kulu pod njegovu vlast. Poto je Bosanac u prolosti pokuavao da mu Kotorani predadu grad, ne vodei sada vie nikakva rauna o obziru koji je morao imati prema Dubrovanima zbog usluga koje su mu uinili, zabrani pod najstroim kaznama izvoz iz svoga kraljevstva u Dubrovnik bilo kakvih namirnica. Ovo raspali duhove Dubrovana tako da su smesta nagovorili ura Balia protiv Kotorana. A kad on doe sa svojom vojskom, uniti ognjem i maem itavu njihovu zemlju.
KOMENTAR Podaci o pokuaju sklapanja saveza izmeu Venecije, Nikole Altomanovia i Balia oslanjaju se u krajnjoj liniji na jedno pismo dubrovake vlade ugarskom kralju iz maja 1373. Up. J. Tadi, ''Pisma i uputstva Dubrovake Republike'', 274. Orbin ga nije direktno koristio jer inae ne bi ga hronoloki pogreno uvrstio u dogaaje iz 13701371. Rasti (ed. Nodilo, crp. 158159) koristi podatke pisma pod pravom godinom. Zanimljivo je da i Orbin i Rasti znaju o odgovoru kralja Ludovika, a o tome nema traga u arhivskoj grai koja je dola do nas. Tobonji novi rat 1371. mora biti rezultat nekog nesporazuma. Orbin je dogaaje iz perioda mletako-ugarskog rata 13781381. mehaniki spojio s onima iz vremena rata s Nikolom Altomanoviem. KOMENTAR Kotorska ponuda grada i tvrave kralju Tvrtku sa svim pojedinostima nalazi se u uputstvu dubrovake vlade Nikoli Gunduliu, poslaniku kod hrvatsko-dalmatinskog bana, od 20. juna 1379. Jedina ozbiljna razlika je u tome to se u pismu navodi samo jedan kotorski poslanik, dok Orbin ima dva, od kojih je jedan svakako pogrean. U savremenom dubrovakom pismu taj poslanik je Marin de Micho de Buchia, a kod Orbina su Trifun Bua i Nikola Drago. Ve iz toga se moe zakljuiti da Orbin nije itao originalni dubrovaki arhivski dokumenat, ve neki kasniji nebriljivi ispis ili tekst koji je iskoristio dubrovako pismo. Na takav zakljuak upuuje i greka s urem Baliem, kojega Dubrovani nisu mogli nagovarati protiv Kotora iz prostog razloga to je bio mrtav ve od januara 1378. Nekoliko strana ranije Orbin je zabeleio njegovu smrt pod 13. januarom 1379.

Kotorski puk bio je zbog toga vrlo nezadovoljan i svestan da sve ove njihove nevolje proistiu iz loe uprave njihovoga magistrata, pa se pobunio i proterao iz grada pomenuti magistrat i vei deo vlastele. Proterani magistrat i vlastela, ne znajui ta da rade, obratie se Dubrovanima s molbom da ih ne napuste u ovoj njihovoj nevolji, a oni e im ubudue biti dobri prijatelji. Stvar je bila izneta i raspravljana u senatu, u kome je bilo zakljueno da im se prui najvea mogua pomo. Dubrovani su se, naime, bojali da se njihovi podanici, povodei se za primerom kotorskog puka, ne odvae da prirede neto slino svom magistratu. Poto se Dubrovnik tada nalazio (kako je vie puta reeno) u savezu s ugarskom krunom, zamolili su Nikolu Sea, koji je bio dobio od kralja Ludovika banat Dalmacije i Hrvatske, da on svojim ugledom suzbije drskost Kotorana. Ovaj im je napisao nekoliko veoma preteih pisama i ta pisma predao u ruke Dubrovana. Oni su pozvali u Dubrovnik voe pobune, Kotorane Medoja i Mateja, s kojima su vodili pregovore pa ih na kraju nagovorili da se izmire sa svojim magistratom i drugom vlastelom, te da ih prime u grad. Da bi to bolje izveli ovu stvar, poslali su u Kotor s banovim pismima jednog svog poklisara, i to Mateja urevia, reitog oveka i dobrog ratnika. S njime su poli pomenuti Medoje i Matej. Kad je urevi stigao u Kotor, uinio je sve kako bi sredio i smirio ovaj ustanak puka. Posle malog opiranja, narod je pristao da uini ono to trai od njega dubrovaki poklisar, samo ako mu prui garantiju da ubudue nee zbog toga imati nikakve neprijatnosti. Pomenuti poklisar im tada u ime svoje republike dade traenu garantiju, i tako se narod smirio.
KOMENTAR Ustanak puana u Kotoru u maju 1381. je dogaaj poznat iz jednog dubrovakog uputstva poslaniku i nekih odluka dubrovakih Vea. Jedan broj podataka koje Orbin donosi toliko se slae s pomenutim uputstvom Mateju oriu (ureviu) da se mora pomisliti da iz toga uputstva potie. Up. J. Tadi, ''Pisma i uputstva Dubrovake Republike I'', Beograd 1935, 426427.

1 3 2

Orbin je znao, meutim, osetno vie, naroito o voi pobune Medoju. On je znao i kako su se stvari svrile, a to se nije moglo proitati u pomenutom uputstvu. O Medoju i Mateju se ne moe rei vie nego to stoji kod Orbina. Oni su se zaista nalazili u Dubrovniku kad je Matej ori polazio u Kotor i on ih je poveo sa sobom.

Peratani su bili veoma nezadovoljni ovim mirom i dalje su produavali ustanak, govorei da su oni zbog gordosti kotorske vlastele bili prvi koji su trpeli sve nedae i ruenja svojih kua. Ali je i njih na kraju smirio pomenuti Medoje, koji je u to vreme bio vrlo moan i uivao veliki ugled u gradu Kotoru, u kome se nije mogao meriti s njim u bogatstvu ne samo nijedan puanin, nego nijedan vlastelin. On je imao, meu ostalom decom, sina Niku, od kojega su se rodili Franko i Klara koja se docnije udala za Mateja Lukarevia, vlastelina dubrovakoga i bana Dalmacije i Hrvatske. Njega Bonfinije pominje na vie mesta s mnogo potovanja.
KOMENTAR Meanje Peratana u ove dogaaje upuuje na misao da je Orbin ovde morao imati i neki lokalni ili peratanski izvor. Utoliko pre to se trudio da kratko ocrta i istoriju Perasta. Govorei o potomstvu Kotoranina Medoja Orbin je uinio omaku koja otkriva da nije potpuno razumeo svoj izvor. Matej Lukarevi (Mateo di Luccari) hrvatsko-dalmatinski ban, kojega Antonije Bonfini zaista vie puta spominje ''s mnogo potovanja'', nije bio iz dubrovake vlasteoske porodice Lukarevia. Bio je to poznati ban Matko Talovac, istaknuti feudalac prve polovine XV veka, iz korulanske porodice de Luca. Zbrka je nastala meanjem toga prezimena s dubrovakim prezimenom Luccari.

Poto su se Dubrovani i Kotorani bili ovako izmirili, godine 1383. ponovo uoe u rat, jo ei i krvaviji od prethodnih. Taj rat izazvae Kotorani ni zbog ega, ne mislei da je zapoeti rat esto ludo smela stvar, a zavriti ga u svoju korist, stvar ne samo sree nego i junatva. Bio je doao, naime, u Dubrovnik jedan kotorski vlastelin koji je bio duan veliku svotu novaca jednom Dubrovaninu, pa ga je ovaj dao zatvoriti u tamnicu. Kotorani su zamolili Dubrovane da ga puste, tvrdei da ga oni alju u Italiju radi poslova svoga grada, a ako je on nekome neto duan, da se poveriocu moe isplatiti iz njegovih nekretnina kojih on ima mnogo na teritoriji Kotora. Ali, i pored svega, Dubrovani ga nisu hteli pustiti bez pristanka poverioca. Na to se Kotorani tako rasrdie da su odmah naoruali dve galije i poslali ih da zaplene jednu dubrovaku lau koja je dolazila sa Istoka puna trgovake robe, a sluajno bila primeena u luci Rose. To isto su uradili i posle nekoliko dana s jednom drugom laom koja je dolazila iz Barija u Apuliji, na kojoj se nalazio veliki imetak Dubrovana.
KOMENTAR Ova vrlo opirno ispriana epizoda je u prilinoj meri zagonetna. Orbin vrlo precizno kae da je kotorskodubrovaki rat izbio 1383, a iz odluka dubrovakih Vea ce vidi da su odnosi Dubrovnika s Kotorom bili sasvim normalni. U jedan mah je naoruana galija, ali ne da ratuje protiv Kotora nego da spreava dovoz soli u Tvrtkov grad Novi (Herceg-Novi). Njen zapovednik je bio jedan Bobaljevi, ali ne Miho, nego Volo (Volio). U januaru 1384. imali su Dubrovani kao plen neke kotorske stvari, ali to e biti da je osloboeno prilikom hvatanja anujskih vitezova, koji su ranije napadali neke brodove. Up. J. Tadi, ''Promet putnika u starorn Dubrovniku'', Dubrovnik 1939, 220223. O neprijateljstvu i ratu s Kotorom nema ni traga. Drugi oslonac bi moglo da bude ime Miha Volia Bobaljevia, zapovednika dubrovake flote. Pomou njega bi se mogla hronoloki uvrstiti itava epizoda u vreme kad je zaista bilo rata izmeu Dubrovnika i Kotora. Na alost, odluke dubrovakih Vea sauvane su iz ezdesetih i sedamdesetih godina XIV veka prilino fragmentarno. Tako iz ouvanih dokumenata vidimo da je Miho Bobaljevi bio generalni kapetan rata u drugoj polovini godine 1379. i da je zapovedao dubrovakom flotom u aprilu te godine. Brodovi su tada slani da pohvataju neke Draane koji su odlazili sa solju u Kotor. Kroz odluke Vea ce ne da nazreti nijedna od pojedinosti koje navodi Orbin. U jednom delu prianja on citira svoga zemljaka Tuberona. U objavljenim Crijevievim delima ipak se nije mogla nai epizoda koju Orbin pria.

Dubrovani su poslali poklisare u Kotor kako bi im se vratile i oslobodile pomenute lae. Kad to 1 3 3

Kotorani nisu hteli uiniti, Dubrovani uputie u Kotorski zaliv tri galije, koje su, usled kapetanove neopreznosti, neprijatelji napali nou. Zatekavi ih bez strae, jednu zarobie, dok druge dve umakoe. I u toj guvi poginuo je kapetan zarobljene galije. Tuberon pie da je ova galija bila zarobljena pre izdajom posade nego hrabrou neprijatelja. Boidar iz Neretve, naime, kao voa palube na reenoj galiji, nije itav dan nita drugo radio ve vikao, drsko pretio i psovao gotovo sve redom. Kad je to konano dodijalo kapetanu galije, pozvao ga je jednog dana preda se i upitao gde se rodio i ime se najpre bavio. On mu je odgovorio da se rodio na Neretvi i da je sin kalafata, te da je najpre obavljao zanat svoga oca. Kapetan tada ree: ''Zaista, drukije nije moglo ni biti nego da ste sumnjiva poroda, a isto tako i prostakog odgoja. I ja se od sada neu vie uditi kad vas ujem kako viete i psujete ostale. Jer kako su vam se ve od detinjstva ui navikle na neprekidnu buku ekia, a vaa usta na smrad smrdljive pakline, nee biti neobino sluati vas neprekidno kako galamite i izgovarate nepristojne i uvredljive rei vaim drugovima.'' Nastojei tada da opravda svoj jezik, koji je psovao i izgovarao gadne rei, voa palube odgovori da je njegovo zvanje da hvali kreposne, a psuje opake. Na to kapetan dodade govorei: ''To nije istina i vi laete kao hulja. Jer kad je va ivot pun mana i zloina, kako je moguno da vi mrzite lopove i vama sline, a volite dobre.'' Kapetan ga je odmah smenio sa dunosti voe palube i postavio da obavlja svoj preanji, najprostiji zanat kalafata. Desilo se tako da je on jedne noi bio na strai na galiji, pa iako je primetio da se pribliavaju neprijatelji, nije obavestio kapetana, te su Kotorani iznenadnim napadom zarobili galiju. Kad je o tome stigla vest u Dubrovnik, senat je primi s velikom alou. Ne asei ni asa, senat je naoruao jo dve galije i poslao svih pet na opsedanje Kotora, pod zapovednitvom Miha Volia Bobaljevia, oveka uistinu velikog, i po junatvu, i po plemenitosti krvi i po svim vrlinama koje je posedovao. Njemu je gradski knez u senatu ovako progovorio: ''Vaa retka mudrost, nesalomljivi i velikoduni duh, veliina vaih dela i na kraju vaa velika, i jo odranije poznata ljubav prema ovoj vaoj otadbini u ijoj ste slubi vie puta stavili na kocku vlastiti ivot, podstakla nas je u ovim tekim vremenima da vas izaberemo za generala naih ratnih laa. Sada, kad imate isploviti s njima, setite se ovog pouzdanja i nade koju mi, ak itav grad i vaa otadbina, polaemo u vas.'' Otplovivi, dakle, Bobaljevi iz Dubrovnika i stigavi u Kotorski zaliv, iskrcao je mnogo ljudi na greben Sv. Gabrijela da odatle pravo upadne na teritoriju Kotorana. U borbi koja je nastala izmeu njegove vojske i Kotorana nedaleko od pomenutog grebena, Bobaljevi je ostao pobednik. Zatim je otiao na sastanak s gospodarom Zete, od kojega je dobio pomo od tri hiljade hrabrih boraca, te je s njima poeo opsedati Kotor. Ali kad je primetio da neprijatelj malo za to mari, rei se da izvri napad na grad. Podigavi u tu svrhu jedan bedem sa zapadne strane, otpoe s napadom. Kad su Kotorani videli da pri odbrani imaju velike gubitke u ljudstvu, sabravi se na zbor jednoglasno reie da upute Bobaljeviu poklisara Jera Dragija s ponudom da e vratiti i galiju i sve to se kod njih nalazi kao vlasnitvo Dubrovana. Kad je, dakle, doao Dragi i izloio Bobaljeviu datu mu poruku, ovaj mu je odgovorio da ne moe nita odluiti pre nego to obavesti dubrovaki senat. im je senat primio vest o tome, odlui da Bobaljevi ne sme da napusti ono mesto sve dok Kotorani ne vrate Dubrovanima to su im bili oduzeli. Poto su ovi udovoljili zahtevu Dubrovana, dolo je do zakljuenja mira. U ovom ratu nisu uestvovali Peratani, koji su pre nego to je otpoeo, nagovarali i molili Kotorane da se ne uputaju u rat sa svojim susedima, kad mogu mirnim putem reiti spor, jer ako drukije uine, oni se, izjavljivahu, nee prikloniti ni jednoj ni drugoj strani. Na to su im Kotorani odgovorili da im ne treba ni njihov savet ni njihova pomo. Meutim, pri tome su Kotorani pokazali malo razboritosti. Jer u slinim prilikama svaka pomo i potpora je dobra, a naroito takvih ljudi kakvi su Peratani. Oni su uvek bili ratnici i junaci na oruju, o emu su esto pruali i jo uvek pruaju dokaze. To dolazi do izraaja ne samo kod mukaraca nego i kod njihovih ena, koje (sem to se mogu diiti estitou u kojoj nimalo ne zaostaju za najasnijim matronama, pa ni za samom Rimljankom Lukrecijom, retkim primerom istote) u svim svojim delima podseaju na prave amazonke. Ja sam vie puta video njih dve ili tri kako idu danju ili nou u laici i kako, ako susretnu Turke iz Herceg-Novoga, ne obraaju na njih nikakvu panju. tavie, ako bi se desilo da bi neko od njih izgovorio koju ne ba pristojnu re (to biva veoma retko), one su ih napadale odvano, poput Marpesije ili Pentezileje amazonke, uasnim i najuvredljivijim reima. 1 3 4

KOMENTAR itav ovaj obimni pasus slui kao prelaz na kratku istoriju Perasta, koji je po tradiciji poznatoj u Orbinovo doba izgledao u XIV v. mnogo vaniji nego to je stvarno bio. U pasusima o Perastu Orbin se vie nego na drugim mestima oslalja na ono to je sam video ili uo. Pored podataka koji su izneti u sledeim pasusima o jakoj peratanskoj tradiciji govore i neka mesta u izlaganju istorije Srbije ili Bosne.

Peratani se pre zvahu Pertani, i najstariji su stanovnici onih mesta gde danas obitavaju, kako svedoi Baltazar Splianin. Oni su, naime, tu obitavali jo u vreme kad je Risan cvetao. Kada su Rimljani, radi odbrane Risna, podigli jednu tvravu na grebenu danas zvanom Sv. ura, predali su je na uvanje Peratanima. Kako su se istakli pri odbrani toga grada u borbi s nekim gusarima, dobili su od cara Dioklecijana sve povlastice i iroke slobode koje su uivali gradovi pod Rimskim Carstvom u Italiji. To je bilo oko godine gospodnje 292, pa su uvek iveli slobodni. Istina je da su priznavali za gospodara cara Rake ili kralja Bosne. Hiljadu tri stotine ezdeset etvrte godine, kad je umro Povrko, vlastelin dubrovaki i gospodar Budve, koju je sam bio kupio, ili (kako neki vele) primio na dar od Balia za neke uinjene im usluge, Dubrovani su poslali jednu svoju galiju da ukrca Povrkovu porodicu i dovede je u Dubrovnik. Ujedno su izdali nareenje zapovedniku galije da nastoji, ukoliko bi Kotorani pokuali da zauzmu Budvu ili prisvoje galiju koju je ranije drao Povrko, da spali i galiju i tvravu u Budvi. Kotorani nisu tada nita preduzeli, te su se Dubrovani, ukrcavi porodicu Povrkovu, a ostavivi posadu u Budvi, vratili kui. Meutim, zbog nekih neugodnosti koje su imali s Povrkom, Peratani su nou iznenada napali Budvu i zauzeli je. Ali su je docnije, zakljuivi sporazum s gospodom Baliima, predali njima. Pomenuta, pak, gospoda, sem drugih usluga, obavezala se da e braniti Peratane od svih njihovih neprijatelja. I zaista, dok je trajala vlast Balia u Zeti, Perast je uivao u miru. Tu se rodio Ostoja koji je, boravei na dvoru Radosava Pavlovia, gospodara Konavala, Popova i drugih oblinjih mesta, bio vanredno uspeo. Kad je, naime, Radosav bio u ratu s Dubrovanima zbog Konavala, bio je poslao Ostoju kao poklisara na turski dvor. Dok je tamo boravio, mnogo je jada zadao Dubrovanima, a svojim Peratanima priredio veliku neprijatnost. Kad su Peratani videli da se konano nee moi dugo odrati nezavisni, s obzirom na Turke, potinie se Mleanima.
KOMENTAR Izgleda da je Baltazar Splianin naveden samo kao svedok za ime i starost Peratana. KOMENTAR Pominjanje povlastica od cara Dioklecijana podsea na poznate patrovske privilegije. Izgledalo bi da su i Peratani poetke svojih prava prebacivali u fantastino daleku prolost. Ne moe se, meutim, iskljuiti ni mogunost da je Orbin ovde spojio Peratane i Patrovie ujedno, kao to je uinio neto docnije govorei o Ostoji Patroviu. KOMENTAR Jedan deo onoga to je ovde ispriano nalazi se u uputstvu dubrovake vlade zapovedniku galije koja je ila da prihvati porodicu pomenutog Povrka od 30. novembra 1364. Up. J. Tadi, ''Pisma i uputstva Dubrovake Republike I'', Beograd 1935, 134136. Nema sumnje da taj deo potie iz arhivskog dokumenta, ali nije isklzueno da je Orbin naao njegov izvod u nekom drugom tekstu. Vlastelin Povrko se inae javlja u dokumentima 13611364. kao gospodar Vudve. O napadu Peratana i daljim dogaajima nema podataka u ouvanim izvorima. Ne ini se verovatno da je Orbin sve to iskonstruisao da bi doveo do kraja ono to je znao iz dubrovakog dokumenta. KOMENTAR Ostoja o kome se ovde govori je poznati Ostoja Patrovi, vlastelin vojvode Radoslava Pavlovia. On je zaista bio Radoslavljev poslanik kod sultana u vreme rata s Dubrovnikom. Up. I. Boi, ''Dubrovnik i Turska u XIV i XV veku'', Beograd 1952, 5153.

Mleani, koji su poznavali veliko junatvo i vernost ovoga naroda, dodelili su im velike povlastice i iroke slobode, a posebno da mogu izmeu sebe izabirati upravu i glavare. I tako su oni izabrali 1 3 5

sadanjega svog kapetana Stefana uriina, naslednika Stevana Raskova, koji su, i jedan i drugi, ljudi velikog junatva i dobrote.
KOMENTAR Ovde je Orbin koristan izvor za istoriju Perasta u poslednjim godinama XVI veka. Stefan uriin je bio kapetan posle 1594, jer je Orbin, kao to smo videli, svoje delo pisao posle spaljivanja motiju svetog Save. Stefan Raskov i Stefan uriin su, verovatno, prvi kapetani peratanske optine. Up. ''Enciklopedija Jugoslavije 6'', Zagreb 1965, s. v. Perast.

No vratimo se sad opet na izlaganje o Kotoranima. Kad su Kotorani videli da turske snage i dalje postiu uspehe u Evropi, a, naprotiv, da slabe snage hriana, posebno pak vladara i gospode njihovih suseda, te nemajui nikakvog izgleda da e se due vremena odrati nezavisni, reili su da se svojevoljno potine mletakoj vladi. Ta je vlada bila poslala Pjetra Loredana, generala svoje flote, da zauzme Split i Trogir. On je uskoro zauzeo te gradove, jer je u to vreme u Splitu vladala zaraza, a Trogirani su izgubili slobodu zbog svoje pocepanosti. To je bio glavni razlog to su ova dva grada pala pod vlast Mleana. Sem toga, jedan od trogirske vlastele, po imenu Mika Vituri, gusario je po moru s jednom galijom i s jednom fustom, pa plenio mletake brodove.
KOMENTAR Mletako osvajanje Kotora, Splita i ibenika ispriano je vrlo uopteno i netano. Potinjavanje Kotora Veneciji bilo je rezultat dugih pregovora, poto se grad i pre 1420. vie puta nudio da pree pod mletaku vlast.

Kada su Mleani, kako rekosmo, zauzeli Split i Trogir, Loredano je doplovio s pomenutom flotom pod Kotor. Tu su mu Kotorani izili u susret i predali mu na srebrnoj iniji kljueve grada. Ovaj je grad u prolosti odgojio zaista mnogo asnih linosti koje su ga svojom vrednou proslavile. Meu njima su bila dva brata blizanca reda propovednika, Vienco i Dominik Bua, koji su svojim spisima objasnili mnoge tajne. Ali nadasve je proirio njegovu slavu monsinjor Alberto Dujmi, krki biskup, velikodostojnik dostojan uistinu vene uspomene. Divei se njegovom velikom obrazovanju, rimski papa Pije IV vie puta je govorio da u crkvi bojoj ne postoji tako visoki poloaj koji on po svojoj vrednosti i znanju ne bi zasluivao. Ovaj grad dao je takoe mnogo slavnih ljudi u oruju kojim su proslavili svoje ime. Meu njima bili su Petar Bolica i ura Bizanti, obojica pametni i mudri ljudi to se tie ratne vetine. Nikad se pak nee moi izrei dovoljno hvale vrlini i junatvu Nikole Bue i njegovog sina Petra, koji su bili protovestijari cara Stefana i njegovog sina Uroa Nemanje i kapetani rakih odreda. Posle njih, u vreme Tvrtka prvog ovog imena, kralja Bosne, bio je Nikola Dragov ugledna linost i vrlo iskusan u dravnikim poslovima. Usledili su posle njega u vreme Selima i njegovog sina Sulejmana, Korkut-paa i Mustafapaa, od kojih je jedan bio guverner Damaska i esto pobednik velikih arapskih vojski; drugi je bio paa u Kairu. Njih pominju Kyriak Spangeberg i Herman Scholdel u turskim analima. Kad pominje Mustafu, Konstantin Spanduin ovako govori: ''Mustafa-paa (kae on) poslan od Sulejmana da upravlja Kairom, rodio se u Kotoru, pa mada je po krvi bio niska roda, posedovao je ipak sve mogue vrline i bio je veoma lep; ena mu je bila Sulejmanova sestra, ranije ena Bostandi-pae, kome je Sulejman odrubio glavu.'' Na kraju, ovekoveio je svoje ime, kao i ime svoje otadbine, Jerolim Bizanti. Kad se kao zapovednik kotorske galije naao s drugim hrianima u bici protiv Turaka 1571. godine, tako se junaki i hrabro borio s itavom svojom druinom da neprijatelj, mada je njegova galija bila napadnuta od etiri turske galije, nije uspeo da je zarobi dokle god nije na njoj izginuo i poslednji Kotoranin. Poto su napravili pokolj meu neprijateljima, tako da je po sedam i osam otpratilo u smrt jednog Kotoranina, padoe svi na venu slavu svoju i grada Kotora.
KOMENTAR Popis velikih sinova kotorskih Orbin je sastavio skupljajui briljivo materijal. O Jeronimu Bizantiju i njegovom podvigu u bici kod Lepanta se moralo jo uveliko govoriti u vreme kad je Orbin pisao svoje delo. Istaknute poturenjake je naao u delima Spanduina, pangeberga i

1 3 6

oldela, kako sam navodi. O Buama protovestijarima pisao je sam u svome delu, a isto tako i o oru Bizantiju, koji bi se toboe isticao u vreme Nemanje. Dominika i Vienca Buu poznavao je kao teoloke pisce, a Ivana Alberta Dujmija je morao znati kao savremenika istaknutog crkvenog stareinu.

GRB KNEZA LAZARA

GENEALOKO STABLO SRPSKOG KNEZA LAZARA PRIBAC LAZAR Vuk Stevan 1 3 7

Jelena, ena Nikole Gorjanskog Despina, ena Bale

Mileva, ena Bajazita I Vukosava, ena Miloa Kobilia

Marija, ena Vuka Brankovia Despot ura Stevan Katarina, ena Ulriha, grofa celjskog Lazar ura Marija, ena Bonifacija, markiza od Monferata Marija, ena bosanskog kralja Stefana Marija, ena Ferdinanda Frankopana Jerina, ena Jovana, vojvode Sv. Petra u Galatini Vuk Jovan Marija, ena Murata II Grgur

Jovan

Milica, ena Leonarda, despota Arte

Knez Lazar bio je sin Pribca Hrebeljanovia, vlastelina i velikaa u vreme cara Stefana. On je u mladosti bio dvorjanin pomenutog cara, a posle je (kako rekosmo) zauzeo Zemlju kralja Stefana sve do Dunava, pokorivi Rasislavia i drutu vlastelu koja je drala reene pokrajine: jedne je zatvorio u tamnicu, druge proterao, a neke putem raznih ugovora potinio svojoj vlasti. Kad je umro kralj Vukain, oduzeo je veliki deo njegove zemlje, tj. Pritinu, Novo Brdo i druge upe, ime se on mnogo uzveliao. Sem toga uinio je stvar dostojnu uspomene kad se osvetio (kako smo kazali) Nikoli Altomanoviu, oveku nemirna duha. 1 3 8

KOMENTAR Ime Lazarevog oca nije poznato iz drugih izvora. Zemlja kralja Stefana je u stvari teritorija drave kralja Dragutina, kao to je ve jednom istaknuto. Rastislalii su poznati i iz savremenih arhivskih dokumenata. Up. M. Dini, ''Rastislalii. Prilog istoriji raspadanja srpskog carstva'', Zbornik radova Vizaolokog instituta 2 (1953) 139144. Orbinovo prianje o potinjavaau ''Rasislavia'' dobija potvrdu u podacima srpskih letopisa po kojima je knez Lazar ''rasuo'' Radia Brankovia. Up. I. Ruvarac, ''O knezu Lazaru'', Novi Sad 1887, 196. O zauzimanju Pritine i Novog Brda Orbin je govorio ve u poglavlju o Vukainu oslanjajui se na Laonika Halkokondila.

Imao je jednog sina po imenu Stefana i pet keri: Milevu, Maru, Jelenu (ili Helenu), Despinu i Vukosavu. Mileva je (kako pie Leunklavije) bila ena Bajazita Prvog, turskog cara. Nju je zajedno s muem zarobio Tamerlan. Mara je bila udata za rakoga vlastelina Vuka, sina Branka Mladenova, vrlo valjanog ratnika, mudrog oveka i veoma poslunog prema svom tastu Lazaru, koji je zajedno s ovim svojim zetom iveo u miru sa svim svojim susedima, tj. s kraljem Bosne i s Baliima, zadovoljavajui se svojim posedima i ne traei putem rata tue. Tako je postupao najvie iz straha koji ga je bio obuzeo pred Turcima. Znao je, takoe, da odrava vrlo dobre odnose s ugarskim kraljem Ludovikom, pokazujui da je njegov sluga i da mu je pokoran, kao i poklanjajui mu vie puta velike darove u zlatu i srebru. Tako je isto postupao i sa svojim velikaima, a posebno s Nikolom Gorjanskim, koji je ranije bio sremski ban, a zatim knez palatin Ugarske. Njegovom sinu dade za enu svoju ker Jelenu. Bio je, pored toga, okretan, pa kad je kralj Ludovik vie puta slao vojsku na njegove granice, on bi se uvek tako snaao da nikada nije stradao. Postupajui na ovaj nain, nije prestajao da obdaruje kraljevske ministre, odnosei se prema njima s velikom skromnou i smernou. Ali kad je umro kralj Ludovik, odmah je zauzeo beogradsku tvravu koju je pomenuti kralj podigao na Dunavu u vreme cara Stefana, pa ju je poruio do temelja. Osvojio je takoe Mavu na granici Ugarske i itav kraj koji se granii s rekom Savom i Sv. Dimitrijem u Sremu.
KOMENTAR Lazarevo potomstvo je ovde netano nabrojano. Nekoliko strana kasnije (str. 102 ovoga izdanja) Orbin e pomenuti ''Lazareva dva nejaka sina'' Stefana i Vuka. Ime Lazareve keri koja je udata za Bajazita Orbin nije naao kod Leunklavija, ve samo podatak da je Lazareva ki data Bajazitu. Up. Joannes Leunclavius, ''Annales sultanorum Othmanidarum'', Francofurti 15962, 139. Po nainu kako belei ime Vukovo moe se zakljuiti da je Orbin tu koristio srpski izvor. KOMENTAR Podatke o Lazarevim odnosima prema Ugarskoj Orbin je preuzeo, po svoj prilici, iz onog istog izvora iz koga se obavestio o saradnji Gorjanskog s knezom Lazarom protiv Nikole Altomanovia. Prijateljstvo s Gorjanskim potvruju savremene povelje, dok o osvajanju Mave i Beograda nema podataka u sauvanim izvorima. Zanimljivo je da Orbin ve ranije spominje osvajanje ''zemlje kralja Stefana'', a sada govori posebno o Mavi, koja je takoe bila u sastavu Dragutinove drave.

U to vreme bio je doao iz Anatolije turski car, sultan Murat. Vodei sa sobom trideset hiljada boraca, bio je prodro u pokrajine koje su bile pod vlau kneza Lazara i njegova zeta Vuka. I Lazar i Vuk sakupili su takoe mnogo peaka i konjanika da mu se suprotstave. Ali uvidevi posle da se ne mogu s njime ogledati, nisu se usudili izii na bojno polje, ve su ili nadomak neprijateljske vojske po brdovitim i sigurnim mestima. Kad je, dakle, Murat video da ih ne moe pobediti, doao je pod Pritinu. Poto je nije mogao zauzeti na juri, zadrao se u tim stranama otprilike mesec dana bez vee tete za onaj kraj. Zatim se vratio u svoje pokrajine. To je bilo meseca aprila 1385. godine.
KOMENTAR Nije jasno odakle je Orbin mogao uzeti ove podatke. U srpskim letopisima se, dodue, belei pod 1385/86. da ''pobee car Murat ot kneza Lazara ot Plonika is Toplice'', Lj. Stojanovi, ''Stari srpski rodoslovi i letopisi'', BeogradSr. Karlovci 1927, 215.

Posle toga su se knez Lazar i njegov zet Vuk preko poklisara nagodili s Muratom. Pristali su da 1 3 9

Muratu daju izvestan danak, a u sluaju potrebe i hiljadu oruanih ljudi. I tako su posle uvek iveli u miru i bez ikakvog uznemiravanja na svojim podrujima, na kojima su se, a naroito u Novom Brdu, za ivota Lazara i njegovoga zeta Vuka, zadravali mnogi dubrovaki trgovci. Ova su gospoda ne samo lepo s njima postupala, ve su mnogo volela i grad Dubrovnik, izlazei mu rado u susret u svakoj prilici. Lazar je bio, to se tie imovine, veoma bogat gospodin, jer je drao sve rudnike srebra u Rakoj i iz njih je izvlaio veliko blago kojim je uvek suzbijao razjarenost Ugra, plaao danak Turcima i odravao se na vlasti, koju je nastojao sauvati radije na ovaj nain nego orujem. A da bi se osigurao sa svih strana i jo vie ojaao, uspostavi rodbinske veze sa sinom Stracimira Balia, urem, koji je posle smrti pomenutog Bale, kojega su (kako rekosmo) ubili Turci, nasledio vlast u obe Zete, i dade mu za enu svoju treu ker, Despinu, koja je pre toga bila ena moldavskog kneza imana.
KOMENTAR Ovaj podatak je Orbin naao u drugom Leunklavijevom delu ''Historiae musulmanae Turcorum'', Francofurti 1591, 244 u latinskom prevodu turskog hroniara Nerija. KOMENTAR Pasus o odnosima kneza Lazara i Vuka prema Dubrovniku i o bogatstvu Lazarevom mogao je Orbin sastaviti sam na osnovu informacija koje je na drugim mestima upotrebio. Nema nijednog konkretnog podatka koji nije ranije naveden. Ponavlja se i tvrenje da je iman bio ''moldavski knez''.

Kad su Turci doveli na presto mesto Orhana njegovoga sina Sulejmana, Sulejman je zakljuio mir sa svojim susedima u Aziji, pa sa svom vojskom koju je mogao sakupiti preao Helespont, danas zvan Galipoljski tesnac, da bi ratovao s Grcima. Mada je s njima dugo vodio borbu, ipak je ee bio pobednik nego pobeen. Neprekidnim pljakakim pohodima ve je bio iznurio snage Grka i Traana, a i niko se od susednih naroda nije mogao ogledati s njim u oruju. Smatrajui, dakle, da je dovoljno spreman da uznemirava, tavie da napada susedne hriane, koji su ve tada bili sasvim slabi, opsede grad Jedrene i za kratko vreme zagospodari njime. Pa kako mu se njegov lepi poloaj i vrlo plodan kraj koji se nalazi izmeu reke Hebra i Melantea iznad svega svideo, prenese svoje sedite iz Bruse na ovo mesto.
KOMENTAR Ovde se Orbin u svome izlaganju vratao unazad sve do vremena prelaska Osmanlija u Evropu, izgleda zbog toga to je poeo da ekscerpira drugi tekst. Moe se sa sigurnou utvrditi da je Orbinov tekst ovde zavisan od Ludovika Crijevia Tuberona, mada ima razlika koje nije lako objasniti. Pre svega, Tuberon u svojim Komentarima itavu priu o knezu Lazaru i kosovskom boju stavlja u vreme Muse, naslednika Bajazita I i njegovog tobonjeg sina Bajazita II. Orbin je verovatno osetio iz drugih tekstova da je ovakva hronologija nemogua, pa je na mesto imena Muse stavio Sulejmana, kojega je naao kod Laonika Halkokondila. Isto je tako ispustio Tuberonov podatak o ratovanju kralja Vukaina oko Jedrena. Melante je svakako grad Melantias na obali Mramornog mora, a reka Hebro je antiki Hebrus, danas Marica.

Posle Sulejmanove smrti preuzeo je vlast njegov brat Murat, prvi ovog imena. elei da proiri granice carstva u Evropi, on je preao pomenutu reku i doao do reke Strumice s namerom da napadne zemlje kneza Lazara, jer je Lazar (kako izvetava Jovan Leunklavije) pomagao Ugrima i podsticao ih da udare na Turke. Kad je to doznao Lazar i drugi knezovi i gospoda raka i bosanska, bez ikakvog odlaganja sredie svoje vojske i pooe u susret Turcima koji su ve bili preli reku Strumicu, pa se utaborie nedaleko od Turaka. Knez Lazar je bio vrhovni zapovednik hrianskog tabora. On je bio udao (kako je reeno) svoju ker Maru za Vuka Brankovia, a Vukosavu za Miloa Kobilia, koji se rodio u Tjentitu blizu Novoga Pazara i bio odgojen na Lazarevom dvoru. Izmeu ove dve sestre dolo je jednom do svae. Vukosava je, naime, hvalila i pretpostavljala vrednost svoga mua Vuku Brankoviu, a to je Vukovu enu Maru jako uvredilo, pa je oamarila svoju sestru. Kad je ona to ispriala svome muu, on je smesta potraio Vuka i sasuo na njega mnogo uvreda, te ga pozvao na megdan, da se vidi je li istina ono to je bila kazala njegova ena Vukosava. I mada je Lazar pokuao da ih izmiri, ipak nije uspeo spreiti da se 1 4 0

meusobno potuku kako bi i jedan i drugi pokazali svoju vrednost. Kad je Milo u dvoboju zbacio Vuka s konja, velikai koji su stajali unaokolo nisu dozvolili da ga dalje udara. Posle toga su ih knez Lazar i drugi velikai izmirili, no to izmirenje bee vie lano nego od srca. Zato Vuk nije proputao nijednu priliku da Miloa ocrni kod tasta.
KOMENTAR Ovih nekoliko redaka preuzeto je takoe iz Crijevievog spisa, samo je ime Bajazetes Secundus Orbin pravilno zamenio imenom Murata. Inae je Orbinov tekst ovde iskvaren. Ono mesto gde itamo ''on je preao pomenutu reku'' (traghettando il fiume stesco (!), glasi kod Crijevia Tuberona: transgressus Neston amnem usque ad Stymonem processit. Re je, dakle, o reci Mesti (Nestus). Ovde kao i na drugim mestima citiram Crijevia prema kasnom dubrovakom izdanju: Ludovici Cervarii Tuberonis patritii Rhacusini ac abbatis congregationis Melitensis Commentaria suorum temporum III, Rhacusii 1784. Orbin je, meutim, mogao itati posebno objavljeni deo ovoga spisa gde se govori o Turcima: De Turcarum origine, moribus et rebus gestis commentarius, Florentiae 1590. KOMENTAR Orbinova istorija kosovskog boja sastavljena je od raznih elemenata. Od Leunklavija, koji je ovde izriito citiran, preuzet je podatak o tome da je Lazar pomagao Ugre i podsticao ih protiv Turaka. Ostalo potie iz Tuberona, koji je odgovoran zbog meanja Strumice i Sitnice. Tek posle opisa bitke, kad raspravlja o mestu sudara, Orbin spominje Sitnicu. KOMENTAR Ovaj odeljak je sasvim drukijeg porekla. On je svakako pod uticajem narodne tradicije. Tu se prvi put nailazi na motiv svae meu Lazarevim zetovima. Up. A. maus, ''Kuripeiev izvetaj o Kosovskom boju'', Prilozi KJIF 18 (1938) 509518. Milo je, naravno, Kobilovi, ali je ve uzdignut toliko da je zet kneza Lazara. Tjentite je poznato naselje na trgovakom putu iz gornjeg Podrinja u Dubrovnik, dok je spomen Novog Pazara anahronizam, jer se to ime javlja tek u periodu turske vlasti.

Poto je tada Lazar imao udariti na Turke, njegov zet Vuk ga je upozorio da pazi na Miloa, jer treba da zna da on u tajnosti uruje s Turcima kako bi ga izdao. elei da to proveri, Lazar pozva na veeru izvestan broj velikaa i kapetane vojske u nameri da u toku veere prekori Miloa za tu izdaju kako bi ga, ako se uveri o zlodelu, mogao kazniti (jer Sloveni imaju obiaj vinom, a ne muenjem otkrivati tajne), ili, ako nae da je nevin, da se sam oslobodi sumnje koja ga je ve. bila poela muiti. Dakle, za vreme veere knez Lazar se okrene prema Milou, pa drei u desnoj ruci pun pehar vina, ree: ''Vama, Milou, darujem ovo vino zajedno s peharom, i pored toga to ste kod mene okrivljeni za izdajstvo.'' Milo, meutim, ne pokaza na licu nikakvoga znaka koji bi odavao takav greh i ispi primljeni pehar. Zatim ustavi poe ovako besediti: ''Nije sada vreme, knee i gospodaru moj Lazare, da se prepiremo, jer je neprijatelj ve u bojnom redu. Sutra ujutro pokazau delom da je moj tuitelj klevetnik i laov i da sam ja uvek bio veran svome gospodaru.'' Lazar mu nita ne odgovori, nego ga pozva da ponovo sedne. No Milo itavu tu no nije uopte zaspao, pa u osvit zore, a da to niko nije primetio, uzjaha konja i s kopljem okrenutim unazad (to je kod Slovena znak begunca) doe u tabor Turaka, kod kojih je bio na velikoj ceni. Stoga je smesta bio uveden pod ator turskog cara, koji se jako obradovao njegovom dolasku. I tu, bacivi se na zemlju (kako je obiaj kod Turaka) klanja se caru, i dok stoji prignute glave da mu poljubi ruku, kradimice izvlai bode koji je drao skriven u nedrima, i zabija ga Muratu u trbuh. I dok iz petnih ila nastoji da pobegne iz atora, rani ga, na nesreu, careva telesna straa, i tu najposle pogibe.
KOMENTAR Veoma se lako uoava slaganje Orbinovog prianja s poznatom narodnom pesmom ''Kneeva veera''. I to je jedno od retkih mesta u Orbinovom spisu za koje se pouzdano moe rei da se oslanja na narodnu pesmu. Najee se zaboravlja da Orbin ovde ne koristi neposredno narodnu tradiciju, nego da prepisuje Ludovika Crijevia Tuberona. Kod njega je naao i tvrdnju da Illyrici atque Macedones vinom i mukama otkrivaju tajne, ali je to izmenio u tvrenje da Sloveni otkrivaju tajne vinom, a ne muenjem.

1 4 1

KOMENTAR Opis Miloevog podviga preuzet je gotovo doslovno iz dela dubrovakog pisca Ludovika Crijevia Tuberona.

Ovde Laonik izraava malu sumnju kako je Milo dohvatio koplje da smrtno rani Murata a da nije bio zadran od janiara. Meutim, kako je reeno, Milo nije nosio koplje da njime ubije Turina, ve da pokae da se odmetnuo od hriana, niti je kopljem (kako neki veruju) smrtno ranio varvarina, ve bodeom. Stoga od onog vremena (kako izvetavaju Laonik i Leunklavije) kod Turaka vai zakon kad neko dolazi da poljubi ruku njihovom vladaru, da toga dvojica od straara dre za ruke kako ne bi mogao naneti kakvo zlo njegovoj linosti, kako je to uinio Milo Muratu.
KOMENTAR Primedba o sumnji Laonika Halkokondila izazvana je ne tekstom grkog pisca, koji Muratovu pogibiju opisuje sasvim drukije, nego primedbom Leunklavija, Annales sultanorum 15913, 134, o Halkokondilovoj sumnji u ''grku'' verziju o ubistvu Muratovom. Tu je Orbin naao i podatak o turskom obiaju (kod njega ''zakon'') da dvojica straara dre za ruke svakog koji hoe da poljubi ruku sultanu.

Poto je, dakle, Milo na pomenuti nain pobegao i vest se proirila u hrianskom taboru, ne znajui jo uvek ta se desilo s Turinom, neki zapovednici se poee bojati za ishod stvari i govoriti da ne vide mogunosti za spasenje. Oni su nagovarali ostale da bi najbolje bilo izbei borbu i poloiti oruje, te se pokoriti neprijatelju.
KOMENTAR Uznemirenost u hrianskom taboru predstavlja pogodnu pozadinu za veliki Lazarev govor.

Kad je to video knez Lazar, pozva k sebi sve svoje ljude, te im stade ovako govoriti: ''Kuda, kuda su iezle, hrabri drutovi moji, one vae retke vrline, vrstina i odvanost s prezirom same smrti, vrline koje su vas do danas, na ogromnu slavu itave Srbije, uzdigle iznad zvezda? ta moemo uiniti? Moemo umreti, ali kao ljudi. Moemo izgubiti ivot, ali sebi na ast, a na tetu protivnika. Moemo uiniti da nam pre doe onaj konani kraj do kojega svi roeni dolaze, ali na nau korist, a na propast neprijatelja. Zar nije mnogo bolje slavno umreti nego sramotno iveti? Zar se ikad moe bolje umreti nego pre no to se eli smrt? Kaite mi, ako pristanete da budete njihovi robovi, zar neete umreti kao i drugi, kad svi moraju umreti? Umreete svakako, ali uz beskrajno muenje, prekor, stid i sramotu ne samo vau nego itave vae zemlae. Oh, zar nije bolje, kad se ve jednom mora umreti, umreti naoruan i kao astan ovek nego umreti i go, i u lancima, i preklan kao ivotinja? Ako ste uvereni da svakako morate umreti, kakva je to naivnost vaa bojati se neega to niko ne moe izbei. Smrt se ne izbegava odlaganjem, ali se zato mnogo umanjuje slava kad se nastoji da se izbegne. Zar je smrt drugo nego svretak i kraj svih zala? Ona, koliko na razum kae, ne moe biti teka, jer biva u jednom asu; ni gorka, jer s njom prestaju sve muke i patnje; a zacelo ni bedna ni dosadna, jer biva samo jednom. Ako je, dakle, smrt takva, zato je se toliko bojimo? Zato da izbegnemo jednu smrt, mislimo li umirati hiljadu puta na as? Neka bei, neka bei iz vae pameti, iz nepobedive slovenske krvi pomisao na predaju i ropstvo. Ako se dalje ne moe iveti, umrimo meu svojim neprijateljima, i to umrimo naoruani protiv naoruanih. Drugi narodi umiru na perju, obrvani godinama, istroeni vremenom, mueni groznicom i hiljadama raznih nevolja: jedino Sloveni umiru od maa, od maa umiru jedino Sloveni. Ali ubijajui deo neprijatelja i osveujui sebe tako da i sami neprijatelji, pa makar bili pobednici, uvek oplakuju njihovu smrt. A ko zna, ako se odluimo da budemo Sloveni, to znai slavni i pobednici do sada u borbi za sva mesta koja gazimo mi i koja su gazili nai preci, ili da bar budemo ljudi koji mogu rukovati maem i znaju hrabro ubijati i biti ubijeni, ko zna, rekoh, da mi neemo ubijati njih isto tako dobro kao i oni nas? Srea pomae smele, a ne donosi pobedu broj, ve hrabrost vojnika i mudrost zapovednika. Na naoj je strani sva pravda, jer je neprijatelj uao u nau zemlju i zauzeo mnoga mesta. U nudi smo koja obino ini smelim i najvee kukavice; imamo toliko oruja da e nam, ako ga budemo hrabro upotrebili, ili otvoriti put svuda, ili 1 4 2

stvoriti tako veliko drutvo da e sami neprijatelji i ostali oplakivati nau smrt. Ako, dakle, mi stavimo sve na kocku i, gotovo u oajanju za svoj spas, suprotstavimo se i hrabro napadnemo neprijatelja, uveriete se kako oajanje uvek izvlai oveka iz nevolja i dovodi najee do najvieg stupnja zadovoljstva o kojem je jedva i sanjao.'' Ne pustie ga da nastavi, niti saekae druge raz-loge kada ih ponovo zahvati preanji zanos, pa svi bez razlike i sa svih strana, raspaljeni drevnim slovenskim besom, povikae: ''U boj, u boj!''
KOMENTAR Ve je H. Radoji, ''Srpska istorija Mavra Orbinija'', Beograd 1951, 3536, izrazio uverenje da je Orbin pri sastavljanju Lazareve besede imao uzore u humanistikoj knjievnosti. Te uzore nisam uspeo da otkrijem. Opaa se da je govor iskorien za glorifikaciju Slovena i da odie duhom kojim je proet Orbinov predgovor. (Up. str. 36 ove knjige.)

Pae i drugi turski zapovednici, mada su smru svoga gospodara bili veoma raadoeni, ipak se ne predadoe tuzi, ve su s mnogo razboritosti drali u tajnosti njegovu smrt, kako pred neprijateljima tako i pred Turcima kojima jo nije bio poznat sluaj. Ovaj je narod veoma postojan u utanju i u uvanju tajni koje su za njih nepovoljne, te im je nemogue ni zastraivanjem ni obeanjima izvui iz usta re kojom bi nagovestili ono to njihovi gospodari ele da ostane u tajnosti. Stoga pre nego to se proirila vest koja bi za njih mogla biti veoma opasna, turski zapovednici su postrojili vojsku, pa ono to je trebalo raditi za slavu svoga gospodara, svako je radio za vlastiti spas. Tako s velikom sranou napadaju neprijatelja, a ni hriani im se ne opiru s manjom hrabrou. Borba se, dakle, vodi estoko s obe strane: svuda padaju, ovde hriani, tamo Turci, koji su jedva odolevali estini Raana i: drugih Slovena. Neki su od Turaka bili napustili poloaj i povukli se natrag u nameri da pobegnu. Tada turski zapovednici stadoe u sav glas vikati: ''Kuda beite, muslimani? Pozadi reka Strumica, zdesna neprijatelj, a sleva Jegejsko more spreavaju nam bekstvo. Zar nije asnije umreti u borbi kao ljudi nego beei pred neprijateljem utopiti se u valovima poput stoke? Kuda se deo, o, Turci, onaj duh i ona hrabrost kojom ste, prelazei Helespont, udeli za carstvom u Evropi? Ili ste moda doli dovde samo zato da iz nae sramote proizie vea slava i ugled slovenskog naroda?'' Ne samo ova bodrenja i rei zapovednika ve i (kako esto biva) oajnika pomisao na vlastiti spas raspalili su duhove Turaka tako da, povrativi hrabrost i snagu, poinju sa jo veom estinom da napadaju ponovo, pa uz poklie i buku da juriaju na neprijatelja.
KOMENTAR Zbivanja u turskom taboru opisana su kod Ludovika Crijevia Tuberona. Orbin je doslovno preuzeo njegov opis u svoj tekst.

Kad je to video knez Lazar, koji se netedimice borio, i kad je primetio da mu je konj premoren, poto je borba trajala od izlaska sunca do posle osam asova, ostavi toga konja, a uzjaha drugoga, odmornog. Njegovi ljudi, meutim, koji su ga videli kako se smelo bori u prvim redovima svega umrljanog krvlju, i svojom i neprijateljskom, izgubivi ga iz vida u ono kratko vreme dok je promenio konja, pomislie da je pao mrtav na zemlju, te svi uznemireni poee uzmicati i rastrojavati se. Pa i pored toga to se Lazar pokazivao i nastojao da ih povee i sakupi, oni su i dalje beali. Stoga je i on bio prisiljen da krene za glavninom vojske i da bei kako bi se spasao. Izbegavajui glavni drum da ne bi nabasao na neprijatelja, upade zajedno s konjem u jednu nevidljivu rupu pokrivenu zemljom i granjem koju su seljaci bili iskopali da bi uhvatili neku zver. Tu ga sustigoe i ubie neprijatelji koji su ga gonili. No prema kazivanju Filipa Leonicera u I knj. i kako pie u turskim analima, Lazar je bio uhvaen iv, te mu je u neprijateljskom taboru odrubljena glava. Zatim je pokopan u Ravanici, u jednoj vrlo lepoj crkvi, koja je sva sazidana od meanog mermera, i tu se jo i danas vidi njegovo telo u jednom zlatom izvezenom pokrovu koji je, kau, izvezla njegova ena Milica.
KOMENTAR Pria o stradanju kneza Lazara preuzeta je takoe od Crijevia Tuberona.

1 4 3

KOMENTAR Filip Leonicer, kojega Orbin ovde citira, pisac je jedne turske hronike iz XVI veka. U nekim izdanjima Leonicerovog spisa bila je i gravira koja je ilustrovala pogubljenje Lazarevo. Up. J. Matasovi, ''Dvije ablonske ilustracije'', Narodna starina 11 (1925) 350355. KOMENTAR Orbin nije znao nita o prenosu Lazarevog tela, pa je uz Lazarevu pogibiju dodao i ono to je znao po uvenju o Ravanici i kneevom telu. Beleka u margini pokazuje da je brkao Resavu i Ravanicu.

Mesto gde se odigrala ova bitka zove se Kosovo polje. Ono se (kako pie Bonfinije) nalazi na granicama Rake i Bugarske. Ugri ga zovu Rigomezev, a Latini Campo Merulo. Franesko Sansovino ga zove iskvareno Sampo Sassovino. Sredinom ovoga polja protie reka Sitnica, koja izvire iz ilirskih planina a utie u Dunav. Na tom mestu bee rasporeno Muratovo telo, izvaena utroba i tu pokopana. Tako se jo i danas vidi onde jedna kula koju nazivaju Muratovim grobom i piramidom. Potom je njegovo telo preneto, ne u Sofiju (kako neki rekoe), ve u Brusu, pa tu poloeno u grob njegovih predaka koji se nalazi blizu Banje Bruse, a za uspomenu, na grob je obeena Miloeva ruka okovana u srebro.
KOMENTAR Na jednom mestu poreane oblike imena Kosova polja mo-gao je Orbin nai u izdanjima XVI veka, gde je bio obiaj da se u margini upozori na podatke iz drugih pisaca o linosti ili mestu spomenutom u tekstu. Slino nabrajanje sa istom zamerkom Sansovinu nalazi se i kod Leunklavija, ''Annales sultanorum'' 15913, 135. KOMENTAR Odatle su uzeti podaci i o grobu Muratovom i prenosu u Brusu. Orbin je zadrao iste izraze ''kula'' i ''piramida'', ali je Leunklavijev tekst u maloj meri prestilizovao. Miloeva ruka se ne nalazi kod Leunklavija, nego kod Tuberona.

U ovoj bici pale su mnoge linosti iz Rake i Bosne. Kako je bosanski ban Tvrtko bio u savezu s knezom Lazarom, bee mu poslao u pomo svoju vojsku pod zapovednitvom vojvode Vlatka Vukovia. Vukovi je s malo svojih ljudi pobegao posle pomenute bitke, koja se zbila na Kosovu 15. juna 1389. godine. Meutim, zet kneza Lazara Vuk Brankovi spasao se gotovo sa svim svojim ljudima, poto je (kako neki kau) imao tajne pregovore s Muratom da izda (kako je i uinio) svoga tasta da bi se dokopao njegove drave. Tako je posle njegove smrti i ostao gospodarem jednog dela Rake, dok je drugi deo dobila Lazareva ena Milica i Lazareva dva nejaka sina, Stefan i Vuk. Neto kasnije meu njima je dolo do velikih i tekih razmirica. Milica se stoga obratila Turinu, pa je on oduzeo zemlju Vuku Brankoviu i predao je njegovim uracima, sinovima kneza Lazara, ruei ujedno gradove i tvrave koje je Vuk drao u Rakoj. Njegovoj pak eni Mari i njegovim sinovima, tj. Grguru, uru i Lazaru, bilo je odvojeno toliko zemlje da su mogli nekako iveti. Turci su zadrali za sebe dva utvrena grada. A Vuk Brankovi, koga je turski car bio bacio u tamnicu, uskoro je bio puten, te gotovo odmah posle toga se i upokojio. Sumnjalo se da ga je otrovala tata. Drugi vele da ga je zatvorio u tamnicu u Plovdivu Bajazitov sin Musa, koji je kasnije ubio njegovog sina Lazara, pa da je Vuk potkupio novcem tamnike straare te odatle pobegao. Kad se vratio kui, poao je u zemlju ura Balia, drugog zeta kneza Lazara. ura ga je pozvao preda se i prekorio zbog izdaje tasta, a zatim je naredio da mu odrube glavu. O tome nije nita znala njegova tata Milica.
KOMENTAR Taan datum bitke daju dubrovaki anali tzv. Anonima, gde se jedino nalazi spomenut (pre Orbina) vojvoda Vlatko Vukovi kao uesnik u boju na Kosovu (ed. S. Nodilo str. 48). Zbog toga je verovatno da se Orbin posluio informacijama iz dubrovakih anala, ali ih je samostalno ugradio u ovaj deo izlaganja. O izdaji Vuka Brankovia nema vesti u sauvanim izvorima starijim od Orbina, mada njegova stilizacija jasno pokazuje da je raspolagao izvorima koji su o tome govorili. Orbin je imao i vie verzija o smrti Vuka Brankovia, dok su za nas ti dogaaji u potpunoj tami.

1 4 4

KOMENTAR Ne moe se ni naslutita odakle Orbinu podaci o odnosima izmeu Vuka Brankovia i Lazarevih naslednika posle kosovske bitke, ali je ve odavno zapaeno da su pojedinosti tane. Turci su posle proterivanja Vuka Brankovia, 1396, njegove zemlje ustupili Lazarevim naslednicima, a ''dva utvrena grada'' bili su to zaista Zvean i Jele, kao to Orbin neto kasnije kae zadrali su za sebe, Prie o smrti Vukovoj se ne mogu kontrolisati. Up. S. Novakovi, ''Srbi i Turci'', Beograd 1960', 269271; M. Dini. ''Oblast Brankovia'', Prilozi KJIF 26 (1960) 1418.

Da bi to bolje sredila svoje odnose s Turcima, Milica je dala za enu Bajazitu Prvom, caru turskom, svoju ker Milevu, kako pie Jovan Leunklavije u Istoriji Turaka. Nju je posle zajedno s muem zarobio Tamerlan. Kad se Tamerlan vratio u Skitiju, priredio je raskonu gozbu svoj gospodi i knezovima Skitije. Na tu gozbu je bio dopremljen kavez u kojem je bio zatvoren Bajazit. Tamerlan je naredio da dovedu i Bajazitovu enu, te da joj odseku haljine sve do pupka, tako da su joj se videli stidni delovi, pa da takva raznosi jela zvanicima na gozbi. Gledajui to, njen mu Bajazit je bio beskrajno tuan zbog njene gadne kobi. Stoga odlui da se ubije, no kako nije imao ime da to izvede, udarao je glavom o preke kaveza dok se na kraju nevoljno i bedno nije ubio. Njegova ena Mileva upokojila se drugi dan posle njegove smrti.
KOMENTAR Pozivanje na Leunklavija vai samo za podatak o udaji Mileve za Bajazita. Pria o postupanju Tamerlanovom sa Bajazitom i njegovom enom uzeta je iz drugog teksta, iz ''Discorso di Teodoro Spandugino Cantacusino gentilhuomo Constantinopolitano dell' origine de' principi Turchi, ed. F. Sansovino, Dell'Historia universale dell'origine et imperio de Turchi'', Venetia (1573) c. 50. Pria je inae legendarna, jer znamo da je Olivera Stefanovim zalaganjem osloboena od Tamerlana i da je ivela u Srbiji i posle smrti svoga brata.

Dakle, poto je Lazareva drava bila podeljena (kako rekosmo) na vie delova, nije prolo mnogo a Vukova ena Mara je zajedno sa svojim sinovima povratila zemlje svoga mua, sem onih dvaju utvrenih gradova Zveana i Jelea, koje su drali Turci.
KOMENTAR Ova vest potie svakako iz onog istog izvora koji je Orbin koristio na prethodnoj strani. Vest je u osnovi tana, ali se odnosi na vreme pre 1402. jer se vidi da su i Vukovi sinovi uestvovali u bici kod Angore kao Bajazitovi vazali. Up. M. Dini, ''Oblast Brankovia''., Prilozi KJIF 26 (1960) 1821.

Dubrovani su se u to vreme pokazali veoma blagodarni i verni Vuku, jer su povratili njegovoj eni velike vrednosti koje je on bio ostavio kod njih na uvanje. Ostalo pak, to se nalazilo kod drugih, nikad nije dobila. Vuk Brankovi, o kome je re, bio je besprekoran i pravedno postupao, a prema Dubrovanima se uvek odnosio kao pravi prijatelj i veoma oveno postupao prema njihovim trgovcima u svojoj zemlji, u kojoj je vie puta ukazao poast nekim dubrovakim plemiima. Kad je njegova ena Mara povratila njegovu dravu (kako je reeno), poela je da alje svoje sinove s vojskom u slubu Turinu, zadravajui uvek kod sebe najmlaeg radi upravljanja dravom. Meutim, kako su se Stefan i Vuk, sinovi kneza Lazara, nali sa svoja dva sestria, sinovima Vuka Brankovia, tj. s Grgurom i urem, kod Bajazita prilikom njegove bitke s Tamerlanom, posle Bajazitova poraza svi pobegoe u Carigrad, izuzev Grgura, koga su Tatari bili zarobili, ali se posle otkupio. Dok su se oni, dakle, nalazili u Carigradu, ura Brankovi je na zahtev svojih ujaka Stefana i Vuka bio baen u tamnicu, jer su oni meusobno bili neprijatelji. Ova su se, naime, dva brata pribojavala da on ne ode u Romaniju Muslomanu elebiji, sinu turskog cara, pa da ne stigne pre njih u njihovu pokrajinu.
KOMENTAR Vest o Vukovom pokladu mora da se oslanja na dubrovake arhivske podatke, u kojima je o tome ostalo dosta traga.

1 4 5

KOMENTAR O prvim godinama XV veka i zbivanjima oko despota Stefana Orbin je izvanredno dobro obaveten. Njegova kazivanja se daju kontrolisati, ali se pojavljuje zapleteno pitanje o poreklu njegovih informacija. Nemamo s druge strane podataka da je Grgur, sin Vuka Brankovia, bio zarobljen od Tamerlana i tek kasnije osloboen. KOMENTAR Podatak o zatvaranju ura Brankovia nalazimo i u srpskim letopisima, ali tamo nema motiva koji navodi Orbin. Up. Lj. Stojanovi, ''Stari srpski rodoslovi i letopisi'', BeogradSr. Karlovci 1927, 22.

Dok je ranije pomenuti Stefan boravio u Carigradu, dobio je titulu despota. On se sa svojim bratom ukrcao na jednu mitilensku galiju i doplovio najpre pod Ulcinj, a zatim se iskrcao blizu Bara. Nagodio se sa svojim zetom urem Stracimira Balia, gospodarom Zete, koji mu je dao mnogo ljudi s kojima je doao u Raku. U meuvremenu je njihov sestri ura leao u tamnici u Carigradu. Despot ga je tamo bio poverio nekom svom vlastelinu koji ga je, privuen, moda, kakvim velikim obeanjem, oslobodio, pronaavi kljueve tamnice. Kad je ura doao turskom caru, ovaj ga je lepo primio i odmah mu dao da obue svoje vladarsko odelo, te ga darovao mnogim vrednim stvarima. Izmeu ostalog darovao mu je svoje oruje u znak velike ljubavi i poverenja koje je imao u njega. Zatim mu je dao svoju vojsku, ijim je jednim delom komandovao ura, a drugim turski zapovednici.
KOMENTAR O dobijanju despotske titule izvetava isto tako kratko i Konstantin Filozof, koji, opet, mnogo vie govori o boravku na Lezbosu (Mitilena), a nema preciznu pojedinost o dolasku galije pod Ulcinj i iskrcavanju u Baru. Inae, o tome putovanju ima savremenih podataka Mleanina Sagreda. Up. I. Ruvarac, ''Stefan Lazarevi na povratku iz Angore u Srbiju'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 7987. KOMENTAR Osloboenje urevo iz tamnice u Carigradu belee i srpski letopisi (ed. Lj. Stojanovi 221), koji daju i ime vlastelina: Rodop. Ne znamo, meutim, gde je Orbin naao podatke o sastanku ura Brankovia i Bajazitovog sina Sulejmana (Musulman kod Orbina i Konstantina Filozofa). Vredno je istai da je taj tekst sa simpatijama i uvaenjem opisivao Vukovog sina, dok Konstantin Filozof preko toga prelazi utke ili objanjava da su Brankovii tada morali da se bore zajedno s Turcima ''jer drukije ne bee mogue''.

S druge strane, ni despot Stefan nije propustio da spremi dobru vojsku, pa ju je podelio na dva dela: jednim delom je zapovedao on sam, a drugim delom njegov brat Vuk. Kad je dolo do borbe izmeu Vuka i ura, Vuk se junaki borio kao pravi kapetan, ali je ipak bio poraen i spasao se s malo vojnika. To je bilo 25. novembra 1402. godine. Zametnuvi bitku s turskim kapetanima, njegov brat Stefan ih je porazio i izvojevao pobedu pre strategijom nego hrabrou svojih vojnika. Bio je, naime, neki vlastelin po imenu Ugljeica, vazal i saveznik turski, koji se tada nalazio u turskoj vojsci. Kad je upravo trebalo da otpone bitka, on je uverio Turke da ne prihvate borbu, poto nee moi izdrati prvi nalet i napad hriana. Stoga, im je nastala bitka, Turci se skoro odmah dadoe u bekstvo. To je bio razlog to su ih despotovi ljudi mnoge poubijali. Despot se vratio put Tripolja, pouzdano verujui da e zatei svoga brata kao pobednika, no bilo je sasvim suprotno. Susreo ga je, naime, putem u pratnji od jedva dvadesetak konjanika. Stefan se zbog toga veoma prestraio i smesta skrenuo prema Novom Brdu, a odatle produio u svoju zemlju, iji mu je veliki deo ura zauzeo posle kratkog vremena. Ali ni despot, sa svoje strane, nije propustio da mu se za to delimino ne osveti. Uavi, naime, s Ugrima u urevu zemlju, teko je opustoio. I tako je Raka za neko vreme bila izloena mnogim razaranjima. Na kraju je despot zakljuio s Turcima primirje kako je njima bilo po volji. Vuk pak, videi da despot ne postupa s njim kao pravi brat i da mu ne da deo oeve drave, krene s mnogo vlastele koja je bila u njegovoj slubi pravo na dvor turskog cara. Car mu ukae velike poasti i ustupi dobar komad zemlje u Romaniji kako bi mogao udobno iveti s pomenutom svojom vlastelom. 1 4 6

KOMENTAR Podelu vojske na dva dela, od kojih onaj pod Vukom trpi neuspeh, sreemo i kod Konstantina Filozofa (ed. V. Jagi 282), ali kod njega nema datuma. Veoma bliski datum: 20. ili 21. novembar 1402, daju srpski letopisi (ed. Lj. Stojanovi 221). U tim letopisima se kae da je ''despotov boj'' sa ''urem Vukoviem'' bio ''na Tripolju'', a kod Orbina se despot Stefan ''vratio put Tripolja''. Po njemu izgleda da se Vuk borio kod Tripolja, a Stefan negde dalje. Po Konstantinu Filozofu, ''posle ove velike graanike bitke'' Stefan i Vuk su otili u Novo Brdo. Karakteristini detalj o kesaru Ugljei nalazimo i kod Orbina i kod Konstantina sa izvesnim razlikama. Orbin ima oblik ''Ugljeica'', koji pokazuje da je ekscerpirao neki srpski izvor. On prikazuje Ugljeinu ulogu manje uvijeno nego to to ini Konstantin Filozof. Ve ovaj odlomak pokazuje, a to e se docnije jo potvrditi, da Orbinov izvor nije nezavisan od Konstantina Filozofa, ali pokazuje isto tako da se on ne poklapa ni sa jednom poznatom verzijom biografije Stefana Lazarevia, ni sa izvodima iz nje upotrebljenim u hronografu. On sadri u isto vreme i mnogo manje i poneto vie od Konstantinovog teksta kakav nam je sauvan. Iz analize Orbinovog kazivanja mogu se izvui novi elementi za raspravljanje inae sloenog pitanja o tekstovima i verzijama biografije Stefana Lazarevia. Up. S. P. Rozanov, ''itie serbskago despota Stefana Lazarevia, i ruskij hronograf'', Izvestija otdelenija russkago jazika i slovesnosti IAN XI (1906) 6297. KOMENTAR Iz drugih izvora ne znamo da je ubrzo posle bitke kod Graanice ura Brankovi zauzeo ''veliki deo'' Lazareve zemlje. Drugi podatak koji kae da je despot s Ugrima plenio urevu zemlju ima potvrdu u srpskim letopisima koji belee pod 1403/4. ''pleni despot Sitnicu'', koja je bila u vlasti Brankovia. Izmirenje despotovo s utarskim kraljem igmundom zajameno je despotovom biografijom i jednim igmundovim pismom od 16. aprila 1404. Up. M. Dini, ''Pismo ugarskog kralja igmunda burgundskom vojvodi Filipu'', Zbornik Matice srpske serije drutvenih nauka 1314 (1956) 9398.

Kad je prolo neko vreme, Vuk je uporno molio i kumio od brata svoj deo pokrajine, ali mu je ovaj ni po kakvu cenu nije hteo ustupiti. Zbog toga je Vuk, dobivi od Turina vojsku od oko trideset hiljada boraca pod zapovednitvom Avranoza, u pratnji ura Vukovia doao u Raku, meseca marta 1409. godine i punih est meseci ostao u Rakoj, pustoei i plenei ona mesta koja mu se nisu htela predati. Na kraju, posle mnogog stradanja Rake, reena gospoda su se nagodila, te je despot dao deo drave svom bratu zadravi za sebe zemlju prema Dunavu i Novom Brdu. Pored toga, davao je polovinu prihoda ove zemlje svom bratu Vuku, koji je ostao gospodar drugog dela zemlje, od Morave na zapad.
KOMENTAR Svau izmeu Vuka i Stefana opisuje i Konstantin Filozof, koji baca krivicu na Vuka, ozlojeenog zbog bratovljevih prekora posle pretrpljenog poraza. Kod Orbina je krivac Stefan jer ne postupa ''kao pravi brat''. Teko je zamisliti verziju biografije Stefana Lazarevia u kojoj bi on makar i na trenutke bio slikan u nepovoljnoj svetlosti, ali nije lako ni pretpostaviti da bi Orbin iz svoga izvora uzimao samo jezgro informacije da bi ga u svome tekstu drukije obojio. Vredno je istai da Orbin od bekstva Vukovog pa do njegove provale u Srbiju 1409. nema nikakve vesti, a da je kod Konstantina Filozofa izmeu ta dva dogaaja izlaganje o unutranjem ureenju, gradnji crkava, smrti kneginje Milice itd. Napad Vuka Lazarevia sa urem Brankoviem i Evrenosom spominje se kod Konstantina Filozofa i u letopisima. Kod Konstantina se ne javlja ura Brankovi, datum i broj vojnika, ali ima Evrenosa (Avranez kod Orbina i Konstantina), izmirenje i podelu zemlje. Orbin izriito kae da je Stefan dobio severni deo, dok iz Konstantinovog teksta proizlazi da se Stefan morao preseliti iz dotadanje oblasti. Orbin nije razumeo ono to je proitao o podeli pa je Stefanu pripisao nemoguu teritoriju ''prema Dunavu i Novom Brdu'', a Vuku ''od Morave na zapad''. Godinu 1409. potvruju savremeni izvori, ali mesec nee biti taan: Dubrovani znaju ve krajem februara 1409. za Vukov napad, a marta se ale zbog teta koje je poinila ugarska vojska koja je pomagala despota u Pritini. Zanimljivo je da ni Orbinov izvor, ni Konstantin ni srpski letopisi ne belee ove despotove akcije.

U ratu koji su meusobno vodili Bajazitovi sinovi Musa i Musloman, despot je pristao uz novog cara Musu, pa poao k njemu u Romaniju sa svojim bratom Vukom. Pre njihovog dolaska pao je u Musine 1 4 7

ruke Vukov sestri. Lazar, koji je bio zatoen u Galipolju, a kasnije puten. Uvee, uoi dana kada e se zametnuti bitka, sva slovenska gospoda bila su kod Muse i zaklela mu se na vernost. Ali, uprkos tome, pre poetka bitke Vuk i njegov sestri Lazar pobegoe od Muse i preoe na stranu Muslomana. U bici izmeu ova dva brata osta pobednik Musloman, a Musina vojska bee razbijena i poraena. Kad je to video despot, pobegao je u Carigrad (ova bitka odigrala se blizu reenoga grada 1410. godine), a odatle posle ode na Veliko more. Doavi na Dunav, pree u Vlaku kako bi stigao u svoju oblast. Vuk sa svojim sestriem Lazarem oprosti se od Muslomana da bi se vratio kui i preduhitrio dolazak deopota, iju je oblast Musloman predao njima. Meutim, putem su nabasali na Turke Musine pristalice. Ovi ih zarobe i privedu Musi, koji smesta naredi da Vuku odrube glavu u jednoj umi, a da Lazara potede. To je uinio u nadi da e na taj nain privui na svoju stranu Lazareva brata ura, koji se je tada nalazio kod Muslomana. Ali ura nikad ne pree na Musinu stranu. Stoga, kad se iste godine odigrala druga bitka izmeu ova dva brata pred gradom Jedrenom, Musloman je ponovo porazio Musu, pa je ovaj naredio da se bez ikakva odlaganja odrubi glava i Lazaru, to je bilo i izvreno. No kad je hiljadu etiri stotine i jedanaeste godine umro Musloman, Musa je ostao jedini turski gospodar u Romaniji.
KOMENTAR O ovim dogaajima pria i Konstantin Filozof, ali sa drugim pojedinostima, tako da se ini da se Orbin ovde ne oslanja na njega. Konstantin nema datuma niti naziva Veliko more, iako pria opirnije o despotovoj plovidbi u Vlaku. KOMENTAR U ovom pasusu, meutim, opaa se jasno da je Orbin zavisan od Konstantina. U kratkoj verziji Orbinovoj su svi detalji iz Konstantina: Vuk i Lazar idu da preteknu Stefana i prime zemlju dobijenu od Sulejmana, obojica nailaze na Musine ljude i padaju u njihove ruke, prvo je pogubljen Vuk, dok je Lazara Musa vodio sobom da bi ucenio ura Brankovia; bila je druga bitka, i to pod Jedrenom, Musa je poraen, a tada je pogubljen i Lazar. Pri ovakvom nizu pojedinosti, isprianih ak istim redom, ne moe biti ni najmanje sumnje u vezu Orbinovog teksta s Konstantinovim. Postavlja se pitanje da li je skraivanje vrio Orbin ili se sluio ve skraenim tekstom. KOMENTAR Godina je tana, ali Konstantin i srpski letopisi izriito kau da je Sulejman bio udavljen. Ovaj podatak je Orbin svakako uzeo iz nekog zapadnog izvora, koji daje uoptene podatke po godinama.

Dok je Musa opsedao Silivriju, grad u Romaniji, ura, koji se s njime bio izmirio i boravio kod njega, bio je obaveten da e ga Turin u prvoj prilici pogubiti. Stoga se on poeo pretvarati da eli zajedno s Turcima da udari na pomenuti grad, pa, poto se prethodno bio dogovorio s onima unutra, uao je u grad i tako se spasao. Ovi dogaaji bili su razlog to se ura sporazumeo s despotom i to su docnije iveli kao prijatelji. ura je potovao ujaka kao oca.
KOMENTAR I kod ovog odlomka je jasno da se oslanja na Konstantina Filozofa. Sve pojedinosti koje navodi Orbin nalaze se i u biografiji despota Stefana. Silivrija (Selymbria) je grad na obali Mramornog mora u blizini Carigrada.

Sada, dakle, poto je (kako je reeno) Musa ostao na vlasti kod Turaka, doao je 1415. godine s vojskom u Raku, gde je zauzeo neke utvrene gradove i pokazao veliku okrutnost u despotovoj zemlji. Despotu je doao u pomo iz Bosne Sandalj Hrani i vojvoda Petar s mnogo vojnika, a iz Ugarske mu je isto tako doao u pomo ban Ivani Morovi. No mada je despot imao uza se toliku vojsku, ipak se nije usudio zametnuti bitku s Musom, koga je njegov brat Kiridi elebija, naiavi iznenada s neto Tatara, prisilio da napusti Raku. Te iste godine, 14. jula, ova su dva brata zametnula bitku u Bugarskoj na mestu zvanom Iskra, i tu je Musa bio poraen i uhvaen iv, te je smesta umoren gadnom smru. ura, koji je bio otiao u pomo Kiridi elebiji, vratio se kui sa svojim i despotovim ljudima. Ipak su ova dva gospodara ostala turski vazali. Sandalj i vojvoda Petar s Ugrima behu otili kui mnogo ranije, ne 1 4 8

zaloivi se u ratu izmeu Muse i Muslomana ni za jednoga ni za drugoga.

KOMENTAR Ovaj odlomak je vrlo zapleten i teak. Odmah na poetku Orbin daje 1415. kao datum zbivanja o kojima pria, iako se na prvi pogled vidi da se ona odnose na 1413. To je godina u kojoj je ubijen Musa. Rekao bih da je Orbin i ovde imao epitomatora Konstantinovog pred oima, i to po spomenu ''vojvode Petra'' kao saveznika despotovog. Iz savremenih dubrovakih pisama se vidi da su u Srbiju ili zaista vojvoda Sandalj Hrani i Ivani Morovi, dok o vojvodi Petru nema pomena, niti se meu savremenicima vidi koja bi to linost mogla biti. Kod Konstangina Filozofa se ne pojavljuje Sandalj niti se navode pojedinci, ve ''ugarski velikai i bosanski'' u vezi s ratom protiv Muse, ali se zato neto kasnije javljaju kao velikai koje je despot Stefan otkupio iz turskog roblja: Petar Mirovijski Ivani. Tu opet sreemo karakteristinu kombinaciju imena Petar i Ivani. Ovaj Ivani je svakako Morovi, koji je doista bio zarobljen 1415. u bici juno od Doboja, a Petar ''de Zapes'' je ugarski vlastelin poznat iz povelja toga vremena. Ivani je ratovao u Srbiji 1413, bio zarobljen u Bosni 1415. i docnije otkupljen, tako da je Orbinov pobrkani podatak ispao sluajno taan. O stradanju srpskih gradova od Muse govore srpski letopisi. Oni, meutim, daju taan datum bitke: 5. juli, koji se nalazi i u jednom dubrovakom pismu iz jula te godine (ThalloczyGelchich, 226). Mesto bitke Isker daju i letopisi i Konstantin Filozof i dubrovako pismo, dok o ranijem povratku Sandalja i Morovia govori jedno drugo dubrovako pismo. U takvoj situaciji se zaista ne moe rei odakle je Orbin uzeo svoje podatke.

Godine 1419. despot Stevan je poslao na upravu Srebrenice jednog svog vlastelina po imenu Vladislav. A kako je on preko svake mere tlaio tamonji narod, ljudi su se jednog dana, poto vie nisu mogli podnositi njegovo nasilje, pobunili i ubili ga. Da bi osvetio njegovu smrt, despot je doao 1420. godine s velikom vojskom u Srebrenicu, pa je tu pohvatao neke Vladislavljeve ubice i naredio da ih pobiju, muei ih na razne naine. Mnogim, pak, trgovcima i vlasteli dubrovakoj koji su se tada nali u Srebrenici oduzeo je svu imovinu, tavie, bacio ih je u tamnicu. Nekima je iskopao po jedno oko, a drugima odsekao po jednu ruku, i sve to zato to je bio posumnjao da su oni bili umeani u zaveru i ubistvo pomenutog Vladislava. Zbog toga mu je dubrovaka vlada smesta poslala poklisara Paska Rastia. I pored toga to se za nj zaloio despotov sinovac ura, i to je lino izlagao i s prekorom stavljao pred oi despotu mnoga dobroinstva koja su mu Dubrovani uinili, a naroito napore koje su izdrali pri odbrani tvrave Srebrenice kad je na nju juriao bosanski kralj Tvrtko, Rasti ipak nije izdejstvovao da despot oslobodi pomenute Dubrovane. Stoga po pravednoj bojoj osudi, dok je jednog dana jahao na konju blizu Srebrenice, udarila ga je kap i tu je pao mrtav. Bio je pokopan u Ravanici 1421. godine. Kad je njegov sestri ura uo za njegovu smrt, istog asa je krenuo s nekolicinom svojih ljudi prema Beogradu i smesta naredio da se oslobode svi Dubrovani koji su bili u tamnici. Raani su ga prihvatili kao gospodara. Zato mu Dubrovani 1428. godine uputie dva poklisara, Marina Rastia i Diva Gundulia, da potvrdi njihove povlastice, to je on rado uinio.
KOMENTAR O pobuni rudara u Srebrnici govori i Konstantin Filozof, a ostalo je i neto savremenih arhivskih podataka. Up. M. Dini, ''Za istoriju rudarstva u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni I'', Beograd 1955, 5962. Iako u prianju Orbina i Konstantina ima razlika, ipak ne verujem da je Orbin crpao iz nekog drugog izvora. Razlike su pre svega u uglu iz koga se posmatra: Konstantinu je blizak ''mladi'' ''poslan nad radom'' (kod Orbina: ''poslao na upravu... vlastelina po imenu Vladislav''), a njegovi protivnici su ''nemirni duhovi'', dok je za Orbina Vladislav krivac jer je ''preko svake mere tlaio tamonji narod''. Slina je struktura izlaganja u oba spisa: poslan upravnik, ustanak i ubistvo, despot dolazi s vojskom, osveta u kojoj despot see noge i ruke. Orbin nema bacanje s palate, a Konstantin nema pogrean datum niti opis despotovog postupanja s Dubrovanima. Dogaaj inae pada u 1427. ''krajem marta ili poetkom aprila najkasnije'' (M. Dini). Karakteristian je zaplet s imenom despotovog inovnika u Srebrnici: dok Konstantin, po rukopisima koji su nam ouvani, ne donosi ime, Orbin belei da se zvao Vladislav. Jedan rukopis, meutim, imao je u margini ispisano ime Vladislav, verovatno iz nekog drugog potpunijeg rukopisa kakav nije doao do nas.

1 4 9

KOMENTAR Prvi Dubrovaki poslanik posle pobune u Srebrnici bio je zaista Paskoje Rasti, ali nije iao sam, nego je imao kao druga Junija Gradia. Dubrovako poslanstvo nije zaista nita uspelo kod Stefana. Ovaj podatak se oslanja na uputstvo pomenutom dubrovakom poslanstvu, ali teko da je crpen neposredno iz arhiva. KOMENTAR Godina i mesto smrti despota Stefana dati su pogreno. Iako nekoliko redaka nie Orbin dogaaje koji neposredno slede stavlja u 1428, ovde ostaje veran pogreci kod datiranja srebrnike pobune. Srpski izvori ne znaju da je Stefan sahranjen u Ravanici, te nije iskljueno da je Orbin zamenio Lazara i Stefana. KOMENTAR Vesti o dubrovakim poslanicima i obnavljanju povelje za Dubrovnik 1428. su tane i potiu svakako iz nekog dubrovakog izvora.

Saznavi za smrt despota Stefana, turski car je doao pomenute godine s vojskom u Raku pod Kruevac. Isto tako doao je ugarski kralj, pod Beograd. Dolazak ugarskog kralja bio je od velike koristi, jer da on tada nije priskoio u pomo Rakoj, Turin bi zauzeo svu onu oblast koja je bila pod despotom. Kad je Turin zauzeo grad Kruevac i neke druge zemlje, doao je s velikom vojskom pod Novo Brdo. Tamo je bio stigao pre njega, 3. septembra, Isak-paa. Udruivi svoje ljudstvo s njegovim, poeo je s itavom vojskom da napada Novo Brdo. I tako je punih 48 dana juriao na reeno mesto, ije je zidine tukao veoma tekim artiljerijskim oruima. Naposletku, kad ga nije mogao osvojiti, povue se s itavom vojskom. Meu ostalima koji su tada branili ovaj grad bilo je mnogo Dubrovana, pored ostalih Vuk Vlaha Bobaljevi, koji, kao iskusniji od drugih u vojnim stvarima, nije prestajao danonono da se zalae kao pravi vojnik i izvrstan kapetan. On je esto podsticao svoje zemljake da brane ovaj grad i govorio im da se sete da su Dubrovani i da su, kao takvi, uvek pokazivali punu vernost svome gospodaru. Stoga je to mesto (kako je sam ura esto znao kazivati) ostalo u rukama hriana zahvaljujui jedino Bobaljevievoj vernosti i junatvu.
KOMENTAR Orbin zna o dogaajima posle smrti despota Stefana pojedinosti koje ne nalazimo nigde u ouvanim izvorima. Kao i Konstantin Filozof, on napad Murata II na Novo Brdo stavlja posle smrti despotove, iako iz savremenih arhivskih podataka saznajemo da je ovaj grad bio opsedan ve u februaru 1427. Dubrovani su decembra 1427. pisali da su njihovi trgovci u Novom Brdu opsednuti tot jam mensibus. Takve detalje kao to su datum dolaska Isaka ili broj dana koliko je trajala opsada Orbin je morao negde proitati. Drugi deo pasusa, onaj koji govori o Bobaljeviu. upuuje na Dubrovnik i porodine hartije Bobaljevia. Inae, danas nije mogue na osnovu ouvane arhivske grae utvrditi tano na kojega se Vuka Bobaljevia od tri istoimena savremenika odnosi ono to Orbin pria. Izgleda da to nee biti Vuk Vlaha, nego Vuk Mihaila Bobaljevia. Up. B. Kreki, ''Vuk Bobaljevi'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 4(1956) 118 n. 16.

Posle toga ura je nastojao da se nagodi s Turinom. Postao mu je vazal i obavezao se da e mu plaati hara i davati ljude za rat ako bude traio, kao to je bilo ve u vreme despota Stefana; samo to je plaao onoliko manje haraa koliko su mu zemlje bili oduzeli Turci. Sredivi to, ura je udao svoju ker Katarinu za Ulriha II, celjskog grofa, koga su docnije ubili sinovi Janka Hunjadija, Vladislav i Matija. No, iako je na gore iznet nain bio postignut mir izmeu Turaka i despota ura, Murat je ipak, videi da ura ne izvrava dato obeanje, ponovo zaratio s njime 1435. godine, te uputio vojsku da mu porui zemlju. Da bi ga umilostivio i s njime se izmirio, ura mu je poslao poklisara s obeanjem da e mu dati hara koliki bude hteo i da e izvriti sve to mu naredi. Na to Murat posla uru Saradi-pau sa svoga dvora da trai redovan hara, kao i sultanu za enu despotovu ker Mariju. To je jako raalostilo ura: nije mu bilo krivo da plati hara, ali mu je bilo veoma teko da mu dade ker za enu. Na kraju, svladan reima svoje ene Jerine, ili (kako je drugi zovu) Irene, dade mu je u nadi da e se tim srodstvom sasvim pomiriti s Muratom, ali ispade drukije, kako emo ovde dalje rei. 1 5 0

KOMENTAR Nisam mogao utvrditi odakle potie ova vest, koja inae potpuno odgovara nainu sreivanja odnosa izmeu sultana i balkanskih vladara. KOMENTAR Udaja Katarine za Ulriha Celjskog moe poticati iz srpskih letopisa. Ono o ubistvu Ulriha je umetak Orbinov iz materije koju e docnije ispriati. KOMENTAR Posle uvodne reenice s netanim podatkom da je Murat II 1435. ponovo napao ura, sledi opiran doslovni ekscerpt iz Laonika Halkokondila. Odatle je i reenica o Halilu na dnu ove strane.

Kad je, dakle, Murat primio urev odgovor, poslao je Halila, svog vrlo poverljivog oveka, da mu dovede kui pomenutu njegovu zarunicu. Prema tome, varaju se oni koji vele da je ova despotova ki bila zarobljena u vreme zauzimanja Smedereva, jer je Murat zauzeo Smederevo tri godine posle sklapanja ovoga braka. Takoe, ona nije imala nijedno dete s Muratom, iako neki, meu njima Rajnerije Rajneke, vele da je ureva ki Marija rodila Mehmeda II. To je netano, kako jasno proizlazi iz turskih anala i preraunavanja godina. Mehmed se, naime, rodio islamske godine 833, a Murat se oenio despoticom Marijom pet godina docnije (kako pie Leunklavije), tj. islamske godine 838. Prema tome, Mehmed nije mogao biti njezin sin. Sem toga, da ga je rodila Marija, on bi kada je stupio na presto imao jedva 15 godina, a ipak je pouzdano da je poeo vladati s 21 godinom. Halkokondil izriito kae da je ureva ki Mehmedova maeha. I Spanduin vrlo ubedljivim injenicama dokazuje da Murat nije imao nijednog sina s despoticom Marijom, koju neki nazivaju Irena. Meu njima je Antoan efroa, za kim se povodi i Rajneke. On je zove Irena i daje joj prezime Kantakuzina, ali se oni varaju. Jer je dobro napisao Teodor Spanduin da se ona zvala Marija, a da nije bila roena Kantakuzina, ve da joj je otac bio despot ura, a majka Irena Kantakuzina, sestra ura Kantakuzina. A ura je bio (to je protgustio da kae Spanduin) sinovac cara Jovana Kantakuzina, roeni sin Mateja, kneza Albanije. Prema tome, i ova Marija bila je unuka cara Jovana. S njom je njen mu Murat proveo mirno samo tri godine ne uznemiravajui zemlju svoga tasta despota ura. Ali 1439. godine, kad je Murat video da je ugarski kralj Albert zauzet ratovanjem s Poljskom, silno se osmelio, pa ne obzirui se na rodbinske veze, rei se da napadne urevu dravu, u nadi da e brzo zagospodariti njom. Poto je ura shvatio da njegove snage nisu dovoljne da se odupre zetu, naorua dobro grad Smederevo, ostavivi u njemu za odbranu jednog svog sina, a sam pree Ugrima sa svojim drugim, mlaim sinom i sa celom porodicom, vodei sa sobom mnogo svetenika. Kad su Ugri uli da je Turin ve stigao na granicu june Panonije, te da ga samo reka Sava deli od njih, slali su esto poslanstva kralju Albertu, molei ga da ne dozvoli da njegovo kraljevstvo postane plenom neprijatelja i da ne ostavi na cedilu svoje prijatelje i saveznike koje je Turin pritisnuo opsadom. Podstaknut ovom uzbunom, Albert krene to je bre mogao s vojskom put Ugarske. Kad je doao izmeu reka Tise i Dunava, tu se utaborio oekujui druge ete koje su mu bile obeane.
KOMENTAR Vrlo uena polemika izlaganja Orbinova nameu utisak kao da je suoavao vesti raznih pisaca i opredelio se za verziju koja mu se inila prihvatljiva. U stvari, on je sve to prepisao iz komentara Leunklavijevog uz Anale turskih sultana (ed. Frankfurt 1596,2 155). Izmenio je red pa je prvo raspravvljao o tome da li je Mehmed II Marin sin, to je kod Leunklavija na kraju, a zatim o genealogiji Marinoj. Isputena su mesta gde se Leunklavije poziva na ''ove anale'', tj. turske, koje je u prevodu objavio, i poneka pojedinost. O piscima koji se tu spominju up. komentar uz spisak autora. KOMENTAR Ceo opirni odeljak je preuzet iz Bonfinija, ''Rerum Hungaricarum decades'', Lipsiae 1771', 423. (Prisiljen sam da citiram ovo kasno izdanje, jer mi je bilo pri ruci.) I za ovaj odlomak se moe rei da je ''vie prevod iz Bonfinija negoli izvod'', kako je za jedan drugi duhovito primetio Nikola Radoji (Srpska istorija Mavra Orbinija. 39). Samo poetak o tri godine mira potie od Orbina, objanjenje napada se oslanja na Bonfinija

1 5 1

koji tu ekscerpira Pija II, a od urevog prelaska u Ugarsku poinje prevod.

Kad su Turci saznali za Albertov dolazak, jo su se upornije bacili na osvajanje Smedereva, pa nisu prestajali ni danju ni nou kako bi neprekidnim napadima iznurili njegove branioce. Kad su ovi uvideli da se vie ne mogu odupirati (poto je ovaj grad bio loe snabdeven namirnicama usled tvrdiluka ureve ene Irene, koja je, da bi dola do novca, bila prodala sve ito), reie da se svojevoljno predadu Turinu. Videi to despotov sin Grgur, u nemogunosti da ita uini, i on pristade uz miljenje ostalih. Poto je, dakle, Murat zauzeo Smederevo, poklonio je Grguru vei deo zemlje koju je ranije posedovao njegov ded Vuk Brankovi, ali pod uslovom da mu postane vazal i da mu bude veran. Ali, i pored toga, zadrao ga je kod sebe zajedno s drugim njegovim bratom, Stefanom, koji je ve od poetka, tj. otkada je Murat sklopio brak s njegovom sestrom, iveo kod njega. I dok su oni tako boravili kod svoga zeta, Murat je bio obaveten o pripremama koje je preduzimao ura, kao i o tome da ga njegovi sinovi potajno obavetavaju o svemu to su radili Turci. Zbog toga ih obojicu oslepi pomou nekakve uarene inije a da to nije znao njihov otac ura.
KOMENTAR Ovde Orbin naputa Bonfinija, jer je u nekom drugom izvoru naao vie. Interesantan je podatak o Jerininoj krivici zbog nespremnosti grada za odbranu u kome odzvanja narodna tradicija. Vana je ali se ne moe kontrolisati vest da je Grgur dobio od sultana deo zemalja Vuka Brankovia. Vest o nainu oslepljivanja urevih sinova ''pomou nekakve uarene inije'' potie iz R. Giovio, ''Informatione di Paolo Giovio, vescouo di Nocera a Carlo Quinto imperatore augusto, ed. F. Sansovino. Dell' Historia universale dell' origine et imperio de Turchi'', Venetia (1573) c. 156.

Posle odlaska u Ugarsku, ura se zadrao neko vreme u svojim zemljama koje je imao u onom kraljevstvu. Naime, on je bio zamenio s kraljem Albertom grad Beograd za neke druge zemlje u Ugarskom Kraljevstvu, kako izvetava Laonik, koji kae ovako: ''ura je imao u Ugarskom Kraljevstvu jednu pokrajinu izvesnog znaaja s vrlo bogatim gradovima koje je bio dobio Eleazar, izvrivi zamenu sa igmundom za grad Beograd. Ovaj se grad, naime, iznad svega dopadao kralju zbog prikladnosti svoje luke i svog poloaja na dvema rekama. S jedne strane zapljuskuje ga Dunav, a s druge Sava koja se tu uliva u Dunav.'' U ovom kazivanju treba podrazumevati ura umesto Lazara, a Alberta umesto igmunda, na osnovu pisanja Volfanga Lazija kao i Tome Ebendorfera Haselbaha, koji je iveo u ono vreme i ostavio zapisano u analima Austrije da ova zamena nije obavljena izmeu igmunda i Lazara ve izmeu Alberta II austrijskoga i srpskog vladara ura, koga je on poznavao sa dvora cara Fridriha IV, gde se prema njemu, kao prognaniku iz otadbine, postupalo s mnogo potovanja. Bonfinije ak nabraja mesta koja je ura bio dobio u zamenu za Beograd, a to su: tvrdi grad Slankamen koji je smeten povrh Beograda na obali Dunava prema uu Tise, koja tu utie u Dunav, i Been, Kelpen koji Ugri zovu Kerpen i Vilagovar. Gradovi su: Zatmar, Bezermen, Debrecen, Tur, Varanj i drugi, a u Budimu su mu bile date nekolike tako velianstvene zgrade da su se mogle meriti s kraljevskim palatama. Tu se, dakle, ura zadrao neko vreme, a zatim je otiao u Zagreb.
KOMENTAR Ovo itavo izlaganje sastavljeno je iz tuih odlomaka. U poetku se nalazi citat iz Laonika Halkokondila na koji sam Orbin upozorava. Ve komentar o tome da nije re o Lazaru nego uru s pozivom na Tomu Ebendorfera, koji je tada jo bio u rukopisu, doslovan je prevod jednog komentara Leunklavijevog uz imena srpskih kneeva. ''Annales sultanorum'', Frankfurt 15962, 133134. ak i mesto koje poinje sa ''Bonfinije ak nabraja...'' nije neposredno iz toga pisca, ve iz Leunklavija (ed. 1596, 157), samo to je spisak despotovih gradova dopunjen prema Bonfiniju i to su spomenute kue u Budimu. Sluaj je ipak hteo da se negde tokom tampanja izgube: Tokaj, Munka, Talj, Regec, koji se nalaze i kod Bonfinija i kod Leunklavija.

Dok je ura boravio u Zagrebu, doznao je da su posle smrti kralja Alberta nastali veliki nemiri u njegovom kraljevstvu. Skoro oajavajui zbog toga za svoj poloaj, usmeri svoja nastojanja ne bi li se 1 5 2

nekako nagodio s Turinom. Uputi, dakle, molbu u Mletke da bi mu na njegov troak dali jednu galiju da ga preveze u Bar, jedini grad u njegovoj dravi koji mu je ostao potinjen. Mleani mu smesta udovoljie molbi, te je on preao s celom porodacom u to mesto. Kad je to doznao Murat, poslao je smesta svoje ljude da tajno pregovaraju s Baranima da bi mu ga izruili, nudei im brda i doline. Izmeu ostalog obeavao je da e im grad ostati slobodan i da e ga on drati pod svojom zatitom. Kad je Murat iziao s ovakvim jednim predlogom, Barani su bili u nedoumici i ne-odluni: s jedne strane, velika obeanja mamila su ih da pristanu, s druge strane, vernost koju su dugovaln vlastitom goepodaru pozivala ih je na obrnuti postupak. Ali ura, kad su ga neki njegovi prijatelji upoznali s ovom stvari, shvati da je pametnije da ne eka na neizvesnu odluku Barana. Stoga smesta posla u Dubrovnik jednog glasnika molei tamonji senat da mu prui pomo, s obzirom na opasnost u kojoj se nalazi. U tu svrhu Dubrovani iste noi uputie pod Bar jednu dobro naoruanu galiju. Drugi kau da su Dubrovani na despotovu molbu mnogo ranije bili poslali jednu svoju galiju pod zapovednitvom Paska Sorkoevia i da je ona imala nalog da se za svaku sigurnost zadri u vodama Bara.
KOMENTAR O boravku despota ura u Zagrebu ne govori nam nijedan ouvani izvor, a isto tako ne znamo s druge strane nita o urevoj elji da se pomiri sa sultanom. Tano je da su despota mletaki brodovi odvezli do Bara. O doivljajima despota ura u Baru Orbin je imao dva izvora. Jedan je dubrovaki istoriar Serafino Razzi, ''La storia di Raugia'', Lucca (1595) 56, od kojega je doslovce prepisao prvih 16 redaka na str. 113. Nije se, meutim, dalo utvrditi koji je bio drugi tekst, koji je govorio o galiji koja je pod zapovednitvom Paskoja Sorkoevia oekivala despota kod Bara. Jednu znatno krau verziju o Baranima i despotu uru nalazimo i kod tzv. Anonima (ed. S. Nodilo 56-57).

Dakle, pod izgovorom da eli da ide u lov, ura izae rano ujutro sa svima svojima i s itavim svojim imetkom izvan grada, spusti se na more, pa se ukrca na gore pomenutu galiju i otplovi u Budvu. Tu se povukao u tvravu, verujui da e u njoj biti bezbedan, ali mu se desi sasvim obrnuto. Crnojevii, naime, naviknuti da igraju na kartu dvostrukog izdajstva, ve bi ga gotovo bili uhvatili da se on, opazivi da je u krajnjoj opasnosti, nije onako brzo ukrcao na jednu dubrovaku lau. Predosetivi taj sluaj, Dubrovani su smesta uputili jednu svoju galiju pod zapovednitvom Dora Guetia, te ga je on susreo na putu i doveo u Dubrovnik. To je bilo meseca aprila 1441. godine. ura je ostao u Dubrovniku gotovo do kraja meseca jula. I mada je Murat, pred kojim je u to vreme drhtala itava Evropa, slao vie poslanika, uinio vie ponuda, obeavajui Dubrovanima, izmeu ostalog, da e im predati mnoge tvrde gradove u Bosni i celu oblast blizu Dubrovnika, kao i sve blago koje je ura drao kod njih na uvanju, i mada je vie puta zapretio dubrovakom senatu da odustane od pruanja zatite despotu i da mu ga izrui, Dubrovani se ipak nipoto nisu hteli izneveriti pomenutom vladaru ni uskratiti mu zatitu. Zbog ovakvog dranja Dubrovana i sam Murat je, gotovo zapanjen velikom njihovom postojanou, rekao (kako pripoveda Bonfinije u V. knj. 3. dek.) da grad Dubrovnik ne moe nikada propasti kad se u njemu toliko ceni data vera i pomaganje blinjega.
KOMENTAR Nije mi polo za rukom da utvrdim odakle je Orbin uzeo podatke o boravku despota ura u Budvi i o dranju Crnojevia. Iz savremenih dokumentarnih izvora je poznato da su se Crnojevii zaista odmegnuli od despota i da je srpski vladar vrlo naglo napustgio Zetu.

Kad su Dubrovani primetili da je ura, saznav ta je Murat traio, klonuo duhom, odmah su ga pozvali u senat, hrabrei ga da bude raspoloen i da se niega ne boji. Posle su mu savetovali da se obrati Ugrima i da nastoji blagom koje je drao kod Dubrovana da povrati dravu koje je nepravedno bio lien. Oporavivi se zahvaljujui njihovom hrabrenju, ura odgovori i obea da e to pre otii kako Turin zbog njega ne bi zaratio na njih. Vrativi se kui, posavetovao se sa svojom enom ta treba da radi. Ona ga je nagovarala da se povue kod carigradskog cara. Ali je ura odluio da se radije obrati Ugrima, u 1 5 3

iju se vernost bio ve osvedoio.

KOMENTAR Sve to Orbin ovde pria nalazi se kod Ludovika Crijevia Tuberona (Commentarii I, 1784, 206) i kod Antonija Bonfinija (ed. 17717, 441).

Izlazei u susret uru, Dubrovani su ga ukrcali na svoje vlastite galije pod zapovednitvom Nikole urevia i odvezli ga do Skradina, grada u Dalmaciji. Odatle je zatim otputovao u Ugarsku na posede koje je (kako rekosmo) imao u tome kraljevstvu. Ujedno je poslao poklisara da estita Vladislavu stupanje na presto Ugarskog Kraljevstva, nudei mu uz to svoje prijateljstvo i usluge. To se Vladislavu veoma dopalo. Posle nekoliko dana, kad je ura stigao u Budim, primio ga je ljubazno i tu su sklopili izmeu sebe veni savez. Zato je uskoro posle toga, zalaganjem Janka Hunjadija (oca kralja Matije), oveka koga su u to vreme smatrali jednim od prvih vojskovoa u Evropi, koji je esto pobedio sandake i druge turske kapetane, i pomou blaga koje su mu Dubrovani verno sauvali, ura povratio vei deo svoje drave. Hunjadi mu, naime, nije povratio sve, jer je deo darovao svojim kapetanima, a deo zadrao za sebe. To mu se uinilo sasvim pravino, jer ono to je ura dobio, dobio je njegovom zaslugom i hrabrou. Sem toga, Hunjadi je vrlo dobro poznavao slabu despotovu veru, veru oveka koji je malo vie cenio hriansku religiju nego islamsku. Nalazei se izmeu Ugra i Turina, urujui sad s jednim sad s drugim, ura je esto prevario i jednog i drugog, tako da s njim nisu bili zadovoljni ni Ugri ni Turci. Pa ipak ura se tada pravio da ne vodi o tome rauna, a nikad nije zaboravio usluge koje su mu Dubrovani uinili. tavie, uvek se trudio i nastojao da prizna i nagradi njihovu veliku ljubaznost. Tako je (meu ostalim uslugama koje im je uinio) naredio da svaki Dubrovanin koji bi u celoj njegovoj dravi imao dunika koji ne odgovara svojim obavezama moe sam bez ikakvog prizivanja na sud i javnu pravdu da zatvori takvog dunika u vlastitu kuu i tu da ga dri sve dok mu ne isplati dug. Zbog toga su se mnogi Dubrovani obogatili, a njihov grad stekao vrlo veliki imetak i ugled. Isto tako, despot je bio zahvalan pojedinim dubrovakim plemiima koji su posle njegova odlaska iz Dubrovnika uvek bili s njime. Meu tima su bili Damjan urevi i Pasko Dona Sorkoevi, zvani Bjelja. Ovima je ura dao visoke poloaje u svojoj dravi, a posebno Sorkoeviu, koji je kod njega zauzimao poloaj prvog savetnika. Zato se jo i danas vidi na smederevskoj kuli Sorkoeviev grb koji je ura tamo postavio da bi pokazao odanost koju je prema njemu oseao; darovao mu je zatim zemlje u Toplici, u staro vreme zvanoj Trikornesij (kako veli akomo Kastaldo). Ta mesta je Sorkoevi, kad se hteo vratiti u otadbinu, prodao za veliku svotu novaca nekom rakom velikau. Kad je to video Damjan urevi, prekorio ga je govorei da time pokazuje kako nije dovoljno pametan, jer e Turin uskoro napasti grad Dubrovnik. Ali mu je on (kao pravi graanin i rodoljub) odgovorio da otadbinu treba pomoi osobito onda kad joj preti propast, kao i da on smatra najveom au umreti branei svoju otadbinu. Oprostivi se, dakle, od svog gospodara, doao je u Dubrovnik nosei sa sobom veliko blago, dok je Damjan ostao u Rakoj kod despota. Poto je despot bio u savezu s Ugrima, kralj Vladi-slav, Janko Hunjadi i on zajedniki su napali ro-manijskog beglerbega Hasan-pau i Turahan-bega, pa ih do nogu potukli u podnoju brda Hema. Ovaj dogaaj je strahovito uplaio Murata. Jer Karaman, saznavi za ovaj poraz, smesta je podigao oruje protiv azijskih pokrajina Ponta i Bitinije koje su drali Turci. To je ispunilo uasom Murata, koji je mnogo eleo da zakljui mir s Ugrom. Ovu okolnost je iskoristio ura i poruio Muratu da e on izdejstvovati mir s Ugrima i dati mu jo haraa u visini polovine prihoda svoga kraljevstva, da e mu uz to biti veni prijatelj i saveznik, ako pristane da mu povrati sve zemlje koje mu je bio zauzeo i oslobodi sinove, koje je drao kod sebe u zarobljenitvu. Kad je urev poklisar ovo izloio Muratu, ovaj je smesta prihvatio ponudu i obeao da e udovoljiti svim urevim traenjima. Primivi o tome obavetenje, ura je odmah preao u Ugarsku, stupio pred Vladislava i ovako mu protovorio: ''Presvetli kralju, car Murat te nagovara i moli da zakljui s njim primirje. Ako se to ostvari, on obeava da e mi vratiti svu moju zemlju koju dri i da e mi osloboditi sinove. Stoga, ako e mene posluati, sigurno e uiniti to varvarin trai. Na taj nain, naime, tvoj ratni poloaj bie daleko bolji. I ako docnije bude hteo udariti na njega, mnogo lake e ga pobediti.'' 1 5 4

Kad je Vladislav uo ove ureve rei, obea mu da e rado prihvatiti primirje, te po urevu savetu posla po turskog poklisara pred kojim je trebalo zakljuiti pomenuto primirje i ujedno povraaj ureve zemlje. Murat, sa svoje strane, smesta uputi poklisara s ovlaenjem za sklapanje primirja i drugih stvari to su bili meusobno ugovorili. Tako se (izmeu ostalog) zabranjivalo Ugrima da pustoe tursku zemlju, a Turcima da prelaze Dunav i pljakaju Ugarsko Kraljevstvo. Primirje je bilo potpisano s obe strane, a uru su bili vraeni njegovi sinovi.
KOMENTAR Izvod iz ve citiranog dela S. Razzi, ''La storia di Raugia'' 57, koji se opet oslanja na Tuberona. Str.115(4-16) KOMENTAR Ovde je Orbin naglo promenio pisca, to se primeuje i po duhu i po sadrini odlomka. Ti redovi su preuzeti iz spisa Rneje (Eneje?) Silvija Pikolominija (Pija II): ''Asiae, Europaeque elegantissima descriptio'', koji mi je bio pristupaan u starom italijanskom prevodu: ''La discritione de l'Asia et Europa di papa Pio II e l'historia de le cose memorabili fatte in quelle'', Vinegia 1543, f. 190. Str. 115(1525) KOMENTAR Ovde je Orbin doslovno preveo svoga zemljaka Ludovika Crijevia Tuberona. Mesto se nalazi u opirnom ekskursu njegovih ''Komentara'' posveenom istoriji Dubrovnika. On je od njega napravio i poseban ''Commentariolus de origine et incremento urbis Rhacusane'', koji je, dodue, izdat tek 1790, ali je u Dubrovniku svakako bio rairen kao rukopis. Za razliku od ekskursa o Turcima, koji je posebno tampan u Firenci 1590, ''Komentari'' u celini su publikovani tek posle Kraljevstva Slovena: 1603. godine. Orbin ga je, dakle, morao svakako itati u rukopisu. Kod uporeivanja sam se sluio dubrovakim izdanjem: Ludovici Cervarii Tuberonis patritii Rhacusini ac abbatis congregationis Melitensis ''Commentaria suorum temporum III'', Rhacusii 1784. Odlomak o despotu uru je na str. 206. prvog toma. Str. 115(25)116(10) KOMENTAR Pria o Damjanu ureviu i Paskoju Sorkoeviu zasniva se svakako na porodinoj tradiciji ili porodinim hartijama. U svakom sluaju, u njoj ima tanih i legendarnih elemenata. Oba vlastelina su zaista zauzimala visoka mesta u slubi despota ura. Paskoje je bio ''elnik rizniki'', upravnik despotovih finansija. M. Dini, ''Dubrovani kao feudalci u Srbiji i Bosni'', Istorijski asopis 910 (1959) 146147, je upozorio da podatak o Paskojevim selima u toplikom kraju potvruje kazivanje njegovog unuka poznatog humaniste Elija Lampridija Crijevia. On je pokazao, takoe, da nije tano Orbinovo tvrenje da je Paskoje prodao svoja imanja u Srbiji. str. 116(10)117(11) KOMENTAR Poreklo prvih nekoliko redaka nisam mogao utvrditi. Od vesti o urevom posredovanju pa do kraja odlomka sve je preuzeto iz spisa Laonika Halkokondila, koji je bio objavljen i preveden na latinski pre Orbina. Orbinu nije zasmetalo to to je ovde drava despota ura obnovljena sasvim drukije no to je bilo opisano na str. 114115, gde je Janko Hunjadi vratio despotu dravu, ali ne celu.

Kad je ura ugledao slepe sinove, obuzela ga je takva tuga da je (kako pie u turskim analima) skoro hteo da se srui na zemlju da ga nisu pridrali. Ovde, dakle, treba odbaciti Kureusa, pisca leskih hronika, koji pie da je ura, pomirivi se s Muratom posle bitke kod Varne, dobio natrag dravu, tree godine posle Vladislavljeve pobede nad Hasan-paom. Jer oito je da je kralj Vladislav 1443. godine, poto je u interesu hrianstva prekinuo mir s Turinom, traio od ura da ue u savez s drugim hrianima, kao i da on to nikako nije hteo, navodei mnoge prividne razloge koji su ga od toga odvraali. ura se, na kraju, nadao da e Vladislavu naknaditi novcem to to nije s njim otiao u ovaj pohod. On mu je uz to esto poruivao da pazi dobro ta radi, jer da nije lako krenuti u rat protiv Turina, ije su snage gotovo nepobedive. Ali kad je ura video da Vladislav uprkos svemu ostaje pri svojoj nameri, 1 5 5

pree na tursku stranu, koliko iz ljubavi prema keri, toliko iz mrnje prema Janku Hunjadiju zato to je zadrao za sebe njegova utvrenja u Srbiji.
KOMENTAR Orbin ovde citira ''turske anale'' za pojedinost o despotovom susretu sa sinovima, ali nije jasno na koje anale se misli. KOMENTAR Iako Orbin ovde citira ''Kureusa'', pisca leskih hronika, on u stvari ekscerpira Leunklavija, ''Annales sultanorum'' 159, koji je zaista itao leskog hroniara.

Saznavi, dakle, za pripreme koje su preduzimali Ugri i za dolazak Skenderbega u cilju pruanja pomoi Vladislavu, ura im sa svih strana zatvori prolaze kako bi im prepreio put. I uzalud se Skenderbeg trudio da ga upozorava preko poklisara i da ga moli ljubaznim reima da mu ne pravi tekoe, jer nema za to nikakva razloga; neka ne postane od prijatelja i suseda neprijatelj, neka ne izazove protiv sebe oruje itave Ugarske i Albanije i ne stvori sebi neprijatelje i spreda i straga, ako ga sada sluajno ne pusti da slobodno proe sa svojim odredima da se zdrui s Vladislavljevom vojskom; neka ne dozvoli da Skenderbegova vojska pretrpi kakva teka stradanja, to bi, na kraju, bilo na tetu i njegovu i celog njegovog kraljevstva; da je on u prijateljstvu s Muratom jedino zbog ljubavi prema keri, a da je predobro osetio zetovu neveru, te da ne zaboravi usluge koje su mu uinili Ugri. Kad to kod ura nije imalo nikakva dejstva, i kad Kastriotu nije ostala druga nada sem nade u oruje, iako mu je to bilo neugodno i izgledalo opasno da tu otponu ratni napori jer je uvao svee snage svojih vojnika za borbu protiv turske vojske ipak mu se uini asnim da pokua, ukoliko bi uspeo, da prokri sebi put orujem. Ali dok je Arbanas kasnio na granicu Mezije, i dok despot pre zadrava nego spreava Skenderbegovo kretanje (poto bi uporna hrabrost kapetana na kraju prokrila sebi put i bez krvi vojnika i savladala sve prepreke), Vladislav, delimino obeshrabren Skenderbegovim pismima, delimino voen svojom neodoljivom sudbinom, proavi Vlaku i preavi Dunav, bio je stigao s hrianskom vojskom do Varne da bi odatle kroz ravnice i lakim putem s ratnim odredima preao u Romaniju. To mesto predstavlja veliko polje s one strane Mezije, ve odavna slavno po propasti mnogih vojski. To je zemlja koju su omrzli i najvei borci. Tu je hrianska vojska, zametnuvi bitku s neprijateljskim Muratovim odredima, bila bedno poraena i unitena. Kad je to saznao Skenderbeg, koji se jo nalazio u Meziji, osetio je golem bol. Ipak, kad je bolje razmislio, odluio je da se vrati natrag sa svojim odredima. A da mu alost ne bi bila sasvim neosveena i da bi bar delimino kaznio urevu pakost, odmah se lati oruja, pa uavi u despotovu zemlju, pohara sve uzdu i popreko. U tome su ga sledili i ostali hriani, njegovi saveznici. ura, meutim, nalazei se na velikoj muci, zatrai pomo od zeta Murata, govorei kako on nije nikada propustio da ukae pomo Turcima, ak i u beznadenim prilikama; on im je uz vlastitu opasnost i svojom krvlju pritekao u pomo u vreme kad su jedino bogovi mogli pomoi; on je telom svoje drave zapreio propast koja je pretila Osmanovoj dravi; on je uz najvee neprilike svojih zemljaka dugo zadrao arbanake odrede prenosei na sebe rat, kako se ti odredi ne bi zdruili s ugarskim koji su bili s one strane Mezije i koji su ih s najveom eljom oekivali; on je postavio telesa svojih ljudi umesto bedema protiv Skenderbega; Murat bi morao promisliti kako bi izgledao njegov poloaj da on nije uloio sve napore i tako spreio da se arbanaka vojska zdrui s ugarskom, jer treba da zna da je on odneo onako krvavu pobedu samo nad vojskom Vladislava; on je, nastavljae dalje ura, iz samilosti prema njegovoj sudbini izazvao protiv sebe mrnju Ugra i stara neprijateljstva Skenderbega, pa i oruje svih suseda, te sada, zbog toga to mu je uinio uslugu, mora ispatati kaznu; da se, po Skenderbegu, ne bi reklo da je Murat ostao pobednik u bici protiv Ugra, jer sa svojim sreenim odredima upada as u njegovu zemlju, a as u zemlju njegovih prijatelja, tako da je sa svih strana okruen neprijateljskim orujem, s jedne strane ugarskim, s druge strane arbanakim, te da on nee moi dalje da se odupire, poto su njegove snage preslabe u poreenju s neprijateljskim, ako mu zet, kome je on kad je bio u nevolji uinio tolike usluge, ne prui zatitu. 1 5 6

Ove despotove jadikovke, a naroito njegova poslednja usluga, ganule su Murata, koji je inae bio sklon ratovanju, te bi on odmah mobilisao ljudstvo i pripremio oruje da nije u ratu s Ugrima ve izgubio ogroman broj vojnika, a isto tako i u nedavnom ratu s Arbanasima, kao i da nije ve bio ostareo, pa je eleo da u miru proivi ostatak ivota. No ipak nije propustio da utei ura. Obeao mu je da e lino doi i osvetiti sramotu koju su mu naneli njegovi neprijatelji. Ali, na kraju, nije nita preduzeo.
KOMENTAR Opirno ispriana epizoda o Skenderbegu ne potie iz obimnog Barlecijevog dela. Iste osnovne elemente, ali ne i potpuno slaganje, naao sam u kratkoj istoriji Skenderbega tampanoj u prvoj polovini XVI veka: ''Commentario delle cose de Turchi et del s.Georgio Scanderbeg, principe di Epiro, con la sua vita et le vittorie per lui conseguite et le inestimabili forze et vertu di quello degne di memoria'', Vinegia 1541, f. 7' 8'. Cela pria je inae sasvim legendarna i stoji u vezi s izmiljenom prepiskom izmeu kralja Vladislava i Skenderbega.

Janko Hunjadi, sa svoje strane, da bi se osvetio Turcima zbog poraza hrianske vojske kod Varne, sakupio je novu vojsku, s kojom je stigao do grada Severina. Zaustavivi se na obali Dunava, poslao je svoje poklisare uru, nagovarajui ga i molei (kako je i ranije vie puta inio) da mu se pridrui u ovom asnom i svetom pohodu. Stavljao mu je pred oi kakve je sve usluge primio od Ugra i kako bi bilo strahovito nepoteno kad bi se pokazao nezahvalnim prema njima. Uveravao ga je da rat moe biti samo uspean, jer ima dovoljno i novca i ljudstva; on je imao u svojoj vojsci dvadeset hiljada vojnika, ne raunajui tu vlake odrede; da se, prema tome, za ovaj pohod trai i da nedostaje samo on, vladar Rake; ako on svojim savetom i svojom moi pomogne ovaj poduhvat, nita se vie ne moe poeleti. Stoga ga je usrdno molio da postroji svoje odrede lake konjice i da krene za njim.
KOMENTAR Priajui o ratu Hunjadija i Turaka 1448. Orbin je obilno prepisivao Bonfinija, ''Rerum Hungaricarum decades'' 481482. Mestimino je poneto isputao kao kratki pasus o Skenderbegu (poto je prethodno na osnovu drugog izvora govorio a njemu), ili saimao kao kraj drugog pasusa na str. 121.

Ali kako ura nije bio ni sklon, a kamoli oduevljen da uestvuje u ovome ratu, izvinjavao se na sve mogue naine, navodei pre svega mirovni ugovor koji ga je obavezivao prema Muratu, kojega ni po kakvu cenu ne bi hteo ozlovoljiti, te da ga lino ponovo ne snae ranija nevolja. Ove i mnoge druge razloge isticao je ura kako ne bi uao u savez s Jankom, kome je, u stvari, mnogo zavideo. Naime, ura nije mogao podneti to mu je Janko bio pretpostavljen u upravi Ugarskog Kraljevstva, a, sem toga, stideo se da kao despot i vladar Mezije, potomak carske loze, ratuje pod zastavom Hunjadija. Kad je Hunjadi to saznao, mnogo se uvredio i rasrdio. Pretio je da e on lino, ako mu bog dade pobedu u ratu, svojim rukama (kako je obiaj kod Indijanaca) zavrnuti iju nevernom i nezahvalnom uru, pa njegovo kraljevstvo predati drugome, dostojnijem od njega. Hunjadi, dakle, krene smesta put Bugarske. Prolazei kroz Raku poharao ju je kao da je to bila neprijateljska zemlja. im je Hunjadi krenuo, ura je preko vie glasnika obavestio Murata o pohodu Ugra i broju njegove vojske. To je inio delom zbog zavisti koju je (kako je reeno) oseao prema Janku, a delom da bi ugodio Muratu, nadajui se da e na taj nain dugo vremena ostati s njim u prijateljstvu. ura ga je obavestio zatim da je Hunjadi preao Dunav s neznatnom vojskom i da ne treba uopte da ga se boji, ve neka ga pusti da proe dalje, a onda neka mu pozadi zatvori prolaze, jer ako tako uini, niko od njih nee moi da umakne. Murat je rado posluao ovaj despotov savet i nije odmah udario na neprijatelja, ve ga je pustio da proe dalje sledei ga dva i tri dana hoda pozadi, te mu je s lea zatvorio prolaze kako se ne bi mogao povui natrag. I ve su obadve vojske bile stigle na Kosovo polje, koje se (kako rekosmo) nalazi na granici Rake i Bugarske, gde je Hunjadi oekivao Skenderbegove ete. Turin, koji je o tome bio obaveten, prisilio ga je da prihvati bitku u kojoj su Ugri, mada su se junaki i hrabro borili, na kraju ipak bili poraeni, ne toliko hrabrou, koliko brojnom nadmonou neprijatelja. Tu je palo samo osam hiljada hriana, a Turaka trideset i etiri hiljade. Primetivi Hunjadi da je Jovan Zeker, sin jedne njegove sestre, poginuo u bici, da su zarobljene 1 5 7

mnoge ratne zastave, da je vojska naterana u bekstvo napustila sve, i on stade beati i lutati sam na konju po pustarama, i bez jela i bez pia. Kad je video da mu je konj ve sustao, napusti ga i idui tako sam doe do jednoga breuljka. Opazivi tu da neki Turin tri za njim s kopljem u ruci, pobee i skloni se u jednu movaru. Izaavi posle iz movare, ue u zemlju despota ura. Tamo je susreo dva Raanina koje je uz velika obeanja molio da ga povedu u Beograd. Oni su ga najpre nahranili, a zatim, obeavi mu da e ga odvesti kuda je eleo, krenue s njim na put u vrstoj nameri da ga uz put ubiju. Poto su, dakle, prevalili mali deo puta, nasrnue na nj da vide ima li to uza se. Naavi jedan zlatni krst koji mu je visio o vratu, otee mu ga. Meutim, dok su se oni svaali oko krsta, Janko ugleda u blizini jedan njihov ma, zgrabi ga hitro i jednoga od njih smrtno rani, dok se drugi spase bekstvom.
KOMENTAR itava istorija Hunjadijevog potucanja posle bitke na Kosovu 1448, uzeta je iz Laonika Halkokondila. I Bonfini je poznaje samo skraenu i uproenu.

Kad je despot ura uo za poraz hriana, poslao je telala po itavoj svojoj dravi i napisao upravnicima svojih zemalja da ne smeju propustiti nijednoga Ugra kroz njegovu zemlju pre nego to ispitaju ko je i otkuda je, a da sve ostale pripadnike drugih nacija slobodno propuste. U sluaju, pak, da pronau Janka Hunjadija, da ga dovedu preda nj. Poglavari pokrajina, sa svoje strane, izdadoe proglas svim svojim podanicima da svakog Ugra koga nau smesta privedu k njima. Ko god bi se ogreio o ovo nareenje, morao je umreti na mukama. Hunjadi, sav izgladneo, nije znao ta da radi. Stigavi u jedno mesto u Rakoj gde su neki seljaci radili na polju, uputi se k njima i zamoli da mu dadu malo hleba. Kad su ovi razabrali da je Ugrin i da trai hleba, odgovorie: ''Prijatelju na, hleba imamo i daemo vam koliko god hoete, ali propis trai i sili nas nareenje vladara da vas svakako moramo privesti gradskoj upravi da se vidi ko ste. Kad uprava utvrdi ko ste, smesta e vas i bez ikakvih smetnji pustiti u vau zemlju. Jer trae (kako mislimo) samo Janka Hunjadija.'' Rekavi to, pomenuti seljaci ga ne pustie da ode, ve ga vrsto vezae i prisilie da kae i prizna najstarijem izmeu njih da je on Hunjadi. Hunjadi im je mnogo obeavao ako ga odvedu u Beograd, a ne privedu pred gradsku upravu. Onaj, dakle, najstariji meu njima poznao ga je i obeao da mu se nee nita dogoditi i da e ga povesti kui. On je otkrio svojoj brai da je to Hunjadi, i naredio im da stvar dre u tajnosti. Kasno u no odvedoe ga u jednu pojatu gde su drali seno i stoku, oekujui jutro da s njime krenu put Beograda. No sledeeg dana pomenuta braa se posvaae i jedan od njih, rasrdivi se, poe da otkrije stvar gradskoj upravi. Ova uputi svoje sudske inovnike, koji su uhvatili Hunjadija i vezanog otpremili despotu uz obavetenje gde je bio pronaen. Kad je ura dobio u ruke Hunjadija, zadrao ga je neko vreme kao zarobljenika u kuli. Dok je Hunjadi tu boravio, nagovorio je kapetana kule i ostalu posadu da se zdrue s njim i da zajedniki napadnu lino despota, te zauzmu grad. Ali stvar, na kraju, ne uspe, jer je jedan od zaverenika otkrio uru ovu zaveru. ura je naredio da se pogube svi zaverenici, a posle nekoliko dana je pustio Hunjadija pod uslovom da se njegov sin Matija oeni jednom njegovom unukom, keri celjskog grofa Ulriha, i jo da mu mora vratiti sve tvrave koje je Hunjadi drao u Rakoj. Da bi, pak, bio siguran za ono to je ugovorio s Hunjadijem, ura je zatraio da mu dade za taoca svoga sina Ladislava. Kad je to postigao, pustio je Hunjadija da ode u Ugarsku.
KOMENTAR Doslovno preuzeto iz Bonfinija (486).

Hunjadi se u Ugarskoj neko vreme odmarao i oporavljao od tolikih napora, a onda je reio da se osveti uru, iju je nezahvalnost tee podnosio negoli mrnju Turaka, a nada sve mu je bilo muno seanje na ropstvo provedeno u Rakoj. Stoga je sakupio vojsku : i napao ureve zemlje. Popalio je sela, poharao polja, zauzeo gradove i, konano, za kratko vreme osvojio to je ura posedovao u onom kraljevstvu. Kad je hteo prei preko da rui Raku, izioe mu u susret urevi poklisari, te mu sami dobrovoljno povratie sina Ladislava, kojega je ura kraljevski darovao. Zatim su ga zamolili da 1 5 8

odustane od daljeg unitavanja i oprosti nanete mu uvrede, jer je ura spreman da ubudue radi prema njegovim eljama. Hunjadi je zastao asak da promisli to e uraditi, ali je, na kraju, bio svladan molbama svojih ugarskih velikaa koji su se bili zaloili da ga izmire s urem. Odobrovoljio se i zakljuio povoljan mir s urem, te se vratio u Ugarsku. To je bilo 1448. godine, a etvrte godine Hunjadijeva vladanja.
KOMENTAR Bukvalan prevod jednog pasusa iz Bonfinija (486487).

Sledee godine Murat ponovo povede rat protiv ura. Kad je, naime, doznao da je imao u rukama Hunjadija i da ga je pustio na slobodu, veoma se rasrdio i odluio da ga za to kazni. Poslao je Friibega s vojskom od etrdeset sedam hiljada boraca na granicu Rake i naredio mu da nastoji da to pre ponovo izgradi Kruevac, grad koji je leao na reci Moravi, i ranije bio poruen u velikom ratu, a zatim da s tog mesta izvri napad na urevu zemlju, te pohara polja i sve uniti ognjem i maem. Friibeg je izvrio to mu je bilo nareeno. Na prvom mestu, naredio je da se dovede iz susednih mesta veliki broj zidara i drugih zanatlija radi ponovne izgradnje i utvrivanja Kruevca. Pored toga, izdao je zabranu da u to vreme niko od njegovih ljudi ne sme na bilo koji nain napadati susede, kako Raani ne bi pomrsili njegove planove. Poto je osigurao ovaj grad nasipima, jarcima i kulama, tako da je njegova posada lako mogla odoleti svakom napadu neprijatelja, poeo je robiti i pljakati uzdu i popreko po urevoj zemlji. ura se zbog toga veoma uplaio i nije znao ta da radi: pomiriti se s Turinom nije mogao sem po cenu velikih zloina i ogromnu svoju tetu, a ako se hteo odupreti, nije nipoto mogao raunati na pomo Hunjadija, kojega je, znao je dobro, uvredio, dok drugoga, pak, nije bilo kome bi se mogao obratiti. No i pored toga, bio je pre spreman da trpi sve nevolje nego da se pokori okrutnom robovanju Turinu. Konano, ipak se obrati za pomo Hunjadiju, mada je to uinio s mnogo obzira. Janko mu tada veoma rado ponudi svoju pomo, jer je uviao da e Ugri, ako varvarin zauzme Raku, imati toga varvarina neprekidno na pragovima svojih domova.
KOMENTAR I ovo je izvod iz Bonfinija sa minimalnim isputanjem i izmenama. Skraeno je izlaganje Muratovih motiva za rat. Bonfini ima ''Frigibegum, Praefectum trium legionum'' a Orbin ''Frigibego con l' essercito di quarantasette mila combatenti''. Frigibego je Ferizbeg, koji je u tom ratovanju 1454. pao u zarobljenitvo.

Hunjadi je, dakle, smesta sakupio znatnu vojsku i spustio se u Raku. Zaboravio je i oprostio u interesu hrianstva sve nepravde i uvrede, pa nije poslao druge kapetane, ve je lino doao da pomogne nezahvalnom despotu. Preao je Dunav kod Smedereva, i kad je uao u Raku, pridruio je svoje ete urevim etama, te krenuo usiljenim marem kako bi iznenada napao neprijatelja. etvrti dan pribliili su se Turcima, i upravo se razdanilo kad su ulazili u podruje. Tu se izmeu dve vojske podigoe (kako se obino deava) oblaci koji zaklonie pogled jednoj na drugu. No na kraju sunevi zraci razagnae oblake, te pred neprijateljem zasjae naoruane ete u kojima su se izdaleka mogle raspoznati Hunjadijeve zastave. Turci se usled ovog iznenadnog nailaska hriana toliko obeshrabrie da vie nisu pomiljali ni na naoruavanje eta, ni na rasporeivanje straa, ni na prihvatanje bitke s neprijateljem, ve je svako nastojao da potrai spas u bekstvu. Stvorivi, dakle, odmah u poetku pometnju, svi su stali beati. Za njima je pola u poteru laka konjica, koja je mnoge poubijala, a znatan broj zarobila. Kad je, meutim, nastupila no, hriani su se vratili natrag, a Turci su se posakrivali po umama. Friibeg i mnoge druge linosti bili su zarobljeni. Odnevi ovu pobedu, Hunjadi poe u Vidin, grad u Bugarskoj, koji se nalazi na Dunavu, te ga spali kao grad koji je vie puta bio uzrok mnogih ratova. Odatle se smesta vrati u Raku, pokloni despotu roblje, te trijumfalno ue u Beograd.
KOMENTAR Ovaj odlomak je ve N. Radoji, ''Srpska istorija Mavra Orbinija'', Beograd 1950, 3839, tampao

1 5 9

naporedo s Bonfinijevim tekstom da bi se videla Orbinova zavisnost.

ura je iveo pod ugarskom zatitom veoma mirno. Ni Turci se nisu usuivali da ga tako esto napadaju. Tek Mehmed, koji je nasledio svoga oca Murata, posle osvajanja grada Carigrada krenuo je u rat protiv drave Rake. Poeo je da opseda Novo Brdo, koje je tukao artiljerijom, i kugle su u parabolama padale u grad. Ovaj nain pucanja iz artiljerije prvi je (pie Laonik u VII knj.) pronaao Mehmed. Zaprepaeni branioci predadoe se. To isto su uinili posle i oni u Trepi i Prizrenu. Ovo je bilo 1454. godine, kako pie Bonfinije u VIII knj. 3. dekade.
KOMENTAR Izlaganje u ovom pasusu oslalja se na Laonika Halkokondila, koji je tu i citiran. Bonfini je naveden samo zbog hronologije. On spominje tursko osvajanje Novog Brda, Prizrena i Srebrnika.

Iz Novog Brda Mehmed je odneo najdragocenije stvari i poveo sa sobom najuglednije linosti, a ostale je ostavio tu radi iskoriavanja mnogobrojnih majdana iz kojih je despot ura crpeo velike prihode. Kad je ura saznao za pripreme koje je Turin preduzimao, uplaio se za svoju dravu i za svoju linost. Stoga je naoruao svoje zemlje i preao ponovo u Ugarsku da trai pomo. Kako tamo nije bilo Ladislava, poao je k njemu u Be. Tamo je bio takoe fratar Ivan Kapistran iz Reda svetoga Franje. To je bio ovek sveta ivota i veoma revnostan propovednik. Poto je mnogo eleo da razgovara s despotom, poruio mu je da bi se rado s njime sastao, ukoliko mu to ne bi bilo neprijatno. Despot je odgovorio da pristaje da se jednog dana sastanu. Kad su bili u razgovoru, Kapistran je poeo uverljivim razlozima dokazivati da je stanovite katolike crkve u pogledu religije najsvetije, i njegovim razlozima nije se moglo nita prigovoriti. Zbog toga je nagovarao i molio despota da se sa svim svojim narodom sjedini s rimokatolikom crkvom. ura mu odgovori: ''Ja sam devedeset godina iveo u ovom uverenju koje su mi ulili u duu moji preci, te sam ja kod svog naroda (mada nesrean) uvek bio smatran pametnim. Sada bi ti hteo da pomisle kad bi me videli da sam se izmenio da sam zbog starosti izlapeo i da sam (kako prost puk veli) podetinjio. Ja bih pre pristao da umrem nego da izneverim predanja svojih predaka.'' Prekinuvi tim reima razgovor s Kapistranom, a i kako nije mogao nita isposlovati kod kralja Ladislava, koji se strahovito bio na njega rasrdio kad je video toliku njegovu neveru, oprosti se i vrati nezadovoljan u Raku, pruivi oiti dokaz koliko je opasna stvar saiveti se s lanim uverenjima tako da to postane druga narav. Kad se, dakle, ura vratio kui, i uo da Mihailo Silai, iju je sestru Hunjadi imao za enu i koji je tada bio odreen za odbranu grada Albe, novim imenom zvanog Beograd, sa svojim bratom Ladislavom prolazi na kolima blizu njegove granice, poslao je prema njima izvestan broj naoruanih ljudi sa zadatkom da mu ih dovedu ive ili mrtve. Kad je Mihailo video da e ga Raani napasti, baci se smesta s kola i uzjaha ve spremnog konja, te se spase bekstvom, prokrivi sebi put orujem u ruci. Meutim, njegov brat Ladislav, koga su Raani zatekli na kolima, bio je ranjen na vie mesta i tu je umro. Mihailo odlui da osveti nanesenu nepravdu i bratovljevu smrt, te zato postavi uru mnogo uhoda preko kojih je s najveom panjom pratio njegovo kretanje. I kad mu je bilo saopteno da e ura kroz kratko vreme morati, radi pregleda tvrava, da proe gore obalom Dunava, postavio mu je na put kojim je imao proi zasedu sastavljenu od znatnog broja naoruanih ljudi. im je ura stigao na to mesto i iziao na istinu pred Mihaila, Mihailo je silovito nasrnuo na njega. Odsekavi mu u borbi dva prsta desne ruke, na kraju ga je zarobio. ura se otkupio iz njegovih ruku velikom svotom novca i povukao se kui, ali kako nikako nije mogao zaustaviti krv koja je neprekidno tekla iz raseene ruke, posle kratkog vremena, 1457. godine, umre. Takav je bio kraj rakog despota ura. Bio je stasit i lepa i dostojanstvena izgleda. Isticao se reitou i ozbiljnou u govoru, to ne bismo oekivali ni od nekoga iz prastare plemike porodice. No, nije bio mnogo postojan u svom delovanju.
KOMENTAR

1 6 0

Epizodu sa uvenim franjevakim propovednikom Ivanom Kapistranom naao je Orbin u spisu Eneje Silvija Pikolominija (Pija II) ''De statu Eutorae'', tampanom vie puta tokom XVI veka. Odatle je i prianje o sukobu despota ura i Silaija, o kome ima podataka u savremenim poveljama i oni potvruju kazivanje koje Orbin ovde prenosi. Godina nije tano navedena: despot ura Brankovi je umro 24. decembra 1456.

Posle njegove smrti nasledio ga je na prestolu sin Lazar, koji se na zahtev svoje majke, jo za ivota oca ura, bio oenio keri Tome Paleologa, i pored toga to je njegova majka Jerina bila vie na strani njegovog starijeg brata Grgura. Videi Grgur da je nepravedno lien prestola, obratio se, zajedno s bratom Stefanom, sultanu Mehmedu nudei mu znatnu svotu novca. Mehmed im je dodelio jedan mali deo zemlje kako bi pristojno mogli iveti. S Lazarom, pak, koji mu se obavezao na plaanje godinjeg danka od dvadeset hiljada talira, zakljuio je mir.
KOMENTAR Ovaj deo izlaganja o despotu Lazaru ureviu predstavlja prevod odlomka iz spisa Laonika Halkokondila.

ura je u zavetanju odredio da njegova ena Jerina upravlja dravom njegovih sinova. Ali Lazar, nezadovoljan time, elei da postane potpuni gospodar, ne marei za strah boji, otrovao je majku otrovom usutim u salatu. im se proulo za ovaj Lazarev zloin, toliko su ga omrzli njegovi vazali i drugi susedi da je Mehmed doneo odluku da zauzme Raku. Kad je za to saznao Lazar, a kako se bojao Mehmedove vojske, razboleo se od jada i uskoro umro bez mukog potomka. Ostavio je samo tri keri: Mariju, Erinju i Milicu. Marija je jo za oeva ivota bila udata za Stefana, poslednjeg bosanskog kralja. Druge dve dole su u Dubrovnik zajedno s majkom kad je ona bila proterana iz svoga kraljevstva. Erinju je majka udala za Jovana, vojvodu Svetoga Petra u Galatini, a drugu je dala za enu Leonardu, despotu od Arte. Pomenuta Lazareva ena zvala se Jelena i ona je ostala na vlasti posle muevljeve smrti. urev sin Grgur nastojao je da je protera iz drave. No ona se obratila za pomo Ugrima, koji su joj pruili monu zatitu. Raani, podstaknuti, moda, mrnjom koju su prema njoj oseali, izabrali su za svoga vladara Mehmeda, brata Mihajla Turina, koji je neko vreme boravio na dvoru rakog despota. Njemu su predali takoe upravu nad gradom Smederevom. Lazareva udovica, koja se bila povukla u kulu, videvi takvu pobunu svojih ljudi koju nije bila u stanju da ugui vlastitim snagama, smisli nekako izgovor kojim bi namamila u zamku tog novog vladara. Jednog dana pozva ga prijateljski na ruak u kulu, kuda je on, ne pomiljajui ni na kraj pameti da je posredi prevara, rado doao. Ali ona, im je stupio u kulu, naredi da ga veu, te ga onako svezana posla u Ugarsku, gde je bio baen u tamnicu. Tada turski car Mehmed, videvi do kakvog je stanja dolo u Rakoj i Srbiji, poe s vojskom protiv Smedereva. Saznavi to, graani Smedereva izioe iz grada, pooe mu u susret i predadoe mu kljueve grada. Mehmed im podeli mnogo poklona, nekom dade novaca, a nekom posed. Lazarevu enu je pustio da ide kuda eli i da nosi sobom sve svoje blago. Otila je u Ugarsku. Drugi vele da je ovaj grad predao Turinu bosanski kralj Stefan, koji je, kao Lazarev zet i naslednik Rakog Kraljevstva, posle smrti tasta vodio svu upravu u tom kraljevstvu. Lazarev brat Grgur, videvi da Murat radi na tome da sasvim zauzme Raku, verovatno uplaen, pobee u Ugarsku, gde je umro bez zakonitih sinova. Meutim, ostavio je Jovana i neke druge svoje nezakonite sinove. Tako Stefan pobee u Albaniju, gde je po nagovoru svojih uzeo za enu Anelinu, ili, kako drugi vele, Teodoru, kreposnu enu, ker Skenderbegova tasta Arianita, da kua ne bi ostala bez naslednika. On je ostavio posle svoje smrti troje muke dece, i to: Vuka, ura i Jovana, kao i jednu ker po imenu Marija, koja se kasnije udala za Bonifacija Paleologa V, markiza od Monferata. Vuk je postao veliki ratnik, o emu je esto pruio uverljive dokaze. Meu ostalim, kad je 1484. godine sedam hiljada Turaka ulo u Hrvatsku, Kranjsku i Koruku da porobe neka trgovaka mesta, pa kad su sakupili veliki plen i oko deset hiljada robova, on ih je, s Bernardinom Frankopanom i banom Gerebom, napao na reci Unac, oteo im sav plen i do nogu potukao. Kad je kralj Matija bio u ratu s esima, pomenuti Vuk (kako izvetavaju Bonfinije u H knj. 3. dek. i Jovan Leunklavije) tako se hrabro borio u toj vojni da mu je kralj Matija dao na poklon jedan plemiki dvorac zvan Fejecko. Jovan je ostavio samo jednu ker, po imenu Marija, koja je docnije bila ena Ferdinanda Frankopana i majka modrukog 1 6 1

kneza Stjepana i Katarine, ene bana Nikole Zrinjskog.

KOMENTAR Podaci o posledaim Brankoviima uzeti su iz spisa Musakija. Erinja je Jerina, udata za sina Skenderbegovog.

Kad je, dakle (kako rekosmo), Mehmed uao u Raku, zauzeo je sve to je ranije posedovao Lazar. Neke od tih zemalja predale su mu se dogovorno, a neke je zauzeo silom, jer su svi napori Ugra, koji su vie puta pokuavali da spree Mehmedu ulaz u Raku, ostali uzaludni. Stoga Karvahal, kardinal Sv. Anela, koji se u to vreme nalazio u Nemakoj, kuda ga je bio uputio papa Kalikst da bude pri ruci Ugrima, uao je, na podsticaj Ugra, sa znatnom vojskom u Raku da vidi ne bi li svojim ugledom uspeo da povrati taj narod pod ugarsku vlast. Ali je utvrdio da su Turci ve zagospodarili, jer su im se Raani (kako je reeno) delom svojevoljno predali, a delom na silu. Kad se hteo vratiti natrag, zamalo to nije bio zarobljen. Rakom, meutim, sasvim je zagospodario Turin.
KOMENTAR U ovom pasusu je povodom Vuka Grgurevia kratko ispriana bitka na Uni prema podacima Bonfinija (str. 637). Grad. ''Fejecko'', koji se ovde spominje, treba da je zapisan u obliku Fejerko, to znai Bela Stena. Tako se zvao grad u Slavoniji u Krievskoj upaniji koji je pripadao Brankoviima. Up. I. Ruvarac, Priloci. v) Feyezkeo = Slankamen?, ''Zbornik Ilariona Ruvarca I'', Beograd 1934, 299302. KOMENTAR Zavretak nije naroito sadrajan. On stoji u vezi sa ve spominjanim spisom Eneje Silvija Pikolominija, ali ga ne reprodukuje doslovno.

GRB BOSANSKOG KRALJEVSTVA

GENEALOKO STABLO KOTROMANA KOJI JE VLADAO U BOSNI

KOTROMAN

1 6 2

Stjepan Vladislav Danica Ninoslav ban Stjepan Kataliena, ena kneza Andrije

kralj Tvrtko Jelisaveta, ena ugarskog kralja Ludovika

ban Vuki

kralj Dabia

Krunisani kraljevi Bosne: 1. Tvrtko, prvi krunisani kralj Bosne. Njegova ena Jelica. 2. Dabia. Njegova ena Cvijetica. 3. Ostoja. Prva ena mu je bila Gruba, a druga Jelica, Hrvojeva udovica. 4. Stefan. Nije bio oenjen. 5. Tvrtko II. Njegova ena Jelina. 6. Toma. Njegova ena Katarina. 7. Stefan II i poslednji kralj. Njegova ena Marija.
KOMENTAR Poreklo grba bosanskog kraljevstva otkrio je N. Radoji, ''Odakle je preuzeo Mavro Orbini svoj grb Bosne?'' Glasnik Zemaljskog muzeja 41(1929) 103108. Izvor Orbinu je bila ''Cosmographia'', delo Sebastiana Mnstera.

Dovde smo raspravljali o delima gospode i kraljeva koji su vladali u stara vremena u Rakom Kraljevstvu i u Zetama, dotaknuvi se takoe porodice Nemanjia, koja je dugo vremena gospodarila u pomenutim pokrajinama. Sada emo govoriti o gospodi, banovima i kraljevima Bosne. No pre nego to preemo dalje, bie potrebno da kaemo neto o poreklu Bosanaca. Bosanci (prema kazivanju Karla od Vagrije u III knj. O Henetima Slovenima potiu od trakih naroda Besa, koji su (kako piu Solin i Herodot) bili nastanjeni uz reku Nest koju Turci zovu (kako veli Pjer Belon) Karasov, a Grci Mestro. Livije i Strabon smetaju Bese blizu planine Hemo, a njihov grad je bio (pie Evtropije) Ukudama, koji je Hadrijan prozvao Adrijanopolis. Prema Ovidiju pak, sedita ovih plemena bila su blizu Dunava i Geta. Odatle su neprestano orujem uznemiravali ne samo susedne ve i najudaljenije narode. Meu ostalim, Rimljani su se esto borili s njima. Evtropije, u II knj. ''Rimske istorije'' i Jordanes Alanski piu da se Lukul prvi borio u Trakiji s Besima, koji su prednjaili snagom, hrabrou i dobrim glasom, te da ih je u stranom ratu pobedio na planini Hemu i zauzeo njihov grad Ukudamu. Svetonije Trankvil u ivotu Oktavijana pripoveda da se ovaj car borio s Besima i s njima vodio mnoge ratove. Dion, pak, u XLV knj. pie da je Brut, postavi namesnikom Makedonije i Grke, uao u zemlju Besa, s jedne strane, da ih kazni za poinjena zlodela, a s druge strane, da dobije titulu cara (kako bi se lake mogao boriti s Cezarem i Antonijem). To mu je izvrsno polo za rukom zahvalaujui velikom 1 6 3

zalaganju i jednog i drugog gospodara Rascipolide. U LI i LIV knj. kae: ''Besi su bili u Trakiji i s njima je ratovao M. Kras, a posle njega K. Lucije 739. godine od osnivanja Rima. Napao ih je takoe i Marko Lukul, koji je nasledio u Makedoniji Kuriona, i M. Lolije.''
KOMENTAR U ovom odlomku o Besima kao tobonjim precima Bosanaca citira se itav niz antikih i kasnijih pisaca: Livije, Strabon, Evtropije, Ovidije, Svetonije, Dion Kasije, Jordanes, Pjer Belon, Karlo Vagreze, ali poznajui Orbinov nain rada ne moemo oekivati da je on sam prikupio sve te podatke. Kao i na nekim drugim mestima, on je svakako prepisao celu priu zajedno s pozivanjem na pisce od nekog humanistikog pisca. Verovatno je to bio Karlo Vagriese (v. komentar uz spisak izvora), ali to ne mogu pouzdano tvrditi jer mi je njegovo delo ostalo nepristupano.

Od ove, dakle, toliko hrabre nacije potekli su Bosanci, kako tvrde Ludovik Crijevi u delu o poreklu Turaka, kao i Sebastijan Minster, koji u IV knj. svoje Kosmografije kae: ''Besi, proterani od Bugara s kojima su iveli u svai u Trakiji, dooe u Gornju Meziju i zauzee podruje koje lei izmeu reke Save, Vardara, Drima i Jadranskog mora. Meutim, tokom vremena dolo je do promene u imenu naroda: slovo E zamenjeno je slovom O. I tako od Besi posta Bosi, a odatle Bosna. Prema tome, varaju se oni koji vele da su Bosanci dobili svoje ime po reci Bosni. Pre e biti da je ova reka dobila ime po pomenutom narodu, koji se morao i te kako boriti pre nego to je pokorio Meziju. Meani su bili ratoborni, ponosni, i nadasve oholi, kako se moe videti kod Jordanesa Alanskog, koji kae da je jedan od mezijskih kapetana, kada je u vreme cara Avgusta bio doao rimski zapovednik Marcije da povede rat protiv ovog naroda, u asu kad su vojske imale da stupe u borbu, dao znak svojim vojnicima da uute, te povikao iz svega glasa pozivajui vojnike iz rimske vojske i pitajui ih ko su. Kad su mu odgovorili da su oni Rimljani, vladari i gospodari naroda, on primeti: ''Bie tako ako nas pobedite.''
KOMENTAR Sam Orbin ovde nedvosmisleno pokazuje da doslovno citira Sebastijana Minstera. Originalni odlomak iz ''Kozmografije'' reprodukovao je N. Radoji u ranije navedenoj raspravi o grbu Bosne.

Meutim, Besi su ipak zagospodarili onim podrujem koje danas zovemo Bosna. Odatle su esto napadali susede, naroito Ugre, kako pie Jovan Turoci u ugarskoj hronici, nazivajui ih Besima, a ne Bosancima. Ovi Bosanci (kako pie Vagrieze u III knj.) izveli su posle mnoga druga asna dela na koja je kod nas gotovo sasvim nestalo uspomene, jer kod Bosanaca (kao, uostalom, i kod drugih Slovena) nije bilo pisma, ni pismenih ljudi koji bi znali preneti na hartiju dela svoga naroda.
KOMENTAR Pozivanje na ugarskog hroniara Jovana Turocija odnosi se na gl. 22 Ugarske hronike gde se u popisu naroda i plemena koji su u vreme Geze, Stefana i drugih kraljeva dolazili u Ugarsku navode i Bessi. Up. Joannis de Thwrocz ''Chronica Hungarorum'' ed. G. Schwandtner, ''Scriptores rerum Hungaricarum I'', Tyrnaviae 1745, 144. To nisu antiki Bessi ve Bisseni (Peenezi).

Ovo kraljevstvo Bosne, kao i kraljevstvo Rake, oblast Huma i Zete, biti su nekad pod samo jednim gospodarom, a nekad pod raznim gospodarima. Kada je, dakle, kako je reeno, bio gospodar u Hrvatskoj i u Bosni kralj Kreimir, sin kralja Tjeimira, i sinovac kralja Bele, i zet udomira ili hrvatskoga bana Zelimira, koji je (kako izvetava Pavle Skaliger) iveo 1009. godine i vladao ne samo u Hrvatskoj ve se njegova vlast protezala i nad Dalmacijom. Posle njegove smrti, Tribelije, sin Bota od Skale, uzeo je za enu njegovu ker Madu, preko koje je dobio takoe vlast u Hrvatskoj i Dalmaciji. Nasledio ga je u kraljevstvu njegov sin Stefan. Grad Dubrovnik u vreme pre pomenutog kralja Kreimira, oko 1035. godine, ratovao je gotovo pune tri godine s Bosancima. Za vreme ovoga rata s Bosancima Dubrovnik je izgubio mnogo svojih podanika i graana plemia, a neke su se dubrovake porodice tada istrebile. Nad Bosancima je (kako rekosmo) vladao kralj Stefan, no on je posle kraeg vremena umro. Nasledio ga je njetov sin Vukmir, 1 6 4

posle kojega je vladao njegov mlai brat Kreimir. ivote Vukmira i Kreimira neu opisivati, jer ni ja nisam mogao o njima nita doznati, ni iz starih spisa ni iz izvetaja bilo koga. Znam samo to da kralj Kreimir II nije imao druge dece sem jedne keri koju je udao za ugarskog kralja. Ona je imala vie sinova koji su docnije bili ugarski kraljevi. Sem nje i njezinih sinova nije bilo nikoga iz kue pre pomenutih bosanskih kraljeva. Dubrovani su (kako neki vele) dobili na poklon od pomenutog kralja Kreimira dolinu upe dubrovake, reke Dubrovake i Zaton, mada drugi kau da su ova mesta pre od njega kupili. Kad je Kreimir umro, njegova ena Margarita dola je u Dubrovnik i toliko su joj omileli tiina i lepi verski ivot u ovom gradu da je napustila vlastito kraljevstvo i izabrala za svoje boravite ovo mesto. Tu je i zavrila svetaki svoj ivot i pokopana je u crkvi Svetoga Stjepana, kako se o tome jo i danas pria.
KOMENTAR Najstarija istorija Bosne ispriana je vrlo konfuzno, uglavnom na osnovu podataka Letopisa Popa Dukljanina, kojega je Orbin u celosti preveo i tampao u okviru Kraljevstva Slovena. Odatle je Kreimir sin Tjeimira ''gospodar u Hrvatskoj i u Bosni''. Ono to sledi o udomiru, Zelimiru, Tribeliju itd. uzeto je od Pavla Skalia (Orbin ga citira kao Paolo Scaligero), koji je to dobrim delom izmislio. Up. F. ii, ''O podrijetlu i zasunjenju hrvatskog kralja Slavia'', Vjesnik Hrvatskog arheolokog drutva 7(18034) 159161. U zavrnom delu pasusa o kraljici Margareti Orbin se oslanja na dubrovake Anale. Kraj teksta o Margareti, koji nema istorijske podloge, doslovno je uzet iz S. Razzi, ''La storia di Raugia'', Lucca 1595, kako je upozorio F. ii, O hrvatskoj kraljici Margareti, Dubrovnik I (1929) 554, koji je prikupio i komentarisao sve podatke o toj temi.

Poto je, dakle, kralj Kreimir umro bez muke dece, ugarski su se kraljevi, zbog pomenute enidbe, poeli nazivati gospodarima Hrvatske, pa i Bosne, i postavljati zahteve da ova kraljevstva pripadnu njima. Ali Hrvati i Bosanci, ne hotei ih priznati za gospodare, izabrali su izmeu sebe svoje vladare i banove. Ponekad je vladao celom Bosnom samo jedan vladar, a ponekad je vlast bila podeljena na mnogo vladara od kojih je svaki vladao za sebe. Nekad se takoe deavalo da se Bosna udruivala s Rakim Kraljevstvom, i s Hrvatskom i s oblau Huma. U to vreme bili su ban Tvrtko, Kulin ban, ban Bori i mnogi drugi. Njihov rad i dela nisu stigli do nas, izuzev to znamo da je ban Bori, zagospodarivi Humskom oblau, poveo rat protiv grada Dubrovnika zbog nekih sporova izmeu bosanskoga biskupa i dubrovakog nadbiskupa. Bori je 1154. godine doao s vojskom i poharao dubrovaku zemlju, a naroito mesta u upi dubrovakoj. Ne zadovoljivi se time, spremao se da doe i sledee godine, drei za sigurno da e mu poi za rukom da zauzme grad Dubrovnik i sasvim izbrie dubrovako ime. Kad su Dubrovani dobili vesti o tome, nisu ostali skrtenih ruku, ve su i oni sakupili vojsku da mu se odupru. Grad Ulcinj im je poslao u pomo 200 vojnika pod zapovednitvom Nikole Kervia; iz Kotora je doao Petar Bolica s 400 ljudi, a 150 vrsnih ratnika Peratana doveo je Milo estokrili. Tada Dubrovani, uz pomo ovih i nekih drugih, sakupie vojsku od est hiljada boraca, sve po izboru vojnika. Tu vojsku dubrovaki senat je stavio pod zapovednitvo Miha Dominika Bobaljevia, oveka koji se, uistinu, u jednakoj meri odlikovao revnou za dobro drave, ljubavlju prema otadbini, snagom duha i poznavanjem ratne vetine.
KOMENTAR Iz ovog pasusa se vidi da je Orbin bio u velikim neprilikama kad je trebalo da ispria poetke bosanske drave. Ono to je rekao rezultat je vie opteg rezonovanja nego poznavanja injenica. Ban Bori je prva linost o kojoj je neto mogao rei. KOMENTAR Iznenauje ovaj obrnuti niz bosanskih vladara, koji su toboe bili ''u to vreme'', utoliko vie to se iz daljeg teksta jasno vidi da je Orbin imao tane predstave o vremenu Kulina (u margini: 1199 dananja hronologija 11801204), Boria (poetak rata protiv Dubrovnika 1154 danas znamo 11541163) i Tvrtka (krunisanje mu stavlja u 1376, inae je vladao 13531391).

1 6 5

Kad je, dakle, Bobaljevi primio ovaj zadatak i bio obaveten da se ban Bori ve pribliava dubrovakoj granici, krene s vojskom u susret Borievoj vojsci u oblast Trebinja. Tu se utaborie obadve vojske. Kako je sledeeg dana trebalo stupiti u borbu, Bobaljevi stade usred svojih vojnika, te im odra ovakav govor: ''Evo vam, hrabri drugovi, vaih neprijatelja na bojnom polju gde nema ni jaraka, ni ograda, ni nasipa, gde vredi samo junatvo. Evo, ako ste vi takvi za kakve vas ja i drugi drimo, tj. slovenski narod, lako se moemo osloboditi tolikih nevolja i ugnjetavanja. Borite se srano, pokaite orujem da ste vi neto vie nego to su oni. Setite se da stvari, ene, deca i, konano, sloboda zavise od vae hrabrosti, kao i da u snazi vaih ruku stoji ili ropstvo i vena sramota ili slava i vena ast vae dubrovake otadbine.'' Ovim i mnogim drugim slinim reima, mudri i hrabri Bobaljevi podsticao je svoje vojnike. Sledeeg jutra Bobaljevi je raoporedio svoje ete. Levo krilo, na kojem su se nalazili Nikola Ulcinjanin i Milo estokrili sa svojim Peratanima predao je svom zameniku Divu Mata Crevia, a sam je zadrao desno krilo, uzevi sa sobom Petra Bolicu. Ban, koji se nalazio nedaleko od Dubrovana, krenuo je tabor koji je brojao vie od deset tisua boraca. Poto se zametnula bitka, razvila se velika i krvava borba. Levo krilo Bosanaca drao je Toma Vukmiri, brat banove ene Lavice, ovek visokog stasa i prekaljen u ratovima. Njemu dopade da se bori s Creviem, koji se neoprezno bio malo udaljio od svojih vojnika i koji je, pobivi mnogo neprijatelja i ranivi samog Tomaa, pao mrtav. Kad mu je Nikola Ulcinjanin hteo pomoi, ranio ga je strelom neki Bosanac, pa se morao povui natrag. Primetivi to, estokrili se sjuri na Tomaa, koji ga, verujui da je ve pobednik, rado saeka. Tu ga razjareni Peratani, ne vodei rauna o ivotnoj opasnosti, napadoe, pa mada ih je tu mnogo palo, nastavie da se bore sve dok nisu sruili s konja Vukmiria, iju odseenu glavu predae Bobaljeviu. Bobaljevi se tada nalazio u velikoj tekoi, jer je ban, koji je s njim vodio borbu na desnom krilu, bio zadrao uza se gotovo sav cvet svojih eta, naroito konjanike, meu kojima je bilo mnogo Ugra prekaljenih u ratovima. Meutim, kad je video pred sobom glavu Bosanca, postao je odvaniji i svuda je trao oko svojih vojnika, bodrio ih i govorio: ''Sada, sada je vreme da se borite, brao Dubrovani, jer u vaim rukama je pobeda kojom emo osloboditi nau otadbinu i nas same od tolikih ugnjetavanja, tavie, vene potlaenosti i robovanja jednom tako okrutnom gospodaru.'' Na to Dubrovani postaju odvaniji i reavaju se ili da svi izginu u borbi ili da se pobedonosno vrate kui. Veom silinom, dakle, juriaju na neprijatelje, nastojei u prvom redu da ih rastroje. Kad je to primetio ban, suprotstavi im ugarsku konjicu, ali sve bee uzaludno, jer je mesto gde se vodila borba bilo brdovito i neprikladno za konjicu. Stoga je ban bio primoran da se povue ili, bolje rei, da pobegne onamo blizu jednog brda s ono malo svojih vojnika koji su se s njime bili spasli. No kako nije video mogunosti da se tu due vremena u bezbednosti zadri, ili da se lako vrati kui, treeg dana je poslao svoga poklisara u linosti trebinjskog biskupa da pregovara o miru sa zapovednikom Bobaljeviem. Ovaj je smesta o tome obavestio dubrovaki senat, koji je prepustio Bobaljeviu da rei tu stvar prema svom nahoenju. Bobaljevi je, na veliku svoju slavu, obavio pregovore s banom tako da ga je skoro uinio dubrovakim vazalom. Ban se obavezao da nadoknadi Dubrovanima sve trokove i pretrpljene tete u ratu i da im doivotno daje svake godine dva konja najplemenitije pasmine i jedan par belih hrtova. Tu je obavezu ban nepovredivo izvravao i docnije je bio veliki prijatelj grada Dubrovnika, koji je, moemo sa sigurnou tvrditi, tada bio spasen samo hrabrou i umenou Bobaljevia. Dubrovaki senat, elei da pokae svoju blagodarnost prema onima koji su mu u tako teka vremena pomogli, dade velike poklone Nikoli Ulcinjaninu, Petru Bolici i Milou estokriliu, kao i njihovim vojnicima. Malo posle njihova povratka kui, estokrili je na nekoj sveanosti u Kotoru izjavio da su njegovi Peratani hrabriji od Kotorana i zato je dobio nekoliko amara od Petra Bolice. To je izazvalo uzbunu i veoma velike tete. Jer smesta su se podigli svi Peratani i uhvatili Boliina brata koji se sluajno u to vreme zatekao izvan grada na jednom svom imanju, te su reili da mu odseku nos i ui, ali ga je izbavio neki ovek iz Risna kojem je uhvaeni Bolica jednom spasao ivot. Ipak su ga privezali za jedno stablo i strahovito iibali. Posle toga su posekli sve Boliine vinograde. U odbranu Bolice podigao se itav Kotor, pa su za osvetu zapalili nou neke peratanske lae, ali su se uskoro za to pokajali. Jer su Peratani, koji su drali pod svojom vlau Risan, doli nou i spalili dve kotorske galije koje su bile usidrene blizu gradskih zidina, tako da je sva njihova straa morala poskakati u vodu. Kad su Dubrovani uli za ove nemire, 1 6 6

istupie kao posrednici ne bi li ih izmirili. U tu svrhu, dakle, poslali su poklisara Nikolu Budaia, koji je uloio mnogo truda da ih izmiri. Na kraju su se izmirili.
KOMENTAR Opirna istorija ratovanja bana Boria i Dubrovnika namee itav niz problema. Pre svega, nae znanje o Boriu poiva na podacima vizantijskog istoriara Jovana Kinama i ugarskih povelja. Nijedan od tih izvora Orbin nije mogao itati. Oigledno, on je imao pred sobom neki izvor koji je, meutim, bio iz kasnijeg vremena i pun anahronizama. Vreme bana Boria je ipak tano znao, jer tobonji rat s Dubrovnikom stavlja u 1154. godinu. Bori ce javlja kao sudija koji dosuuje benediktinskom manastiru na Lokrumu crkvu i zemlje u Babinom polju na Mljetu u jednoj nedatovanoj povelji u grupi tzv. Lokrumskih falsifikata. Nije jasno Borievo prisustvo u primorskoj tradiciji kad imamo na umu da Bosna u XII veku nije uopte izlazila na more niti imala granice u blizini Dubrovnika. Ban Bori je mogao imati neposredne veze s Dubrovnikom jedino ako je u njegovo vreme Bosna zagospodarila Zahumljem. Orbin prikazuje rat s Boriem kao zajedniku stvar nekoliko gradova. Dubrovnik dobija pomo od Ulcinja, Kotora i Perasta. Kao i ranije, u opisu rata s Nemanjinim bratom Miroslavom, Orbin navodi imena dubrovakih zapovednika i voa pomonih odreda iz drugih gradova. Tu je Miho Bobaljevi koji se ovde proslavio, pa je posle vie od dve decenije zapovedao vojskom protiv Miroslava. O imenima dubrovakih vlasteoskih rodova reeno je dovoljno u komentarima uz istoriju Srbije (up. str. 296). Kotorska porodica Bolica se javlja tek u XIV veku. Ulcinjskim saveznicima je zapovedao Nicolo Cheruich, pripadnik ulcinjske porodice poznate u periodu kasnog srednjeg veka. Up. K. Jireek, ''Romani u gradovima Dalmacije'', Beograd 1962, 265. Peratansko prezime estokrili nije mi poznato iz drutih izvora, ali vredi zapaziti da se Perast javlja u Orbinovom spisu na vie mesta i sa veim znaajem nego to mu ga pridajemo na osnovu srednjovekovnih izvora. Istu priu nalazimo i kod Lukarevia (3435). Dok se poreklo prvog dela prie, u kome glavnu ulogu igra Bobaljevi, mora traiti u Dubrovniku, dotle dogaaji posle pobede s pojedinostima o odnosima Kotora i Perasta potiu svakako iz jednog od ova dva grada.

Sve se ovo desilo u vreme bana Boria. Kad je on umro, nasledio ga je Kulin ban, koji je vladao u Bosni 36 godina. U njegovo vreme bilo je (kau) u izobilju svega blaga bojega, tako da i danas obian puk, kad ima velikog obilja, obino kae: ''Vratila su se vremena Kulina bana.'' Kulin je bio poboan ovek i vrlo religiozan, a i privren papi. Tako je bosanski biskup Radingost 1171. godine, kad je doao u Dubrovnik da bude posveen, doneo sa sobom mnogo poklona koje je poslao papi pomenuti ban. Te poklone je iste godine predao papi dubrovaki nadbiskup Bernard. Ovaj nadbiskup posle 1194. godine otiao je, na zahtev upana Jurka, u Zahumlje da osveti crkvu Svetog Kuzmana i Damjana. Kad se vraao preko Bosanskog Kraljevstva, pozvao ga je Kulin ban, kome je takoe osvetio dve crkve, pa se, kraljevski darovan od Kulina, vratio kui.
KOMENTAR Moderna nauka smatra da je Borieva vlada u Bosni nasilno prekinuta posle zavretka ugarskih borbi oko prestola izmeu Stefana III i Stefana IV. Orbin iz svojih izvora nita o tome ne zna, te puta da Kulin neposredno nasledi Boria. O duini Kulinove vladavine: 36 godina, ne moe se nita rei. Na osnovu sauvanih izvora granine godine su 1180. i 1204. Izreka o banu Kulinu je zabeleena na osnovu neposrednih Orbinovih znanja i iskustava i predstavlja dokaz da je tradicija o Kulinu bila iva i u XVI veku. Inae, sve to Orbin zna o Kulinu uzeto je iz starije dubrovake analistike. U ''Analima Ranjine'' (ed. Nodilo 219) spominje se bosanski biokup Radogost, to je Orbin iskvario pod uticajem imena poznatog patarena Radina gosta. Tamo se nalazi i osveenje crkve Sv. Kuzmana i Damjana na poziv upana Jurka i osveenje dveju crkava u Bosni. Samo je hronologija razliita, jer Ranjina navodi samo 1185. kao godinu poetka pontifikata nadbiskupa Bernarda, dok Orbin daje i godinu posveenja Radogosta (1171, dakle, pre Bernarda) i 1194, kao godinu Bernardovog odlaska u Zahumlje.

Sada, kad je umro pomenuti Kulin ban, kralj koji je u to vreme bio u Ugarskoj odlui, iz ranije navedenih razloga, da zauzme Bosansko Kraljevstvo. Zbog toga je poslao s vojskom jednog svog velikaa po imenu Kotroman Nemac, na glasu ratnika. Kad je Kotroman doao u Bosnu i naao je bez gospodara, 1 6 7

lako ju je zauzeo. Da bi ga za to nagradio, kralj ga je imenovao banom Bosne i hteo da se njegovi potomci veno smenjuju na tom poloaju. Poto je porodica Kotromana tokom vremena dobila veliko potomstvo, svi su se po Kotromanu nazivali Kotromanii. I njihova je porodica gotovo uvek vladala u Bosni. Nekad su to bili banovi, a nekad kneevi. U njihovoj vladavini bilo je dobro to to su oni odravali u Bosni slobodu sa starim obiajima. Jer je tada u ovom kraljevstvu bilo mnogo vrlo uglednih velikaa, a ti nisu dozvoljavali nikome od upravljaa da tiranie bilo koga i zahtevali su da se potuje poloaj i batina svakoga. Drugo ne nalazim zapisano o pomenutim Kotromaniima koji su u stara vremena vladali u Bosni, dok vlast nije dola u ruke bana Stjepana iz iste kue. On je upravljao Bosnom na gore reeni nain i bio dobar i pametan vladar. Kad je 1310. godine umro, ostavio je tri sina, Stjepana, Ninoslava i Vladislava, o ijim emo delima govoriti malo dalje. Upozoravamo najpre itaoca da je granica izmeu Bosne i Rake reka Drina.
KOMENTAR Odlomak je znaajan po tome to donosi priu o poreklu Kotromania, vie puta pretresanu u modernoj nauci. Posebno se njome bavio V. orovi, ''Pitanje o poreklu Kotromania'', Prilozi KJIF 5 (1925) 1520. Nasuprot L. Talociju (Die Kotromanglegende, Studien zur Geschichte Serbiens und Bosniens im Mittelalter, Mnchen-Leipzig 1914, 6670), koji je tvrdio da je Orbinova pria o nemakom poreklu Kotromania rezultat humanistike sklonosti ka etimologiziranju, orovi je upozorio da se pria o Kotromanu Gotu nalazi ve u dubrovakim instrukcijama iz prve polovine XV veka. Poznato je takoe da se u dubrovakim uputstvima srey jo neki momenti bosanske istorije (boravak banice Jelisavete, udovice bana Stjepana I Kotromania, u Dubrovniku sa tri sina i njihov povratak u Bosnu). Upadljivo je slaganje izmeu Orbina i ovih istorijskih reminiscencija u dubrovakim slubenim spisima u pogledu tema o kojima govore i ak u pojedinostima. U dubrovakim instrukcijama imamo saetu verziju istog izvora koji nalazimo opirnije izloen kod Orbina (i Lukarevia). Orbin nam izriito kae da je ono malo to pria o poetku Kotromania naao ''zapisano''. Izvor koji je on ovde koristio bio je dobro obaveten (nastao svakako pre 1430) i bio je proet tendencijama da velia i istie prava i slobotine plemstva. Ovu istu tendenciju emo sresti jo u nekim odlomcima Orbinovog izlaganja bosanske istorije. Godina smrti bana Stjepana I (1310) e, po svoj prilici, biti tana. U svakom sluaju, njegovi naslednici su kao izgnanici boravili u Dubrovniku 1314. Imena Stjepanovih sinova su u osnovi tana. Jedino je Ninoslav usled tamparske greke na ovom mestu originala ispao Niroslau (neto nie je pravilno Ninoslav, ali se kae da ga drugi zovu Miroslav). Podatak o granici na Drini je mehaniki ubaen i sasvim nepovezan s ostalim tekstom. Potie svakako iz Letopisa Popa Dukljanina.

Kada je, dakle, posle smrti pomenutog bana Stjepana njegov najstariji sin Stjepan, saglasno sa svojom braom, hteo preuzeti upravu u Bosni, ustali su protiv njega svi najistaknutiji velikai toga kraljevstva i nisu ga prihvatili. Na ovo ih nije navelo nita drugo sem to to su videli da su on i njegova braa veoma pametni i vezani izmeu sebe, pa su se jako pobojali da ne bi kojim putem unitili slobodu i ukinuli zakone Bosne. Kad je Stjepan video razjarenost velikaa, smatrao je da je u tom asu najpametnije da im popusti i da se prilagodi vremenu, te da eka da mu bog poalje neku drugu priliku da povrati oinsku dravu. Zato se povukao sa svojom majkom Jelisavetom u Dubrovnik. Dok je tu neko vreme boravio, veliku ast mu je ukazivala dubrovaka vlada, a i privatne osobe. Svako se trudio da mu pomogne u njegovim nevoljama. Dva druga njegova brata, tj. Ninoslav ili (kako ga neki zovu) Miroslav, i Vladislav, odoe u Hrvatsku, a jedna njihova sestra, po imenu Danica, otila je iz pobonosti u Rim, pa se tu razbolela od groznice i upokojila. Bi pokopana u Minervi, a na njenom grobu bee napisano (kako se jo vidi) HIC IACET DIANA ILLIRICA.
KOMENTAR Orbin ovde nastavlja da ekscerpira izvor o Kotromaniima. I ovde sreemo motiv uvanja ''slobode'' i ''zakona'' Bosne. Boravak Jelisavete i Stjepana II Kotromania u Dubrovniku potvren je savremenim izvorima. U vrlo proreenim zapisnicima iz toga vremena itamo da su lanovi Velikog vea dubrovakog odluili, 6. aprila 1314, da odobre troak za doek ''bana'' i da zakupe neke kue gde e ban stanovati. ''Monumenta Ragusina'. Liber reformationum I'', Zagrabiae 1879, 41. Povodom vesti o odlasku Stjepanove

1 6 8

brae u Hrvatsku i odlaska sestre u Rim vredi upozoriti da se o dogaajima tih godina govorilo jo u nekim izvorima. Na to nas upozorava ve Orbin kad kae da Ninoslava ''drugi'' zovu Miroslav, a jasno se to vidi iz prianja Lukarevievog. Ovaj Orbinov savremenik je dao prednost drugom izvoru koji navodi i imena pobunjenika (Vuk Buli, ubran Budisalji), koji zna da su Stjepanova braa pobegla sa nekim vlastelinom Mladenom Hartiem u Zagreb i Medvjed (in Sagreb e in Medujed). Iz toga drugog izvora je Orbin uzeo podatak o odlasku Ninoslava i Vladislava u Hrvatsku, a verovatno i onaj o Danici, koji e biti bez istorijske podloge. Up. I. Ruvarac, ''Draga, Danica, Resa'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 336338.

Za vreme svoga boravka u Dubrovniku Stjepan je neprestano pregovarao s bosanskim velikaima da bi povratio oinsko kraljevstvo. U tome su mu Dubrovani ili naruku to su vie mogli, te su na kraju izdejstvovali da se s braom vrati u Bosnu. Kako su, meutim, Stjepana smatrali pametnijim od druge brae, on je uz saglasnost svih velikaa preuzeo upravljanje nad tim kraljevstvom, pa mu je dodeljena titula bana. Kad je, dakle, Stjepan preuzeo upravu, prva mu je briga bila da osigura sve granice Bosne, Usore i Huma, a zatim da ivi u miru sa svim susedima, a posebno s ugarskim kraljem Karlom. Ovakvim svojim postupkom postao je veoma jak i strah i trepet za sve svoje podanike. Meu njima su bili sinovi humskog vlastelina Branivoja, koji su bili zauzeli Hum i tamo vrili velika nasilja. Poto Stjepan to nije mogao trpeti, sakupio je vojsku, zarobio dva Branivojeva sina i pogubio ih. I tako je orujem osvojio tu oblast i zadrao je u svojoj vlasti za celoga ivota, a posle njega drao je njegov sinovac Tvrtko, koji ga je nasledio.
KOMENTAR Povratak Stjepanov na vlast u Bosnu isprian je bez ikakvih pojedinosti sasvim sumarno, tako da ne treba iskljuiti mogunost da je ovaj pasus plod Orbinovog rezonovanja. Od njega svakako potie ono velianje uloge Dubrovana i njihove pomoi. Karakteristino je da Orbin ovde govori o povratku Stjepanovom ''s braom'' iako je ranije pustio da se braa sklone u Hrvatsku. Nekoliko redaka o Stjepanovom ratu protiv sinova Branivojevih oslanja se na ono to je Orbin znao o Branivojeviima i izloio u glavi o Humu (up. komentar uz str. 190192).

Pomenuti ban Stjepan bio je mnogo privren gradu Dubrovniku, iji su trgovci, kojih je bilo mnogo u njegovoj zemlji, slobodno trgovali po celom njegovom kraljevstvu. Dubrovnik ga je, sa svoje strane, poastvovao estim poslanstvima i poklonima. Zato je on, koliko zbog ovoga toliko i zbog mnogih slubi i usluga, prodao Dubrovanima hiljadu tri stotine i trideset i tree godine Ston s Peljecem, to, govorae, pripada njemu kao knezu Huma, a oni su se obavezali da e mu davati godinje stotinu i pedeset dukata. No sledee godine, zbog lanog obavetenja prenetog mu od nekih dubrovakih neprijatelja koji su govorili da Dubrovani nee moi odrati ni braniti ta mesta, poslao je svoje ljude u Dubrovnik da ih trae natrag. Meutim, Dubrovani su poveli bosanske poklisare na jednoj svojoj galiji u Ston i pokazali im tvravu i zidine koje su podigli. Kad su se, dakle, pomenuti poklisari povratili u Bosnu, izloili su banu ta su videli. Ban posle toga posla Dubrovanima stotinu litara zlata i isto toliko srebra kao pomo za pomenutu izgradnju utvrenja.
KOMENTAR Prianje o banovom darovanju Stona i Peljeca oslanja se neposredno na starije dubrovake anale tzv. ''Anonima'' (ed. Nodilo 3536). Kao to je nagoveteno u komentaru uz Orbinovo izlaganje o Duanu, ovde je dolo do zanimljive kontraminacije. Anonimni dubrovaki analist, naime, tokom itave dubrovake istorije zna samo za bosanske vladare kao susede Dubrovnika. Tako je ve u IX veku ''re Stiepan in Bosna'' veliki prijatelj Dubrovana, itd. Anonim tako naziva i onog vladara koji je poklonio Ston i Peljeac ''lo re Stiepan de Bosna'', iako se po spominjanju Buinog posredovanja lako prepoznaje da se misli na Stefana Duana. Istorijska podloga verzije o zahtevu bosanskog bana da se Ston vrati 1334, koju Orbin doslovno preuzima od Anonima, lei u zategnutosti izmeu kralja Duana i Dubrovana te godine. U Duanovoj povelji iz 1334. Duan kae ''kako se bjee porasrilo (porasrdilo) kraljevstvo mi na vlastele dubrovake za Stonski Red (rat, rt)''. Stvari su bile dovedene u red i Duan je potvrdio svoju darovnicu iz prethodne godine, zahtevajui da Dubrovani ne primaju njegove podanike u Ston i na poluostrvo i ''da prebiva pop srbski i da poje u crkvah koje su u Stonu i u Ratu kako jest poveljevalo kraljevstvo mi''.

1 6 9

U vreme ovoga bana ugarski kralj Ludovik bio je u velikom ratu s Mleanima zbog Zadra, koji je bio pod njegovom vlau, a oko kojega su Mleani bili udarili opsadu u nameri da ga zauzmu. Stoga mu je Ludovik hiljadu tri stotine i etrdeset i este godine lino pritekao u pomo, vodei sobom bana Stjepana. Ali kako su Mleani bili opkolili Zadar s veoma jakim spravama i s mnogo vojske, i s kopna i s mora, kralj mu nije mogao pruiti pomo. Zato se morao povui natrag. Od tog vremena Stjepan se nije usuivao da izae pred Ludovika, bilo zato to je bio svestan da se pri pruanju pomoi pomenutom gradu nije poneo kako je kralj oekivao, bilo moda (kako neki vele) zato to je, na molbu Mleana i zajedno s nekim ugarskim i hrvatskim velikaima, kovao zaveru protiv samog Ludovika. Ludovik se docnije nije pokazivao naroito naklon pomenutom banu.
KOMENTAR Sumarno ispriana uloga bana Stjepana II u vreme opsade Zadra slae se s onim to znamo iz savremenih izvora. Zadrani su jo tada optuivali bana Stjepana da je kriv za poraz kraljevske vojske. Orbin je itao najmanje dva izvora o ovim stvarima, jedan po kome se ban nedostojno drao pod Zadrom i drugi po kome je uestvovao u zaveri protiv kralja Ludovika I. Ni jednom ni drugom nisam mogao ui u trag.

Za vladavine ovoga bana bilo je u Bosni mnogo jeretika, a posebno patarena. Zbog toga je papa Klement VI hiljadu tri stotine i etrdeset i devete godine poslao u Bosansko Kraljevstvo nekoliko malobraana, ljudi sveta ivota, meu njima brata Pelegrina i brata Ivana iz Aragonskog Kraljevstva, da iskorene zarazu tolikih jeresi. Ko je te jeresi prvi uveo u ovo kraljevstvo, bie dobro da se kae na ovom mestu.
KOMENTAR Opis dolaska franjevaca u Bosnu je netaan i sledi svakako nekog kasnog crkvenog istoriara (moda Volaterana). Peregrin je nekoliko godina ranije bio u Bosni i 1349, kada je toboe upuen u Bosnu, postao je bosanski biskup.

Dakle, jeres bosanskih patarena dola je tamo (kako pie Pjetro Livio Veroneze) preko Rimljanina Paterna, koji je bio proteran iz Rima sa svim svojim sledbenicima, a zatim redom iz cele Italije. Proterani tako i ne nalazei mesta gde bi ih primili i gde bi se sklonili, preli su preko Furlandije ovamo u Bosnu, pa su se tu neki zaustavili, a drugi su poli dalje u Trakiju i nastanili se oko Istra, nedaleko od Nikopolja. Oni su iveli bez svetih tajni, bez rtve i bez svetenikog reda, a ipak su se nazivali hrianima; postili su petkom, svetkovali su nedelju i sve hrianske praznike, naroito Uspenje naeg gospoda; nisu se krtavali, zazirali su od krsta i nazivali su se pavliani. Oni su ustrajali u ovim svojim zabludama sve do poetka ovoga poslednjeg rata izmeu cara, Transilvanca i Turina. Ali kad su videli da ih napadaju hriani i da ih odvode u ropstvo kao da su Turci, reili su se da prihvate pravi hrianski kult. U tom podruju bilo je etrnaest sela u kojima su bili nastanjeni pavliani. Neki Grci, obmanuti imenom, veruju da su to bili sledbenici Pavla iz Samosate, ali se varaju. Jer su oni bili daleko od zabluda Pavla Samosaanina. Verujem, kao to su se oni u Bosni nazivali patarenima dovodei u vezu svoje ime s imenom sv. Petra, da su se tako i ovi nazivali pavlianima po sv. Pavlu, po imenima, dakle, apostola i zatitnika Rima. Ali da se vratimo sada na nae izlaganje o Bosni.
KOMENTAR Ovaj uvod u istoriju jeresi u Bosni sastoji se iz tri dela: prie o poreklu patarena iz Rima, informacije o pavlikijanima u Bugarskoj i rasprave o imenu pavlikijana. Kao izvor se navodi Pjetro Livio Veroneze za kojim se traga ve decenijama bez uspeha. Up. J. Matasovi, ''Tri humanista o patarenima'', Godinjak Srpskog filozofskog fakulteta 1(1930) 235252 i N. Radoji, ''Srpska istorija Mavra Orbinija'', Beograd 1950, 44 nap. 1. Iz toga izvora je Orbin mogao uzeti podatke o Paternu i irenju patarena i verovanju pavlikijanaca. Ono to pria o selima pavlikijanaca i o ratu koji je poeo 1595. znao je kao savremenik. Ne mohe se otkriti lanac kojim je od Petra Sicilijskog do Orbina dolo uverenje da su pavlikijani bili sledbenici Pavla od

1 7 0

Samosate.

Kad su gore pomenuti malobraani stigli u ovo kraljevstvo, uspeli su preko oekivanja. Oni su se, naime, bojali da e im se ban Stjepan odupreti, jer je bio grkog obreda, ali on je postupio sasvim suprotno. Vrlo lepo ih je primio, dozvolio im da slobodno propovedaju protiv pomenutih jeretika i da uspostavljaju rimsku veru, jer je smatrao da je bolje imati u svom kraljevstvu podanike rimokatolike vere, koja se neznatno razlikovala od grkog obreda, nego jeretike ije se uenje protivilo i grkom i latinskom. U tome je pomenutu brau mnogo pomogao dubrovaki kanonik Domanja Vola Bobaljevi, veoma uen ovek i vrlo primernog ivota. Dok se on nalazio kod reenog bana u svojstvu prvog sekretara, ubedio ga je da treba da napusti grko praznoverje i prihvati rimski obred. Poto je ovaj ban bio u ratu (kako je reeno) s carem Stefanom Nemanjom, a kako je Nemanja hteo da ga dobije u svoje ruke, poveo je tajne pregovore o tome s Domanjom i s nekim drugim bosanskim velikaima, nudei im novac i oblasti u svom kraljevstvu i u Bosni, ako mu u ovoj stvari idu naruku. Ali je Domanja smesta odbio svaku ponudu, govorei da mu obaveza koju ima prema svom gospodaru i ljubav koju gaji prema svojoj otadbini, kao i slava porodice Bobaljevia u kojoj je roen, nipoto ne dozvoljavaju da tako neto uini. Stoga je Domanja odmah obavestio svoga gospodara o ovom Nemanjinom kovanju zavere. Zbog toga ga je ban jo vie zavoleo i podelio mu mnogo povelja, koje se jo i danas uvaju u kui Bobaljevia u Dubrovniku. Za celog svog ivota ban ga nije pustio da ode od njega i esto je izjavljivao pred svojim velikaima (kako se vidi u pomenutim poveljama) da mu je Domanja spasao kraljevstvo, tavie, i sam ivot. Njegova je velikim delom (kako rekosmo) bila zasluga to su pomenuti fratri dobili pristup u Bosansko Kraljevstvo. Raspravljajui s onim jereticima s velikim unutarnjim arom, i uveravajui ih neprestano, fratri su privukli sebi celu Bosnu, u kojoj su, pomou onih koji su primali rimsku veru, podigli mnogo velikih i malih manastira. Isto tako podigli su manastire i u Usori, Humu i, konano, u Stonu, razume se, uz saglasnost Dubrovana, koji su (kako je reeno) postali gospodari toga mesta. Fratri su obraali i krtavali mnogo jeretika, pa su iz svih onih krajeva, na glas o njihovoj dobroti i dobrim delima koja su inili, svakodnevno hrlile mnoge osobe sveta ivota u bosansku vikariju, kako se nazivalo glavno njihovo sedite. Gore pomenuti brat Pelegrin bio je imenovan bosanskim biskupom, poto je obratio jeretike patarene. U Bosni je bila i jedna druga njihova sekta, zvana manihejci. Manihejci su (kako izvetavaju Volateran i Sabelik) stanovali u manastirima smetenim u dolinama i na drugim usamljenim mestima u koja su obino ile matrone koje bi ozdravile od neke bolesti kao za zavet, te tamo sluile izvesno vreme. I tako su stanovale s pomenutim monasima ili, bolje rei, jereticima. Ovaj obiaj se odrao sve do 1520. godine. Opata koji je bio u tim manastirima zvali su ded, a priora strojnik. Kada je ulazio u crkvu, svetenik je uzimao u ruku jedan hleb, okretao se prema puku i glasno govorio: ''Blagosloviu ga.'' A puk mu je odgovarao: ''Blagoslovite ga.'' Zatim je dalje govorio: ''Prelomiu ga.'' A puk je odgovarao: ''Prelomite ga.'' Posle toga puk se tim hlebom prieivao.
KOMENTAR Poreklo vesti u ovome odlomku nisam uspeo da utvrdim. Zasluuje panju odluno tvrenje da je ban Stjepan II pripadao pravoslavlju. Reenica je tesno vezana s onim delom teksta koji govori o dolasku fratra Peregrina i Ivana iz Aragonije 1349, te ne izgleda da potie iz dobro obavetenog izvora. Isto se tako ne daju kontrolisati podaci o kanoniku Domanji Bobaljeviu. On je svakako linost iz toga vremena, sauvan je njegov testament iz 1348. Dokumenti o njemu uvali su se u porodici Bobaljevia prema Orbinovoj tvrdnji jo u XVI veku. Orbin treba da je iz povelja koje je izdao ban Stjepan saznao da je Domanja pokatoliio bana, da mu je bio sekretar, da mu je otkrio zaveru pripremanu od Duana. Izgleda ipak da je Orbin naao ve gotovu priu o Domanji Bobaljeviu. Bio je to neki tekst u kome je car Duan dosledno nazivan Stefan Nemanja, tako da je Orbin, koji inae u glavi o Srbiji tako ne naziva Duana, prihvatio taj oblik. KOMENTAR Uspesi bosanskih franjevaca su oigledno uveliani. Orbin je ovde koristio neki izvor koji je vrlo kratko priao istoriju franjevaca i nije ga do kraja razumeo. Bosanska vikarija nije bila jedan odreeni manastir ili sredite fratara, nego je bila administrativna jedinica u okviru franjevakog reda. Up. J. idak, ''Franjevaka

1 7 1

''Dubia'' iz g. 1372/3 kao izvor za povijest Bosne'', Istoriski asopis 5 (195455) 211221. Fra Peregrin Saksonac bio je zaista, kao to je ranije reeno, bosanski biskup. KOMENTAR Naavi u izvorima drugo ime za bosanske jeretike: manihejci, koje se naroito poinje upotrebljavati u XV veku, Orbin je shvatio da je re o drugoj sekti, razliitoj od patarena. U sadrajnim informacijama o bosanskim jereticima Orbin se poziva na Volaterana i Sabelika, ali se informacije koje prua u krajnjoj liniji oslanjaju na spis Eneje Silvija Pikolominija. Up. J. Matasovi, ''Tri humanista o patarenima'', Godinjak Skopskog filozofskog fakulteta 1 (1930) 235252. Uz priu o enama koje slue patarene, koja je oigledno zlobno intonirana tako da sugerira razuzdan ivot manihejskih ''monaha'', moe se primetiti da je u Dubrovniku naziv babiza de Patarinis sluio kao uvreda. Njen pravi smisao otkriva ceo niz pogrda koje je jedan dubrovaki vlastelin 1457. sasuo u lice jednoj vlastelinki: putana de bordello, batessa de bordello, babiza de Patarinis. K. Jireek, ''Istorija Srba II'', Beograd 1952, 278 n. 129. Dostojanstva ''ded'' i ''strojnik'', nezgrapno prevedena u Orbinovom izvoru u ''opat'' i ''prior'', potvrena su brojnim savremenim dokumentima. Isto tako je sigurno kod bosanskih krstjana postojao obred lomljenja hleba. U tzv. ''Raspri izmeu rimokatolika i bosanskog patarena'', sauvanoj u jednom rukopisu XV veka, jeretiku se stavljaju u usta rei: Nos etiam frangimus panem aliis. ''Starine I'', 125.

Ali kad je raki vladar Stefan Nemanja doznao za pomenuto obraanje Bosanaca, bilo zato to ga je na to podsticala njegova ena, koja je mnogo mrzela katolike, bilo, moda, zato to je Nemanja smatrao da mu pripada banat Bosne, sakupio je vrlo jaku vojsku, sastavljenu od peaka i konjanika, pa doao u Bosnu. Kad nije mogao uhvatiti bana, jer se bio povukao u planine i utvrenja, ni zauzeti glavne bosanske tvrave, vratio se natrag, kako smo u opisu njegovog ivota kazali. Tako je ban Stjepan, oslobodivi se straha koji ga je bio obuzeo, ostao gospodar Bosne. Zbog sposobnosti koju je pokazao u ovom ratu, ban je stekao veliki ugled kod svojih ljudi, i kaznio je mnoge koji su u ovim njegovim nevoljama pomagali neprijatelju.
KOMENTAR Orbin je svestan da je ve jednom priao o ovome ratu izlaui srpsku istoriju, pa na to i podsea itaoca, ali mu to ne smeta da ovde saopti sasvim drugi povod za rat.

Kada su Tatari pljakali po Transilvaniji, ban je pruio veliku pomo (kako pie Minster) kralju Ludoviku da kazni njihovu drskost i da ih protera iz onih mesta. Ludovik je ovom banovom pomoi bio veoma zadovoljan.
KOMENTAR O dogaaju koji je ovde zabeleen ne zna se nita iz drugih izvora. Orbin se poziva na Minstera, ali mi je njegovo delo ostalo nepristupano, te ne mogu rei kako ga je preneo.

Kada je Ludovikova majka ula da ban Stjepan ima jednu ker od 15 godina po imenu Jelisaveta, vrlo lepu i pametnu devojicu, zamolila je bana da joj je poalje, obeavajui mu da e je drati kod sebe kao svoju ker. Poto Stjepan nije na to hteo pristati, kraljica je krenula iz Ugarske s velikom pratnjom i dola na reku Savu u Usori. Tu je pozvala bana Stjepana i stupila s njim u pregovore. U poetku Stjepan je jo uvek nerado pristajao na kraljiino traenje. Ona je, meutim, i dalje bila uporna, obeavajui i zaklinjui se da e je vrlo otmeno udati, kako inae i dolikuje jednoj devojici kao to je ona, kao i da e i on tom udajom biti prezadovoljan. Na kraju, svladan ovim njenim obeanjima i zakletvama, ban joj je dao ker. Kraljica ju je povela sa sobom u Ugarsku i drala kod sebe tri godine. Kako se ona u to vreme mnogo prolepala, a i kako se u svim svojim postupcima pametno vladala, kraljica majka poela je nastojati kod svoga sina Ludovika, kome je bila umrla prva ena, Margarita, ki poljskog kralja Kazimira, da je uzme za enu. Poto se Jelisaveti u meuvremenu Ludovik svideo, ona je smesta obavestila o tome svoga oca i pozvala ga da doe u Ugarsku na njenu svadbu. Ali dok se spremao na put, razboleo se od neke teke bolesti, od koje je i umro 1357. godine. Bee pokopan u crkvi Male brae, naime, u crkvi Sv. 1 7 2

Nikole u Mileevu u Bosni, koju je on za svoga ivota podigao.

KOMENTAR Nije poznato odakle je Orbin preuzeo podrobnu istoriju udaje Jelisavete, keri bana Stjepana. Turoci, Dlugo i Bonfini belee sasvim kratko drugi brak kralja Ludovika I. Turoci ak kae da je njegova prva ena Margareta bila ki cara Karla IV. Svakako nije tana hronologija Orbinova, odnosno njegovog izvora. Svadba Jelisavete i Ludovika I bila je 20. juna 1353, a ban Stjepan II je umro iste godine, ali ne znamo kada. U Bosni je sigurno postojao franjevaki manastir Svetog Nikole, ali nije jasno gde je leao. Dok jedni misle da je manastir bio u Visokom, drugi izjednauju ime Mileeva, koje daje Orbin, sa mestom Mile, koje se vie puta javlja u savremenim dokumentima, ak kao mesto sabora i kraljevskog krunisanja. Uzima se da je mesto Mile bilo u predelu Jajca.

Poto nije ostavio nijedno muko dete, nasledili su ga u dravi njegovi sinovci, odnosno sinovi njegovog brata Vladislava, Tvrtko i Vuki, jer njegov drugi brat Ninoslav nije uopte imao nijednog zakonitog sina i bio je umro, kao i Vuki, jo za Stjepanova ivota. Prilikom preuzimanja vlasti Vladislavljevi sinovi nisu imali nikakvih tekoa, jer ih je pomenuti njihov stric uvek drao uza se i otmeno ih odgojio. Stoga ih je cela Bosna smatrala dostojnim da budu naslednici toga kraljevstva. Tako je bio ustolien Tvrtko, mladi od dvadeset i dve godine, velikih sposobnosti, a jo veih nada. Mada ga u poetku nisu mnogo sluali, jer je bio mlad, ipak, kasnije, kad su videli da je pametan i dobre naravi, svako ga je potovao i nastojao da mu ugodi. Njegova je majka bila veoma pametna ena i sin ju je mnogo potovao i u svim stvarima se s njom savetovao. Zato je neki velikai nisu voleli, a naroito je nije voleo Pavle Kulii, koji je bio iz iste kotromanike porodice i Tvrtkov roak. Kako Kulii nije mogao trpeti da bude potinjen jednom neiskusnom mladiu i da mu zapoveda jedna ena, otiao je u Usoru, zauzeo je i proglasio se banom, istupajui javno i otvoreno kao Tvrtkov protivnik. Tvrtko je sakupio neto vojske i krenuo da savlada pomenutog Pavla. Poto mu je to polo za rukom, zarobio ga je i primorao da mu vrati usorske gradove, a onda ga bacio u tamnicu, gde je zavrio ivot.
KOMENTAR Ovde je Orbin bio nepaljiv ili se oslonio na nepouzdani izvor. Prvo kae da su Stjepana II nasledili Tvrtko i Vuki, a zatim dva reda nie tvrdi da je Vuki umro jo za ivota Stefanova. Dve stranice dalje govori o Vukievom sukobu s Tvrtkom. Ovde isto tako tvrdi da Ninoslav nije mogao imati zakonitog sina, a malo kasnije navodi Dabiu, istina kao nezakonitog sina Ninoslavljevog. KOMENTAR Orbin ovde sledi neki nama nepoznati domai bosanski izvor. Neke od njegovih podataka moemo kontrolisati, Tvrtko nije mogao imati na poetku vlade 22 godine, ve samo 15, jer sluajno znamo da je brak izmeu njegovih roditelja sklopljen 1337. ili poetkom 1338. Ime Pavla Kuliia, odmetnika Tvrtkovog, ne sree ce u popisima vlastele u poveljama s poetka Tvrtkove vlade. ''Nevjera'' jednog Grgura Pavlovia se spominje u banovoj povelji iz 1357, ali mi znamo da je on bio sin Pavla Vukoslavia, koji je bio iv i aktivan 1351.

im je za to saznao ugarski kralj Ludovik, pozvao je Tvrtka u Ugarsku. Kad je prispeo tamo, ljubazno su ga primili kralj i kraljica, njegova roaka, i sva gospoda i velikai toga kraljevstva. Posle dueg i vrlo prijatnog boravka u Ugarskoj, Tvrtko se spremao za povratak u Bosnu. No Ludovik ga je zadravao preko njegova oekivanja, stavljajui mu do znanja da ga nee pustiti sve dok mu ne povrati Humsku oblast, za koju je govorio da je batina njegove ene Jelisavete. Dakle, da bi izbavio i sebe i onu gospodu koja su bila dola s njim iz Bosne, Tvrtko je ugovorio s kraljem da e mu dati u Humu trg Neretve i ceo onaj kraj koji se nalazi izmeu reke Neretve i Cetine s tvravama Imoticom i Novim. Kad je to ispunio, kralj mu je dozvolio da se vrati u Bosnu, poto ga je prethodno kraljevski darovao i pismeno potvrdio kao vladara u Bosni. To je bio razlog to su mu ubudue velikai i druga bosanska gospoda bili potpuno pokorni i to su imali straha pred njim, pa ga mnogo vie cenili.
KOMENTAR

1 7 3

Ta pobuna se morala desiti u periodu 13531357, jer sluajno znamo da je Tvrtko 1357. boravio kod kralja Ludovika i bio prisiljen da mu preda Humsku zemlju. Jedno sasvim savremeno pismo (L. Thalloczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, MnchenLeipzig 1914, 336337, ca pogrenim datumom koji je ispravio I Ruvarac) iz leta 1357. potvruje prianje Orbinovog izvora. U njemu itamo da je ban Tvrtko totam terram Holmi cum omnibus castris in eadem existentibus pro iuribus domine regine iunioris eidem (tj. kralju Ludoviku I) resignauit, zatim da je kralj wanatum Wozne et Wzure eidem wano et fratri suo confirmauit. Pri takvoj obavetenosti ne smemo olako odbaciti ni priu o Kuliiu, iako je njegovo prezime nepoznato i neobino. Pavle Klei, roak Kotromania, odmetnuo se poetkom XV veka protiv kralja Ostoje, pa se moe misliti da je n,egovo ime na neki nain umeano u istoriju Tvrtkove vlade.

Neto kasnije Tvrtko je ponovo otiao u Ugarsku, ostavljajui umesto sebe na upravi svoju majku. Time su strahovito bili nezadovoljni Dabiini sinovi Vladislav, Purija i Vuk, koji su drali mnogo zemlje na reci Drini, i u Bosni, i u Usori; bio je nezadovoljan i Sanko, Mladenov sin, koji je bio u Zagorju i drao celu humsku zemlju, poeo od Primorja do Nevesinja i Konjica s Vlasima; takoe je bio nezadovoljan nezakoniti sin Ninoslava (brata bana Stjepana), Dabia, koji je bio gospodar Neretve, pa su oni zajedniki izvikali za gospodara Bosne Vukia, mlaeg brata bana Tvrtka, a njegovu majku su proterali iz Bosne i nedostojno zatoili u neko selo u Neretvi.
KOMENTAR Orbinov izvor je i ovde dobro obaveten. Koliko moemo da zakljuimo iz savremenih dokumenata, Tvrtko nije u trenutku izbijanja pobune vlastele bio u Ugarskoj, jer su ba tada ili k njemu u Bosnu venecijanski i dubrovaki poklisari. On se odmah po izbijanju pobune sklonio u Ugarsku. Vladislav, Purija i Vuk Dabiii su poznate linosti iz dokumenata toga vremena sa posedima zaista u oblasti Drine i Usore. Up. M. Dini, Za istoriju rudarstva srednjovekovne Srbije i Bosne I'', Beograd 1955, 4849. Senko nije bio Mladenov, ve Miltenov sin, ije je podruje bilo na teritoriji koju ocrtava Orbin. Jedino se Dabia, Tvrtkov bratued i docniji kralj, ne pojavljuje u savremenim dokumentima iz ovih godina. Pobuna je izbila u februaru 1366. i Vuki je doista bio proglaen za bana. Taan je i podatak da je Tvrtkova majka bila prognana.

Kad je vest o ovom ustanku velikaa doprla do uiju bana Tvrtka u Ugarskoj, on je smesta uzjahao na konja i doleteo u Usoru. Tu je sakupio vojsku, te je s mnogo gospode i velikaa koji su ostali uz njega krenuo protiv svoga brata Vukia. Kako Vuki nije raspolagao dovoljnim snagama da bi mu se mogao odupreti, na vreme je uzmakao i pobegao u Ugarsku. Tu se esto zadravao na dvoru kralja Ludovika i sluio mu. Stoga je Ludovik vie puta traio od Tvrtka da se izmiri s bratom i da mu dodeli neki komad zemlje. Ali Tvrtko nikako nije hteo na to pristati. Zbog toga je ugarska vojska vie puta dolazila na granicu Usore i inila velike tete. No, uprkos tome, Tvrtko se junaki branio i nije dozvolio da prodru dublje u zemlju, zahvaljujui prirodno utvrenim prolazima koji su titili sva mesta u Bosni. Vratio je takoe na dvor svoju majku, koju je mnogo potovao i s kojom se savetovao u svim svojim delima. Malo posle toga uhvatio je gore pomenutog Vladislava Dabiia i njegova brata Vuka. Naredio je da se Vladislavu iskopaju oi, a Vuka je, s mnogo njegovih sledbenika, bacio u tamnicu. Zatim je sakupio vojsku i poao protiv Dabie, nezakonitog sina (kako je reeno) njegova strica Ninoslava, te ga proterao iz onih mesta koja je posedovao. Preavi u Humsko Knetvo, opustoio je i poharao celu Sankovu zemlju, kao i zemlju njegovih sledbenika. Kako mu se Sanko nije mogao odupreti, a i bojao se da mu ne dopadne ruku, pobegao je u Dubrovnik. Kad je to uo Tvrtko, krene s vojskom prema Dubrovniku, ne bi li ga uhvatio. Ali je Sanko, obaveten prethodno o tome, umakao pre nego to je Tvrtko stigao, pa otiao upanu Nikoli Altomanoviu s kojim je (kako smo gore kazali) pustoio Humsko Knetvo.
KOMENTAR I po sadrini i po nainu izlaganja opaa se da Orbin prepriava i ovde isti izvor. Fragmentarni podaci iz savremenih dokumenata potvruju kazivanje Orbinovog izvora: Tvrtko je zaista ratovao u Humskoj zemlji i potisnuo Sanka i prisilio ga da se skloni u Dubrovnik. Nije, meutim, tano da je Sanko neposredno iz Dubrovnika otiao Nikoli Altomanoviu. On se u drugoj polovini 1367. izmirio s Tvrtkom i zatim ponovo

1 7 4

odmetnuo 1368. pribliivi se Nikoli Altomanoviu. Up. J. Mijukovi, ''Humska vlasteoska poarodica Sankovii'', Istorijski asopis 11 (1961) 2729. Mopa ce posumnjati i u vrlo uoptenu priu o odnosima Tvrtka i njegovog brata Vuka. Teko da je Vuki odmah naao utoite u Ugarskoj, jer vidimo da se 1369. alio papi na svoga brata i traio da ga papa preporui ugarskom kralju. Braa su se izmirila do 1374, kada ih nalazimo zajedno u jednom Tvrtkovom aktu.

Kad je, dakle, Tvrtko doao s vojskom na dubrovako podruje, Dubrovani su ga (kao prijatelja) pozvali da doe u njihov grad, i tu su ga primili s velikom srdanou, sjajem i poastima. To bee godine gospodnje 1386. U Dubrovniku je ostao deset dana. Kada se vratio u Bosnu, Sanko se, napustivi Altomanovia i njegovo prijateljstvo, izmirio sa njim i zamolio za oprotaj. Tvrtko ga je tada poslao u Humsko Knetvo i dodelio mu malo zemlje kod Nevesinja, dok je ostatak tog knetva podelio bosanskoj i humskoj vlasteli. Posle izvesnog vremena Tvrtko je, na traenje kneza Lazara, poslao svoju vojsku protiv Nikole Altomanovia. S ovom vojskom i s onom koju su slali Dubrovani u pomo pod zapovednitvom ura Martinuia uputio je Sanka. Harajui po Nikolinoj zemlji, Sanko je doao u Trebinje i u jednom klancu, zbog svog neopreznog nastupanja i slabe brige za vlastiti ivot, bio je ubijen od tamonjih brana.
KOMENTAR Tvrtko je doista bio u Dubrovniku, ali ne 1368, kako itamo kod Orbina, nego 1367. To je opet ona esta greka od jedne godine koju smo ve vie puta sreli. U dubrovakim analima nema podataka o Tvrtkovoj poseti Dubrovniku. Ne belei je ak ni Lukarevi, koji inae donosi imena vlastele koja se pred Tvrtkom sklonila u Dubrovnik (ed. 1790. 105). Podaci o pogibiji Sankovoj ne mogu se kontrolisati. Prema Orbinu, on bi ratovao protiv Nikole Altomanovia u vreme saveza Tvrtka i Lazara, to znai 1373, a u jednom dokumentu iz 1372. spomenut je kao pokojnik. Up. J. Mijukovi, nav. delo 30.

Nikola Altomanovi izgubio je u ovom ratu dravu i pao (kako smo kazali) u ropstvo kneza Lazara, a celu njegovu zemlju koja se graniila s Bosnom dobio je Tvrtko. Posle ureve i Baline smrti Tvrtko je zauzeo takoe mnoga mesta koja su pripadala Rakom Kraljevstvu, od dubrovakog i kotorskog primorja do Mileeva. Ujedno je pokorio Vlahe kojih je bilo u preko sto katuna.
KOMENTAR Teritorija Bosne na kraju Tvrtkovih osvajanja na ovoj strani tano je ocrtana, ali nee biti tano da je smrt ura Balia (1378) i Bale Balia (1385) presudno uticala na to irenje. Tvrtko je posle ''raspa'' Nikole Altomanovia najvie dobio poetkom 1377, kad su pod njegovu vlast doli Konavli, Trebinje i Draevica. Uostalom, sam Orbin pria o krunisanju koje dolazi posle svih tih osvajanja.

Sada, budui da se Tvrtko zbog osvajanja tolikih zemalja jako uzdigao, palo mu je na pamet da se krunie i uzme titulu rakog kralja. On je svoju odluku saoptio ugarskom kralju Ludoviku, koji mu je tu odluku vrlo rado odobrio, te je 1376. godine bio krunisan od strane mitropolita manastira Mileeve i njegovih monaha u crkvi pomenutog mesta, prozvavi se Stefan Mire. Posle toga vladao je u velikom miru i srei, i svi njegovi velikai i vlastela bili su mu vrlo pokorni i nisu se usuivali da mu bilo u emu protivree. Stoga je on radio u Bosni to god je hteo, ne savetujui se ni s jednim velikaem, to je bilo sasvim u suprotnosti s ustanovama i obiajima Bosne i s njenom slobodom.
KOMENTAR Na ovom Orbinovom pasusu poiva sve to se u naoj nauci zna o Tvrtkovom krunisanju za kralja. Pokazalo se da se Tvrtko zaista krunisao za ''rakog kralja'' kao naslednik Nemanjia, da je s tim bio saglasan njegov vrhovni gospodar kralj Ludovik I i da se od krunisanja Tvrtko prozvao Stefan. Krunisanje nije bilo 1376, nego 1377, ali na takve greke smo ve navikli. Nema potvrde da je krunisanje obavljeno u Mileevi, ali su navedeni argumenti u prilog podatka Orbinovog izvora. Up. M. Dini, ''O krunisanju Tvrtka I za kralja'', Glas 147 (1932) 133145; N. Radoji, ''Obred krunisanja bosanskog kralja Tvrtka I''. Prilog istoriji krunisanja srpskih vladara u srednjem veku'', Beograd 1948, 7782; S. irkovi, ''Sugubi venac''. ''Prilog istoriji kraljevstva u Bosni'', Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu VIII1 (1964) (Spomenica

1 7 5

Mihaila Dinia) 343370. Lako i pouzdano se prepoznaje da je Orbin ovde koristio onaj izvor koji insistira na pravima bosanskog plemetva. Nije se moglo objasniti ta moe znaiti Orbinova tvrdnja da se Tvrtko posle krunisanja nazvao Stefan Mire.

Pre nego to je uzeo kraljevsku titulu, oenio sa Dorotejom, keri vidinskoga cara Stracimira, koja je ivela kod ugarske kraljice i bila njena dvorkinja. On je to uinio na molbu kralja Ludovika, koji je s majkom vodio brigu o njoj i mnogo je voleo, jer je bila vrlo kreposna devojka. Doroteja je proivela kratko vreme sa svojim muem i nije uopte imala dece. Umrla je gotovo u isto vreme kad i majka kralja Tvrtka. Tvrtko je uzeo drugu enu, jednu plemenitu bosansku matronu po imenu Jelica. Na nagovor i molbe svoje majke pozvao je natrag iz Ugarske svoga brata Vukia, koji je tamo dugo boravio i video mnogo jada. Njegov brat Tvrtko za celog svog ivota s potovanjem se prema njemu odnosio, mada on to nije zasluivao, jer je bio ovek male vrednosti.
KOMENTAR Ispremetan hronoloki red pokazuje da kazivanje o Tvrtkovoj enidbi verovatno ne potie iz istog izvora iz koga je Orbin uzeo podatke o krunisanju. Tvrtkova ena se zaista zvala Doroteja, a brak je sklopljen 1374. godine. Up. N. Radoji, ''Iz prolosti Vojvodin. Da li se Tvrtko venao 8. decembra 1374. u Ilincima u Sremu...'', Novi Sad 1956. O njenom poreklu inae nije nita poznato. Orbin je jo jednom spominje u svojoj bugarskoj istoriji priajui kako je Ludovik I posle osvajanja Vidina zarobio vidinskog cara Stracimira i drao ga u jednom gradu zagrebakog biskupa. Taj detalj (castellum Gomnech) nalazimo i kod Bonfinija. Kad je Stracimira kao vazala vratio na vlast u Vidinu, zadrao je njegove dve keri, od kojih je jedna ubrzo umrla, a druga bila udata za Tvrtka. Up. str. 288 ove knjige. Nee biti tano da je Doroteja samo kratko vreme proivela s muem. Udala se 1374. a Tvrtko je spominje zajedno sa svojom majkom u povelji za Dubrovnik 1378. Prema sauvanim izvorima, Tvrtko je pokuavao da se ponovo oeni tek pred svoju smrt u leto 1390. Up. V. orovi, ''Kralj Tvrtko I Kotromani'', Beograd 1925, 88. S druge strane, opet, Orbinov izvor kao da je bio precizno obaveten jer on zna da je Doroteja umrla ''gotovo u isto vreme kad i majka kralja Tvrtka''. Tano je da se Tvrtko pomirio s bratom pre svoje enidbe s Dorotejom. O Jelici ne znamo nita s druge strane.

Poto je otprilike u to vreme umro kralj Ludovik, te je u Ugarskom Kraljevstvu vladala njegova ena Jelisaveta zajedno sa svojom keri Marijom, Tvrtko je poveo pregovore s njima da mu ustupe grad Kotor, koji je pripadao Ugarskom Kraljevstvu i u to vreme bio u njihovim rukama. Tvrdio je da e on lake moi da ga brani od slovenskih velikaa koji su na nj jo uvek vrebali. Koristei se u tome pomou kotorskih graana, koje je velikim poklonima i jo veim obeanjima bio privukao na svoju stranu, na kraju ga je dobio. No ni to mu nije bilo dosta. Videi, naime, da je u Ugarskoj Ludovikovom smru dolo do velikog metea, iskoristio je tu priliku, te je zauzeo celo Humsko Knetvo, sve do reke Cetine; zauzeo je takoe tvrave koje su tu bile, opustoio je trg Neretve koji je bio kod Norina, vrlo starog grada u onom kraju, a podigao je jednu tvravu na reci Neretvi, na vrlo pogodnom mestu, i nazvao je Brtanik. Ovu je tvravu, meutim, posle kratkog vremena, poruio na zahtev Dubrovana. Zauzeo je ujedno celu zemlju do granice Ugarske i dopro sve do Bilena i reke Save. Podigao je i jednu drugu tvravu uz more u Kotorskom zalivu koju danas zovu Katel Novi.
KOMENTAR Sve to je u ovom odlomku reeno u osnovi je tano i, po svoj prilici, preuzeto iz domaeg bosanskog izvora koji je i dotle u vie mahova korien. Tvrtko je zaista dobio od ugarskih kraljica Kotor; povratio je oblast izmeu Neretve i Cetine sa trgom na Neretvi koju je nekada morao ustupiti kralju Ludoviku; podigao je Brtanik i Novi. Oba ta mesta nisu bila u poetku poznata kao tvrave (u originalu: castello), ve kao trgovi u kojima se prodavala so. Tvrtko je morao ukinuti pod pritiskom Dubrovana te trgove soli, a ne razarati tvrave. Za Brtanik uopte i ne znamo da li je imao utvrenje. Bilena (insino a Bilena, et al fiume Saua) e biti Belina, koja se u izvorima spominje 1446.

1 7 6

Kad je bila osloboena kraljica Marija, ki biveg ugarskog kralja Ludovika, koju su ban Ivani i njegova braa i prior Vrane, odmetnici i izdajice ugarske krune, bili strpali u tamnicu, sin i roaci ugarskog palatina Nikole Gorjanskog stali su progoniti pomenute odmetnike, koliko zbog muka nanesenih Mariji, toliko zbog ubistva njezine majke Jelisavete. Videi tada Ivani da im se nee moi odupreti, pobegao je u Bosnu kralju Tvrtku. Kako je bio vrlo prepreden ovek, uspeo je da izdejstvuje kod Tvrtka obeavajui mu da e ga uiniti gospodarom Ugarske da ga primi na svoj dvor i da ga poalje s jakom vojskom u Hrvatsku. Poto je celu porobio sve do Zadra, vratio se u Bosnu s velikim plenom. Kralj Tvrtko ga je stoga zavoleo i dao mu neka mesta u Usori da se tu zadrava dok se ne prui neka druga prilika u kojoj e se Tvrtko njime koristiti. To je bilo 1387. godine. Posle toga kralj Tvrtko ga je uputio sa znatnom vojskom put Srema. Poto se prevezao preko reke Save i stupio u borbu s ugarskim zapovednicima koji su branili Srem i Vuku, a bili su obaveteni o njegovom dolasku, bila je razbijena i poraena njegova vojska. U toj bici Ugri su zarobili mnoge iz Usore. Sam Ivani je jedva umakao s neto svojih vojnika i doao u Bosnu u mesecu martu 1388. godine. Ali kad je igmund zauzeo vlast u Ugarskom Kraljevstvu, dao se je u poteru za izdajnikom Ivaniem po celom kraljevstvu. Na kraju ga je zarobio i naredio da ga veu konju za rep, pa da ga vuku naokolo; zatim da mu se kletima kida meso, a najposle da ga raeree i obese na etvora vrata grada Pelengera. Tako mu je malo koristila sva Tvrtkova zatita.
KOMENTAR Bez ikakvog uvoda i objanjenja Orbin prelazi na dogaaje u Ugarskoj posle ubistva kraljice Jelisavete i osloboenja kraljice Marije. Gotovo mehaniki on je ubacio u svoje izlaganje odlomak koji ima veze s Bosnom. Ovaj dugi pasus je heterogen po poreklu. Mogao sam samo za poslednja etiri reda (o smrti Ivania Horvata) da utvrdim da potiu iz Ugarske hronike Ivana Turocija, ali sa jednom pojedinou iz Bonfinija. Kod Turocija je, naime, svirepo pogubljenje izvreno u Peuju, a kod Bonfinija u gradu Pelengeru.

Kako je Tvrtko bio u savezu s napuljskim kraljem Karlom protiv ugarske kraljice Marije, Dalmacija je pretrpela ogromne tete. U prvom redu grad Split, ija je cela teritorija bila unitena ognjem i maem. To mu se desilo zbog njegove velike vernosti ugarskoj kruni. Spliani su, naime, uvek bili verni svom vladaru, te je taj grad ve od poetka dao mnoge, da ne kaemo bezbrojne, uvene ljude na peru i u oruju. Ali kad su, naposletku, videli da im ne stie nikakva pomo, ibenik i Split su pristali da plaaju Tvrtku danak. Pomenuti grad ibenik, koji Latini zovu Siko, osnovali su (prema kazivanju Konrada Svenkfelda u II knj. ''Pozornice gradova'') dalmatinski Solinjani, godine od stvaranja sveta 4649, a pre Hristova roenja 550. godine. U to vreme pojavila se kumanska Sibila koja je prorekla mnoge stvari o Hristovom roenju. Isto tako, posle kratkog vremena predao se Tvrtku i grad Trogir. Ovaj grad su osnovali (kako pie Sabelik u P knj. en. 9) Viani. Plinije ga zove rimskim gradom, znamenitim po mermeru. On je godine spasa 991. primio s velikom vernou svoga vladara, hrvatskoga kralja Suronju. Kad je ovaj bio proteran iz kraljevstva od svog brata Mutimira, on se sklonio u ovaj grad, i, sklopivi prijateljstvo s Mleanima, oenio je svoga sina Stjepana Hicelom, keri mletakoga duda Petra Orseola. Stoga je Mutimir pokuavao estim napadima ne bi li zauzeo grad Trogir, ali uzalud. Trogir je, sa ibenikom i Splitom, ponovo doao pod ugarsku vlast u vreme ugarskog cara i kralja igmunda, a za vladavine u Bosni Tvrtkovog naslednika Dabie.
KOMENTAR Odlomak o dalmatinskim gradovima sastoji se iz raznorodnih elemenata. Sasvim se jasno razlikuje kratko izlaganje iz nekog domaeg, moda dalmatinskog izvora o potinjavanju gradova Tvrtku I (na poetku pasusa) i vraanju igmundu (na kraju) od istorijskih reminiscencija koje Orbin ubacuje kad pominje ibenik i Trogir. Izriito navodi Konrada vekfelda, kojega je citirao i ranije govorei o Kotoru. Pria o hrvatskom vladaru Mutimiru odnosi se u stvari na kralja Kreimira III i oslanja se na mletakog hroniara Ivana akona.

Kad je u vreme pomenutog Tvrtka uao u Bosnu turski kapetan ain s osamnaest hiljada svojih 1 7 7

vojnika i poeo paliti celu zemlju, digoe se protiv njega vojvode ili, bolje reeno, kapetani Tvrtkovi, Vlatko Vukovi i Radi Sankovi. U prvom okraju na Rudinama, a zatim u Bilei, Turci su bili razbijeni, poraeni i saseeni, a Bosanci, kojih je bilo oko sedam hiljada, imali su samo neznatne gubitke. Ovaj poraz je opametio Turke, pa su oni ubudue bili oprezniji, te nisu tako lako upadali u ovo kraljevstvo ili u druge krajeve pod vlau kralja Tvrtka.
KOMENTAR Veoma vano mesto koje se oslanja na dobro obaveteni izvor. Re je o pobedi nad Turcima 27. avgusta 1388, koju belei i dubrovaki anonimni hroniar (ed. Nodilo 48). Orbin je koristio neki drugi izvor, jer donosi pojedinosti kojih kod Anonima nema. Pobedu nad Turcima potvruju i savremene beleke u dubrovakim zapisnicima. Turke je zaista predvodio ajin. Dubrovani su 20. avgusta 1388. uputili unum nuncium ad Sayn caput Turchorum. M. Dini, ''Odluke Vea Dubrovake Republike II'', Beograd 1964, 440. Ve 26. avgusta bili su u dubrovakim rukama neki ''Albanenses fugientes'', to bi potvrivalo da su Turci jednom poraeni neposredno pre Bilee. Vlatka Vukovia kao pobednika spominje i dubrovaki Anonim, dok se Radi Sankovi kod njega ne javlja.

Ni s drugom enom, Bosankom Jelicom, Tvrtko nije imao nijedno dete. Imao je samo jednog nezakonitog sina s bosanskom plemkinjom Vukosavom. Tom detetu je bilo takoe ime Tvrtko, pa e o njemu biti govora na svom mestu. Ve iznuren mnogim godinama, Tvrtko se preselio u venost 1391. godine.
KOMENTAR Ve je reeno da se Orbinovi podaci o Tvrtkovoj eni Jelici ne mogu kontrolisati. I danas se uzima da je Tvrtko II nezakoniti sin Tvrtka I. Godina Tvrtkove smrti je tano navedena, ali nije tano da je kralj bio u dubokoj starosti, mogao je imati 53 godine.

Te iste godine postao je kralj Dabia, vanbrano dete, brat pomenutog Stjepana, biveg bosanskog bana. Dabia je nastojao i mnogo eleo da zavlada i gradom Dubrovnikom, ali je to hteo postii putem izdaje. S tim ciljem poslao je u Dubrovnik Sandalja Hrania, koji je trebalo da pronae mogunost za ostvarenje pomenute Dabiine namere. Kad je Sandalj doao u Dubrovnik i video da je stvar neizvodljiva, nije nita ni preduzeo, ve se vratio u Bosnu, na veliko nezadovoljstvo svoga kralja.
KOMENTAR Dabiu je Orbin ranije spominjao kao vanbranog sina Ninoslava, treeg brata bana Stjepana II, a ovde ga omakom naziva fratello naturale del sopradetto Stefano gia Bano di Bosna. Dabia bi po tome bio stric Tvrtku I, to je sasvim neverovatno. O Dabiinoj nameri da osvoji Dubrovnik ne ujemo nita s druge strane. Jezgro te prie je moda u belekama starih dubrovakih anala o poseti Sandalja Hrania i Pavla Radenovia Dubrovniku 1394 (po nekim rukopisima 1392. i 1391).

Dabia je bio oenjen Cvijeticom Hrvaticom iz plemenite kue knezova Nelipia. Njegovi uraci, poto su ih progonili Grgur i Vladislav Kurijakovii, stari neprijatelji kue Nelipia, sklonili su se u Bosnu. Na nagovor svoje ene, kralj Dabia je sakupio jaku vojsku i otiao u Hrvatsku, ali poto nije naao nikoga od neprijatelja svojih uraka, poruivi neke njihove tvrave, vratio se u Bosnu, bolujui od groznice, pa se posle malo dana preselio u ivot veni. Nije ostavio nijednog sina. Njegova ena gotovo odmah posle muevljeve smrti povukla se u jedan manastir kao kaluerica, te je tu zavrila ivot.
KOMENTAR U ovom pasusu ima vie nejasnih i netanih podataka. ''Cvijetica Hrvatica iz plemenite kue knezova Nelipia'' bie verovatno Jelena ili Jelenica Nelipi, ena hercega Hrvoja Vukia i kasnije ena kralja Ostoje. Grgur Kurjakovi bio je savremenik kralja Ludovika I, dok je Vladislav moda nastao od imena Budislav, koje je poznato u toj porodici. Koliko iz savremenih dokumenata znamo, Dabiina ena je bila Jelena, koja se javlja sa nadimkom

1 7 8

Gruba vie godina posle muevljeve smrti. Ona je ak neko vreme sedela na bosanskom prestolu (1395 1398) pa je sasvim neverovatno da bi se zamonaila.

U vreme pomenutog kralja Dabie prvi velikai i savetnici Bosanskog Kraljevstva bili su: Vlatko Pavlovi, vojvoda Gornjih strana Bosne, i Hrvoje Vuki, Donjih strana, Vlatko Tvrtkovi, vojvoda Usore, vojvoda Vuk, Pavle Radenovi, ban Dalmacije i Hrvatske, Mirko Radojevi, Brajko Vukota, Radosav Pribinji, Krpe Hrvatini i Pribac Masnovi. Sve ove pominje Dabia u jednoj povelji koju je izdao porodici ubranovia.
KOMENTAR Spisak velikaa Dabiinog doba potie iz povelje, kao to sam Orbin tvrdi. Za razliku od N. Radojia, ''Srpska istorija Mavra Orbinija'', Beograd 1951, 51, koji je bio uveren da je Orbin imao pred sobom neki falsifikat, mislim da spisak potie iz autentine povelje. ubranovii (Giupranouicchi) su verovatno splitska patricijska porodica de Ciprianis, iji su neki lanovi bili u slubi bosanskih kraljeva. ''Mua potenoga i mudroga gospodina ubrijana aninia'' slao je kralj Tvrtko I 1388. u Dubrovnik po dohotke. Lj. Stojanovi, ''Stare srpske povelje i pisma I'', Beograd 1934, 89. Sledeih godina on je zabeleen u latinskim dokumentima kao Ciprianus d. Johannis de Ciprianis de Spaleto. M. Dini, ''Dubrovaki tributi'', Glas 168 (1935) 31. n. 51. Mora se uzeti u obzir i porodica ubrijanovi (Ciprijani) iz Hrvatske, koju Orbin spominje u glavi o Hrvatskoj (str. 197). Skoro sva imena navedena kod Orbina srey ce u savremenim poveljama. Potvrde navodimo onim redom kako se javljaju imena kod Orbina (u zagradi je stranica u izdanju F. Miklosich, ''Monumenta Serbica'', Vindobonae 1858). Vlatko Pavlovi se ne javlja, ali je iz ranijih Tvrtkovih povelja poznata porodica Pavlovia. Hrvoje Vuki je dobro poznati herceg; Vlatko Tvrkovi, vojvoda Usore, zabeleen je kasnije kao Vlatko Usorski (222), vojvoda Vuk se ne javlja u ouvanim Dabiinim poveljama; Pavle Radenovi je ostavio mnogo tragova, ali nije jasno otkuda je on zabeleen kao ''ban Dalmacije i Hrvatske''; Mirko Radojevi se javlja u vie dokumenata (225); ''Brajko Vukot'a'' je omaka, te treba itati: ''Brajko, Vukota, Radosav Pribinji'', tj. tri imena s jednim prezimenom. Brajko Pribini se javlja u Tvrtkovoj povelji iz 1378 (189), Vlkota Pribini u povelji Dabie iz 1395 (226), a Padoslav Pribini u Dabiinoj povelji iz 1392 (222). ''Krpe'' Hrvatini e svakako biti neka greka u itanju ili tampanju, jer se od te porodice javljaju Stipoje Hrvatini (222) ili Dragi Hrvatini (225). Pribac Masnovi je svakako Priboje Masnovi (225). Vredi zapaziti da je Vlatko Pavlovi zabeleen kao Voievoda delle parti superiori della Bosna. Iz toga bi proizlazilo da su pored dobro poznagih Donjih kraja postojali i Gornji kraji. Ali, kako se ni u jednom savremenom izvoru ne javlja taj naziv, verovatnije e biti da je Orbin napravio greku prevodei bosansku povelju.

Za vreme Dabiinog vladanja u Bosni, splitski puk je, pomo nekih bosanskih velikaa, proterao vlastelu iz grada. Dubrovani su poslali nekoliko svojih galija u pomo pomenutoj vlasteli i povratili joj vlast. To je bilo od 1388. do 1389. godine.
KOMENTAR U Splitu je zaista bila pobuna protiv gradske vlastele ali 1398, a ne 1388. i 1389, kako stoji kod Orbina. Duina vlade Dabiine Orbinu nije bila poznata, ali je iz onoga to je rekao o Tvrtkovoj smrti morao znati da je Dabia poeo da vlada 1391.

Kad je umro kralj Dabia, zavladao je Tvrtko Suri, nezakoniti sin prvog kralja Tvrtka. No posle kratkog vremena proterao ga je Ostoja Hristi, koji je tvrdio za njega da uopte nije sin kralja Tvrtka ve samo podmetnuti porod. Zbog toga se Tvrtko obratio turskom caru, te mu je on pomogao i povratio mu vlast u jednom delu kraljevstva. Ostoja je, naime, bio zauzeo gotovo sve gradove i u njih postavio svoje posade. Te posade su s velikom upornou traile od njega da im plati stare dugove, a kako on nije imao odakle da im plati, na nagovor Borovine Vukainovia, Mihajla Milaevia, Vladislava, Stevana i Vuka Zlatonosovia, ljudi bliskih dubrovakom senatu, prodao je Dubrovanima Primorje. Kada je docnije hteo da im ta mesta uzme natrag i istrgne iz njihovih ruku radi nekih ljudi u Primorju koji su se zvali 1 7 9

vlasteliii, meu kojima su bili Dobroslav, knez Slanske Luke i upe Primorja, Miljko, knez epikua, Radi, knez Trnove, Stanislav i Grdelj, knezovi Majkova i Vlatkovia, Butko i Tvrtko Pavlovi, knezovi Slana, Dubrovani mu pomenuta mesta nisu hteli dati. Stoga je Ostoja poveo rat protiv njih i u vie navrata strahovito unitio i poharao dubrovaku teritoriju. Dubrovani su se stoga obratili ugarskom caru i kralju igmundu, s kojim je tada kralj Ostoja (kako pie Jakob Mejer u XIV knj.) bio u savezu. No sve je bilo uzaludno, jer je Ostoja 1403. godine uputio osam hiljada svojih vojnika pod zapovednitvom Radia Sankovia. Kad je ovaj stigao blizu Dubrovnika, u mesto Brgat, na-stojao je svim silama da uniti dubrovaku dravu. Dubrovani su mu poslali poklisara da ga mole neka to ne radi, podseajui ga da su on i brat mu Bjelak i otac Sanko bili primljeni meu dubrovaku vlastelu, kojoj su Bjelak i njegov otac uvek bili privreni i sluili joj kao pravi graani. Sa svoje strane Dubrovani su im neprestano pruali pomo u svim njihovim potrebama, a posebno pomenutom Radiu kad ga je bosanski kralj bio bacio u tamnicu i kad su svi velikai toga kraljevstva radili na tome da bude oslepljen, tada su mu jedino Dubrovani pomogli, te su, za celo ono vreme dok je bio u tamnici, pomagali njegovu enu Maru, ker ura Balia. I onda kad su videli da je bosanski kralj doneo konanu odluku ca ga oslepi, poslali su poklisara preko kojega su ga oslobodili tamnice i svih drugih nevolja. No nezahvalni Radi im je odgovorio da ne moe odustati od napada na Dubrovnik, poto mu je njegov kralj tako naredio.
KOMENTAR Dvostruko smenjivalje Tvrtka II i Ostoje zadavalo je istoriarima muke u svim vremenima, pa je i Orbin bio zbunjen svojim izvorima i nainio poneku zbrku. Po njegovom prianju je prvo vladao Tvrtko II, pa zatim Ostoja, mada je red bio obrnut. Obraanje Tvrtka II turskom caru odnosi se na kasnije borbe, kada je ovaj kralj po drugi put pokuavao da zbaci Ostoju (1414. i docnije). Nadimak Tvrtko Suri (Scuro) nije poznat iz savremenih izvora, ali je prezime Hristi, koje Orbin pripisuje Ostoji, nosila jedna grana Kotromania. Dubrovani su 1463. zabeleili kraljevog strica Radia (Radivoja) sa prezimenom Christich. To je bio poznati kralj Radivoj, sin kralja Ostoje. Prodaja bosanskog Primorja Dubrovniku stavljena je u dosta neverovatne okvire. Posao sa slanskim Primorjem je u novije vreme posebno izuavan: G. remonik, ''Prodaja bosanskog Primorja Dubrovniku god. 1399. i kralj Ostoja'', Glasnik Zemaljskog muzeja 40 (1928) 109126. Ustupanje nije imalo za kralja Ostoju nikakav neposredni finansijski efekat, tako da je sasvim neverovatan motiv koji Orbin navodi. Iz savremenih dokumenata se vidi da su glavni posrednici u poslu bili vojvoda Hrvoje Vuki i Radi Sankovi. Linosti koje Orbin navodi poznate su (osim Mihajla Milaevia), ali teko da su mogle imati ikakve veze sa ustupanjem slanskog Primorja. Vla i Stipan Zlatonosovii (kod Orbina: Vladislav i Stevan) zarobljeni su bili od Turaka u bici na Kosovu. Posle angorske bitke njihovi roaci su ih traili posredstvom Dubrovana. Vuk Zlatonosovi se javlja poetkom XV veka, ali u povelji Ostoje 1399. naveden je Vukain Zlatonosovi. Up. M. Dini, ''Za istoriju rudarstva srednjovekovne Srbije i Bosne I'', Veograd 1955, 3839. Borovina Vukainovi je svakako otac Tvrtka i Vukmira Borovinia, koji se javljaju u poveljama iz prve polovine XV veka. Zanimljivo je Orbinovo prianje o vlasteliiima koje ima istorijske podloge. Dubrovani su posle preuzimanja slanskog Primorja 1399. doneli odluku da se intiloti (i kod Orbina: gentilotti) moraju iseliti ili potiniti kao kmetovi dubrovakim graanima koji su dobili ''delove'' u tek steenim Novim zemljama. Razume se da je ovaj elemenat morao teiti da pokvari odnose izmeu Bosne i Dubrovnika. Ipak rat izmeu Ostoje i Dubrovnika nije izbio zbog ''vlasteliia'', nego zbog Ostojinog zahteva da se grad potini njemu. Posle ovoga to je reeno teko je naslutiti kakvim se izvorima Orbin ovde sluio. Spisak vlasteliia potie moda iz nekog dubrovakog dokumenta.

Na takav odgovor dubrovaki je senat smesta naoruao svoje ljude koje je u tu svrhu bio ve sakupio. Tu vojsku je predao svojim zapovednicima Marinu Guetiu i Jakovu Gunduliu, valjanim i mudrim ljudima. Oni su, primivi obavetenje da se neprijatelj smatra suvie sigurnim i da ne dri nikakve strae unaokolo, digli vojsku u pono kako bi napadom iznenadili neprijatelja. Ali im to nije uepelo, jer je izvesni Rasko iz Primorja, pobegavi iz dubrovakog tabora, obavestio o svemu Bosanca, koji je smesta naredio da zasviraju trube kako bi se svako pripremio za borbu. Kad su dubrovaki zapovednici videli da su izdani, reie da nita ne preduzimaju do sledeeg jutra, te ostadoe mirni u taboru udaljenom oko jedne milje od neprijatelja. Ali u svanue preduzee neke arke koje su se produile sve do podne uz znatne gubitke i s jedne i s druge strane. Videi Radi da nee moi ostvariti svoj naum, posle prethodnog 1 8 0

savetovanja sa svojim ljudima, u tri sata noi podie tabor. Dubrovani se nisu ni maknuli s mesta, a kamoli poli u poteru, znajui vrlo dobro da neprijatelju koji bei treba napraviti zlatni most. Meutim, dubrovaki senat je poslao pet galija pod zapovednitvom Vuka Vlaha Bobaljevia, pa je on spalio trg Neretve i sva druga mesta koja su bila uz obalu kralja Ostoje. Bila je upuena takoe jedna galija i jedna fusta u Kotorski zaliv u cilju spreavanja prevoza soli u Ostojino kraljevstvo. Gore pomenuti zapovednici Gueti i Gunduli prodrli su u Bosansko Kraljevstvo s etiri hiljade peaka, pa, idui dalje od Rame, naneli su ogromne tete tamonjim mestima. Da bi se osvetio za to, kralj Ostoja naredi da se sakupe nove ete kako bi lino udario na Dubrovane. Poto su Dubrovani videli da se nee moi s njime ogledati (jer su doznali da je Ostoja bio pripremio petnaest hiljada vojnika), hitno zatraie pomo od Hrvoja Vukia, gospodara Jajca (glavne tvrave Bosanskoga Kraljevstva) i vojvode splitskoga, koji je tada bio u ratu s kraljem Ostojom. Privukli su na svoju stranu i Ugre, koji su krenuli protiv Ostoje s jedne strane, a Hrvoje s druge strane. Tako je ugarski kralj igmund, meseca avgusta 1406. godine, uao s vojskom u Bosnu i bez borbe zauzeo mnoge tvrave koje mu je Hrvoje predao; izmeu ostalih dobio je Srebrenicu i osvojio jedan vrlo jaki grad zvan Klievac, u kojem je naao mnogo artiljerije. Sledee godine Ugri su ponovo provalili u Bosnu pod zapovednitvom igmunda Looncija, koji je u bici s bosanskim vojskovoom Sandaljem Hraniem ostao pobednik. U toj bici palo je mnogo bosanske vlastele. Videi toliku pusto u svom kraljevstvu, Ostoja se izmiri s Dubrovanima, a zatim preko njih i s Ugrima, ali s Hrvojem ostade i dalje u ratu.
KOMENTAR Istorija rata Dubrovnika i Bosne u vreme kralja Ostoje izneta je opirno i na osnovu vie razliitih izvora. U starijoj dubrovakoj gradiciji ovaj dogaaj je ostavio sasvim malo tragova. Kod Anonima se uopte ovaj rat ne spominje, a kod Ranjine nalazimo svega nekoliko redaka (ed. Nodilo 246). Orbin i Lukarevi, meutim, odnekuda nalaze pouzdane podatke. Njihove verzije su, uopte uzev, saglasne ali ne podudarne. Lukarevi (ed. 1790, 130) kao dubrovake zapovednike u ratu navodi Giacomo Gondola e Marino Giorgi, o come altri vogliono (da) Marino Gozze, dok Orbin zna za ba Gundulia i Guetia. Citat iz Jacoba Meuera, ''Annales rerum Flandricarum'', Antverpiae 1561, f. 220 (up. F. ii, ''Starine'' 39 (1938) 240241) upotrebljen je nespretno jer se odnosi na poetak 1404, kad je dubrovakobosanski rat ve bio na zavretku. Pasus o poslanstvu Radiu Sankoviu pre izbijanja neprijateljstva po sadraju i stilizaciji izgleda kao prepriavanje instrukcije koju je dobio poslanik. Instrukcija poslaniku Paskoju Rastiu je, meutim, sauvana i ne sadri sve pojedinosti koje nalazimo kod Orbina, nego samo uopteno isticanje dubrovakih zasluga za Sankovievu porodicu. Malo je verovatno da bi Orbin podacima koje je znao s druge strane obogatio dubrovaku instrukciju. Otuda pomiljam da je Orbin imao pred sobom tekst koji se oslanjao na neko pismo tome poslaniku, u kome je moglo biti vie nego u instrukciji. Savremeni Dubrovani ne bi mogli nazvati prvu Radievu enu Marom jer se zvala Gojslava. Da je bila iz porodice Balia svedoi natpis na njenoj grobnici kod Konjica. Pitanje o poreklu ovoga pasusa je vano zbog toga to od njega zavisi koliko se smemo osloniti na Orbinove podatke o biografiji Radia Sankovia. U svakom sluaju, ovo prianje se ne odnosi na kraj Radievog ivota, ve na njegovo ranije suanjstvo. Up. J. Mijukovi, ''Humska vlasteoska porodica Sankovii'', Istorijski asopis 11 (1961) 4750. Radi se zaista pravdao da mu je kralj naredio da napadne Dubrovnik, kao to vidimo iz dubrovakog pisma od 4. jula 1403. Lett. di Lev. IV f. 31. Bjelak je dobro poznati Beljak Sankovi, Radiev brat. O ekspediciji Guetia i Gundulia nema vesti u savremenim izvorima tako da se ona i u modernim raspravama navodi po Orbinu. Up. G. Skrivani, ''Rat bosanskog kralja Ostoje sa Dubrovnikom'', Vesnik Vojnog muzeja 5 (1958) 48. Povodom prie o otkrivanju dubrovakog napada moe se podsetiti da je u Dubrovakom arhivu sauvan dokumenat iz koga se vidi da je jedna monahinja vatrom sa zidina davala znake Bosancima da e protiv njih poi dubrovaka vojska. Dubrovaka flota je zaista spalila trg Drijeva. Poslednji pasus na str. 157 je pun zabuna. Ekspedicija dubrovake vojske do Rame bila je po Lukareviu (ed. 1790, 130) u zajednici s Hrvojem Vukiem i pod zapovednitvom Jakova Gundulia i Marina Bunia. Dubrovani su od poetka imali Ugre na svojoj strani, a Hrvoje je bio neko vreme sa Ostojom, a neko vreme protiv njega. Sve to nema veze s provalom kralja igmunda u Bosnu 1406, kao to se Hrvojevo potinjavanje igmundu i predaja Srebrnice ne odnose na tu godinu, nego na 1410. Grad

1 8 1

Klievac (Chlisceuaz) nije poznat iz izvora i svakako e biti rezultat neke zabune. Sve do pohoda 1415, o kome Orbin pria neto nie, ugarske hronike ne daju podatke o odnosima sa Bosnom, tako da se mora pretpostaviti da je Orbin upotrebljavao neki domai izvor. Na to upuuje i oblik Losanaz za ugarskog velikaa Looncija. Orbin je oigledno meao prvu i drugu vladu Ostojinu, jer navodi sasvim netanu injenicu da se on izmirio s Dubrovnikom i preko njega s Ugrima. Tek poto je Ostoja zbaen, 1404, dolo je do izmirenja grada sa Bosnom.

Pomenuti Hrvoje rodio se (kako proizlazi iz povelja koje je kralj Tvrtko izdao Kotoranima) od Vukca Hrvatinia i jedne dubrovake vladike iz kue Lukarevia. Bio je namesnik Bosne i gospodar Jajca, a Omi je dobio preko svoje ene Jelice. Poto su Spliani bili pocepani meu sobom, postupili su poput onog konja koji se, da bi se osvetio svom neprijatelju jelenu, predao u veno ropstvo oveku i od slobodnjaka postao rob. Tako su se i Spliani, da bi se osvetili jedan drugome, pokorili tuincu Hrvoju. Kad je, naime, napuljski kralj Ladislav, kojega neki zovu Lancilag, bio u ratu s carem igmundom zbog Ugarskog Kraljevstva, Spliani su se, ivei tada u neprekidnim nemirima i svojim graanskim ratovima, predali Ladislavu. Smatrajui da je cela Dalmacija njegova batina, Ladislav je prodao Split i etiri ostrva, tj. Bra, Hvar, Korulu i Vis, Hrvoju, koji se posle toga proglasio hercegom iliti vojvodom. Na upravu pomenutih mesta Hrvoje je postavljao svoje ljude. Bio je igmundov prijatelj, ali posle izvesnog vremena, zbog neke neznatne stvari, od prijatelja postao je neprijatelj. On je, naime (kako izvetava David Hitrej u III knj.), kao ovek i po spoljanjem izgledu i po udi liio na bika, pa kad se jednom nalazio na igmundovom dvoru, ugarski ban Pavle upor pozdravio ga je rikanjem. Kad se to (kako obino biva) razglasilo na dvoru i postalo predmetom smeha na svim gozbama i za samom carevom trpezom, Hrvoju je to bilo strano. Jo vie se osetio uvreenim kad je primetio da se i igmund tome smeje, te je reio da se odmetne od Ugra. Da bi postao jai, pozvao je u pomo tursku vojsku, te je zajedno s njom naneo velike i teke tete Bosancima, koji su saraivali s Ugrima. Zbog duge kraljeve odsutnosti kralj je prisustvovao koncilu u Konstanci, gde je radio na iskorenjenju husitske jeresi Hrvoje se veoma osilio.
KOMENTAR Na poetku odlomka o Hrvoju Orbin citira Tvrtkove povelje Kotoranima, mada je nemogue da je tamo naao podatke o roditeljima Hrvojevim. Svakako je netano da je njegova majka bila Dubrovanka. Ostali podaci su toliko vezani za Split da se mora pomisliti da im je izvor u nekom splitskom tekstu. Nije tano da je kralj Ladislav Napuljski prodao Split i ostrva Hrvoju. KOMENTAR Pria zaista potie od saksonskog hroniara Davida Hitreja. I kod Turocija nalazimo aluziju na ovaj dogaaj u prianju o smrti Pavla upora.

Kad su, dakle, velikai i druga ugarska gospoda, kojima je bila poverena uprava kraljevstva, uli za ova Hrvojeva pustoenja, uputili su protiv njega u Bosnu cvet ugarske vojske pod zapovednitvom Ivana Gorjanskog, Ivana Morovia, Pavla upora od Monozla i mnogih drugih hrabrih ljudi. Hrvoje je tada, naoruavi dobro svoju i tursku vojsku, stupio s Ugrima u svirepu i krvavu borbu. Bosanci koji su bili u Hrvojevoj vojsci, videi da su slabiji, pribegoe svom starom lukavstvu. Kada je, naime, pobeda (kako se ita u ugarskoj hronici) ve skoro bila na ugarskoj strani, neki Bosanci su se hitro popeli na jedno brdo i stali na sav glas vikati da Ugri bee. To je izazvalo veliku pometnju meu Ugrima. I mada su se lavovski borili, ipak, kad su uli te glasove, i sami su u njih poverovali, i veina ih je poela beati. Zbog toga je Bosancima uspelo da naprave meu njima veliki: pokolj i da se vrate kui s velikim plenom. I sami zapovednici su se nali u opasnosti. Neke su uhvatili i zarobili Turci; meu njima bana Martina, i Lasla i Ivana Gorjanskog. Ovaj se posle nekog vremena provedenog u okovima oslobodio i poneo pomenute preteke okove za zavet u manastir Batu. Ivan Morovi otkupio se velikom svotom novca. Sa svoje strane, Hrvoje je zadrao kod sebe Ivana, brata Mikleua Naderpana, kao i Pavla upora. Naredio je da se upor zaije u goveu kou, te mu se stao podrugivati i govoriti: ''Vi koji ste u ljudskoj podobi podraavali glas goveda dozvolite sada da taj glas dobije svoj pravi lik.'' I tako zaivenog udavio ga je u reci. 1 8 2

KOMENTAR itavo izlaganje preuzeto je skoro doslovno iz Ugarske hronike Jovana Turocija (ed. Schwandtner, ''Scriptores rerum Hungaricarum I'', Tyrnaviae 1745, 376377). Njenu verodostojnost sam analizirao suoavajui prianje Turocija sa savremenim izvorima: S. irkovi, ''Dve godine bosanske istorije (1414 1415)'', Istoriski glasnik 34 (1953) 2942. Bitka o kojoj se u ovom odlomku govori bila je juno oc Doboja u julu 1415.

To je bio prvi put to su Turci (kako kae Hitrej) stupili na tlo Bosanskog Kraljevstva. Tom je prilikom, naime, Mehmed najpre postavio svoga sandaka u Gornjoj Bosni u linosti Isaka. Poto je Nikola Sloven ubio pomenutog Isaka u vreme vladanja cara igmunda, Bosansko Kraljevstvo ostalo je u rukama hriana sve do kralja Stefana, zeta rakog despota Lazara. Meutim, kad je Hrvoje video da su ga Turci izdali, posle kratkog vremena preselio se sav oajan iz ovoga ivota. Tada kralj Ostoja, da mu se osveti mrtvom, napusti vlastitu enu Grubu i uze Hrvojevu enu Jelicu.
KOMENTAR Na poetku pasusa Orbin citira ve spomenutog Davida Hitreja, ali nemam mogunosti da utvrdim koliko je i kako koristio njegov tekst. Ono to se govori o Isaku i Nikoli Slovenu potie u krajnjoj liniji od Jovana Turocija (ed. Schwandtner 380), samo to se u ''Ugarskoj hronici'' govori o kralju Ikau koga je Mehmed postavio u Vrhbosni i o Nikoli iz porodice de Macedonia (Nicolaus filius Petri de Macedonia). U novije vreme se pokazalo da su Ika i njegov protivnik s kraja XIV veka i da cela pria nema veze s Mehmedom I. Up. S. irkovi, ''Istorija srednjovekovne bosanske drave'', Beograd 1964, 370. Kraljica Gruba nije bila ena Ostojina, nego Dabiina. Ostoja se posle smrti Hrvojeve, 1416, zaista oenio njegovom udovicom Jelenom.

Spliani se u to vreme oslobodie, proteravi iz grada Hrvojevu posadu. Dubrovani, koji su tada bili u savezu s ugarskom krunom, dobili su na poklon od cara igmunda tri ostrva koja je ranije drao Hrvoje, Bra, Hvar i Korulu. U cilju primanja u posed tih ostrva Dubrovani su uputili Marina Rastia s nekoliko galija. Ali pomenuta ostrva, zbog zlobe Jake Neretvanca, nisu ostala pod dubrovakom vlau due od tri godine dana. Naime, pomenuti Jaka, gospodar nekih mesta u Neretvi, bio je neprijatelj Dubrovana. On je otiao u Ugarsku igmundovoj eni Barbari, za koju je znao da ga mnogo voli (bio je dvorjanin i vrlo lep mladi), a ni kraljica (mada je bila ve stara) nije bila napustila enske poroke, te je preko nje optuio pred carem Dubrovane kao tvrdice, kao i da postavljaju na upravu pomenutih ostrva ljude koji su pre spremni da otimaju nego da dele pravdu. To je dokazivao svedoanstvima nekih prvaka sa ostrva koji su se pobunili protiv Dubrovana i bili prizvani na ugarski dvor. Kad je za te stvari saznao igmund, napisao je dubrovakom senatu da se ubudue ne mora truditi oko uprave triju ostrva. Ta ostrva su, po carevom nareenju, predali njegovom vitezu Vladislavu Arosalu Divo Meneti i Gava Gueti 1417. godine.
KOMENTAR Nije poznato odakle ze Orbin uzimao podatke o dubrovakoj vlasti nad ostrvima Braom, Hvarom i Korulom. Dubrovani su po nalogu kralja igmunda poseli ostrva 1413. i drali su ih do 1417. Pria o Jaki Neretvancu i romansi s ugarskom kraljicom Barbarom preuzeta je doslovno iz Tuberona. Commentariolus Ludovici Servarii Tuberonis ''De origine et incremento Urbis Rhacusanae'', Rhacusii 1790, 20. Kao to je ranije reeno, ovo je posebno tampani odlomak iz Crijevievih ''Komentara'', objavljenih prvi put 1603. Orbin ih je morao poznavati u rukopisu. Jaka Neretvanac o kome govori Orbin bie, po svoj prilici, onaj chir Giacomo de Luca, iji je otac bio Luxa Oblisich, koga po zlu spominju savremeni dubrovaki dokumenti. Thalloczy-Gelchich, ''Diplomatarium Ragusanum'', Budapest 1887, 263, 269, 272. Vladislav ''Arosal'' je iskvareno ime. igmundov poslanik se zvao Ladislaus Jakez de Kusal.

No vratimo se, konano, na izlatanje o kralju Ostoji. On je 1415. godine pokuavao na sve mogue naine da zagospodari dalmatinskim gradom ibenikom, ali su svi njegovi napori ostali uzaludni. Ovaj grad je u to vreme bio pod Ugrima, ali se, usled pohlepe inovnika koji su u njemu delovali, odmetnuo od 1 8 3

Ugra i preao pod Mleane. Iste godine sazvan je u Bosni sabor najistaknutijih velikaa toga kraljevstva na kojem je muki ubijen Pavle Radenovi od Vuka Zlatonosovia i Vukmira Hrania. Kralj je, zajedno s Petrom Pavloviem, pobegao i sklonio se u tvravu Bobovac, ostavivi na cedilu svoje prijatelje. To je uinio kako bi preko pomenutoga Petra uredio svoje odnose s Turcima. Poto je Ostoja poeo da se vlada suvie razuzdano, ne prezajui ni od silovanja plemenitih matrona, narod se stao buniti i na kraju ga je proterao iz kraljevstva, te izabrao za kralja umesto njega Stevana Jablanovia. Jablanovi je za svoj izbor velikim delom morao biti blagodaran Dubrovanima. Kad su, naime, Dubrovani videli da pri izboru novog kralja postoji velika pocepanost meu bosanskim velikaima, poslali su im poklisara Vuka Andrije Bobaljevia, izvrsnog govornika. Ovaj je, delom poklonima, a delom svojom kraljevskom odorom, privukao na svoju stranu dobar deo velikaa i uspeo da gotovo svi glasaju za pomenutog Jablanovia, koji je za to uvek bio blagodaran Dubrovanima. Tako je docnije, na njihov zahtev, bacio u tamnicu Radia Sankovia, biveg vojskovou kralja Ostoje. Njemu je (Radiu) Sandalj Hrani, da bi ugodio Dubrovanima, odsekao glavu. Zato su Dubrovani poklonili Sandalju jednu kuu u Dubrovniku, koju su ranije bili poklonili neblagodarnom Radiu. Radi je (kako neki vele) bio oslepljen u vreme kralja Tvrtka Suroga.
KOMENTAR ibenik je 1410. bio pod mletakom vlau. Iz drugih ouvanih izvora nita se ne zna o Ostojinim pokuajima u ovo vreme da zauzme ibenik. KOMENTAR Ubistvo Pavla Radenovia izvreno je prilikom jedne etnje kralja Ostoje i bosanskih velikaa 23. avgusta 1415. Kod Orbina su izmeana imena i prezimena nekih aktera: Vukmir je Zlatonosovi a Vuk Hrani. Ubistvo su organizovali kralj Ostoja i vojvoda Sandalj Hrani, kako svedoi jedan oevidac u svome pismu. Kralj Ostoja nije pobegao s Petrom Pavloviem, nego ga je vezanog odveo u Bobovac. Izvor kojim se ovde Orbin posluio nije bio naroito precizno obaveten. KOMENTAR Ovo izlaganje je oigledno dubrovakog porekla, ali veoma pobrkano. Ostoja je umro kao kralj 1418. i nasledio ga je sin Stefan Ostoji. Iako su poslednje godine Ostojine vlade protekle u brojnim unutranjim razdorima, ipak nije poznato da je bio zbaen. Prezime Jablani se javlja u bosanskoj istoriji znatno ranije: otac Pavla Radenovia se zvao Raden Jablani. Moda je tu izvor zbrke. Nije nita poznato o misiji Vuka Bobaljevia. Radi Sankovi je stradao mnogo ranije, po svoj prilici, za vreme prve vlade Tvrtka II, kako je govorio drugi izvor Orbinov. U svakom sluaju, Dubrovani su Radievu kuu dali Sandalju jo 1405. Nemamo potvrde da je Radi Sankovi bio oslepljen. Zanimljivo je da nam o tome ne pria nijedan ouvani izvor. U vreme Orbinovo, meutim, bilo je vie tekstova u kojima se govorilo o Ostoji. Orbinov savremenik Lukarevi (Copioso ristretto 17902, 141) se ali da l'origine e i successi di questo Re Ostoja siano variamente e molto differentemente raccontati dagli autori.

Meutim, kad je Ostoja video da je lien kraljevstva, obratio se Turinu, pa poto mu je obeao dvadeset hiljada godinjeg haraa i za taoca svoga sina Radivoja, Turin mu je stavio na raspolaganje znatnu vojsku sastavljenu od Turaka. Doavi u Bosnu, naao je u logoru vojsku kralja Stefana i Tvrtka Suroga, koji su tada bili u savezu protiv njega. U zametnutoj bici vodila se neko vreme tako uporna borba da su ljudi ginuli bez broja, i s jedne i s druge strane. Kako se pobeda nije priklonila ni jednoj strani, na kraju su odustali od dalje borbe. Tada su se bosanski velikai, da bi spreili tako teka pustoenja kraljevstva, zaloili da izmire izmeu sebe ovu gospodu. Blagodarei tome, Tvrtko, Ostoja i kralj Stefan nagodili su se da podjednako uestvuju u kraljevanju Bosnom, zadravajui svaki od njih titulu kralja. To je bilo hiljadu etiri stotine dvadeset i druge godine. Ali ubrzo posle toga Stefan se, ne oenivi se nikada, preseli iz ovoga u ivot veni. Za njim je doao na red kralj Ostoja hiljadu etiri stotine trideset i pete godine. On je umro od groznice koju je navukao na sebe svojim raskalanim ivotom. Njegov sin Radivoj, koji je tada boravio na turskom dvoru, dobio je od Turina monu vojsku s kojom je provalio u Bosnu. Zametnuvi bitku s Tvrtkovom vojskom, Turci su bili poraeni, a Radivoj je pobegao u Dubrovnik, gde je 1 8 4

bio primljen meu vlastelu, koja mu je vie puta priskoila u pomo u njegovim nevoljama. Ali se na kraju povukao u Bosnu i priznao kralja Tvrtka, koji ga je primio kao prijatelja i velikaa i dodelio mu mnoga polja u Kiseloj Vodi. Umro je mlad od troletne groznice koju je dobio zato to je pio mnogo vina rashlaenog ledom.
KOMENTAR I ovde Orbin nije uspeo da dovede u sklad podatke svojih izvora pa je doao do sasvim fantastine konstrukcije. U Bosni 1422. nije bilo tri kralja, nego samo jedan. Borba izmeu Tvrtka II i Stefana Ostojia ve se bila zavrila, a Ostoja je odavno bio mrtav. Ostoja je zaista imao i drugog sina, Radivoja, koji je neko vreme proveo na Porti. On je uz tursku pomo pokuao da zavlada Bosnom 14321435. Meutim, nije on pobegao u Dubrovnik, nego jedan drugi roak Tvrtka II: Vuk Bani Kotromani. Upravo detalji o posedima ovog pretendenta i kraju njegovog ivoga upuuju na domai izvor.

Dok je, dakle, sam Tvrtko vladao u Bosni, esto je dolazilo do razmirica izmeu njega i Sandalja Hrania, iju je zemlju Tvrtko nekad opustoio. A ni s Dubrovanima nije bio u dobrim odnosima. Isto tako ni s despotom Stefanom, ija je vojska osvojila i zauzela grad Zvornik u Usori. Taj grad je tada, 1436. godine, opustoila pomenuta despotova vojska. Te iste godine upokojio se i Sandalj Hrani. Kako nije imao dece, ostavio je svoju dravu svom sinovcu Stjepanu Kosai. Kosau su tada progonili kralj Tvrtko i neke druge rake velmoe, ali Dubrovani ga nikad nisu napustili, tavie, blagodarei gotovo samo njima odrao se na vlasti. No, na kraju krajeva, usluga je bila uinjena jednom neblagodarnom oveku koji je za celog ivota gotovo bio i delovao kao neprijatelj Dubrovana. To im je ve ranije vie puta rekao kralj Tvrtko. Tvrtko se ve u godinama oenio Jelinom iz kue Jablanovia. Poto s njom nije imao nijedno dete, umro je bez naslednika 1443. godine.
KOMENTAR Orbin je ranije stavio datum smrti despota Stefana u 1419, a ovde ga puta da ratuje oko Zvornika 1436. Istorijska podloga te prie bie u ratovima despota ura i Tvrtka II. Zvornikom je srpski despot zavladao 1433. Sandalj Hrani nije umro 1436, nego 1435. O Stjepanu Kosai Orbin govori opirnije u posebnoj glavi (v. str. 180187). Podatak o Tvrtkovoj enidbi nije taan. On se 1428. oenio Dorotejom Gorjanskom. Godina smrti je tana.

Odmah posle Tvrtkove smrti bosanski velikai izabrali su za kralja Tomaa, sina bosanskog velikaa Pavla Hristia. U tome su mu mnogo pomogli Jablanovii, koji su spadali u red prvih velikaa toga kraljevstva. Mada je u drugim stvarima sledio hrianski obred, ipak je dugo vremena oklevao da primi sveti krst, pa izgleda da je bio zaraen manihejskom jeresi, poto je posle svog izbora za kralja (kako pie Volateran) primio krst od ovanija Karvahala, kardinala Sv. Anela. Pored toga, u hronici Male brae, u VI knj. 3. delu, ita se da je ovoga kralja priveo u krilo katolike crkve fra akomo iz Marke.
KOMENTAR Kralj Toma je zaista izabran posle smrti Tvrtka II. On je bio, kako sam kae, ''mnogopotenoga spomenutija slavnoga kralja Ostoje sin''. Kao Ostoja, i Radivoj Ostoji Toma je mogao biti Hristi, ali je sasvim iskljueno da je bio sin vlastelina Pavla Hristia. Ovde Orbin opet pominje Jablanie, to se moe odnositi na Pavlovie. Ivani, sin Radoslava Pavlovia, bio je zaista blizak kralju Tomau. Podaci o krtenju Tomaevom toboe tek od kardinala Karvahala potiu iz Komentara pape Pija II (Eneje Silvija Pikolominija). Toma se, u stvari, od samog poetka svoje vlade odluno deklarisao kao katolik. Jakov Markijski nije mogao pokrstiti Tomaa jer je on boravio u Bosni u vreme Tvrtka II. Ono to se pria o poslanstvu Tomaevom Piju II odnosi se na god. 1459, kada je odravan sabor u Mantovi. Izdaja na koju se ovde aludira .jeste predaja Smedereva 1459. Tvrenje da se svi bosanski kraljevi zovu Stefani nalazi se kod pape Pija II. Gobelin koga Orbin ovde citira je samo prvi izdava papinog spisa.

Toma se oenio Katarinom, keri Stjepana Kosae, vojvode Svetoga Save. Odravao je tesno prijateljstvo s Dubrovanima. Kad je njegov tast Stjepan vodio s njima rat, on ga je vie puta nagovarao i 1 8 5

molio da odustane od toga. Na nagovor pomenutog kardinala ovanija, otiao je u Ugarsku, gde je, posredovanjem ovoga prelata, sklopio savez s Ugrima, kojima je obeao da e preduzeti velike pohode protiv Turaka, ali je posle uinio sve suprotno. Da bi zadovoljio i tadanjeg papu Pija II, poslao mu je svoje poklisare, naime, edadskog i senjskog biskupa. S njima je bio hrvatski knez Stepan iz porodice Frankopana, koja je u stara vremena dala ukras crkve, papu Grgura Prvoga Velikog, i jednog trevizanskog doktora kojega je posle papa Pije imenovao biskupom u Dalmaciji. Pomenuti poklisari zatekli su tada papu u Mantovi. On ih je rado sasluao i oni su se oprostili sa njim veoma zadovoljni. Krenuli su iz Italije pre nego to je tamo doprla vest o izdaji koju je kralj Toma izvrio prema hrianima. Njega latinski pisci nazivaju Stefan; kao to su u prolosti Rimljani nazivali svoje vladare cezarima ili Avgustima, a Egipani faraonima ili Ptolomejima, tako su Bosanci (kae ovani Gobelin u komentarima Pija II u knj. III) nazivali svoje kraljeve Stefanima. Meu bosanskim kraljevima Toma je bio lukav, prevrtljiv i nepostojan u svojim delima. Godine hiljadu etiri stotine pedeset i devete, da bi se pokazao katolikom, a i da bi samo spolja pruio dokaz svoje religije ili, moda (to mnogi veruju), podstaknut pohlepom, izdao je proglas da svi jeretici manihejci, kojih je bilo mnogo u Bosni, moraju napustiti zemlju tako da njihova imanja pripadnu dravi, ukoliko nee da prime krtenje i rimokatoliku veru. Tada je bilo krteno oko dve hiljade pomenutih jeretika, no njih etrdesetak, tvrdoglavo lutajui tamo-amo, dospeli su kod Stjepana, hercega od Sv. Save, poklonika (kako neki vele) iste jeresi. Trojicu glavnih predstavnika meu ovim jereticima, koji su bili vrlo uticajni na dvoru bosanskog kralja, poveo je svezane u Rim ninski biskup. Njih je papa Pije II zatvorio u manastire. Tu ih je ovani, kardinal Sv. Siksta, poduavao u katolikoj veri i uveravao da napuste zabludu bezbonih manihejaca, te da prihvate nauku rimske crkve koja ne moe ni prevariti ni biti prevarena. I tako, poto ih je izmirio s crkvom, uputio ih je njihovom kralju. Dvojica od njih su istrajali u katolikoj veri, dok se trei, poput pseta, povratio na bljuvotinu. Naime, on je pri povratku pobegao gore pomenutom hercegu a da se nije ni pojavio pred kraljem Tomaem.
KOMENTAR Sve to se ovde kae o borbi kralja Tomaa protiv bosanskih krstjana preuzeto je iz ve spomenutog memoarskog spisa pape Pija II. Up. J. Matasovi, ''Tri humanista. o patarenima'', Godinjak Skopskog filozofskog fakulteta 1 (1930) 235252. Sauvan je spis koji je priredio Ivan Torkvemada, kardinal Svetog Siksta, sa pobijanjem uenja bosanskih krstjana. Tri bosanske crkvene stareine koje se ovde spominju sveano su se odrekle svoga verovanja pred papom Pijem II u maju 1461. Up. D. Kniewald, ''Vjerodostojnost latinskih izvora o bosanskim krstjanima'', Rad JAZU 270 (1949) 174181.

Kada je Tomaev sin od nekih etrnaest godina otiao zbog zaveta da poseti mljetsku Bogorodicu (prastaru sliku i u prolosti veoma potovanu, a naroito od Bosanaca), koja se nalazi u crkvi otaca Reda sv. Benedikta, tamo se razboleo od groznice koja ga je u malo dana dovela do groba. Sahranjen je u pomenutoj crkvi, a na grobu mu stoji zapisano: HIC IACET FILIUS TOMASCI REGIS BOSNAE. Zato sam vrlo sklon da verujem da je to bio nezakoniti sin kralja Tomaa i brat Stefana, kojega je Toma imao sa svojom nalonicom Vojaom, a koji ga je nasledio u kraljevstvu, jer sa svojom enom Katarinom Kosaom nije imao dece, iako je to mnogo eleo. Toma se pokazivao na izgled da je u savezu s hrianima, a u stvari je bio vie na strani Turaka. To je na kraju bio razlog to je izgubio i ivot i kraljevstvo. Turski car Mehmed II bio je, naime, doao preruen u Bosnu da vidi i pokupi podatke o utvrenjima. U Jajcu ga je poznao kralj Toma, s njim se pobratimio (kako je obiaj kod tog naroda) i pustio ga da slobodno ode. Kada je to docnije doprlo do uiju ugarskog kralja Matije, Matija je nastojao na sve mogue naine da se doepa Tomaa. Ali videi da se on jako pazi, dao je potajno nagovoriti njegova sina Stefana i Tomaeva brata Radivoja da, u interesu hrianstva, maknu s puta tog verolomnog kralja, obeavajui da e im, ako to uine, pomoi da postanu gospodari Bosanskog Kraljevstva. Ove rei i obeanja Ugra raspalie srce mladia koji je po prirodi bio astoljubiv, tako da je odmah prihvatio predlog. 1 8 6

KOMENTAR Natpis na grobu sina kralja Tomaa u mljetskoj crkvi mogao je sam Orbin videti i proitati. Ne moe se rei koji Tomaev sin je u pitanju. Pored Stefana, koji ga je nasledio, i igmunda, koga su Turci zarobili 1463, Toma je imao jo jednog sina kome ne znamo ime. Up. M. unji, Prilozi za istoriju bosanskovenecijanskih odnosa 14201463'', Historijski zbornik 14 (1961) 134. Zanimljivo je da Orbin odnekuda zna za ime Tomaeve prve ene Vojae. KOMENTAR Slinu priu nalazimo kod hrvatskog hroniara XVI veka Ivana Tomaia, a Ivan Tomko Marnavi neto posle Orbina ponavlja je moda ba po Orbinu. Izmeu Tomaieve i Orbinove verzije ima razlika. Dok je kod Orbina jedna od glavnih linosti Katarina, bosanska kraljica, ki hercega Stefana, kod Tomaia je to gospoa Margarita od Orihovice. U obe verzije su Toma i Mehmed II pobratimi, a mladi Stefan i Radivoj ubice kraljeve. Fama o ubistvu kralja Tomaa bila je rairena ve u drugoj polovini XV veka, a pria o Mehmedu II kao osvetniku ubijenog kralja liena je svake istorijske osnove.

Kralj Toma je upravo bio otiao u Hrvatsku da udari na zemlju Bjelaj, pa dok je leao u krevetu zbog nekog lakog oboljenja, nou su ga napali njegov sin Stefan i brat Radivoj. Poto su ga udavili, razglasili su da se uguio usled neke svoje stare bolesti. U to se neko vreme verovalo dok jedan Radivojev pa nije otkrio stvar kraljevoj udovici Katarini. Ona je odmah o tome obavestila Mehmeda i zamolila ga da doe s vojskom i protera oceubicu iz kraljevstva, a njoj preda kraljevstvo samo dok ona bude iva. Mehmedu je bilo vrlo ao uti tu vest i odgovorio joj je da mu je mnogo na srcu nepravedno i svirepo umorstvo njenog mua, ali da joj sada ne moe pomoi jer je zauzet vrlo vanim poslovima. Obeavao joj je, meutim, da e prvom prilikom ispuniti njenu molbu. Kad se, dakle, Mehmed reio poslova, provalio je s vojskom u Bosnu i toga puta samo je opustoio zemlju i odveo u ropstvo mnogo ljudi. Videvi to Katarina i uverivi se da je varvarin prevario, ozlojeena napusti Bosnu. Najpre je dola u Ston, gde je ostala nekoliko dana, a odatle je nastavila za Rim. Tu je naposletku i umrla. Sahranjena je u crkvi Araeli, po elji koju je (kako pie u hronici Male brae) na asu smrti sama izrazila. Papa Sikst IV naredio je da se smesti pred ogradu velikog oltara i da se na mermernoj ploi groba uklee njen lik i nadgrobni natpis na latinskom i slovenskom jeziku, koji ovako glasi: CATHARINI CHRAGLIZI BOSANSCOI HERZEGA SVETOGA SAVE S PORODA IELLINE I CUCCHIE ZARA STIEPANA ROIENI TOMASCIA CHRAGLIA BOSANSCOGA SCENI COLICO SCIVI GODINI. LIV. PRIMINV V RIMI NA LITA GOSPODINA. M. CCCCLXXIV. NA XXV. DNI OCTOBRA. SPOMINAK GNE PISMOM POSTAVGLIEN. CATARINAE REGINAE BOSNENSI STEPHANI DUCIS SANTI SABBAE, EX GENERE HELENAE, ET DOMO PRINCIPIS STEPHANI NATAE, THOMAE REGIS BOSSNIAE VXORI. QUANTUM VIXERIT ANNORUM. LIIII. ET OBIIT ROMAE ANNO DOMINI M. CCCCLXXIV. XXV. DIE OCTOBRIS. MONUMENTUM IPSIUS SCRIPTIS POSITUM.
KOMENTAR Jo je F. Mikloi, Monumenta Serbica, Vindobonae 1858, 519, utvrdio odakle je Orbin preuzeo tekst nadgrobnog natpisa kraljice Katarine. Bio je to kaligrafski prirunik Gio. Battista Palatino, Libro nel qual s'insegna a scriuer ogni sorte lettera, Roma 1550. Compendio del gran volume dell'arte del bene et leggiadramente scriuere tutte le sorti di lettere e caratteri. Venetia 1958. Natpis je premeten i uklonjen 1590, tako da danas postoji samo latinski natpis malo razliit od Orbinovog teksta, uzidan u jedan stubac crkve Araeli. Kao izvor podataka o kraljici Katarini Orbin navodi Hroniku franjevakog reda.

Kada je, dakle, kralj Stefan video pustoenja koja je Mehmed uinio u njegovom kraljevstvu, po nagovoru modrukog biskupa Nikole, koji je tada bio papski legat u Bosanskom Kraljevstvu, prekinuo je mir s Mehmedom i uskratio mu redovni hara. Na to je odmah doao k njemu turski poklisar koji mu je u 1 8 7

ime svoga gospodara zatraio pomenuti hara. Tada je kralj Stefan naredio da se donese hara, pokazao ga je poklisaru i rekao: ''Vidi, ovde je pripremljen hara, no ipak ne ini mi se pametno da se liim tolike svote novca i predam je tvom gospodaru, kojem u se s tim istim novcem, ako sluajno udari na mene, moi lake odupreti i odbraniti se od njega. Pa ako i budem primoran da poem i da se povuem u druge zemlje, s tolikim bogatstvom moi u se lepe provesti.pp Kad je to uo turski poklisar, ovako mu je odgovorio: ppNema nikakve sumnje, vrlo je lepa i potena stvar da taj novac ostane kod tebe, kad se to ne bi kosilo s utanaenim ugovorima koje si svojom zakletvom potvrdio. Ali, ako iz pohlepe za novcem bude i dalje krio pomenute ugovore u nadi da e ti taj novac doneti neku sreu, bojim se, zaista, da ti se ne desi suprotno. Jer ne mislim nipoto da je zlo posedovati novac, kad bog to hoe, ni liiti se njega, kad se njemu tako svia. tavie, smatram da je daleko potenije i pohvalnije liiti se novca nego uvrediti onoga koji nam je omoguio da ga steemo.'' Rekavi to, ode od kralja. Kad se vratio kui i izloio svome gospodaru tok razgovora s Bosancem, Mehmed rei da ga napadne odmah u prolee. Obaveten o tome, kralj Stefan je uputio svoje poklisare u Rim Piju II. Poklisari su bili dva veoma stasita starca koji su svojim izgledom ulivali potovanje. Jedan od njih ovako je progovorio papi: ''Sveti oe, bosanski kralj Stefan, va sin, poslao nas je k vama da vam u njegovo ime izloimo ovo: Imam sigurnu vest (kae on) da e Mehmed ovoga leta povesti rat protiv mene i da je pripremio sve potrebno za to. Moje snage nisu dovoljne da mu se oduprem. Zamolio sam Ugre, Mleane i ura Arbanasa da mi u ovoj nudi pomognu. Sada to molim i od vas. Ne traim i ne elim brda zlata, samo neka neprijatelj i moj podanik zna da mogu raunati na vau pomo. Jer ako Bosanci budu videli da ja neu ostati sam u ovom ratu, ve da e me i drugi pomoi, onda e se i oni radije boriti, a Turci se nee tako lako usuditi da prodru u moje kraljevstvo, koje ima mnogo neprohodnih klanaca i gotovo neosvojivih utvrenja na mnogim mestima, tako da nije ba lako prodreti u moju zemlju.
KOMENTAR Prianje o postupanju bosanskog kralja Stefana Tomaevia s turskim poslanikom preuzeto je od kasnovizantijskog istoriara Laonika Halkokondila. Tekst je delom parafraziran, a delom doslovno preveden. Samo vest o papskom legatu, modrukom biskupu Nikoli iz Maina (Machinense) koji je navodno podstakao kralja Stefana da prekine mir sa sultanom, potie iz nekog drugog izvora.

Va prethodnik Evgenije ponudio je mom ocu da e mu dati krunu i podii u Bosni katedralne crkve. To je tada moj otac odbio da ne bi izazvao protiv sebe mrnju Turina. On je, naime, bio jo mlad hrianin i nije bio proterao iz svoga kraljevstva jeretike manihejce. Ja sam krten jo kao dete, pa poto sam nauio latinska pismena, vrsto ispovedam katoliku veru, te se ne bojim onoga ega se bojao moj otac. Meutim, iznad svega elim da mi poaljete krunu i svete biskupe. Jer to e biti oiti znak da me neete napustiti u mojim nevoljama. Mom podaniku, kad vidi da me vi pomaete, porae nada, a neprijatelju ui e strah u kosti. Ovo, dakle, molim od vas. Pored toga, to pre poaljite svoga legata Ugrima da im preporui moju stvar i da ih nagovori da pridrue svoju vojsku bosanskoj vojsci, jer e tako lako moi da se spase Bosansko Kraljevstvo. Ako pak drukije urade, propae sasvim. Turci su u mom kraljevstvu podigli nekoliko tvrava, ulaguju se seljacima, pokazuju se prema njima veoma ljubazni i dobri, pa obeavaju veliku slobodu svakome koji pree k njima. Shvatanje tih seljaka je vrlo ogranieno i oni ne dokuuju lukavstvo i prevaru Turaka, verujui da e sloboda koju im obeavaju veno trajati. Stoga e se puk, privuen ovim obeanjima, lako od mene odmetnuti, a vlastela, videi da je naputena od svojih vazala, nee moi dugo izdrati u svojim tvravama. Kad bi se Mehmed zadovoljio samo mojim kraljevstvom i ne bi otiao dalje, moda bi se moglo prei preko ove moje nesree, te ne bi trebalo radi moje odbrane muiti ostalo hrianstvo Ali nezasita pohlepa za vladanjem nema nikakve odreene granice. Zbog toga, kad savlada mene, okrenue svoje oruje protiv Ugra i Dalmatinaca, mletakih podanika, pa e preko zemlje Kranjaca i Istrana nastojati da pree u Italiju, kojom toliko udi ovladati. I o Rimu esto govori i prema njemu je upravljena njegova misao. A ako sluajno (sloe li se s time hriani) zauzme moje kraljevstvo, zacelo e raspolagati vrlo pogodnom pokrajinom i vrlo prikladnim mestom za ostvarenje svoga nauma. Ja sam prvi na koga e se sruiti ova oluja. Posle mene e doi na red Ugri, Mleani i drugi narodi. Ni Italija nee ostati dugo na miru, jer je tako neprijatelj reio u svojoj pameti. Ove 1 8 8

vam, dakle, stvari tako sigurne i oite poruujem da ne biste mogli kazati docnije da niste bili obaveteni, kao i da me ne biste mogli prekoreti za nemar. Moj otac je izneo mnogo ranije vaem prethodniku Nikoli i Mleanima teke nevolje koje e zadesiti grad Carigrad, pa mu nisu poverovali. Tako je hrianstvo izgubilo, na veliku svoju tetu, kraljevski grad, patrijarko sedite i oslonac Grke. Sada ja, sa svoje strane, kaem da u se spasti od neprijatelja ako mi (verujui mojim reima) pruite pomo, inae u propasti, a moja propast povui e za sobom mnoge. Ovo je, dakle, ono to nam je Stefan naloio da vam kaemo. A vi, koji ste otac hrianske religije, pruite nam pomo i savet.'' Na to je pala ovako odgovorio: ''Mi verujemo da je tano to nam je sada preko vas poruio kralj Stefan, jer smo to isto uli i sa drugih strana. Mehmed trai Zapadno Carstvo poto ve ima Istono, a za taj njegov plan vrlo je pogodno Bosansko Kraljevstvo. Prema tome, vrlo je verovatno da e on uloiti napor da provali najpre ta vrata. Ali mu to nee poi za rukom, samo ako mu se kralj bespotedno i nepokolebivo odupre. Prilazi u Bosnu su veoma teki i malo ljudi moe da ih brani. Ugri i Mleani pridruie svoje ete bosanskim etama, jer emo u tu svrhu poslati svoje legate obojici vladara koji e zajedniki braniti stvar Bosne. Mi emo, prema naim mogunostima, pruiti pomo i izdaemo nareenje da se u Bosni podignu katedralne crkve za koje emo istovremeno imenovati biskupe. Ali krunu ne moemo poslati a da ne povredimo ugarskog kralja, kome pripada pravo da krunie bosanske kraljeve. Meutim, nastojaemo da ispitamo i saznamo njegovo miljenje, pa ako se uverimo da se on time nee osetiti povreenim, poslaemo krunu po naem legatu, jer ona je ve spremna. Meutim, protiv volje pomenutog ugarskog kralja ne elimo nita preduzeti. Naime, ne bi bilo pametno zamerati se onome od koga se oekuje pomo. Ako Stefan bude iole pametan, nastojae da pridobije za sebe ugarskog kralja Matiju, jer ako bude udruen s njime, teko e ga Mehmed moi nadvladati.'' I tako, posle ovih rei, papa otpusti Bosance.
KOMENTAR Ovo nisu ''stilska humanistika vebanja'', kao to je jednom reeno, nego doslovni izvodi iz memoarskog spisa Commentarii rerum memorabilium quae temporibus suis contigerunt pape Pija II, koji je Orbin itao. (Up. komentar uz izvore str. 412.) Postavlja se pitanje koliko je tano papa Pije II reprodukovao poruku bosanskih poslanika. Pouzdano se moe rei da sadraj poruke odgovara tadanjoj situaciji i da ima pojedinosti poznate iz drugih savremenih izvora. Kao, npr., kraljevo obraanje za pomo Skenderbegu (uru Arbanasu) ili papino upozorenje u odgovoru da krunu ne moe poslati a da ne povredi ugarskog kralja. Mogue je da su poslanici predali pismenu verziju svoje poruke, kao to su to morali initi u Veneciji, i da je to posluilo papi Piju II kad je diktirao svoje memoare. Inae je tekst kraljeve poruke i papinog odgovora kod nas odavno poznat u prevodu F. Rakog, ''Borba Junih Slovena za dravnu neodvisnost. Bogomili i patareni'', Beograd 19312, 476477. Orbin nita ne kae o vremenu poslanstva, ali se moe utvrditi da je ono bilo u Rimu u leto ili jesen 1461.

No Turin izie u prolee s vojskom i pree reku Dorobicu, koja deli Bosnu od Bugarske. Krenuvi odatle, doao je na reku Iliris, koja je plovna, te je laama koje je dao tu sagraditi prevezao na drugu obalu peadiju. Konjicu je zadrao na reci dok je prolazila ostala vojska. U toj vojsci, pored stranih eta, naroito azapa koji su bili pojaanje peadiji i koji su ga pratili u ovom ratu, bilo je stotinu i pedeset hiljada konjanika. Sem toga, bilo je u toj vojsci mnogo drugog ljudstva koje je sluilo samo kao posluga. Sada, kad je Turin preao Iliris, napao je Stefanovu zemlju. Juriajui na grad Bobovac, poeo ga je tui na vie naina. Ovaj grad je podignut na jednoj visokoj planini i vrlo je utvren po svom prirodnom poloaju. Ali Turin, gaajui neprestano iz artiljerije ije su kugle padale u grad, stvorio je paniku meu njegovim braniocima. Pored toga, na elu ovoga grada nalazio se Radi, koji je ranije bio manihejac, a docnije se poeo pretvarati da je katolik. On je bio potkupljen od Turina, te mu je predao grad. Zatim je taj isti Radi poeo nagovarati i posadu kule da prekine s pruanjem otpora i da se preda tako monom gospodaru. Na kraju, bila je predana Turinu ta toliko vana tvrava koja se, kako je bila snabdevena svim potrebama, lako mogla braniti i odolevati neprijatelju dve godine dana.
KOMENTAR

1 8 9

Uprkos tome Orbin stavlja odmah u sledee prolee veliki pohod Mehmeda II i osvajanje Bosne. Poetak pohoda je isprian po Laoniku Halkokondilu. Izvesnu tekou predstavljaju imena koja se javljaju u ovom odlomku. Reka ''Dorobica'' e verovatno biti Drina, jer se za nju kae u Klauzerovom prevodu da odvaja Tribale i Ilire to treba da znai Srbe i Bosance, a ne Bosnu i Bugarsku, kako je razumeo Orbin. Halkokondil jo jednom upotrebljava ime ove reke da opie prostiranje Bosne: od Dorobice do Sandaljeve (u stvari hercegove) zemlje. Nezgoda je u tome to bi i druga reka ''Iliris'' morala biti Drina, jer iz prianja proizlazi da je Mehmed preavi Iliris napao ''Stefanovu zemlju''. Za zbrku je odgovoran Halkokondil, kome nae oblasti nisu bile dovoljno poznate. On i grad Bobovac naziva Dorobica, ali je Orbin iz ve spomenutog spisa Pija II shvatio o kome gradu je re. KOMENTAR Epizoda o ''Radiu'', koji se u stvari zvao Radak, uzeta je iz ve citiranog spisa pape Pija II. Ime se izmenilo zbog toga to je Orbin naao oblik Radaces, pa je smatrao da to dolazi od Radi. Papu Pija II je o padu Bosne informisao njegov legat modruki biskup Nikola.

Jedan deo ljudstva koje je Mehmed zatekao u gradu poklonio je svojim vojskovoama, jedan deo ostavio na mestu, a ostale je prebacio u Carigrad. Posle toga je naredio Mehmed-pai da izabere evropsku vojsku i da to pre krene put onoga mesta gde se prema obavetenjima nalazio bosanski kralj. Izvravajui hitno nareenja svoga gospodara, Mehmed-paa je preao reku. Kad je doao blizu Jajca, dobio je obavetenje da se kralj, preavi reku, sklonio u tvravu Klju, jer nije imao smelosti da bei i poe dalje da ga ne bi pojurila konjica. Kad je, dakle, paa stigao na reku blizu Kljua, stao je bodriti svoje vojnike da veselo preu reku i uhvate bosanskog kralja, te time prirede ogromno zadovoljstvo svome gospodaru. Ali primetivi da se ljudi usteu da uu u vodu, stade govoriti: ''O, Turci, sada je vreme da svako od vas pokae svoje junatvo i bez ustruavanja pree ovu reku. Nema ni-kakve sumnje da e onaj koji je prvi pree primiti od svog gospodara veliku nagradu.'' Tada se Omar, sin Turahana i namesnik Tesalije, prvi baci u vodu sa svojim ljudima, a za njim i ostala vojska. im su izili iz vode na drugu stranu, poeli su pustoiti okolna mesta. Dok se kralj Stefan nalazio u Kljuu pod opsadom, Turci su dovukli velike koliine trske koju su nali u presuenim okolnim movarama i naslagali je zajedno s drugim zapaljivim materijalom, te sve zapalili kako bi uplaili branioce grada. Bojei se da nee moi da dugo izdre opsadu, oni su poruili Mehmed-pai da e se predati, ali da im obea da e potovati njihovu slobodu, kao i da se pod zakletvom obavee da e pustiti na slobodu bosanskog kralja, koji je bio reen da mu se pod tim uslovom preda. Mehmed je odmah prihvatio ovaj predlog i sveano se zakleo bosanskom kralju. Kad je kralj iziao iz Kljua, Mehmed-paa je zauzeo to mesto, a s ljudstvom koje se tu nalo desilo se isto to i sa onim u Bobovcu. U Mehmedove ruke pao je takoe brat kralja Tomaa, kojem je odseena glava pod gradom Kljuem. Stefanova ena Marija, ki drugog despota Srbije Lazara, ponevi sa sobom mnogo blaga, povukla se u Dalmaciju, no na putu je uhvatio slavonski ban Pavle. Ovaj je verolomno bacio u tamnicu, oteo joj sve to je sa sobom nosila i ve se spremao da je preda Mehmedu. Meutim, Mehmed je, po pravednom sudu bojem, uputio svoje ljude da opustoe Pavlovu zemlju, tako da je Pavle bio primoran da izie sa svojim ljudima na bojno polje. Tom prilikom Marija je pobegla iz tamnice i krenula u Primorje. Odatle je na jednoj lai koju joj je stavio na raspolaganje dubrovaki senat otplovila u Istru, a iz Istre je nastavila svojoj majci u Ugarsku.
KOMENTAR Opis gonjenja i zarobljavanja kralja Stefana Tomaevia preuzet je od Laonika Halkokondila. KOMENTAR Nisam mogao otkrita poreklo Orbinovog prianja o tome da je hrvatski ban Pavle Sperani zarobio poslednju bosansku kraljicu. Toj vesti u nauci nije poklonjena vera zbog toga to se zna da se kraljica Marija prvo sklonila u Dubrovnik, a zatim otila u Split. Up. I. Ruvarac, ''Dvije bosanske kraljice'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 461464.

Turski car je bio strahovito ljut na Mehmed-pau to se tako nepromiljeno zakleo i obeao 1 9 0

bosanskom kralju da e mu spasti ivot. Car je, vodei sa sobom Mehmed-pau, zauzimao neke okolne gradove toga kraljevstva. U meuvremenu, izdao je nareenje Omaru, sinu Turahana, da prodre dublje u Bosnu i nastoji da zauzme druge gradove koji su bili pod vlau kralja Stefana. Kad je Stefan doveden u tabor cara Mehmeda, ovaj ga jednog jutra pozva k sebi. Ali Stefan, dosetivi se zato ga poziva, uze u ruku pismo koje mu je paa bio izdao pod zakletvom, psujui i proklinjui tursko verolomstvo. No varvarin se branio govorei da Mehmed-paa, koji je bio njegov rob, nije mogao obavezati njega, Stoga ga je predao svom uitelju, nekom Persijancu, da ga dade smaknuti. I tako je kralju Stefanu, koji se nalazio pod gradom Blagajem, bila odseena glava. Drugi kau (meu njima su Leunklavije i Bonfinije) da je naredio da ga iva oderu. Matija Mehovita, koga se dri Jovan Botero, u prvoj knjizi pie da ga je privezao za kolac i postavio za cilj strelcima.
KOMENTAR Gotovo doslovni prevod iz Laonika Halkokondila. KOMENTAR O pogubljenju Stefana Tomaevia Orbin donosi vie verzija i citira pri tome Bonfinija, Leunklavija, Mjehovitu i Botera.

Posle toga je Turin prokrstario pustoei zemlju Stjepana Kosae i naneo joj veliku tetu. Ali su i domai neprestano nanosili gubitke neprijatelju. Drei se, naime, povueni u planine, im bi videli odrede koji se kreu u koloni, naglo bi izbijali napolje i napadali ih.
KOMENTAR Ovde Orbin jo jednom prepriava Halkokondila.

Dok je Mehmed bio jo u Bosni, izdao je javni proglas da svi velikai toga kraljevstva koji ele dobiti svoje zemlje i imanja moraju doi preda nj. Neki, koji nisu bili dovoljno oprezni i koji nisu prozreli lukavstvo Turina, doli su. On je naredio da ih smesta poubijaju, ali je time upozorio ostale da ubudue ne veruju reima varvarina. Mehmed je u roku od osam dana zauzeo vie od sedamdeset gradova i utvrenja, vrlo jakih, i po gradnji i po svom prirodnom poloaju. to se tie novca, dobio je vie od miliona zlatnika koje su toliki bosanski kraljevi nagomilali za svoga ivota. Tada su bile obeaene matrone, silovane device, poruene crkve, svetena lica izloena svakovrsnom poniavanju, a skoro sva vlastela odvedena u ropstvo u Aziju. To je bilo prema hrianskom raunanju vremena 1463. godine, a prema turskom raunanju 1464. godine. Jer hriani (kako pie Leunklavije) obino broje godine od poetka rata, a Turci od kraja. Neki kau da je, posle zauzimanja ovoga kraljevstva od Turaka, Mehmed odgovorio nekom janiarskom agi koji se naao pred njim i slavio junatvo koje su pokazali njegovi janiari u ovom ratu kako Bosansko Kraljevstvo ne bi tako lako palo da su velikai toga kraljevstva bili jedinstveni i sloni, kao i da je do njegove propasti dolo zbog njihovog razdora i nesloge.
KOMENTAR Ovaj odeljak je sastavljen iz najmanje tri fragmenta. Prvi je o bogatsgvima koja je sultan ugrabio u Bosni, i njemu nisam uao u trag. Drugi je o godini pada Bosne, preuzet iz Leunklavija, ''Annales sultanorum'', ed. 1591, 175, a trei, o neslozi bosanskih velikaa, iz jo neidentifikovanog izvora.

To isto su kazali i mnogi hrianski pisci. Bosanci su, naime, bili ratnici, ali nesloni meu sobom. Meu svim narodima koji govore slovenski, oni imaju najistiji i najlepi jezik, a ponose se to oni jedini danas uvaju istotu slovenskog jezika. Ovaj jezik su uvek mnogo cenili hrianski vladari. Knezovi izbornici, kralj eki, palatinski rajnski knez, vojvoda saksonski i markiz brandeburki, duni su (kako proizlazi iz Zlatne bule cara Karla IV) da pouavaju svoje sinove od este godine ivota u latinskom, slovenskom i talijanskom jeziku, tako da u etrnaestoj godini ivota dobro ovladaju tim jezikom ili govorom. Tu lepo dolazi do izraaja veliina i dostojanstvo slovenskog govora koji su jedini, ostavljajui po strani sve druge jezike sveta, stari carevi izjednaili sa dva glavna jezika koje dan-danas svet ceni. Sam 1 9 1

car Karlo (kako sam uo od krakovskog kanonika Vrevia, jedne veoma uene osobe i od nekih drugih uglednih Poljaka) dao je ispisati zlatnim slovima gore pomenutu povelju koju je Aleksandar Veliki dao slovenskom narodu, u jednoj crkvi u Pragu koja se i danas zove Slovenska crkva. Ovo nisam kazao na mestu gde sam posebno govorio o ovoj povelji, jer o tome ranije nisam znao nita. To mi je (kako rekoh) pripovedao Vrevi kad sam sa tampanjem dela bio stigao do ovog mesta.
KOMENTAR Zavretak glave o Bosni je u stvari dopuna jednog mnogo ranijeg mesta u Orbinovom tekstu. Na str. 168 169 svoga dela Orbin donosi tobonju povelju Aleksandra Velikog za Ilire u znak zahvalnosti za velike ratnike usluge prilikom osvajanja na Istoku. Tu providnu izmiljotinu je toboe naao u jednoj carigradskoj biblioteci neki Giulio Baldasar Secretario Imperiale. Ve na tome mestu Orbin je tvrdio da se ta povelja odnosi na Slovene. U meuvremenu je, kako ovde pria, saznao od svojih poljskih poznanika da je car Karlo IV (13461378) toboe ispisao ovu povelju u ''slovenskoj crkvi'' u Pragu.

GRB VOJVODA SVETOG SAVE

GENEALOKO STABLO KUE KOSAA VUK Hrana

Vlatko Sandalj Vuk Vukac Vuki

herceg Stjepan

Vladislav

Stjepan, kasnije 1 9 2

Ahmed Katarina, ena bosanskog kralja Tomaa Vlatko

Porodica Kosaa, koja je drala Vojvodstvo Svetoga Save u Bosanskom Kraljevstvu, potekla je (kako veli Ludovik Tuberon) od Vuka Hrane, sina nekog rudinskog kneza, roenog 1317. godine. Poto se Vuk preterano odavao lovu, gotovo je celu svoju mladost proveo bavei se time. Naavi se jednog dana, zajedno s Vladislavom, sinovcem Branka Rasisalia, na nekoj livadi gonei zver, jedan Brankov sluga razbio je glavu jednom Vukovom hrtu. Vuk se zbog toga najpre sporekao s Brankom, a posle je dolo i do tue. Ranivi smrtno Branka u slabine, Vuk je pobegao u Ugarsku, i tu je ostao neko vreme. Docnije, kad je izgladio tu stvar s roacima ubijenog Branka, doao je na dvor srpskog cara Stefana Nemanje. Poto je car upoznao u njemu valjanog oveka, dobio je na njegovom dvoru visoke poloaje i postigao vanredne uspehe na bojnom polju. A kako je uinio mnogo usluga pomenutoj kruni, car mu je uz oblast Rudina dao jo mnogo zemlje. Kad je otiao tamo, jednog dana 1359. godine, muki ga je ubio jedan Rasisali.
KOMENTAR Ve je odavno primeeno da su poeci porodine istorije Kosaa kod Orbina legendarno obojeni. Ve je rodonaelnik, tobonji Vuk Hrana, u prilinoj meri problematian. Poznato je da se vojvoda Vlatko zvao Vukovi, svakako po ocu Vuku. Hrana je, meutim, bio brat vojvode Vlatka. Po njemu se Sandalj nazivao Hrani. Vuk Hrana je, dakle, nastao kombinacijom imena oca i sina, za koju e pre biti odgovorna kasna tradicija nego Tuberon, na koga se Orbin ovde poziva. Ne moe se ni naslutiti gde je Orbin mogao nai precizno navedenu godinu roenja ovoga Vuka rodonaelnika Kosaa. Odnosi izmeu Vuka Kosae i Rasisalia nisu, naravno, poznati iz drugih izvora. Kao to je povodom jednog drugog mesta saopteno, Rasisalii su savremenim izvorima zajemena porodica feudalnih gospodara. Up. M. Dini, ''Rastislalii. Prilog istoriji raspadanja srpskog carstva'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 2 (1953) 139144 i komentar uz str. 308. I ovde se kao u bosanskoj istoriji car Duan naziva Stefan Nemanja.

Vuk Hrana ostavio je jednog sina po imenu Vlatko, koji se takoe proslavio u oruju i bio vojvoda ili vojskovoa prvog ovenanog bosanskog kralja, Tvrtka. Tvrtko ga je 1398 (!) godine uputio s vojskom u pomo knezu Lazaru kad je zametnuo bitku s Turcima na Kosovu polju. Poto je bila poraena hrianska vojska, Vlatko se s malo Bosanaca spasao i vratio kui. Prestrojivi svoju vojsku, skoro odmah je preao na granicu Ugra, koji su pustoili Tvrtkovu zemlju, i potukao ih u dve bitke. Zatim se okrenuo protiv Balia, gospodara Zete i neprijatelja bosanskog kralja. Kad je kralj Tvrtko video da su Turci, pod zapovednitvom kapetana aina, prodrli u Bosansko Kraljevstvo pustoei i palei zemlju, smesta je sakupio sedam tisua Bosanaca i uputio ih protiv njih, pod zapovednitvom Vlatka i Radia Sankovia. Ovi su najpre na Rudinama, a zatim kod Bilee, porazili Turke, kojih je bilo do osamnaest hiljada. Od tih je najvei broj poginuo u borbi, neki su bili zarobljeni, a malo ih je izbeglo. Hotei da nagradi za tolike usluge ovog svog vernog vojvodu Vlatka, bosanski kralj mu je poklonio gotovo celu onu zemlju koja se docnije prozvala Vojvodstvo Svetoga Save. Otiavi Vlatko tamo da se odmori od tolikog truda i napora i ostavivi na bosanskom dvoru svoga sina Sandalja, posle kratkog vremena umro je usled neke stare rane. Iza sebe je ostavio etiri sina, Sandalja, Vukca, Vuka i Vukia. Meu ovima, Sandalj je postigao lepe uspehe na bojnom polju, pa su ga bosanski kraljevi mnogo koristili u svojim poduhvatima, imenujui ga za glavnog vojskovou.
KOMENTAR Ono to ovde iznosi o Vlatku Vukoviu Orbin je ve saoptio na drugim mestima svoga spisa: kod izlaganja o boju na Kosovu (str. 102) i u istoriji Tvrtkove vladavine (str. 154). Up. komentare uz ta mesta.

1 9 3

Upadljivo je da ovde stoji pogrena godina kosovskog boja, verovatno zbog tamparske greke. Nije poznato nita iz drugih izvora o tome da je vojvoda Vlatko odmah posle Kosova ratovao s Ugrima, ali to potpuno odgovara situaciji. Kralj igmund je avgusta 1389. spremao pohod protiv bosanskog bana. Vredno je istai da Orbin ovde prvo pria o Vlatkovom ueu u boju na Kosovu, a tek zatim o pobedama kod Rudina i Bilee izvojevanim godinu dana ranije (avgusta 1388). Oigledno je da ova dva odlomka ne potiu iz istog izvora i da onaj izvor koji pria o sukobu kod Bilee nema zabeleenu godinu. I kad je prvi put upotrebio ovaj izvor, Orbin ga nije hronoloki precizirao. Kad u istoriji Tvrtkove vlade prelazi na ove dogaaje, on samo kae ''U vreme ovoga Tvrtka...'' KOMENTAR Vlatko nije imao ''gotovo celu onu zemlju koja se docnije prozvala Vojvodstvo Svetoga Save''. Ta oblast je nastala kao rezultat dueg istorijskog procesa. KOMENTAR Genealogija Kosaa je i dalje netana. Sandalj, Vukac i Vuk su bili sinovi Vlatkovog brata Hrane, dok je Vuki verovatno nastao usled nesporazuma od Vukia Stefana, sina Vukca Hrania.

Sandalj je 1415. godine otiao (kako rekosmo) s bosanskom vojskom u pomo srpskom despotu Stefanu protiv Muse, sina turskoga cara Bajazita. Kad je ugarski kralj igmund bio u ratu s bosanskim kraljem Ostojom, Sandalj je krenuo sa svojim Bosancima protiv igmunda Looncija, zapovednika ugarskih trupa. U nastaloj bici bio je poraen, i tu je izginulo mnogo uglednih Bosanaca. To je bilo 1410. godine. Zatim, sledee godine, otiao je na granicu Mave protiv ugarskog zapovednika Jana Sokolija. Stupivi s njim u borbu, porazio ga je i zarobio mnogo ugarskih plemia. To je bio glavni razlog to je stekao veliki ugled u Bosanskom Kraljevstvu i dobio na poklon jo dosta zemlje. U tome su ga mnogo pomogli kralj Ostoja i Tvrtko. Posumnjavi docnije u nj, Tvrtko, ne znam zbog ega, krenuo je u rat protiv njega i vie puta mu je opustoio zemlju. Posle njegove smrti Sandalj se smirio i povukao u svoju dravu.
KOMENTAR I u odlomku o Sandalju ima ponavljanja. O Sandaljevom ratovanju protiv Muse u zajednici s despotom Stefanom Orbin je govorio na str. 107, samo je to bilo 1413. a ne 1415. O porazu u boju sa Looncijem 1410. ne moe se nita rei, kao to je primeeno ve povodom str. 158. Uz ono to Orbin kae o Sandaljevoj pobedi sledee godine, tj. 1411, ''na granicama Mave'' moe se primetiti da su Bosanci predvoeni Sandaljem u prolee 1411. napali Srebrnicu i zatvorili ugarsku posadu i trgovce u tvravu. Ne vidi se ko bi mogao biti Jan Sokoli, kojega ovde spominje Orbin. U svakom sluaju, on je ovde koristio podatke nekog obavetenog izvora. Kraj pasusa je, po svoj prilici, rezultat Orbinovog rezonovanja i u njemu ima neke zbrke. Tano je da se Tvrtko II vie puta sukobio sa Sandaljem, ali nije tano da je Sandalj (umro 1435) nadiveo Tvrtka II (umro 1443).

Uvek je bio prijatelj Dubrovana i na njihovo traenje odrubio je glavu Radiu Sankoviu, zapovedniku biveg kralja Ostoje. Zbog toga su mu Dubrovani (kako rekosmo) poklonili kuu u Dubrovniku, koju su ranije bili poklonili Radiu. Godine 1419. prodao je Dubrovanima polovinu Konavala. Kada je, pak, Radoslav Pavlovi 1430. godine poveo rat protiv Dubrovana zbog druge polovine Konavala koja je njemu pripadala, a koju im je bio prodao 1427. godine, Sandalj je pruio pomo Dubrovanima. Kad je doao u Konavle, uguio je pobunu neke vlastele koja nije htela priznati Dubrovane za gospodare. Tada je zauzeo takoe utvrenje Sokol koje je pripadalo Radoslavu Pavloviu i predao ga Dubrovanima. Ovo utvrenje s drugom polovinom Konavala pripadalo je Petru Pavloviu, a posle njegove smrti pripalo je njegovom bratu Radoslavu. etiri godine posle toga, Sandalj je umro pod izvesnom sumnjom da je bio otrovan. Njegova ena, po imenu Marija, sinovica Konstantina Masereka, umrla je skoro odmah posle njega. Kako nije ostavio nijednog sina, njegova je drava pripala njegovom sinovcu Stjepanu, sinu Vukevu, Njegova druga dva brata, tj. Vuk i Vuki, umrli su pre njega, jer su ih ubili pristalice Pavla Radenovia, ugledne bosanske linosti, koji je ranije bio umoren u Bosni od pomenutog Vuka i Vukmira Zlatonosovia. 1 9 4

KOMENTAR O pogubljenju Radia Sankovia je ranije bilo rei. Up. komentar uz str. 156. Svi podaci o Konavlima su tani i potiu svakako iz Dubrovnika. Neke od tih podataka nalazimo u najstarijim dubrovakim analima. Sandaljeva ena se nije zvala Marija, nego Jelena, ki kneza Lazara, koja je ranije bila udata za ura Stracimirovia. Sandaljevu brau sada Orbin zove Vuk i Vuki, dok je ranije imao Vukca, Vuka i Vukia. Tano je da su Sandaljeva braa umrla pre 1435, ali ne znamo da li su zaista poginuli u borbama s Pavloviima. O ubistvu Pavla Radenovia Orbin je govorio ranije (str. 161).

Kada je, dakle, Stjepan doao na vlast, izmenio je prezime Hrani u Kosaa. Ne zna se zato, mada neki vele da se tako prozvao zato to se rodio u jednom mestu zvanom Kosa. I svojoj dravi je dao drugo, novo ime, prozvavi je Vojvodstvo Svetoga Save, dok su se stanovnici tih mesta (kako pie Laonik Halkokondil u V knj.) nazivali Kuduergi. U poetku mu je bosanski kralj zadao mnogo jada, te da mu tada Dubrovani nisu pomogli, izgubio bi i dravu i ivot. Uza sve to, pokazao se neblagodaran prema njima. On je, naime, 1450. godine poveo rat protiv njih zbog carina na so i docnije je nastavio da ih uznemirava. Drugi vele da je do neprijateljstva dolo zbog bekstva njegove ene. Naime, Laonik pie u V knj. da je s nekim firentinskim trgovcima koji su boravili u Stjepanovoj zemlji (koju on zove Sandaljevom) dola i neka raspusna ena. Pa kako su Stjepanu mnogo priali o njezinoj lepoti, on je pozvao k sebi i toliko se njome zaneo da ju je smesta zadrao na svom dvoru. Stjepanova ena, ozlojeena zbog toga, vie puta ga je opominjala da tu enu makne iz kue, a kad on to nije hteo uiniti, pobegla je s jednim svojim sinom u Dubrovnik. Stjepan je uputio tamo svoje ljude da je mole da se vrati kui i da ga ne ozloglaava tako po stranim zemljama. Ali je ona odgovarala da se nee vratiti sve dok ne vidi da je nalonica napustila kuu. Posle toga je Stjepan zamolio Dubrovane da je silom vrate. Oni mu nisu ispunili molbu, pa se stoga latio oruja protiv njih. Ali, u stvari, nije postojao drugi razlog neprijateljstava izmeu Dubrovana i Kosae sem carine na so.
KOMENTAR Nije tano da je Stjepan promenio ime Hrani u Kosaa. Kao Hranii su obeleavani Sandalj i njegova braa po ocu, a uz to su, kao i drugi pripadnici ovoga roda, nazivani Kosae. Nije iskljueno da to ime stoji u vezi s nazivom nekog naselja. Kod Gorada se spominje 1379. forum Vlachi de Cossaa. Up. M. Dini, Zemlje hercega od svetoga Save, Glas 182 (1940) 156157. Isto tako nije tano da je Stjepan dao drugo ime svojoj dravi. Njegova teritorija nije imala posebnog naziva. Po hercekoj tituli nazivana hercegova zemlja. Po tituli ''herceg od svetog Save'' stvoren je kod pisaca jo pre Orbina naziv ducatus sancti Sabbae, koji Orbin ovde navodi. Vizantijski istoriar Laonik Halkokondil zaista kae da su stanovnici Sandaljeve zemlje nazivani kudugeri. To je jedan od brojnih naziva za dualistike jeretike. Up. A. Solovjev, ''Fundajajiti, patarini i kudugeri u vizatiskim izvorima'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 1 (1952). KOMENTAR Ovde Orbin prepriava Laonika Halkokondila otkrivi da se pod imenom Sandalja govori o njegovom sinovcu. Lepa Italijanka je zaista bila zadrana godinama na dvoru hercega Stjepana. Ostavila je tragove i u savremenim izvorima. Odnedavno je blie poznato kako je dospela na hercegov dvor. Up. S. irkovi, ''Vesti Brolja da Lavelo kao izvor za istoriju Bosne i Dubrovnika'', Istorijski asopis 1213 (1963) 167 172. Herceg je poveo rat protiv Dubrovnika 1451, a ne 1450, kako kae Orbin. KOMENTAR Pria o bekstvu Stefanove ene u Dubrovnik nalazi se u istom obliku u jednoj opirnoj napomeni Leunklavija (''Annales sultanorum'' ed. 1591, 183184). Inae, pria nije tana. Stefanova ena se sa sinom odmetnula protiv svoga mua u prolee 1452, dakle, dugo posle izbijanja hercegovog rata s Dubrovnikom. U grad izgleda nije ni dola, ve je neko vreme boravila na dubrovakoj teritoriji, verovatno na Peljecu. Orbin je o tome neto znao pa je to vezao za predistoriju rata.

Bio je, naime, obiaj sve do Sandaljeva vremena da Dubrovani zakupe trgove Neretve i Drivasta, te da ih oni snabdevaju solju, plaajui dravnoj blagajni 331/3 % carine. Ali kad je Stjepan preuzeo vlast, 1 9 5

on je povisio carinu na 50%. Zbog toga su se Dubrovani mnogo alili i slali mu poklisare Nikolu Gundulia i Marina Restia ne bi li ga odobrovoljili. Kad ga oni ni darovima ni molbama nisu uspeli odvratiti od njegovih zahteva, vratili su se kui. Stjepan je, meutim, uputio svoje ljude da poharaju konavoska sela, pa je nastojao da putem izdaje zauzme utvrenje Sokol. Dubrovani su, sa svoje strane, poslali protiv njega Marina Crevia s neto vojske, koju je neprijatelj opkolio i porazio. Kad su Dubrovani bili o tome obaveteni, uputili su ljude da osiguraju klance i spree neprijatelju da se spusti u upu dubrovaku. Istovremeno hitno su naoruali vie galija, pa iznenada banuli na ostrvo Krk, koje je bilo pod Stjepanovom vlau. Merdevinama popeli su se na utvrenje, zarobili upravnika i zauzeli kulu. Ostavivi tu na upravi Nikolu Guetia, krenuli su da zauzmu Omi. Ali kako je Omi branila jaka posada, a s druge strane, kako je utvren rekom Cetinom koja tee s hrvatskih planina, nisu ga mogli zauzeti. Tada su se dali na osvajanje utvrenja Osinja, smetenih nasuprot uu reke Neretve. Poto su ih poruili, zauzeli su dogovorno utvrenje Brtanik, i zagospodarili kolonijom Neretve. To se desilo 1450. godine.
KOMENTAR Ovde Orbin nije razumeo svoj izvor ili je bila neka zbrka ve u tekstu koji je koristio. Doista brojni savremeni dokumenti pokazuju da su se Dubrovani sporili s hercegom oko carine na trgu soli u Drijevima (danas Gabela), ali nikad nije bilo rei o razlici izmeu 50% i 33,3%. Dubrovani su carinu zakupljivali za jednu unapred ugovorenu sumu oko koje se mnogo cenkalo. Imena dubrovakih poslanika nisu tano navedena: kod hercega su bili Nikola Gunduli i Marin urevi neposredno uoi izbijanja rata, u junu 1451. Marin Crijevi je zaista bio zapovednik dubrovake vojske koja se u noi uoi 1. jula 1451. sudarila s hercegovim trupama i bila teko poraena. Orbin je inae o ovim dogaajima slabo obaveten, ali jo uvek daje vie nego raniji dubrovaki spisi. Orbin se ovde nije ni oslanjao na stare anale, Tuberona ili Racija, ve je crpao iz nekog slovenskog teksta. To se sme zakljuiti po pretvaranju slovenskog imena Drijeva u Drieuost. Od jednog trga koji je imao dva imena: Forum Narenti ili Narenta i Drijeva, Orbin je nainio le scale di Narenta, e di Drieuost. KOMENTAR Jo vea zbrka se nalazi u ovom pasusu na mestu gde se tvrdi da je herceg imao pod svojom vlau ostrvo Krk (u originalu: Veglia), pa da su ga Dubrovani napali. Negde u dananjoj Hercegovini bilo je u srednjem veku mesto koje se zvalo Krkr. U jednom pismu trebinjskog vojvode Radoja Ljubiia (Lj. Ctojanovi, ''Stare Srpske povelje i pisma II'', 99) objanjava se kako nikog od brae Ljubiia nije bilo u gradu (Trebinju?) ''ha u Krkru, a ini po gradih na slubi gospodarevi, a treti uzi (u uzih?)''. Ovo ime je Orbin zbog slinosti verovatno zamenio s Krkom i tako napravio zabunu. Drugo objanjenje bi se moglo nai u obliku Corica, Lukarevi 165 (dolazi od imena Gorica, mesta na Neretvi gde su voene borbe), koji je Orbin naao u nekom svom izvoru i shvatio da je to Krk pa je preveo sa Veglia. Nikola Gueti, tobonji zapovednik u osvojenom Krku, bio je u stvari zapovednik dubrovake kopnene vojske koja je trebalo da u decembru 1451. osvoji Konavle. Dubrovani u ratu 1451 1454. uopte nisu napadali Omi, jer grad uopte nije bio u hercegovim rukama ve od 1444. Zauzimanje Drijeva je potvreno savremenim arhivskim dokumentima, a posedanje Osinja i Brtanika je sasvim verovatno. Sve se to, meutim, desilo tek u drugoj fazi rata, kada su Dubrovani u Neretvi pomogli svoje saveznike: hercegovog starijeg sina Vladislava, humsku vlastelu Vlatkovie i bosanskog kralja Tomaa. To se deavalo 1452. Orbinovo izlaganje o ratu svoga grada sa hercegom pokazuje kako je malo veze imao s arhivskim dokumentima i uopte s dokumentarnim izvorima.

U to vreme Stjepan je uao u rat i sa svojim sinom Vladislavom, koji se, da bi izbegao oeva zlostavljanja, uvrstio u kuli Blagaja, koja je smetena na veoma pogodnoj klisuri i okruena vodom. Ime Blagaj dobila je po tome to su slovenski vladari u njoj uvali svoje blago. Odatle je Vladislav posle preao u Mostar, grad koji je nasred reke Neretve podigao Radin Gost, majordom Stjepana Kosae, 144. godine (tako pie u knjizi - tanjel). A odatle, preavi reku Bunu, Bregavu i Krupu, doao je u Ston, i na kraju u Dubrovnik. Tu je pred senatom optuio oca da mu je iz poude besramno oteo enu, ker Marina Marcijana, kneza Rusana (jer je bila vrlo lepa), im ju je opremljenu doveo Vlatko, sin Ivana katunara iz avaljine (ovo mesto je u Popovu). Onima pak koji su ga koreli zbog takvog zlodela, odgovarao je da je carigradski car Jovan Paleolog isto tako postupio s keri trapezuntskog cara, enom njegovog sina 1 9 6

Manojla. Posle toga Vladislav je govorio toliko ravo o oevom ponaanju da je senat ostao zapanjen. Zatim se obratio na senat, koji je vie puta drugima pruio pomo protiv nasilnika, da i njemu pomogne u tako teko vreme i da ga preporui na turskom dvoru, preko kojeg se hteo osvetiti ocu. Dubrovani su mu tada obeali da e mu pomoi to vie budu mogli, ali su ga odvratili od namisli da se obrati Turinu, zajednikom neprijatelju hrianskog imena. Darovavi mu dve hiljade zlatnih dukata i etrdeset pea sukna od panske vune, uputili su ga u Blagaj da sakupi vojsku.
KOMENTAR Orbinu nije bila poznata pozadina Vladislavljeve pobune protiv oca, ali je znao da je Blagaj bio uporite hercegovog sina. Dubrovaki arhivski dokumenti osvetljavaju u znatnoj meri ove dogaaje. Up. S. irkovi, ''Herceg Stefan Vuki Kosaa i njegovo doba'', Beograd 1964, 153199. KOMENTAR Podatak o Mostaru zasluuje panju iako je Orbin u ovom delu svog teksta nepouzdan i neobaveten. I u originalu je godina navedena nepotpuno, tako da nedostaje poslednja cifra te dolaze u obzir sve godine od 1440. do 1449. Lukarevi, Copioso ristretto 160, ima 1440. god. Radivoj gost e, sudei po tvrenju da je bio magior domo hercega Stjepana, svakako biti poznati Radin gost, kojega Orbin inae na drugom mestu spominje. ''Dve tvrave kod mosta na Neretvi'' (do castelli al ponte di Neretua) javljaju se upravo 1452. u vezi s ratnim dogaajima. Civitas pontis je navedena u povelji kralja Alfonsa Aragonskog iz 1454. Up. M. Dini, ''Zemlje hercega od svetoga Save'' Glas 182 (1940) 231232.

Ali kad je to uo njegov otac Stjepan, da bi pokvario dubrovake planove, u tili as sakupi veliku vojsku i provali na njihovo podruje, nanosei velike tete. Potedeo je samo letnjikovac Dora Bokia, protovestijara biveg bosanskog kralja Dabie. To je prvi letnjikovac koji je sagraen u Gruu od glatkog kamena. Da bi spreili ta pustoenja, Dubrovani su uputili ljude da osiguraju klance i da mole Vladislava da hitro doe u Hercegovinu. Ujedno su uputili jednog poklisara bosanskom kralju Tomau, sinu Pavla Hristia, iz porodice Pavlovia i Kosainom zetu. Toma je sasluao poklisara i odmah poslao svoga brata vojvodu Radivoja u tabor svoga tasta molei ga da poloi oruje i prepusti njemu sve svoje sporove, da ih on kao sin vojvode Pavla i sinovac trebinjskog kneza Petra Jablanovia, koje su Dubrovani primili meu vlastelu svoje republike 1423. godine, i kao mu njegove keri Katarine rei i svri. Ali nije mogao nita postii, jer Stjepan nije imao poverenja u kralja Tomaa, koji e, govorio je, kao dubrovaki vlastelin radije zastupati njemu protivno gledite. Zato je kralj reio da lino poe svome tastu, ali se u meuvremenu, usled neprekidnog bavljenja lovom, u Visokom razboleo od groznice. Kosaa, pak, sav je bio zauzet pustoenjem dubrovakog podruja.
KOMENTAR U ovom pasusu se razlikuju dva dela: jedan, u kome se pria o hercegovom napadu na Dubrovnik, koji je verovatno dubrovakog porekla, iako mu nismo uli u trag, i drugi, u kome se pria o posredovanju kralja Tomaa, koji je bez ikakve osnove. U stvari, posle izbijanja Vladislavljeve pobune herceg vie nije napadao dubrovaku teritoriju, tako da se pustoenje u kome je poteena samo kua orete Bokia, pokojnog protovestijara, moglo desiti samo u leto i jesen 1451. Poreklo kralja Tomaa kako je ovde ispriano sasvim je fantastino. On ne bi bio samo Hristi (sin Pavla Hristia kao na str. 368) nego i Jablanovi, dakle, iz porodice Pavlovia! Kralj Toma je u ovome ratu aktivno uestvovao kao saveznik Dubrovana i Vladislava Hercegovia.

Meutim, kad je video da mu njegovi protovestijari ne stavljaju na raspolaganje novac za rat, poslao je zapovednika tvrave Vrabac u Mletke i preko njega je nagovorio mletaki senat da stupi s njime u savez protiv Dubrovnika pod uslovom da, posle zauzimanja grada, plen pripadne Stjepanu, a da grad ostane pod mletakom vlau. im su Dubrovani saznali za to, odmah su uputili u Rim papi Nikoli V nekog kaluera Vasilija kome su docnije, posle dobro obavljenog ovog posla, izdejstvovali imenovanje za trebinjskog biskupa. Tom prilikom Dubrovani su se alili njegovoj svetosti da Mleani nameravaju da povedu rat protiv njih, a u korist izmatika Stjepana Kosae. uvi to, papa je uputio pismo mletakom senatu i naredio, pod pretnjom iskljuenja, da smesta odustane od saveza i udruivanja s Kosaom. Tome 1 9 7

su se Mleani pokorili.
KOMENTAR U prii o odnosima izmeu hercega Stjepana i sina Vladislava ima prilino zbrke. Pre svega, Margareta od Marcana, ki Mariana di Marzano principe di Rosano, za koju je Orbin odnekud saznao, udala se za hercega Vlatka tek 1474, tako da je herceg Stjepan (umro 1466) nije nikad mogao videti. Istorijsko jezgro prie o preotimanju sinovljeve ene nalazi se u avanturi s Italijankom Elizabetom, koju su poslanici doveli Vladislavu, a stari herceg ju je uzeo sebi za nalonicu. Bez ikakvog istorijskog osnova e biti pria o tome da je Margaretu, hercegovu snahu, doveo sin nekog katunara iz Popova polja. U Orbinovom tekstu o Hercegovini se jo jednom javlja jedan katunar i otkriva nam ive vlake istorijske tradicije koje su doprle do Orbina. str. 183 (1026) KOMENTAR Osim prva tri retka ovaj pasus je preuzet iz dela Orbinovog prethodnika S. Razzi, ''La storia di Raugia'', Lucca 1595, 60, koji se, opet, oslanja na Ludovika Crijevia Tuberona.

U meuvremenu Dubrovani su poslali Vladislava Kosau da napadne Poitelj, Vrgorac i Ljubuki. Raspolaui s pet stotina kopljanika koje im je Barska optina poslala u pomo pod zapovednitvom Maruka Maruia, napali su neprijateljsku zemlju i estoko je opustoili. Dok je Maruko boravio u Dubrovniku, neki knez sa dvora Stjepana Kosae pozvao ga je na dvoboj. On je odmah prihvatio izazov, iziao van grada i u dvoboju koji se odigrao pred vratima od Ploa ubio ga je skoro odmah na poetku borbe. Zato su mu Dubrovani ukazali velike poasti i dodelili mu mnogo poklona. Pomenuta porodica Maruia ve je izumrla u Baru, tako da danas nema nikoga od ove porodice sem Vetora Besalija, koji po majci potie od Maruia, a sada se nalazi u Dubrovniku u svojstvu kancelara ove republike.
KOMENTAR Barani nisu uestvovali u ratu kao dubrovaki najamnici. Cela pria o Maruku Maruiu je bez ikakvog osnova. Njen izvor nam otkriva sam Orbin spominjui Vetora Besalija, dubrovakog kancelara, koji je, navodno, bio potomak junakog Maruka.

Kad je Republika videla da se rat nikako ne razvija u njenu korist, reila je da okona spor na nain kako u kazati. Objavila je ucenu za Stjepana, obeavajui da e onoga koji bude doneo u Dubrovnik njegovu glavu uiniti svojim vlastelinom i da e mu dati deset hiljada dukata i jedan posed na dubrovakoj teritoriji, u vrednosti od tri hiljade dukata. A kad je videla da od toga nema nita, stupila je u tajne pregovore sa sinovima Vlatka, sina humskog gospodara ura, s Ivaniem, arkom, Tadijom, Agustinom, Bartulom, Markom i Radivojem, kao i s Petrom Pavlovim, njihovim krvnim roakom, ali je ova njihova zavera bila otkrivena. Meutim, Dubrovani su stavili do znanja turskom caru Mehmedu tete koje im nanosi njegov vazal. Zato je 1452. godine poslan s turskog dvora jedan glasnik koji je strogo naredio Stjepanu da ne progoni Dubrovane i da im povrati konavoska sela, nadoknadi nanesene tete u pomenutom ratu i dozvoli njihovim inovnicima da prodaju so u Neretvi i Drivastu. Tako isto je uinio i ugarski kralj Vladislav, koji je, kao uvar mira u Slavoniji, vie puta zapretio Stjepanu. Razmotrivi Stjepan prilike u kojima se nalazio, zakljuio je mir s Dubrovanima, te ispunio ga prema njima kako mu je bilo nareeno. Posle toga Dubrovani su uvrstili meu svoju vlastelu pomenutu brau Vlatkovie, kako se vidi u knjizi odluka senata hiljadu etiri stotine pedeset i druge godine.
KOMENTAR Dubrovani su zaista ucenili hercega Stjepana u toku rata 1451. Orbin se o tome mogao obavestiti u najstarijim dubrovakim analima (ed. Nodilo 61,225256). KOMENTAR I o Vlatkoviima je Orbin mogao itati u maloas spomenutom izvoru. Pravu predstavu o njihovoj akciji on

1 9 8

nije imao. Oni nisu bili samo uesnici u jednoj zaveri, koja po Orbinu nije uspela, nego su ratovali na strani Vladisavljevoj protiv hercega Stjepana. Njihova imena i rodbinske veze su tano navedene. Ovde zasluuje da bude posebno istaknuto ono mesto u tekstu gde se Orbin poziva na odluke Vea umoljenih kao da ih je sam itao: come si vede nel libro delle parti di pregadi. U odlukama Vea umoljenih iz 1452. zaista ima jedna od 9. avgusta 1452 (Cons. Rog. 13. f. 67) kojom se Ivaniu Vlatkoviu sa braom i roacima potvruje ''privilegij'' proitan u Veu. To je povelja koja nam je ostala sauvana (napisana jo 25. marta 1452, Mon. Serbica 453456) i kojom su Vlatkovii primljeni za dubrovaku vlastelu. Iz savremenih podataka iz dubrovakog arhiva vidi se da je herceg zaista dobio od sultana Mehmeda II nareenje da Dubrovanima vrati Konavle i naknadi tete. Up. S. irkovi, ''Herceg Stefan Vuki Kosaa i njegovo doba'', Beograd 1964, 172176, 183184. Nije, meutim, tano da je sultan obavezao hercega da omogui dubrovakim oficijalima da prodaju so u Drijevima. Ve je ranije objanjeno da ovde Drivast stoji umesto Drijeva. Savremenik ovih dogaaja je bio ugarski kralj Ladislav (a ne Vladislav, kako pie Orbin) i on se nije meao u dubrovake odnose s hercegom tih godina. O zavretku rata Orbin nije imao nikakve predstave.

Stjepan Kosaa doao je u Dubrovnik, i tu je bio ljubazno primljen. Dubrovani su mu povratili ostrvo Krk, a on se izmirio sa svojim sinom Vladislavom. Kad se Vladislav izmirio s ocem, pozvao je u Dubrovnik katunara Upravdu iz Dabra, svog starog slugu, s kojim je otiao kui. Otac mu je dao na upravu Donje Vlahe, a malo docnije pripojio mu je i Polimce. Postavi Stjepan (kako rekosmo) dubrovaki vlastelin, vie puta je molio da ga bar jednom izaberu za kneza Republike. Kad se preporuivao pojedinim plemiima toga grada, svaki mu je obeavao da e ga rado podrati. Ali docnije, kad od toga nije nita bivalo i kad su se pomenuti plemii izvinjavali da su sa svoje strane uinili sve da dobije to dostojanstvo, on je odgovarao: ''Kad ste svaki za sebe, pomozi vas boe, ali kad se naete skupa, neka vas nosi avo sve'' Na kraju, kad je hteo otputovati kui, ostavio je dubrovakom senatu grb na kojem je stajao kristalni krst na sredini crvene grede s tri poprene crte, na rumenom polju. Pored toga, ostavio je svoga sina Stjepana, deaka od dvanaest godina, na odgoju kod Andrije Sorkoevia da bi se posvetio uenju humanistikih nauka i da bi se odgojio sa sinovima dubrovake vlastele. To je onaj Stjepan kojega je otac, kada je Mehmed udario na Hercegovinu, tj. na dravu Kosaa, dao Turinu kao taoca za novi hara, a on se docnije odrekao vere i prozvao Ahmed. Oenio se Fatom, keri turskog cara Bajazita, i s njom je rodio Mahmeta i Ahmeta i dve keri, Humu i Kameru. Nije tano ono to su napisali Jovije i Tuberon, naime, da se Vladislav odrekao hrianske vere da bi se osvetio ocu za nanesene mu uvrede.
KOMENTAR Prva reenica ovog pasusa potie iz dela dubrovakog istoriara S. Razzi-ja, ''La storia di Raugia'', Lucca 1595, 63. Opbin je Racijevo izlaganje naglo prekinuo da bi ubacio dalje informacije o zavretku rata izmeu Dubrovnika i hercega Stjepana. KOMENTAR Kazivanje o vraanju ostrva Krka je posledica one iste zablude koja je dovela do tobonjeg osvajanja Krka. Vladislav se nije iz Dubrovnika pomirio s ocem, pa nije bilo potrebno da ga ''katunar Upravda iz Dabra'' odvodi hercegu. Pria o ovom katunaru pripada tradiciji hercegovakih Vlaha koji su uzdizali svoje pretke. Orbin je tu priu naao u nekom tekstu, koji nije sasvim briljivo reprodukovao. Smemo to suditi po verziji koju nalazimo kod Orbinovog savremenika Lukarevia (Copioso ristretto ed. 1790, 186). Govorei o poslednjim godinama hercegove vlade Lukarevi kae: Dopo questo Herzeg per cavare i danari. posse tagliagioni sopra i Vlassi, e sopra i Polimzi, e mando ad imborsarsi della gabella Uprauda Katunar di Dabar. Dok Orbin pria da je herceg dao Vladislavu Donje Vlahe i Polimce i da je Upravdu poslao po Vladislava, Lukarevi zna da je herceg udario namet (ili ucenio) Vlahe i Polimce i da je Upravdu poslao da naplati carinu. Sasvim je jasno da Lukarevi. nije svoju verziju mogao uzeti od Orbina, nego iz nekog drugog teksta. Razlike se mogu objasniti ili time da jedan od njih nije razumeo svoj izvor ili time da je svaki ekscerpirao drugo mesto iz izvora. Nije sasvim iskljueno da je u izgubljenom izvoru stojalo o Vlasima, Polimcima i Upravdi katunaru i ono to kae Orbin i ono to kae Lukarevi. KOMENTAR

1 9 9

Nije mi polo za rukom da blie odredim izvor ove zanimljive anegdote o hercegu. U svakom sluaju, postojala je u Dubrovniku iva tradicija o hercegovom boravku u gradu. Malo ranije spomenuti Raci pria u produetku teksta iz koga je Orbin uzeo samo jednu reenicu, kako je herceg bio uveden u Vee kada se birao knez i kako je za kneza izabran hercegov prisni prijatelj Frano (pogreno, umesto Andruko) Sorkoevi. KOMENTAR Zanimljivo je da opis ovoga grba ne odgovara slici koju Orbin ima na poetku glave o Kosaama, ali odgovara grbu na nadgrobnoj ploi kraljice Katarine u Rimu u crkvi Ara coeli. Natpis sa te ploe doneo je Orbin ranije na str. 166. Up. L. Thalloczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, MnchenLeipzig 1914, 310. KOMENTAR Vest o tome da je herceg Stjepan svoga najmlaeg sina predao Andruku Sorkoeviu da se odgaja u Dubrovniku ne moe se proveriti pomou savremenih izvora. Sigurno je, meutim, da je ovaj dubrovaki vlastelin bio naroito blizak starom hercegu. Isto je tako sigurno da je mladi Stjepan ostao veoma rano bez majke. Neko vreme ga je odgajao dijak Stanko, a moda i Pribislav Vukoti, komornik hercegov. Nije tano da je stari herceg dao svoga najmlaeg sina kao taoca Mehmedu II. Stjepan Hercegovi je dospeo pod nama danas nepoznatim okolnostima na sultanov dvor izmeu novembra 1473. i leta 1474. Trenutke iz njegove karijere u Turskoj Orbin je upoznao iz Jovija i Tuberona, s kojima polemie na kraju ovog pasusa.

Posle izmirenja s Dubrovanima na gore opisani nain, Stjepan je docnije uvek, sve do smrti, iveo s njima u prijateljstvu. Kao ovek bio je nepostojan u svojim delima, i u srdbi je pravio velike greke. Tako su Peratani 1458. godine, zbog toga to su ih neki Hercegnovljani uznemiravali i neprekidno pravili tete na nekim njihovim posedima, uputili Stjepanu dva poklisara, naime, ura Crnia i Nikolu Bogojevia. Kad su ovi doli u Herceg-Novi, nikako nisu mogli dobiti audijenciju. Zato su poeli da prete, pa su krenuli kui. Ali su pri povratku bili ubijeni. Kako Peratani nisu mogli da preu preko toga, reili su da osvete njihovu smrt koja je, vrsto su verovali, usledila po Stjepanovom nareenju. Poto su bili obaveteni da e jednog jutra Stjepan otii u lov, nou su prebacili porodice na kolj sv. ura, a njih stotinak, dobro rasporeeni i naoruani, postavie zasedu blizu sela Draevice. Kad je tuda naiao Stjepan s nekoliko svojih plemia i s malo slugu, a kako mu nije bilo ni na kraj pameti da se neto slino moe desiti, Peratani ga opkole, pa, iskoivi iz bunja, banue preda nj vrsto reeni da ga ubiju. Videi to, Stjepan se iznenadio i prestravio. U tom asu neki dubrovaki plemii koji su se nalazili u njegovom drutvu poeli su moliti i preklinjati Peratane da se malko smire i pripovede uzrok ovog ovakvog poduhvata. Peratani tada poee svi u jedan glas vikati, govorei: ''Doli smo da ubijemo tog izdajnika koji je protiv svakog zakona i prava naredio da se ubiju nai poklisari.'' uvi to, Stjepan sjaha s konja, pa, okrenuvi se prema njima, poe govoriti: ''Da niko od vas Peratana ne bi pomislio da sam izgubio odvanost ili da se bojim smrti, evo me tu bez konja i bez oruja meu vama naoruanim. Ali vam se kunem devicom i majkom bojom da ja nisam kriv za smrt vaih poklisara, tavie, meni je to bilo ao vie negoli ikome od vas.'' Kad je on to rekao, svi prisutni plemii poeli su isto govoriti i zakletvom potvrivati. Ove rei i zakletve sasvim su smirile Peratane, pa su molili Stjepana za izvinjenje, a on ih je sve redom izgrlio. Dok se spremao da uzjai, zapovednik Peraana drao mu je stremen. im se Stjepan vratio kui, raspisao je okrutnu ucenu za ubice perakih poklisara. eni Crnia, pak, koja nije imala dece, poslao je dve hiljade dukata, a svakoj keri Nikole Bogojevia dao je po hiljadu dukata za miraz, te ih je udao za neke plemie sa svoga dvora. Posle toga razboleo se u Draevici i pozvao dubrovake lekare, ali mu nita nisu pomogli, jer je posle malo dana umro. To bee 1466. godine. Radin Gost, kaluer Sv. Vasilija i Stjepanov ispovednik, poneo je njegovu oporuku u Dubrovnik, poto mu je, govorio je, tako Stjepan naredio. Ta oporuka bila je javno proitana u dvorani Velikoga vea.
KOMENTAR Istorija o peratanskim poslanicima nije poznata s druge strane. Sreemo je znatno skraenu kod Lukarevia (ed. 1790, 173) ali bez novih elemenata. Vredno je zapaziti da je i ova pria u vezi s Perastom i da, po svoj prilici, predstavlja nastavak peratanske tradicije s kojom smo se ve vie puta sreli. Pria je vrlo konkretna

2 0 0

i precizna: zna za godinu dogaaja, imena peratanskih poklisara, njihove porodine prilike, mesto susreta s hercegom i dr. Malo zbunjuje injenica da se spominje selo Draevica (presso la villa, chiamata Draceuiza), iako je to bilo ime upe i reke. Meu petnaest imena naselja u ovoj malenoj upi ne javlja se u toku celog srednjeg veka nijedno s imenom itave upe. Up. M. Dini, ''Zemlje hercega od svetog Save'', Glas 182(1940) 180181. Zanimljiv je podatak da je zapovednik Peratana drao stremen hercegu. To je poznata dunost stratora (konjuara) koja je imala simboliko znaenje. Duan kao kralj pridravao je stremen srpskom arhiepiskopu, a rimsko-nemaki carevi su drali stremen papama. KOMENTAR Godina hercegove smrti je tano navedena u dubrovakim anonimnim analima (ed. Nodilo 68). Radin gost je postao pravoslavni monah zbog meanja s mileevskim mitropolitom Davidom, koji je bio uz hercega u poslednjim danima. On je i napisao hercegov testamenat, koji je u Dubrovnik odneo ne Radin gost, nego komornik Pribislav Vukoti. Testamenat nije tada itan u dubrovakom Velikom veu, nego je otvoren posle nekoliko meseci u prisustvu zastupnika hercegovih sinova. Orbinove informacije su ovde vrlo slabe.

Ostavio je posle smrti tri sina, Vladislava, Vlatka i Stjepana, i jednu ker, Katarinu, koja se jo za njegova ivota udala za bosanskog kralja Tomaa. Ovu decu je imao s prvom enom Anom, keri ura Kantakuzina, posle ije smrti je uzeo Jelenu ili, kako neki vele, Barbaru, po rodu Nemicu, a najposle se oenio Celijom. Neki kau da je imao za enu Voisavu, ker ura Kastriota, ali se varaju, jer ova Voisava nije bila ena Stjepana Kosae, ve Stevana, vojvode Crne Gore, s kojom je on imao sinove Ivana i ura i ker Voisavu, koja je posle bila ena Leke Dukaina.
KOMENTAR Nije jasno na osnovu kakvih izvora ovde Orbin raspravlja o porodinim prilikama hercegovim. Prva ena hercega Stjepana svakako nije bila Ana, nego Jelena, druga je bila zaista Barbara, a trea Cecilija (ne Celija). Ana Kantakuzina koja se ovde spominje bila je ena Vladislava, najstarijeg hercegovog sina. Genealogija Kastriota i Crnojevia navedena kratko na ovom mestu oslanja se na spise arbanakog vlastelina Musakija. Giovanni Musachi Despoto d' Epiro, ''Historia della casa Musachui'', ed. Ch. Hopf, ''Chroniques greco-romaines inedites ou peu connues'', Berlin 1873.

Sinovi Stjepana Kosae, Vladislav i Vlatko, podelili su posle oeve smrti dravu: Vladislavu je pripao deo Gornjih Vlaha, a Vlatku Donjih s Herceg-Novim. Odatle su docnije, 1483. godine, bili proterani od Hesi-bega, sandaka turskog cara Bajazita II. Beei doli su u Dubrovnik, a onda su se povukli na ostrvo Rab, u kuu Crnotia, gde je Vlatko naposletku umro. Vladislav je, pak, preao u Ugarsku, nosei sa sobom prava i titulu Hercegovine ili Vojvodstva Svetoga Save, koje se svode na ove rei: vojvoda primorski, gospodar Huma i uvar groba svetoga Save.
KOMENTAR Pasus o Hercegoviima otkriva vrlo slabu obavetenost. Vladislav se bio odelio i gospodario je posebnom oblau jo za ivota oeva, ali su njegove zemlje pale do 1465. pod tursku vlast. On je otiao u Ugarsku mnoto pre pada Novog. Godina pada Novog data je pogreno prema dubrovakim analima tzv. Anonima (ed. Nodilo 74). Gornji i Donji Vlasi su geografski termin iz turskog doba. Hesi-beg je Ajaz-beg, osvaja Novog i sandakbeg osvojene Hercegovine. Herceg Vlatko se posle osvajanja Novog nije sklonio u Dubrovnik, nego je nekoliko godina boravio u Humskoj zemlji na maloj teritoriji koju mu je sultan ustupio. Up. V. Trpkovi, ''Pad Hercegovine'' (neobjavljena doktorska disertacija). Tano je da je umro na Rabu, to je pre Orbina tvrdio ve Musaki. Njegova udovica Margareta od Marcana boravila je i kasnije na tome ostrvu.

Ovo vojvodstvo je bilo veoma veliko, jer se na istoku graniilo s Novim Pazarom, a na zapadu s rekom Cetinom, prema jugoistoku je sezalo do Dobropolja, a prema jugozapadu do dubrovake zemlje. U duini je imalo oko dvanaest dana hoda, a u irini oko etiri dana.
KOMENTAR

2 0 1

Opis prostiranja Hercegovine nije ni jasan ni precizan. Na istoku je granica bila negde u Polimlju, tako da je Prijepolje bilo u hercegovoj zemlji, a Breza, Komarani i Brodarevo su bila granina mesta. Dobropolje, koje Orbin ovde spominje kao granicu, treba uprkos njegovoj odredbi ''prema jugoistoku'' traiti negde nasuprot Dubrovniku, koji je kod njega ''prema jugozapadu''. Jedno Dobropolje se nalazi severo-zapadno od Gacka, a drugo znatno severnije, petnaestak kilometara od Jelea, za koji znamo sigurno da je pripadao Kosaama.

HUMSKO KNETVO GRB HUMSKOG KNETVA

Humsko Knetvo o kome emo sada govoriti imalo je u stara vremena mnogo gospodara. Jedno vreme dospelo je pod vlast kneza Andrije, Miroslavljevog sina i Nemanjinog sinovca. Andrija je bio veoma dobroudan i miran vladar i bilo mu je mnogo stalo do toga da ivi u miru sa svima. Stoga su njegovi savremenici upravljai u Bosni zauzeli sve krajeve pod planinama, tj. Nevesinje, Dabar, Gacko i druge. Knez Petar je drao dok je bio iv, a posle njega hrvatska gospoda, onaj deo Huma koji je bio s one strane Neretve, sve do reke Cetine, a pored toga Bie i Luku, tako da je pod vlau kneza Andrije ostalo samo Popovo s Primorjem i s gradom Stonom. Ston je postao od Steo, a ovaj se razvio iz vrlo starog grada Marfi.
KOMENTAR U vezi s posebnom glavom o Humu mora se postaviti pitanje otkuda Orbinu misao da je Humska zemlja u jednom periodu politika individualnost. On je sudbinu te iste oblasti opisivao i u glavi o Nemanjiima i u glavi o Kosaama. Ipak je period od Nemanje pa do zauzimanja Huma od strane Bosne posebno izlagao kao istoriju Humske Kneevine. Iz Letopisa Popa Dukljanina Orbin je mogao znati samo za Chelmania regio. Tradicije posebne Humske Kneevine mogao je nai u posebnim ugovornim poveljama koje se odravaju od kraja XII do sredine XIII veka. Ali, Orbin te dubrovako-humske ugovore ne spominje niti pokazuje da ih poznaje. Otuda se namee misao da je on predstavu o Humskoj Kneevini stekao na osnovu izvora koje je koristio. U daljem izlaganju e se pokazati da je ba ovde Orbin raspolagao s jednim sadrajnim i dobro obavetenim izvorom.

2 0 2

KOMENTAR Neke linosti i dogaaje Orbin je spomenuo ve na poetku glave o Nemanjiima. Tamo je rekao da je Andrija bio izbaen iz Huma pa je Stefan Prvovenani zbog toga ratovao s knezom Petrom. Andrija je bio vraen na vlast, pa su se tek posle toga pobunili upani i druga gospoda i primili vlast Bosne. Ovde je izlaganje neto sumarnije, ali se obraa vea panja teritorijama. ''Krajevi pod planinama'' (le contrade che erano sott' i monti) e svakako biti Podgoria, latine Submontana Letopisa Popa Dukljanina (ed. ii 327). Bie je dananje Mostarsko polje, a Luka je bila upa u dolini donje Neretve, oko dananje Gabele.

Pomenuti knez Andrija iveo je u dobrim odnosima s Dubrovanima. Dao je za enu Barbi Krusiu, dubrovakom plemiu, svoju unuku Vukosavu, ker jednog svog sina, kojoj je dao u miraz neka zemljita u Zatonu, u mestu zvanom Obrovo. Imao je vie sinova, koji nisu bili mnogo vredni, sem jednog po imenu Vlatko. To je bio veoma vredan mladi i velikih nada. On se malo posle smrti svoga oca Andrije, koji je bio sahranjen u crkvi Sv. Marije stonskog manastira, preselio u venost. Druga njegova braa i sinovci, kao ljudi male vrednosti, drali su u Humu samo Popovo s Primorjem. U to vreme doao je iz Hrvatske Iinije, brat kneza Nelipia, i zauzeo Bie i Luku s drugim okolnim krajevima; zauzeo je takoe i Ston s Peljecem. Posle smrti pomenutog Iinija, Humsko Knetvo ostalo je bez gospodara, pa je svaki vlastelin (kojih je bilo mnogo u Humu) bio gospodar svoje batine. Tada su moniji ugnjetavali slabije.
KOMENTAR Taan je podatak da je Vukosava, ki kneza Andrije, bila udata za dubrovakog vlastelina Barba Krusia. Vlatko iz Orbinove genealogije ne javlja se u izvorima. Njegovo ime je, po svoj prilici, pogreno preneto. Up. M. Dini, ''Humsko-trebinjska vlastela'', Beograd 1967, 5. Tu su navedeni i arhivski podaci o potomcima Andrijinim, koje Orbin pominje sasvim uopteno. Nelipi (Nelipez) koji se ovde javlja poznat je iz savremenih izvora hrvatski vlastelin, a njegov brat Iginije zabeleen kao svedok na jednoj povelji iz 1318. Up. M. Dini, ''Comes Constantinus'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 7(1961) 56. Prodor Nelipia u Hum desio se poetkom XIV veka u vreme dutotrajnog rata izmeu kralja Milutina i njegovog brata Dragutina. Up. nie komentar uz glavu o Hrvatskoj. Vredi zapaziti da Orbinovi podaci u ovom delu teksta potiu iz jednog dobro obavetenog izvora. To se jo vie opaa u istoriji porodice Branivojevia.

U to vreme iveo je na Brgatu u Humu neki siromani vlastelin po imenu Branivoj, koji je imao etiri sina, Mihajla, Dobrovoja, Branka i Brajka. Kad su odrasli, postali su veliki i veoma odvani ratnici, pa su reili da zagospodare svime to im poe za rukom da zauzmu orujem. I tako su za kratko vreme pokorili, delom silom delom milom, gotovo celo Humsko Knetvo. Njihova vlast se protezala od reke Cetine sve do Kotorskog zaliva. Zbog toga je knez Petar, sin kneza Andrije, sa svojim sinovima Nikolom i Toljenom, koji je drao Popovo s Primorjem, postao njihov vazal. Ova etiri brata izabrala su za sedite Ston i smestila su svoj dvor pod tvravom Sv. Mihajla, u podnoju brda pored vode, gde je ivela i njihova majka, ena velikoga duha. Odatle su vodili rat i pustoili druge zemlje.
KOMENTAR Iz savremenih izvora ne zna se nita o poreklu Branivoja. Zanimljivo je da se Lukarevi, koji takoe dosta govori o Branivojeviima, tvrdei da je Branivoj bio sin d'un gentiluomo della giurisdizione di Bargat di Chlieuno, poziva na Ivana Ravenjanina, dubrovakog kancelara i pisca s kraja XIV veka. Od etiri Branivojeva sina, koje Orbin ovde navodi, trojica su dobro poznati iz savremenih dokumenata, a samo je Dobrovoj u izvesnom smislu problematian. Jedan Dobrovoj se tih godina javlja u dokumentima Dubrovakog arhiva, ali se nijednom za njega ne kae da je Branivojevi. S druge strane, u jednom dokumentu se pominje Radivoj kao Branivojev sin. Up. V. Trpkovi, ''Branivojevii'', Istorijski glasnik 3-4 (1960) 5861. Mogue je da nije dobro preneo ime iz svoga inae vrlo dobro obavetenog izvora. KOMENTAR Nikola i Toljen, potomci kneza Andrije, bili su zaista savremenici ovih dogaaja. Nikola je rodonaelnik vlasteoske porodice Nikolia koja se moe pratiti do sredine XV veka, a Petar Toljenovi se spominje u dubrovakim dokumentima 13191327. Up. M. Dini, ''Humsko-trebinjska vlastela'', Beograd 1967, 56.

2 0 3

irenje vlasti Branivojevia opisano je ovde vrlo uopteno.

U njihovo vreme bio je u Trebinju, Gackom i Rudinama neki upan po imenu Crep, hrabar ovek, koji je vladao u tim mestima kao namesnik rakog kralja. Pomenuta braa pola su protiv njega, pa, zatekavi ga u Trebinju, porazili su ga u bici i pogubili, te zauzeli sve to je drao pod svojom vlau, ne marei ni za rakog kralja ni za bosanskog bana, jer su bili veoma osioni ljudi. Oni su uznemiravali i Dubrovane, te mada s njima nisu vodili otvoreni rat, ipak su (sem to su uvek ravo postupali s dubrovakim trgovcima koji su stizali u njihovu zemlju) vie puta pustoili dubrovake granice i dubrovaku teritoriju. Poto su vladali, dakle, na ovaj nain i nanosili mnoge nepravde humskom narodu i odnosili se ravo prema svim susednim gospodarima, bosanski ban Stefan nije mogao dalje trpeti njihovu osionost. Stoga je sakupio vojsku i podelio je u dva dela; jedan deo je predao vojvodi Poznanu Puriu i uputio ga da zauzme Zagorje i Nevesinje; drugim delom je zapovedao vojvoda Ruir, kome je naredio da poe i pronae pomenutu brau ma gde oni bili u Humu, te da s njima zametne bitku. Krenuvi, dakle, s vojskom, Ruir je naao Mihajla i Dobrovoja u Humu s neznatnim brojem ljudstva, u mestu zvanom Briest. I mada su mogli izbei bitku s Ruirovom vojskom, to nisu uinili, ve su se poto su bili srani i nisu vodili rauna o snazi neprijatelja junaki s njima potukli, ali su ipak bili poraeni i ubijeni u bici. Vojvoda Ruir poe tada da preuzima vlast u Humu koji su oni bili zauzeli i da progoni Branka i Brajka. Da ne bi pao u ruke neprijatelju, Branko je otiao u Raku kralju Stefanu Slepom. Poto mu je pripovedio kako je bosanski ban ubio dva njegova brata i kako nastavlja da zauzima Hum, stao ga je moliti da mu dade vojsku da povrati Hum, koji po pravu pripada Rakom Kraljevstvu, obeavajui mu da e ga drati u njegovo ime i da e mu biti uvek veran i pokoran. Kralj mu je na to (kao pametan vladar) odgovorio: ''Vi ste se, dok ste bili etiri brata i dok vam je sve polazilo za rukom, uzoholili, te vam nije padalo na pamet da doete k meni; a to je jo gore, vi ste ubili mog vernog upana Crepa i nasilniki zauzeli moje zemlje, ne vodei o meni nikakva rauna. Sada, pritenjeni nevoljom, postali ste smerni i traite pomo koju, zacelo, nikada neete dobiti.'' Nato ga je smesta dao svezati i otpremiti u tamnicu u grad Kotor.
KOMENTAR Kao to je pokazao V. Trpkovi, ''Branivojevii'', Istorijski glasnik 34(1960) 6263, postojao je srpski vlastelin Crep i to ba u oblasti oko Rudina. Crep se spominje u dubrovakim dokumentima 1319. i 1321. a 1322. je zabeleen kao pokojni. Crep je moda stradao od Branivojevih sinova u vreme nereda posle smrti kralja Milutina. Ono to Orbin kae o postupanju Branivojevia prema Dubrovniku moe se odnositi na vreme rata 1326, mada je oigledno da on misli na rani period njihovog irenja. U pregledu istorije Dubrovnika (Regno 192) Orbin stavlja sukobe sa Branivojeviima u 1322. KOMENTAR Pria o borbi bosanske vojske s Branivojeviima ne moe se kontrolisati drugim izvorima. Upadljivo je da Lukarevi ima verziju sa vie detalja, po svoj prilici iz drugog izvora. Dobro je poznato da su Branivojevii zaista srueni u ratu protiv bosanskog bana Stjepana II i Dubrovnika. Ruir, koji se ovde spominje kao jedan banov vojskovoa, poznat je iz savremenih dokumenata. Dolazio je u Dubrovnik 1331. a 1335. je preao pod vlast kralja Duana. Up. V. orovi, ''Historija Bosne'', Beograd 1940, 246, 255. Poznan Puri je takoe poznati vlastelin tih godina. Njegovo ime Orbin nije tano preneo. U originalu stoji: Reposnan Purchich a na mestu Ruirovog imena stoji Nighier (na dva mesta). Zanimljivo je da Lukarevi (ed. 1790, 79) Ruira uopte ne spominje a ime Poznana Puria donosi u iskvarenom obliku: Krep Posnam Purich. Teko da e to biti puka sluajnost. Nije poznato gde je bilo mesto Brijest. Jedan Brijest se nalazi u blizini Dubrovnika, a drugi (danas Brist) u Makarskoj krajini. KOMENTAR Stevan Slepi je Stefan Deanski. Pria o sudbini Branka (u savremenim dokumentima se ee naziva Branoje) moe se delimino kontrolisati. Krajem jula 1326. Branoje se zaista sklonio na dvor kralja Stefana Deanskog. Dubrovaki zastupnici na srpskom dvoru dobili su od vlade uputstvo da obezbede da se ovaj Branivojevi pogubi. Za postizanje toga cilja moglo se potroiti 2000 perpera. Preko Tripe Bue i vlastele iz kraljeve okoline uspeli su da postignu da se Branko zatvori i poalje u kotorsku tvravu. Otuda je vrlo verovatno da je u Kotoru pogubljen kao to kae Orbin. Up. V. Trpkovi, ''Branivojevii'', Istorijski glasnik

2 0 4

34 (1960) 7779.

Drugi njegov brat, Brajko, videi da je ostao sam, povukao se u Ston, u koji je stigla banova vojska, s namerom da ga uhvati. Ne znajui ta da radi, pobegao je sa enom, Vojinovom keri, na malo ostrvo Olipu, nedaleko od Stona. Kad su to saznali Dubrovani, uputili su tamo jednu svoju galiju da ga uhvati. Na toj galiji je doveden u Dubrovnik, i tu je zatvoren u tamnicu. Njegovu enu su pustili da ide svojoj brai, Vojinovim sinovima. Kada je raki kralj naredio da se ubije Branko u Kotoru, Dubrovani isto tako umorie Brajka glau u tamnici. Takva je sudbina zatekla Branivojeve sinove zbog njihovih opakih dela. I niko nije ostao od njihova roda.
KOMENTAR Brajko Branivojevi sa enom bio je zaista zarobljen od strane Dubrovana i brodom doveden u grad. Posle dve nedelje putena je njegova ena, koja je zaista bili ki srpskog vlastelina Vojina, a krajem novembra 1326. Brajko je ubijen u zatvoru. Netana je samo hronologija Orbinovog prianja. Brajko bi bio zarobljen poto je ostao sam, dakle, posle zatvaranja Branka, krajem jula 1326, a u stvari on je bio u dubrovakim rukama ve od 10. aprila te godine.

Od tog vremena bosanski ban je vladao u Humskom Knetvu u miru i bez ikakvog otpora, sem to mu Petar Toljenovi, praunuk kneza Andrije, ovek velikoga duha i vet u oruju, koji je drao Popovo s Primorjem, nije bio pokoran, ne hotei da prizna nad sobom bosansku vlast. Da bi mu stao na kraj, ban Stefan je poslao protiv njega vojsku. Poto je bio potuen i zarobljen u bici, banovi ljudi su ga poveli na konju s okovima na nogama, skopanim ispod konjskog trbuha. Ali po nareenju bana, pre nego to je doao preda nj, bio je s konjem survan niz jednu strmu obalu reke. Kotrljajui se naleteo je na jedno drvo, i zadrao se dobar jedan sat drei se za njegove grane i odravajui snagom svojih miica i sebe i konja. Tada su ga zasuli kamenjem i tako je mrtav pao u reku.
KOMENTAR Petar Toljenovi se poslednji put spominje u poznatim dokumentima 15. februara 1327, dakle, posle pada Branivojevia. O njegovom kraju se nita ne zna iz drugih dokumenata. Orbinov izvor i u ovom prianju otkriva divljenje za natoveansku snagu svojih junaka.

Posle ovoga ban Stefan dao je za enu svoju ker Katarinu Nikoli, stricu pomenutog Petra i unuku kneza Andrije, jer je bio plemenite krvi, mada nije mnogo vredeo; dao mu je takoe njegovu batinu, Popovo. Nikola je imao s ovom enom dva sina, Bogiu i Vladislava, koji nisu uspeli. Kad je umro ban Stefan, Hum je drao u mirnom posedu njegov sinovac Tvrtko, koji ga je nasledio.
KOMENTAR Katarina (Chatalena) majka Bogie i Vladislava Nikolia zabeleena je u jednom dokumentu Dubrovakog arhiva kao soror magnifici domini, domini bani Bossine. M. Dini, ''Humsko-trebinjska vlastela, Beograd 1967, 6. Bila je, dakle, ki bana Stjepana I Kotromania. Orbinova zabuna verovatno i potie otuda to je u svome izvoru naao da je bila ki bana Stjepana, a on je to vezao za Stjepana II.

Granica izmeu Huma i Zete je grad Dubrovnik. Od velikog kamena u Dubrovakoj reci na kojem je uklesan krst, i jednog mesta kod reke Trebinjice zvanog Honilas, gde je veliki kamen sa znakom, ide put Rudina, i u Gacko, i sve do Sutjeske. S istoka ostaje Raka, narod Trebinja, Rudina i Gacka. Sa zapada granicu Huma ine Popovo, Ljubinje, Ljubomir, Vetnica i Nevesinje. Granicu izmeu Huma i Bosne ini izvor reke Neretve u Vievi i tok te reke prema Konjicu.
KOMENTAR Poglavlje o Humu Orbin zavrava kao i prethodno podacima o prostiranju i granicama humske teritorije. Vredi istai da Orbin ne zna za Trebinje (Travuniju) kao oblast susednu Humu, ve sve teritorije do Dubrovnika rauna u Zetu. Ime mesta u Trebinju ''Honilas'' toliko je iskvareno da se ne moe prepoznati. Hum bi po Orbinu obuhvatao pored Popova jo i Ljubinje, Ljubomir, Fatnicu i Nevesinje. O granicama

2 0 5

Humske zemlje u razliitim vremenima up. V. Trpkovi, ''Humska zemlja'', Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Beogradu VIII1(1964) 225260. Vieva, spomenuta u poslednjem redu, je upa oko gornje Neretve. Konjic je smatran za granicu izmeu Bosne i hercegove zemlje.

HRVATSKO KRALJEVSTVO
GRB HRVATSKOG KRALJEVSTVA

U Hrvatskoj je u prolosti bilo mnogo gospodara koji su se (kako ve rekosmo) smenjivali jedan za drugim sve do vremena bana Zvonimira i kralja Kreimira, njegovog zeta i naslednika. Zatim je doao kralj Stjepan, posle njega Vukmir, a onda kralj Kreimir II. Svi su oni vladali u Hrvatskoj i Rakoj. Poto je kralj Kreimir umro bez mukog potomka, jedna njegova ki se udala za ugarskoga kralja. Pozivajui se na ovaj brak, Ugri su poeli polagati pravo na Hrvatsku. Ali Hrvati nisu hteli ugarske banove ni ugarsku upravu, ve su izabirali upravljae izmeu sebe, Tako su ponekad imali jednog gospodara, a ponekad ih je bilo vie, do bana Pavla. Kako je Pavao bio veoma pametan i hrabar ovek, pokorio je celu Hrvatsku, a onda je naumio da zauzme Humsko Knetvo, kao i Rako Kraljevstvo. Doavi, dakle, s velikom vojskom u Hum, zauzeo je celu ovu oblast, jer je Hum tada bio bez vlastitog gospodara. Zatim je otiao u Onogot da bi se prebacio u Zetu, a odatle u Raku, u kojoj je vladao veliki mete usled nesloge i razdora izmeu brae i sinova kralja Uroa Svetoga: Stefana Slepog, Vladislava i Konstantina. Iz Onogota je poslao poklisara Dubrovanima, molei ih da uu s njime u savez. Da bi ih bolje privukao sebi, poeo ih je podseati kako su raki kraljevi, kao susedi njihova grada, uvek vodili rat protiv njih, a naroito kralj Uro Sveti. Ujedno ih je upozoravao da e im se isto desiti ako Rako Kraljevstvo doe u ruke njegovih sinova, te da nee nikada imati mira s njima. ''A ja u (govorio je on) biti va prijatelj i potovau vau slobodu, ukazivau vam svako potovanje i proiriu vau dravu, pod uslovom da se udruite sa mnom i udarite zajedno sa mnom na Kotor, vi s mora s vaom mornaricom, a ja s kopna. Kad zauzmemo Kotor, lako emo zauzeti i Zetu, a onda i itavo Rako Kraljevstvo koje je otvoreno i bez utvrenja.''
KOMENTAR U glavi posveenoj Hrvatskoj Orbin je u stvari ispriao samo jedan kratki period hrvatske istorije od kraja XIII do sredine XIV veka priblino. Jezgro ove kratke glave je istorija bribirskih kneeva (ubia), i to pre svega delovanje banova Pavla i Mladena u Humu. Vesti o njima Orbin je oigledno naao u onom istom izvoru koji je bio tako dobro obaveten o dogaajima u Humu, o dolasku Nelipca i njegovog brata, o

2 0 6

Branivojeviima i dr. Inae je Orbin u vie mahova ranije govorio o Hrvatskoj. Prenosio je neke vesti Konstantina Porfirogenita, preveo itavog Popa Dukljanina koji govori o Hrvatskoj, ispriao je zatim o Kreimiru i Vukmiru u okviru bosanske istorije i govorio o Tvrtkovim ratovima u Hrvatskoj, o odnosima Venecije i Hrvata i o irenju hrvatske vlastele u Humu. Kad se uzmu svi Orbinovi podaci o Hrvatskoj, lako se zapaa da je vei deo ostao izvan one glave koja je Hrvatskoj posveena. KOMENTAR Niz hrvatskih vladalaca je u vezi sa onim koji je naveden na poetku bosanske istorije (up. komentar uz str. 135). Verovatno se i ovde Orbin oslanja na Skalia Scaligera. KOMENTAR Opaa se da je izostavljen itav period hrvatske istorije od 1102. do kraja XIII veka. U Orbinovim predstavama Hrvati sve do kralja Ludovika nisu priznavali vlast banova, koje on zamilja kao ugarske funkcionere. On je odnose iz XIV veka prenosio na itav raniji period. Ban Pavle je Pavle ubi.

Ovo poslanstvo svidelo se mnogima koji nisu mislili na opasnosti koje ono u sebi skriva, pa su poto-poto hteli da se o tom poslanstvu raspravlja u Veu umoljenih. Kad je tu bila pretresena stvar, oni koji su zrelije prosuivali odluno su se suprotstavili, govorei da nikako ne moe biti od koristi jednoj slaboj dravi, kao to je njihova, to to e stupiti u savez s monim gospodarima, a naroito ne s banom Pavlom, koji je doao iz vrlo daleke zemlje da zauzme Rako Kraljevstvo, oslanjajui se samo na neslogu trojice brae, tako da bi se moglo desiti da mu stvar ne uspe. ''A ako bi on bio primoran da se vrati natrag, raki kraljevi bi nas veno mrzeli, a on, budui da je od nas vrlo daleko, niti e moi niti e hteti da nas brani.'' Zato je senat reio da odustane od tog opasnog koraka. Docnije se pokazalo da je to bilo vrlo pametno. Jer kad je ban Pavao video da Stefan Slepi skuplja veliku vojsku da udari na nj, kao i da mu stvari polaze za rukom, poto ga je narod jako voleo, nije se usudio da poe dalje, ve se vratio natrag. To bee 1315. godine.
KOMENTAR U ovom velikom odlomku zasnovanom na dobrim informacijama ima izvesnih hronolokih zabuna. Pavle ubi nije mogao delovati u vreme kad su se vodile borbe izmeu Stefana Deanskog, Vladislava i Konstantina, jer su te borbe bile posle novembra 1321, a Pavle je umro 1312. Otuda Pavlovo prodiranje u Raku mora padati u ranije godine ili te dogaaje treba vezati za njegovog sinovca Mladena II. M. Dini ''Comes Constantinus'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 7(1961) 58, je ukazao na to da je Orbin mogao vesti svoga izvora o borbama oko prestola u Srbiji pogreno vezati za borbe meu Milutinovim i Dragutinovim naslednicima, iako su se one u stvari odnosile na borbe izmeu Milutina i Dragutina 1301 1310. Ban Pavle je u jedan mah preduzeo pohod protiv Drijeva u vreme kad je njegov sin Mladen bio zarobljenik srpskog kralja. U vezi s Pavlovim ratovanjem je svakako i ono to Orbin u poglavlju o Humu govori o vlasti Nelipca i njegovog brata ''Iginija''. Ova vlastela bila je pod vlau ubia. Nelipi je bio i onaj knez Konstantin koji se javlja u Humu poetkom XIV veka. Poznate su jo neke pojedinosti o odnosima ubia i kralja Milutina, ali se nita ne zna o Pavlovom poslanstvu Dubrovanima, jer su arhivske knjige iz tih godina veinom propale. Jedan lan kotorskog Statuta iz 1302. godine govori o tome da je prethodne godine, dakle 1301, grad bio napadnut od Dubrovana, Venecijanaca, Zadrana i Hrvata. Pod Hrvatima se tih godina svakako podrazumevaju podanici bana Pavla, koji su, kako se vidi, saraivali s Venecijancima i Dubrovanima. Na kraju pasusa je opet pobrkana hronologija. Ban Pavle, koji je umro 1312, nije mogao ratovati s kraljem Stefanom Deanskim, koji je poeo da vlada 1321. Godina 1315, koju Orbin vrlo precizno navodi, nemogua je i za bana Pavla i za Stefana Deanskog.

Posle smrti pomenutog bana Pavla, vlast u Hrvatskoj dola je u ruke bana Mladena. Posle njega vladale su neke vlasteoske porodice, kojih je bila puna Hrvatska, svaka u svojoj pokrajini. Meu njima bio je i knez Nelipi sa svojom braom, Kurijakovii, i ubranovii, i mnogi drugi, ija dela neu opisivati jer nisu bila znaajna. 2 0 7

KOMENTAR Kao to se vidi, Orbin nije bio u stanju ita da kae o banu Mladenu II. Porodice koje se ovde navode poznate su iz savremenih dokumenata. O Nelipiima i Kurjakoviima je ve bilo rei, a ubranovii e po svoj prilici biti ubrijanovii ili Ciprijanii. Novko Ciprijani se sredinom XIV veka javlja na delu zemalja koje su priladale bribirskim kneevima.

U to vreme pomenuta gospoda nisu dozvoljavala Ugrima da dou u Hrvatsku ni da u njoj imaju bilo kakvu vlast. Ali, tokom vremena, poto su bila izumrla gotovo sva istaknuta hrvatska gospoda, a poto je Ugarsko Kraljevstvo dolo u ruke kralja Ludovika, taj kralj je hteo da zagospodari i Hrvatskom. Sakupivi, dakle, vojsku i poavi u Hrvatsku, zarobio je neke iz porodice Kurijakovia, dok su drugi lanovi te porodice pobegli. Zarobio je takoe Nelipieva sina Ivana, velikaa velike vrednosti. U prvi as ga je bacio u tamnicu, ali ga je docnije, kad je video da mu obeava i da mu se kune na vernost i pokornost, pustio na slobodu. Pomenuti Ivan i ostala vlastela pristali su da im Ludovik poalje za bana velikaa koga on eli. I tako im je poslao bana Nikolu Sea, koji je drao u kraljevo ime sva utvrenja i tvrave koje su bile od nekog znaaja, dok je druge ostavio pomenutom Ivanu Nelipiu i Kurijakoviima. Posle tih osvajanja, kralj Ludovik je zagospodario i Dalmacijom, koju je istrgnuo iz mletakih ruku. Tako su tada Dalmacija i Hrvatska bile ujedinjene i stavljene pod upravu jednog bana. Granica izmeu Hrvatske i Huma je reka Cetina, tako da s istoka ostaje Hum, a sa zapada Hrvatska.
KOMENTAR O pokoravanju hrvatskih velikaa govori jedna glava u hronici Ivana Turocija i spominje upravo Kurjakovie i Ivana Nelipia. Orbin, meutim, donosi takve pojedinosti kojih nema u ugarskoj hronici, tako da se mora pretpostaviti da je podatke uzimao iz drugog izvora. Nikola Se je zaista postao hrvatskodalmatinski ban u vreme kralja Ludovika. itavo izlaganje u ovom odeljku je dobro zasnovano. Ono to se kae o osvajanju Dalmacije odnosi se na Zadarski mir 1358. godine. KOMENTAR Podatak o granici na Cetini potie iz spisa cara Konstantina VII Porfirogenita. Up. komentar uz spisak autora.

UPOZORENJE ITAOCU U ovoj raspravi o Bugarima bie potrebno esto pominjati ime Rimljana. italac treba da zna da se tu pod imenom Rimljana ne smeju razumeti Latini, ve Grci. Jer kada je Konstantin Veliki preneo carstvo u Carigrad, Grci su se prozvali Rimljanima. S njima je ovaj ratniki bugarski narod bio u neprekidnoj borbi i toliko je jada zadao Istonom Carstvu da mu je to carstvo, na kraju, moralo plaati danak. Ovu ratniku odliku pokazao je i u docnija vremena. Stoga Bjondo, Sabelik i Platina su s pravom rekli da je to bio najmoniji narod, koji je bio u stanju da skri tursku silu. Autori iz kojih su povaeni podaci za ovu raspravu bili su veinom Grci, s kojima su Bugari (kako je reeno) esto bili u borbi, pustoei svuda po njihovom carstvu. Prema tome, lako je zakljuiti da su pomenuti autori s malo verodostojnosti opisivali dela Bugara, te da su preutali mnoge plemenite i herojske podvige koje su ovi u dugom nizu godina izvrili protiv njihovih careva. BUGARSKO KRALJEVSTVO
GRB BUGARSKOG KRALJEVSTVA

2 0 8

Slovenski narod, Bugari su doli iz Skandinavije (kako izvetavaju Metodije Muenik, Jordanes Alanski i Franesko Irenik u VI knj. pogl. 32) i zaustavili su se kratko vreme na onom krajnjem delu Nemake koji zapljuskuje Pomeransko more, drukije zvano Baltiko more. Krenuvi docnije odatle, pustoei i palei sve, zauzeli su prostrana polja oko velike reke Volge, po kojoj su se prozvali Vulgari, a posle Bugari. Tokom vremena jedan njihov deo krenuo je sa Volge i doao na Dunav, a odatle je na kraju prodro u Trakiju.
KOMENTAR Orbinova istorija Bugara sastavljena je mahom od opirnih izvoda iz starijih pisaca. Ovde na samom poetku citira tri pisca koja je mnogo puta spomenuo u prvom delu svoga spisa dok je govorio uopte o Slovenima. Up. o njima komentar uz spisak autora.

Razliita su miljenja pisaca o vremenu kada se to zbilo: neki vele da se taj narod spustio na Dunav i zauzeo njegove obale prvi put u vreme pape Agatona koji je bio Sicilijanac, 679. godine. Drugi to stavljaju u godinu 700. Ali se u tome varaju. Jer Marko Aurelije Kasiodor pie da su se Bugari borili s Rimljanima kad je Teodosije I drao to carstvo. I posle dugog rata, oko 390. godine, Bugari su bili pobeeni, a Italija je zauzela Srem.
KOMENTAR Kasiodor ne govori u svome spisu o Bugarima, nego o Hunima. Orbin je, oigledno, uzeo ovaj podatak iz druge ruke.

Pavle akon u I knj. u pogl. 16, Gotfrid Viterbski u 17. delu, Albert Krancije u VIII knj. i Pavle Emilije piu da su Bugari, koji su tada iveli blizu Dunava, napali langobardskog kralja Agelmonda, ubili ga u boju i odneli pobedu nad Langobardima. To bee 450. godine. Zonara i Kedren pripovedaju u ivotu cara Anastasija Dikora da je ovaj narod u poetku pontifikata pape Simaha, 495. godine, napao ne samo Trakiju, nego je prodro u Ilirik. To su ponovili vie puta. Zonara, naime, na pomenutom mestu kae ovako: ''Butari su ponovo napali Ilirik, gde su im se suprotstavili neki rimski tribuni, ali su bili sramno pobeeni i gotovo svi saseeni. Ovaj poraz Rimljana predskazala je jedna kometa i neke vrane koje su 2 0 9

pred njima i nad njima letele, kao i trube koje su, umesto zvuka koji se obino uje u bitkama, isputale i davale neki drugi alobni i veoma tuni zvuk. Malo posle toga, dvanaeste godine vladanja Justinijana I, Bugari su prokrstarili (kae on) Ilirikom, te, opustoivi ovu pokrajinu, pobili vojnike. Kad je to uo ilirski kralj Akum, iziavi na bojno polje, pridruio je svoje ete rimskim etama i napravio veliki pokolj meu Bugarima. Ali videi drugi bugarski vojnici da je Akumova budnost malo popustila, napadi su ga, pobili mnogo Ilira, zarobili samog Akuma i vratili se kui.
KOMENTAR Orbin svakako nije za ovaj podatak konsultovao sve navedene pisce, nego je kod jednog naao da su citirani drugi.

Sledee godine pridruio se Rimljanima i Gepid Mundo, sin Gesme, vladara Srema. Njega i njegova sina car je veoma srdano primio. Predao mu je na upravu Ilirik i oprostio se s njime na njegovo veliko zadovoljstvo. Meutim, dok se vraao u Ilirik, napalo ga je mnotvo Bugara. Posle pobede nad njima, poslao je najbolje robove u Carigrad, a car ih je raspodelio po Jermeniji, Laziki i drugim pokrajinama. Bugari su u tim mestima ostali dugo vremena.'' Oni su (kako izvetava Bonfinije u III knj. dek.) napali ostrogotskog kralja Teodoriha kad je odlazio u Italiju, te mu zadali mnogo jada.
KOMENTAR Ovde su citirani Zonara i Kedrin, vizantijski istoriari, a tekst u navodnicama potie iz starog latinskog prevoda Zonare. Lazika koja se tu spominje je dananja Gruzija.

Bugari su tada boravili na Dunavu, a voa im je bio njihov kralj Boris, kojega neki latinski pisci nazivaju Bursare. Reginon Primski u II knj. i monah Anonije u IV knj. piu da su se Bugari, koji su naseljavali Panoniju s Avarima, poto su i jedni i drugi pripadali istom slovenskom narodu, kad je umro njihov kralj i kad je svako od njih hteo da izabere kralja iz svojih redova, potukli s Avarima. No kako su Avari bili brojno daleko nadmoniji, Bugari su izgubili bitku. I tako su svi koji su preiveli bili proterani iz Panonije. Njih devet hiljada sa enama i decom poli su franakom kralju Dagobertu molei ga da im dade neko mesto u njegovom kraljevstvu gde bi se mogli nastaniti. Dagobert je naredio da se smeste kod Hejmonda i u Bavarskoj. Poto su bili raspodeljeni po kuama, naredio je jedne noi da ih sve pogube zajedno sa enama i decom. To se zbilo (kako izvetava monah Anonije u IV knjizi franakih anala) trinaeste godine Dagobertova vladanja. Zbog toga su ga pisci mnogo prekorevali. Kao to se Dagobert tako ravo poneo prema ovom narodu koji mu nije bio nita naao uinio, tako se, s druge strane, lepo poneo langobardski kralj Grimuald. Pavle akon u IV knj. 29. Istorije Langobarda, naime, pie da je oko 650. godine jedan od bugarskih voa, po imenu Alcek, odelivi se, ne znam zato, od svoga naroda i uavi s celom vojskom mirno u Italiju, doao Grimualdu i obeao mu da e mu sluiti sa svim svojim ljudima i iveti u njegovom kraljevstvu. Kralj ga je poslao svom sinu Romualdu u Benevent i naredio mu da dade Alceku i njegovim ljudima pogodna mesta za boravak. Romuald ga je lepo primio i saekao, te mu dodelio veoma iroke i prostrane krajeve koji su do toga vremena bili neobraeni i nenastanjeni, Sepijan, Bovijan, Izermiju i druge gradove s njihovim podrujima. Ujedno je naredio da se Alcek, umesto vojvodom, naziva gastaldom. Pomenuti Bugari (kako pie isti akon) naseljavali su ta mesta jo u njegovo vreme, pa mada su govorili latinski jezik, ipak nisu bili napustili svoj vlastiti govor.
KOMENTAR U hronici Regina od Prima nema mesta na koje se ovde Orbin poziva. Inae, ovaj odlomak poiva na Gesta Dagoberti I regis Francorum, koja je Orbin naao kod Anonija. KOMENTAR Ovde je zaista ekscerpiran Pavle akon, samo to se to mesto u modernim izdanjima nalazi u knj. V. Ovde spomenuti Alcek je vie poznat pod imenom Alciok.

Ovaj narod, pod vostvom Vukia i Dragia, koje akon u ivotu cara Justinijana, u XVI knj., 2 1 0

naziva imenima Volger i Dragon, napao je Skitiju i Meziju u vreme kada je u Meziji bio magister Justin, a u Skitiji Blandarije. Ovi su izili na bojno polje i zametnuli bitku s Bugarima, i u njoj je poginuo ve pomenuti Justin. Na njegovo mesto doao je Konstantin iz Firence kojega je car drao na krtenju. Poto se Konstantin potukao s njima, ostao je pobednik i oduzeo im sav sakupljeni plen. Tu su pali u bici pomenuti bugarski zapovednici Vuki i Dragi, pobivi, meutim, pre nego to su pali, mnogo neprijatelja.
KOMENTAR Iako Orbin i ovde citira Pavla akona, on u stvari prepriava Anastazija Bibliotekara, ija je ''Chronographia tripartita'' u jednom izdanju prosto dodata rimskoj istoriji Pavla akona. Vuki i Dragi su, naravno, slavizovani oblici koje je stvorio Orbin.

Dakle, iz ovih navoda tolikih ozbiljnih autora, sasvim je oito da su Bugari, krenuvi s Volge pod raznim zapovednicima i doavi na Dunav, napali Trakiju u vreme pre pape Agatona. Govorei o njihovoj starini, Pavle akon u XII knj. pie ovako:
KOMENTAR Ovaj dinovski citat po Orbinu treba da je iz Pavla akona, ali je u stvari iz ve citiranog spisa Anastazija Bibliotekara, koji tu prevodi vizantijskog hroniara Teofana.

''Bie (kae on) veoma korisno da progovorimo o starini Bugara Onogudura i Kutrigura. U severne delove Crnog mora koje je plovno i u Meotidsku movaru uliva se jedna ogromna reka koja protie kroz Sarmatiju, a ime joj je Atel. S Atelom se spaja reka Tanaj. Tanaj izvire tamo u krajevima Iberije koji su (kako kau) u planinama Kavkaza, pa tekui nanie, ulazi u reku Atel koja je nad movarom Meotidom. Gde se Atel rava, uliva se u Meotidsku movaru reka po imenu Euktis i vraa se u Pontsko more blizu Nikropila i rta zvanog Kriometopon, tj. elo ovna. Iz pre pomenute movare izliva se u more jedna slina reka i dolazi do Crnog mora kroz predeo Kimerijskog Bosfora. Iz ove reke vadi se ono to se naziva murzilin i druge sline stvari. U susednim krajevima prema istoku, sve tamo od Fanagorije ili Ibera, koji su takoe tu, ive mnogi narodi. Od tih krajeva sve do reke Kubana u kojoj se hvata riba ksisto, koju zovu bugarskom ribom, prostire se Velika i Stara Bugarska. Tu ive oni koji se nazivaju protivnicima istoga plemena kojega su i oni sami. U vreme Konstantina, koji je vladao na zapadu, umro je Kubrat, gospodar oblasti zvane Bugarska ili oblast Kutrigura. Kubrat je ostavio pet sinova, kojima je u zavetanju naredio da se ni po kakvu cenu ne odvajaju jedan od drugoga i da nikada ne budu sluge drugom narodu. Ali kratko vreme posle njegove smrti dolo je do svae izmeu petorice brae, te su se oni odelili jedan od drugoga s narodom koji je svaki od njih bio potinio svojoj vlasti. Meutim, prvi sin, po imenu Bataj, veran nareenju svoga oca, istrajao je sve do dana dananjega ivei u zemlji svojih predaka. Drugi sin, po imenu Kotrag, preavi Tanu, nastanio se prvi put preko puta svoga brata. Peti, preavi Dunav, zaustavio se sa svojim snagama u avarskoj Panoniji, pokorivi se Kaganu. etvrti je dospeo u Pentapolis, nedaleko od Ravene i priznao je vlast hrianskog cara. Trei sin po redu, po imenu Asparuh, preao je Dnjepar i Dnjestar, pa idui u Ongl, nastanio se izmeu Dona i Dunava, primetivi da je to mesto sigurno i da mu se teko moe prii bilo s koje strane, jer lei meu movarama i okrueno je i s jedne i s druge strane rekama. Asparuh je uspevao, zahvaljujui svojoj skromnosti, da mu narod ostane u potpunom miru, jer je odravao dobre veze s neprijateljima. Kad su, dakle, bili tako podeljeni na pet strana i postali malobrojni, pojavio se veliki narod Hazara iz najudaljenijeg kraja Barzilije, ranije Sarmatije, te je zavladao celom zemljom to se prostirala do Crnog mora. Hazari su postavili Bataja, prvog od petorice brae, za kneza Bugarske i nametnuli mu danak koji do danas plaa. Ali kad je car uo da je jedan prljavi narod iz Tripla podigao svoje kolibe s one strane Dunava, blizu Ongla, kao i da se pribliio Dunavu, te da pustoi zemlju koju je oteo tamonjim hrianima, bilo mu je jako ao, pa je naredio da cela njegova vojska pree u Trakiju. Izgradivi flotu, krene u rat protiv njih, i 2 1 1

protiv Ongla i Dunava, vodom i kopnom, upuujui ete na bojno polje preko Albanije. U sluaju da se neprijatelj priblii obali, naredio je da stoje lae. Kad su Bugari videli iza lea tako veliko mnotvo, u oajanju za svoj spas hitro pribegoe gore pomenutoj odbrani i utvrdie se sa svih strana. Bugari se za tri ili etiri dana nisu usudili da izau van svojih utvrenja, a ni Rimljani, sa svoje strane, nisu preduzimali nikakav napad s obzirom na oblinje movare. Kad su Bugari primetili da su Rimljani utueni i da su izgubili samopouzdanje, sami su se ohrabrili i dobili vie poleta. A kako je car imao jake bolove prouzrokovane podagrom, te je bio primoran da se u podne vrati radi kupanja, napustio je, s pet laa i s porodicom, i zapovednike i vojnike, izdavi im nareenje da se vebaju u rukovanju kopljem i da neprestano napadaju neprijatelje ako bi sluajno pokuali izii napolje; inae da ih dre pod opsadom i zatvore rovovima i drugim utvrenjima. Meutim, konjanici, govorei naokolo kako je car iz straha pobegao, napustili su svoje poloaje, iako ih neprijatelj na to nije prisilio. Kad su to videli Bugari, dadoe se u poteru za njima, te su mnoge pobili, a mnoge ranili i sterali sve do Dunava. Kada su preli Dunav i doli do Varne, blizu Odesosa, ugledali su komad kopna koje je bilo veoma sigurno zato to mu je pozadi bio Dunav, a napred veoma tesni prolazi, zatvoreni Crnim morem. Bugari su se oseali sigurnima naroito stoga to su vladali nad slovenskim narodima, kojih je, govorilo se, bilo sedam. Severi su se smestili s prednje strane, prema istoku, gde je tesnac Veregava. S juga pak i prema zapadu, sve do avarske zemlje, bilo je drugih sedam plemena koja su priznavala bugarsku vlast, ali pod ugovorom. Poto su, dakle, Bugari proirili svoju vlast na ova mesta, jako su se uzoholili, te su poeli pustoiti i pljakati tvrave i posede koji su bili pod Rimskim Carstvom. Zbog toga je car bio primoran da zakljui s njima mir uz obavezu da e im davati odreeni godinji danak, na veliku sramotu i zaprepaenje Rimljana. Jer udili su se na sve strane kad su uli da je onaj kome je itav svet, od istoka do zapada i od severa do juga, plaao danak, sada sam morao plaati danak i bio pobeen od jednog naroda kao to je bugarski.'' Dovde govori Pavle akon. Ali Lambert afnaburki i ovani Aventinski vele da je Bataj porazio Konstantina i prisilio ga da mu plaa danak, te da je s njim zapoela bugarska vlast u Trakiji. Poto je, dakle, Bataj naneo caru tako znaajan poraz na podruju izmeu Panonije i Gornje Mezije, sem to mu se car obavezao na plaanje danka, ustupio mu je takoe i jednu i drugu Meziju. Posle toga iveli su u potpunom miru i nikad nisu ratovali jedan protiv drugoga.
KOMENTAR Odlomak potie po svoj prilici iz dela Johana Aventina.

Kada je Konstantinov sin Justinijan doao na vlast u esnaestoj godini ivota, te poeo da upravlja kako mu se svidelo, doveo je dravu u veoma nesreno stanje. Raskinuo je utanaeni mir s Bugarima i izbrisao take ugovora koje je njegov otac tako paljivo sastavio, te je odbio da im plaa danak. Prihvativi se novog poduhvata u zapadnim krajevima, naredio je konjici da prodre u Trakiju, s namerom da porobi i Bugare i Slovene. I tako, tree godine svoga vladanja (kako veli Kedren), krenuo je sa svojom vojskom protiv Srbije i Bugarske. Krstarei sve do Soluna, pobio je mnogo Slovena. Mnogi od tih Slovena pokorili su mu se, delom silom, a delom milom. To im se, meutim, ne bi desilo da nisu bili iznenada napadnuti. Ali su ga pri povratku zaustavili u klancima Bugari, te se jedva izvukao, uz velike gubitke svojih ljudi. Posle ovakvog pustoenja slovenske zemlje, sedme godine svoga vladanja, sakupio je nove ete, izabravi trideset hiljada najsnanijih slovenskim mladia. Njih je nazvao posebnim imenom dragi narod. Pouzdavajui se u njih, Justinijan je raskinuo savez i s Arapima, navodei kao razlog to to novac haraa te godine nije imao rimski, ve neki drugi, novi, arapski otisak. Njima, naime, nije bilo doputeno da na zlatni novac, koji se davao za hara, otisnu drugi lik sem lika rimskog cara. Poveo je, dakle, rat protiv njih, ne pouzdavajui se toliko u rimske legije, koliko u ove izabrane ete Slovena.
KOMENTAR Car Konstantin koji se spominje ovde i u prethodnom odlomku jeste Konstantin IV (668685), a Justanijan je njegov sin, koji je vladao dva puta 685695. i 705711. Inae je tekst velikim delom preuzet

2 1 2

iz latinskog prevoda Zonare i manjim delom iz Kedrina.

Obesivi na koplje ispravu u kojoj su bile take mirovnog ugovora, pa nosei je pred vojskom poput zastave, Arapi su stupili u borbu s Rimljanima. No pre nego to je dolo do okraja meu vojskama, odabrani slovenski mladii, pamtei dobro uvrede koje im je car bio naneo, odmah su ga napustili, te je njih dvadeset hiljada prelo Arapima. To je obeshrabrilo Rimljane i bilo razlog za njihov poraz, a ohrabrilo neprijatelje i donelo im pobedu. Dakle, dok su Rimljani beali, Arapi su ih u stopu gonili, ubijajui sve koje su stigli, te su skoro bezbrojne legije bile do nogu potuene. Car je umakao s malo ljudi, na veliku svoju sramotu. Stigavi u Levkadiju, naredio je da se pobiju preostali Sloveni zajedno sa enama i decom i da se strmoglave u more s brda Levkacija u Nikomediji. Arapski vladar Muhamed, upoznavi veliko junatvo Slovena, iste godine je prodro s njima u rimsku zemlju, estoko je poharao i sakupio veliki plen. im se Justinijan vratio u Carigrad, sastavio je drugu veliku vojsku koju je poveo u Bugarsku plenei i palei sve redom. Bugari su, naime, bili iznenaeni ovim napadom, jer su verovali da su Justinijanove ratne pripreme bile namenjene pre protiv Arapa negoli protiv njihovog naroda. U nedoumici ta da rade, povukli su se u Meziju i Trakiju. Tu se za kratko vreme sakupilo veliko mnotvo ljudi, brinui vie dana jedino o spasavanju svojih ena, dece i stvari koje su mogli nositi sobom, a ostavljajui gradove, varoi i druga mesta na milost i nemilost besnom caru. No kad su posle Bugari primetili da se Justinijanova vojska, smatrajui da je potpuno bezbedna, kree bez ikakvog bojnog reda, ree se da je napadnu. Skupivi ponovo snagu i odvanost, pre svega su se pobrinuli da zatvore sve prolaze kojima se rimska vojska morala vratiti u Trakiju i u Carigrad. Kad je to nedovoljno pametni car uvideo, zatraio je od Bugara mir. Bugari su na kraju pristali na mir pod uslovom da pusti sve zarobljenike i preda plen, kao i da lino doe da zakletvom potvrdi mir na koji su pristali na velike molbe i bogoraenje, te da isto to uine vojskovoe i druge linosti koje su bile s njim. Posle toga Bugari su odmah poeli da utvruju gradove i druga mesta koja su Rimljani bili poruili:. Njihov kralj Bataj, ovekoveivi orujem svoje ime, razboleo se od groznice i umro kunui i optuujui sudbinu to mu nije dozvolila da umre s maem u ruci, kako je dolikovalo oveku kao to je bio on.
KOMENTAR Ovaj odlomak ne potie iz vizantijskih izvora. Po pomenu Bataja moe se pomisliti na Johana Aventina, ali nisam mogao proveriti.

Na prestolu ga je nasledio Tervel, kojeg Grci i Rimljani zovu Terbele, vrstan vojskovoa i ovek velikoga duha. O njemu Svida u poglavlju o Bugarima ovako govori: ''Bugari su ranije opustoili avarsku zemlju i potpuno unitili Avare. U to vreme, tj. u vreme Justinijana koji je, kao i Heraklijev sin Konstantin, plaao danak Bugarima, u Bugarskoj je vladao Tervel. Kad su Bugari odneli pobedu nad Avarima, Tervel je pitao zarobljenike za razlog te njihove potpune propasti. Avari su mu odgovorili da im se to desilo delom zbog meusobnih optubi i njihove graanske nesloge, a delom zato to su poubijali najpametnije i najvrsnije ljude meu sobom i predali vlast i pravdu u ruke lopova i zlikovaca, naposletku, i zbog velikih poklona i stvari za kojima su bili pohlepni, pa su postavljali zamke jedan drugom, a uz to i to su bili odani piu. Kad je to uo Tervel, sazvao je svoje Bugare i obnarodovao zakon da se smesta povede istraga ako bi neko bio optuen, pa ako bi se dokazalo da je izvrio krau ili neki drugi prestup, da mu bez odlaganja bude odseena glava. I to je bio prvi zakon koji je Tervel izdao za svoje Bugare.''
KOMENTAR Odlomkom iz Suide, vizantijskog leksikografa, koji je bio pristupaan Orbinu u prevodu, Orbin se unekoliko vratio na stvari koje je ve priao. Tervel je bio bugarski kan 701718.

Za vreme Tervelova vladanja, Asimara je proterao s carskog prestola Justinijana III. Justinijan je otiao Tervelu, kojem je, izmeu ostalog, darovao kraljevski nametaj. Uz to mu je obeao da e uzeti za enu njegovu ker i ustupiti u mirni posed kraj zvan Zagorje, samo ako mu pomogne da povrati izgubljeno 2 1 3

carstvo. Bugarin je u tu svrhu sakupio vojsku i lino krenuo u napad na grad Carigrad. Postavivi tabor uza zidine, ispitivao je u razgovoru raspoloenje graana koji su virili kroz otvore krunita. Ali oni ne samo da ga nisu pozivali ve su ga obasuli tekim pogrdama. Meutim, on se nou preko jednog vodovoda uvukao u grad i zauzeo ga. No Justinijan, malo je rei neblagodaran, zaboravivi na dobroinstvo koje mu je uinio Bugarin, poveo je rat protiv njega, nastupajui s konjicom, peadijom i flotom do Anhijala. Bugari su se, najpre prestraeni, povukli u planine, a zatim, kad su se Rimljani utaborili bez ikakva reda i kad su se kao bez glave razleteli da grabe plen, osmeleli su se i napali ih, te su ih mnoge pobili i zarobili, a pored toga palo im je u ruke mnogo konja. Car se s ostacima vojske zatvorio u jedno utvrenje. Docnije, pokidavi konjima none tetive, kako se neprijatelj ne bi mogao njima koristiti, ukrcao se na lae i vratio u Carigrad, na veliku svoju sramotu.
KOMENTAR Tekst je preuzet iz Kedrina i Zonare. ''Asimara'' koji se ovde spominje je car Tiberije II Apsimar (698 705). Nije on svrgao s vlasti Justinijana II nego je to uinio njegov prethodnik Leontije (695698).

Prve godine vladanja Lava Isaurijskog, koji je stupio na presto posle Justinijana, arapski vladar Masalda, prolazei s jakom vojskom iz Abidosa u Trakiji, opustoio je celu tu pokrajinu. Zatim se odatle okrenuo protiv grada Carigrada, utaborio se blizu njegovih zidina s kopnene strane i otpoeo teku opsadu. Tu je doao takoe Sulejman, kojeg drugi zovu Zulemon, general jedne jake flote. Taj je s drugom arapskom vojskom preao iz Azije u Trakiju sa tri hiljade laa (kako vele neki autori), a prema drugim autorima, s ne vie od tri stotine. Uzdajui se u te svoje snage, varvari su napali Carigrad s kopna i mora. I da tada nisu bili suvie pohlepni za plenom, ve da su istrajali u opsadi, ovaj grad bi, bez ikakve sumnje, pao u njihove ruke. Odelivi se, naime, od vojske, veliki broj vojnika je otiao da pljaka po Trakiji, te, pustoei sela, prodro je u Bugarsku. Tada bugarski kralj Tervel, podstaknut delom hrianskim oseanjem, a delom ljubavlju prema svojoj otadbini, latio se oruja i napao neprijatelja zauzetog grabljenjem plena, te je napravio meu njima takav pokolj da je u samoj Bugarskoj palo oko trideset i dve hiljade Arapa, kako pie Jovan Kuspinijan u ivotu pomenutog Lava.
KOMENTAR Prianje u ovom delu se u krajnjoj liniji oslanja na Teofana, ali nije uzeto iz vizantijskih pisaca, nego iz Anastazija Bibliotekara. Car Lav III (717741) je osniva isaurijske dinastije. Rat Bugara protiv Arabljana pada u 717. godinu,

Neki autori su miljenja da je reeni Tervel bio prvi bugarski kralj koji je prihvatio hriansku veru. Tervel se nije zadovoljio samo krtenjem, ve je prepustio kraljevstvo svom prvoroencu pod uslovom da odri Bugare u veri koju su bili prihvatili, a sam se dobrovoljno zakaluerio. Ali kad je uo da njegov sin vraa Bugare u paganstvo, ostavi kaluersku rizu i ponovo preuze kraljevstvo. Kad je potinio sina svojoj vlasti, nemilosrdno je naredio da mu iskopaju oi. Zatim ga je bacio u teku tamnicu, a kraljevstvo je predao drugoroenom sinu pod istim uslovom, upozoravajui ga neka se ui na primeru svoga brata. I tako, obukavi ponovo kaluersku rizu, svetaki je zavrio svoj ivot. Ako je to tano, onda je oito da su se Bugari ponovo vratili u paganstvo. Zonara, naime, u ivotu cara Mihajla Balba kae kako se uopte smatra da su Bugari upoznali Hrista pod kraljem Martinom, kojeg grki pisci zovu Murtag, a ovani Aventinski u IV knj. Ormortag.
KOMENTAR I ovaj odlomak je verovatno iz Aventina, koga Orbin na kraju citira. U starom prevodu Zonare nisam mogao da naem mesto koje ovde Orbin navodi o primanju hrianstva pod Martinom.

Gotovo odmah posle Tervelove smrti umro je njegov sin koji je upravljao kraljevstvom. Tada su Bugari izabrali za svoga kralja Asena Velikog, kojeg Grci iskvareno zovu Asan i Kasan. On je krenuo protiv arapskog kalife Gvalda II, te ga je potukao i sasekao dvadeset hiljada Arapa. Poto je povratio Carstvu Jermeniju i Mediju, car Lav mu je kao nagradu dodelio titulu kralja. 2 1 4

KOMENTAR Posle Tervela je zaista dolo do promene dinastije kod bugarskih vladalaca, ali tada se jo ne javlja nikakav Asen ni Asan. To e svakako biti neka zbrka usled meanja imena dinastije iz Drugog Bugarskog Carstva. Nije sasvim jasno ni ta znae imena Hermenije i Medije. Moda Jermeniju i Persiju, ali podatak tada nije taan.

Asena je nasledio Dobre, po kome se zemlja koja se nalazi s ove strane Dunava prozvala Dobruda. Dobre je esto ratovao s Rimljanima s promenljivom sreom. Trinaeste godine vladanja cara Konstantina V, zatraio je od cara nove ugovore i sporazume za neka utvrenja koja je sazidao. A kako je car s nedovoljno potovanja postupao s bugarskim poklisarom, dolo je meu njima do neprijateljstava. I tako je Dobre prodro do Dugih zidova, odakle se vratio kui s velikim plenom. Kad je to uo Konstantin, krenuo je protiv Bugarske. Kad je doao do Vrbanjske klisure, Dobre je sa svojim Bugarima stupio u borbu protiv njega, te pobio i zarobio mnogo Rimljana. Meu njima su bili Lav, patricije i pretor Trakije, kao i Lav rizniar tog pohoda, te im je oduzeo oruje i opremu. Tako su se Rimljani sramno povukli. Ali posle ovoga, bilo to je Dobre vodio kakve tajne pregovore o miru s Rimljanima, bilo to su tu stvar izmislili njegovi takmaci kako bi ga omrazili kod njegovih ljudi koji su bili nezadovoljni takvim mirom, pobunjeni Bugari, kako pie Zonara, pobili su sve lanove kraljevskog roda koji su se zatekli kod njih, te su postavili na upravu kraljevstva Teleucija ili Teleca, mladia od trideset godina. Tom prilikom predali su se caru mnogi Sloveni koje je on naselio nad Artanom.
KOMENTAR Poetak ovog odlomka je svakako rezultat neke zbrke. Nije poznat nikakav bugarski vladar Dobre u ovo vreme. Dobrotica koji ima veze sa imenom Dobrude iveo je u drugoj polovini XIV veka. Imena bugarskih vladara posle Tervela bie spomenuta neto nie. Orbin je ve preao na vreme cara Konstantina V Kopronima (741775). Rat o kome se ovde govori pada u 759. godinu. Na tome mestu (i sve do kraja ovog odlomka) Orbin koristi Teofana, verovatno indirektno. ''Vrbanjska klisura'' koja se ovde u tekstu pominje u stvari je klanac Veregava, danas alikavski ili Riki prolaz. Imena i titule su se takoe promenile u prevodu: prvi Lav, je u originalu bio strateg teme Trakesijanaca u Maloj Aziji,. a drugi logotet droma. Telec je bio bugarski vladar 762765. Artana je mala reica koja se uliva u Crno more.

Car je iziao u Trakiju, upuujui gore, preko Crnog mora, flotu od osamdesetak brodova od kojih je svaki prevozio po dvanaest konja. No kad je Telec saznao za pokret protiv njega i s mora i s kopna, pojaao je svoju vojsku sa dvadeset hiljada boraca uzetih od susednih naroda, te je, zahvaljujui njima, postao toliko jak da se nije uopte bojao. Kad je tamo stigao car, postavio je tabor u ravnici Anhijala. Poslednjeg dana meseca juna Teleucije je video pred sobom mnotvo ratnika. Stupivi u borbu, dugo su se tukli, od pet sati izjutra do noi. Na kraju, Bugarin je okrenuo lea i pobegao. Tu je izginulo bezbroj Bugara, mnogi su bili zarobljeni, a mnogi su se predali caru. Car se tom velikom pobedom veoma poneo, te je hteo da za nju sazna ceo grad. Stoga je uao u grad s vojnicima u punoj ratnoj opremi, uz klicanje oduevljenog naroda, vodei sa sobom u koije upregnute Bugare, naredivi da im se odrube glave van Zlatnih vrata. U pobuni koja je posle toga izbila Bugari su ubili Teleca, a na njegovo mesto postavili su Sabina, zeta Komersija, svog biveg vladara. Kad je Sabin docnije zatraio mir od cara, Bugari su se sakupili na zbor i estoko su mu se suprotstavili, govorei: ''Bugarska zbog tebe (kako vidimo) pada u ropstvo Rimljana, to ne moe trpeti slovenski ili bugarski narod.'' Tada je Sabin, videi da je izazvao protiv sebe mrnju svojih naroda, pobegao u utvrenje Mesembriju, a odatle caru. Jovan Kuspinijan u ivotu cara Konstantina V pie da je Sabin proteran od svojih ljudi jer je pristao na Konstantinovo bezbotvo, odbacivi potovanje ikona.
KOMENTAR Orbin ovde i dalje ekscerpira Teofana. Pri tome nije mnogo vodio rauna o ranijem izlaganju. Kod

2 1 5

zbacivanja Teleca sreemo novoga kana Sabina (765767) i ranijeg kana Kormisoa (740756) (kod Orbina: Komersije), iako je pre govorio o tobonjim vladarima Dobri i Asenu.

Bugari su zato izabrali drugog vladara, po imenu Pagan. Ovaj je poruio caru da eli da razgovara s njim licem u lice. Poto je car pristao, sastao se s njime u prisustvu svojih boljara, ili (kako ih zove Zonara) boialda. Car je primio Bugarina s njegovom pratnjom sedei u Sabinovom drutvu, te ih je prekorio zbog uzbune i bezrazlone mrnje prema Sabinu. Tom prilikom, kako se smatralo, zakljuili su mir. No car, poslavi potajno ljude u Bugarsku, uhvatio je poglavicu Severa, koji je bio Sloven i koji je u Trakiji bio poinio mnogo zla. Ali je bio uhvaen neki hrianin, pripadnik sekte margariana, koji je bio jedan od prvaka Skavra. Poto su mu blizu Sv. Tome odsekli ruke i noge, pozvali su lekare da ga iseku, te su ga oni iva rasporili od grudi do polnih organa da bi videli kako je graena ovekova unutranjost, pa su ga tako, na kraju, bacili u vatru. Car je naglo iziao iz grada, pa, poto je zatekao Bugarsku bez odbrane (jer su Bugari verovali u mir koji je bio samo varka), prodro je u nju kroz klisure sve do Zita, te se, popalivi naselja, vratio bez naroitog uspeha. Bugari su zbog toga podigli ustanak i proterali Pagana, a kraljevstvo predali ratniku Telerihu. Telerih se bez oklevanja suprotstavio carevim napadima, i to s uspehom. Kad je car video toliku drskost Bugarina, krenuo je s velikom flotom do Anhijala. Ali u velikoj oluji koja je nastala nastradale su gotovo sve lae udarajui jedna o drugu, te je izginulo mnotvo mornara, saveznika i vojnika. Zato se car vratio kui bez ikakva uspeha. Posle toga, tridesete godine svoga vladanja, u mesecu martu, isplovio je protiv Bugarske sa svojom flotom od dve hiljade kelandija (palandra i travata) za prevoz konja i ljudstva. On se sam ukrcao na crvene kelandije i otplovio prema Dunavu da bi prodro gore, ostavivi zapovednike konjikih odreda na prolazima, ne bi li im sluajno polo za rukom da prodru u Bugarsku dok se Bugari budu usmeravali prema njemu. Ali kad je stigao do Varne, obuzeo ga je veliki strah i ve je pomiljao da se vrati. Meutim, kako su i Bugari jednako bili u strahu i bojali se za svoj poloaj, uputili su caru poklisare Hoila i Zigatona da mole za mir. Kad ih je car ugledao, mnogo se obradovao i zakljuio mir na koji su se zakleli jedan drugome; naime, Bugari da nee vie napadati Romaniju, a car, sa svoje strane, da nee upadati u Bugarsku. Poto su o tome bile izraene izmeu stranaka isprave i spisi, car se vratio u grad.
KOMENTAR Iako se citira Zonara, dodue zbog jedne rei, tekst potie iz Anastazijevog prevoda Teofana. Sredina teksta je kroz dva prevoda tako iskvarena da se smisao ne moe ni prepoznati. U originalu stoji da je car poslao tajno ljude koji su uhvatili Slavuna, kneza plemena Severjana i Hristijana, renegata koji je postao voa ''skamara'', razbojnikih grupa koje su napadale ljude na putevima. Nije, dakle, rv o sekti ''margariana'' kako itamo kod Orbina, nego o otpadniku (magarites) od hrianstva. Povodom mesta Zit (''sve do Zita'') mora se rei da nije jasno na ta se misli. U nekim rukopisima Teofana stoji Tzicas, pa se pomiljalo na neki lokalitet na donjem Dunavu; u drugim stoji Tounzas, to bi bila reka Tunda; u treim Vyzas, to bi bila poznata Viza. U latinskom prevodu stoji usque ad Tzicas, to pokazuje da je to stariji i tani oblik. Up. V. Zlatarski, ''Istorija na blgarskata brava prhz srhdnigh vhkove I/1, Sofija 1918, 223 n. 1. KOMENTAR Prianje i dalje poiva na Teofanu. Telerih ili, tanije, Telerig je bugarski kan oko 772777. Kelandije (tanije helandije), palandre i travate su vrste vizantijskih brodova. Uz mesto o poklisarima moram primetiti da je Zlatarski pretpostavio da nije re o dva lica, nego o jednom, koje bi imalo tigulu boila (kod Orbina usled tamparske greke stoji Hoila za Anastazijevo: Boilam). Brzitija e biti slovenska oblast u dananjoj naoj Makedoniji. ''Tasati'' i ''Traani'' spomenuti na dnu str. 215 su plod nesporazuma: re je o vojnicima iz tema: coacervatis thematum taxatis i posebno o onima iz teme Trakesijanaca. Ime mesta gde su Bugari napadnuti takoe je iskvareno: umesto Lustorija greba da stoji Lithosoria, toponim koji se inae ne javlja u drugim izvorima, pa se nije dalo utvrditi gde se nalazio.

Ali u mesecu oktobru car je primio vest od nekih svojih poverljivih ljudi u Bugarskoj da bugarski kralj alje dvanaeet hiljada svojih zemljaka i jednog boljara da zauzmu Brzitiju i da dovedu kao sunje u 2 1 6

Bugarsku sve tamonje stanovnike. Bugarski poklisari bili su ve stigli kod cara. Dok su jo bili u Carigradu, car se pravio kao da ide sa spremnom vojskom protiv Arapa; prole su i zastave, i komora i carska posluga. Poto je car prethodno razaslao glasnike u razna mesta i preko uhoda saznao da su Bugari krenuli u pohod, sredio je vojsku i odmah se uputio. S Tasatima i Traanima, kao i s odredima vlastele, careva vojska je brojala osamdeset hiljada boraca. Marirajui bez zvuka truba, car je napao Bugare na mestu zvanom Lustorija, te ih naterao u bekstvo. Odnevi nad njima veliku pobedu, vratio se kui s mnogo zarobljenika i golemim plenom. Zbog toga su Bugari, pritenjeni nudom, zatraili mir. Meutim, Konstantin je taj mir, trideset i etvrte godine svoje vladavine, bez ikakvog razloga pogazio i pripremio ponovo jaku flotu. Na nju je ukrcao dvanaest hiljada vojnika i sve svoje vojskovoe. Sam, iz straha, nije hteo otii, ve je ostao s konjicom. Kad su ve bili stigli do Mesembrije i zali unutra, dunuo je jak severozapadni vetar. U tom olujnom vetru stradalo je i bilo razbijeno gotovo sve brodovlje, izginulo je mnogo ljudi, i car se vratio sa ovog pohoda od kojeg nije bilo nikakve koristi. Bugarski kralj Telerih, znajui da je car, preko svojih poverljivih Bugara, obavetavan o svemu to je on nameravao preduzeti, pisao je caru ovako: ''Hteo bih pobei i doi k vama, pa mi poaljite propusnicu i naznaite mi prijatelje koje imate ovde, kako bih im mogao bez opasnosti otkriti svoj naum.'' Car je bio lakoveran, pa mu je poslao spisak svojih prijatelja u Bugarskoj. A kad je Telerih saznao za njih, naredio je da se svi poseku i raeree. Kad je zatim to dolo do uiju caru, za trenutak je stao upkati bradu, pa je jo jedanput krenuo protiv Bugara. No to je bio poslednji put, jer mu se na nozi pojavio crni prit, te je usled njega umro. Ne dugo posle toga neki bugarski velikai, podjarujui puk protiv Teleriha, prisilili su ga da pobegne caru Lavu Kopronimu, Konstantinovu sinu, koji ga je lepo primio i uinio vlastelinom, davi mu uz to za enu Irenu, roaku svoje ene; on ga je pokrstio i sam ga je drao na krtenju; iskazao mu je kraljevske poasti i zavoleo ga od srca. Bugari su na njegovo mesto izabrali Kardama, ve stara oveka. Uredivi svoju vojsku, on je smesta preao u Trakiju i zapoeo borbu s Rimljanima. Tada je car Konstantin VI, Irenin sin, poao protiv njega i doao do jednog utvrenja zvanog Probat, na obali Sv. Grgura. Sukobivi se s Kardamom, uvee je dolo do malog arkanja. Oni koji su bili s Rimljanima, iz straha su pobegli nou, te su se neslavno vratili natrag. Tako su isto i Bugari iz straha okrenuli kui.
KOMENTAR I ovde je gotovo doslovno korien Teofan. ''Lav Kopronim'' je car Lav IV (775780), kome se inae nije ustalio nadimak Kopronim nadenut Konstantinu V (741775). Kardam je bio kan 777803. Car Konstantin VI je vladao 780797. Tvrava Provat je leala kod dan. sela Provadija. Mesto je kod reice Sveti ore, a ne na obali Svetog Grgura, kako se usled greke u prevodu moe razumeti Orbinov tekst. Utvrenje Markele je lealo blizu vizantijsko-bugarske granice. U spisku imena na str. 217 Orbin je od Lahanodraco nainio Lachana dragone. Jedna carigradska kapija imala je naziv Zlatna vrata.

Docnije, u mesecu julu iste godine, Konstantin je krenuo s vojskom protiv Bugara i podigao utvrenje Markele. Dvadeset i drugog pomenutot meseca, Kardam je iziao u borbu sa svim svojim snagama. Uzdajui se u svoju veliku smelost, a zaveden od lanih gatara koji su mu proricali da e pobeda biti na njegovoj strani, car je bez ikakvog premiljanja i bez reda krenuo u napad na neprijatelja. Zato su ga Bugari junaki odbacili i naterali u bekstvo, te se vratio u Carigrad uz veliki gubitak ne samo obinih peaka ve i svoje prve vlastele. Meu njima su bili: magister Mihajlo, dragon Lahana, patricije Barda i protospatar Stefan, zatim Niketa i Teognost, imenovani ranije za pretore, kao i znatan broj drugih linosti sa carskog dvora; pred njih, lani prorok i zvezdoatac Pankracije koji je prorekao da e car biti pobednik. Bugari su u ovoj bici zarobili prtljag, novac, konje, ilimove i svu carsku opremu. este godine Konstantinova vladanja, Kardam je zatraio od cara redovni danak, pod pretnjom da e, ako mu ga ne poalje, lino doi i opustoiti celu Trakiju sve do Zlatnih vrata. Car mu je poslao konjsku balegu i odgovorio da se budui da je ve nemoni starac ne mora toliko truditi da dolazi u Carigrad, nego da e ga radije on posetiti u Bugarskoj. Pominjui ovo bugarsko poslanstvo, Georgije Kedren ne kae da je car poslao Bugarinu balegu, nego da mu je samo otpisao kako mu je dao sve to mu je po ugovoru bio duan dati. 2 1 7

Pripremivi, dakle, i jedna i druga strana jaku vojsku, izile su jedna drugoj na vidik. Meutim, kad je Bugarin video da je prisiljen da se bori na veoma nepovoljnom mestu, nije hteo prihvatiti borbu, ve se povukao i naneo mnogo tete Rimljanima. Kad je stigao kui, razboleo se od groznice koja ga je posle malo dana poslala na drugi svet. Kardama je nasledio Krum, odvaan ovek, koji se (kako pie Pavle Emilije u III knj.), u graanskom ratu izmeu Kadaloha i Slovena Ljudevita i upravljaa Panonije, pridruio Ljudevitu. Imajui Ljudevit na svojoj strani Kruma, napao je Bornu, dostojnog zapovednika zapadnog cara u Dalmaciji, pa ga proterao iz veeg dela te oblasti. Bugari su posle ovoga pokrenuli spor s Francima o granicama Panonije. U poetku su mirno pregovarali preko svojih poklisara, a docnije su preli na pretnje. Ali kad su videli da car, umesto reima, odgovara snanom vojskom, zakljuili su mir. Krum, meutim, nije prestajao, po obiaju svojih prethodnika, da i dalje pustoi trakijske oblasti i da pljaka Rimljane.
KOMENTAR Orbin ovde citira humanistikog istoriara Pavla Emilija, ali nije jasno da li je od njega preuzet itav pasus. U svakom sluaju mogu se prepoznati pobrkane vesti franakih anala. Re je o Ljudevitu Posavskom koji je ratovao sa Bornom posle Krumove smrti.

Kad je car Niifor, sedme godine svoga vladanja, naredio da se podeli plata rimskim vojnicima blizu reke Strumice, doli su Bugari te su mu oduzeli hiljadu i sto funti zlata. Tom prilikom pobili su mnoge Rimljane s njihovim vojskovoom i drugim linostima koje su se tu zatekle. Pored toga, Bugari su tu zarobili sav prtljag vojnika i vratili se kui. Iste godine, pred praznik Vaskrsenja, Krum je iziao sa svojim etama, osvojio Sardiku i pobio u njoj est hiljada rimskih vojnika, pored mnotva drugih ljudi. Niifor se na to strahovito rasrdio, gotovo pobesneo. Zato je sa svojim sinom Stavrakijem naredio da se pripremi sve to je potrebno za rat protiv Bugara. Krenuvi iz Carigrada meseca jula, poveo je sa sobom vojnike ne samo iz Trakije ve i iz drugih udaljenijih krajeva. Pohod protiv Bugara otpoeo je devetnaestog dana pomenutog meseca. Ali pre nego to je uao u Bugarsku, njegov ljubimac, sluga Bisancije, pobegao je iz Markela Krumu i poneo sa sobom carsku odoru i stotinu funti zlata. Mnogi smatraju da je ovo bekstvo moralo naneti Niiforu veliko zlo, jer tri dana posle prvih okraja, mislei da ga prati srea, nije svoju srenu pobedu pripisivao bogu, ve je neprestano govorio o dobroj srei i pametnom voenju borbe Stavrakija; pretio je knezovima koji su mu preili ulazak; izdao je nareenje da se ubijaju i stoka i deca bez obzira na uzrast, bez ikakve milosti; nije dozvolio da se sahranjuju leevi ljudi njegove oblasti, zauzet jedino skupljanjem plena; naredio je da se dobro zakljua Krumovo spremite robe, uvajui je kao svoju linu stvar; sekao je ui i druge udove bednim hrianima ako bi mu dirnuli i najneznatniju stvar iz toga plena; spalio je dvoranu koja se zvala Krumov dvor, mada se Krum bio pred njim mnogo ponizio i govorio mu: ''Evo pobedio si, uzmi, dakle, to ti se svia i poi u miru.'' Ali kako je Niifor bio neprijatelj mira, nije ga hteo prihvatiti. Na takvu okrutnost Krum se razgnevio, i naredio da se postavi na ulaz i izlaz iz toga kraja mnogo balvana od kojih je napravio vrst zid, a utvrdio je sve prolaze. Kad je Niifor primio tu vest, zaprepastio se i lutao tamo-amo po zemlji, ne znajui ta da radi. Onima pak koji su bili uza nj, predskazivao je skoru propast, govorei im: ''I kad bismo imali krila, ne bi bilo nade da e se iko spasti.'' Ove pripreme su bile izvrene u roku od dva dana, u etvrtak i petak, a u subotu u noi pred Niiforom su se nali brojni i besni naoruani odredi. Primetivi neprijateljske odrede, svi koji su bili oko Niifora strahovito su se uplaili. Bugari su ih ubijali bez ikakva milosra; meu njima su bili: patriciji Ecije Petar i Sisinije Trifil, patricije Teodosije Salibara koji je naneo mnogo neprijatnosti i zla bivoj carici Ireni; tu je bio takoe eparh, patricije i guverner Levantinaca, mnogi protospatari i spatari, dvorska straa, zapovednik carske telesne strae ili drungarije, zatim pretor Trakije i mnogi zapovednici raznih odreda s bezbrojnim ljudstvom. U ovoj bici koja je voena kod Slavmira, nedaleko od Nikopolja, ravo su proli svi Rimljani: propalo je takoe sve oruje i carevo pokustvo sa svom njegovom srebrnarijom. Bugari su ovde pokazali takvu okrutnost da je Pavle akon, pripovedajui ovaj ratni okraj, kazao: ''Bog sauvao da hriani ikada vie vide tako sramne stvari kao u ovoj bici, koja prevazilazi sve strahote koje su se ikad desile. Naime, 2 1 8

poto je odsekao glavu Niiforu, Krum ju je drao neko vreme na vealima kao nevien prizor i znak pobede, a na zaprepaenje svih Grka. Docnije pak, prestrugavi vratnu kost i odstranivi lanac, napravio je od lobanje pehar okovan zlatom, pa poto je usuo u njega vino, pio je iz njega i on, i njegovi velikai i drugi slovenski knezovi.'' Krum se zatim okrenuo na osvajanje grada Topira, danas zvanog utvrenje Rusijon.
KOMENTAR itava opirno ispriana istorija o propasti cara Niifora (802811) potie iz Teofana. Orbin navodi da je to iz Pavla akona usled ve objanjenog prikljuivanja Anastazijevog spisa istoriji Pavla akona. Uz ono mesto gde se spominje dvorana ''Krumov dvor'' treba primetiti da je smisao iskvaren viestrukim prevoenjem. Mesto se, po svoj prilici, zvalo avl, to je u starom bugarskom znailo prebivalite vladara, ali je ve kod vizantijskih pisaca shvaena kao latinska re aula = dvor. Tako je bila posle shvaena kod prevodilaca na latinski i crkvenoslovenski. Orbin je usled nesporazuma pisao sala, che la chiamaua Corte di Crunno. U spisku titula na dnu str. 219 ima takoe nesporazuma: guverner Levantinaca, kod Anastazija praetor Orientalium, u stvari je strateg teme Anatolika. Mesto bitke: ''Slavmir nedaleko od Nikopolja'' ne potie iz Teofana. U modernoj nauci se uzima da su Vizantinci pretrpeli poraz kod klanca Vrbice. Podatak o osvajanju Topira (kod Orbina u originalu: Citta di Tomiri, hoggi detta Castello de'Russi) ne nalazimo u savremenim izvorima. Stari Topir se nalazio na uu Meste.

Videi, dakle, Rimljani da se njihov poloaj sve vie pogorava, proterali su Niiforovog sina Stavrakija, koji se, vie puta ranjen, jedva spasao iz bugarskog rata, a podigli su na presto Mihaila Kuropalata, drukije zvanog Rangab. Rangab je poao u rat protiv Bugara, ali nije uinio nita vredno pomena, jer kako je Bugarin opsadom zauzeo Develt i odveo one koje je tamo zatekao, zajedno s episkopom, car je bio primoran da se vrati natrag. Druge godine svoje vladavine, naroito eljan da se doepa nekog od svojih koji su bili prebegli Rimljanima, Krum je uputio caru poklisara Dragomira, jednog od svojih boljara, da trai mir pod onim uslovima pod kojim je bio zakljuen mir za vreme Teodosija Adramitskoga i patrijarha Germana s tadanjim bugarskim vladarom koji je boravio u trakome Mileonu; zatim, da mu car dade odee ili crvenog krzna u vrednosti do pedeset funti zlata; povrh toga, da se moraju izruiti i vratiti natrag oni koji su prebegli s jedne i s druge strane, kao i oni koji bi ubudue izdali svoga gospodara; dalje, da trgovci i jedne i druge strane budu snabdeveni ispravama s peatom svoga gospodara. U sluaju da se neki trgovac zatekne bez takvih isprava, da nekanjeno moe biti orobljen, i njegova roba zaplenjena. Ujedno je napisao caru: ''Ako brzo ne pristane na mir, ja u udariti na Mesemvriju.'' No car, na nagovor ravih savetnika, nije pristao na mir. Ravi savetnici, naime, pod vidom nekog lanog milosra i samilosti, a i da carstvo ne bi izgubilo ugled, govorahu da ne dolikuje izruiti i predati begunce koji su se sklonili pod krila carstva, navodei rei jevanelja koje kae: ''Onoga koji doe k meni, neu baciti napolje.'' Meutim, sredinom oktobra, Krum usmeri svoje odrede sa opsadnim spravama, ovnovima i drugim oruem za ruenje zidina put Mesemvrije. Te sprave on je nauio da pravi zahvaljujui nedovoljnoj razboritosti cara Niifora, to je znailo propast za Rimsko Carstvo. Naime, neki Arapin koji se obratio u hrianstvo u vreme Niifora bio je veoma vet u pravljenju tih sprava. Njega je Niifor bio smestio u Jedrene i nije mu davao nikakvu nagradu, tavie, neprestano mu je smanjivao platu, a kad se protiv toga bunio, naredio je da ga dobro izbatinaju. To je Arapina mnogo zabolelo, pa je pobegao Bugarinu i nauio ga kako se prave sve vrste opsadnih sprava. I tako, poto se Krum koristio neprestano takvim spravama, niko se nije usuivao da mu se suprotstavi i on je u roku od mesec dana osvojio Mesemvriju. Ova vest teko je pogodila cara, pa je odmah, prvog novembra, pozvao patrijarha, s kojim se posavetovao o miru. Prisutni su bili takoe mitropoliti nikejski i kiziki. Patrijarh i mitropoliti, zajedno s carem, bili su za prihvatanje mira, ali ravi savetnici, s rektorom kole Teodosijem, bili su protiv, govorei da niko ne sme prihvatiti mir bacajui pod noge boanske zapovesti.
KOMENTAR Vlada cara Mihaila II Rangabea trajala je vrlo kratko, 811813. O opsadi Develta govori Teofan. Iz toga izvora potie i ono to se dalje pria. Orbin je, po svoj prilici, bio u pravu kad je poklisara Dargamera

2 1 9

poslovenio u Dragomir. Na mestu gde se govori o ranijem miru izmeu Bugara i Vizantije, sklopljenom 716, za vreme cara Teodosija (715717), tekst je jako iskvaren. U originalu se traki grad Mileon spominje kao granino mesto, a ne kao boravite bugarskog vladara, kao to proizlazi iz Orbinovog teketa. KOMENTAR Tekst na itavoj strani je uzet iz Teofana, naravno, preko Anastazija Bibliotekara. Pri kraju stranice ima jedna teka zbrka u prevodu. Tobonji ''rektor kole Teodosije'' u stvari je uveni Teodor Studit. Orbin nije razumeo Anastazijev tekst: cum Thodoro egumeno Studii.

Stvari su se desile ovako: prvog novembra pojavila se jedna kometa u obliku dveju veoma sjajnih meseevih lopti koje su se spajale i rastavljale u razne oblike, tako da se inilo da stvaraju lik oveka bez glave. Sledeeg dana stigla je nemila vest o propasti Mesemvrije. Ta vest ispunila je sve strahovitim uasom, jer su posle toga oekivali jo vea zla. Neprijatelji su nali u Mesemvriji svega to redovno slui udobnosti stanovnika i graana jednog takvog grada. Zauzeli su je s Develtom, gde su nali trideset i est topova od bronze za bacanje zapaljive tenosti i vetake vatre na neprijatelja, kao i veliku koliinu zlata i srebra. Zatim, u mesecu februaru, beei pred Bugarima, Rimljani su doneli vest caru da Krum ide urno da opustoi Trakiju. Petnaestoga pomenutog meseca, car je iziao iz grada u vojni pohod, a vratio se bez ikakva uspeha. Posle zauzimanja Mesemvrije, car je odrekao mir Krumu i naredio da izabrani vojnici iz svih eta pre prolea preu u Trakiju. To je bilo vrlo neprijatno svima, a naroito onima iz Kapadokije i Jermenije. Kad je car u mesecu maju otiao u pohod, u njegovom drutvu izila je i njegova ena Prokopija do vodovoda kod Herakleje. Time su bili vrlo nezadovoljni vojnici, pa su psovali i grdili Mihaila. Zatim, dvanaestog dana meseca maja, usledilo je pomraenje sunca u dvanaestom stepenu Bika, prema asovniku pri izlasku sunca, to je kod Kruma izazvalo golemi strah. Car je iao okolo po Trakiji sa zapovednicima i vojnicima, a nije iao u Mesemvriju niti je radio ita to se mora raditi da bi se nanela teta neprijatelju. Car je radio ono na ta su ga praznim reima nagovarali njegovi savetnici, koji su bili bez ikakvoga ratnog iskustva, pa su stoga neprestano govorili da se neprijatelj ne usuuje da mu izie na megdan. No Bugarin je poetkom meseca juna iziao u borbu sa svojim etama. Meutim, kako se bojao da je carska vojska mnogobrojna, bio je upravio vojsku protiv Versinikije, gotovo trideset milja daleko od careva tabora. Kad je posle dolo do bitke, Rimljani su je izgubili, a Bugari su se vratili kui puni plena.
KOMENTAR Tekst je i dalje iz Teofana. Versinikija je bila tvrava u blizini vizantijsko-bugarske granice.

Zonara baca krivicu za ovaj poraz Rimljana na Lava Jermenina, zapovednika istonih odreda, koji je nasledio Mihaila u carstvu. Poto je Jermenin bio suvie pohlepan za carstvom, poeo je u poetku bitke da ogovara cara i da ga kleveta pred vojskom, tvrdei da je mekuac i da se slabo razume u ratnim stvarima. Posle toga naredio je svojim legijama da pou za njim ne obzirui se na careva nareenja, pa je on bio uzrok poraza Rimljana, kao i toga to se car s malo ljudi spasao, ostavljajui u rukama neprijatelja rovove i atore sa svom njihovom opremom.
KOMENTAR Orbin sam ovde kae da prenosi miljenje Jovana Zonare. Lav Jermenin je vizantijski car Lav V (813 820).

Zbog ovog poraza Rimljani su oduzeli carsku vlast Mihailu, a predali je Lavu Jermeninu. est dana posle njegova stupanja na carski presto, Krum je, ostavivi brata s njegovom vojskom da tue Jedrene, krenuo sam s bugarskom konjicom i stao opsedati Carigrad na poloaju od blizu zidina Vlaherne do Zlatnih vrata. Tu je Krum pokazao sve svoje junatvo. Ali kad je dobro osmotrio gradske zidine i video dobro rasporeene carske odrede, izgubio je nadu da e ga na taj nain zauzeti. Posle je preao na pregovore, pa pre nego to je dolo do mira, nastojao je lepim reima ne bi li kako dobio grad Carigrad. Koristei priliku, car Lav je pokuao da postavi zamku Krumu, ali mu nije polo za rukom da to izvede do kraja usled nedovoljne panje onih kojima je bio poveren taj zadatak. Oni su ga, istina, ranili, ali rana nije 2 2 0

bila smrtonosna. Zbog toga se Krum toliko raestio da je poput ludaka otrao u Sveti Mamaj i spalio jednu tamonju palatu, a zatim utovario u kola lava od bronze s medvedom i malim zmajem, kao i kamenje i prvorazredne mermere, pa se vratio natrag. Pored toga, zauzeo je opsednuti grad Jedrene. Odatle je poveo u Bugarsku mnogo hriana, meu kojima su bili episkop Manojlo, otac i majka Vasilija koji je docnije postao car pod imenom Makedonac, i sam Vasilije, koji je tada bio dete. Dok su ovi hriani boravili tamo, obratili su u Hristovu veru mnogo Bugara, te su rasejali svuda po Bugarskoj hriansku nauku.
KOMENTAR Ovde se Orbin opet vraa Nastavljau Teofanovom. Vlaherne su poznata palata u Carigradu.

Kad je umro Krum, koga grki pisci zovu Drune, nasledio ga je njegov brat Murtag, od drugih zvan Ormortag, a od Kedrena Kritag, jo okrutniji od svoga brata. Kad je Murtag video da Bugari malopomalo prelaze u hrianstvo, razbesneo se, te je pozvao k sebi episkopa Manojla i njegove glavne pomagae. Najpre ih je slatkim reima stao nagovarati da napuste hriansku veru i prihvate veru Bugara. Ali kad oni to nisu hteli da uine, ni na njegova obeanja ni na njegove pretnje, na kraju ih je pogubio, muei ih na razne naine. A kako su ga kasnije vie puta Rimljani porazili, te je bio u nemogunosti da im se vie suprotstavlja, zakljuio je s njima primirje na trideset godina i vratio im sve zarobljenike. Kad su se zarobljenici sakupili da krenu u svoju otadbinu, ugledao je meu njima pomenutog Vasilija, koji je ve bio uao u godine mladosti, veoma ljupkog izgleda, kako se naroito otmeno ponaa u drutvu, smeje se i plee. Pozvao ga je k sebi, pa, uhvativi ga za ruke, poljubio i poklonio mu jednu neobino veliku jabuku. Vasilije ju je, naslonivi se na kolena Bugarina, rado primio.
KOMENTAR Prianje se oslanja na Teofanovog nastavljaa. Razne oblike Omurtagovog (814831) imena Orbin je verovatno naao kod nekog zapadnog pisca. O epizodi iz ivota cara Vasilija up. V. Zlatarski, nav. delo 304305.

Posle zakljuenja primirja s Rimljanima (kako rekosmo), Murtag je imao esto okraje s vojskom koju je zapadni car Ludovik, sin Karla Velikoga, drao na njegovim granicama. Dakle, zbog tih njihovih meusobnih sporova, Murtag je poslao svoje poklisare Ludoviku. Kad ih je ovaj sasluao i proitao pismo koje mu je slao Bugarin, bilo mu je veoma udno i (kako pie Anonije u IV knj.) ostao je iznenaen. Da bi saznao o emu je tu re, poslao je bugarskom kralju, s njegovim poklisarima, nekog Mahelina iz Bavarske, kojem je naredio da ispita zato mu je upueno bugarsko poslanstvo. Ali malo posle, dok se Ludovik nalazio u Ahenu, primio je obavetenje da se bugarski poklisari nalaze u Bavarskoj. Naloio je da se tu zaustave do daljeg njegovog nareenja. Kad je pak uo da i poklisari Abodrita, obino zvanih Predeneentima, koji su iveli na granicama Bugarske u Dakiji uz Dunav, trae audijenciju kod njega, smesta ih je primio. im su ovi stupili preda nj, poeli su se aliti na Bugare kako im neprestano, potpuno bespravno, pustoe zemlju. Poto su zatraili pomo protiv Bugara, car im je naredio da se vrate kui i tamo ekaju dok dou bugarski poklisari. Njih je docnije, u mesecu maju, primio u audijenciju u Ahenu, gde se odravao sabor za odreivanje granica izmeu Bugara i Franaka. Poto ih je sasluao, vratio ih je u Bugarsku kralju Murtagu sa svojim pismom. Kad je Murtag uo izvetaj svojih poklisara, naredio im je da se smesta ponovo vrate caru i zamole ga da bez ikakvog odlaganja obnaroduje pomenute mee i granice ili bar da pusti da ih svako slobodno, i kako najbolje ume, brani. Ludovik mu nije tako brzo odgovorio, jer se bila proirila vest da je Murtag umro. Da bi se o tome obavestio, uputio je svog dvorskog kneza Bertriha Baldrihu i Geroldu, knezovima i uvarima granice prema Avarima u pokrajini Karantaniji. Kad se Bertrih vratio s izvetajem da vest o Murtagovoj smrti nije tana, car je pozvao k sebi bugarske poklisare i vratio ih njihovom gospodaru bez ikakvog pisma. Gnevan zbog toga, Bugarin je i dalje neprestano pustoio Ludovikove granice. Preavi u Gornju Panoniju, svu ju je izloio ognju i mau. Ludovik se osetio veoma uvreen time. Smatrajui da je za sve to kriva blesavost furlandskog vojvode Baldriha, smenio ga je sa poloaja u toj provinciji, te je predao na upravljanje etvorici knezova, ljudima vetim u ratnim stvarima, upozoravajui ih da ubudue ne dozvole Bugarinu da 2 2 1

prodre u zemlju.
KOMENTAR Ovaj opirni odlomak potie iz zapadnih izvora. Orbin sam na jednom mestu citira monaha Anonija, pisca istorije Franaka, koji je, opet, prepriavao vesti starijih izvora. Gotovo sve to je ovde reeno oslanja se na franake anale pripisane Ajnhardu, ali je ponegde red prianja poremeen. Tako se poetak ovog odlomka o Omurtagovim poslanicima Ludvigu Pobonom (814840) i upuivanju poslanika Mahelma (kod Orbina: Mahelina) odnosi na 824. godinu, a te iste godine su u Ahenu bili poslanici Abodrita. Sabor u Ahenu na kome se raspravljalo o granicama pada u 825. Baldrih i Gerold su upueni u junu 826. Te godine je Omurtag uputio zahtev da se granice utvrde ili da ih svako brani kako ume, a kod Orbina (verovatno i njegovog izvora) je to ispriano uz dogaaje prethodne godine. Bugarsko pustoenje Panonije spada u 827. a smenjivanje Baldriha u 828.

Kako je Bugarin bio u miru s istonim carem, svojevoljno je priskoio u pomo caru Mihailu Baldu protiv Tome koji je na sve naine nastojao da zauzme carstvo. Kad je Toma stigao s vojskom do edota, bio je veoma uznemiren, jer mu se uinilo da ne moe voditi borbu istovremeno s gradom i Bugarima. Stoga je okrenuo celu vojsku protiv Murtaga. Stupivi s njime u borbu, Murtag je ostao pobednik, poto je pobio i zarobio mnogo neprijatelja. I tako su se Bugari, veoma ponosni, vratili kui puni plena. Posle ovoga, kad je carstvo dolo u ruke Teodore, bive ene cara Teofila, Murtag joj je uz pretnje poruio da hoe da raskine ugovore i primirje koje su bili zakljuili. Carica mu je odgovorila da e mu se svim sredstvima suprotstaviti i pruiti otpor i odbranu koliko god bude u njezinoj mogunosti, pa ako bog dade da ona ostane pobednica, neka dobro promisli kakva e to sramota biti za njega, a ako sluajno on pobedi, da e mu biti mala ili nikakva ast. Kad je to saopteno Bugarinu, odustao je od ratnog pohoda i odluio (kako je i uinio) da obnovi ugovore koje je ranije zakljuio s Rimljanima, te je krenuo s velikom vojskom protiv Slovena koji su naseljavali Panoniju, a upadali su u Bugarsku pravei velike tete. Kad je Murtag s njima zametnuo bitku, neko vreme se vodila ogorena borba, jer jedan drugome nije hteo nipoto ustupiti slavu ili junatvo u ratu. Ali kako su Bugari (kako izvetava Anonije u IV knj.) doveli bezbroj peaka i konjanika i neprestano ubacivali svee vojnike na mesto umornih i poginulih, Sloveni su bili poraeni. No glavni razlog ovog poraza Slovena bio je to su u poetku potcenili snage Bugara. Poto su Bugari proterali iz tih krajeva slovenske knezove, Murtag je postavio umesto njih bugarske knezove.
KOMENTAR Izlaganje o bugarsko-franakim odnosima ovde je prekinuto jednim izvodom iz Zonare o dogaajima u Vizantiji. Nadimak vizantijskog cara je iskvaren, jer treba da stoji Mihaila Balba, tj. Mucavca (Mihailo II, 820829). Toma je poznati Toma Sloven, voa velikog ustanka 821823. koji je iz Male Azije prenet u Trakiju i okolinu Carigrada. ''edot'' je rezultat zabune u latinskom prevodu Zonare, jer je re o Carigradu. U drugom pasusu ima neke zbrke. Poto je Omurtag umro 831, on je pri kraju svoje vlade mogao pregovarati samo s carem Teofilom (829842). Teodora, ena Teofilova, bila je regentkinja 843856. Re je o kanu Borisu (852889). KOMENTAR Ovde se Orbin opet vraa franakim izvorima i dogaajima na bugarsko-franakoj granici. Odlomak se odnosi na dogaaje iz 827. godine, o kojima je ve ranije priao. KOMENTAR Dosledan svome shvatanju da su Bugari bili pokrteni jo za vreme Omurtaga, Orbin je za ovoga vladara vezao stvari koje su njegovi izvori govorili o Borisu. Inae, ceo odlomak potie iz Georgija Kedrina, koji je ekscerpirao ranije vizantijske izvore.

Murtagova sestra bila je jednom prilikom zarobljena i odvedena u Carigrad. Boravei tamo na carevom dvoru, bila je krtena i kolovana. Kada je bio zakljuen mir s Murtagom, vraena mu je, a on je umesto nje izruio Rimljanima Teodora Kufara, koji je bio njegov zarobljenik. Sada, kad je ona dola u 2 2 2

Bugarsku, nastojala je na sve naine da privue brata hrianskoj veri, o kojoj je s njim vie puta raspravljala i slavila je to je bolje umela njene misterije kao boanske stvari. Ali, mada je on ve ranije uo te stvari od Kufara, ipak nije hteo napustiti svoju veru pre nego to ga je nuda primorala da to uini zajedno sa svojim narodom. Naime, kad je celo njegovo kraljevstvo bilo mueno kugom i glau, on je bio veoma snuden i nije znao ta da radi. Tada se obratio onome koga mu je vie puta pominjala njegova sestra, tj. Isusu Hristu. Njega je stao prizivati da ga izbavi od tolikih nevolja, i ta njegova molitva bila je tako uspena da ju je gospod odmah usliio. Kad je on to video, poruio je da mu poalju neku prikladnu osobu o da ga poui u stvarima vere i da ga krsti. Smesta su mu poslali jednog episkopa koji je izvrsno izvrio taj zadatak. Bila je jo jedna stvar (kako pie Kedren) koja je utvrdila ovog kralja u hrianskoj veri. On je, naime, iznad svega uivao u lovu. A poto je eleo da u njemu ima zabavu i kad izie van i dok boravi u kui, sazidao je jednu novu palatu i naredio da kaluer Metodije, roen u Rimu, vrstan slikar, ukrasi celu tu palatu slikama mnogih i raznovrsnih ivotinja. Desilo se, s boanskim doputenjem, da kralj nije posebice imenovao ivotinje koje je trebalo naslikati, ve je to ostavio na volju slikaru, rekavi samo da ivotinje budu stranog izgleda. Tako, dobri kaluer, ne znajui da naslika straniju stvar, naslikao je Drugi dolazak Hristov. Kad je Bugarin tu video prikazano, s jedne strane, mnotvo izbranih, a s druge, muke pripremljene osuenima, potpuno se reio da napusti svako sujeverje svojih predaka. No zbog toga su se pobunili prvi velikai njegovog kraljevstva i hteli su da ga proteraju. Meutim, on ih je, naredivi da se napred nosi krst, s neznatnom vojskom savladao i prisilio da svi postanu hriani. Platina u ivotu pape Nikole I pie da su Bugari pod ovim papom upoznali Hrista i da im je Hadrijan II poslao tri episkopa da ih poue u hrianskoj veri, Silvestra, Leoparda i Dominika Trevizanca. Ali Lupold Bamberki, pribliavajui se vie od drugih bugarskim analima i grkim autorima, to porie i kae da su Bugari postavi mnogo ranije hriani, a zatim upavi u izmu prihvatili katoliku veru u vreme dalmatinskog kralja Sveropila. Ovo isto tvrdi i autor hronika i kae da je papa Nikola I poslao Bugarima episkope i svetenike da proteraju iz toga kraljevstva jeretika Fotina, koji je to kraljevstvo svojom lanom naukom bio zarazio, te da su posle kratkog vremena sami Bugari, pobunjeni i potkupljeni mnogim poklonima, a jo veim obeanjima od strane carigradskih svetenika, proterali latinske svetenike i primili grke, to je docnije izazvalo mnoge raspre i svae izmeu Latina i Grka.
KOMENTAR Odlomak je bez stvarnog sadraja. Orbin rea uoptene podatke iz tri zapadna pisca o pokrtavanju Butara. Ne vidi se ko bi mogao da bude dalmatinski kralj Sveropil, kojega spominje Lupold iz Bemberga, pisac XIV veka. ''Jeretik Fotin'' je, bez svake sumnje, carigradski patrijarh i uveni pisac Fotije (858867. i 878 886).

Ali vratimo se ve na kralja Murtaga. Poto je Murtag doveo Bugare do pomenutog stanja, napisao je carigradskoj carici pismo u kojem je molio da bude dobra, te njegovom narodu, koji je bio tako skuen i zatvoren na malo zemlje, proiri obitavalite i pokloni jo malo zemlje, jer e tim putem privezati uza se Bugare i uiniti veni mir s njima. Carica je rado usliila njegovu molbu i ustupila mu itav pojas provincije Fereje koja je ranije delila Bugare od Rimljana. Ovaj kraj su Bugari na svom jeziku prozvali Zagorje. Njegovu je episkopiju car Lav Filozof potinio jedrenskom arhiepiskopu planine Hema. Posle ovoga Bugari su dugo vremena bili u prijateljstvu s Rimljanima, sve do Simeona Labasa, koji je nasledio u kraljevstvu Murtaga ili, kako Bugari vele, do bugarskog kralja Borisa I.
KOMENTAR Ono to je reeno po Zonari odnosi se na Borisa, a ne na Omurtaga. Lav Filozof je car Lav VI Mudri (886912). Fereja je svakako Vereja, Voruj, Stara Zagora. Simeon Labas je car Simeon (893927).

Simeon je podigao Veliki Preslav, zvan ranije Oie, smeten pod planinom Hemom, koju su Bugari drali dugo vremena. Bugari su pod Simeonom, povodom nekih nepravednih nameta koje su Rimljani udarali bugarskim trgovcima, poveli rat protiv Rimljana. Poto su i jedna i druga vojska krenule 2 2 3

u rat, zametnuli su bitku u Trakiji, i tu su Rimljani bili poraeni i ubijen njihov zapovednik. A Bugarin je najpre naredio da se zarobljenicima odsee nos, a onda ih je poslao u Carigrad. To je toliko razbesnelo cara da je smesta poslao poklisara Ugrima koji su bili nastanjeni uz Dunav, molei ih da provale u Bugarsku. U meuvremenu on je sam pripremio veliku kopnenu i pomorsku vojsku. Ali pre nego to e zapoeti rat, tadanji car Foka poslao je poklisara Bugarinu da bi zakljuio mir, do koga, uostalom, nije dolo. No kako je Simeon sumnjao da je taj poklisar doao pre da uhodi i da vidi ta on radi, naredio je da ga zatvore, a onda se okrenuo protiv Foke. Dok je Simeon bio zauzet na ovoj strani, Ugri su provalili u njegovu zemlju, pravei ogromne tete. Zato je Simeon bio primoran da napusti pohod protiv Foke i da se odupre Ugrima. Kad se s njima potukao, bio je poraen i mnogo njegovih ljudi je poubijano i zarobljeno. Sam se jedva spasao bekstvom u Dorostol, tj. Dristu. Car je otkupio od Ugra sve bugarske zarobljenike.
KOMENTAR Istorija o caru Simeonu je kod Orbina srazmerno opirna, ali ipak nepotpuna i nepovezana. U celini uzeto, ona se oslanja na vizantijske hroniare, ali ovde Orbin u znatnoj meri skrauje i kombinuje podatke svojih izvora. ''Car Foka'' spomenut na ovoj strani nije car Niifor II Foka (963969), ve njegov ded istog imena. Dorostol ili ''Drista'' je dananja Silistrija. ''Kerosfat'' je tadanji vizantijski diplomat Lav Hirosfakt.

Posle ovoga poraza Simeon je poslao poklisara da pregovara o miru s tadanjim carem Lavom Filozofom. Ovaj je poverovao poslanstvu Bugarina i uputio Kerosfata da zakljui pomenuti mir. Ali je Bugarin zadrao Kerosfata i udario na Ugre. Poto im je naneo poraz i naterao ih u bekstvo, opustoio je njihovu zemlju. Caru je pak odgovorio da nikada nee zakljuiti s njim mir ako mu to pre ne izrui sve Bugare koji se nalaze u njegovom zarobljenitvu. Tada se car naoruao protiv njega, te, sakupivi svu vojsku s istoka i sa zapada, zametnuo je bitku s Bugarima. Seajui se junatva i slave koju su njihovi preci stekli na ratnom polju, ovi su se dobro borili i ostali pobednici. Stoga su neprestano pustoili rimske oblasti. Kada car nije mogao vie to podnositi, zakljuio je s njima mir koji je ouvao za celog svog ivota. Kad je on umro i ostavio carstvo svom bratu Aleksandru, Simeon mu je poslao poklisara da potvrdi raniji mir zakljuen s Lavom. Ali kako Aleksandar nije primio tog njegovog poklisara s dunom poau, ponovo je uao u rat. Pustoio je zemlju Rimljana, i nita ga nije moglo spreiti da izvri ono to je hteo i da se vrati bogat kui. U to vreme se Aleksandar razboleo, pa kako mu je usled preteranog jela i pia prsla jedna unutranja ila, umro je, ostavivi za upravljae carstva i namesnike devetogodinjem sinovcu Konstantinu VII, sinu Lava i Zoje, patrijarha Nikolu, magistra Stefana, magistra Jovana Eladu, rektora i dvojicu drugih. Ove je bio uzdigao na dostojanstvo patricija. Dok su, dakle, ovi upravljali carstvom, stvari Rimljana ile su sve gore, usled neslaganja i nedostatka potovanja prema caru, jo golobradom momku.
KOMENTAR Aleksandar je bio brat cara Lava VI i regent u ime svoga nejakog sinovca Konstantina VII Porfirogenita (913959). Hebdomon je mesto u okolini Carigrada iji poloaj nije tano poznat.

Verujui da e zbog tih njihovih neslaganja moi da se lako domogne Carigrada, Bugarin je doao s mnogo vojske pod njegove zidine i izvrio vie napada. Ali kad je ustanovio da je njegova odbrana jaka, izgubivi nadu da e ga osvojiti, podigao je vojsku i doao u Hebdom, gde se reio da zakljui mir. Stoga su patrijarh i drugi namesnici poveli cara u palatu Vlaherne, u koju je doao i Simeon s dva svoja sina, s vraem Bajanom koji je pretvarao ljude u zveri, kao i s Petrom koji ga je docnije nasledio u kraljevstvu. I mada je tu Bugarin bio poaen preko svakog oekivanja, a naroito poklonima, ipak se nije mogao reiti da zakljui mir ni da se nagodi s carem, jer je hteo da sve bude kako se njemu svia. Budui da takav mir nije bio nimalo astan, Grci ga nisu hteli prihvatiti. Poto je, dakle, bio blagoslovljen od patrijarha i pogoen od Konstantina, vratio se posle ruka svojim etama. Proavi kroz celu Trakiju plenei i izazivajui strahovite poare, konano se utaborio kod grada Jedrena, starodrevnog Trimoncija i Ukudame, koji se zvao tako dok ga car Hadrijan nije proirio i nazvao po svome imenu Adrijanopolis, to na grkom znai Hadrijanov grad. Ovaj je grad potpuno u ravnici, ali unaokolo ima mnogo breuljaka, a 2 2 4

lei na obali reke Ebra koja se danas zove Marica, i to na mestu gde se u tu reku uliva Tuns. Vidi se da je ovaj grad bio veoma velik, jer i danas, kad je gotovo vei deo zidina oteen i poruen, obuhvata 15 milja. Labas se utaborio kod njega, pa poto ga nije mogao zauzeti silom (to je iznad svega eleo), zauzeo ga je, konano, novcem, kupivi ga potajno od nekih vojnika koji su mu ga nou predali, na veliku nesreu bednih graana koji su izgubili i ivot i sve to su imali.
KOMENTAR Ovde se nalazi umetak o Jedrenu s podacima iz literature red 412. Reka ''Tune'' je svakako Tunda. Foka koji se ovde javlja na dnu strane jeste Lav Foka, domestik Shola (a ne kole kako je razumeo Orbin), stric kasnijeg cara Niifora II Foke.

Kad je Konstantin video takav razvoj stvari kod Bugarina, mada je imao poverenja u vrednost namesnika, jo je vie imao poverenja u ljubav svoje majke Zoje, i u vrlinu i mudrost koju je ona uvek pokazivala. Pozvao ju je, dakle, ponovo na dvor, odakle ju je bio proterao Aleksandar po nagovoru ravih savetnika, te ukazavi joj sve poasti, podelio je s njom carstvo, to je bilo, zacelo, ne od male koristi. Jer kada se Zoja vratila na svoj poloaj i dovela sa sobom na dvor Konstantina i drugu brau, njih za komornike, a Konstantina za magistra carske komore, najurila je patrijarha Nikolu, Basilicu, Gabriopola i svu drugu Aleksandrovu poslugu. Tada je uprla sve snage da povrati izgubljeno: naredila je da se ponovo zauzme Jedrene i da se vrati pod stari jaram. Ne zadovoljivi se samo time, zakljuila je najpre primirje na istoku s Arapima i s drugim neprijateljskim narodima; zatim je sakupila veliku vojsku i s istoka i sa zapada, te je tu vojsku pod vostvom Foke, domestika kole i veoma vetog ratnika, uputila protiv Bugarina. Kad je Foka stigao do neprijatelja, porazio ih je i pobedio, nanevi im ogromne gubitke. I ve su, ne okreui se, beale na sve strane razbijene ete Bugarina, kad je Foka, iscrpen od napora i vruine, elei da se osvei otiao do jednog izvora. Tu mu se dok je ili pio vodu ili prao lice od praine, istrgnuo iz ruku konj i vratio galopom u tabor. Kad su to videli mnogi vojnici i odmah prepoznali konja, zakljuili su da je zapovednik poginuo. Pogoeni time, prestali su da se dalje bore i progone Bugare u bekstvu. Kad je to primetio Simeon sa jednog brda na koje je bio pobegao, pozvavi natrag ono malo vojske to je mogao dozvati i popunivi dobro prve redove, nasrne na neprijatelje koji su se, nemajui voe, smesta dali u bekstvo. Progonei ih, Bugari su ih mnoge pobili, te je i sam Foka s malo ljudi jedva imao vremena da se skloni u carski grad Mesemvriju, smeten na Velikom moru. uvi za ovaj poraz, carica je mesta poslala Jovana Bogu da sakupi nove ete i naredila Romanu Lakapinu, drungariju, tj. admiralu mora, da ih na brodovlju preveze u Mesemvriju u pomo generalu, kako bi unitili neprijatelja. Ali kako je dolo do tekog neslaganja izmeu Boge i admirala, nove ete su se rasule, a admiral se vratio u Carigrad u nameri, sumnjalo se, da zauzme carstvo. Tamo se vratio i Boga. Kad su i jedan i drugi izloili svoje razloge, bilo je presueno da se admiralu, zato to je napustio vojsku, iskopaju oi. No presuda nije bila izvrena, jer se za njega mnogo zauzeo kod carice neki ovek koji je kod nje bio veoma uticajan.
KOMENTAR Jovan Boga je hersonski strateg Jovan Vogas. Roman Lakapin je bio tast i savladar Konstantina VII Porfirogeniga.

Bugarin, ponesen pobedom, doao je do Carigrada da ga opseda. Ali ga je Foka, krenuvi ponovo protiv njega i zametnuvi novu bitku, pobedio i naterao u bekstvo, uz tako velike gubitke da se malo ko spasao. Meutim, poto Bugarin nije hteo mirovati sve dok ne zagospodari Carigradom i Rimskim Carstvom, poslao je poklisara, kako pie Kedren, tuniskom vladaru Fatlumu, nagovarajui ga da sa svojim Saracenima doe morem, a on e doi kopnom s monom vojskom radi zauzimanja Carigrada: kad to bude ostvareno, plen i pljaka bie zajedniki, a kad se Saraceni vrate kui, grad e ostati u rukama Bugara. Ali su na putu bili uhvaeni od Kalabreana i dovedeni u Carigrad caru. Car je odmah oslobodio Saracene i vratio ih kui s mnogo poklona, a zadrao je Bugare. I pored svega, Labas je ponovo opustoio i porobio Grku, te se, oplenivi i poharavi zemlju do mile volje, budui da nije bilo nikoga da mu se 2 2 5

odupre, vratio kui s ogromnim bogatstvom. Stoga je tadanji car Roman Lakapin pripremio jaku vojsku i uputio je protiv Bugara pod vostvom Poto Argira. Dok su Rimljani bili u Termopoliju, Poto je poslao da uhodi Bugare Moroleonova sina Mihaila, patricija i prefekta jednog vojnikog odreda, koji je nesmotreno upao u zasedu koju su mu neprijatelji bili postavili. Nemajui drugog izlaza, krei sebi put orujem u ruci, pobio je mnogo neprijatelja, ali je i sam tu poginuo.
KOMENTAR Kao savladar bio je car 920944. Pot Argir je vizantijski vojskovoa toga vremena. Termopolis je grad zapadno od Anhijala, nekadanje Aquae calidae, danas Aitoki bani. Bugari nisu spalili ''palatu carice Teodore'' nego dvorac svetog Teodora u blizini carigradskih zidova.

Posle toga Labas je poveo vojsku pod Carigrad. Da ne bi ostavio svoje oblasti sasvim na milost i nemilost neprijatelju, uputio je svoje ete da mu se odupru. Kad je dolo do bitke s Rimljanima, Bugari su odneli pobedu i tu je palo mnogo istaknutih rimskih zapovednika i vojnika. Ostali, koji su se bacili u vodu da bi se spasli, kako bi doplivali do galija koje su bile blizu, bili su delom pobijeni, a delom zarobljeni. Poto je, dakle, na taj nain vrlo ravo prola carska vojska, Bugari su spalili tamonju palatu sa svim ostalim to se nalazilo na ovim obalama nasuprot gradu. U ponovnom napadu, meutim, doprli su do palate carice Teodore i spalili je. Tada je car Lakapin naredio da se pripremi raskona gozba i pozvao na nju zapovednike svoje vojske, meu kojima je bio Santikije, prefekt strae. Za vreme gozbe poveo se razgovor o pitanju Bugara. Posle brojnih carevih rei usmerenih na to da dirne srca svojih ljudi i da ih podstakne da oive staro junatvo i malaksalu snagu protiv Bugara u odbranu svoje otadbine, nije se naao ni jedan koji se nije spremno ponudio da brani stvar Rimljana. Sledeeg dana, kada je iziao naoruan Santikije s mnogo vojske da udari na neprijatelja, desilo se da je nabasao na neke Bugare koji su bili krenuli u pljaku. Stupivi u borbu s tom nekolicinom, imao je muke (kako pie Zonara) da ih svlada, jer da ne bi izgubili svoju staru slavu steenu u ratovima ve od davnina, ovi su vie voleli da umru s maem u ruci nego da padnu ivi u ruke neprijatelja. I tako su gotovo svi, napravivi prethodno veliki pokolj meu neprijateljima i ubivi samog Santikija, pali u borbi. Gnevan zbog toga, Labas je ponovo stao opsedati Jedrene. Ali, pored svega toga, ne bi bio nita postigao da mu se graani Jedrena, primorani glau, nisu sami predali. Ne zadovoljivi se ni time, Bugarin je estoko poharao jo i Makedoniju i Trakiju. Zatim je krenuo s monom vojskom put Carigrada i utaborio se kod Vlaherne. Odatle je poruio caru da eli da razgovara s njime. Kad je car doao na obalu Komisdija, kuda je stigao i Simeon sa svojim ljudima, tu su dosta dugo razgovarali. Ali nita nisu zakljuili, ve su se vratili kui, uza sve to to je car predao Simeonu mnogo bogatih darova. To su predskazala (kae Zonara) dva orla koja su ranije ljudi videli kako lete iznad njih, i kako je, kad su se sastali jedan s drugim uz veliku buku i kretanje, jedan odleteo put Trakije, a drugi uzeo pravac Carigrada.
KOMENTAR Sastanak izmeu Romana Lakapina i Simeona odran je kod Kosmidiona na obali Zlatnog roga 9. septembra 923. Do izjednaavanja Hrvatske i Rake dolo je usled toga to Zonara i neki drugi vizantijski pisci upotrebljavaju ime Hrvata i Srba za oznaavanje jedne iste grupe. Ovde je re o bugarskom sukobu s Hrvatima u vreme Simeona i Tomislava.

Vrativi se, dakle, Simeon kui, krenuo je protiv Hrvatske neki je zovu Raka koja je u to vreme bila u savezu s Rimskim Carstvom. Ali kad je naiao na Hrvate i s njima zametnuo bitku, bio je poraen i izgubio je vojsku u planinskim klancima. U meuvremenu doao je neki ovek i doneo caru vest da se kip koji se nalazio na vrhu svoda, iznad vrata Kserofila prema zapadu, pretvorio u lik Bugarina Simeona, i da e se uskoro, ako se tome kipu sluajno odvoji glava od trupa, uti za Simeonovu smrt. I doista, posle kratkog vremena, Bugarin je dobio jake bolove u trbuhu, te je od toga umro. Simeona je nasledio njegov sin Petar, kojega je imao s drugom enom. Kada je ovaj video da je 2 2 6

njegovo kraljevstvo u velikoj nevolji zbog sveopte gladi, te se pobojao da e Rimljani moda iskoristiti tu priliku i doi da napadnu njegove zemlje, poslao je poklisare caru Romanu da zakljui s njime mir, i uspostavi i rodbinske veze. I jedno i drugo svidelo se caru.
Simeonov sin car Petar vladao je 927969. U latinskom prevodu Zonare, koga ovde Orbin prenosi, nalazimo ime Hristofor za sina Romana Lakapina. Usled greke u prevodu iskvaren je smisao prvog pasusa. Ksirolof (= Suhi hum), a ne Kserofil kao kod Orbina, je jedan od carigradskih breuljaka. Tamo je bio Arkadijev i Teodosijev forum i mnogo statua postavljenih u razna vremena. Za jednu od njih je reeno da predstavlja Simeona i da e on umreti ako se statui odsee glava. Strimon je oblast oko reke Strume.

Petar je, meutim, smesta doao u Carigrad, potpisao mir i oenio se carevom unukom, keri njegovog starijeg sina Kristofana. Dok se Petar vraao kui, njegov brat Jovan, s nekim drugim velikaima toga kraljevstva, bio mu je postavio zasede, ali je stvar bila otkrivena, pa su zaverenici pohvatani. Jovan je javno izbatinan, a zatim baen u tamnicu, dok je svim ostalima odrubljena glava. Kad je to uo car, poslao je kaluera Jovana, biveg rektora, pod izgovorom da potvrdi ugovor s Bugarinom, te mu naredio da na svaki nain nastoji da oslobodi Jovana i da ga dovede sa sobom u Caritrad. On je to vrlo veto izvrio, pa, izvukavi ga iz tamnice, ukrcao na jednu galiju u Mesemvriji, na kojoj je zatim doplovio u Carigrad. U to isto vreme, drugi Petrov brat, Mihailo, takoe iz pohlepe za vlau, zauzeo je u Bugarskoj jedno jako utvrenje, u kome je naao mnogo svojih pristalica. Oni (kako je posle kratkog vremena Mihailo umro), da bi izbegli Petrov gnev, napali su rimska mesta, pa pustoei i robei Makedoniju, Strimon i Grku, na kraju su osvojili i zauzeli Nikopolje i tu su se zaustavili. Ali tokom vremena, prilikom raznih ratova voenih s Rimljanima, gotovo su svi izginuli. Poto je Petru umrla ena, hteo je da obnovi ugovore s carem. U tu svrhu poslao je u Carigrad kao taoce svoje sinove Borisa i Romana. Njima je posle smrti njihova oca bilo doputeno da odu u Bugarsku i preuzmu oevo kraljevstvo, jer su braa David, Mojsije, Aron i Samuilo, sinovi Komitopula, vrlo uvaenog oveka kod Bugara, podsticali taj narod na ustanak.
KOMENTAR U ovom pasusu je Orbin iskvario tekst latinskog prevoda Zonare. Kod Zonare nije re o sinovima Komitopula, nego o sinovima komesa ili komisa (komita) comitis cujusdam Bulgarici quatuor filii. Po tituli komisa su upravo David, Mojsije, Aron i Samuilo nazivani ''komitopuli'', to znai komisova deca. Ustanak komitopula je izbio mnogo kasnije, kao to i sam Orbin kae na sledeoj strani.

Posle kratkog vremena provalili su u Bugarsku Ugri s velikom vojskom, pa je Boris zatraio od cara Niifora pomo protiv ovih svojih neprijatelja. Ali je Niifor, ne drei mnogo do Borisovih rei, odgovorio da zbog ugleda carstva to ne sme uiniti. Malo posle toga, ti isti Ugri, provalivi u Trakiju, pokazali su se veoma surovi. Stoga je car, ne znajui ta da radi, poslao poklisara s mnogo poklona Bugarinu, molei ga da se sa svojim ljudima odupre Ugrima. Ali je on odbio poklone i odgovorio da mu se ne isplati da to uini radi asti i interesa bugarske krune. Jer, poto je bio zakljuio mir s Ugrima, smatrao je da nije pravo da ga raskine bez izazova s njihove strane. Cara je to uvredilo, pa je poslao Kersonova sina Kalokira ruskom knezu Svjatoslavu da ga pobuni protiv Bugara. Kalokir je u tome uspeo. Svjatoslav je doista provalio u Bugarsku, porobio je i odneo veliki plen u Rusiju. To isto uinio je i sledee godine. Poto je na taj nain pokorio gotovo celu Bugarsku, kao i kralja Borisa i Romana, doao je na misao da prenese svoje sedite u Bugarsku, privuen delom prijatnou mesta, a delom pozivanjem Kalokira, koji mu je obeavao (ako se sluajno domogne carstva) da e mu ustupiti smesta celo bugarsko kraljevstvo. Meutim, tadanji car Jovan Cimiskije, naslednik Niifora, dosetivi se da je posredi zavereniki plan Kalokirov, estoko se suprotstavio Svjatoslavu, pa, nanevi mu poraz u bici, prisilio ga je da se povue u svoju zemlju. Kako se kralj Boris sa svojom vojskom naao u ovom ratu na strani Rusa, kada je pao u careve ruke, car je lepo s njime postupao i pustio ga na slobodu, izjavljujui da on nije vodio rat protiv Bugara, ve protiv Svjatoslava. Na takvu izjavu, Boris je smesta naredio da se razoruaju Bugari, kojih je bilo dvadeset hiljada, i da se stave pod strau kako se ne bi pobunili protiv Rimljana. No malo posle bila im je skinuta straa. Kralja Borisa, pak, car je odveo u Carigrad, gde je naredio da mu se skinu 2 2 7

obeleja njegova kraljevstva, tj. zlatna kruna, kapica od fine tkanine i cipele od crvenog skarlata, te mu je podelio ast magistra. No Boris, nezadovoljan time, krenuo je iz Carigrada u rimskom odelu. I dok je prolazio kroz jednu umu, bio je ubijen (kako kae Kedren) od jednog Bugarina koji je verovao da je on zaista Rimljanin.
KOMENTAR Iako se u prethodnom pasusu spominje smrt cara Petra, ovde se Orbin vraa na dogaaje iz Petrovog vremena prepriavajui Kedrina (Skilicu). Niifor je car Niifor II Foka (963969). Kalokir, koji se neto nie spominje, nije ''Kersonov sin'', nego sin proteuona (gradskog naelnika) grada Hersonesa. Ruski knez Svetoslav (Svjatoslav) je prodro u Bugarsku 968. i 969. Boris (969972) je sin cara Petra. Jovan Cimiskije je bio car 969976.

Kad su to saznali Bugari, predali su kraljevstvo Selevkiju, oveku ratniku i velikog duha. Poto se on nije zadovoljio eleznom provincijom, tj. Zagorjem, zauzeo je i zemlju Trikorneana, danas zvanu Toplica; dobio je takoe Sredicu (Sredec), koju Grci pogreno nazivaju Sardika. Dok se vraao u Bugarsku, uz put je dobio koline napade usled kojih se, pre nego to je stigao kui, upokojio. Nasledio ga je Subotin, od Grka zvan Sabin II, o kome kod pisaca nema nikakva pomena, sem da su Rimljani posle njegove smrti skoro potlaili i podjarmili Bugarsko Kraljevstvo.
KOMENTAR Ovaj umetak potie iz nekog slabo obavetenog zapadnog istoriara. Nije bilo nikakvog bugarskog vladara Seleukija niti Sabina II. Moe se ak naslutigi kako je dolo do zbrke. Kan Telec (761764) beleen je kao Telesios, Teletzis, a posle njega je doao Sabin (765767). Telec je negde ravo proitan, a Sabin je shvaen kao drugi vladar, te je dolo do udvostruenja. Sredec je Sofija.

Meutim, takvo stanje nije potrajalo dugo, jer su se u vreme cara Vasilija Porfirogenita, koji je nasledio Cimiskija, Bugari poeli buniti, te su predali upravu svoga kraljevstva brai Davidu, Mojsiju, Aronu i Samuilu, sinovima (kako je reeno) Komitopulovim. Kraljevski se rod, naime, bio ve zatro, i od njega je ostao samo jedan Petrov sin, Roman, koji je bio evnuh. Od pomenute brae, David je uskoro umro, Mojsije je poginuo pri osvajanju Sereza od udarca kamenom, a Aron je bio ubijen po nareenju svoga brata Samuila sa celom svojom porodicom, sem jednog sina koji je nosio dva imena, Jovan Svetoslav. To mu se desilo ili zato to je radio na tome da postane apsolutni gospodar Bugarske ili pak zato to se pokazivao sklon Rimljanima. Govorilo se i jedno i drugo. Postavi, dakle, Samuilo jedini gospodar Bugarske, dok su Rimljani bili zauzeti svojim graanskim svaama, provalio je u njihove zapadne oblasti, pa ne samo da ih je porobio ve ih je i zauzeo. Proao je harajui celu Dalmaciju, u kojoj je, pored drugih poinjenih zala, spalio predgrae Dubrovnika i prvi grad Kotor, koji je tom prilikom bio skoro razoren.
KOMENTAR Ovde se Orbin vratio Zonari. Vasilije Porfirogenit je car Vasilije II (9761025). Ovde je Orbin opet pogreno razumeo latinski tekst pa o komitopulima govori kao o sinovima Komitopulovim. Sledei svoje vizantijske izvore Orbin u celom svom tekstu rauna Samuila i njegovu brau, kao i njihove podanike u Bugare. Iako je Samuilova drava nastavljala tradicije Prvog Bugarskog Carstva, nije sigurno da su prostrane oblasti nekadanje bugarske drave ve bile etniki ujednaene i nivelisane. Iz injenice da vizantijski pisci nazivaju Samuilove podanike Bugarima ne sledi nuno da su Makedonski Sloveni bili pretopljeni u Bugare. O toj problematici up. ''Istorija naroda Jugoslavije I'', Beograd 1953, 281 i Vizantijski izvori za istoriju naroda, Jugoslavije III, Veograd 1966, 5970 i nap. 912 (J. Ferluga). Sin Aronov koji se ovde spominje nije se zvao Jovan Svetoslav, nego Jovan Vladislav. KOMENTAR Tekst potie iz Letopisa Popa Dukljanina (Barskog rodoslova) koji je Orbin objavio u prevodu u okviru Kraljevstva Slovena.

2 2 8

Georgije Kedren, pripovedajui tadanja Samuilova pustoenja po Rimskom Carstvu, ovako govori: ''Bugarin Samuilo bio je ratoboran ovek i nikad nije mogao mirovati. Uznemiravao je celi Zapad svojim pljakakim pohodima; opustoio je ne samo Trakiju i Makedoniju s mestima oko Soluna ve je unitio i Tesaliju, Grku i Peloponez; pored toga, zauzeo je mnogo gradova i utvrenja, meu kojima je bio najznamenitiji grad Larisa; i vie puta je naneo poraz Rimljanima, potukavi do nogu njihove vojske.'' Dovde govori Kedren.
KOMENTAR Ovde Orbin doslovno citira vizantijskog hroniara Georgija Kedrina. Na sledeim stranicama ga takoe reprodukuje sa vie ili manje skraivanja.

Hotei car da kazni toliku Samuilovu osionost, poveo je vojsku u Bugarsku, pa, ostavivi magistra Lava Melisenskog da uva teko prohodne klance, poao je napred i opseo Sardiku. Dok je car bio zauzet time, primio je vest da se Melisenac ve bio uputio Carigradu, u nameri da nasilno zauzme carstvo. Ovo je poruilo sve careve planove i primoralo ga da skine opsadu Sardike i da se s itavom vojskom vrati u Carigrad. Kako se nije usuivao da stupi u borbu s neprijateljem, Bugarin se bio povukao u planine. Videi odatle ovu naglu promenu kod cara, i verujui da je do toga dolo iz straha, napao ga je, porazio i potukao rimsku vojsku, te zarobio atore i carske znake. Car je jedva umakao i sklonio se u Plovdiv. Ponevi se zbog toga, Bugarin je opljakao ne samo Trakiju, Makedoniju, Grku i Moreju ve je prodro i u Ilirik, robei i palei sve redom.
KOMENTAR Vizantijski car ije se ime ne spominje bio je Vasilije II.

Kad je car uguio i smirio graanske ratove i nemire, stao je raditi na tome da se osveti Bugarinu. Poslao je u Trakiju svoga prefekta Gregorija Taronitu da se suprotstavi Samuilovim snagama. Postavivi sebi za cilj Solun, Samuilo je rasporedio deo svojih ljudi u zasede, a nekolicini je naredio da prave prepade do Soluna. Kad je o tome bio obaveten prefekt Gregorije, poslao je svoga sina Aota da se obavesti o broju neprijatelja. Ali, zaletevi se neoprezno do mesta gde su mu bile razapete zamke, Aot je bio zarobljen. Saznavi za to njegov otac, odmah mu je pohitao u pomo, ali je bio opkoljen od Bugara, te je veoma asno pao, borei se junaki.
KOMENTAR Niifor Vrana je u stvari Niifor Uran. Oblik je izmenjen zbog naina pisanja Vranus u latinskom prevodu, to se moe itati i kao Uranus i kao Vranus. Nije jasno kako se poznati klanac Tempe pretvorio u ''Solunske banje''. Reka Epidam se zvala Apidam, a danas se zove Vrizija. U modernoj nauci se ovi dogaaji stavljaju u jesen 997. ili u prolee 998.

Primivi vest o prefektovoj smrti, car je smesta uputio prefekta celog Zapada, magistra Niifora Vranu. im je ovaj stigao u Solun, bio je obaveten da je Samuilo, zbog toga to je ubio gore pomenutog Gregorija, postao veoma gord i da je sad ve bio proao Solunske Banje i reku Penej, da pustoi redom Tesaliju, Beotiju i Atiku, da prodire ak preko Korintskog tesnaca, kao i da u Moreji ini ogromne tete. Zato je Niifor podigao vojsku i poao podnojem brda Olimpa u Larisu. Tu je ostavio kola sa svojim prtljagom i usiljenim marem preao u Tesaliju. Proavi takoe Farsalijska polja i reku Epidam, udario je logor na obali reke Sperheja, nasuprot Samuilu. Ali, kako je ova reka usled velikih kia bila tada toliko nabujala da se izlila iz svoga korita, Bugarin se uopte nije bojao nekog iznenadnog napada. Niifor je, meutim, nou naredio da se ispita ne bi li se ta reka mogla prei gazom, pa poto je naao za to jedno veoma pogodno mesto, prebacio je vojsku na drugu obalu, te je nou napao Bugare, koji su, gotovo sasvim sigurni, bili na spavanju. Mnogo ih je pobio, jer toliko je bila mrkla no da niko nije uspeo dohvatiti oruje. Tu je bio teko ranjen Samuilo i njegov sin Roman, a bili bi i zarobljeni da se nisu sakrili izmeu telesa pobijenih. Sledee pak noi pobegli su u planine Etolije, preko ijih vrhova su stigli na 2 2 9

planinu Pind, a kasnije odatle u Bugarsku. U meuvremenu Vrana je oslobodio zarobljene Rimljane, opljakao mrtve Bugare te, sakupivi ogromni plen u neprijateljskom logoru, vratio se u Solun. Po povratku kui, Samuilo je pustio na slobodu Taronitovog sina Aota i dao mu za enu jednu svoju ker. Kako je bila zaljubljena u Aota, zapretila je svom ocu i rekla mu da e se ubiti ako je ne uda za njega. Posle svadbe, poslao je zeta sa svojom keri u Dra i predao mu na upravu tu oblast. Kad je Aot stigao tamo i pridobio enu za svoj naum, ukrcao se s njom na rimske galije koje su radi odbrane tamonjih granica krstarile u blizini. Kad su doplovili na njima u Carigrad, njemu je bila podeljena ast magistra, a njegovoj eni ast zoste.
KOMENTAR Ve je odavno istaknuto da su veoma sline prie o braku Taronitovog sina Aota i Samuilove keri Miroslave (ime saznajemo iz jednog rukopisa Skilice) i prie Popa Dukljanina o braku dukljanskog kneza Jovana Vladimira, koji je takoe bio Samuilov zarobljenik, i Samuilove keri Kosare. O tome detaljnije J. Ferluga u komentaru uz vesti Jovana Skilice u: ''Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije III'', Beograd 1966, 91 nap. 60. Zainteresovanog itaoca upuujem na spomenuti temeljni komentar, koji predstavlja najbolje istraivanje o Samuilovom carstvu. Sledei odlomak (trei pasus) odnosi se na dogaaje 999. i 1000. godine. Umesto Nikopolja treba da stoji Filipopolj (Plovdiv). Teodokran je takoe iskvareni oblik, jer je ime velikaa bilo Teodorokan. Trijadica je Sredec, danas Sofija. Mosinopolj je grad u Trakiji u blizini morske obale. ''Niifor, ksifijanski protospatar'' je rezultat Orbinove zabune. Kod Skilice (Kedrina) je re o protospataru Niiforu Ksifiji. Hem je planina Balkan, a Vereja je grad Ber (Verija). Servija je grad juno od Vera.

Posle ovoga car je prodro u Bugarsku preko Nikopolja, poverivi odbranu ovoga grada patriciju Teodokranu, pa poto je sravnio sa zemljom mnoga utvrenja Trijadice, vratio se u Mosinopolj. Sledee pak godine poslao je pomenutog Teodokrana i Niifora, ksifijanskog protospatara, s monom vojskom da osvoje utvrenja s one strane planine Hema. Poto su tamo zauzeli Veliki i Mali Preslav i Pliskovu, vratili su se kui. Godinu dana posle toga, car je ponovo prodro u Bugarsku preko Soluna. Tu mu se predao, s gradom Verejom, Dobromir, kojem je car dodelio ast prokonzula. Ali Nikolica tako se zvao, jer je bio malog rasta stojei na odbrani Servije, pruio je estoki otpor caru kad je napadao tu tvravu. Kad ju je na kraju zauzeo, postavio je u nju rimsku posadu, a Bugare je prebacio u druge krajeve. Pao mu je u ruke i Nikolica, kojega je poveo sa sobom u Carigrad i uinio patricijem. No, i pored toga, on je kriom pobegao i doao Samuilu, te su smesta obojica krenuli da zauzmu Serviju. Ali kako joj je car na vreme pritekao u pomo, odustali su od toga poduhvata. Pri bekstvu Nikolica je ponovo pao u zarobljenitvo Rimljana, pa su ga okovanog poslali u Carigrad. Krenuvi iz Servije, car je obnovio mnoge tvrave koje je Samuilo bio poruio, a druge koje su drali neprijatelji zauzeo je silom. Bugare koje je tamo zatekao poslao je u mesto zvano Volera. Postavivi posade u svojim tvravama, doao je u Voden, jednu tvravu smetenu na obali, odvojenu sa svih strana, kroz koju ispod zemlje neprimetno ulazi movara Ostrova, a odatle ponovo izlazi napolje. I mada je car vie puta nastojao da deluje na branioce ne bi li se svojevoljno predali, nikada nije uspeo da ih na to nagovori. Stoga ih je poeo iznurivati neprekidnim napadima, i pri tom je izgubio veliki deo svoje vojske, ali ju je na kraju ipak osvojio. Uklonivi iz nje bugarsku posadu, koju je poslao u Voleru, postavio je garnizon svojih Rimljana, pa se prebacio u Solun. Ova tvrava bila je predana na upravu Drakanu, koji je izmolio od cara da moe sedeti u Solunu. Tu je dobio za enu ker prvog pribatara crkve Sv. Dimitrija, s kojom je imao dva sina. Docnije, kad je hteo pobei, bio je uhvaen, ali je na tastove molbe bio osloboen. To je pokuao i drugi put, pa je opet bio osloboen. Ali trei put nije proao tako dobro, jer je posle pokuaja bekstva smesta bio nabijen na kolac.
KOMENTAR ''Mesto zvano Volera'' je u stvari oblast Voleron istono od reke Meste, izmeu Rodopa i Jegejskog mora. Glavni grad oblasti je bio ranije spomenuti Mosinopolj. Deo teksta gde se govori o Vodenu i Ostrovu je iskvaren, te ga ovde navodimo prema prevodu J. Ferluge (Vizantijski izvori III, 99): ''Tvrava Voden lei na vrletnoj steni kroz koju se sliva voda jezera Ostrova tekui pod zemljom nevidljiva i tamo opet

2 3 0

izbijajui.'' Voden je u severnoj Grkoj, zapadno od Soluna. Ime Drakan glasi kod Skilice Draksan. ''Privatar'' je epitrop, staralac o crkvenoj imovini.

Sledee godine car je udario opsadu Vidinu i posle osam meseci zagospodario tim gradom. U meuvremenu je Bugarin udario na Jedrene, i iznenadnim napadom, na dan Uspenja naeg gospoda, zauzeo ga i porobio. Car se, pak, poto je snano utvrdio Vidin, vratio kui. Dok se pribliavao gradu Skoplju, dobio je vest da se Samuilo utvrdio s one strane reke Aksija, sada zvane Vardar. Poto je ta reka usled velikih pljuskova bila jako nabujala, Bugari nisu posveivali dovoljno panje odbrani, verujui da ih neprijatelj ne moe iznenaditi, ali su se prevarili. Naime, car je naao naina da pree reku i da ih napadne nou. Poto je tu bilo poseeno mnogo Bugara, Samuilo je pobegao s nekolicinom svojih vojnika. Grad Skoplje predao je caru Roman, sin biveg bugarskog kralja Petra, kojega neki zovu imenom njegova deda, Simeon, a kojega je Samuilo bio postavio da brani to mesto. Car je zbog toga proizveo Romana za patricija i imenovao ga prefektom Abidosa. Iz Skoplja car je doao u Pernik, koji je tada branio Krakra, odvani i vrsni ratnik. Poto je utroio mnogo vremena i izgubio mnogo svojih ljudi pri opsadi toga mesta, a i video da ne moe osvojiti utvrenje silom ni potkupiti branioce, preao je u Plovdiv, a odande se vratio u Carigrad.
KOMENTAR Roman, sin cara Petra i unuk cara Simeona, nije mogao biti car, iako je pripadao staroj dinastiji, zbog toga to je bio ukopljen. Pernik je grad u zapadnoj Bugarskoj. Opsada Vidina i dogaaji o kojima se ovde govori padaju u godine 10021004. O poloaju prolaza Kimva Longa i Klidija (kod Orbina: imbalonga i Kleidija) se mnogo diskutovalo u nauci. Ovde se ne mogu reprodukovati sve pretpostavke, ve samo uputiti na temeljni komentar J. Ferluge, ''Vizantijski izvori III'', 105 nap. 91. Iz teksta se vidi da su ti prolazi bili negde u okolini Belasice. Bitka se odigrala 1014.

Posle je car svake godine vodio vojske u Bugarsku, te robio i palio sve redom. Uprkos tome, Samuilo se nikad nije usudio da prihvati borbu s njime. Videi da je postao mnogo slabiji, reio je da jarkovima i ogradama sprei caru ulazak u Bugarsku. Kako je znao da car obino ulazi preko imbalonga i Kleidija, utvrdio je te tesne prolaze ogradama i dobrom straom, pa je tako ekao cara. Kad je ovaj doao na to mesto i upinjao se da proe, bio je estoko odbaen od tamonjih straa. Kad je car ve poeo gubiti nadu da e se moi probiti, nagovorio ga je Niifor Ksifija, prefekt Plovdiva, da se zadri na tim mestima i da ih dri pod neprekidnim napadom, a on e otii na drugu stranu da neto preduzme. Posle toga Ksifija je usiljenim marem zaobiao planinu Belasicu, koja je stajala s june strane, nasuprot bugarskoj strai, i 29. jula popeo se na njen vrh. Odatle se s velikom bukom sjurio na Bugare. Iznenaeni napadom, oni se dadoe u bekstvo, a car, poto je pronaao jedno mesto koje je straa bila napustila, poruio je ograde i dao se upoteru za beguncima. Tada je bilo zarobljeno mnogo Bugara, a jo vie pobijeno. Samuilo se jedva spasao uz pomo svoga sina, koji je hrabro odbacivao one koji su ih napadali. On je postavio oca na konja i doveo ga u tvravu Prilep ili Prilup. Zonara u ivotu ovoga cara kae da je u pomenutoj bici Samuilo imao pedeset hiljada boraca, a car dvadeset i etiri. Tu su Rimljani ostali pobednici, a bilo je zarobljeno oko petnaest hiljada Bugara, kojima je car dao iskopati oi. Svakom stotom ostavio je po jedno oko da moe voditi ostale, i naredio im da se tako svi predstave svom gospodaru Samuilu. Kad ih je Samuilo ugledao, smesta je pao na zemlju kao mrtav. Poto se malo oporavio, zatraio je svee vode. Bio je, naime, napadnut od bolesti koju Grci zovu kardiagma, usled koje se posle kratkog vremena upokojio.
KOMENTAR Zonara je citiran samo zbog broja vojnika, ostalo je iz Skilice-Kedrina. U novim izdanjima Zonare nema toga podatka. Tvrava Macukion se nalazila u oblasti Strumice.

Samuila je nasledio u kraljevstvu njegov sin Radomir, drukije zvan Roman i Gavrilo, jo krupniji i snaniji od svog oca, ali ne tako pametan. Njega je Samuilo imao s jednom robinjom iz Larise. Preuzeo 2 3 1

je vlast petnaestog septembra. Nije vladao ni celu godinu dana, jer ga je muki ubio u lovu Aronov sin Jovan Vladislav, kome je on spasao ivot kad je Samuilo pobio drugu njegovu brau. Ali pre nego to se to zbilo, Samuilo je poslao sa znatnim brojem vojske Nestoricu, jednog od prvaka Bugarske, protiv Teofilakta Votanijata, koji je posle Davida bio prefekt Soluna. Zametnuvi s njima bitku, Bugari su bili poraeni i mnogo njih zarobljeno. Njih je s drugim plenom Teofilakt poveo caru, koji se tada nalazio u klancima Kleidija. Poto je kroz te klance rimska vojska prela u Bugarsku, car se pribliio Strumici i osvojio utvrenje Macukijon, a Teofilaktu je naredio da pree breuljke uz reku Strumicu i nastoji, palei sve redom, da ukloni sve prepreke koje bi mu mogle stajati na putu za Solun. Bugari su ga najpre pustili da to izvede, ali posle, kad se hteo vratiti caru, napali su ga u nekim klancima odakle nije mogao ni napred ni natrag, te je tu poginuo s velikim delom vojske. Kad je car primio ovu vest, bilo mu je veoma teko. Nije se usudio da poe dalje, ve se povukao natrag u Zagorje, gde je bila veoma utvrena tvrava Melnik, smetena na visokoj steni, okruena sa svih strana vrlo dubokim jarkovima, u koju su se, kao na sigurno mesto, bili sklonili mnogi iz okolnih mesta. Njima je car poslao evnuha Sergija, jednog od svojih tajnih komornika, pametnog i reitog oveka, koji je tako lepo znao govoriti i obeavati da ih je na kraju nagovorio, te su poloili oruje i predali se caru. Ovaj ih je lepo primio, pa poto je ostavio u tvravi dobru posadu, vratio se u Mosinopolj. Dok je tu boravio, dobio je 24. oktobra vest o Samuilovoj smrti. Stoga je odmah krenuo iz Mosinopolja u Solun, a odande je preao u Pelagoniju, ne pravei nikakve tete zemlji, sem to je Radomiru spalio Butelijansku palatu. Poslavi docnije nekoliko vojnika, zauzeo je utvrenja Prilep i tip. Posle je doao na Crnu reku, koju je preao na splavovima i bezbrojnim meinama, te je stigao u Voden. Krenuvi odatle, 9. januara bio je u Solunu. Radomir, pak, gnevan zbog oeve smrti, strahovito je poharao Trakiju i prodro s konjicom sve do carigradskih zidina, ulivajui veliki strah celom Rimskom Carstvu.
KOMENTAR ''Butelijaneka palata'' je nesporazum u prevodu: re je o dvorcu ili palati u Bitolju. Gavrilo Radomir, Samuilov sin, ubijen je ve 1015. godine.

Videi to car i bojei se za svoj poloaj; poslao je ljude da potajno nagovore Jovana Vladislava neka osveti smrt svoga oca, kojega je Samuilo s jednim drugim njegovim bratom ubio, uz obeanje da e mu, ako to uini, ustupiti celo Bugarsko Kraljevstvo i jo grad Dra. Od tada nije prolo dugo vremena, a Vladislav je muki ubio Radomira, s kojim je bio u lovu. Dok se to zbivalo, car je uputio u Moglensku oblast Ksifiju i Konstantina Diogena, koji je u prefekturi Soluna bio nasledio Votanijata. Poto su porobili tu oblast i postavili opsadu gradu, naiao je car. On je skrenuo tok reke, koja je tekla naokolo, na drugu stranu i potkopao gradske zidine. Kad su to videli itelji, prestraili su se, te su se predali caru i predali mu i kulu. Tu je bio zarobljen Domitijan Kavhan, moni ovek i savetnik Gavrilov, kao i knez Moglene Ilice s drugim velikaima i mnogo vojnika. One koji su bili sposobni za vojsku prebacio je u Apstrakaniju, ostalu pak eljad, nesposobnu za vojsku, ostavio je na milost i nemilost svojih vojnika, dok je dvorac zvan Notija, blizu Moglene, potpuno spalio. Petog dana posle careva dolaska ovamo, doao je Heirotmet Roman vodei sobom sluinad Aronovog sina Jovana Vladislava, koji ga je obavetavao da je liio ivota i kraljevstva svoga brata od strica Gavrila, te mu je obeavao da e biti njegov saveznik i prijatelj. Kad je car video i proitao Vladislavljevo pismo, poslao mu je potvrdu za sve to mu je bio obeao u povelji zapeaenoj svojim peatom. Ali docnije, kad je primetio da se Vladislav uopte ne pridrava obeanja, vratio se u Bugarsku, pa poto je bio porobio Ostrovo s oblinjim krajem Soska i Pelagonsko polje, naredio je da se iskopaju oi svim Bugarima koje je bio zarobio. Tako je stigao do Ohrida, kraljevske prestonice bugarskih kraljeva. Poto je zauzeo Ohrid i sredio sve svoje stvari, reio je da poe u Dra, za iji je spas i odranje bio veoma potreban njegov dolazak tamo. Jer dok je Trimalija s oblinjim srpskim mestima bila pod vlau kralja Vladimira, Samuilova zeta, oveka pravedna i ljubitelja mira i svake vrline, Dra je (kako pie Kedren) iveo u potpunom miru. Ali docnije, poto je Vladislav ubio Gavrila, a zatim njegovog zeta Vladimira, kojem je, kad mu je pao aka putem lane zakletve bugarskog arhiepiskopa Davida, odrubio glavu, teritorija Draa bila je vie puta poharana, nekad od Vladislava, a nekad od njegovih zapovednika. 2 3 2

KOMENTAR Kavhan nije prezime, nego titula. ''Apstrakanija'' (u originalu Asprakanija) je Vaspurakan, oblast u Jermeniji. Tvrava blizu Moglena se u originalu zove Enotija. ''Heirotmet Jovan'' znai Jovan kome je odseena ruka. Sosk je mesto u predelu Ostrova u dananjoj severnoj Grkoj. Nije jasan termin ''Trimalija'' koji se spominje zajedno sa ''oblinjim oblastima Srbije''. J. Ferluga, ''Vizantijski izvori III'', 117, misli da ta re dolazi umesto Tribalija, koja je sinonim za Srbiju. Kod vizantijskih pisaca se antiko ime Tribala esto koristi za oznaavanje Srba.

Meutim, ovaj carev put u Dra bio je, s druge strane, i od tete. Kad je on, naime, otiao u Ohrid, ostavio je iza sebe jedan odred konjice s Georgijem Gonicijatom i protospatarom Orestom sa zadatkom da pustoe i robe Pelagonsko polje. Ali su ih Bugari, pod vostvom Ivane, kojega Grci zovu Ivac, opkolili i sve posekli. Dirnut bolom koji je oseao zbog njihove smrti, car se vratio u Pelagoniju, pa progonei Ivanu, stigao je u Solun, a odatle u Mosinopolj. Na osvajanje Strumice poslao je s vojskom Davida Arijanitu. Ovaj je smesta i s velikom estinom napao ta mesta i zauzeo utvrenje Termicu. Protiv utvrenja Trijadice car je uputio Ksifiju s drugom vojskom. Zauzevi sva utvrenja koja su bila u ravnici, osvojio je i tvravu zvanu Bojon. Iste godine car je iziao iz Carigrada u mesecu februaru i doao u Trijadicu, te opseo tvravu Pernik. Tu je osamdeset i osam dana neprekidno napadao to utvrenje. Ali kako se odbrana dobro drala, car je, izgubivi veliki broj ljudi, digao tabor i otiao u Mosinopolj, bez ikakva uspeha. Obnovivi tu vojsku, poetkom prolea provalio je u Bugarsku, i opsadom zauzeo utvrenje zvano Longo. Zatim je uputio Davida Arijanitu i Konstantina Diogena u Pelagonsko polje, odakle su doveli mnogo zarobljenika i konja. Gore pomenuto utvrenje Longo car je spalio, a zarobljenike je podelio u tri dela: jedan deo je dao svojim saveznicima Rusima, drugi Rimljanima, a trei je zadrao za sebe. Odatle je krenuo u Kostur. Poto je vie puta pokuao da zauzme taj grad i izvrio na nj vie napada, kad je video da mu stvar ne polazi za rukom, povukao se. Bio je, naime, obaveten pismom od prefekta Dorostola Ticija, sina patricija Teodata Iberca, da je Bugarin Krakra pripremio jaku vojsku i da je sjedinio s Jovanovom vojskom, te da se spremaju, poto su privukli na svoju stranu Peenjege, da udare na rimske oblasti. uvi to, car je smesta promenio smer svoga puta i u prolazu zauzeo i spalio beogradsku tvravu, a obnovio Vereju. Poruivi utvrenje Ostrovo i Molisko, nije poao dalje, jer je dobio vest da su Krakra i Jovan, videi da su ih izdali Peenjezi, odustali od pohoda protiv Rimljana. Meutim, na povratku car je zauzeo grad Setenu, gde je bila Samuilova kula, u koju je bio sklonio veliku koliinu ita. Car je to ito podelio svojim vojnicima, a ostalo je sve spalio. Neto kasnije, kad je saznao da se Jovan sa svojim etama ne nalazi mnogo daleko, uputio je napred zapadne odrede i odrede iz Soluna pod vostvom Konstantina Diogena. Vojsci koja je krenula na put, Jovan je bio postavio zasede. Veoma strahujui za ivot svojih ljudi, car je uzjahao na konja, istupio pred celu vojsku i rekao samo ovo: ''Ako meu vama ima ko hrabar, neka krene za mnom'', i odmah je poleteo napred.
KOMENTAR Termica je po Jireeku leala kod apkareva (danas Toplec), a po Zlatarskom je to lokalitet kod sela Bansko, jugoistono od grada Sgrumice. Ime tvrave ''Bojon'' treba itati Vojon. Misli se da je leala pod Vitoom. Spajajui razliite odlomke Skiliinog spisa Orbin je ovde nainio hronoloku zbrku. On je napad na Pernik stavio ''iste godine'' kad i dogaaje o kojima je prethodno priao, dok su kod Skilice pohod na Pernik i druge akcije sasvim izriito stavljeni u godinu 6524, to odgovara 1016. po naem raunanju. Utvrenje Longo se u originalu zove Longon, ali nije poznato gde se ono nalazilo. Dorostol je Durostolum ili Drstar, danas Silistrija. Verovatno zbog greke u latinskom prevodu iskvareno je ime dorostolskog stratega: Ticija, a treba da stoji Cicikija. Zabunu imamo i u dnu ove stranice gde je re o ''beogradskoj tvravi''. Skilica govori o Vosogradu. a jedan rukopis sa dodacima ima na tome mestu Viegrad. Taj Viegrad je morao leati negde na putu iz Kostura u Ber (Veriju). Nije poznato da li je Molisk naselje ili samo utvrenje, ni gde se nalazilo.

2 3 3

Kad su to videle Jovanove uhode, vratie se prestraene Bugarima viui samo (kako pie Kedren): ''Beite, evo cara!'' Na to Jovan Vladislav sa svim svojim ljudima stade bez ikakvog bojnog reda beati pred Rimljanima koji su ga progonili i oteli mu mnogo konja i vlastite opreme, i zarobili njegova roaka. Posle toga car se vratio u Voden, devetog januara. No Jovan Vladislav neprestano je nanosio Rimljanima to je mogao vie zla. Sakupivi, dakle, dobru vojsku, poao je u Dra, gde je po dolasku bio ubijen, ne zna se (kako kae Kedren) od ije ruke, posle dve godine i pet meseci vladanja. Obaveten o njegovoj smrti preko patricija Niifora Pegonita, prefekta Draa, car je smesta digao tabor. Na putu za Jedrene sreo je Krakrova brata i sina, koji su nosili caru veoma radosnu vest da mu se predalo trideset i pet tvrava. Zato ih je car dostojno nagradio i Krakru proizveo za patricija, poto su mu predali onu toliko uvenu tvravu Pernik.
KOMENTAR Setena ili Setina je, po svoj prilici, bila kod dananjeg sela Setina, na reci Brod, pritoci jedne pritoke Crne reke. Up. J. Ferluga, ''Vizantijski izvori III'', 122 nap. 150. Rei ''Beite eto cara'' donete su u grkom originalu slovenski: ''bezite o cesar''. Pegonit se nije zvao Niifor nego Nikita, i nije bio ''prefekt'' nego strateg Draa. Morozvizd je bio i mnogo docnije sedite episkopije u bregalnikoj oblasti, dok je ''Lipenija'' neshvaen grki oblik imena Lipljana na Kosovu, koji je sve do vremena Nemanjia bio vaan pogranini grad.

Dok je car bio u Mosinopolju, doli su k njemu i poklisari Pelagonije, Morozvizda i Lipenije, predajui pod njegovu vlast sve gradove. Odatle je poao u Ser, gde mu je doao jo Dragomu. On je predao caru Strumicu i doveo sa sobom Jovana, prefekta Kaldine, kojega je Samuilo bio zarobio i drao u tamnici dvadeset i dve godine. Dragomu je za to dobio in patricija. im se car pribliio Strumici, doao je k njemu bugarski arhiepiskop David nosei pismo od Marije, ene Jovana Vladislava, u kojem je obeavala da e ustupiti celu Bugarsku, ali ako on udovolji njezinim zahtevima. Tu se car sastao i s Bogdanom, gospodarom tvrava smetenih dublje u unutranjosti Bugarske. Tako je i on bio proizveden za patricija, jer je ve ranije pokazao da je na carevoj strani kada je ubio svoga tasta. Posle toga, car je iz Strumice otiao u Skoplje. Taj grad je predao na upravu patriciju Davidu Arijanitu, pa se vratio preko tvrava tipa Proseka, gde su ga neprestano susretali njegovi poda-nici odobravanjem, pesmama i estitkama za odnete pobede. Skrenuvi odatle na desnu stranu, uao je u Ohrid i tu se utaborio.
KOMENTAR Jovan nije ''prefekt Kaldine'', nego je re o patrikiju Jovanu iz Haldeje. Prosek je poznata tvrava na Vardaru, kasnije Demir Kapija. Tvrava Ilis, kod koje Drim utie u Jonsko more, u stvari je Lje (kod Skilice: Eilisson). Planina ''Tmor'' lei u dananjoj Albaniji i zove se sada Tomor.

Grad Ohrid lei na jednom visokom breuljku, blizu velikog jezera, odakle otie reka Drim prema severu, zatim, skreui prema zapadu, utie u Jonsko more kod tvrave Ilisa. Ovaj grad bio je prestonica cele Bugarske i tu su bile smetene njihove riznice koje je car tada otvorio. U njima je naao velike svote novca i zlatne krune s draguljima, i stotinu centenara zlata. Od toga je podelio poklone svojim vojnicima, a grad je predao na upravu patriciju Evstatiju Dafnomilu, ostavivi jo i jaku posadu. Zatim je iziao van grada, gde je ljubazno primio enu Jovana Vladislava, koja je dola k njemu s tri sina i est keri, vodei sobom i nezakonitog Samuilova sina, kao i dve keri i pet sinova Samuilova sina Radomira. Od tih je jednog Vladislav bio oslepio kad je ubio njegova oca Radomira sa enom i njegova zeta Vladimira. Marija je imala jo tri sina s Vladislavom, ali oni su bili pobegli u planinu Tmor, jednu od najviih Keraunskih planina, jer nipoto nisu hteli doi pred cara. Car je naredio da pomenutoj Mariji svi iskau duno potovanje. To je bio razlog to su k njemu dole i mnoge druge bugarske linosti, meu kojima su bili: Nestorica, Carico i mladi Dobromir, svaki sa svojim odredima peaka. Car ih je rado primio i iskazao im poasti prema njihovom poloaju. Doao je takoe Vladislavljev sin Prosijan s braom koja su se (kako 2 3 4

rekosmo) bila povukla na planinu Tmor, odakle su bili primorani da odu usled neprekidne opsade pod kojom ih je car drao. Dobivi od njega salvum conductum, svojevoljno su mu se predali. Poto ih je ohrabrio lepim reima i udovoljio njihovim molbama, napustio je Ohrid. Kad je stigao na Prespansko jezero, podigao je dva utvrenja, jedno na sredinoj planini, koje je prozvao Vasilida, a drugo na pomenutoj movari ili, bolje, jezeru. Iz Prespe je doao u Devol, pa uspostavivi tu sudite, ponovo je primio u audijenciju Prosijana i njegovu brau, koji redom obeae vernost caru, te je on proizveo Prosijana za magistra, a ostale za patricije. Tu je bio doveden i slepi Ivana. Kako je on izgubio oi, nee biti suvino kazati ovde, jer e to biti (ini mi se) isto toliko zanimljivo koliko i neobino.
KOMENTAR Velika ''Carico'' ce verovatno zvao Lazarica, dok je Vladislavljevom sinu ime Prusijan. Ivana je boljarin o kome se ranije govorilo, ali s imenom Ivac. Brohot i Pronita nalazili su se, verovatno, u planini Tomor.

Dakle, posle Vladislavljeve smrti, njegova ena Marija i druge bugarske linosti, kako rekosmo, predale su se caru. Samo je ovaj Ivana pobegao i zauzeo jednu gotovo nepristupanu planinu. On je drao kraljevsku kulu s vrtovima i drugim raskoima, koju su neki zvali Brohot, a drugi Pronita. Odupirui se caru, Ivana je nastojao da zagospodari Bugarskim Kraljevstvom. To je pomrsilo i razbilo mnoge careve planove. Skrenuvi s glavnog druma prema jugu, car je doao u Devol da ispita hoe li Ivana poloiti oruje i pokoriti mu se ili e morati protiv njega da upotrebi oruje. Dok je tu neko vreme boravio, nastojao je putem pisama da ubedi Ivanu da odustane od pruanja otpora koji mu moe doneti na kraju samo propast. Ivana mu je tako veto odgovorio da je car bio u neizvesnosti vie od pedeset i est dana.
KOMENTAR U naunoj literaturi je izneto miljenje da u proslavi koju dri Ivac treba videti jedan od najranijih pomena krsne slave.

Kad je Evstatije, prefekt Ohrida, video da je car jako zamiljen i u velikoj brizi s obzirom na Ivanu, poverivi stvar samo dvojici slugu u iju je vernost bio unapred siguran, i izabravi pogodno vreme, ovako je izveo stvar. Bio je dan Bogorodiinog uspenja, kada je Ivana pozivao na gozbu svoje ljude (kako je obiaj kod slovenskih naroda). Tu su dolazili ne samo susedi i poznanici ve i iz dalekih mesta, kao i stranci. Na ovu sveanost Evstatije je poao bez poziva. Poto ga je uhvatila straa, zamolio je da obaveste Ivanu i da mu reknu da Evstatije eli da s njime razgovara. uvi to Ivana, bilo mu je udno to je tako sam od sebe doao u neprijateljske ruke. Dozvolio mu je da doe k njemu i veselo ga je primio. Posle, kad se zavrila jutarnja liturgija i kad je svako otiao kui, Evstatije je rekao Ivani da eli s njime da razgovara nasamo. Verujui da se bez sumnje odmetnuo od Rimljana i da eli da razgovara s njim o stvarima vanim za obojicu, Ivana ga je uzeo pod ruku i naredio posluzi da se malo udalji. Tako su se etali po nekom mranom mestu gde je bilo mnogo jabukovih stabala, toliko gustih da se ni glas nije mogao odatle uti. Kad su se, dakle, nali sami, Evstatije, koji je bio krupan i staan ovek, odmah je zgrabio Ivanu, bacio ga na zemlju, pa mu je kolenima stao na prsa, ne dozvoljavajui mu ni da die. U tom asu dao je znak dvojici svojih slugu da dotre. im su ovi stigli, zapuili su mu usta jednim ubrusom kako ne bi mogao vikati ni zvati u pomo. Zatim su mu iskopali oi i poveli ga u njegovu palatu. A oni, popevi se na poslednji sprat kue, s istrgnutim maevima oekivahu napad neprijatelja. Kad su ovi saznali za toliku njihovu smelost, dotrali su smesta u palatu, ko naoruan maem, ko kopljem i lukom, a ko kamenjem; drugi su se mogli videti kako nose drva i upaljene baklje, viui: ''Ubijmo ih, spalimo ih, sasecimo ih, kamenujmo ih, i neka se ne nae niko koji bi hteo potedeti ivot ovim nitkovima i zlikovcima.'' Kad je Evstatije video ovu trku i bes Bugara, mada je bio siguran da tu mora poginuti, ipak je neprestano sokolio svoje drugove da budu vedri i da ne dozvole da kao straljive ene padnu u ruke neprijatelja od kojih su mogli oekivati samo smrt, i to veoma bednu i okrutnu smrt. Zatim, pojavivi se na jednom prozoru i davi znak rukom Bugarima da se malo smire, ovako im je progovorio: ''Bugarski narode, vi znate vrlo dobro da ja lino nisam nikada imao nita protiv vaega vladara, jer on je Bugarin, a 2 3 5

ja Rimljanin. tavie, nisam ni Rimljanin iz Trakije ili Makedonije, ve iz Male Azije, a koliko je ona udaljena od vae otadbine, to znaju ljudi kolovani. Stoga e svi oni koji imaju imalo pameti lako poverovati da se ja nisam tako nepromiljeno, ve iz nude prihvatio ovoga posla, jer, inae, morao bih biti vie nego lud da se tako izloim oitoj opasnosti po ivot. Znaete, dakle, da sve to to sam ja uinio, uinio sam po nareenju i zapovesti svoga cara. Meutim, ako vi hoete da nas ubijete, u vaim smo rukama, ali neemo tako brzo pasti, ni poloiti oruje. Pre emo osvetiti svoju smrt, borei se do poslednje kapi krvi. Pa ako padnemo, to je gotovo sigurno, tavie nuno, poto je nas malo, a vas ogromno mnotvo, smatraemo vrlo lakom svoju smrt, jer smo sigurni da e onaj kome se vi elite dugo opirati osvetiti nau krv.'' uvi Bugari ove rei i videvi da su ostali bez voe, a da je car s vojskom blizu, primirili su se, te stariji meu njima odgovorie da e priznati za gospodara rimskog cara i da e mu biti potpuno verni. Tada je Evstatije bez ikakvog otpora poveo Ivanu caru. Car je za tako veliko delo u zvezde kovao Evstatija i dao mu prefekturu Draa i sva pokretna dobra Ivane, kojega je car zadrao pod straom. U isto vreme doao je i Nikolica, koji je nekoliko puta bio uhvaen, pa puten. Dok je Nikolica bio pod opsadom u planinama kuda je bio pobegao, neki su njegovi drugovi bili zarobljeni, a drugi su se svojevoljno predali. Kad je on nou doao u tabor, car ga nije pustio preda se, ve ga je poslao u Solun i naredio da ga tu dre pod straom. Posle toga car je potpuno sredio stanje u koloniji Draa i Jedrena, pa poto je ostavio u svojim oblastima vojnike i stareine, dozvolio je rimskim robovima, onima koji to ele, da slobodno ostanu, a drugi da pou za njim. Kad je stigao u Kostur, doveli su mu dve keri Bugarina Samuila. Primetivi ove uz cara Mariju, enu biveg bugarskog kralja Vladislava, besno su nasrnule na nju, kao da je hoe ubiti. Ali car je priguio i ublaio njihov bes obeanjem da e im dati veliko blago i da e ih kraljevski udati. Mariji je dodelio dostojanstvo zoste i poslao je s njenim sinovima u Carigrad. Zatim je preko Ksifije poruio sve tvrave u Srbiji i u Sosku, a posle je poao u tvravu zvanu Stago, gde ga je posetio Elemag, beogradski knez, s ostalim svojim drugovima, odeven kao sluga. Krenuvi odatle i prolazei Cetunij, car je stao promatrati kosti Bugara koji su pali u bici kada je Niifor porazio Samuila, te je bio veoma zadivljen, ali mnogo vie ga je zadivio zid zvan Scelos, koji je radi zastraivanja Bugara bio podignut u Termopoliju kod Rupena. im je stigao u Atinu, uao je u Bogorodiinu crkvu i javno zahvalio materi bojoj na pobedi, te je toj crkvi ostavio mnogo bogatih poklona.
KOMENTAR ''Tvrave u Srbiji'' su rezultat Orbinove greke. Skilica je govorio o tvravama oblasti Servije (Srbice) u dananjoj Grkoj. Nije jasno o kome Beogradu je re kad se spominje ''arhont Beograda Elemag''. Podjednako dolaze u obzir na Beograd, koji je ranije bio u sastavu Samuilove carevine, i albanski Beograd (Berat), za koji se opredelio vei broj istraivaa. Cetunij, koji se ovde spominje zvao se, u stvari, Zetunij, danas Lamija. Usled greke latinskog prevodioca Kedrinovog ovde je tekst iskvaren. Termopilski zid Skelos nije bio sagraen kod Rupena, nego od Rupena, pripadnika jedne uvene jermenske porodice.

Iz Atine se zatim vratio u Carigrad, u koji je bio trijumfalno uveden kroz Zlatna vrata, sa zlatnom, na vrhu narezanom, krunom na glavi, vodei ispred sebe Mariju, Samuilove keri i druge Bugare. Tako su, dakle, Rimljani podjarmili Bugarsko Kraljevstvo, koje su zadrali pod sobom trideset i pet godina. Meutim, Bugari itavo to vreme nisu nikada mirovali imajui u vidu da nikada pre nisu robovali drugima, ve da su njihovi preci bili skoro pokorili Rimsko Carstvo i prisili ga na plaanje danka. A bilo je meu njima i onih koji su, da bi ih probudili, pripovedali slavna dela slovenske nacije koja je uvek bila pobednik i navikla da vlada nad drugima. Stoga su u vreme cara Mihaila Paflagonca Bugari zgrabili oruje svojom starom snagom, i zbacili rimski jaram, zahvaljujui jednom svom Bugarinu, koji se zvao Deljan.
KOMENTAR Mihailo IV Paflagonac bio je car 10341041. Petar Deljan, kod Orbina: Dolianin, se zvao Petar Odeljan, kako je nedavno pokazao M. Dini, ''Iz nae ranije prolosti'', Prilozi KJIF 30 (1964) 310315. Iako Orbin

2 3 6

i ovde sledi Kedrina (Skilicu), on upotrebljava i podatke koji se nalaze u vrlo slinom opisu kod Zonare.

Deljan je bio niskog roda, ali vrlo pametan u svojim delima. Kao rob pobegao je iz Carigrada i doao u Bugarsku, gde je poeo iriti glas meu svetom da je nezakoniti sin biveg bugarskog vladara Arona. I nije trebalo dugo da pobuni itav taj narod da se odmetne od Rimljana i da napadne Trakiju. Meutim, car je poslao jednog svog zapovednika da mu se odupre. No poto je taj zapovednik ravo postupao s vojnicima, ovi su ga napali, te da beei nije ubrzao korake, sigurno bi ga ubili. Ova vojska, sada bez voe, izabrala je za svoga zapovednika jednoga izmeu sebe, po imenu Tihomir, bugarske narodnosti, proglasivi ga i kraljem Bugara. Tako je to kraljevstvo bilo podeljeno: jedni su bili za Deljana, a drugi uz Tihomira. Videi da jedino putem prevare moe maknuti s puta protivnika, Deljan je jednog dana pozvao Tihomira, dajui mu na znanje da e ga uzeti za druga u kraljevstvu i u ratovima protiv Rimljana. Tihomir je poverovao ovim njegovim reima i doao u Bugarsku. Deljan je, meutim, sazvao na zbor itav narod, podigao na sredini sudite, te uputio narodu ove rei: ''Glas i veliina Bugarskog Carstva zaista nije smela dopustiti da slava i ugled bugarskog naroda, koji je tokom vekova pokorio mnoga kraljevstva i carstva, budu zamraeni, neu rei od Rimljana, nego ni od ijednog drugog vladara sveta.Ipak, poto zbog naih grehova bog tako hoe, nema nikakva zla da smireno primimo i prihvatimo sve to nam nebo odredi. Meutim, sada se (kako vidite) nalazimo gotovo u staroj slobodi, te nas nita drugo ne spreava da sreno kroimo napred, sem nesloge koja je izmeu mene i Tihomira, jer (kako se obino kae) kraljevstvo ne trpi druga. Dakle, ako elite sebi dobro, izaberite jednog od nas dvojice za svoga kralja. Ako uviate da sam ja Samuilova roda, izdignite me iznad Tihomira, ili, ako izaberete njega, proterajte me van kraljevstva.'' Tada su svi u jedan glas pozdravili Deljana kao kralja Bugarske, a Tihomir je zavrio pod gomilom kamenja.
KOMENTAR Nikopolj o kome je ovde re nalazio se u Epiru i bio je sedite jedne teme.

Posle toga Deljan je smesta krenuo protiv Draa. Zauzevi ga, uao je u Grku i osvojio Nikopolj s okolnim podrujem. Kad je car saznao za ovu pobunu Bugara, rei da se osveti njenom zaetniku. I dok je vrio pripreme za rat, doao je jedan ovek koji ga je od toga odvratio. Naime, Alusijan, sin Bugarina Arona, koji je bio proizveden za patricija za vreme svoga boravka kod Rimljana, uradio je neto protiv cara. Car mu je zbog toga zabranio da ulazi u carsku palatu, pa ni da se eta po Carigradu i uopte da naputa kuu. Sada, kad je Alusijan uo za ovu pobunu Bugara, doao je u Bugarsku preruen u Jermenina. U poverljivim razgovorima koje je tamo vodio, poeo je namerno pominjati Arona, govorei Bugarima: ''Kad bi sluajno doao ovamo neki zakoniti Aronov sin, zar vam se ne ini da bi njemu trebalo dati prednost pred nezakonitim?'' Na to su svi odgovarali da bi iznad svega eleli imati za svoga kralja pravog i zakonitog Aronovog sina. Tada je Alusijan otkrio tajnu jednome koji je bolje od ostalih poznavao Aronovu porodicu. Ovaj, uprevi oi u njegovo lice, ree da eli videti drugi, jo sigurniji znak, u koji ne moe posumnjati. Radilo se o crnom mladeu, obraslom crnim dlakama, na jednoj ruci. Kad je to video, shvatio je da je Alusijan pravi Aronov sin. Stoga se smesta bacio na kolena pred njim, obuhvatio njegove noge i razglasio drugima da je tu pred njima ovek kraljevskog roda. To je bio razlog to su mnogi napustili Deljana i prili Alusijanu. Ali videi da usled njihove podvojenosti Bugarsko Kraljevstvo ne moe dugo opstati, nagodili su se da zajedniki i slono njim upravljaju. Meutim, kako je Alusijan bio sposobniji i spremniji za prevare, nadmudrio je Deljana. On je, naime, pripremio raskonu gozbu na koju je pored ostalih pozvao i Deljana, pa ga je za vreme gozbe svezao, a zatim oslepio. I tako, poto je postao jedini gospodar Bugarske, poruio je caru da je spreman da ponovo potini Bugarsko Kraljevstvo Rimskom Carstvu, samo ako mu car dade garantiju da e ga lepo primiti i nagraditi prema njegovim zaslugama. Car mu je odgovorio da e mu Rimsko Carstvo, bez svake sumnje, ispuniti sve elje.
KOMENTAR Ovde Orbin naputa Skilicu. Ve je pria o Nedeljku iz nekog drugog izvora, koji nisam mogao

2 3 7

identifikovati. Ovaj pasus otkriva kako Orbin nije kroz svoje izvore osetio hronologiju dogaaja. Nedeljkov ustanak je navodno izbio neposredno posle guenja Deljanovog ''nije prola ni godina dana'' to bi znailo 1041. ili, najdalje, 1042. Nekoliko redaka nie on taj dogaaj ipak po nekim piscima (''kako neki vele''') stavlja u 1175. U svakom sluaju, izmeu Deljanovog ustanka i ustanka Petra i Asena, kojim poinje istorija Drugog Bugarskog Carstva, kod Orbina je praznina koju je pokuao da premosti pasusom o vizantijsoj vlasti nad Bugarskom.

U meuvremenu Alusijan je doao u Carigrad, gde je odmah bio proizveden za magistra. Izdani na taj nain, Bugari su ponovo lako pali u ropstvo Rimljana. No nije prola ni godina dana kada je Nedeljko, jedan od bugarskih velikaa, podigao narod na ustanak. Poto su ubili careva prefekta, krenuli su u rat, nanosei po obiaju preteke tete Rimljanima. Kako ovi nisu bili u mogunosti da ita uine ni da spree tolika zla, potkupili su velikom svotom novca neke Bugare koji su na jednoj gozbi muki ubili Nedeljka. I od toga vremena, a to bee (kako neki vele) 1175. godine, pa do vladanja Isaka Anela, oko 1185. godine, Bugari su bili pod Rimskim Carstvom. Mada je Carstvo za sve to vreme slalo svoje upravljae u ovo kraljevstvo, Bugari su ipak malo drali do njihovih nareenja, te su zahtevali da upravljaju vie po volji Bugara nego njihovih Rimljana. I svaki put kad ne bi tako bilo, svi su se poinjali buniti. Kako se esto deavalo da Rimljani ratuju i na istoku i na zapadu, nije bilo nijednog pohoda (kako pie Georgije Kedren) u kojem Bugari nisu sudelovali sa svojom konjicom. Stoga, dok je ovaj slovenski narod bio s Rimljanima, to carstvo je lepo napredovalo. Ali u vreme cara Isaka Anela, prilikom nekih pljaki stoke i nameta kojima su bili optereeni, Bugari, koji su uvek malo cenili Rimljane, otvoreno su se odmetnuli od Rimskog Carstva. Zaetnici ove pobune bila su dva brata, bugarski velikai, Petar i Asen, kojega su Grci zvali Asane. Ova braa, da ne bi izgledalo kao da su to uinili bez razloga, otili su k caru u Kipsele i molili ga da ih uvrsti i ubroji u rimske legije, te da im posle dodeli neki mali posed na planini Hemu. Kad ni jedan ni drugi to nisu dobili, poeli su prikriveno gunati da im ne samo nije dato ono to su molili ve da su bili i prezreni. Pri tome im je namerno izletela neka re iz koje bi se dalo naslutiti da e se pobuniti kad se budu vratili kui. To vredi naroito za Asena, smelog i veoma okrutnog oveka koji je po nareenju sevastokratora Jovana, zbog svog nepristojnog govora, dobio amar.
KOMENTAR Ovde Orbin poinje da ekscerpira vizantijskog istoriara Nikitu Honijata. Mahom prevodi doslovno s latinskog prevoda Jeronima Volfa isputajui ovde-onde neki odlomak u kome se govori vie o Vizantiji. Car Isak II Aneo vladao je 11851195. Tvrava Kipsele nalazila se u Trakiji (danas Ipsala). U prii o crkvi Sv. Dimitrije ima jedna ozbiljna greka u prevodu. Honijat ne kae da su u tu crkvu primili veliki broj ''opsednutih avolom'' ''oba pola'', nego oba naroda, tj. Bugara i Vlaha. O udelu Vlaha u obrazovanju Drugog Bugarskog Carstva up. G. Ostrogorski, ''Istorija Vizantije'', Beograd 1959, 378379. Ovim odlomkom Orbina pozabavio se bugarski istoriar V. Zlatarski raepravljajui o prikazu nastanka Drugog Bugarskog Carstva kod monaha Pajsija Hilandarca. Up. V. Zlatarski, Istorija na balgarskata drava, prez srednite vekove II, Sofija 1934, 526533.

Vrativi se, dakle, kui nezadovoljni, osvetili su se posle Rimskom Carstvu tako da (kako pie Nikita Honijat u ivotu Isaka Anela) nema jezika koji bi mogao izrei ili izraziti sve osvete koje su izvrili protiv Rimskog Carstva, i pustoenja koja su za sobom ostavili u rimskim provincijama. Meutim, kako Bugare nije bilo ba lako nagovoriti da se late oruja protiv Rimljana, imajui u vidu mnoge tekoe koje su bile posredi, ova dva brata sagradie o svom troku Crkvu Sv. Dimitrija Muenika, pa u nju sakupie veliki broj opsednutih avolom, jednog i drugog pola. Meu te su umeali neke da izmeu ostalog pravei se da su i oni opsednuti avolom viu da je dolo od boga odreeno vreme da se Bugari vrate u svoju staru slobodu, i da je zato sv. Dimitrije, Hristov muenik, napustio Solunsku mitropoliju, te doao k njima da im pomogne. Kad su to uli Bugari, kao da ih je bog nadahnuo, postali su odvani i jaki, pa su stali vikati da se ne sme vie odlagati, ve treba zgrabiti oruje i napasti Rimljane; odmah pobiti zarobljenike, ne osvrui se na molbe i odbijajui svaku vrstu cene ili poklona koji bi oni 2 3 8

nudili, i u tom biti tvri od dijamanta. Tako, dakle, raspaljena, cela bugarska nacija latila se oruja. Tom prilikom gore pomenuti Petar stavio je na glavu zlatnu krunu, a na noge cipele od crvene koe (kakav je bio obiaj kod bugarskih kraljeva), priznavajui i svom bratu Asenu titulu kralja. Posle izvrenog napada na Veliki Preslav, zadrao se tu nekoliko dana, ali kad je video da ne moe nita uiniti, napustio je to mesto. Neverovatnom brzinom bacio se na osvajanje nekih gradova i rimskih utvrenja, pa je odatle odneo silan plen i zarobio mnogo rimskih linosti. Car je stoga krenuo sa svom vojskom protiv njega, ali se on sa svojim Bugarima povukao u odbranu u teko prohodne klance. Tu su se neko vreme junaki borili i odbacili cara. No, desilo se, preko svakog oekivanja, da na ta mesta padne veoma gusta magla, koja je mnogo pomogla Rimljanima, jer su iznenada napali neprijatelje i prisilili ih da bee i napuste svoje poloaje. Tada se Asen u drutvu svoga brata i nekih velikaa, preavi Dunav, obratio za pomo oblinjim Vlasima. U meuvremenu car je mogao opustoiti celu Bugarsku i postaviti posade u gradove kojih je bilo mnogo na Hemu, veim delom, zapravo gotovo svi, na strmim obalama i na visokim i nepristupanim bregovima, ali nije uinio ni jedno ni drugo. Popalio je samo neke useve i vratio se natrag, ostavljajui tako stvari vie zaotrene nego sreene, jer su Bugari postali jo smeliji prema Rimljanima. Kada se, dakle, car vratio u Carigrad, hvalio se naokolo kao da je satro neprijatelja. Tada je neki sudija (po imenu Lav Monasteriot) otroumno govorio da mora biti nemiran duh Vasilija Bugaroubice koji je, poto je do nogu potukao Bugare, izdao ukaz, ako bi se sluajno ikada vie Bugari podigli na oruje, da treba slediti njegov primer, te da svako ko bi se borio s njima, pre svega mora nastojati da se utabori u njihovoj zemlji, pa da opustoi i popali sve. Ovaj ukaz protiv Bugara on je posle prikucao na vrata Sotenskog manastira. Poto je bugarski kralj Asen pripremio vojsku sastavljenu podjednako od Bugara i od Vlaha, i vratio se u otadbinu, naao ju je potpuno slobodnu, pa je postao jo smeliji. Nezadovoljan samo Bugarskom i svojim mirnim posedom, opet se dao na pustoenje Rimskog Carstva, reen da pridrui Bugarskom Kraljevstvu i Srpsko Kraljevstvo, kako je bilo ranije. Uprkos tome, car nije hteo izii lino da mu se odupre, ve je umesto sebe poslao svoga strica, sevastokratora Jovana, koji se vrlo dobro nosio s neprijateljima. Ali, kako je docnije bio optuen kao da tei da zavlada Carstvom, bio je opozvan, a na njegovo mesto je bio upuen esar Jovan Kantakuzin, koji je imao za enu carevu sestru. Jovan je bio ovek visokog stasa, velikoduan, imao je zvonak glas i bio je veoma vet u ratnim stvarima, ali, zbog svoje prevelike smelosti, bio je (kako pie Nikita u I knj.) nesrean, i na kraju ga je Andronik oslepio. Kad je, dakle, Jovan video da su se Bugari povukli u planine, nije procenio da su to uinili radi odmora od tolikih napora ili da se sklone na bezbednije mesto, ve je to pripisivao vie strahu i njihovom kukaviluku. Zato se bez ikakvih mera predostronosti utaborio u ravnici, ne vodei rauna da se utvrdi opkopima i da dri u blizini dobre strae. Primetivi to Bugari, napali su ga nou te je jedva umakao, dok je njegova vojska bila poraena i strahovito muena. Nekima je, naime, bila odseena glava, drugi su bili zarobljeni, a prema onima koji su beali u esarov ator esar je okrutnije postupao nego sami neprijatelji, te nije prestajao da ih rui i naziva izdajicama Carstva. Da bi oprao sa sebe toliku sramotu i stid, uzjahao je pod ratnom opremom arapskog konja, pa, drei tit u ruci, poleteo je prema neprijatelju, viui iz sveg glasa: ''Za mnom!'' a da nije ni video ni znao kuda ide ili ta se deava u njegovom taboru. Kad je car uo za takve njegove nepriline postupke, opozvao ga je, a na njegovo mesto postavio Vranu Aleksija, oveka niskog rasta, ali retke pameti i ne manje razboritosti, oveka kojega su u ono vreme smatrali jednim od prvih vojskovoa. Kad je Vrana digao vojsku, vrlo oprezno je postavljao tabor. A kad je vojska marirala, zahtevao je da uvek bude u redu, kao da toga asa mora voditi borbu. Glavni mu je cilj bio da nanese tete i da se osveti neprijatelju, ali bez opasnosti po svoje ljude. Poto je, dakle, izdrao mnoge napore puta i prolaenja kroz teko prohodne klance, konano je stigao do jednog mesta zvanog Malo crno brdo. Posle postavljanja tabora na tom mestu, svi su se ponadali da e se iskupiti nekim znaajnim poduhvatom. Ali kako je Vrana uvek eleo da se domogne carstva, sada je to otvoreno pokazao, te pruio veliku pomo Bugarima. No, to je neto kasnije teko platio, jer je, stupivi u borbu s esarom Konradom, markizom od Monferata, bio ubijen u okraju. Meutim, Bugari su nastojali i da dalje nanose tete Rimljanima. Kako to car nije mogao trpeti, 2 3 9

reio je da jo jednom lino poe protiv Bugara. Tim pre se na to reio kad je uo da neprijatelj ima mnogo skitskih legija i da se ne dri vie u planinama, ve da se utaborio na podruju Agatopolisa, te da robi i rui ta mesta. Poto car tada nije mogao sastaviti potpunu vojsku, krenuo je s malo vojnika, pa je, stigavi u Tavrokom, mesto blizu Jedrena, tu ekao ostale ete. Bio je, naime, izdao nareenje esaru Konradu da bez odlaganja poe za njim. To je on ranije bio obeao, ali posle, s obzirom da su njegove nade kod cara ostale neostvarene, promenio je miljenje, pa se ukrcao na jednu novu i vrstu lau, te otplovio u Tir. Tu su ga njegovi sunarodnici primili kao boanstvo. Docnije je pruio otpor Saracenima i povratio Jopu (Jafu), drukije zvanu Ace, i druge gradove. Ali malo posle toga izginulo je mnogo istaknutih hrianskih linosti koje su o svom troku pole za Konradom, a Konrada, koji jo nije bio ni pokazao svoje junatvo, ubio je jedan Kasijac. Ovi Kasijci veoma potuju i odaju ast svome gospodaru, a uvek su spremni da ga posluaju, te na sam njegov mig bacaju se odmah sa strmih obala, nasru na otrice maeva, bacaju se u valove i u razbuktalu vatru; kad pak hoe da ubiju nekog neprijatelja njihova gospodara, priblie mu se prijateljski, ili se prave da su poklisari, a onda ga napadnu maem koji nose skriveno, ne marei i ne razmiljajui ta e s njima biti i kakvu e kaznu ili muke za to podneti.
KOMENTAR Agatopolis, danas Agatopolj, je grad na obali Crnog mora, ali tamo se nisu mogli utaboriti bugarski i vlaki odredi, kako je istakao V. Zlatarski, ''Istorija II/1'', 458, 524525. Zlatarski se u jednom ekskursu svoje knjige bavio pitanjem ''koji grad treba da se podrazumeva pod Agatopoljem kod Nikite Akominata'' i doao je do zakljuka da je re o gradu Terme, koji je leao zapadno od Anhijala kod dananjeg mesta Aitoki bani. Tavrokom je imanje u blizini Jedrena. KOMENTAR Epizoda o Konradovim doivljajima u krstakoj Palestini nema nikakve veze s bugarskom istorijom. Orbin je nekritiki preneo Nikitin ekskurs u svoj tekst. Tvrava Lardeja je bila kod dananjeg Hisarlika zapadno od Karnobada. Ne zna se, meutim, gde je bilo mesto Basterne. Beroja je Boruj (Stara Zagora).

Ali da se vratim na cara. Kad je video u kakav poloaj je doao, kao i da Bugari jo uvek robe rimske oblasti, izabrao je hiljadu ljudi, dao im najbre konje i krenuo iz Tavrokoma da potrai neprijatelja. Ujedno je naredio da kola i ljudstvo nesposobno za rat pou u Jedrene. U taj as stiu uhode s vestima da Bugari pustoe mesta blizu Lardeje, i da se, poto su pobili i zarobili mnogo ljudi, puni plena spremaju na povratak kui. Tada je car naredio da zatrube bojne trube i uzjahao na konja. Kad je stigao u Basternu, poto se nigde nije mogao videti neprijatelj, malo je odmorio vojsku. Posle tri dana krenuo je odatle put Beroja. Pre nego to se uputio, pojavio se jedan ovek nosei caru ravu veet da se neprijatelj nalazi u blizini i da kree sporim korakom, bilo zato to se ne boji neprijatelja, bilo pak zato to je pun plena. Car je tada smesta podelio vojsku meu kapetane, pa se uputio na onu stranu sa koje je uo da dolaze nedtrijatelji. Kad su ovi doli na vidik Rimljana, predali su plen na uvanje nekim bugarskim i skitskim odredima i naredili im da najkraim putem nastoje da se dohvate planina, a oni su neustraivo saekali rimsku konjicu. Tada je Asenov brat Petar, hotei da ohrabri svoje ljude, iz svega glasa povikao: ''Sada je vreme, junaki vojnici moji, da povratimo slobodu, ugled i izgubljeni dobar glas. Sada morate pokazati Rimljanima da imaju posla sa sinovima i potomcima onih koji su ih jednom naterali na plaanje danka.'' Na to su Bugari s takvom estinom napali neprijatelja da se ovaj pri prvom naletu razbeao. Car, pak, videi da je naputen, i sam se dao u bekstvo, te je stigao u Jedrene. Posle, kad je video da Bugari i dalje napreduju robei i palei sve, dobro je obnovio vojsku i otiao protiv neprijatelja u Beroj. Tu je zametnuo veoma krvavu bitku i izgubio je. Uprkos tome, jo jednom je hitro obnovio vojsku i poveo je u Agatopolis protiv neprijatelja koji su palili mesta oko Plovdiva. Dok je hteo da pomogne tim mestima, Bugari su mu se u tren oka nali za leima, harajui mesta odakle je krenuo. Svim tim rukovodio je (kako kae Nikita Honijat) Asen, ovek odvaan i jako snalaljiv u neizvesnim situacijama. Zato je car bio veoma snuden i nije znao ta da radi. Uinilo mu se ipak najpametnije da ue u Zagorje i ispita raspoloenje Bugara, ne bi li uspeo da se odmetnu od Asena. Ali videi, na kraju, da su veoma postojani, gotovo oajan, napustio je poduhvat. 2 4 0

KOMENTAR Po Volfovom latinskom tekstu i Orbin ovde i na drugim mestima Vlahe naziva Skitima. Na dnu ove strane (redovi 3134) Orbin prekida Nikitino izlaganje jednim umetkom iz Zonare, koji govori o prodoru Srba (koji se kod Zonare zovu i Hrvati) u ''Bugarsko kraljevstvo''. Orbin se tu prevario za vie od sto godina, jer se Zonarin podatak odnosi na ustanak ora Vojteha u Makedoniji 1072. kome je u pomo pritekao Bodin, sin zetskoga vladara Mihaila.

U to vreme (kako pie Zonara u ivotu Mihaila, sina cara Duke) Hrvati, drukije zvani Srbi, napali su Bugarsko Kraljevstvo i zauzeli neka mesta, ali su posle mnogo krvavih bitaka bili primorani da se povuku u svoju zemlju. Bugari, dakle, bezbedni sa svih strana, jo su vie nastojali da povrate ostali deo kraljevstva i da pustoe Rimsko Carstvo. To je podstaklo cara da upotrebi vei broj ljudi nego to je ikad ranije upotrebio, te da konano prodre u Bugarsku. Poto je proao Anhijal, udario je najkraim putem preko planine Hema, pa mada je tamo ostao dva meseca, ipak nije uinio nita vredno pomena, jer je naao gradove mnogo bolje utvrene nego to su bili ranije. A kad je hteo da se vrati natrag, zatvorili su mu sve prolaze tako da mu je gotovo itava vojska bila potuena. On se spasao s malo ljudi, izgubivi u tom napadu lem koji je nosio na glavi. Ove pobede bile su razlog to su se Bugari mnogo poneli, i to su odneli kuama velika rimska bogatstva i oruje svih vrsta. Posle toga niko nije mogao spreiti njihova upadanja. Pljakali su, naime, i robili razuzdano ne samo sela i varoi, ve su poeli zauzimati velike i utvrene gradove. Jedan od tih, Anhijal, razorili su, Varnu zauzeli, a vei deo Trijadice, pre zvane Sardika, poruili. Iz Stupiona su proterali stanovnike, a iz Nia su odvezli ogroman plen. Istovremeno je srpski upan provalio u rimske oblasti i nemilo ih poharao, trudei se, uz to, da poto-poto zagospodari gradom Skopljem. Protiv njega je car poslao jednog svog zapovednika po imenu Kalokom, s trideset hiljada boraca. Kada se Kalokom sastao sa upanom na reci Moravi, zametnuta je bitka u kojoj su Rimljani bili poraeni, a upan se vratio kui pun plena. U meuvremenu su Bugari i dalje pustoili carstvo i vie puta porobili teritoriju Plovdiva i Beroja. Protiv njih je poao Konstantin Aneo, ali je sav njegov napor, na kraju, bio uzaludan. Posle njega je bio poslan Vasilije Vatac s trideset sedam hiljada ljudi koji su, prihvativi bitku s neprijateljem, bili poraeni tako da niko nije izneo ivu glavu. Poto su, dakle, Bugari, posle tolikih i takvih pobeda, postali gotovo nesnosni, Aleksije Aneo, postavi car, pokuao je ne bi li ih nekako smirio, pa je poslao poklisara brai Petru i Asenu da zakljui s njima mir. No sve je bilo uzalud zbog oholog odgovora i nepravednih uslova koje su Bugari postavljali caru. Stoga je car bio primoran da poalje vojsku u Bugarsku kod Sera. Ova je vojska u sukobu s Bugarima bila razbijena i do nogu potuena, a bio je zarobljen Duka Aleksije Aspijat.
KOMENTAR Mesta koja se na ovoj strani spominju objanjena su ranije, osim Stupiona, pod kojim se verovatno podrazumeva dananji Ihtiman, nekadanji Stoponion. Ovde navedena bugarska osvajanja padaju u kasnije godine. Odlomak o Nemanji zaudo nije iskorien u srpskoj istoriji kao da Orbin nije imao prevod Honijata u vreme kad je pisao glavu o Nemanjiima. Aleksije Anel je postao car 1195. KOMENTAR U dnu ove strane se na jednom mestu citira: ''kako kae Kornik''. To, meutim, nije ime nekog autora nego teka tamparska greka. U Volfovom prevodu Honijata stoji na tome mestu: ut ait Comicus, dakle, ''kao to kae komediograf''.

Skoro odmah posle toga Bugari su zauzeli mnoga utvrenja, u kojima su ostavili jake posade, te su se vratili kui puni plena. Da bi nekako kaznio ovu preteranu drskost Bugara, car je poslao protiv njih sevastokratora Jovana s jakom vojskom. Zatekavi Jovan tri hiljade Bugara koji su robili po Trakiji, napao ih je i posekao. Stoga su neki bugarski velikai koji su boravili u Carigradu upozorili Bugare da se ubudue ne uputaju tako lako u borbu s Rimljanima, jer moraju znati da je sada na elu Carstva veliki 2 4 1

ratnik. Kad su to posle Bugari saoptili Asenu, on je pomalo drsko odgovorio ''da ne treba uvek verovati glasu, niti se prema onome koga taj glas slavi kao jaku i vrednu osobu mora bez daljega (kao da je on takav) imati potovanje ili strah. Niti se, obrnuto, ako je neko ozloglaen kao plaljivac ili kukavica, mora prezreti i odbaciti. Ipak, glas se ne sme sasvim prezreti, kao da je sasvim bez osnova, naroito kad je toliko rairen, nego radije treba traiti i ispitati dela onih koji su hvaljeni ili kueni, isto kao to se radi sa zlatom u lidijskom kamenu. esto se mora prepustiti poneto sudu oka, jer ui ne vide nita, ve samo hvataju zvuk tuih i esto neprijateljskih jezika. A oko je pouzdaniji i iskreniji sudija o stvarima, te se vie mora voditi rauna o jednom sudiji koji je video (kako kae Kornik) nego o desetorici koji su uli, jer on se ne oslanja na tue svedoanstvo, ve na vlastito iskustvo. Ovo je ve poznato itavom svetu. Stoga se ne morate prestraiti kad se kae da je rimski car valjan, ve se mora prosuditi da li je takav iz njegova prolog ivota. Meutim, ako paljivo razmotrimo, neemo nai nita to je taj car uinio a to bi bilo hvale vredno. On, naime, nije nikad sudelovao u ratovima i bitkama voenim za rimsku dravu niti je pomagao svoga brata u naporima i opasnostima rata, koliko se mogu setiti ja, koji sam neprestano robio neprijateljsku zemlju i nizao pobedu za pobedom, trijumf za trijumfom. Pa ni purpur, ni carska kruna nije mu data kao nagrada za njegove napore, ve se to desilo pre igrom sudbine. Prema tome, stvarno ne znam kako i zbog ega se mora ovek bojati onoga koga nismo videli da je naneo ikakvu tetu Bugarima, delom ili savetom. Da bih vam (koliko mogu) opisao i jasno predoio ovoga oveka i njegove osobine, pogledajte ove trake koje vise sa moga koplja kako su raznih boja, mada su od istog platna: one su napravljene od iste materije, a izradio ih je isti tka. Ali, kako se razlikuju po bojama, izgleda da su od druge materije i drugog zanatlije, a ipak nije tako. Upravo tako braa Isak i Aleksije, od kojih je jedan proteran s vlasti, a drugi je sada zaogrnut carskim grimizom, imali su jednog te istog oca i izili su iz jedne te iste utrobe, a rodili su se u istoj zemlji i postigli su iste stvari, mada je Aleksije stariji po godinama. Stoga, po mom sudu, ni u ratnim stvarima nema meu njima nikakve razlike, i u to e se nee proi dugo vremena svi uveriti. Smatram, stoga, da i sada moramo slediti onaj nain i sistem ratovanja koji smo ve. ranije primenjivali, jer moramo da se borimo protiv onih istih koje smo vie puta napali i u boju pobedili, a poto su primili od nas mnogo udaraca i gotovo bezbroj poraza, sad su ve postali kukavice i podlaci. Pored toga, bodri nas pomisao da su oni ve izazvali protiv sebe srdbu boju oduzevi carstvo Isaku, koji ga je zakonito drao i koji ih je oslobodio od tekog Andronikovog nasilja. Jer oni koji su se pokazali toliko nezahvalni prema onome koji im je spasao ivot, zacelo e pasti u prvom okraju od ruke njihovih neprijatelja, kao verolomnici i nezahvalnici''. Videi, dakle, Asen da je ovo razlaganje silno raspalilo duhove njegovih ljudi, s veom estinom je napao oblasti blizu Strimona i Amfipolja. Tada sevastokrator, mlad ovek koji je postao pomalo gord zbog ve odnesene pobede, uvi da neprijatellji pustoe podruje Sera, nije poveo rauna da sazna njihov broj i snagu, ve je smesta dao znak trubama, uzjahao prvi na konja i zakovitlao kopljem kao da e poi u neki pripremljeni lov na jelene ili drugu divlja. Poto je tako preao oko tri i po milje, izmorio je konjicu i peadiju tako da su u vreme bitke bile beskorisne. Kada su se pribliili neprijateljskom taboru, vei i glavni deo Asenove vojske bio je rasporeen u zasedama koje je Asen postavio sevastokratoru. Kako se sevastokrator nije dosetio da je posredi prevara i strategija Bugarina, s nekom praznom nadom koju je bio stvorio iz odnete pobede, ludaki se bacio na neprijatelje. Bugari su tada iskoili iz zaseda, opkolili Rimljane, mnoge ih pobili i zarobili samog sevastokratora.
KOMENTAR Amfipolj je grad na morskoj obali u neposrednoj blizini ua Strume. O sveteniku ''koji je znao izvrsno bugarski jezik'' stoji u Volfovom prevodu: blachicae linguae peritus. Iz konteksta se vidi da se misli na bugarski jezik, jer detalj je i spomenut zbog toga to je svetenik mogao razgovarati s Asenom.

Bugari su se posle toga jo vie osmelili, pa su slobodno harali svuda, jer nije bilo nikoga koji bi im se odupro. Poto su oni koji nisu poginuli u borbi brzim koracima pobegli u Ser, Skianin koji je bio zarobio sevastokratora trudio se na sve naine da ga sakrije kako za njega ne bi saznao Asen, nadajui se da e za njegov otkup, kad ga dovede u Skitiju, dobiti mnogo novaca. Ali, kako se bilo razglasilo da je 2 4 2

vojskovoa uhvaen, paljivo su ga traili, pa poto su ga pronali, doveli su ga Asenu. U ovoj bici (pored ostalih) bio je uhvaen neki rimski svetenik koji je znao izvrsno bugarski jezik. Dok su ga vodili put Hema, usrdno je molio i zaklinjao Asena da ga pusti. Ali on to ni po kakvu cenu nije hteo, govorei da e radije pobiti sve Rimljane negoli potediti ivot ijednome. Tada ga jadni svetenik poe proklinjati govorei: ''Ne smilovao se ni gospod bog vaim gresima i dao vam kobnu smrt prema vaim zloinima!'' To mu se ne mnogo posle desilo. Kad se, naime, vratio u Bugarsku, ubio ga je neki njegov dvorjanin. Kako se to dogodilo, ispripovedau ovde ukratko. U Bugarskoj je iveo neki velika po imenu Ivanko, koji je bio veoma blizak Asenu. On je bio u tesnom prijateljstvu s Asenovom sestrom. Kad je Asen to primetio, bacao je krivicu na svoju enu, prebacujui joj da je zasluila da joj za to odsee glavu. Ona je, naprotiv, krivila njega, jer mada je vie puta bio obaveten o tome, do tada je uvek utao. Zbog toga je posle iskalio svu svoju srdbu i gnev na Ivanku, kojega je nou pozvao da smesta doe k njemu. Kako je Ivanku to bilo sumnjivo, izvinjavao se da ne moe doi do jutra, no Asen je zahtevao da odmah doe. Meutim, jedan od onih koji su doli po Ivanka obavestio ga je zato je pozvan. Ivanko je ipak poao, ali je hteo da se prethodno posavetuje s rodbinom i prijateljima ta ima da radi. Rekli su mu da bez daljega poe, ali da svakako ponese sa sobom pod odelom dugi ma. Ako vidi da Asen poinje da galami, te da e se stvar svriti samo na pretnjama, neka nastoji na sve naine da ga smiri i da ga moli za izvinjenje. Ali ako se Asen bude hteo tui, neka nastoji da ga predustretne i smrtno rani. Dakle, kad je Ivanko doao pred Asena, ovaj je odmah stao vikati da mu donesu ma da ubije izdajicu. Ali ne bee na vreme, jer je Ivanko smesta pritrao i ranio ga u slabine, pa je umakao i povukao se kod svojih. Ispripovedio im je ta se desilo i dogovorio se s njima kako da se odmetne, jer je dobro znao da e braa i rodbina ubijenog Asena traiti da osvete njegovu smrt. Tom prilikom reie da zatrae zatitu i pomo od Rimljana, Iste noi kad su to ugovorili, privukli su na svoju stranu jo mnogo drugih. Poto su osvojili Trnovo (najutvreniji i najlepi grad na planini Hemu, smeten na jednom breuljku, opasan debelim i jakim zidinama), oduprli su se Petru, bratu poginulog Asena, ija se smrt, kad je svanulo, naglo razglasila ne samo po Trnovu nego i po drugim mestima. Ali, poto Petar nije mogao uhvatiti Ivanka, a ni Ivanko lako odoleti Petru, Petar je reio da ga savlada opsadom, a Ivanko da se obrati za pomo Rimljanima. Kad je, dakle, Ivanko doao pred cara, nagovarao ga je da uputi vojsku radi osvajanja i zauzimanja Trnova, jer kad to ostvari, on e mu pomoi da osvoji ostalu Bugarsku. U tome bi tada sigurno, bez veih tekoa, i uspeo, da nije oklevao. Ali kako je malo zakasnio, poslao je posle protostratora Manojla Kamica. Krenuvi iz Plovdiva, protostrator je jedva bio doao na granicu Bugarske kad su se njegovi vojnici poeli buniti, zahtevajui da im kae kuda ih vodi i s kim imaju da se bore. Vikali su iz svega glasa i govorili: ''Da nisu, moda, to one planine u koje smo vie puta polazili bez ikakve koristi, tavie, na nau krajnju propast i sramotu? Vrati se, dakle, vrati, i vodi nas kui, jer inae nee dugo iveti!'' Stoga je Manojlo bio primoran da se vrati caru, koji je sastavio drugu izabranu vojsku i pojavio se na granici Bugarske. Ali se ipak nije usuivao zametnuti bitku s neprijateljem, ve se i on vratio natrag a da nije nita uinio.
KOMENTAR Asen je vladao 11861196, Petar 11961197, a Jovan ili Kalojan 11971207.

Videi tu malodunost Rimljana, Ivanko se vratio caru, poto je kradimice pobegao iz Trnova. Tako je Petar postao gotovo apsolutni gospodar Bugarskog Kraljevstva. Ali je i on, ne dugo posle toga, bio muki ubijen od nekog Bugarina. Na taj nain Bugarsko Kraljevstvo je pripalo njegovom bratu Jovanu, kojega je Petar bio uzeo za druga u ratovima i u kraljevanju. On je bio neko vreme u Carigradu kao talac Isaka Anela, odakle je posle pobegao i doao kui. Kad je dobio kraljevstvo, ispoljio je istu surovost u robljenju i pustoenju Rimskog Carstva kao i njegov brat Asen. I nije bilo nikoga u rimskoj vojsci koji bi mu se usudio suprotstaviti. U meuvremenu je odneo mnogo pobeda nad Rimljanima i nad carem. Car je ljubazno primio Ivanka, koji je bio (kae Zonara) u mnogim poduhvatima od velike koristi Rimljanima; bio je to ovek visoka stasa i izvrsna uma, i veoma krno graen. No prevelika srdba i 2 4 3

njegova tvrdoglavost esto su ga bacale u mnoge greke, pa mada je bio u neprestanom dodiru s Rimljanima, ipak nije nita izgubio od svoje divljine i svoje uroene surovosti. Car je na svaki nain hteo odrati obeanje da mu da za enu ker sevastokratora kojega su Bugari ranije bili ubili. Ali kako ona nije jo bila punoletna, Ivanku je bilo ao toliko ekati. Videi pak da je njena majka, udovica Ana, prekrasna ena, poeo je u sebi govoriti: ''ta da radim s jagnjetom koje jo sie? Bolje je da sklopim brak s njenom majkom Anom.'' Poto je to stavio do znanja caru, postigao je svoj cilj, i kasnije je neprekidno iveo u krajevima blizu Plovdiva. Tu se vie puta odupro svojim Bugarima, ali ipak nije uspeo da sprei njihovo upadanje u oblasti Carstva. Koliko su nad tim carstvom pobeda izvojevali, i kako su zverski pustoili njegove oblasti, to (kako pie Zonara) ne moe izraziti ljudski jezik. Same ruevine u krajevima blizu Hema, u Makedoniji i Trakiji to najbolje pokazuju, i moda bolje od ijedne slike ili ljudskog jezika.
KOMENTAR Ovde nailazimo na pojavu koju nije lako razumeti. Orbin dva puta citira Zonaru a koristi, kao i ranije, tekst Nikite Honijata. Zonarina hronika se, pored toga, prekida 1118.

Carska uprava, dakle, u Trakiji i u drugim oblastima bila je rava, a odbrana jo gora kada je car Aleksije Aneo, podstaknut pre sramotom nego ikakvom nadom u pobedu, krenuo protiv Bugara. Sakupivi dobru vojsku u Kipseli, hteo je u prvom redu da osveti uvrede koje mu je naneo Bugarin Hrez, ovek veoma niska stasa, ali vet u ratnim stvarima. Njega je car, poto se bio odmetnuo od Bugara, ostavio da brani Strumicu, ali se kroz kratko vreme odmetnuo i od cara, te nastojao da zauzme Bugarsko Kraljevstvo. Meutim, kad je car poeo da se sveti, stvar mu je ispala tako ravo da se vratio kui s velikim gubicima, i s jo veom sramotom. Malo posle Bugari su, preavi Istar na Sv. ura Muenika, iznenada napali trakijske gradove blizu Mesene i Zerla. Robei i druge krajeve, bili su sakupili veliki plen. Kad su se s njim vraali kui, napali su ih Rimljani u nekim klancima i oduzeli im itav plen, a mnoge ih pobili. Tada je car, obnovivi vojsku s Rimljanima i Persijancima, poao na osvajanje mesta zauzetih od Hreza, koji se bio povukao u Prosek, kuda je dola rimska vojska i ostala nekoliko dana. Ali, kako car nije sluao dobre savete svojih ljudi, skinuo je zapoetu opsadu. I mada su Persijanci, uavi u Bugarsku, bili sakupili neto plena, on se ipak vratio s velikim gubicima. Kad je video u kakvom se poloaju nalazi, reio je da zakljui mir s Hrezom, kome je ustupio Strumicu, Prosek i oblinje oblasti. I mada je Hrez bio oenjen, ipak je car obeao da e mu dati jednu drugu enu, svoju roaku i ker protostratorovu, koju mu je posle poslao u Raden po sevastu Konstantinu.
KOMENTAR Mesta: Mesena i Zerl su u stvari Mesine (= Karitiran) i Curulon u Trakiji. Kraj drugog pasusa je sasvim iskvaren zbog neshvaenog latinskog prevoda. Smisao je ovaj: car je poslao protostratorovu ker koja je bila razvedena od mua Hrezu po sevastu Konstantinu Radenu.

Sada, poto je (kako rekosmo) Ivanko postao carev zet i bio poslan za prefekta u Plovdiv protiv upada Bugara, on je tako spretno udesio stvari da je postao apsolutni gospodar u tim mestima, te se odmetnuo od cara. Car je odmah pokazao svoje veliko nezadovoljstvo zbog takvog Ivankovog postupka. Stoga je, kao prvo, poslao jednog svog vrlo pouzdanog evnuha da nagovori Ivanka neka prekine svoj ustanak i neka se radije seti dobrote koju su prema njemu pokazali Rimljani, a zatim mu je odmah poslao s vojskom njegove roake. Da je pomenuti evnuh bio veran caru, Ivanko bi, bez sumnje, tada pao u ruke Rimljana, ali kako ga je evnuh obavestio o carevoj zaveri, on je najpre utvrdio neka mesta na Hemu, a onda se povukao u planine. Rimljani su nastojali najpre da zauzmu gradove i tvrave na planini Hemu, i veim su ih delom, uz velike gubitke, zauzeli. Tom prilikom je poginuo i jedan valjani zapovednik, Georgije Paleolog. Drugim gradovima i tvravama zagospodarili su a da se nisu ni latili oruja.
KOMENTAR Hem je, kao to je ve reeno, planina Balkan.

2 4 4

Ivanko, koji se bio povukao u planine, kao pametan ovek i vet u ratnim stvarima, mislio je samo na to da se osveti Rimljanima, koje je na kraju porazio i jednim vetim manevrom zarobio protostratora Manojla Kamicu. Kad je Ivanko video da se srea priklanja Rimljanima, reio je (jer se nije usuivao ui u borbu) da pokua sa zasedama, koje je ovako postavio Rimljanima. On je znao dobro da u rimskom taboru ima veoma malo ivotnih namirnica, da su Rimljani veoma pohlepni i skloni na grabe, kao i da iznad svega vole svoje Rimljane, te je stoga naredio da se dovede u ravnicu mnogo stoke koju su pratili neki Rimljani, njegovi zarobljenici, pravei se da to alje na poklon u planinu Hemo knezu Zagorja Jovanu, s kojim je bio u savezu protiv Rimljana. Kad su Rimljani videli toliku stoku, obavestili su protostratora, koji je poput lava ili besne tigrice izleteo napolje sa svojim ljudima. I kako nije posumnjao da je posredi prevara Bugarina, slobodno je izaao u ravnicu, jaui na jednom konju koji nije bio bojni. Dok su Rimljani bili zabavljeni plenom, Ivanko je iskoio iz zaseda, opkolio ih, vei deo posekao, i zarobio protostratora. Uzoholivi se, dakle, ovom pobedom, Bugarin je poeo suvie bahato da pustoi careve oblasti. Car je tada pripremio jaku vojsku sastavljenu od raznih naroda i lino krenuo protiv njega. Poto je odrao smotru vojske u Kipseli, udario je put Jedrena. Boravei tu neko vreme, bio je mnogo zamiljen i nije se mogao reiti ta da radi. Shvatao je, naime, da je savladati neprijatelja bila vie nego teka stvar, jer je vojska bila tako prestraena da je skoro umirala im bi samo ula da dolazi neprijatelj. Stoga rei da ponovo zakljui mir s Ivankom. Ivanko je odluno odbijao da pristane na mir, dok mu car belodanim ispravama ne ustupi sve gradove i krajeve koje je ranije bio zauzeo, i dok mu uz to ne poalje njegovu enu Anu s carskim obelejima. Na ove Ivankove zahteve car je teka srca pristao. I gotovo odmah je doneo drugu odluku, nedolinu i za jednog vladara varvarina, a kamoli za hrianskog cara. im je, naime, bio zakljuen pomenuti mir, car je poruio Ivanku da svakako eli da s njim razgovara. I da bi ga lake uspeo uveriti, poslao mu je po svom zetu Aleksiju Hristovo jevanelje, s tim da se Aleksije u njegovo ime zakune na nj da ga nee povrediti ni naneti mu bilo kakvu neugodnost, ve da e razgovarati s njim o vrlo vanim stvarima. Osiguran ovim njegovim zakletvama, Ivanko je poao k njemu, a ovaj ga je smesta bacio u tamnicu, koristei i krivo primenjujui onu izreku proroka: ''Cum sancto, sanctus eris, etc.'' (Sa svetim bie svet, itd.).
KOMENTAR I ovde se prepriava Honijat samo mestimino dosta skraeno.

Posle ovoga zloina car se lako domogao Ivankovih gradova i mesta, poslavi u progonstvo njegovog brata Mica. Ali sledee godine Bugari su provalili u Trakiju, spalili mnoga vana mesta, te se vratili kui puni plena. I tada bi, bez svake sumnje, bili doprli sve do carigradskih vrata da ih Rusi, kao prijatelji Rimljana, nisu u tome spreili. Meutim, bugarski kralj Jovan (Kalojan) odupro se Rusima, i zametnuvi s njima veoma krvavu bitku, porazio ih i proterao iz svoje zemlje. Tada se je okrenuo protiv Rimljana i s lakoom je zauzeo Kostancu, veoma znameniti grad na rodopskom podruju. Poto je poruio njegove zidine, estog dana Velike nedelje, poao je put Varne. Ali videi da su njeni branioci veim delom Latini, veoma hrabri ljudi, kao i da se junaki odupiru, napravio je jednu drvenu spravu na etiri toka, koja je dosezala do vrha zidina, dogurao je ispod zidina i stao napadati, te je trei dan zauzeo grad. Sve koje je tu zarobio ive je zakopao, a onda se, sruivi do temelja gradske bedeme, vratio kui pun plena. Poto je (kako je reeno) protostrator Manojlo Kamica bio Ivankov zarobljenik, i kako Manojlo nije mogao nagovoriti cara da za njegov otkup isplatu Hrezu dve stotine zlatnih dukata, skoro u oajanju, nagodio se s Hrezom, koji je u pratnji Kamice provalio u zemlje blizu Proseka, te je za kratko vreme potinio Pelagoniju i bez veih tekoa osvojio Prilep. Zatim su redom napali druge zemlje: preko Tempe prodiru u Tesaliju, zauzimaju sela, diu na pobunu Grku i, na kraju, uspevaju da se Moreja odmetne od Rimljana. Kad je to video car, da bi smirio Hreza, dao mu je za enu Anu, bivu enu Bugarina Ivanka. Time je dobio natrag Pelagoniju i Prilep. Tesaliju je istrgao docnije iz ruku Kamice, kojega je vie puta porazio 2 4 5

u borbi. Zatim je zauzeo Strumicu, gde je skoro na prevaru uhvatio Hreza, te zakljuio mir s bugarskim kraljem Jovanom. Ovaj je posle poeo da se sveti drugim narodima koji su mu pravili neprilike dok je bio u ratu s Rimljanima.
KOMENTAR Jovan koji se ovde i na sledeim stranicama spominje jeste bugarski car Kalojan (11971207). Baldvin je vladar Latinskog Carstva osnovanog od krstaa Baldvin Flandrijski (12041205).

Poto je Rimsko Carstvo osvojio Balduin, mnogo Grka je pobeglo Bugarinu, nastojei da pobune narod protiv cara. Balduin je zapretio Bugarinu da e udariti na njega ako ne protera Rimljane iz svoje zemlje. Ali je to Jovana jo vie razbesnelo. Zato je s izabranim etama tih Rimljana, i s nekim Vlasima, provalio u Trakiju robei i palei sve redom. Kad je Balduin bio o tome obaveten, sakupio je vojsku, koju je bio porazdelio na razna mesta, i poveo je put grada Jedrena. Kad se zametnula bitka na podruju Jedrena, Bugarin, koji je bio postavio u zasede mnogo Vlaha, poeo se namerno povlaiti. Kad su Latini poli napred, bili su uhvaeni u klopku i veim delom pobijeni. Car Balduin je bio zarobljen, a Delojko (Luj grof od Bloa), knez Pelea, pao je u borbi, dok je Henrik Dandolo, mletaki dud, pobegao s nekolicinom svojih ljudi. Kako je tom prilikom bio teko ranjen, posle kratkog vremena je umro. Osilivi se sada Bugari vie nego ikad pre, jer su okusili raskoi i bogatstva Latina i zauzeli neka njihova mesta, odmah su krenuli napred, ne nailazei ni na koga ko bi im se suprotstavio. Tako su zauzeli, a da se skoro nisu ni latili oruja, neke trake gradove, a druge su, poto su ih silom zauzeli, porobili i do temelja razruili. I tako, poto je Bugarin proao pustoei sve do Soluna i Makedonije, poruio je mnoga sela, utvrenja i gradove i pretvorio sve u skitsku pustinju, kako se obino kae. Zauzeo je takoe grad Ser, posle veoma krvave bitke s tamonjim Latinima. Ovi su, uzdajui se u svoju ratnu vetinu, rado stupili s njima u borbu, i mnoge su ih pobili, ali su na kraju bili savladani. One, pak, koji su bili pobegli, dok su nastojali da se sklone u Ser, stigli su Bugari pre nego to su uspeli da zatvore gradska vrata, pa su provalili unutra, stavili sve pod oganj i ma, te sravnili sa zemljom gradske zidine. Posle toga Bugarin je osvojio grad Veriju i mnoga druga mesta. Zatim je napao Plovdiv, gde je porobio i poruio sve. I jer su ga nekad bili uvredili tamonji gortaci, poneo se prema njima krajnje okrutno. Tako isto je radio i po celoj Trakiji, u kojoj su Bugari napravili toliko tete koliko (kako pie Niketa) oko ljudsko nije videlo ni uho ulo.
KOMENTAR Izlaganje je i dalje zasnovano na Honijatu, ali se mestimino (kao na poetku drugog pasusa) javlja i Niifor Grigora, istoriar sledeeg perioda.

Naime, gradovi koji su ranije bili tako znameniti i s velikim brojem itelja, utvrena mesta, divne livade, divni vrtovi natapani potocima, kue i visoke mermerne palate ukraene raznim slikarijama, vinogradi krcati groem i polja puna ita, sve je to izgledalo prazno i pusto, pa je vie liilo na jazbinu jea i divljih zveri nego na ljudska prebivalita. I da ne bi ostalo nita gde ova ratoborna nacija ne bi pokazala svoju uroenu surovost, kad bi uhvatili nekog Rimljanina koji je u borbi ubio nekog njihovog Bugarina, zakopali bi ga ivog s leevima mrtvih. Ponekad, pak, kad bi uhvatili u ratu neku istaknutu linost, zakopali bi je ivu, a onda bi uzjahali njena konja i naoruali se njenim orujem. Tu njihovu surovost okusio je na vlastitoj koi, izmeu ostalih, car Balduin. Kad je bio poraen (kako rekosmo) u jednom okraju, zadran je neko vreme u tamnici u Trnovu s tekim okovima na nogama. U to vreme pobegao je Aspjet, koji je bio suanj u Bugarskoj. To je bilo toliko krivo Jovanu Bugarinu da je odmah izvukao iz tamnice Balduina i naredio da mu se sekirom odseku noge i ruke, a zatim ga je bacio u jednu dolinu gde je, kao hrana ptica i zveri, trei dan umro. To isto je uinio s nekim rimskim zarobljenicima, koje je s istom okrutnou, bez obzira i bez ganua na njihov pla i na njihove molbe, dao sve pobiti. Meu ostalim i Konstantina Tornikija, logoteta droma, koji je posle osvajanja Carigrada sluio (mada protiv svoje volje) Balduinu, s kojim se nije zatekao kad je bio zarobljen u bici. On se odvaio da poe Bugarinu, verujui da e dovoljno ceniti njegov ugled zbog mnogih 2 4 6

poslanstava koja je ranije obavio u Bugarskoj u ime Rimljana. Ali sva ta njegova nada bee uzaludna, jer od njega je doekao samo to da ga je najpre vodio u lakim okovima po mnogim mestima, a onda ga je iva zakopao. Videvi bugarski kralj Jovan da Teodor Aneo, koji je bio zauzeo mnoge zemlje Rimskog Carstva u Trakiji i Makedoniji, s gradom Solunom, najveim i najuvenijim od svih gradova u Makedoniji, jo uvek pustoi i njegove zemlje, pozvao je u pomo neke Vlahe, te ga je porazio i zarobio. Poto je naredio da mu se iskopaju oi, zadrao ga je kao sunja.
KOMENTAR Teodor Anel je bivi epirski despot koji je zagospodario Solunom i proglasio se za cara. Tekst aludira na bitku kod Klokotnice 1230. Jovan vie nije Kalojan nego car Ivan II Asen (12181241).

Kad su, dakle, Rimljani (kako rekosmo) zauzeli grad Carigrad, na zboru u Nikeji izabrali su za cara Teodora Laskara, a posle njega Jovana Duku, njegovog zeta, i od tada su neprestano ratovali protiv Latina. Dok je Jovan Duka bio zauzet u ovim ratovima, doli su poklisari Bugarina s ponudom za mir, a ujedno s molbom da njegov sin Teodor uzme za enu Jelinu, ker biveg bugarskog kralja Asena. To se toliko svidelo caru, koji je tada bio napadnut od vie neprijatelja, da je odmah pristao na predlog Bugarina. S njim se sastao na dogovor u Hersonezu, gde je bila obavljena svadba Teodora i Jeline. Tada je episkop Trnova, koji je do toga vremena bio podreen arhiepiskopu Justinijane Prime, bio osloboen te podreenosti. Poto je posle nekog vremena umro car Jovan, Bugarin je, uvi za njegovu smrt, odmah krenuo u rat, pustoei neprestanim prepadima gradove i utvrenja koja su drali Rimljani u Trakiji, tako da je osvojio mnoge tvrave u blizini Hema. To je isto radio i verolomni Mihailo u Tesaliji sa susednim rimskim oblastima i gradovima.
KOMENTAR Ovde Orbin ekscerpira samo Niifora Grigoru. Teodor Laskar je nikejski car Teodor I Laskaris (1204 1222), a Jovan Duka je Jovan II. Duka Vatac (12221254). Orbin je ovde izdvajao iz Grigorinog teksta samo one odlomke koji spominju Bugare, pa je tekst uinio gotovo nerazumljivim. Mihailo u drugom pasusu je epirski despot Mihailo II (12311271). Sledei Teodor spomenut na ovoj strani jeste Teodor II Laskaris (12541258).

U tolikim tekoama i nevoljama, tadanji car Teodor, Jovanov sin, da bi osigurao istone granice, obnovio je i potvrdio ugovore koje je njegov otac ranije bio zakljuio s Turcima. Posle toga, u prolee, preao je Helespont, raspolaui veim brojem ljudstva nego to je ikad njegov otac raspolagao, poto je za ovaj rat sakupio ne samo one koji su bili sposobni za vojsku ve i one koji su bili odreeni za lov. Ovima je naredio da puste pse i sokolove, te da ga prate u ovom pohodu. Kad je Bugarin uo za ove careve pripreme, klonuo je duhom. Videi da se nee moi ogledati s neprijateljem, s jedne strane, zato to nema toliko i tako dobro naoruane vojske, a s druge, zato to je car tada bio u cvetu mladosti, pun elje za slavom i uporan u ostvarivanju onoga to je jedanput sebi stavio u zadatak, pomislio je da je najbolje da zakljui s njime mir i obnovi stare ugovore. Verovao je da e se car lako izmiriti s njime, bilo zato to mu je bio zet, bilo zato to je car eleo da to pre poe protiv verolomnika Mihaila Tesalca, pre nego to on zauzme sve. Stoga je poslao poklisara caru, pa jo lake nego to je verovao zakljuio je i utvrdio mir, vrativi prethodno sve tvrave oduzete Rimljanima. Neto kasnije Bugarin se upokojio usled jedne rane na desnoj ruci koju je zadobio u nekom okraju.
KOMENTAR Bugarski vladar koji je ovde umro treba da je Mihailo Asen (12461257). Konstantin Tih Asen vladao je 12571277.

Meutim, kako nije ostavio mukog potomstva, bilo je malo guve meu Bugarima oko izbora novoga kralja. Ali su se na kraju sloili i predali vlast Micu, koji je imao za enu sestru pokojnog kralja 2 4 7

Asena. Mico se odmah pokazao kao neratoboran i lo ratnik, pa su ga, malo-pomalo, njegovi ljudi poeli prezirati. U to vreme iveo je meu Bugarima jedan veoma istaknut i plemenit ovek po imenu Konstantin Tih, ovek veoma pametan, a snagom tela bio je daleko pred ostalima. Videi da bugarske stvari idu sve gore, on je privukao na svoju stranu neke velikae i puk, te je bio proglaen za kralja Bugarske. Prva stvar koju je preduzeo bilo je udaranje opsade oko Trnova, sedita bugarskih vladara. Poto nije mogao odoleti Konstantinu, Mico je bio primoran da ode sa enom i decom i da se povue u Mesemvriju, veoma utvreni grad na obali Crnog mora, a odatle se posle preselio k caru u Nikeju. On je predao caru Mesemvriju, a u zamenu je dobio od njega mnogo imanja blizu Troje sa Skamandrom, pored drugih godinjih prihoda. Poto je, dakle, Konstantin zauzeo Bugarsko Kraljevstvo, poslao je poklisara caru, obeavajui da e mu ubudue biti prijatelj i veni saveznik, ali ako je voljan da mu dade za enu jednu od svojih keri. To je traio ne zato to mu je trebala ena (imao je jo prvu u kui i s njom mnogo dece), ve je to traio pre da ne bi izgledao nii od svojih prethodnika, koji su imali u tom kraljevstvu neko vee pravo ili zato to su bili kraljevskog roda, ili, moda, zato to su se orodili s kraljevima i stranim carevima. Postigavi od cara to je traio, doao je u Mesemvriju i tu se oenio carevom keri Teodorom. Prvu enu otpremio je Rimljanima u Nikeju da bude kao talac njegove pune vernosti, a ujedno zalog njegove postojane ljubavi prema drugoj eni. Dakle, dok je Konstantin vladao u Bugarskoj, umro je rimski car, a njegova sina Jovana oslepio je Mihailo Paleolog, koji je posle zauzeo to carstvo. Konstantinova ena i Jovanova sestra zbog toga je stalno podsticala svog mua da osveti nepravdu uinjenu njenom bratu. I u tom asu, dok je Bugarin sav u nedoumici traio priliku da udovolji eni, stiu poklisari sultana Azedina, molei ga za pomo protiv Rimljana i obeavajui mu veliku svotu novca ako bude uestvovao u ovom ratu. To poslanstvo veoma je obradovalo Konstantina. Sakupio je golemu vojsku, pozvavi u pomo jo dvadeset hiljada Vlaha, pa je s njima provalio u Trakiju da rui rimska mesta. I kako se car takoe nalazio u Trakiji protiv Tesalije, Bugarin se nadao da e ga lako dobiti u ruke. Ali, mada su mu sve druge stvari dobro pole za rukom, ova ga je nada izneverila, jer je car, poto je bio obaveten o dolasku Bugara, pobegao sam potajno u planine blizu Ganija. Odatle se zatim spustio na more i tu sluajno zatekao dve latinske galije koje su, na putu za Carigrad, bile pristale da se snabdeju vodom, te je na njima za dva dana stigao u Carigrad.
KOMENTAR Tekst je i dalje prevod iz Grigore. Jovan je Jovan IV Laskaris (12581261), a Mihailo VIII Paleolog (12591282).

Primetivi da je car umakao, Bugari usiljenim marem krenue put Enosa da odatle oslobode sultana Azedina, koji je u odsutnosti cara tu bio zatoen. Enos im je pao u ruke a da nisu upotrebili oruje, jer su im ga predali tamonji stanovnici iz straha da ne budu uniteni s gradom ako prue kakav otpor. U ovom ratu Bugari su opustoili Trakiju tako da se tada u njoj jedva mogao videti vo ili ora. Ali, poto je neto kasnije Konstantinu umrla ena Teodora, car Mihailo Paleolog da bi ga privukao sebi dao mu je drugu enu, Mariju, ker svoje sestre Eulogije. Ova se docnije razljutila na svoga ujaka i pobunila protiv njega mua, Vizantince i jedrenskog patrijarha Gregorija, jedno, stoga to joj nije dao njen miraz, drugo, to se, otiavi na Lionski koncil u vreme pape Grgura X, bio sloio s Latinima u pogledu verskih dogmi. Stoga, kad je umro, nije mu bio prireen (kae Rafael Volateran) odgovarajui pogreb niti su grki svetenici dozvolili da se sahrani po obredu. Svemu tome bila je kriva gore pomenuta Konstantinova ena Marija. Za Konstantinova vladanja u Bugarskoj podigao je ustanak Lahana, kojega su (prema Georgiju Pahimeru) Bugari na svom jeziku zvali Kordukva. On se rodio od oca pastira, a bio je veoma pametan ovek. Okupivi, naime, oko sebe neke lopove i druge zlikovce, provodio je dane s njima ivei od grabei. Za kratko vreme sakupio je velika bogatstva i sastavio pravu vojsku s kojom je robio Konstantinove oblasti. Konstantin nije nipoto hteo trpeti tolika pustoenja, pa je reio da se za to osveti. Pripremio je, dakle, sve potrebno za rat i zametnuo s njime bitku u kojoj je izgubio ne samo kraljevstvo 2 4 8

nego i ivot. Dobivi Lahana, preko svakog oekivanja, pored kraljevstva, i Konstantinovu enu, prema njoj je, zbog njenog preterano udobnog ivota, ravo postupao.
KOMENTAR I ovde izlaganje poiva na Niiforu Grigori. Rafael Volateran je citiran samo za pojedinost o navodnom postupanju grkog svetenstva prema caru Mihailu VIII Paleologu. Isto tako od Pahimera, odnosno iz Volfovog izvoda iz Pahimera, potie samo pojedinost da su Lahanasa Bugari nazivali Kordukva. (Lahanon znai u grkom kelj, broskva.) Kazivanje se odnosi za uzurpaciju Ivajla (12781279).

Posle, kad je minula jesen, reio je da iz zaseda napadne neke rimske tvrave, kako bi, slabei rimske snage, sam postao jai. Kad je to uo car, bio je mnogo utuen, jer mu to nije izgledala bezazlena stvar. Nije ga se bojao zato to je tada smatrao da ga se treba bojati, ve zato to je video da je veoma brz i uporan u sprovoenju onoga to je sebi stavio u zadatak, pa je govorio: ''Ako taj sluajno tako i dalje poveava snage, na kraju ga ni Rimljani nee moi savladati. Zato treba da oni koji ele iveti bez opasnosti predusretnu zla koja vide kako im prete. I ako se sad lako moe posei koren biljke koju vidimo da brzo raste, ne sme se odlagati, niti treba ekati da se osvetimo uz vlastitu pogibelj kad se u poetku moe unititi plan neprijatelja.'' Zato, budui da je iza Mica, potomka (kako je reeno) kralja Asena koji je umro u Troji iz gore navedenih razloga, ostao jedan sin, po imenu Jovan Asen, car ga je odmah pozvao da protera iz Bugarske nasilnika Lahanu, te da preuzme kraljevstvo koje mu je po pravu pripadalo. Poto ga je prethodno oenio svojom keri Irenom, uputio ga je s jakom vojskom u Bugarsku. Videi tada Lahana da njegove snage nisu dovoljne da mu se odupre, obratio se za pomo tatarskom gospodaru Nogaju. Meutim, Nogaj ga je, na carev zahtev, ubio na jednoj gozbi. Dobivi lako, uz saglasnost Bugara, kraljevstvo, Jovan Asen je proterao iz toga kraljevstva carevu sestriinu i njenog sina Mihaila, kao i jednu ker, koja je otila u Carigrad. No, kako se esto deava da mnoga i velika veselja prate isto tolike boli i alosti, tako se tada desilo i Asenu. Bio je, naime, meu Bugarima neki plemeniti ovek, i po svojoj mudrosti i retkoj hrabrosti veoma slavan, po imenu Terter. elei da ivi s njim u miru i da ga privue sebi, kako bi postao moniji, Asen mu je dao za enu jednu svoju sestru, poslavi njegovu prvu enu s decom u Nikeju, a posle toga poastvovao ga je i dao mu dostojanstvo despota. Ali sve to nije bilo dovoljno da ga odri u vrstom prijateljstvu s Asenom, jer kad je Terter primetio Asenovu prostodunost i lakoumnost, za kratko vreme pridobio je za sebe celu vojsku i mnoge velikae. Sve je to radio kako bi postao apsolutni gospodar toga kraljevstva.
KOMENTAR Prepriavanje Grigore prekinuto je ovde samo podatkom iz Pahimera o tome da je Nogaj ubio Ivajla. Sudei po nekim skraivanjima nije iskljueno da Orbin ovde nije crpao direktno iz Volfovog prevoda, nego iz nekog latinskog pisca koji je na slian nain koristio Grigoru. Ivan Asen III je vladao 12791280. Ovde vredi ukazati na znaajnu razliku izmeu prianja Grigore i Pahimera, jer je po ovom drugom Terter dobio despotsku titulu od cara Mihaila VIII. Terter je vladao kao car 12801292. Orbin je o njegovoj vladi imao sasvim pogrene predstave.

Obaveten o tome, Asen se priinio kao da eli da poseti svoga tasta, i ponevi sobom kriom sav nakit i bogatstva bugarskih kraljeva, proveo je s tastom ostali deo ivota. A Terter je, kako nije bilo nikoga koji bi mu se suprotstavio, zauzeo Bugarsko Kraljevstvo. Ali ne zadugo! Bio je primoran da ustupi drugima ono to je nepravedno drao. Videi, naime, Nogaj kako mu poslovi veoma sreno idu za rukom, okrenuo se i protiv Bugarske. Procenivi tada Terter da mu se ne moe odupreti, bilo zato to je Nogaj raspolagao velikom vojskom, bilo takoe zato to je video da ga njegovi Bugari ne vole, napustio je poduhvat i pobegao u Jedrene, gde se posle malo dana razboleo od groznice i upokojio. Bugari su se, meutim, pripremili da se vrlo srano odupru Tatarinu, koji se, saznavi za tu njihovu odluku, povukao. Ali, posle Terterove smrti, jo uvek je meu Bugarima bilo metea. Stoga im je car uputio jednog poklisara pozivajui ih da izaberu za svoga kralja Mihaila, sina Marije i Konstantina, biveg bugarskog kralja. Obeao je, ako to uine, da e im ubudue biti jo naklonjeniji. No Bugari se nisu mogli nikako sloiti, jer jedni su pristajali uz cara, a drugi uz Svetislava, prvog velikaa toga kraljevstva i oveka veoma 2 4 9

iskusnog u ratovima. Na kraju, Marija se reila da posini Svetislava, i to je uinila javno u crkvi, zaogrnuvi jednim delom svoga plata Svetislava, a drugim svoga sina Mihaila.
KOMENTAR Bugarska istorija u poslednjoj etvrti XIII veka je u velikoj meri zapletena, a za Orbina je bila gotovo nerazumljiva poto nije imao puni tekst Georgija Pahimera. Veliku zbrku je napravio ne razlikujui Jakova Svetoslava, gospodara Vidina i Zapadne Bugarske, despota i titularnog cara, i Teodora Svetoslava koji je bio car 13001322, Orbin je vesti o Jakovu Svetoslavu koje se odnose na sedamdesete godine XIII veka uvrstio na mestu gde ne spadaju. To se odnosi na pasus koji govori o posinovljenju od strane Marije, to spada u 1276. ili 1277. U pretposlednjem pasusu se moe prepoznati po eni Teodori onaj drugi Svetoslav, koji je, opet, spomenut suvie rano.

Dobivi, dakle, Svetislav kraljevstvo, nije mogao stajati ni asa mirno. Uvek je mislio na neki veliki poduhvat. A da bi to bolje uvrstio svoj poloaj, oenio se Teodorom, keri cara Mihaila, a dao za enu jednu svoju sestru aki, sinu Tatarina Nogaja. Kad je ovaj kasnije hteo da zauzme Bugarsko Kraljevstvo, Svetislav mu je postavio zamke, uhvatio ga i predao Jevrejima da ga udave u tamnici. U to vreme su Persijanci pustoili Rimsko Carstvo na istoku. Stoga je Svetislav, na zahtev i molbu cara, sastavio vojsku od dvadeset hiljada konjanika i est hiljada peaka i uputio je pod vostvom svoga Bugarina, Jovana Heroboska Macukata. Potukavi se ovaj s Persijancima, porazio ih je i odneo veoma asnu pobedu. Ali kad se vraao kui pun plena, sudario se s neprijateljima u nekim teko prohodnim klancima, gde je, posle junake borbe i pokolja koji je napravio meu neprijateljima, pao na venu svoju slavu. im se za ovo saznalo u Bugarskoj, poeli su se buniti protiv Svetislava i govoriti da je on kriv za smrt tolikih valjanih ratnika koji su gotovo sami bili dovoljni da brane Bugarsku od bilo kakvog napada tuinaca. Tada Svetislav, posumnjavi na patrijarha Joakima, naredio je da ga strmoglave s neke stene. Ali bog, koji se uvek brine za svoje sluge, nije dozvolio da dugo ostane nekanjena ova Svetislavljeva osionost i nevaljalstvo. Naime, kad su Bugari, koji su poput ostalih Slovena mnogo potovali svetena lica, videli toliku bezbonost svoga kralja, otvoreno su se stali odmetati od njega. Konstantinova ena Marija, koja je uvek traila priliku koja je (kako se obino kae) dua ljudskog delovanja da podigne na kraljevski presto sina Mihaila, iskoristila je tada tu pobunu Bugara. Ona je posle kratkog vremena muki ubila Svetislava zahvaljujui knezu Kefalonije, i ujedno despotu Etolije i Akarnanije, Svetislavljevom krvnom roaku.
KOMENTAR Ono to se ovde govori o ratu protiv Turaka i ubistvu patrijarha Joakima III odnosi se na cara Teodora Svetoslava s poetka XIV veka. Utoliko je neprirodnije vraanje u drugom pasusu na Mariju, enu cara Konstantina Tiha Asena (12571277). Prianje o ubistvu Svetislava odnosi se na onog prvog Jakova Svetoslava. Mihailo (13231330) bio je sin vidinskog kneza imana i nije mogao nikako biti sin Marije.

Posle toga Marijin sin Mihailo bio je uz saglasnost Bugara proglaen za bugarskog kralja. Ovaj, mada je imao kod kue enu, ker srpskog kralja Stefana Nemanje, po imenu Neda ili Nedeljka, eleo je ipak da ima jo jednu, koja bi bila carskog roda. I tako, otpustivi prvu enu, uzeo je Teodoru, bivu Svetislavljevu enu i sestru Andronika Paleologa Mlaeg, veoma lepu enu, koja je tada boravila u Trnovu. Kako je Androniku bilo krivo to tako dugo ivi njegov stric, Andronik Stariji (jer je eleo da to pre postane apsolutni gospodar carstva), poslao je poklisaru Bugarinu Mihailu da ga pridobije za sebe i uini venim prijateljem. Na to se reio tim pre to mu je bilo poznato da Stefan Nemanja ide mnogo naruku njegovom stricu Androniku protiv Mihaila, kojega je pomagao Andronik Mlai, iju je sestru (kako rekosmo) Bugarin imao za enu. Bile su prole 23 godine otkako ovu nisu bili videli njena majka i njen brat. Stoga su zamolili njenog mua da je dovede na neko mesto gde bi je mogli videti. Udovoljavajui njihovoj elji, Mihailo je doveo svoju enu u Dimotiku, gde su bili, i od strane cara i od 2 5 0

strane njegove majke, kraljevski saekani i darovani mnogim i bogatim poklonima. Tu su se dogovorili i zakljuili da car pomogne Mihailu protiv srpskog kralja, a on caru protiv njegova strica Andronika, a kada potpuno savladaju neprijatelja, da Bugarin, kao nagradu za svoje napore, dobije neke gradove u Romaniji. S takvom, dakle, odlukom Mihailo se sa enom vratio kui. Ali uprkos tome, nije odrao obeanje ni ugovor zakljuen s Andronikom.
KOMENTAR Ve pri dnu prethodne stranice poinje odlomak od kojega Orbin opet redom ekscerpira Niifora Grigoru. Pravi odnos izmeu Andronika II (12821328) Starijeg i Andronika III (13281341) je Orbinu izmakao usled toga to nije tano shvatio Grigorin tekst. Andronik Mlai nije bio sinovac, nego unuk Andronika Starijeg.

Dok se Andronik neprestano borio sa svojim stricem, Mihailo, podstaknut, moda, nekom velikom nadom koju je bio sebi stvorio u glavi, potajno je poruio Androniku Starijem da e mu doi u pomo ako pristane da zakljui s njim prijateljstvo. Andronik Stariji je smesta prihvatio ovaj predlog koji mu je izgledao upravo kao s neba doao. Zato su se neprestano mogli videti poklisari koje su izmenjala ova dva vladara, a koji su dolazili da utanae mir. Poto je Bugarin poslao u pomo Androniku dobru vojsku, otkrilo se, ne znam kako, da Bugari koji su doli u Carigrad nameravaju da zauzmu taj grad. Zbog toga nije bilo dozvoljeno nikome od njih, sem njihovom zapovedniku, da ue u grad, pa se vojska utaborila deset milja daleko od Carigrada. Kad je, dakle, Andronik Mlai bio o tome obaveten, istog asa je uputio jednog svog poklisara s mnogo poklona i s jo vie obeanja zapovedniku Bugara, molei ga da ode i vrati se kui, to je Bugarin odmah i uinio. Nije prolo ni trideset dana od kada je Andronik proterao strica i sam zauzeo celo Rimsko Carstvo, a Bugarin Mihailo je provalio u Trakiju da se bori protiv Rimljana, jer je Mihailo bio reio da uz pomo Vlaha to pre udari na Dimotiku i Jedrene. Saznavi za to, car je krenuo u Jedrene, a zatim je poslao svoga poklisara Bugarinu da ga pita zato to radi. On mu je odgovorio da trai da mu car dade sve ono to mu je ranije bilo obeano, jer (govorae) da je on hteo pruiti pomo njegovom stricu, Andronik Mlai ne bi uspeo da se domogne Rimskog Carstva. Videi ove njihove razmirice i sporove, careva majka i Bugarinova tata posredovala je meu njima da bi ih pomirila, a jednom znatnom svotom novca koju je poklonila zetu uskladila je sve.
KOMENTAR Zbacivanje Andronika II, na koje se ovde aludira, pada u 1328. godinu. U prianju o srpsko-bugarskom ratu zamenjena je Grigorina oznaka ''kralis'' za srpskog vladara imenom Stefana Nemanje, kako Orbin ponegde naziva Duana. Orbin nije prepoznao da je re o istom ratu koji je ve opisao izlaui srpsku istoriju. (Bitka kod Velbuda 28. jula 1390.) Zanimljivo je istai da umesto Grigorinih 1000 ''Gala'' Orbin ima 1300 Nemaca.

Sledee godine srpski kralj Stefan Nemanja pripremio je svoje ete da osveti uvredu koju je Bugarin Mihailo naneo njegovoj keri koju je bio otpustio poto je s njom imao decu. Kad je Bugarin bio obaveten o tim pripremama, uputio je molbu caru da s jedne strane provali u Srbiju sa svojim etama, a on e doi sa svojim Bugarima s druge strane, tako da Nemanja ne bude u stanju da se odupre obojici. I tako, car je pripremio svoje ete i sve potrebno za rat, te je u prolee otiao u vojni pohod. Ali videi da se njegova vojska ne moe meriti s vojskom srpskog kralja, utaborio se u Pelagoniji i reio da tu eka da vidi ta e uraditi Bugarin, koji je raspolagao veim brojem ljudi negoli on, jer je bio sakupio dvanaest hiljada Bugara i tri hiljade Vlaha. S tom vojskom provalio je u Srbiju preko severnih delova planine Hema i stigao skoro do izvora reke Strumice. Kako mu se niko nije odupirao, etiri je dana neprekidno pustoio sve ognjem i maem. Ali petog dana, sa sunevim zracima, pojavio se Nemanja s mnogo ljudi, ije oruje se tako sijalo da je gotovo zasenilo pogled. Kad su, dakle, vojske zametnule bitku, Nemanja, praen jednim odredom svojih konjanika i s hiljadu i tri stotine Nemaca, hrabrih i u oruju izvebanih ljudi, najpre je nasrnuo na Mihailovu zastavu. Poto ju je oduzeo bez velikih tekoa, okrenuo se onda put konjikog odreda gde je bio Mihailo. U velikom pokolju koji je tu napravio, zarobio je Mihaila. Od 2 5 1

ostalog pak dela vojske veina je tu izginula, a oni koji su pobegli, vratili su se kui napola goli. Smrtno ranjeni Mihailo ostao je puna tri dana u potpunoj nesvesti, a etvrtog dana, doavi malo k sebi, ispustio je duu. Posle primljene vesti o tome, car se vratio kui, ne pruivi pomo ni jednoj strani i ne pretrpevi ikakvu tetu. Sledee godine, saznavi da su kod Bugara nemiri i da hoe da oduzmu kraljevstvo eni i roacima pokojnog Mihaila, sakupio je vojsku i odmah napao neke gradove i utvrenja blizu Hema. Zauzeo ih je sve skoro bez tekoa, jer su mu se stanovnici sami predavali. Tu je izmeu ostalih gradova zauzeo grad Mesemvriju, koja je u to vreme bila u rukama Bugara. Kako su u Bugarskoj bili veliki metei i razdori, na kraju, na zahtev Stefana Nemanje, koji je posle poraza nanesenog Bugarima bio postao gotovo gospodar u Bugarskoj, to kraljevstvo je bilo predano Mihailovom roenom bratu Aleksandru. Kad je, dakle, Aleksandar preuzeo upravu kraljevstva, sastavio je jaku vojsku od Bugara i Vlaha i provalio u susedne zemlje Rimljana. Prodro je sve do Jedrena, pokorio mnoga mesta, osvojio zatim neka utvrenja i vratio se kui veseo i pun plena.
KOMENTAR Novi vladalac je bio Jovan Aleksandar (13311371). Ratovanje s Vizantijom opisano na ovoj i sledeoj stranici pada na sam poetak njegove vlade. Mesemvrija je grad na obali Crnog mora (danas Nesebr), a Rosokastron je leao u blizini tadanje vizantijsko-bugarske granice. U dnu ove strane se sasvim pogreno spominje ime cara Jovana Kantakuzina. To je opet sluaj koji ilustruje Orbinov povran rad sa izvorima. Kod Grigore su neto ranije opisane pogrebne sveanosti za mrtvog cara, to se odnosilo na staroga cara Andronika II, koji je posle zbacivanja s prestola iveo kao monah. Orbin je shvatio da se to odnosi na Andronika III. Nije mu ak zasmetalo ni to to se u odlomku koji je ovde prepisao spominje ''veliki domestik Kantakuzin'' (str. 286 gore).

Jovan Kantakuzin, koji je nasledio u carstvu Andronika, nije mogao trpeti takva pustoenja svojih zemalja, pa je sakupio vojsku od Rimljana, te iznenada napao bugarsku zemlju da bi povratio utvrenja na Hemu koja su se nalazila u Aleksandrovim rukama. Naglim upadom u Bugarsku sve je poharao i zauzeo mnoga utvrenja i iz njih proterao posade koje je Aleksandar ostavio. Obaveten o tome, Aleksandar je nastojao putem poklisara da zakljui mir s carem, govorei da ne dolikuje jednom hrianinu da bude tako okrutan prema pripadnicima iste vere kad se moe biti i bez toga i iveti u miru, te okrenuti oruje protiv zajednikog neprijatelja. Car mu je odgovorio da je pravo da oni gradovi koje su osnovali njihovi preci budu potinjeni Rimljanima. S tim reima otpustio je Aleksandrovog poklisara.
KOMENTAR Beseda pripada caru Androniku a ne Kantakuzinu, kako stoji u naslovu u margini.

to je bre mogao, Aleksandar je sakupio vojsku od osam hiljada Bugara i dve hiljade Vlaha, pa je s njom krenuo iz Trnova. Petog dana stigao je u Ruso Kastro, te se tu utaborio, jer je dobio vest da se car jo nalazi u tom mestu. Mada je car bio uplaen dolaskom Bugara, koji su raspolagali veim brojem ratnika negoli on, ipak nije sasvim klonuo duhom, ve. je sakupio vojsku na jedno mesto i ovakvu joj besedu odrao: ''Evo vidite, brao i nepobedivi vojnici moji, moramo se boriti u tuoj zemlji. Nalazei se daleko od otadbine, ne moemo se nadati da e nam stii bilo kakva pomo. Stoga, borimo se kao da imamo odmah umreti i zai kao ovo sunce. O naim plemenitim i velikodunim delima ostavljamo za svedoka ovu neprijateljsku zemlju u kojoj emo se danas boriti na ivot i smrt; neka oi istih neprijatelja svedoe o naem junatvu. Mnoina neprijatelja ne sme vas prestraiti, jer znamo dobro da su esto velike vojske bile pobeene od manje vojske. I mi moramo gajiti ovu nadu i upirati pogled u boansku dobrotu koja je, izmeu ostalog, omoguila da Atinjanin Temistokle s malom flotom potopi u Salamini gotovo sve snage Persijanaca. Posle njega Tebanac Epaminonda s neznatnom vojskom zadao je poraz velikim i jakim vojskama Lakedemonjana, najpre kod Alikarta, a posle kod Leutre. U to vreme Sparta je izgubila takoe Lisandra, a primila na veliku sramotu onog velikog Agesilaja koji je beao.'' Ohrabreni, dakle, ovim govorom, Rimljani s velikim oduevljenjem stupie u borbu s Bugarima. Tu se (meu ostalim) hrabro 2 5 2

borio veliki domestik Kantakuzin, sin esara i sinovac Porfirogenita. Ali kako ni Bugari nisu nita zaostajali u junatvu, Rimljani su poeli beati i sklanjati se u Ruso Kastro. Poto su iveli pod opsadom, poeli su oskudevati u svemu, a naroito im je ponestalo zobi za konje, koji su usled toga neprestano skapavali. Pritisnut tako tekim nevoljama, car je poeo molitvom traiti boansku pomo, jer u tolikoj njegovoj bedi drugog leka nije bilo. To to su se Mesemvrija i mnogi drugi gradovi i utvrenja (videvi poraz Rimljana) prikljuili Bugarima, delovalo je na cara toliko da je izgubio svaku nadu u pomo; traiti, pak, mir od Aleksandra nije se usuivao, svestan koliko je zla i tete naneo njegovoj zemlji. Dok je, dakle, bio zaokupljen takvim mislima, Aleksandar se smilovao i ponudio mu mir, te ga pustio slobodna kui. Pri tome ga je opomenuo da ubudue bude umereniji u svojim delima, te da se seti da postoje etiri godinja doba, kao i da su ponekad drave u jednom asu doivljavale velike promene. Posle povratka kui, car je nastojao da zakljui pomenuti mir s Bugarinom. U tu svrhu poklisari su ugovorili da se uspostave rodbinske veze, te da car dade svoju ker za enu Aleksandrovom sinu. Poto su obojica bili zadovoljni time, car je poveo devetogodinju ker u Jedrene i udao je za pomenutog Aleksandrovog sina, kojem je bilo petnaest godina. Aleksandar se posle povratka kui dao na posao oko uvrenja svoga kraljevstva. Kao prvo, proterao je iz Bugarske Teodoru Paleolog, enu biveg bugarskog kralja Mihaila, s jednim njenim sinom od tri godine po imenu iman. Kad je Teodora videla da mu se ne moe odupreti, krenula je sa svojim sinom kopnom u Dubrovnik. Posle kratkog zadravanja tu, prela je u Apuliju, a odatle se prebacila u Carigrad, gde je, sa svojim sinom, koji je (kako neki kau) imao nadimak Capina, zavrila ostali deo ivota.
KOMENTAR Grigora ne kae da je Kantakuzin ''sin ecapa i sinovac Porfirogeniga'', nego govori o drugoj linosti koja je bila u srodstvu s Paleolozima. Prianje o braku izmeu vizantijske i butarske carske porodice odnosi se na docnije vreme. Orbin je prosto istrgao ovaj odlomak iz konteksta i dodao ga prethodnom ekecerptu o Butarima. Prianje o Teodori i njenom sinu ve je bilo iskorieno u glavi o Baliima.

Osloboen, dakle, misli na Teodoru i njena sina, Aleksandar je upravljao kraljevstvom uz najveu mudrost i smirenost, delei pravdu svojim podanicima na veliko njihovo zadovoljstvo. S prvom enom je imao dva sina, Stracimira i jednog drugog. Majka ove dece nije se slagala sa svojim muem, jer nije bila dovoljno pametna, i to je bio razlog to je Aleksandar uzeo drugu, i to neku Jevrejku. Kad je ova jednog dana dola preda nj povodom nekog spora, toliko se svidela Bugarinu da ju je po svaku cenu hteo uzeti za enu. Zato ju je najpre pokrstio i uveo u palatu, a zatim je poslao u jedno mesto udaljeno od njega, gde ju je drao pod dobrom straom. S ovom drugom enom imao je dva sina, imana i Asena ili Jasena. Da bi osigurala svojim sinovima Bugarsko Kraljevstvo, njihova majka veto je otrovala jednog od svojih pastoraka. Kad je to video njegov otac Aleksandar, a kako nije mogao pouzdano ustanoviti da li je ona prouzrokovala njegovu smrt, da bi zatitio drugog njegovog brata, Stracimira, poslao ga je s njegovom majkom u Vidin i predao mu na upravu taj grad. Preuzevi, dakle, upravu u pomenutom mestu, Stracimir je poeo uskraivati poslunost svome ocu. Ali poto ga je otac suvie neno voleo, nikada nije udario na nj, ve ga je putao da radi ta hoe, trpei ak da se naziva carem.
KOMENTAR Nije mi polo za rukom da utvrdim poreklo kazivanja o porodici Ivana Aleksandra. Priu o Jevrejci nalazimo i kod Halkokondila. U jednom domaem zapisu car Ivan Aleksandar ima sinove Mihaila, Stracimira i Asena.

U to vreme, bee to 1351. godine, da bi kaznio neke buntovnike, ugarski kralj Ludovik poslao je s jakom vojskom u Bosnu palatinskog kneza Nikolu i Nikolu strigonskog arhiepiskopa. Provalivi u Bosansko Kraljevstvo, napali su utvrenje Srebrnik. Poto ga nisu mogli osvojiti, povukli su se s velikim gubicima. Tu je neko nou ukrao peat strigonskog arhiepiskopa, kancelara kralja Ludovika, a onda ga 2 5 3

prodao nekim zlatarima. Posle kratkog vremena Ludovik je spremio znatnu vojsku, pa poao i kopnom i vodom protiv Stracimira, koji ga je bio uvredio. Poto ga je lako pobedio i zarobio, poveo ga je sa sobom u Ugarsku. Neko vreme ga je zadravao u tamnici, u utvrenju Zagrebake arhiepiskopije, zvanom Gomnek, ostavivi na upravi Vidina jednog svog velikaa s nekolicinom ugarskih vojnika da brane pomenuti grad. Tada je vlaki vojvoda Vlajko, ili zato to su pomenuti ugarski vojnici harali njegovu zemlju, ili iz nekog drugog razloga, doao s mnogo vojske pod Vidin, zauzeo ga i spalio (jer su se Ugri bili povukli u neke oblinje tvrave). Preselivi u svoju zemlju, s one strane Dunava, sav narod koji je zatekao u Vidinu, dao se na osvajanje dveju tvrava u kojima su bili Ugri. No kad nije mogao nita da uradi, poto su po svom poloaju bili utvreni i poto ih je branilo etiri stotine vojnika, meu kojima je bilo ezdeset enovljanskih strelaca, stavio ih je pod opsadu, i tu je ostao dok kralj Ludovik nije lino doao iz Ugarske da ga napadne. Kad je Vlajko video da nee moi odoleti, vratio se u svoju zemlju. Ali posle su zakljuili mir, pa je Vlajko vratio u Vidin sve one koje je bio preselio iz toga mesta. U isto vreme Ludovik je pustio iz tamnice Stracimira i povratio mu Vidin. Ali je prethodno traio da mu se zakune na vernost, a za svaku sigurnost zadrao kod sebe gotovo kao taoce dve njegove keri, od kojih je jedna uskoro umrla, a druga, po imenu Doroteja, udala se za tadanjeg bosanskog bana Tvrtka, koji je (kako rekosmo) posle uzeo titulu i kralja Rake.
KOMENTAR Poslednji pasus na toj strani i izlaganje na str. 288 oslanjaju se na kazivanje Bonfinija, koji je, opet, koristio ugarsku hroniku Jovana Turocija. I kod jednog i kod drutog je pohod na Bosnu 1363. isprian neposredno pre pohoda na Vidin 1366. pa je i Orbin ovde uneo odlomak o Bosni.

Kad se, dakle, Stracimir, posle dvanaest godina suanjstva u Ugarskoj, vratio u Vidin, taj je grad za nepunih pet godina imao isto toliko stanovnika koliko i ranije. Upravljao je svojom dravom s velikom mudrou, a s Dubrovanima koji su dolazili u njegovu zemlju postupao je veoma ljubazno. Malo posle, 1363. godine, umro je njegov otac Aleksandar. Kako je on imao jednu prekrasnu ker iz braka s Braidom, nju je bio dao (kako pie Laonik u II knj.) za enu Turinu Muratu. Ostavio je iza sebe tri sina koje je imao iz braka s Jevrejkom, tj. imana, Asena i jednog drugog, s kojima je njihov brat Stracimir vodio rat. U to vreme doli su u Bugarsku i Turci, pa kad su se iman i njegova braa s njima potukli, Asen je ubijen u bici. Posle te bitke iman je zakljuio mir s Turcima, priznao ih i pristao da im plaa danak. Odatle su Turci vie puta pravili prepade sve do Vidina, robei i pustoei zemlju, ali nisu mogli osvojiti grad. Kad su posle preli s one strane Dunava, prodrli su na podruje Vlake. Tada im je vlaki vojvoda oduzeo lae na kojima su bili preli reku, udario na njih i potukao ih. Oni, pak, koji nisu poginuli u bici, kako nisu nali lae na kojima su verovali da e se moi spasti, skakali su u vodu da ne padnu u ruke neprijatelju, te su tako svi izginuli.
KOMENTAR ''Braida'' spomenuta na poetku ove stranice nije lino ime nego rezultat nesporazuma. Latinski prevodilac Laonika Halkokondila naao je u tekstu re Hebraidos (u padeu) to znai Jevrejke, pa je pomislio da je to ime. Kasnije se ak mislilo da je ta ''Braida'' bila ki kneza Lazara dok I. Ruvarac, ''Kraljice i carice srpske'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 3233, nije otkrio izvor zablude. Inae ovde nije Laonik obimnije ekscerpiran. Nije mi poznato poreklo prie o Aleksandrovim sinovima i njihovom odnosu prema Turcima. Ono to se pria u drugom pasusu odnosi se na prelazak Turaka u Evropu i svakako prethodi turskim provalama do Vidina.

Poto su (kako je reeno) Aleksandrovi sinovi Stracimir i iman bili u svai zbog oeve batine, ne hotei mlai da popusti starijem, iman je, kad je video da se ne moe meriti sa svojim bratom, pozvao u pomo turskog sultana Murata, ponudivi mu veliku svotu novca. Murat je s dvanaest hiljada boraca smesta preao u Grku i namerno produavao rat to je vie mogao. I kad je video da su dva brata oslabila, da je oevo blago potroeno, zemlja poharana, te da se nee vie moi koristiti letinom, najednom je okrenuo oruje protiv obojice i uskoro zauzeo grad Galipolj, mesto kao stvoreno za tursku dravu, jer se 2 5 4

nalazi na Propontidi, na morskoj obali, blizu Helespontskog moreuza. A poto je bio stvorio plan da zauzme Grku, nastavio je da udara na nju, smatrajui da nema te sile koja bi mu se mogla odupreti. Uskoro, od 1363. do 1364. godine, zagospodario je i gradom Jedrenom i velikim delom Romanije. Romanija je deo Trakije i imala je svoga kralja sve do godine gospodnje 48. Posle su je pokorili Rimljani i pretvorili u jednu od svojih provincija. Prema starim piscima, imala je vrlo iroke granice. S istoka se, naime, graniila Crnim morem i sezala do Propontide; s juga je bila opasana Jegejskim morem i rekom Strimonom; sa severa joj je bila granica Istar, a sa zapada planine Peonije s provincijom danas zvanom Ugarska, i reka Sava. Ljudi vele da je u Trakiju ukljuena jedna i druga Mezija, to odgovara dananjoj Srbiji i Bugarskom Kraljevstvu. Turci su (kako je reeno) prodrli sve do Vidina. Grad nisu mogli osvojiti, ali su odvukli veliki plen. I kad je, na kraju, Murat liio kralja imana carstva, a ujedno i ivota, sasvim se ugasilo kraljevetvo Bugara i prelo u ruke Murata. Uvrstivi se ovaj u Jedrenu, pravio je mnoge pljakake prepade po svim susednim mestima. Ovde imamo, zaista, najbolji primer do ega mogu da dovedu nesloge i graanski ratovi. Bugare, naime, koji su (prema navodima Bjonda, Sabelika i Platine) bili najmonija nacija, sposobna da skri tursku silu, dok su iveli slono, nije nikada mogao pobediti ne jedan, nego svi neprijatelji zajedno. Ali, kada su se usled nesloge svojih vladara podelili, sasvim je propalo njihovo carstvo koje je nekada tako cvetalo. Zagospodarivi, dakle, Murat Bugarskom 1370. godine, osvojio je grad Pritur u Romaniji, te ubio njegovog vojvodu ili kako su ga zvali, despota, Momila Dena, nekadanjeg zapovednika cara Stefana Nemanje, posle ije smrti je bio zauzeo neka mesta u Romaniji. Momilo se u svim svojim delima pokazao kao pametan ovek i dobar ratnik. Kad je otiao u pomo Bugarima, na kraju je bio od njih izdan i ubijen od Murata, koji je vie puta s divljenjem govorio o njegovom junatvu.
KOMENTAR Prianje o kasnoj bugarskoj istoriji prekinuto je ovde razmatranjem o ''Romaniji'' za koju je Orbin verovao da predstavlja neki sasvim odreeni deo Balkanskog poluostrva, mada je to oznaka za vizantijske zemlje. Trei pasus s razmatranjem o sudbini Bugara potie verovatno od samog Orbina. U prianju o Momilu opet ima neke zbrke. Grad ''Pritur u Romaniji'' je, bez sumnje, Periteorion, grad na obali zaliva Poru (Buru) istono od Meste. Momilo, koga Orbin po nekom nama nepoznatom izvoru naziva Momilo Deno, poznat je iz vizantijskih i turskih izvora. Bio je to samostalni gospodar i zapovednik najamnik u oblasti Rodope, koji je esto menjao gospodare. Bio je u slubi cara Andronika pa se posle sklonio u Srbiju. Sluio je zatim Kantakuzina pa napustio i njega i preao carici Ani, od koje je dobio titulu despota. Stradao je 1345, kada su ga u Periteorionu opseli Kantakuzin i njegov saveznik Umur-beg od Ajdina (Smirne). ivot i pogibija Momila dali su povod nastanku epske tradicije koja je njegov grad premetala daleko u unutranjost. Orbinov izvor je svakako bio pod uticajem pria o Momilu jer inae ne bi od njega mogao nainiti namesnika Duanovog, niti suparnika sultana Murata.

Sledee komentare sam rasporedio uz pripadajui tekst jer ovako rasporeeni ne bi mogli da se koriste poto strane u kompjuteru ne odgovaraju stranama u knjizi. Ostavio sam poglavlje zato da bih ove podatke imao na jednom mestu.

KOMENTARI I IZVORI MAVRA ORBINA KOMENTARI

2 5 5

Komentare dao Sima irkovi Pisati komentare uz takvo delo kao to je Kraljevstvo Slovena Mavra Orbina vrlo je nezahvalan posao. Obimni i sadrajem bogati tekst namee itaocima mnogobrojna i raznolika pitanja. Paljivi itaoci e odgovore na ta pitanja potraiti u komentaru i cenie ga po tome koliko je zadovoljio njihove potrebe i pogodio njihova interesovanja. Sastavlja komentara, meutim, teko moe unapred pogoditi koja e mesta iz Orbinovog spisa pobuditi radoznalost, a sasvim sigurno nee moi da prui sva obavetenja koja e zainteresovani itaoci zatraiti. Zbog toga se sastavljau inilo da treba da izabere odreene vrste objanjenja, koja e davati dosledno kroz itav Orbinov tekst, razume se, u okviru granica koje postavljaju raspoloivi prostor i autorova obavetenost. itaoci koji nisu istoriari po struci naii e u Orbinovom delu na lina imena, geografske termine, pa i na kazivanja o zbivanjima za koja se ne moe pretpostaviti da su poznata, ak i kad se raspolae dovoljno irokom optom kulturom. Uz takva mesta Orbinovog spisa daju se kratka obavetenja koja imaju za cilj da olakaju itanje i razumevanje Kraljevstva Slovena. Na mnogim mestima Orbinovog dela moglo bi se zastati i ukazati da se danas o predmetu o kome tekst pria zna mnogo vie i da je slika o zbivanjima drugojaija. Takva mesta ipak nisu bila povod da se izlau rezultati itavog jednog stolea detaljnih istorijskih istraivanja. Komentar jednog istorijskog dela s poetka XVII veka zaista ne moe da ispunjava zadatke jednog modernog naunog prirunika. Kazivanja Orbinova su ''ispravljena'' samo u sluajevima gde je red dogaaja ispremetan, gde su linosti pomeane ili gde je dolo do druge kakve zbrke koja bi mogla dovesti itaoca u nedoumicu. Sastavlja je, na primer, smatrao za svoju dunost da pokua da objasni kakav nesporazum lei iza Orbinove tvrdnje da je Nemanja ostavio dva sina: Tihomila i Simeona, ali nije smatrao da je potrebno da saoptava ta se sve danas zna o Nemanjinoj porodici. Sastavlja komentara se mnogo trudio oko jedne druge vrste objanjenja koja imaju za cilj da, koliko god je moguno, osvetle Orbinov rad sa izvorima. Dobro je poznato da je Orbin prilikom pisanja svoga dela upotrebio veliki broj izvora. Naveo ih je u prostranom spisku koji e italac nai reprodukovan na str 382384 i komentarisan na str. 384420 ove knjige. Orbin je, meutim, ree, u nekim delovima spisa samo izuzetno, navodio na koga se oslanja u svome kazivanju. Za onaj deo italaca koji e Kraljevstvo Slovena itati oima strunjaka i kojima su Orbinovi podaci potrebni za studijske i sline svrhe, veoma je vano znati odakle potiu Orbinove vesti. Utoliko vie to nam neki od Orbinovih izvora nisu sauvani pa Kraljevstvo Slovena ima mestimino vrednost primarnog izvora. Koliko se smemo osloniti na Orbinova prianja na osnovu danas izgubljenih izvora, proceniemo tek onda kad upoznamo Orbinov nain postupanja sa izvorima. Traganje za Orbinovim izvorima nametalo je razliite zadatke, sasvim nejednake po teini i po sigurnosti rezultata. Ponegde je sam Orbin pomenuo izvor iz koga crpi podatke, ponegde ga nije pomenuo ali su istraivai ve odavno razabrali na koga se oslanja, dok je ponegde, naroito kad se Orbin slui istovremeno veim brojem izvora, trebalo razmrsiti niti i otkriti kuda koja vodi. Ponegde se ne moe otkriti ni ime ni naslov spisa koji Orbin prepriava, ali se mogu naslutiti njegove odlike, itd. Problemi Orbinovih izvora se, naravno, ne mogu reiti jednim komentarom, ali e koristan prilog biti ve i stvaranje koliko-toliko vrste i ravne podloge na kojoj se moe dalje raditi i graditi. Rad na reavanju zadataka ove vrste u znaajnoj meri su olakavali raniji radovi od kojih treba posebno spomenuti N. Radojia, Srpska istorija Mavra Orbinija, Beograd 1951, a oteavala ga je okolnost to se u naim bibliotekama nalazi samo mali broj knjiga XVI veka koje je Orbin itao i koristio. * Brojevi u zagradi oznaavaju redove, brojane odozgo. str. 14(1)15(7)* KOMENTAR Poetak glave o Nemanjiima neposredno se nastavlja na kraj prianja Letopisa Popa Dukljanina (Barskog rodoslova), koji je Orbin preveo na italijanski i tampao u okviru svoga dela na sgr. 205239. U ovom izdanju nije pretampan prevod Letopisa. Zainteresovani italac e nai srpskohrvatski prevod u knjizi: Ljetopis Popa Dukljanina, priredio V. Moin, Zagreb 1950. Radoslav, koji se spominje ve u prvom redu teksta, nasledio je, po Letopisu Popa Dukljanina, svoga oca kralja Gradihnu. Bio je od cara Manojla I Komnina potvren kao vladalac dukljanske kraljevine. Protiv Radoslava su, meutim, ustali njegovi neprijatelji i doveli Desu, sina Uroa I iz rake dinastije. Desa je uspeo da osvoji Zetu i Travuniju (Trebinjski kraj sa Konavlima), dok je Radoslav uspeo da zadri primorsku oblast od Kotora do Skadra.

2 5 6

Prianjem o ratu izmeu njih dvojice prekida se Letopis Popa Dukljanina. Orbin je morao da napravi jedan most od toga mesta do Nemanjine vladavine, o kojoj je, opet, imao vie podataka. Orbin je Desu uinio ocem Nemanjinim i na taj nain spojio istoriju Nemanjia i dukljanskih kraljeva. Zbog toga istorija Nemanjia otpoinje izlaganjem o Desi. Epizoda o dva brata Renesija potie iz neke lokalne ili porodine tradicije. Za Davida Renesija governatore di Budua zna i Lukarevi, Copioso ristretto degli annali di Ragusa, Ragusa 1790,2 36, koji ga takoe vezuje za borbe izmeu Radoslava i Dese (Dessan). Str. 15 (8_12) KOMENTAR Orbin pripisuje Desi, u stvari, veu teritoriju nego to je ovaj imao po Popu Dukljaninu. ''Hum sve do Kotora'' je vie nego Travunija. Uz to, on anahronistiki upotrebljava naziv Gornja Zeta, koji se javlja tek od kraja XIV veka. Tobonja titula bana je preuzeta iz Dukljaninove slike dravnog ureenja, kasnije Orbin naziva Desu ''duca'' u naem prevodu vojvoda. Str. 15 (13_26) KOMENTAR Podatke o darovanju Mljeta Orbin je uzeo iz poznatog falsifikata tobonje Desine povelje iz 1151. god. o kome se dosta diskutovalo u naoj nauci. I ona je bila meu mljetskim ispravama za koje je dubrovaka vlada svedoila 1387. god. da su ''kopija autentinih kopija'' (copia copiarum autenticarum). Ime jednog monaha Guielmus Orbin je pretvorio u Gioanni). Ha ovom mestu on Desino darovanje ne vezuje za opatiju svete Marije, kao na str. 201 (originala), ve saoptava da je monatvo na Mljetu poelo u manastiru Svetog Mihajla, a da je manastir Svete Marije na jezeru osnovan tek kasnije. Nedavno je ukazano da bula pape Aleksandra III iz 1177. god. meu crkvama i manastirima pulsanskog reda svete Marije pominje samo ecclesiam Sancti Michaelis in Meleta. Up. M. Dini, Povelje kneza Dese o Mljetu, Prilozi KJIF 28(1962) 516. Pored ''Desine povelje'' Orbin je imao u rukama i neke druge isprave o najstarijoj istoriji manastira kome je bio opat. str. 15 (26_32) KOMENTAR Podatak o sedam generacija Nemaljinih potomaka Orbin je morao preuzeti iz nekog nama nepoznatog izvora, inae njegovo pobrkano rodoslovlje daje osam generacija. Ve podatak o Nemanjinoj brai otkriva da je Orbin bio prilino bespomoan kad je pokuavao da rekonstruie Nemanjine rodbinske veze. On ne zna za dva Nemanjina braga, Tihomira i Stracimira, ali zato ima Konstantina, koji inae nije poznat. Uostalom, ni srpski rodoslovi ne daju tane podatke o Nemanjinom ocu i brai. Up. Lj. Stojanovi, Stari srpski rodoslovi i letopisi, BeogradSr. Karlovci 1927, 1417, 46, 53, 57. Tek moderna nauka je upoznala Nemanjinu brau, dok o Nemanjinom ocu ni danas nema saglasnosti meu istraivaima. stp 15(33_34) KOMENTAR Crkva Svetog Petra u Polju, u originalu: S. Pietro del Campo, spominje se u Letopisu Popa Dukljanina (Barskom rodoslovu) kao manastir u kome je sahranjen ''kralj Radoslav'', tobonji prethodnik Bodinov. Ostaci crkve se nalaze kod sela ieva. Str. 16(119) KOMENTAR Desini sinovi, po Orbinu, nisu prvobitno vladali u Rakoj, ve su morali da je osvoje, a pre toga bi osvojili Zetu. Iz savremenih izvora znamo, meutim, da je Nemanja osvojio kraljevstvo Dalmacije i Duklje izmeu 1183. i 1186. godine, poto je ve skoro dve decenije vladao Rakom. Poslednji dukljanski vladar nije bio Radoslav, nego knez Mihailo (knesius Michahel). On se zaista sklonio u Dubrovnik, jer iz jedne isprave iz 1189. god. vidimo da je njegova ena Desislava predala dubrovakoj optini dve lae. Do Orbina je, oigledno, doprla neka tradicija o tekoama Dubrovnika zbog pruanja utoita dukljanskom vladaru, pa je on tu tradiciju spojio s linostima koje je prihvatio iz Letopisa Popa Dukljanina: Radoslavom i njegovim bratom Ivaniem. (Ve u svome prevodu Letopisa Orbin daje za Ioannes ovaj oblik: Ivanisc.)

2 5 7

str.16 (20)17 (9) KOMENTAR Pria o ratovanju Dubrovana i Kotorana protiv kneza Miroslava, brata Nemanjinog, odaje kasno poreklo, verovatno iz porodine tradicije Bobaljevia ili kotorske vlastele Bizanti ili Drago, iji se tobonji preci ovde spominju. Konavli bi kao u XV v. bili pod vlau Dubrovnika zajedno sa Cavtatom; zatim spominje se ''senat'' tj. dubrovako Vee umoljenih, nastalo tek oko sredine XIII veka, ak se i ratuje iz rovova (trincee). Uostalom, i porodice su navedene anahronistiki. Najstariji poznati Bobaljevi Bocinus Bubalii, javlja se istina ve 1237 1242. god., ali se rodoslovlje porodice moe pratiti tek od kraja XIII veka. Pomenute kotorske porodice su poznate tek u XIV veku. Rodovska imena kod gradskog patricijata ustaljuju se i uvruju tek u XIV veku. Up. I. Manken, Dubrovaki patricijat u XIV veku, Beograd 1960, 916, 117. Ve zbog toga treba biti oprezan prema priama o podvizima istaknutih Dubrovana XII i XIII veka. Izgleda da je ba u porodici Bobaljevia, Orbinovih zatitnika, tradicija bila vrlo jaka i protezana je u daleku prolost. Pored Nikole Bobaljevia, spomenutog u ovom pasusu, u ovo doba isticao se i Vita Bobaljevi, za koga se Luccari, Copioso ristretto 42, poziva na Michele Salonitano (vidi o njemu str. 409) i na Orbina; i Miho Bobaljevi, koji je ratovao protiv Boria i potukao brodove kneza Miroslava (v. komentar uz str. 18 i 137). Poslednja reenica u ovom pasusu stoji sasvim za sebe, uzeta po svoj prilici iz vizantijskog izvora. str.17 (1022) KOMENTAR Dosledan svojoj konstrukciji, Orbin puta da Nemanja posle Zete osvoji Raku, gde se u meuvremenu odnekud uvrstio Vladimir, po Letopisu Popa Dukljanina Radoslavljev brat i trei sin kralja Gradihne. Pria o bici kod Pritine i Pritini kao tobonjoj prestonici potie iz nekog vrlo kasnog izvora. Orbinu ovde nije zasmetao grub anahronizam: braa su odredila mesto gde e se krunisati kraljevi, a posle toga je Nemanja uzeo titulu velikog upana. str. 17(23)18(14) KOMENTAR Orbinovo izlaganje u ovom pasusu kombinovano je iz podataka starijih dubrovakih anala o Nemanjinom napadu na Dubrovnik na molbu kotorskog biskupa i podataka o istoriji dubrovake crkve. U Analima Nikole Ranjine, Annales Ragusini anonymi item Nicolai de Ragnina, ed. S. Nodilo, Zagrabiae 1883, 218, priaju se isti detalji samo pod godinom 1172 (ali je to verovatno pogreka rukopisa). Ovaj izvor Orbin naputa kad govori o sufraganima i pravima dubrovakih nadbiskupa. Spisak sufragana najblii je onome koji nalazimo u Letopisu Popa Dukljanina, ali nije identian sa njim. U Letopisu na mestu Meduna stoji Pilot, a na poetku Bar, koji Orbin na ovom mestu ne navodi. Iz Orbinove stilizacije bi izlazilo da je spisak sastavljen na osnovu papskih bula dubrovakim nadbiskupima iz 1067. i 1141. godine, ali se vidi da se i od njih jo vie razlikuje. Ovo mesto Orbinovog izlaganja zavisno je od Anala Nikole Ranjine (Annales Ragusini anonymi item Nicolai de Ragnina, ed. S. Nodilo, Zagrabiae 1883, 214), gde prvi put nalazimo tradiciju o dukljanskom nadbiskupu Ivanu, koji se toboe preselio iz Duklje u Dubrovnik. Spisak biskupa iz 1141. godine ne slae se s popisom biskupija iz Letopisa Popa Dukljanina i papskih bula. Kod Ranjine nalazimo samo ime kotorskog biskupa Niifora dok su ostali biskupi navedeni samo po imenu sedita. Njihov spisak se opet ne slae s nizom imena i biskupskih sedita kod Orbina. Inae se bula pape Aleksandra II (10611073) dubrovakom nadbiskupu Vitalu II ne susree u spisku bula koje su Dubrovani podnosili za vreme parnice pred papom 1251. godine. Up. Acta et diplomata res Albaniae medie aetatis illustrantia I, Vindobonae 1913, 62 208, i S. Stanojevi, Borba za samostalnost katolike crkve u nemanjikoj dravi, Beograd 1912, 3738, 4672, 165. Str. 18 (1526) KOMENTAR I ovo prianje se oslanja na Ranjinine anale (ed. S. Nodilo 218219), koji Nemanjin napad stavljaju u 1184. god., to se lepo slae s Orbinovim ''sedam godina posle toga'', tj. posle napada iz 1177. Ve od Ranjine poinje zabluda da je pomorska bitka izmeu Nemanje i Dubrovana bila u Albaniji. Zbrka je nastala usled meanja toponima Poljica kod Zagona (spominje se u vezi s ovim dogaajima u kasnijim Gundulievim analima) i mesta Pali (Cavo Pali) na albanskoj obali, koje je toboe dobilo ime Porto Raguseo. Postojala je luka Porto Raguseo, ali mnogo junije od rta Pali. Saecije su vrsta brodova. Str. 18 (27)19(5)

2 5 8

KOMENTAR I o napadu Nemanjinog brata na Korulu i njegovom za-robljavanju sauvana je bila u Dubrovniku tradicija. Nema je u Ranjininim analima, koje je Orbin u prethodnom pasusu skoro doslovno prepisao, ali je zato susreemo kod mlaeg Gundulia (Chronica Ragusina Junii Resti item Joannis Gondolae, ed. S. Nodilo, Zagreb 1893, 60) koji zna i za ime Stracimira brata Nemanjinog. Str. 19 (626) KOMENTAR Neprirodni prekid izlaganja i skretanje na zbivanja u Humu treba svakako pripisati injenici da je Orbin imao podatke o knezu Petru (o njemu govori jo dva puta: kad pria o Nemanjinom sinu i na poetku glave o Humu) i da je osetio potrebu da ih povee s Nemanjinom istorijom kako je on shvatao. Tako su se u ovom pasusu stekle vesti iz Nikite Honijata, kojega je Orbin mogao itati u latinskom i italijanskom prevodu (v. opirnije u komentaru izvora str. 409), o bici na Moravi, vesti nepoznatog izvora o Humu i Orbinova konstrukcija o tobonjoj borbi Nemanje sa sinovima kralja Gradihne. ''abar'' (Ciabro) kao tobonje staro ime Morave Orbin nije naao kod Honijata, kako bi po stilizaciji moglo izgledati, ve kod latinskih pisaca XVI veka. Kako me je upozorio prof. M. Dini, identifikacija Ciabrum = Morava nalazi se kod dubrovakog pisca Ludovika Crijevia Tuberona, kod Feliksa Petania i Vrania. O knezu Petru v. nie komentar uz str. 21. str.19 (2734) KOMENTAR Dosta stereotipna Orbinova ocena vladaoca, koja se s malim razlikama ponavlja i kod drugih linosti. Ovo mesto inae otkriva da se u Orbinovim predstavama Nemanjina drava prostirala do Save i Dunava. str.19 (35)20(22) KOMENTAR Orbin dosta neveto zavrava odeljak o Nemanji njegovim rodoslovljem, neosporno nezavisnim od srpskih rodoslova. Ipak izmeu Orbinovog rodoslovlja, u kome se osea napor da se dovede u sklad s Letopisom Popa Dukljanina, i prie o Nemanjinom poreklu u srpskom rodoslovu ima nekih dodirnih taaka. Kod Orbina genealogija poinje popom Stefanom, u rodoslovima je jedan predak pop Tehomilj, kod Orbina je taj Stefan bio u upi Luki, u srpskom rodoslovu Tehomilj i brat udomilj podigli su crkvu Sv. Stefana u susednim Drijevima, zatim se i kod Orbina javlja Tihomil, ali kao sin Nemanjin. Orbin je, svakako, u nekom svom izvoru naao ranije zabeleenu tradiciju o Nemanjinom poreklu sauvanu, verovatno, u dananjoj Hercegovini, kako pokazuje etioloka legenda o nastanku upe Ljubomir. I srpski rodoslov je nastao u zapadnim krajevima, kao to je utvrdio . Sp. Radojii, ''Doba postanka i razvoja starih srpskih rodoslova'', Istoriski glasnik 2 (1948) 2627. Ono to je reeno o Urou i Desi oslanja se neposredno na Letopis Popa Dukljanina. str.20 (2333) KOMENTAR Jedno od reih mesta gde Orbin izriito navodi svoje izvore. Podatke o prolasku cara Fridriha Barbarose kroz Srbiju crpio bi iz tri izvora: Arnolda Libekog, Tagenona Pasavskog i monaha Gotfrida. (O njima up. komentar uz spisak izvora.) Upoznavi Orbinov nain postupanja sa izvorima, moemo s mnogo pouzdanja tvrditi da on nije naao vesti u tri razna izvora, ve je u jednom naao druga dva citirana. str.20 (3436) KOMENTAR Tobonji Nemanjini sinovi Tihomil i Simeon su plod krupne zabune Orbinove. Nemanjin brat Tihomil postao je sin usled pogreke u latinskom prevodu istorije Nikite Honijata, kako je to pokazao N. Radoji, ''Srpska istorija Mavra Orbinija'', Beograd 1951, 27. Simeon je svakako nastao od monakog imena Nemanjinog. str.20 (36)21(6) KOMENTAR Ono to Orbin ovde govori o Simeonu odnosi se u stvari na Stefana Nemanjia (osim podatka o tri sina u kojima je lako prepoznati Stefana, Vukana i Rastka). Spisak zemalja kojima je ''Simeon'' vladao kao da je izvaen iz kraljevske titule prvih Nemanjia. Te zemlje istim redom susreemo u Stefanovim poveljama za iu i za manastir na Mljetu, ali isto tako i u odeljku o Stefanu Prvovenanom u srpskim letopisima. Podatak o spaljivanju motiju

2 5 9

svetog Save pokazuje da je Orbin ovu glavu svoga dela pisao posle

1595. godine.

str.21 (7) KOMENTAR Reenica ''Simeon je umro u pedeset petoj godini ivota'' mora da potie iz nekog srpskog izvora. U uvodnim delovima srpskih letopisa nalaze se kratki odeljci o vladarima sa podacima o tome koliko godina su vladali i kad su umrli. Broj 55 se ne susree u ouvanim tekstovima.

str.21 (813) KOMENTAR Orbin govori ovde zaista o Stefanu Nemanjiu. Primetne su njegove line kombinacije: rat sa Bugarima i Grcima, pomenut u izlaganju o Nemanji, i nestanak dukljanske dinastije tihom smru Radoslava i Ivania.

Str. 21 (14)22(4 KOMENTAR O Stefanu Orbin je znao veoma malo, pa i to to pria ogranieno je na Hum. Opet se javlja knez Petar, koga je Orbin izveo na istorijsku pozornicu jo za vreme Nemanje, i koji bi za neko vreme prekinuo nemanjiku vlast u Humu. Ovde se sasvim jasno osea da Orbin koristi jedan izgubljeni domai izvor iz koga ak i citira uzvik ''dovla Raani''. U tom izvoru su prianja anegdotskog karaktera, sa isticanjem podviga u kojima se ispoljava divovska snaga i velika odvanost. I kasnije se u Orbinovom tekstu sreu mesta koja govore o Humu s takvim karakterom izlaganja, koja po svoj prilici potiu iz istog izvora. Bie je dananje Mostarsko polje, ravnica s obe strane Neretve juno od Mostara. Up. i komengar uz str. 58. Za kneza Petra se, uprkos Orbinovim podacima, misli da je bio takoe sin kneza Miroslava. Up. M. Dini, ''Humsko-trebinjska vlastela'', Beograd 1967, 5. Orbin ga je, verovatno, naao u izvoru bez podataka o vezi s Miroslavljevim potomstvom, pa je proterivanjem iz Huma objasnio pojavu kneza Andrije i njegovih naslednika. O njima v. opirnije u komentaru povodom glave o Humu na str. 190. Orbin nije imao nikakve podatke o kralju Radoslavu pa ga puta da umre jo za ivota oeva. Str. 22 (613) KOMENTAR Orbin kod veeg broja vladara govori o njihovim odnosima prema Dubrovniku. Zajedno s karakteristikama vladalaca ovakvi odeljci spadaju u shemu Orbinovog izlaganja. esto su kazivanja o odnosima prema Dubrovniku neodreena i nisu zasnovana na izvorima. Podatak o godinama vladanja je, verovatno, iz nekog srpskog izvora. Srpski rodoslovi kau da je Stefan vladao 42 godine i ne govore o mestu gde je sahranjen. Jedino tzv. Brankoviev letopis daje Stefanu 29 godina vlade. Ali, koliko god da ovaj Orbinov podatak, kao i neki koje smo ranije spomenuli, po tipu lii na podatke srpskih rodoslova, teko je poverovati da ih je on neposredno koristio, jer se inae ne daju objasniti teke genealoke zbrke. Str. 22 (1128) KOMENTAR Ovde opet sreemo jednu krupnu Orbinovu zabludu. Preskoivi Radoslava (12281234) i Vladislava (1234 1243), koje je mogao upoznati iz rodoslova ako se njima neposredno sluio, on kao Stefanovog naslednika predstavlja Nemanju Drugog s nadimkom koji odgovara Urou I a sa dogaajima koji se odnose nesumnjivo na Prvovenanog. Nadimak Hrapalo (Crapalo) bez svake sumnje potie od nadimka ''hrapavi kralj'' koji srpski rodoslovi pridaju Sgefanovom sinu Urou I (12431276). Pria o krunisanju oslanja se na neki kasni slabo obaveteni izvor, koji je morao znati neto o Duanovom krunisanju (patrijarh vri obred na Uskrs). Pritina je toboe mesto krunisanja, u skladu s tvrenjem iznetim na jednoj od prethodnih stranica. Tobonja promena imena prilikom krunisanja je u stvari kombinacija Orbina ili njegovog izvora, koja treba da objasni ponavljanje imena Stefan kod kraljeva iz dinastije Nemanjia.

str.22(29)23(10)
KOMENTAR

2 6 0

Ne moe se utvrditi otkuda Orbinu podaci o Stefanovim ratovima protiv Bugara i Grka, ali se moe donekle objasniti kazivanje o Urici, gospodarici Srema. Mesto je ve pre vie od tri decenije komentarisao M. Dini, Urica ''od Srima banica'', Glasnik Istorijskog drutva u Novom Sadu 5(1932) 6365. Njeno istorijsko jezgro je ratovanje Uroa I oko Mavanske banovine. Ime Urica (Uriza) dolazi od maarske rei r = gospodin, koja je u poetku bila rezervisana za prestolonaslednika, a kasnije za veliku gospodu. Up. G. Ostrogorsky, Urum-Despotes. Die Anfnge der Despotenwrde in Byzanz, Byzantinische Zeitschrift 44(1951) 448 i N. Radoji, ''O jednom naslovu velikog vojvode bosanskog Hrvoja Vukia'', Istoriski asopis 1(1948) 1318. Urica je, verovatno, bila Ana, ena Rostislava Mihajlovia, prvog bana Mave, a ki ugarskog kralja Bele IV. Orbin je priu o Urici preuzeo iz nekog izvora na slovenskom jeziku, nastalog u Dubrovniku, najverovatnije krajem srednjeg veka. Taj isti izvor je neto opirnije iskoristio i Lukarevi, Copioso ristretto2 5253. Iz njegove verzije se vidi da su Urica i Stefan bili savremenici bana Kulina, koji je podravao gospodaricu Srema. Dubrovako poreklo odaje uloga koja se pripisuje gradu, a kasni nastanak otkrivaju legendarni elementi, anahronizmi (spomen senata) i nazivanje Srba Skitima (u izjavi Urice kako je prenosi Lukarevi). str.23 (1122) KOMENTAR Stefana Krapala bi nasledio sin opet po imenu Stefan, u kome se lako moe prepoznati kralj Uro I. Kazivanjlje o Jeleni, eni Uroevoj, oslanja se, kako sam Orbin istie, na Marina Barlecija, uvenog biografa Skenderbegovog. Up. objanjenje uz spisak autora pod Marino Barlezio. str.23 (2335) KOMENTAR Vesti o Jovanu, duki drakom, i njegovom neuspelom ratovanju protiv Uroa I, nije se dalo utvrditi poreklo. Ako se podaci uzmu doslovno, ta zbivanja bi morala pasti u period 1261 (obnova Vkzantijskog Carstva) 1272 (osvajanje Draa od junoitalijanskih Anujaca). str.23 (36)24(3) KOMENTAR Ni ovoj drugoj vesti o pozivanju Sasa u Srbiju nije se moglo ui u trag, ali je zapaeno da su podaci o Sasima u Srbiji u skladu s Orbinovim kazivanjem. Up. M. Dini, ''Za istoriju rudarstva u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni I'', Beograd 1955, 13, 2325. str.24 (78) KOMENTAR Podatak o tome da je Uro I podigao manastir Mileevu sigurno je netaan. Srpski rodoslovi pripisuju ovaj manastir kralju Vladislavu. 24 (710) KOMENTAR U rodoslovlju Nemanjia Orbin je i ovde napravio zbrku. Umesto dva, Uro I kod njega ima etiri sina: Dragutina, Pridislava, Milutina i Stefana. Od njih je Predislav, za kojega se tano kae da je postao arhiepiskop (Sava II), bio u stvari sin Stefana Prvovenanog i prema tome brat kralja Uroa I. Poslednji meu sinovima (Stefan) nije uopte postojao. Ono to se o njemu govori odnosi se na kralja Dragutina, kojega mnogi izvori nazivaju samo Stefan. Orbin nije znao da podatke o kralju Stefanu treba vezati za Dragutina. str.24 (1014) KOMENTAR Ne vidi se odakle je Orbin uzeo tanu vest o tome da je Dragutin zbacio svoga oca s prestola. Osamnaest godina Uroevog vladanja se po drugi put navodi, ali podatak nije taan. Rodoslovi daju, takoe netano, 25 i 30 godina. Pa ipak, izbor i tip podataka upuuju da se njihovo poreklo trai u srpskim izvorima. Str. 24 (1519) KOMENTAR To jo vie vai za podatke o Dragutinu, gde nesporazum sa Debrom (Debari), mestom gde se kralj zamonaio, pokazuje da Orbin nije prepoznavao ime Debrc, koje je proitao u svom izvoru. Tako je od Debrca na Savi, gde je

2 6 1

Dragutin imao dvor, dolo do Debra u Makedoniji. Str. 24 (2029) KOMENTAR Odlomak je vrlo zanimljiv za Orbinov nain rada. Idui za rodoslovima on je o Dragutinu umeo da navede samo kajanje zbog postupka prema ocu i monaenje. Na taj nain ga je odstranio iz politikog ivota odmah posle ustupanja prestola Milutinu. Nailazio je, meutim, za vreme vlade Milutina na vesti o kralju Stefanu ija je zemlja leala uz obalu Save. Toga Stefana je onda uinio treim bratom Milutinovim. Znao je ak neto i o sukobima izmeu Dragutina i Milutina. Naziv ''Zemlja kralja Stefana'' nalazi se kod florentinskog hroniara Matea Vilanija, koji u jedan mah govori o dogaajima u Srbiji. U spisku Orbinovih autora naveden je ovani Vilani, Matejev brat, pisac prvog dela hronike. str. 24(30)-25 (3) KOMENTAR Karakteristika Milutinova je sadrajnija od onih koje smo do sada sreli. Oslanja se svakako na neki srpski izvor, jer je samo u srpskoj pravoslavnoj sredini Milutin bio ''sveti kralj''. Oblici imena Milutin i Dragutin pokazuju da je Orbin crpio svoja znanja iz srpskih narativnih izvora, jer su srpski diplomatiki izvori ove vladare nazivali Stefan i Stefan Uro, kao, uostalom, i dubrovaki dokumenti. Kralj Dragutin nije sahranjen u crkvi Svetog Dimitrija, ve u manastiru urevi Stupovi. Orbin je, verovatno, sahranu u Mitrovici konstruisao na osnovu oblasti kojom je kralj ''Stefan'' vladao. On nije imao tane predstave o srednjovekovnom Sremu, nije osetio iz svojih izvora da se Srem prostirao i juno od Save. Up. M. Dini, Srednjovekovni Srem, Glasnik Istorijskog drutva u Novom Sadu 4(1931) 112. Str. 25 (414) KOMENTAR Pojedinosti koje Orbin pria o Milutinovom ratu s Dubrovnikom ne mogu se kontrolisati savremenim izvorima. Milutin je u periodu kad je bio zet cara Andronika (tj. posle 1299) u dva maha ratovao s Dubrovnikom: 1301. i 13171318. Kod Orbina izgleda da je re o tri pohoda u toku jednoga rata. Lukarevi, Copioso ristretto2 63, pria iste stvari pozivajui se pri tome na croniche di Servia, u kojima je, navodno, proitao da se Milutinu dva puta nou javio duh brata Dragutina nagovarajui ga da sklopi mir s Dubrovavima. Po tome bi se ovo moralo odnositi na rat 13171318, kad je Dragutin ve bio mrtav. O ratu s Milutinom Orbin je imao i druge podatke, koje je upotrebio u poglavlju o Hrvatskoj na mestu gde govori o banu Mladenu (up. str. 196197). Inae je u vreme kad se vodio rat s Milutinom patricijski rod Ranjina bio razgranat i vrlo uticajan. U prvim decenijama XIV veka ostavila su traga dva Paska Ranjine: Pasko sin Dobroslava i njegov sinovac Pasko, sin Niifora Ranjine. Iz sauvanih podataka se ne vidi da je bilo koji od dvojice zapovedao dubrovakom vojskom. Petar Tudievi (Tudisio), kojega Orbin ovde spominje, ne javlja se u sauvanim dokumentima toga doba. Isto se tako ne spominje ni Divo Gunduli. Vlastelin toga imena aktivan je bio 1330 1372, a 1358. je bio capitaneus guerre. O svima njima, up. I. Manken, ''Dubrovaki patricijat u XIV veku'', Beograd 1960, 263264, 269270, 378379, 432435. Sudei po tome Orbinove vesti potiu iz dosta kasnijih porodinih tradicija.

str.25 (1723) KOMENTAR Orbin ovde pokazuje da je imao pred sobom najmanje dva izvora u kojima se govorilo o duini Milutinovog vladanja (35 i 40 godina). Rodoslovne beleke u srpskim letopisima daju 47 godina. Podaci o motima Milutinovim i njegovom kultu ipak potiu iz srpskih izvora. Sveti Stefan u Zveanu je posledica brkanja Svetog Stefana (Banjske) i tvrave Zvean. str.25 (2329) KOMENTAR U ovih nekoliko redaka krije se vei broj greaka. Pre svega, Vladislav nije bio Milutinov nego Draguginov sin. Nije se on nazivao Uro, nego Stefan Deanski. K. Jireek, Istorija Srba I, 2 198 n. 53, mislio je da je Orbin stopio ujedno Vladislava i Uroica, Dragutinove sinove. Meu Milutinovim enama ''Grkinja iz Carigrada'' je bila jedino Simonida, ki cara Andronika II Paleologa, ali sa njom Milutin nije imao dece. Nije jasno otkuda je Orbin mogao

2 6 2

saznati da je ena Milutinova bila Jelisaveta, ki ugarskog kralja Stefana V (kod Orbina IV). Pahimera, koji spominje Jelisavetu, Orbin je itao samo u odlomcima (up. komentar o piscima). Stefan je vaio kao vanbrani sin Milutinov u katolikim krugovima. Verovatno je i Orbin taj podatak naao u nekom izvoru nastalom u primorskim gradovima. str.25 (30)26(5) KOMENTAR Ki cara Andronika udata za Milutina zvala se Simonida, dok se Teodora zvala prva ena Stefana Deanskog. Dva sina, od kojih je jedan umro ''v carstvujutomu gradu'', znaju i srpski rodoslovi. Up. I. Ruvarac, ''Priloci. b''. ''O imenu i nazivu prvoga srpskoga cara'', Zbornik Ilariona Ruvarca. I, Beograd 1934, 293296. Od izvora koji su do nas doli samo Splianin Miha Madijev de Barbezanis (ed. J. Lucius i Schwandtner, Scriptores rerum Hungaricarum III, Vindobonae 1748, 643) i barski nadbiskup Gijom Adam govore da je Stefan oslepljen pod uticajem maehe. Nijedan od dva spisa Orbin, meutim, ne citira. str. 26 (617) KOMENTAR Orbin je iz svojih izvora razumeo da je Vladislav (koji je za njega, kao to je reeno, Milutinov sin) jedno vreme vladao srpskom dravom. Vladislav je zaista imao u svojoj okolini Dubrovane. Vid (Vita) Bobaljevi zaista spominje u svome testamentu dugove kralja Dragutina i njegovog sina. Ovo mesto se obino uzimalo kao dokaz da je Orbin vrio arhivske studije, iako bi o mnogim stvarima vie i drukije znao da je imao pristupa do arhiva Republike. Testamenat Bobaljevia je mogao u prepisu ili izvodu itati sa porodinim hartijama svojih zatitnika Bobaljevia. O druga dva vlastelina, Matu Crijeviu i Divu Puciu, nije ostalo traga u sauvanim arhivskim dokumentima toga vremena. str.26 (18)27(2) KOMENTAR Istoriju rata izmeu Vladislava, Konstantina i Stefana Orbin pria po nekom nama danas nepoznatom izvoru, koji nije bio precizno obaveten. Stefan nije kasnije doao kad se rasplamtela borba u Srbiji, nego je bio tu jo pred kraj Milutinova ivota. Uz kazivanje o stranoj smrti Konstantinovoj moe se primetiti da Gijom Adam, savremenik ovih dogaaja, kae da je Konstantin ubijen ''neuveno svirepo'' (inaudito crudelitatis genere). Up. M. ufflay, ''Pseudobrocardus. Rehabilitacija vanog izvora za povijest Balkana u prvoj polovini XIV vijeka'', Vjesnik Zemaljskog arhiva 13(1911) 148. Podatak da je Stefan uhvatio i zatvorio Vladislava nee biti taan. Genealogije Nemanjia u srpskim letopisima kau da je Vladislav izgnan od Deanskog ''na Ugre'' i da je tamo zavrio ivot. Lj. Stojanovi, ''Stari srpski rodoslovi i letopisi'', BeogradSr. Karlovci 1927, 7273. Str. 27 (323) KOMENTAR Orbin i ovde ima odeljak o odnosima prema Dubrovniku, kao i uvek ne mnogo sadrajan. Ono to kae o imenu Deanskog je proizvoljna kombinacija. Zvanino ime Deanskog bilo je Stefan Uro tretii, ali je u istorijskoj tradiciji preovladalo ime Stefan. Odnosi Deanskog s Dubrovnikom bili su sloeniji. Jednu teku krizu su izazvali Dubrovani podravajui Vladislava u tvravi Ostrovici kod Rudnika. O tome ima podataka u zapisnicima dubrovakih Vea, ali to Orbin nije znao. Ne vidi se kako je on doao do vesti da je Stefan zahtevao Lastovo, koje bi kralj Uro I darovao Dubrovanima. Str. 27 (2328(4) KOMENTAR Oltar darovan crkvi Svetog Nikole u Bariju poticao bi po Orbinu od Stefana Deanskog, iako se iz natpisa vidi da je re o Milutinu. Orbin je mislio da je Milutin umro jo 1312. i da ze Stefan Deanski bio 1319. u osmoj godini vladanja. I u modernoj nauci je iznesena teza da se u Bariju nalazi ikona Deanskog. Up. . Bokovi, ''Ikona Deanskog u Bariju'', Starinar, trea serija 12 (1937) 5558. Izgleda da Orbin nije sasvim tano preneo natpis sa pomenute ikone. Tekst koji donosi neto mlai Beatilo (1649) (up. Arkiv za povjestnicu jugoslavensku 4 (1857) 350) navodi i ime Milutinovog sina Konstantina.

Str. 28, 29, 30(19)

2 6 3

KOMENTAR Ovaj ceo dugi odlomak iz Orbinovog spisa oslanja se neposredno na vizantijske pisce Niifora Grigoru i Georgija Pahimera, koji je bio poznat samo u odlomcima prevedenim od strane poznatog humaniste Jeronima Volfa. (Up. komentar uz spisak pisaca pod Giorgio Pachimero.) Orbin nije primetio da se izlaganje grkih istoriara odnosi na Milutina, te ga je pogreno vezao za Deanskog. Jevdokija (str. 28, 222) nije bila sestra cara Andronika III (''Mlaeg'') ve Andronika II (''Starijeg''). ''Rimljani'' su Vizantinci prema grkom Romeji. ''Vlaki knez'' (str. 28, 13) je plod zabune. Re je o poznatom gospodaru Tesalije (u vizantijskim izvorima esto Vlahija) s kraja XIII veka sevastokratoru Jovanu, koji je zaista neko vreme bio tast Milutinov. ''Bugarski kralj Svendoslav'' je car Teodor Svetoslav (1300 1322), savremenik Milutinov. Dvostruko ime Simonidino: Simonida Irena je nastalo meanjem imena majke i keri. Irena se zvala druga ena cara Andronika II, ranije Jolanta Monferatska. Orbin dosta pria o Simonidinoj majci po Niiforu Grigori, ali je nikad ne naziva po imenu. O neobinom imenu Simonida up. M. Laskaris, ''Vizantijske princeze u srednjovekovnoj Srbiji'', Beograd 1926, 5859. Tekst na str. 28 od kraja natpisa do poetka poslednje reenice reprodukuje, ponegde skraeno, izlaganje iz gl. 9 knj. VI istorijskog dela Niifora Grigore {Nicephori Gregoras Vyzantina historia ed. L. Schopen I, Bonnae 1829, 202204). Prvi pasus na str. 29, gde se spominje Pahimer, predstavlja prilino slobodnu parafrazu na tekst Georgija Pahimera. (Up. komentar uz pisce.) Od reda 17. na toj strani pa sve do kraja prvog pasusa na str. 30. Orbin se vrlo verno dri Grigore (str. 242244 bonskog izdanja). str. 30 (1015) KOMENTAR Ovde Orbin prvo govori o Milutinu, a kasnije o Deanskom. Po srpskim izvorima se Milutinova ki udata za Mihaila zvala Ana. Iz ve spomenutog Niifora Grigore svakako je saznao da je Mihailo oterao Milutinovu ker i uzeo sestru cara Andronika. Tobonji motiv za Mihailov napad na Srbiju ne moe stojati, jer je on oterao Anu (Nedu) 1324, dakle, posle smrti Milutinove. str. 30(15)32(3) KOMENTAR Ovo opirno izlaganje se odnosi na bitku kod Velbuda 28. jula 1330, iako se kod Orbina ne navode ni mesto ni datum. itavo prianje predstavlja zaokruenu celinu s teitima na podvigu najamnika i sudbini cara Mihaila. Orbinova verzija se ne oslanja ni na jedan danas poznati izvor o velbukoj bici. On je svoje informacije crpao iz nekog teksta na latinskom jeziku nastalog u katolikoj sredini. To se moe zakljuiti na osnovu uloge koja se pripisuje najamnicima, zatim na osnovu izraza ''slovenski vitez'' (un Caualier Slauo), koji je Orbin mehaniki preneo i na osnovu igre reima Ternovo i Terra Nova u prii o smrti Mihailovoj. U prevodu se poenta prie sasvim izgubila: proroanstvo je glasilo da e umreti ''in terra nova'', a on je shvatio da se to odnosi na ''Ternouo sua citta in Bulgaria''. Ali, i mesto na koje se povukao posle bitke zvalo se ''Terra noua''. Inae pojedinosti iz prie ne deluju uverljivo, kao to je istakao M. Dini, ''panski najamnici u srpskoj slubi'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 6 (1960) 21. Srpski izvori uopte ne spominju strane najamnike, dok Niifor Grigora kae da su upravo oni juriali na bugarskog cara. str. 32 (511) KOMENTAR Pored Orbinovog rezonovanja ovde susreemo podatak da je Deanski ustupio Duanu Zetu (kod Orbina kao i uvek ''obe Zete'') na upravu. To je u osnovi tano, ali nije sigurno da pada u vreme posle bitke na Velbudu. str. 32 (1237) KOMENTAR Nisu poznati Orbinovi izvori za izlaganje o borbi izmeu Duana i Deanskog. Dogaaji su izneti suvie uopteno, tako da se ne osea da su borbe due trajale, da je Deanski dolazio u Zetu itd. Na drugoj strani ima detalja koji se potpuno uklapaju u ono to znamo o tome vremenu: ura Iliji je doista bio bliski saradnik mladoga kralja, a Karavida je istorijska linost iz ovog vremena posvedoena dubrovakim arhivskim dokumentima. Bio je to tast Olivera Grkinia. Up. K. Jireek, Istorija Srba I2, Beograd 1952, 222. Tana je i godina zbacivanja Deanskog koju Orbin navodi. Pria o zarobljavanju se u krupnim crtama slae sa onom kod biografa Deanskog u Danilovom zborniku. Mesto zarobljavanja je tu grad Petri, to se kod Orbina iskvarilo u Peterzo, a mesto zatoenja takoe

2 6 4

Zvean. Orbinov izvor, meutim, odluno pripisuje ubistvo Deanskog ljudima poslatim od Duana. I neka rodoslovlja Nemanjia kau za Deanekog: ''postizajet koninu ot sina svojega''. Str.33 (16) KOMENTAR Pria o prokletstvu potie svakako iz istog izvora, dok isticanje njegovih posledica pripada Orbinovim rezonovanjima. Str.33 (610) KOMENTAR Ne vidi se kako je Orbin doao do imena San Saluatore di Scosna za deanski manastir. Crkva je zaista posveena sv. Spasu dok se u onom Scosna verovatno krije ime Hvostna. Podatak o godinama vladanja je kao i do sada uvek netaan, ali je ovoga puta blizak broju 19, koji daju rodoslovi (ed. Lj. Stojanovi str. 180). Orbin nije mnogo pazio na usklaenost podataka koje daje. Ovde govori o ''dva pomenuta sina'' Deanskog, iako Siniu nije spomenuo, ve samo Duana i njegovog brata koji je umro u Carigradu u vreme dok je Deanski iveo tamo u izgnanstvu. Str.33 (11)34(10) KOMENTAR Opirna i sadrajna karakteristika Duanova predstavlja pravu zagonetku, jer nieg slinog nemamo u itavoj naoj istorijskoj literaturi do Orbina. Iako analiza njegovog teksta pokazuje da se gotovo bez izuzetka u izlaganju drao izvora, ovde se ini da je sam ocrtavao lik slavnog vladaoca po predstavama koje je stvorio na osnovu starih tekstova. Str.34 (1012) KOMENTAR Karakteristino za Orbinov nain rada je da podatak o stonskom dohotku upotrebljava ovde, iako desetak redaka kasnije tek govori o ustupanju Stona, kad je taj tribut ustanovljen. Str.34 (1326) KOMENTAR Ime Duanove ene Rogozna nije dobilo objanjenje. Ve je I. Ruvarac, ''Kraljice i carice srpske'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 26, primetio da podsea ''na caricu Roksandu u narodnim pesmama''. Istorijsko jezgro prie o sukobu Duana i pape bie svakako u papskim pismima Duanu iz 1346. godine u kojima se navodi ta je sve izgubila kotorska biskupija i trai da joj se povrate crkve i imanja. Ne mogu, meutim, ni da naslutim kako je Orbin doao do tih vesti, verovatno iz nekog kotorskog izvora. Str.34 (2633) KOMENTAR Ustupanje Stona Orbin opisuje po starijim dubrovakim analima (ed. S. Nodilo 35, 225), ali vri i neke bitne izmene. U analima su svi srpski vladaoci kraljevi Bosne, pa je i Duan ''re Stiepan de Bosna'', a kod Ranjine se spominje da se pola tributa za Ston plaalo caru a pola bosanskom banu. Orbin je na osnovu toga iskonstruisao da je Duan potvrdio darovnicu koju je ban Stjepan izdao Dubrovanima. U stvari Duanova povelja o Stonu izdata je 2. januara, a banova tek 15. marta 1333. Str.35 (26) KOMENTAR Ono to se kae o Ugljei ne moe se nikako odnositi na vreme cara Duana, jer je Ugljea postao gospodar jedne oblasti u susedstvu Turaka tek deset godina posle Duanove smrti. Verovatno je podatak naao kod mnogo kasnijeg vizantijskog pisca Laonika Halkokondila. Str.35 (712) KOMENTAR Vest o Turinu Meleku Orbin je zaista naao kod Niifora Grigore (ed. Bonn. 254), ali je pogreno vezao za Duana, poto se ona odnosi na kralja Milutina.

2 6 5

Str.35 (1530) KOMENTAR Zanimljivo je da u vrlo opirnoj istoriji Duanovoj koju prua Orbin ratovi s Vizantijom zauzimaju vrlo malo mesta. Ovde daje saet pregled osvajanja kao da su bila na poetku vlade (pre krunisanja), a neto kasnije (na str. 4142 ove knjige) opirno citira ve spomenutog Laonika Halkokondila, koji je o ovim zbivanjima imao dosta mutne predstave. Vesti Niifora Grigore, kojega je inae upotrebljavao, ovde nije mogao koristiti poto taj deo nije bio preveden. Gradovi koji su na ovom mestu nabrojani poklapaju se, s malim izuzetkom, sa onima koje spominje nie Halkokondil. Zbog toga se ne moe iskljuiti ni mogunost da je ovo mesto samostalna Orbinova tvorevina na osnovu Halkokondilovih podataka. Objanjenje vizantijske slabosti pokazuje da Orbin nije imao predstavu o vizantijskim graanskim ratovima u Duanovo doba. str35 (3i)36(2) KOMENTAR Godina krunisanja nije tana, ukoliko nije rezultat tamparske greke (1340. umesto 1346). Nabrajanje onih koji su bili pozvani na krunisanje podsea na sastav dravnog sabora kako ga opisuju srpski izvori. Iznenauje injenica da imena dubrovakih poslanika nisu tano navedena. U Dubrovakom arhivu je sauvana odluka o upuivanju ovog poslanstva, koja sadri druga imena. Osim Marina Bunia (1314 1364), koji je zaista bio aktivan u ovo doba i odlazio kao poslanik srpskim vladarima, ostala navedena vlastela uopte ne pripada ovom vremenu.(ura Getaldi se uopte ne spominje u Arhivu tokom XIV veka.) To znai da se Orbin nije sluio arhivskim knjigama Republike ak ni u ovakvim sluajevima kad se moglo znati da podaci postoje i kad ih je lako bilo nai. Njegov spisak vlastele se verovatno oslanja na neku pozniju porodinu tradiciju. str36 (8)38(5) KOMENTAR Opirno izlaganje o ratu kralja Ludovika I Anujskog (13421382) i cara Duana predstavlja zaokruenu i povezanu celinu preuzetu iz nekog do danas izgubljenog izvora. Iz teksta se osea da je izveta posmatrao stvari sa ugarske strane. U biografiji kralja Ludovika I od Ivana, arhiakona od Kikilea, nema ovih podataka. Inae Orbinovo prianje ima u sebi hronoloke elemente koji se ne daju dovesti u sklad. Izriito se kae da je veliki pohod Ludovikov bio 1343, a da je novi pohod bio dve godine kasnije. U tom drugom pohodu razboleli su se mnogi ugarski vojnici pa i kraljev brat Stefan, koji je po povratku u Ugarsku umro. Sluajno znamo da je Stefan umro 9. avgusta 1354, a srpski i ugarski izvori pokazuju da je te godine zaista bilo srpsko-ugarskog ratovanja. Sastanak izmeu cara i kralja bi, prema tome, trebalo staviti dve godine ranije (1352), kada nemamo vesti o ratu na ovoj strani. Orbinov izvor je neke stvari znao sasvim precizno, kao npr. da je smrt hercega Stefana bila u isto vreme kad i rat sa Srbijom, dok je bio nesiguran u odmeravanju intervala izmeu dva pohoda. Sastanak vladara na granici bio je u srednjem veku dosta uobiajena prilika za pregovore i izglaivanje sukoba. Isto tako nisu nimalo neverovatni zahtevi koje bi, po Orbinovom izvoru, postavljao kralj Ludovik. Onaj o preputanju zemlje kralja Stefana (le terre, che furono del Re Stefano) otkriva ak dobro poznavanje situacije. Vest o podizanju Beograda ne treba bukvalno shvatiti. Orbin je, verovatno, u svome izvoru itao neto o dizanju utvrenja. Uostalom, Lukarevi, Copioso ristretto2 97, koji prenosi istu priu, govori o ''Castello Taurino (oggi detto Belgrado)'', dakle o Zemunu. Up. J. Kali-Mijukovi, ''Beograd u srednjem veku'', Beograd 1967, 7276, 362363.

Str. 38 (6)39(14) KOMENTAR I za istoriju Duanovog rata s Bosnom se moe rei da Orbin reprodukuje neki danas nepoznati izvor. Taj izvor je bio dobro obaveten, ali ipak nije poticao iz Duanovog vremena. Dok se podaci o odnosima Srbije i Bosne uoi rata vrlo lako uklapaju u ono to je poznato iz dokumentarnih izvora, vesti o jaini Duanove vojske su svakako preterane. Ovaj izvor ima zajedniku antipatiju prema Duanovoj eni sa izvorom koji govori o odnosima pape i Duana. V. komentar uz str. 34. Bobovac je grad koji se mnogo spominje poetkom XV veka. U njemu se uvala kruna bosanskih kraljeva. Njegov spomen u ovo doba je, verovatno, anahronizam izazvan znanjem o kasnijem periodu bosanske istorije. Dugo se mislilo bez razloga da se mesto odnosi na Travnik. Up. I. Ruvarac, ''Istorisko-geografsko ivepje. Bobovac = Travnik'', zbornik Ilariona Ruvarca, Beograd 1934, 257264. Iznenauje, takoe, podatak da je Jelisaveta, ki bana Stjepana II Kotromania, u vreme Duanovog rata, dakle, 1350. godine, bila devojica. Ona se 1353. godine udala za kralja Ludovika I, a po prianju samoga Orbina,

2 6 6

odnosno njegovog izvora, pravile su se kombinacije da se Uro oeni Jelisavetom. Podaci o operacijama Duanove vojske veoma su zanimljivi. S jedne strane, oblici imena: Dolmna over Dumno i Dachercha o Dacherea (za Krku) pokazuju da je Orbinov izvor imao iskvarene slovenske oblike koje mljetski opat nije lako prepoznao, dok, s druge strane, ti podaci otkrivaju da je izvor Orbinov bio dobro obaveten. Iz savremenih dokumenata znamo da su Trogirani i ibenani spremili darove da ih predaju Duanu kad doe do Krke, a isto tako pouzdano znamo da je srpska vojska osvojila grad Novi u Humu, koji se u Orbinovom tekstu spominje. Str. 39 (1526) KOMENTAR I podaci o Nikoliima pokazuju da je Orbin imao dobar izvor iz koga se obavetavao. Iz podataka Dubrovakog arhiva se vidi ne samo da su Bogia i Vladislav bili sestrii bana Stjepana i da im se majka zaista zvala Katarina (Chatalena), nego i da su 1349. godine bili u sukobu s bosanskim banom. Up. M. Dini, ''Humsko-trebinjska vlastela'', Beograd 1967, 67. Str. 39 (27)10(3) KOMENTAR Vesti o pregovorima za vreme rata ne mogu se kontrolisati. Ima podataka iz Mletakog i Dubrovakog arhiva iz kojih se vidi da su Venecijanci i Dubrovani posredovali izmeu srpskog cara i bosanskog bana, ali to je bilo u periodu pre ovoga rata. Up. S. irkovi, ''Istorija srednjovekovne bosanske drave'', Beograd 1964, 118119. Str. 40 (4_33) KOMENTAR O poseti cara Duana Dubrovniku 1350. god. ouvala se u Dubrovniku veoma razvijena tradicija. Kada je 1455. Vladislav, sin hercega Stjepana, posetio Dubrovnik, vlastela u njegovoj pratnji podseala ga je da e ui na kapiju kroz koju su u grad uli car Duan, kralj Tvrtko, Sandalj Hrani i despot ura Brankovi. O poseti Duanovoj govorilo se, dakle, i posle jednog veka. Nisu, na alost, sauvane arhivske knjige iz vremena posete, tako da se Orbinova verzija ne moe kontrolisati. Vidi se da je sasvim nezavisna od starijih dubrovakih anala. Za ostale vesti o Duanovoj poseti up. J. Tadi, ''Promet putnika u starom Dubrovniku'', Dubrovnik 1939, 4446. str 40 (34)41(6) KOMENTAR Misija Nikole Bue nije poznata s druge strane. Orbin se o njoj obavestio preko nekog kotorskog izvora. Pria o grbu upuuje na porodinu tradiciju Bua. Ukoliko je ova misija zaista bila 1351. god., re bi bila o keri ana od Valoa (13501364).

str. 41 (911) KOMENTAR Uro je zaista bio oeljen jednom vlakom princezom. Kasnije, na str. 43 ove knjige, Orbin jo dodaje da je bila ki vojvode Vlajka. Uroeva ena, meutim, nije bila ki ovoga Vlajka, nego njegova polusestra, ki vojvode Aleksandra Basarabe, i nije se zvala Jelena, nego Anka ili Ana. Up. I. Ruvarac, ''Kraljice i carice srpske'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 2830. U Deanskom pomeniku navode se ''Car Uro i Jelena monahinja''. Ovo monako ime (ukoliko nije u pitanju druga linost) dalo je svakako povoda za Orbinovu zabunu.

str. 41 (11)42(12) KOMENTAR Poslednje godine Duanove aktivnosti Orbin opisuje dosta nespretno citirajui bukvalno vizantijskog istoriara XV veka Laonika Halkokondila, koji mu je bio pristupaan u latinskom i italijanskom prevodu. Kao to je ranije istaknuto, Halkokondil nije poznavao Duanovo vreme, jer je pisao pun vek docnije. Zbog toga njegovo kazivanje nema veu vrednost. Vredi se zadrati na velikaima kojima je Duan, po Halkokondilu, poverio pojedine oblasti svoga carstva na upravu. arko je linost poznata iz dokumenata s poetka vlade cara Uroa, ali se nije nalazio u Makedoniji, nego u oblasti oko Bojane.

2 6 7

''Krales'' je, kako je to ve Orbin uoio, kralj Vukain, a Ugljea njegov brat. Bogdan je u velikoj meri misteriozna linost oko koje su se istraivai dosta muili. Up. G. Ostrogorski, ''Serska oblast posle Duanove smrti'', Beograd 1965, 2021. Vuk, sin Brankov, koji je toboe dobio ''predeo uz Dunav'', nee biti Vuk Brankovi, nego neki potomak Branka Rastislalia, ukoliko zabuna nije nastala brkanjem Rastislalia i Brankovia. Up. M. Dini, ''Rastislalii. Prilog istoriji raspadanja srpskog carstva'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 2 (1953) 143144. upan Nikola, namesnik u Trikali i Kosturu, bio je Nikola Baga poznat iz savremenih dokumenata. Up. M. Lascaris, Deus chartes de Jean Uros, dernier Nemanide, Byzantion 2527 (195557) 321322. Preljub je zaista bio vlastelin Duanov i namesnik u Tesaliji. Pladina e biti Mladen, rodonaelnik Brankovia, koji je zaista bio namesnik u Ohridu. Prilisbea je verovatno iskvareno ime Prilepa. str. 42 (1525) KOMENTAR O smrti Duanovoj Orbin je imao najmanje dva izvora. Po jednom je car umro u ''Diauolopota in Romania'', to e svakako biti reka Devol (danas Semeni), dok je po drugom mesto smrti Duanove Nerodimlja, poznati dvor Nemanjia. Orbin daje netanu godinu Duanove smrti, ali to je greka za 1 godinu, dosta esta kod njega i izazvana verovatno preraunavanjem godine navedene po vizantijskoj eri. Duanovu starost je Orbin mogao izraunati polazei od podatka Grigore da je sa 22 godine stupio na vlast. Roen bi bio 1309. i u trenutku smrti, 1355, imao bi zaista 45 godina. Duina vladanja (25 godina) je priblino tana (13311355). Str. 42 (2633) KOMENTAR Spisak navodnih savetnika Duanovih uzet je iz falsifikovanih ili veoma interpolisanih povelja za grad Kotor. Te povelje su sauvane u vie verzija (up. S, Stanojevi, ''Studije o srpskoj diplomatici. XXV O falsifikovanim poveljama'', Glas 169 (1935) 2632), Orbinov spisak se ne slae ni sa jednom ouvanom poveljom. Linosti su veinom poznate iz savremenih izvora: esar Grgur Golubi; ecap Vojihna, tast despota Ugljee; Brajko e verovatno biti Brajan, Duanov vojskovoa kojega spominje Kantakuzin; Raosav nije inae poznat; Branko Rasisali je kasniji oblasni gospodar iz severoistone Srbije; Toma, brat Vojislava Vojinovia moe biti samo Altoman, otac Nikole Altomanovia; Milo i Raosav Ledenii nisu inae poznati; isto vai i za kneza Bratka i eonika Obrada; Vukain i Ugljea su kasniji kralj, i despot, Branko Mladenovi je sevastokrator, sin ranije spomenutog Mladena, vojvoda Mirko je nepoznat. Str. 42 (3443(5) KOMENTAR Izlaganje o Urou je zadavalo velike tekoe Orbinu. On je imao razliite podatke i tradicije o pojedinim oblastima i njihovim gospodarima, a nije mogao da u njima utvrdi sinhrona zbivanja i da ih sklopi u celinu. Zbog toga je odeljak o Urou bez ikakve hronologije. Zbog toga to ima pored ove istorije Uroa jo i poglavlja o ''etiri barona'' Orbin je prisiljen da se ponovo vraa na Uroa, to dovodi do ponavljanja i neusklaenosti, na koje emo jo imati prilike da ukaemo. Poetak izlaganja o Urou izgleda da se oslanja na srpske letopise, gde takoe nalazimo komplimente Urou i podatak da je Uro pri stupanju na presto imao 19 godina. Str. 43 (6)44(3) KOMENTAR Izlaganje o situaciji posle Duanove smrti i svemoi Vojislava Vojinovia i Vukaina predstavlja zaokruenu celinu i verovatno je preuzeto iz nekog nepoznatog izvora, a nije rezultat Orbinovog domiljanja. Ne moe se naslutiti kakav bi to izvor bio. On je svakako pod uticajem kasnijih dogaaja poto stavlja na poetak zbivanja posle Duanove smrti linosti koje su postale glavni protagonisti tek nekoliko godina kasnije. Inae, u ovom izlaganju ima detalja koji zasluuju panju. Tako je tvrdnja da je Uro dao Vukainu titulu kralja u punoj meri osnaena analizama G. Ostrogorskog, ''Serska oblast posle Duanove smrti'', Beograd 1965, 7 13. Orbinov izvor je znao kako su tekle stvari i jo nije bio pao pod uticaj legendi o Vukainovoj uzurpaciji vlasti i titule, nastaloj srazmerno rano (u XV v.) i ilavo odravanoj do kraja XIX veka. Pria o tome da je car Uro uzeo za enu ker Vojislava Vojinovia ne moe se, na alost, kontrolisati. Uz ono to je reeno o Uroevoj eni povodom str. 41(911) moe se dodati da poznato papsko pismo iz 1370, u kome se Urban V raduje to je Klara, udovica vojvode Aleksandra, obratila u katoliku veru svoju ker, koja je bugarska carica, i poziva da obrati i drugu ker

2 6 8

''videlicet Ancham, reginam Serviae illustrem'', sugerie da je Anka pod neposrednim uticajem majke, dakle, izvan Srbije. Ve je istaknuto da se u Deanskom pomeniku uz cara Uroa navodi ''Jelena monahinja''. Up. I. Ruvarac, ''Kraljice i carice srpske'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, str2831. 44 (431) KOMENTAR Ovde Orbin ocrtava ''etiri velikaa'', kojima e posvetiti posebne glave svoga spisa. Njihova dela i istorija njihovih potomaka opisani su kasnije podrobnije, dok su ovde samo kratko navedene njihove oblasti i najoptije nagoveten put njihovog uspona. Bilo bi veoma interesantno znati da li je Orbin negde naao ovu podelu na ''etiri barona'' ili ju je sam konstruisao pokuavajui da unese red u zbivanja koja je hteo da izloi. Jedino se jo u prevodu tzv. Brankovievog letopisa nalazi podatak da je srpsko carstvo bilo podeljeno ''in 4 partes''. Ali on je prosto prilepljen uz vesti naih starih rodoslova i zdruen s priom da je Vukain ubio Uroa. Poreklo toga dodatka nije poznato, a ne da se iskljuiti mogunost da je nastao pod uticajem Orbinovim. Up. R. Novakovi, ''Brankoviev letopis'', Beograd 1960, 47. Postavlja se pitanje po kakvom principu selekcije su iz mnotva feudalnih gospodara izdvojeni upravo Vukain, Lazar, Nikola Altomanovi i Balii? Iz kog ugla posmatranja upravo oni izgledaju najvaniji? S Lazarom poinje itava istorija srpske despotovine (Orbin i istoriju Brankovia pria u poglavlju o Lazaru); Balii su kroz vie generacija bili samostalni gospodari jedne znaajne oblasti, a Vukain je sa svojim potomstvom ostavio izvanredno znaajne tragove u pisanoj i usmenoj tradiciji. Najtee je, meutim, pitanje otkuda u tom drutvu Nikola Altomanovi, pojava sasvim efemerna i bez odjeka u kasnijoj tradiciji, ija je oblast, uz to, nestala sasvim bez traga. Nikola je mogao izgledati kao linost istog ranga s Vukainom, Lazarom i urom Baliem samo nekom ko je dogaaje poznavao izbliza i ko je o zbivanjima imao tane predstave. To nas dovodi do zakljuka da je Orbin morao itati neki domai izvor u kome su dogaaji ezdesetih i sedamdesetih godina XIV veka dosta pouzdano ispriani. Potvrde za taj zakljuak nai emo, ini se, i u analizi pojedinih Orbinovih kazivanja. Taj izgubljeni izvor je koristio i uveni biograf Skenderbegov Marin Barlecije. U spisu o opsadi Skadra (objavljenom prvi put u Veneciji 1504) nalazi se odeljak u kome se pria starija istorija grada po nekom izvoru. Sam Barlecije kae da su to bili ''vie fragmenti nego anali''. Tu su spominjani ''car Nemanja'', njegov sin Uro Slepi, koji je, opet, imao sina Stefana iza koga je ostao jedinac sin po imenu Uro. Kad je on umro bez naslednika, i baroni si divisero tra loro la Signoria, percioche la Misia inferiore tocco al conte Lazaro: quella di sopra a Nicolo Zupano: la Romania a tre fratelli: cioe a Uncassione, che acquisto il titolo de Re; ad Andrea, et ad Essico e Moncino Deno, governo la citta marittima. Barlecije posebno i opirno govori o Bali i njegovim potomcima. Sasvim je jasno da Orbin nije prepriao ovo mesto iz Barlecija, ali je isto tako jasno da njegova podela na etiri barona stoji u vezi s prianjem Barlecijevog izvora. Orbin je ispustio Momila (spomenut je samo u glavi o Vukainu), a zadrao Lazara, Nikolu Altomanovia, Vukaina i Balie. Str. 45 (816) KOMENTAR Orbin nije kroz svoje izvore osetio svu veliinu i ozbiljnost Siniinog odmetanja, ali je bio obaveten o pojedinostima, koje delom nisu tane. Str. 45(16)46(16) KOMENTAR To se naroito opaa u ovom odlomku, koji su u novije vreme komentarisala dva uena vizantologa. Orbinov podatak da je Sinia imao dva sina nalazi potvrde u starim srpskim letopisima, jednoj povelji iz meteorskih manastira iz 1386. i u Janjinskoj hronici. Up. M. Lascaris, Byzantinoserbica saeculi XIV: Deux chartes de Jean Uro, dernier Nemanide, Byzantion 2527 (195557) 310314. Pod imenom Duka krije se Jovan Uro Paleolog, koji je kao monah dobio ime Joasaf; njegova sestra se zvala Marija Anelina Dukina, a njihov brat se zove Stefan i u Janjinskoj hronici. Hlapen je poznati velika Duanovog i Uroevog vremena. Nema podataka o tome da je on bio tast Jovana Uroa, a sasvim je neverovatno tvrenje da je on oslepio svoga zeta. Deo Tesalije kojim je gospodario Stefan, drugi sin Simeona Uroa Paleologa, prepoznao je R. J. Loenertz, Une page de Jerome Zurita relative aux duches catalans de Grece, Revue des Etudes byzantines 14 (1956) 164. Bila je to uvena Farsala sa okolinom. Stefanov tast ''Franesko, gospodar Mesare i mnogih drugih gradova'', bio je, po navedenom autoru, Franesko ori, markgraf Bodonice, kneevine kod Termopila. To je, uostalom, mislio ve K. Jireek, Istorija Srba I2, 317, samo to je on drao da je Stefan bio Hlapenov sin. Siniina ki je zaista bila udata za Tomu Preljubovia, sina Duanovog ecapa

2 6 9

Preljuba, i zaista se kao udovica preudala za Isava Buondelmontija. O njemu up. K. Jireek, Die Witwe und die Shne des Despoten Esau von Epirus, Byzantinisch-neugriechische Jahrbcher 2 (1921) 16. Ono to Orbin pria o odnosima Tome i Marije i o zagonetnom Iniku Daulovu (Inico di Daulo) nije lako razjasniti. U Janjinskoj hronici se opisuje ubistvo Tome Preljubovia, ali nema ni aluzije na dogaaje koje nalazimo kod Orbina. Podaci svakako potiu iz nekog zapadnog izvora koji je itao i panski hroniar Zurita i prevodilac Halkokondila na latinski nemaki humanista Konrad Klauzer. Iz marginalnih beleaka Klauzerovih saznajemo za don Alonsa d'Avalos, feudalnog gospodara u Grkoj pod kraj XIV veka. Klauzer je pomeao Davalosa sa Isavom Buondelmontijem. Inichus de Davalos je, meutim, linost iz sredine XV veka, koja je ostavila traga u dokumentima. Up. N. Iorga, Notes et extraits pour servir a l'histoire des croissades au XVe siecle IV, Bucarest 1915, 156157. Orbin je, po svoj prilici, pogreno vezao podatke koje je proitao za srpske velikae u Grkoj. Str. 46 (2031) KOMENTAR Opis kraja Uroeve vlade i njegovog potucanja nije potpuno u skladu s podacima o Urou koji se uzgred saoptavaju govorei o Vukainu, knezu Lazaru ili Nikoli Altomanoviy. Podatak da je Vukain ubio Uroa je kasnog porekla, mlai je svakako od starijih rodoslova koji daju kao datum Uroeve smrti 4. decembar, dakle, vreme posle Vukainove smrti (26. septembar 1371). On potie iz lokalne legende iz okoline Petria i Nerodimlje, koja je dospela do Dubrovnika. I Orbin i Lukarevi navode kao mesto ubistva arenik u oblasti Skoplja (kod Lukarevia, Copioso ristretto2 107: in Sciarenik villaggio di Scopie) poto nisu znali gde je to mesto zapravo lealo. Patrijarh Pajsije govori takoe o manastiru u kome je Uro bio sahranjen, spominje pokraj njega selo arenik, ali kae da se nalazio ''u potkrilju grada Petria vie Nerodimnje''. Pitanje o poloaju arenika bilo je vrlo aktuelno u vreme kada se polemisalo o tome da li je Vukain ubio Uroa ili je Uro nadiveo Vukaina. Up. I. Ruvarac, ''G. Panta Srekovi i arenik u Skopskoj nahiji'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 245256. Ovaj legendarni podatak je inae bacio senku na itavo Orbinovo prianje o Uroevom vremenu. str46 (32)_47(7) KOMENTAR Pored sopstvenih refleksija o sudbini, Orbin ovde donosi podatak o plaanju 600 dukata (kod Lukarevia je taan iznos u srebru: 2000 perpera) srpskog dohotka Urou u vreme kad je bio lien vlasti. U starim dubrovakim analima nije ostalo o tome traga, ali su Dubrovani u svome praktinom politikom delanju kasnije isticali da je kod njih ostalo sauvano ono jedino to je Urou preostalo i da su se izlagali opasnostima i tetama da mu to ouvaju. Tako da je, bez sumnje, ostala usmena tradicija o tome sve do Orbinovog vremena. Otuda je i bedni poloaj Uroev onoliko preuvelian. Up. K. Jireek, ''Srpski car Uro, kralj Vukain i Dubrovani'', Zbornik Konstantina Jireeka I, Beograd 1959, 384385.

str 47 (819) KOMENTAR Orbinovo prianje o Uroevoj majci Jeleni nije u skladu sa onim to o njoj saznajemo iz savremenih vizantijskih izvora. Ni podatak o smrti nije taan: bila je iva jo poetkom 1375, a umrla je 7. novembra 1376. Up. o Jeleninoj aktavnosti G. Ostrogorski, ''Serska oblast posle Duanove smrti, Beograd 1965, 67. str49 (8)50(5) KOMENTAR Pria o poreklu Vukaina i Ugljee iz Livna zaista je ''nalik na skasku'', kako je isticao K. Jireek. Ne vidi se povod zbog koga se tradicija o brai, razvijena svakako ve u to vreme, vezala za Livno. Ovde se sree trei brat, Gojko, za koga zna narodna pesma. Ipak, na ovom mestu Orbinovog dela poiva prezime Mrnjavevii koje se i danas u literaturi upotrebljava. str 50 (7_14) KOMENTAR Drugog su porekla vesti o Ugljeinim uspenim ratovima sa Solunom i Turcima. One potiu iz nekog kasnijeg teksta koji je ovo imao kao uvod u mariku bitku. str 50 (14)_51(10)

2 7 0

KOMENTAR Pria o savezu izmeu cara Uroa, kneza Lazara i Nikole Altomanovia protiv Vukaina i Ugljee nije uzeta ozbiljno u naoj nauci. K. Jireek, ''Srpski car Uro, kralj, Vukain i Dubrovani'', Zbornik Konstantina Jireeka. I, Beograd 1959, 375, je isticao da nije poznato ''odakle je Orbini uzeo ovu svoju priu'' i da ona nema istorijske podloge u delu koji govori o tobonjoj pogibiji Nikole Bue, nekadanjeg Duanovog protovestijara. Nikola je bio umro jo za ivota cara Duana. Taan je, meutim, Orbinov podatak da je jedna ki Petra, sina Nikole Bue, bila udata za Luku Bunia. Up. I. Manken, ''Dubrovaki. patricijat u XIV veku'', Genealoke table, Beograd 1960, pod Vona i Buchia. Nije iskljueno da se vest o pogibiji jednoga Bue u carskoj slubi vezala za Nikolu Buu koji je umro mnogo ranije. To ne bi bio jedini takav sluaj kod Orbina. Kod cara Uroa u slubi bio je Tripun Mihailov Bua, o kome se inae nita ne zna. Hronologija ovog velikog sukoba u Srbiji daje se utvrditi na osnovu kasnijeg Orbinovog podatka (na str. 53 ove knjige), prema kome se Vukain 1369. rasrdio na Dubrovane ''zbog cara Uroa''. (V. komentar uz str. 53.) Tim povodom treba podsetiti na ozbiljne momente zbog kojih se Orbinovo kazivanje ne moe olako odbiti: Vukain izdaje poetkom 1370. povelju Dubrovanima ne pominjui uopte Uroa, Nikola Altomanovi je i kasnije neprijatelj Vukainov, a poinje da zahteva svetodmitarski dohodak upravo od kraja 1369, a te iste godine ura Bali vai kao odmetnik cara Uroa. Stariji letopisi govore, uza sve to, da je Uro bio zbaen s prestola. Iz svega toga proistie da je Orbin za dogaaje ovoga vremena imao jedan domai prilino pouzdani izvor. Svakako to nije onaj to pria o ubistvu Uroevu. Balii su ovde uzgred spomenuti zbog veze s Vukainom i dranja u unutranjim borbama. ura Bali je zaista bio zet kralja Vukaina. Njegova ena bila je Oliveria filia regis Volcassini, koja je u Zeti podigla crkvu svojim novcem poto je dovela majstore iz zemlje svoga oca i obdarila je od svoga miraza s muevljom dozvolom. Str. 51(1029) KOMENTAR Ovo je umetak za koji je dala povoda sudbina druge Vukainove keri, Rune. Preko nje Orbin je otiao vrlo daleko i upleo u izlaganje jednu pobrkanu priu o unutranjim ratovima u Vizantiji. Ujedno je povezana porodica ura Brankovia s kraljem Vukainom. Podaci su netani i oslanjaju se na komentar Leunklavija, Annales sultanorum 155. Str. 51 (2933) KOMENTAR Vukain je zaista hteo da napadne Nikolu Altomanovia u leto 1371. Sa sinom Markom i urem Baliem stojao je pod Skadrom i nameravao da krene na Onogot (danas Niki). Od Dubrovana se oekivalo da e prevesti vojsku ura Balia. Od pohoda nije bilo nita, najverovatnije zbog odlaska Vukaina u rat s Turcima. Iz savremenih izvora se ne vidi da je i knez Lazar u ovo vreme bio neprijatelj Vukainov. Str. 52 (337) KOMENTAR Orbinov opis marike bitke ne poklapa se ni sa jednom poznatom verzijom. Iako citira Laonika Halkokondila, Orbin od njega uzima veoma malo. Kod njega je naao netanu informaciju da je ''Sulejman trei po redu i prvi ovog imena'' bio protivnik Vukaina i Ugljee, mada je vladar Osmanlija bio tada Murat I. Nisam mogao da utvrdim odakle je Orbin crpao ostale informacije o Vukainovom i Ugljeinom ratovanju. Str. 53 (111) KOMENTAR Ovde Orbin daje podatke o marikoj bici koje je naao na drugoj strani, a koje nije upleo u izlaganje istorije bitke. Mesto Karamanli e svakako biti Harmanli, koje spominje i patrijarh Pajsije. Kod njega je, dodue, tu obeleeno mesto gde je bio grob Ugljein, dok Orbin ne zna za tela Ugljee i Gojka. Crkva Svetog Dimitrija u Suici je poznati Markov manastir. Datum bitke je taan i Orbin ga je verovatno naao u srpskim letopisima. Tu se nije drao starijih dubrovakih anala, koji pogreno daju 26. novembar 1371. Ubistvo Vukaina je svakako iz usmene narodne tradicije. Tim pitanjem se posebno bavio J. Tomi, ''Motivi u predanju o smrti kralja Vukaina'', CTAT'I po slavjanovjedeniju I, Sanktpeterburg 1904, 170183. str53 (1233) KOMENTAR

2 7 1

Po ustaljenoj shemi Orbin se i kod Vukaina u posebnom odeljku osvre na odnose s Dubrovnikom. Bobaljevieva misija bi sreivala odnose koji su se pokvarili usled unutranjih sukoba u srpskoj dravi. Zanimljivo je da su se u porodici Bobaljevia sauvali podaci o nesumnjivo tanim detaljima dok su krupne stvari izneverene. Tako npr., neshvatljiva je zamena linosti usled koje Orbin govori o Vlahu Vuka Bobaljevia stvari koje se odnose na njegovog brata Mie Bobaljevia. Isto je tako ostalo neprimeeno da je rezultat Bobaljevieve misije bilo izdavanje povelje za Dubrovnik. To je jo jedan vrlo pouan primer koji pokazuje da se Orbin nije sluio dokumentima Arhiva Dubrovake Republike. Arhivski podaci inae potvruju Orbinovo kazivanje o Bobaljevievoj misiji. Sluajno je sauvano jedno pismo dubrovake vlade od 20. decembra 1369, kojim se trai od Jakete Sorkoevia da zajedno sa Miom Bobaljeviem ide kralju Vukainu ''da poprave i urede poslove poslanstva'' u kome su njih dvojica bili. To su oigledno tekoe o kojima zna neto i Orbin. Imena Sorkoevia i Bobaljevia se javljaju i u Vukainovoj povelji za Dubrovnik od 5. aprila 1370. Up. J. Tadi, ''Pisma i uputstva Dubrovake Republike I'', Beograd 1935, 201, i Lj. Stojanovi, ''Stare srpske povelje i pisma I'', Beograd Sr. Karlovci 1929, 116117. Ono to se pria o poklonima slae se potpuno s dubrovakim obiajima.

str54 (I13) KOMENTAR Posledice Marike bitke Orbin ovde izlae po Laoniku Halkokondilu. Od njega je mehaniki preuzeo i zbrku dva vlastelina: arka i Dejana, iz koje je nastao arko Dejanovi Ono to je reeno odnosi se na Dejana. str54 (1418) KOMENTAR Sinovi Vukainovi su tano navedeni i svi su ostavili traga u savremenim istorijskim izvorima. Up. L. Mirkovi, Mrnjavevii, Starinar n.s. 3 (19241925) 3340. str54 (1831) KOMENTAR Od podataka o komadanju Vukainove drave moe se kontrolisati jedino onaj da su Balii zauzeli Prizren (1372). Iz drugih izvora nije nita poznato o odlasku Ivania u Zetu. Ovde je Orbin opet koristio neki izvor koji do nas nije doao. str54 (32)55(2) KOMENTAR Vredno je zapaziti koliko je malo Orbin umeo rei o Marku, koji je ve do njegovog vremena dobio epsko ime Kraljevi. Po tome primeru bi se dalo zakljuiti da je manje koristio narodnu tradiciju nego to se misli. Epizoda o Markovoj pogibiji je, po svoj prilici, legendarnog karaktera, dok je podatak o bici protiv Mire, porazu Bajazitovom i gradu Kraljevu u Vlakoj zasnovan na nekom pisanom izvoru. Mesto bitke se inae u srpskim izvorima oznaava kao Rovine. L. Mirkovi, ''Mrnjavevii'', Starinar n. s. 3 (19241925) 34 35, je upozorio da se selo Blaani nalazi u blizini manastira Mateji, te je za njega, verovatno, vezana tradicija o grobu Markovom. Str. 55(2) KOMENTAR Mitra je svakako Dmitar, koji je krad ivota proveo u Ugarskoj u slubi kralja igmunda Luksemburkog. Nije poznato da li je on poginuo ba u borbi s Turcima. Str. 55 (37) KOMENTAR Genealogija Andrijaeva, koja vodi do porodice Musaki, potie iz porodine hronike Musakija. Str. 57 (12) KOMENTAR Istorija Nikole Altomanovia, drugog od ''etiri barona'', vrlo je kratka, ali zanimljiva zbog toga to su detaljna istraivanja pokazala da je niz Orbinovih podataka taan. Str. 57 (410)

2 7 2

KOMENTAR Vojvoda Vojin je zaista u doba Stefana Deanskog upravljao krajevima u susedstvu Dubrovnika. U vreme dubrovako-bosanskog rata protiv Branivojevia (v. komentar uz str. 192) bili su njegovi odnosi prema gradu vrlo zategnuti: njegova ki, ena Brajka Branivojevia, bila je neko vreme zatvorena u gradu, a zet je tu izgubio ivot. Do Orbina je doao daleki odjek ovih dogaaja u prilino preteranom obliku. Str. 58 (110) KOMENTAR Do nas nije doao nijedan izvor koji bi davao povezanu genealogiju Vojinovih potomaka. Ona se daje rekonstruisati iz fragmenata. Orbin je, meutim, imao povezane podatke o porodici, ali ih nije sasvim razumeo. To se opaa ve kod sinova Vojinovih gde je ''iz Altomana isterao i Altomana i Tomu'', kako je primetio I. Ruvarac, ''O knezu Lazaru ''127. Nije tano da je Vojislav neprekidno vodio rat protiv Dubrovnika. Neprijateljstva su trajala 13601362 i o njima je ostalo mnogo podataka u Dubrovakom arhivu. Orbin ih oigledno nije koristio, iako jedna reenica izgleda kao da je uzeta iz dubrovakog pisma ugarskom kralju Ludoviku I. Kod Orbina itamo da je Vojislav tvrdio da je napadao Dubrovnik ''po uputstvima svoga gospodara kralja'', a u jednom savremenom pismu ugarskom kralju Dubrovani su prenosili o Vojislavu: dicens se a rege Raxie hoc in mandatis habere. Str. 58 (1121) KOMENTAR Orbin je, kako sam kae, o stradanju i smrti ene i sinova Vojislava Vojinovia imao dve verzije (V. i str. 44). Ni jedna ni druga, meutim, nee biti tane, jer se iz savremenih arhivskih podataka vidi da se Goislava, udovica kneza Vojislava, uz pomo Dubrovana sklonila u Albaniju. Up. M. Dini, ''O Nikoli Altomanoviu'', Beograd 1932, 10. M. Dini je na istom mestu upozorio da se imena Vojislavljevih sinova, kako ih donosi Orbin, moraju primiti s rezervom. Dva brata Radia Crnojevia zvala su se Dobrovoj i Stefan, a po nekim rodoslovima su sinovi Lazarevi bili: Stefan, Vuk i Dobrivoj. Verovatnije je, dakle, da je Orbin napravio neku zbrku, nego da je postojao jo jedan par Dobrovoj-Stefan. Str. 58 (22)59 KOMENTAR Ovde Orbin oigledno zapoinje izlaganje po jednom drugom izvoru pa zbog toga dolazi do ponavljanja. I kroz Orbinov ekscerpt se moe razaznati da je to onaj isti izvor koji govori o Humu i koji voli da karakterie ljude i pria o junatvu. Taj izvor shvata Srem jo uvek u starom smislu. Njegova karakteristika Nikole Altomanovia se poklapa s onom koju daju moderni istraivai.

Kazivanje o Nikolinoj saradnji sa Sankom Miltenoviem i sukobu s banom Tvrtkom je tano i daje se potvrditi savremenim arhivskim podacima. Up. J. Mijukovi, Humska vlasteoska porodica Sankovii, Istorijski asopis 11 (1961) 2729.
Deo teksta o Podgradiju nije sasvim siguran. Moda je u pitanju tamparska greka tako da stoji lo Torno di podgradie umesto lo Torre (= kula) di podgradie. U svakom sluaju znamo na ta se to odnosi. Kralj Tvrtko je 1382. izdao Dubrovanima povelju ''u Biu u podgradiju''. Podgradije je na mestu dananjeg sela Blagaja, pod gradom Blagajem. ''Loporin'' je nastao od spajanja lana sa imenom Porim, poznatim iz dokumenata ovog vremena. To je brdo na putu iz Mostara u Zijemlje. U dubrovakim dokumentima slui za obeleavanje granice dokle idu poslanici i sl. O Senku (= Sanku Miltenoviu) Orbin govori i kasnije, u poglavlju o Bosni. (V. komentar uz str. 149.) On upotrebljava anahronistiki naziv Gornji i Donji Vlasi, koji se ustalio tek u tursko doba. Oznaavao je delove sredinje i zapadne Hercegovine. str59 (918) KOMENTAR Posle umetka o Sanku Orbin prelazi na rat Nikole Altomanovia protiv Dubrovnika. Ovo izlaganje predstavlja problem jer se Orbin tu ne oslanja na starije dubrovake anale koji rat belee sasvim kratko bez ikakvih pojedinosti, a ni na arhivske dokumente, jer bi inae znao mnogo vie. Upadljivo je da su se Dubrovani u toku rata tuili da je Nikola zlostavljao zarobljene Dubrovane i da im je iznudio upravo 4 000 dukata. Orbin je do toga arhivskog podatka doao posrednim putem, jer bi inae morao videti da je u to vreme mavanski ban bio u prijateljstvu s

2 7 3

Nikolom, pa ne bi pisao da je upan i na granicama Ugarske harao mnoga mesta. O Pasku Martinusiu nije ostalo nikakvog traga u Dubrovakom arhivu. str59 (18)60(23) KOMENTAR Pria puna podrobnosti o Nikolinom pokuaju da ubije kneza Lazara uzeta je svakako iz nekog izvora koji nije doao do nas. K. Jireek, Istorija Srba I2, 320, je odluno tvrdio da ''Orbinijeve prie o tome potiu svakako iz neke epske narodne pesme'', ali se mora istai da po tipu opisivanja Orbinovo izlaganje ne lii na narodnu pesmu. Radnja je usredsreena na vrlo kratak period i nije izloena kontinuirano; kazivanje sadri i neka psiholoka rezonovanja, kakvih u narodnim pesama nema. Imena vlastele koja se ovde navode nisu poznata s druge sgrane. Prezime Merei (Meresich) podeea na Mrki. Vlastelin arko je imao sina Mrku arkovia, ali se ne vidi kako bi ovaj velika sa ua Bojane iz 1357. dospeo u pratnju kneza Lazara negde 137273. Zavrni deo Orbinovog izlaganja, koji je inae neposredno vezan sa istorijom o napadu i ranjavanju kneza Lazara, uzima se u modernoj nauci kao taan. Uestvovanje bana Tvrtka u deobi Nikolinih zemalja i Lazarevi odnosi s Gorjanskim posredno ga potvruju. str60 (24)61(8) KOMENTAR Opis Nikoline propasti ne sadri u sebi niega neverovatnog. Pojedinost o porodici Zorke se utoliko potvruje savremenim izvorima to je poznato da je Obrad Zorka bio Nikolin kefalija u Trebinju i Konavlima. U njegovim rukama je onda sigurno bio grad Klobuk, koji je leao u upi Vrmu (danas Korjenii). Orbinov izvor je bio nesumnjivo dobro obaveten. Str. 61 (917) KOMENTAR Nemamo u drugim izvorima potvrde za podatak o oslepljenju Nikole Altomanovia. Verovatno je tom surovom kaznom dovreno ''rasutije'' nemirnog upana. Stefan Musi je zaista bio Lazarev vlastelin i savremenik dogaaja. Posredna i prilino nesigurna potvrda podatka da je oslepljeni Nikola proveo neko vreme u manastiru mogla bi se nai u jednom dubrovakom dokumentu iz 1376. iz koga se vidi da su jedan kaluer i jedan maer (kuvar) prodali deo odee upana Nikole koji je bio u pokladu kod dubrovake vlastelinke Filipe Meneti i obavezali se da e novac odneti Nikoli. Up. M. Dini, ''O Nikoli Altomanoviu'' 29. Datum Nikoline smrti koji daje Orbin svakako je netaan. To je vaan datum koji Orbin nije shvatio. Danas je utvreno da je Nikola iveo sve do kraja XIV veka. Najpouzdaniji srpski letopisi belee propast Nikolinu pod godinom 6882. po vizantijskoj eri, kojoj odgovara period od 1. septembra 1373. do 31. avgusta 1374. Orbin je oigledno tu godinu preraunao u 1374, kako se, uostalom, inilo i u modernoj nauci sve do citirane monografije M. Dinia. Nikola je ''rasut'' pre 30. novembra, dakle, u onom delu 6882. godine koji odgovara 1373. To je izvor karakteristine greke od jedne godine, kakvu emo jo sresti u Orbinovom spisu. Iz svega se namee zakljuak da Orbin godinu Nikoline propasti predstavlja kao godinu njegove smrti. Str. 61 (2125) KOMENTAR Pokazalo se da je taan Orbinov podatak da su Balii zauzeli Trebinje, Konavle i Draevicu. Up. M. Dini, ''O Nikoli Altomanoviu'' 2628. Up. i komentar uz str. 69. Str. 63 KOMENTAR Imena Balinih sinova su tano navedena, dok se podatak o njegovom skromnom poloaju u vreme cara Duana ne moe kontrolisagi drugim izvorima. Fragmenti ''anala'' koje je itao Marin Barlecije priali su da je Bala bio od roda ''cara Nemanje'' i da je gospodario oblau Bojane u susedstvu Skadra. Tek su Balini sinovi ura, Stracimir i Bala zauzeli Skadar. Str. 64 (112) KOMENTAR ura Iliji. bio je istaknuti vlastelin Duanovog vremena, sin Ilije, ''efalije Zete'' iz vremena kralja Milutina. Porodica je, dakle, kroz dve generacije uticajna, te je mogla doista biti suparnik Balia. ura se poslednji put

2 7 4

spominje 1362, upravo u vreme kad se Balii uzdiu. Odvajanje Gornje i Donje Zete poinje neto docnije. Dukaini su arbanaka vlasteoska porodica, koja se uzdie upravo u ovom periodu. I Barlecijev izvor je znao o tome da su Balii ratovali protiv Dukaina. Str. 64 (1318) KOMENTAR Ve je ranije (uz str. 50) reeno da je u Zeti ivela jedna ki kralja Vukaina, ali ona se zvala Olivera. ura Bali se docnije zaista oenio Teodorom iz porodice Dejanovia, ranije enom vlastelina arka, ija je oblast u prvim godinama vlade cara Uroa bila oko ua Bojane. Jedino kod Orbina nalazimo da se prezivao Mrki ali poto mu se sin zvao Mrka arkovi, verovatno po dedi Mrki, nema razloga da se sumnja u Orbinov podatak. str. 64 (1929) KOMENTAR Istorija o Capini, samozvanom bugarskom careviu imanu, nije u nauci nikad uzeta ozbiljno iako je oigledno da je Orbin, kao, uostalom, i njegov savremenik Lukarevi, o Capini itao u nekim izvorima, kojima se nije ulo u trag. Orbin, dodue, u pasusima u kojima pria o Capini citira tri izvora (ipione Amirato, Marin Barlecije i Laonik Halkokondil), ali u njima nije naao Capinu. Kod Lukarevia pria o Capini, koji se tu zove Sapina, ima iste elemente, tako da je, bez sumnje, uzeta iz istog izvora. Taj izvor bi po Lukareviu bio Mikele Rio (Niccolo Sapina cittadino Raguseo, conosciuto nell'istoria di Michele Riccio), koji se javlja i u Orbinovom spisku autora. (V. komentar spiska 409.) Osim toga Lukarevi je imao drugu verziju o smrti Capine (prema kojoj ga je ubio njegov sekretar), koju je proitao kod ''Manojla''. Ma Emmanuello scrive sche il Sapina fu ucciso dal suo segretario... To e svakako biti Manojlo Grk, hroniar hercega Hrvoja, vie puta ekscerpiran od strane Lukarevia. Up. o njemu V. Maurani, ''Izvori dubrovakog historika Jakova Lukarevia'', Narodna starina (1924) 121153. Ovo je bilo vredno is'tai zbog toga to Orbin ne donosi ovu drugu verziju. str. 64 (3037) KOMENTAR Ovde je Orbin prekinuo ekscerpt o Capini da bi u jednom umetku dao opte podatke o vladaru June Italije. Spis ipiona Amirata (vidi o njemu komentar uz spisak autora na str. 415) nije mi bio pristupaan, te ne mogu kontrolisati kako ga je Orbin iskoristio. Kralj Robert nije ista linost s Ludovikom, kako bi moglo proizai iz Orbinove formulacije; on je vladao od 1309. do 1343, a Ludovik je bio mu Robertove unuke Jovane (1343 1381), koja je 1345. dala ubiti svoga prvog mua kralja Andriju, brata ugarskog kralja Ludovika I. Ludovik Napuljski vladao je do 1362, te i Capinina karijera u junoitalijanskoj kraljevini mora padati u to vreme. Poto se izdavao za sina Mihaila imania i bio navodno trogodinje dete kad mu je ogac poginuo, 1330. god. mogao je zaista svoj put uspona proi pod Ludovikom Napuljskim. str. 65 (115) KOMENTAR Ovde je u priu umeana arbanaka porodica Topija, iji prvi predstavnik Karlo Topija deluje od 1363. do 1388. Prema rodoslovnim podacima koje Orbin prenosi Karlo bi bio potomak Karla I Anujskog i daleki srodnik francuske kraljevske kue, jer mu je majka bila nezakonita ki Filipa Tarentskog. Na Barlecija se Orbin poziva samo za podatak da je Karlo Topija roen u Beneventu. Ekskurs o Topiji u Grkoj i njegovim tobonjim osvajanjima nema gotovo nikakve veze s ostalim izlaganjem. Halkokondil tu nije jemac za sve to se pria, kao to bi se moglo pomisliti. str. 65 (16)66(2) KOMENTAR Kao to je gore reeno, kralj Ludovik je umro 1362, pa bi dolazak Capine ''u Skadar'' trebalo staviti u tu ili sledeu godinu. U prii ima jedan teko shvatljiv momenat: Capina je doao u Skadar i graanima obeao ''da e ih uiniti gospodarima Zete i Albanije'', a Balii su doli ''pod Dra'' da se bore s njim. Capina je izaao iz grada, bio prisiljen da se vrati u njega, ali ga graani nisu primili. On se zbog toga naljutio i ''napustio Dra''. Oigledno je re uvek o istom gradu, a jedno od imena je pogreno. ini se da je Skadar dospeo ovamo omakom. U ouvanim mletakim i dubrovakim podacima nema traga o ovim dogaajima.

2 7 5

Str. 66 (212) KOMENTAR Avanture Capine u Bugarskoj nisu promakle bugarskim istraivaima, ali oni nisu Orbinove i Lukarevieve vesti uzeli ozbiljno. A. Burmov, ''Istorija. na Bulgarija prez vremeto na imanovci'' (13231396 g.), svezka vtora, Godinik na Sofijskija universitet Istoriko-filologieski fakultet 43 (1946/47) 320, koji je paljivo pratio sudbinu lanova dinastije i vesti o boravku carice Ane u Dubrovniku, smatra da su vesti o Capini ''legendarnog karaktera'' i da ''ne zasluuju nikakvo poverenje''. K. Jireek je u svoje vreme ova kazivanja nazvao ''roman, o Pseudo-imanu kod Lukarevia'' (Istorija na Bulgarite, popravki i dobavki ot samija avtor, Sofija 1939, 215). Vredi ipak zapaziti da legendarni izvori nemaju tako pouzdanu hronologiju kakvu sreemo u istoriji o imanu Samozvancu. Uostalom, Lukarevi je nagovestio put po kome treba tragati za verzijom koju su on i Orbin itali. Tek kad budemo nju upoznali, moi emo da sudimo pouzdanije. Str. 66 (1315) KOMENTAR O godini Capinine smrti ne moemo rei nita blie, a isto tako ni o smrti Stracimira Balia. On je svakako umro pre 30. novembra 1373, kad je ura Bali izdao povelju Dubrovanima u kojoj spominje brata Balu i ''sinovca mladog ura'', dok se ranije u poveljama javljao i Stracimir. Str. 66 (16)67(8) KOMENTAR Ovaj Alojzije je Ludovicus de Navara, mu Jovanke, herceice Draa, koji je zaista jo od 1365. teio da osvoji Albaniju. Sauvan je njegov ugovor sa Ingeramom od Kusija, voom ratnike druine, sklopljen u prolee 1372. s ciljem da se osvoji Albanija. U tom ugovoru su ura Bali i Karlo Topija spomenuti kao ''stari neprijatelji gospodina hercega'' i za njih je bila odreena otkupnina od 1 000 dukata za sluaj da padnu u ruke Ingeramovih ratnika. Up. Acta Albaniae II 286. Ve je Jireek, Istorija Srba I,2 317, isticao da ovi dokumentarni izvori potvruju Orbinovo prianje. Sline podatke donosi i aragonski hroniar XVI v. Jeronim Zurita, iji tekst mi je ostao nepristupaan. Po svoj prilici su on i Orbin crpli iz istog izvora. Prianje bi se odnosilo na dogaaje 1372. i 1373 (tada je umro Luj), to znai da Orbin nije potovao hronoloki red, jer kasnije govori o dogaajima ezdesetih godina. Str. 67 (919) KOMENTAR Balii su zaista uestvovali u komadanju Vukainovih zemalja, ali Blaa Mataranga, gospodara oblasti oko reke Vrego (kumba), su mogli zatvoriti jedino pre toga, jer se Bla u dokumentima spominje 13581367. Njegov sin Johannes se pojavljuje u izvorima tek 1386, zaista posle smrti Bale II. Ako je on proveo u suanjstvu 17 godina, morao je biti zarobljen 1369. Musakija je bila oblast izmeu reka Vojue i Semeni. Str. 67 (20)68(2) KOMENTAR Istorija odnosa Balia i Topija ispriana od Orbina ima solidnu izvornu podlogu, ali je hronoloki pogreno ukljuena u izlaganje. ura Bali je bio zarobljen od Karla Topije u leto ili jesen 1364. a osloboen je svakako tokom 1365. ili prve polovine 1366. Orbin spominje misiju Mateja Budaia, ali se prevario u pogledu njene sadrine. Budai je sredinom 1366, po elji Karla Topije i dubrovake vlade, upoznao sadrinu ugovora koji je ve bio sklopljen. Kod Topije je posredovao i molio za osloboenje ure Balia oktobra 1364. Lovre Meneti. str 68 (327) KOMENTAR Istorija odnosa Balia prema Marku Kraljeviu potpuno je nepoznata. Orbin je pojedinosti morao uzeti iz nekog srazmerno dobro obavetenog izvora. Jedan savremeni srpski zapis potvruje da je ''blagoestivi Marko'' imao za enu Jelenu ker Radoslava Hlapena, a isto tako i da taj brak nije sasvim uspeo. Marko je iveo neko vreme s Teodorom, kerju Grgurovom, pa je nju predao Hlapenu i ponovo uzeo Jelenu. S druge strane, taan je podatak da je ena Bale II bila ''ki beogradskog despota''". Bila je to Komnina, naslednica despota Jovana, Duanovog uraka, koja mu je donela Valonu, Berat (Beograd) i Himaru. Nema, meutim, nikakve potvrde za kraj prie: rastavljanje Balino od Komnine i dovoenje Jelene Hlapenove u Zetu. K. Jireek, Istorija Srba I, 2 315, je mislio da Orbin prenosi mlae ''pesme i skaske'' o Marku.

2 7 6

Vredi se zadrati i na teko shvatljivom podatku da je Marko drao ''Arg u Moreji''. Ne vidi se kako bi Marko mogao imati veze s uvenim antikim gradom. Pored ovog Arga ime Argos nosilo je vie gradova (nekoliko ih belei i Stefan Vizantijski, kojega nalazimo na Orbinovom spisku autora). I srednjovekovni Kostur, koji igra ulogu u Markovoj biografiji, zvao se u antako doba Argos. Moda je Orbin kod nekog humanistikog pisca naao ovo staro ime pa ga je pogreno identifikovao s Argom u Moreji, koji je njemu jedino bio poznat. str. 68 (28)69(6) KOMENTAR Prianje o neprijateljstvu Balia i Kotora je sasvim neodreeno, bez ijednog konkretnog podatka, ali odgovara onome to znamo iz savremenih dokumentarnih izvora. str. 69 (722) KOMENTAR Ve ranije je ukazano da je podatak o zauzimanju Konavala, Trebinja i Draevice taan. O polemici izmeu Balia i Tvrtka ne znamo nita s druge strane, ali je upadljivo da je za Tvrtka nainjen prvi rodoslov, u kome je podvlaena njegova veza s Nemanjiima po enskoj liniji. Up. . Sp. Radojii, ''Doba postanka i razvoj starih srpskih rodoslova'', Istoriski glasnik 2 (1948) 2328. Orbinov izvor je itao i Marin Barlecije, kako svedoi odlomak iz opisa opsade Skadra. Balii su, po njemu, pobedili ''Stefano re della Misia di Sopra'' i progonili ga do Dubrovnika. Tu su ga opseli u gradu i, najzad, posredstvom Dubrovana sklopili s njim mir, po kome je granica bila na reci Neretvi. str. 69 (22)70(3) KOMENTAR Ovim delovima Orbinovog prianja bavio se M. Dini u studiji ''O Nikoli Altomanoviu'', Beograd 1932, 3437. On je upozorio da o sastanku na Lokrumu govori i mlai hroniar Rasti (Chronica Ragusina Junii Restii... item Joannis Gundulae, ed. S. Nodilo, Zagrabiae 1893, 162163), koji je pisao na osnovu starije hronike Gundulia i arhivskog materijala. str. 70 (410) KOMENTAR U navedenoj studiji M. Dini je pokazao da jedan savremeni arhivski podatak potvruje Orbinovo prianje: Konavli su se odmetnuli od ure Balia i stavili pod vlast bana Tvrtka. To se desilo ''u januaru ili prvoj polovini februara 1377'', a u jesen te iste godine Tvrtko se krunisao za kralja. Oigledno su krunisanje i zauzimanje Trebinja, Konavala i Draevice u Orbinovom izvoru ispriani jedno za drugim, pa je tako epizoda iz bosanske istorije ula ovamo u glavu o Baliima. Str. 70 (1119) KOMENTAR O ekspediciji u Tvrtkovu zemlju ne znamo niga s druge strane, osim indicije kod Barlecija spomenute uz prethodnu stranu. Smrt ura Balia je precizno datirana, ali opet s karakteristinom pogrekom od jedne godine. Dva savremena zapisa (Lj. Stojanovi, ''Stari srpski zapisi i natpisi I'', br. 150, VI, br. 10019, daju takoe 13. januar, ali se to odnosi na 1378. godinu. Pod Velikim Alpama se podrazumevaju planine koje se pruaju od Prokletija do Pinda. str. 70 (2029) KOMENTAR Anujski vojvoda, koje se ovde spominje, bio je Luj I, herceg od Anua, sin francuskog kralja ana II Dobrog, a ''kralj Karlo'' je Karlo II Draki, vladar junoitalijanske kraljevine i Ugarske u toku nekoliko meseci 13851386. Bala II je zaista uzeo Dra i nazivao se ''duka draki'', ali to je bilo samo kratko vreme u toku 1385. godine. Balino osvajanje Draa nije nikako moglo biti posledica smrti kralja Karla II, jer je ovaj ubijen posle Baline smrti, a jo manje posledica smrti anujskog hercega, jer je on iveo jo 1391. Beograd koji se ovde spominje je, naravno, Belgrado di Romania, tj. Berat u dananjoj Albaniji. str70 (30)-71(16) KOMENTAR

2 7 7

O propasti Bale II na Saurskom polju kod Berata, 18. septembra 1385, donosi Orbin jednu verziju koja sadri pojedinosti koje se teko mogu kontrolisati. Ranije je govorio kako je Ivani, sin kralja Vukaina, otiao u Zetu, a ovde belei njegov kraj. ura Krvavi nije poznat iz savremenih izvora, ''Karijatin'' je svakako tursko ime Hajredin, kako se zvao jedan vojskovoa Murata I. Godina bitke svakako nije tana. Umesto 1383. treba da stoji 1385. Mesto bitke nije sasvim tano zabeleeno. Kod Marina Barlecija, koji se sluio istim izvorom kojim i Orbin, itamo da je bitka bila in una certa pianura, che chiamata da i paesani Saura, vicina al fiume Aou, apresso Alba Greca, terra del'Epiro. (Citirano po italijanskom prevodu objavljenom u XVII veku.) ''Grekot'' je mogao nastati usled nesporazuma, ali za Popovo polje nemam nikakvog objanjenja. I kod Barlecija itamo da je Bala poao na Turke ne saekavi svu vojsku i da nije posluao savete jer je bio veoma hrabar. Turski zapovednik je kod Barlecija Jewrenesio, a njegova vojska je imala 40 000 ljudi. Zbog ove vane razlike verujem da Orbin nije crpao podatke neposredno iz Barlecija, nego iz starijeg izvora koji je bio poznat i Varleciju. Str. 71 (1724) KOMENTAR Podatak o dodeljivanju dubrovakog graanstva Baliima nije taan. Neprirodna je ve kombinacija po kojoj su najstariji i najmlai brat, bez najaktivnijeg i najsposobnijeg meu njima, ura, bili privilegisani od Dubrovana, a onda je netano da je Baliima dodeljeno dubrovako plemstvo. Orbin ili njegov izvor su, pod uticajem docnije dubrovake prakse, zamiljali da su Balii postali cives de consilio, iako su oni samo primljeni za graane. Up. J. Mijukovi, ''Dodeljivalje dubrovakog graanstva u srednjem veku'', Glas SAN 246 (1961) 104. Dalje, nije taan ni podatak da je Marin Crijevi iao u poslanstvo Baliima u vreme kad su primljeni za graane (1361). U Dubrovakom arhivu su ostali sauvani podaci iz kojih se vidi da je poslanik tada bio Klime Dri. Jedan Marin Crijevi se isticao u politikim poslovima tek devedesetih godina XIV veka. U ovom pasusu je Orbin nainio jo jednu omaku: umesto imena Baline ene Komnine doneo je ime valonske tvrave Kanine. str. 71 (2533) KOMENTAR Ovde Orbin nije bio tano informisan: ura Stracimirovi je bio slobodan i otetio je neke dubrovake trgovce jo poetkom 1381. S njim Dubrovani saobraaju i januara 1385, dakle, jo za ivota Bale II. On je mogao biti neko vreme zatvoren od strica, ali svakako nije morao saekati strievu smrt da bi se oslobodio. U savremenim dokumentima se Crnojevii zaista javljaju kao protivnici ura Stracimirovia, ali tek posle nekoliko godina. str. 71 (33)72(6) KOMENTAR Nikola Sakat (Zachat) bio je gospodar Budve u vreme Bale II. Ne znamo da li je bio oslepljen. Javlja se i kasnije pod mletakom vlau. Andrija Sakat se javlja u jednom dokumentu iz 1383. Bio je svakako vlastelin, jer vidimo da je zaplenio neku robu dubrovakim trgovcima zbog tue s Balinim ljudima u Svetom Sru. Up. Acta Albaniae II, 384. Ime su nosili po mestu Sakat, iz koga su poticali, a bili su, izgleda, u srodstvu s porodicom Zakarija. Dukaini su arbanaka vlasteoska porodica, koja se upravo uzdie posle smrti Bale II. Up. I. Boi, ''O Dukainima'', Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu VIII1 (1964), 385-427. U prianju o braku ura Stracimirovia s kerju kneza Lazara ima neke zbrke. ureva ena se zvala Jelena, a Despinom su zvali njenu sestru Oliveru, koja je nekoliko godina bila ena sultana Bajazita. Treba dalje primetiti da iman nije bio ''moldavski knez'' ve bugarski car, za njega je bila udata jedna druga Lazareva ki. str.72 (620) KOMENTAR O turskom napadu koji Orbin ovde opisuje ostalo je neto traga u dubrovakim spomenicima. Iz njih se vidi da je oktobra 1386. u dubrovakom zaleu vladala panika, ljudi su beali na dubrovaku teritoriju ''terrore Teucrorum partes discurentium'' (M. Dini, ''Odluke Vea Dubrovake Republike II'', Beograd 1964, 298). Napadnute su bile zemlje kralja Tvrtka, a samo nekoliko dana ranije Dubrovani su zakljuili da ''u oblast reka'' (tj. ravnice severne Albanije) upute barke za nabavku ita, to svakako ne bi inili da su i te oblasti pustoene od Turaka. Iz toga se moe zakljuiti da je Orbin imao pred sobom podatke o turskom napadu na istone delove bosanske drave i da ih je nespretno povezao s urem Stracimiroviem, Sauvani su pouzdani podaci da je ura 1388. bio u dobrim odnosima s Turcima. Up. S. irkovi, ''Istorija srednjovekovne bosanske drave'', Beograd 1964, 158.

2 7 8

Musaki koji se ovde spominju su arbanaka vlasteoska porodica po kojoj je dobila ime oblast severno od Valone. Onogot je dananji Niki Str.72 (2123) KOMENTAR Ovde Orbin nije bio dobro obaveten, jer znamo da je ura Stracimirovi umro tek aprila 1403, dakle, dugo posle 1386. Gojko i Ivani bi bili urevi stariji sinovi, ali o njima nema traga u ouvanim izvorima. Str.72 (2437) KOMENTAR Ovi podaci su svakako preuzeti iz jedne od mletakih hronika koje je Orbin koristio. U nekoj vrsti osvrta ispriani su dogaaji iz dueg perioda: ustupanje Skadra Veneciji 1396, preotimanje Skadra 1405, akcija zapovednika jadranske flote Marina Karavela, takoe 1405. U hronici Zorzi Dolfina se pria o bekstvu Jelene i Bale iz Zete. Str.73 (117) KOMENTAR Vesti e biti svakako istoga porekla kao i one prethodne. Godine 1413. zaista je sklopljen mir izmeu Venecije i Bale posle viegodinjih natezanja, pregovaranja i neprijatelaskih akcija. Benedeto Kontareno bio je zaista knez i kapetan Skadra. Kako me je upozorio prof. I. Boi, spominje se u dokumentima 1409. i 1410. kada je sredinom godine smenjen. Upadljiva je preciznost Orbinovog izvora u nekim pojedinostima: Bala je zaista u martu 1419. poeo rat protiv Venecije, a tada se prvi put uz njega javlja i Stefan Maramonte, koji je doista doao iz Apulije, ali nije bio ni u kakvoj vezi s Crnojeviima. On je verovatno bio sin Konstantina Balia i Jelene Topije, odrastao u Apuliji kod majinih roaka iz porodice Maramonte. Up. M. uflaj, ''Povjest severnih Arbanasa'', Arhiv za arbanaku starinu, jezik i etnologiju II2 (1924) 204. Bala je zaista jo pre smrti sklopio s Venecijancima primirje.

Str.73 (1822) KOMENTAR Datum Baline smrti je taan. Srpski letopisi daju 28. april 1421. godine. Str.73 (18)74(3) KOMENTAR I ovaj pasus je svakako preuzet iz neke mletake hronike. Podaci su tani. Mazarak je vojvoda despota Stefana, poznat iz savremenih arhivskih dokumenata. Str.74 (413) KOMENTAR ura Brankovi je zaista bio na ratitu u Zeti 1423. Te godine je zakljuen mir izmeu despota i Venecije. Str.74 (1324) KOMENTAR Iz drugih izvora nije poznato da se despot Stefan odrekao Zete u korist ura Brankovia, ali se vidi da je ura zaista iveo poslednjih godina Stefanove vlade u Zeti. Tu ga je zatekla i vest o smrti Stefana Lazarevia. Maramonte se zaista ponovo pojavljuje 1426, ali nemamo potvrde da su ga Dubrovani dovezli svojim brodom. Tano je da su Venecijanci i ura Brankovi 1426. potvrdili i dopunili raniji mirovni ugovor. Str. 74 (25)75(31) KOMENTAR Opirno izlaganje o prvoj poseti ura Brankovia Dubrovniku pokazuje dobru obavetenost i tano poznavanje detalja. U starijim dubrovakim analima je ova ureva poseta prola neopaeno. ak i kasniji Rasti, koji je obilno koristio Arhiv Republike ne govori o doeku ura. S druge strane na tekstu se primeuje da zbivanja posmatra iz despotove blizine. Ugao iz koga je gledao, ako se tako sme rei, nije u Dubrovniku nego u despotovoj pratnji. Tana su imena dubrovakih poslanika upuenih uru s pozivom, i ime zapovednika dubrovakih brodova. Mesto gde su iskrcali ura i pratnju sopra Dolcigno apresso Oghiran, bie svakako dananji eran, rt

2 7 9

juno od Ulcinja.

Str. 75 (3236)
KOMENTAR Ove rei nemaju gotovo nikakvu vezu sa ostalim tekstom. U poglavlju o Kosaama nema ovog podatka, koji je, po svoj prilici, preuzet, kao i neki raniji, iz neke mletake hronike. Izumiranje Balia spomenuto ovde u vezi s Venecijancima posluilo je kao dosta nespretni prelaz na izlaganje istorije Kotora na sledeih nekoliko strana. Stefan Vuki je zaista osvojio Bar, ali ne 1442. nego 1443. godine. Str. 76 (716) KOMENTAR Orbin citira u prianju o poecima Kotora autore na koje se oslanjao. Jedan bi bio Baltazar Splianin, ije delo nije sauvano (up. komentar uz izvore), a drugi Mario Nigro. Iz njegove stilizacije izlazi da je Plinija koristio samo posredno. Str. 76 (1721) KOMENTAR Nisam uspeo da uem u trag ovoj verziji o narodu Askri na Siciliji. Str. 76 (2838) KOMENTAR To je dobro poznata pria iz dela Konstantina VII Porfirogenita (913959). Po spominjanju cara Mihajla moe se zakljuiti da je ovo verzija iz spisa De thematibus, mada se ini da je Orbinu pristupanija ona iz Vita Basilii. Iako ima Konstantina Porfirogenita u svome spisku autora, Orbin ovde citira Georgija Kedrina (v, komentar o izvorima), koji je u svoju Hroniku uneo i Konstantinov tekst. Rose je mesto na ulazu u Boku Kotorsku tano preko puta Herceg-Novog. str. 76 (39)77(18) KOMENTAR Pria preuzeta iz Baltazara Splianina, neosporno kasnog pisca, s tekim anahronizmima: u vezi sa zbivanjima IX veka spominje se ''Bosansko kraljevstvo''. Str. 77 (19)78(11) KOMENTAR Ovaj deo najstarije kotorske istorije nije nita bolji, iako ga je Orbin preuzeo od jednog drutog pisca, takoe izgubljenog, Mihaila Solinjanina. Gerard Ridinger je citiran samo zbog oblika Vesekastro. Njegovo delo mi je ostalo nepristupano. Cela pria je konstrukcija stvorena zato da objasni ime Kotora pomou bosanskog Kotora. Parilo reka kraj Kotora je svakako kurda na suprotnoj strani od Gurdia. Str. 78 (1221) KOMENTAR Podatak o Samuilu Orbin je uzeo iz Dukljanina (ed. ii, str. 333) ali mu je dodao i Risan sa priom o Teuti, koju je poznavao iz Polibija, svakako posredno. Iznenauje datum Samuilovog rata u Dalmaciji, koji nije mogao nai kod Dukljanina, neobino precizan i blizak datovanju u dananjoj nauci. str. 78 (2236) KOMENTAR Podaci o odnosima Kotora prema Srbiji za vreme Nemanje i naslednika nisu ni u kakvom skladu s onima u poglavlju o Nemanji (up. str. 1620 ove knjige). Odlomak iz Istorije Nikite Honijata, koji Orbin ovde reprodukuje, odnosi se na sam poetak Nemanjine vlade i nema nikakve veze s Kotorom ili Budvom. Nije jasno otkuda Orbinu one precizno navedene godine. str. 79(111) KOMENTAR Vrlo je teko rei bilo ta o poreklu ovog pasusa. Moda ga je sastavio sam Orbin na osnovu pojedinanih podataka

2 8 0

uzetih s raznih strana. Vidi se da je Orbin neto znao o padu Vizantije, ali ga je vezivao za 1215. i Baldvina Flandrijskog. Kotor se nije potinio Nemanjiima tek za vreme Stefana Prvovenanog, nego jo za vreme Nemanje, svakako pre 1186. Isto tako nije taan ni podatak da je nemanjika vlast nad Kotorom trajala do 1360. Duanovo ime je citirano u italijanskom tekstu lo chiamano nella propria lingua ZAR STIEPAN. Str. 79 (12-17) KOMENTAR U ovim ne mnogo sadrajnim reima citiraju se dva istoriara XVI veka, Flavio Bjondo i Marko Antonio Sabeliko (o njima up. komentar uz spisak autora). Obojica su potegnuta za jednu sasvim optu informaciju o ratu Venecije i Ugarske. Str. 79 (17-30) KOMENTAR Zauzimanje Kotora je doslovno preuzeto iz Pjetra ustinijana, kao to sam Orbin kae. Inae, on je o ovom dogaaju itao i neki drugi tekst, koji svakako nije bio mletakog porekla, jer je govorio da su Venecijanci spalili i opljakali Kotor. U Analima Nikole Ranjine (ed. Nodilo str. 236237) je mletako postupanje sa Kotorom prikazano u ravoj svetlosti, ali sa drugim pojedinostima. Godina je pogrena, verovatno zbog tamparske omake: umesto 1368. treba da stoji 1378. Povodom ustinijanovog podatka o odlasku Kotorana u Kalabriju vredi upozoriti na dubrovake anale tzv. Anonima (ed. Nodilo str. 41), gde se pod 1370. govori da su Dubrovani hteli da napuste svoj grad i da se isele u Kalabriju. Nisam mogao da kontroliem da li je izlaganje Farolda istovetno s ustinijanovim. str 79(31)-80(7) KOMENTAR O misiji fra Petra Gizde ostalo je podataka u Dubrovakom arhivu, ali nije ostalo nita o odgovoru Kotorana. O tome nema vesti ni u dubrovakim analima, tako da se mora zakljuiti da je Orbin koristio neki nama nepoznati izvor, koji je bio dobro obaveten o zbivanjima u Kotoru u ovo doba. Neto nie emo naii ponovo na njega. str 80 (8-23) KOMENTAR Ovde opet sreemo pogrenu godinu 1369, koja je u neskladu sa sadrajem podataka. Tu se, naime, spominje mir Venecije i Ugarske koji je sklopljen 1381, a iz prianja je jasno da izmeu dolaska enovljanskih galija i dubrovako-kotorskog ratovanja nije moglo protei 12 godina. Orbin nije osetio da su zbivanja o kojima ovde pria istovremena s onima koje opisuje dve strane kasnije. Antonio Fjaski (u dubrovakim arhivskim dokumentima Antonio de Fischo, Flischo) bio je zapovednik enovljanskih galija koje su poetkom 1379. boravile u Dubrovniku. Nikola Se je poznati hrvatsko-dalmatinski ban iz tih godina. Vesti o misiji fra Petra Gizde i o dolasku enovljanskih galija u Dubrovnik nalaze se u jednoj dubrovakoj instrukciji poslaniku kod hrvatsko-dalmatinskog bana. Up. J. Tadi, ''Pisma i uputstva Dubrovake Republike I'', Beograd 1935, 382383. Str. 80 (24-31) KOMENTAR Kralj Tvrtko je dobio Kotor od ugarskih kraljica 1385, a ne 1384, kako stoji kod Orbina. Opet karakteristina greka od jedne godine, ali se ovoga puta ne moe objasniti preraunavanjem godine po vizantijskoj eri, jer podatak moe poticati samo iz izvora koji je upotrebljavao godine od Hristovog roenja. Moda je Orbin naao zabeleenu godinu 1384. ''more veneto'', koja traje sve do poslednjeg dana februara 1385. po naem raunanju. Str. 80 (31)-81(12) KOMENTAR Ovde se Orbin u svome izlaganju zaleteo daleko napred. Stvari koje ovde pria mogu se odnositi jedino na dogaaje iz 1409. Tada su napuljske galije bile u Cavtatu i traile Sandalja Hrania, tada je Hrvoje bio neprijatelj Sandalja i tek povraenog u Bosnu kralja Ostoje. Up. S. irkovi, Istorija srednjovekovne bosanske drave, Beograd 1964, 211212. Orbin je imao pred sobom povezani opis dogaaja od kojih su do nas doli samo fragmenti.

2 8 1

Str. 81 (1315) KOMENTAR Rat Ostoje s Dubrovnikom je ovde samo dodirnut. Orbin o njemu opirno pie u poglavlju o Bosni. Str. 81 (1529) KOMENTAR Spiskovi vlasteoskih porodica sa naznakom porekla postojali su u Dubrovniku jo krajem XV veka. Uneti su i u najstarije dubrovake anale Anonimove i Ranjinine (ed. Nodilo, str. 147163 i 181186). Orbin je svakako otuda preuzeo imena porodica poreklom iz Kotora. Sve porodice u njegovom spisku nalaze se u spomenuta dva spiska sa naznakom da su iz Kotora sem porodice Meka, koja je poznata u Kotoru. U tim spiskovima je naznaeno i koje su porodice izumrle ili izgubile plemstvo. Drii su zabeleeni da su izgubili plemstvo, jer nisu doli u grad u vreme kuge, dok su Biii zabeleeni u oba spiska kao izumrli. Rodbinske i prijateljske veze su posluile kao polazna taka za izlaganje neprijateljstava izmeu Kotora i Dubrovnika. Poetak je stavljen u 1361, kada je, po Anonimovim analima, poeo rat Dubrovnika i Vojislava Vojinovia. Str. 81 (30)82(17) KOMENTAR Izlaganje o neprijateljstvima izmeu Dubrovnika i Kotora je veoma uopteno i u tom uoptenom obliku tano. Nemogue je jedino udruivanje kneza Vojislava Vojinovia i njegovog sinovca Nikole Altomanovia. Spojene su zajedno linosti koje su s Dubrovnikom vodile dva posebna rata u razmaku od deset godina. Orbin je to mogao videti iz poglavlja o Nikoli Altomanoviu. Str. 82 (1836) KOMENTAR Podaci o pokuaju sklapanja saveza izmeu Venecije, Nikole Altomanovia i Balia oslanjaju se u krajnjoj liniji na jedno pismo dubrovake vlade ugarskom kralju iz maja 1373. Up. J. Tadi, ''Pisma i uputstva Dubrovake Republike'', 274. Orbin ga nije direktno koristio jer inae ne bi ga hronoloki pogreno uvrstio u dogaaje iz 1370 1371. Rasti (ed. Nodilo, crp. 158159) koristi podatke pisma pod pravom godinom. Zanimljivo je da i Orbin i Rasti znaju o odgovoru kralja Ludovika, a o tome nema traga u arhivskoj grai koja je dola do nas. Tobonji novi rat 1371. mora biti rezultat nekog nesporazuma. Orbin je dogaaje iz perioda mletako-ugarskog rata 13781381. mehaniki spojio s onima iz vremena rata s Nikolom Altomanoviem. Str. 82 (36)83(14) KOMENTAR Kotorska ponuda grada i tvrave kralju Tvrtku sa svim pojedinostima nalazi se u uputstvu dubrovake vlade Nikoli Gunduliu, poslaniku kod hrvatsko-dalmatinskog bana, od 20. juna 1379. Jedina ozbiljna razlika je u tome to se u pismu navodi samo jedan kotorski poslanik, dok Orbin ima dva, od kojih je jedan svakako pogrean. U savremenom dubrovakom pismu taj poslanik je Marin de Micho de Buchia, a kod Orbina su Trifun Bua i Nikola Drago. Ve iz toga se moe zakljuiti da Orbin nije itao originalni dubrovaki arhivski dokumenat, ve neki kasniji nebriljivi ispis ili tekst koji je iskoristio dubrovako pismo. Na takav zakljuak upuuje i greka s urem Baliem, kojega Dubrovani nisu mogli nagovarati protiv Kotora iz prostog razloga to je bio mrtav ve od januara 1378. Nekoliko strana ranije Orbin je zabeleio njegovu smrt pod 13. januarom 1379. Str. 83(15)-84(13) KOMENTAR Ustanak puana u Kotoru u maju 1381. je dogaaj poznat iz jednog dubrovakog uputstva poslaniku i nekih odluka dubrovakih Vea. Jedan broj podataka koje Orbin donosi toliko se slae s pomenutim uputstvom Mateju oriu (ureviu) da se mora pomisliti da iz toga uputstva potie. Up. J. Tadi, ''Pisma i uputstva Dubrovake Republike I'', Beograd 1935, 426427. Orbin je znao, meutim, osetno vie, naroito o voi pobune Medoju. On je znao i kako su se stvari svrile, a to se nije moglo proitati u pomenutom uputstvu. O Medoju i Mateju se ne moe rei vie nego to stoji kod Orbina. Oni su se zaista nalazili u Dubrovniku kad je Matej ori polazio u Kotor i on ih je poveo sa sobom. Str. 84 (14-26)

2 8 2

KOMENTAR Meanje Peratana u ove dogaaje upuuje na misao da je Orbin ovde morao imati i neki lokalni ili peratanski izvor. Utoliko pre to se trudio da kratko ocrta i istoriju Perasta. Govorei o potomstvu Kotoranina Medoja Orbin je uinio omaku koja otkriva da nije potpuno razumeo svoj izvor. Matej Lukarevi (Mateo di Luccari) hrvatskodalmatinski ban, kojega Antonije Bonfini zaista vie puta spominje ''s mnogo potovanja'', nije bio iz dubrovake vlasteoske porodice Lukarevia. Bio je to poznati ban Matko Talovac, istaknuti feudalac prve polovine XV veka, iz korulanske porodice de Luca. Zbrka je nastala meanjem toga prezimena s dubrovakim prezimenom Luccari. Str. 84 (27)-85(14) KOMENTAR Ova vrlo opirno ispriana epizoda je u prilinoj meri zagonetna. Orbin vrlo precizno kae da je kotorskodubrovaki rat izbio 1383, a iz odluka dubrovakih Vea ce vidi da su odnosi Dubrovnika s Kotorom bili sasvim normalni. U jedan mah je naoruana galija, ali ne da ratuje protiv Kotora nego da spreava dovoz soli u Tvrtkov grad Novi (Herceg-Novi). Njen zapovednik je bio jedan Bobaljevi, ali ne Miho, nego Volo (Volio). U januaru 1384. imali su Dubrovani kao plen neke kotorske stvari, ali to e biti da je osloboeno prilikom hvatanja anujskih vitezova, koji su ranije napadali neke brodove. Up. J. Tadi, ''Promet putnika u starorn Dubrovniku'', Dubrovnik 1939, 220223. O neprijateljstvu i ratu s Kotorom nema ni traga. Drugi oslonac bi moglo da bude ime Miha Volia Bobaljevia, zapovednika dubrovake flote. Pomou njega bi se mogla hronoloki uvrstiti itava epizoda u vreme kad je zaista bilo rata izmeu Dubrovnika i Kotora. Na alost, odluke dubrovakih Vea sauvane su iz ezdesetih i sedamdesetih godina XIV veka prilino fragmentarno. Tako iz ouvanih dokumenata vidimo da je Miho Bobaljevi bio generalni kapetan rata u drugoj polovini godine 1379. i da je zapovedao dubrovakom flotom u aprilu te godine. Brodovi su tada slani da pohvataju neke Draane koji su odlazili sa solju u Kotor. Kroz odluke Vea ce ne da nazreti nijedna od pojedinosti koje navodi Orbin. U jednom delu prianja on citira svoga zemljaka Tuberona. U objavljenim Crijevievim delima ipak se nije mogla nai epizoda koju Orbin pria.

str. 87 (17)88(4)
KOMENTAR itav ovaj obimni pasus slui kao prelaz na kratku istoriju Perasta, koji je po tradiciji poznatoj u Orbinovo doba izgledao u XIV v. mnogo vaniji nego to je stvarno bio. U pasusima o Perastu Orbin se vie nego na drugim mestima oslalja na ono to je sam video ili uo. Pored podataka koji su izneti u sledeim pasusima o jakoj peratanskoj tradiciji govore i neka mesta u izlaganju istorije Srbije ili Bosne. str. 88 (58) KOMENTAR Izgleda da je Baltazar Splianin naveden samo kao svedok za ime i starost Peratana. str. 88 (615) KOMENTAR Pominjanje povlastica od cara Dioklecijana podsea na poznate patrovske privilegije. Izgledalo bi da su i Peratani poetke svojih prava prebacivali u fantastino daleku prolost. Ne moe se, meutim, iskljuiti ni mogunost da je Orbin ovde spojio Peratane i Patrovie ujedno, kao to je uinio neto docnije govorei o Ostoji Patroviu. str. 88 (1532) KOMENTAR Jedan deo onoga to je ovde ispriano nalazi se u uputstvu dubrovake vlade zapovedniku galije koja je ila da prihvati porodicu pomenutog Povrka od 30. novembra 1364. Up. J. Tadi, ''Pisma i uputstva Dubrovake Republike I'', Beograd 1935, 134136. Nema sumnje da taj deo potie iz arhivskog dokumenta, ali nije isklzueno da je Orbin naao njegov izvod u nekom drugom tekstu. Vlastelin Povrko se inae javlja u dokumentima 1361 1364. kao gospodar Vudve. O napadu Peratana i daljim dogaajima nema podataka u ouvanim izvorima. Ne ini se verovatno da je Orbin sve to iskonstruisao da bi doveo do kraja ono to je znao iz dubrovakog dokumenta. str. 88 (33)89(10) KOMENTAR

2 8 3

Ostoja o kome se ovde govori je poznati Ostoja Patrovi, vlastelin vojvode Radoslava Pavlovia. On je zaista bio Radoslavljev poslanik kod sultana u vreme rata s Dubrovnikom. Up. I. Boi, ''Dubrovnik i Turska u XIV i XV veku'', Beograd 1952, 5153. str. 89 (1117) KOMENTAR Ovde je Orbin koristan izvor za istoriju Perasta u poslednjim godinama XVI veka. Stefan uriin je bio kapetan posle 1594, jer je Orbin, kao to smo videli, svoje delo pisao posle spaljivanja motiju svetog Save. Stefan Raskov i Stefan uriin su, verovatno, prvi kapetani peratanske optine. Up. ''Enciklopedija Jugoslavije 6'', Zagreb 1965, s. v. Perast. Str. 89 (1836) KOMENTAR Mletako osvajanje Kotora, Splita i ibenika ispriano je vrlo uopteno i netano. Potinjavanje Kotora Veneciji bilo je rezultat dugih pregovora, poto se grad i pre 1420. vie puta nudio da pree pod mletaku vlast. str. 90 (1)91(3) KOMENTAR Popis velikih sinova kotorskih Orbin je sastavio skupljajui briljivo materijal. O Jeronimu Bizantiju i njegovom podvigu u bici kod Lepanta se moralo jo uveliko govoriti u vreme kad je Orbin pisao svoje delo. Istaknute poturenjake je naao u delima Spanduina, pangeberga i oldela, kako sam navodi. O Buama protovestijarima pisao je sam u svome delu, a isto tako i o oru Bizantiju, koji bi se toboe isticao u vreme Nemanje. Dominika i Vienca Buu poznavao je kao teoloke pisce, a Ivana Alberta Dujmija je morao znati kao savremenika istaknutog crkvenog stareinu. Str. 93 (110) KOMENTAR Ime Lazarevog oca nije poznato iz drugih izvora. Zemlja kralja Stefana je u stvari teritorija drave kralja Dragutina, kao to je ve jednom istaknuto. Rastislalii su poznati i iz savremenih arhivskih dokumenata. Up. M. Dini, ''Rastislalii. Prilog istoriji raspadanja srpskog carstva'', Zbornik radova Vizaolokog instituta 2 (1953) 139144. Orbinovo prianje o potinjavaau ''Rasislavia'' dobija potvrdu u podacima srpskih letopisa po kojima je knez Lazar ''rasuo'' Radia Brankovia. Up. I. Ruvarac, ''O knezu Lazaru'', Novi Sad 1887, 196. O zauzimanju Pritine i Novog Brda Orbin je govorio ve u poglavlju o Vukainu oslanjajui se na Laonika Halkokondila. Str. 94 (414) KOMENTAR Lazarevo potomstvo je ovde netano nabrojano. Nekoliko strana kasnije (str. 102 ovoga izdanja) Orbin e pomenuti ''Lazareva dva nejaka sina'' Stefana i Vuka. Ime Lazareve keri koja je udata za Bajazita Orbin nije naao kod Leunklavija, ve samo podatak da je Lazareva ki data Bajazitu. Up. Joannes Leunclavius, ''Annales sultanorum Othmanidarum'', Francofurti 15962, 139. Po nainu kako belei ime Vukovo moe se zakljuiti da je Orbin tu koristio srpski izvor. Str 94(15-33) KOMENTAR Podatke o Lazarevim odnosima prema Ugarskoj Orbin je preuzeo, po svoj prilici, iz onog istog izvora iz koga se obavestio o saradnji Gorjanskog s knezom Lazarom protiv Nikole Altomanovia. Prijateljstvo s Gorjanskim potvruju savremene povelje, dok o osvajanju Mave i Beograda nema podataka u sauvanim izvorima. Zanimljivo je da Orbin ve ranije spominje osvajanje ''zemlje kralja Stefana'', a sada govori posebno o Mavi, koja je takoe bila u sastavu Dragutinove drave. str. 94 (34)-95(10) KOMENTAR Nije jasno odakle je Orbin mogao uzeti ove podatke. U srpskim letopisima se, dodue, belei pod 1385/86. da

2 8 4

''pobee car Murat ot kneza Lazara ot Plonika is Toplice'', Lj. Stojanovi, ''Stari srpski rodoslovi i letopisi'', BeogradSr. Karlovci 1927, 215. str. 95 (1114) KOMENTAR Ovaj podatak je Orbin naao u drugom Leunklavijevom delu ''Historiae musulmanae Turcorum'', Francofurti 1591, 244 u latinskom prevodu turskog hroniara Nerija. str. 95 (1632) KOMENTAR Pasus o odnosima kneza Lazara i Vuka prema Dubrovniku i o bogatstvu Lazarevom mogao je Orbin sastaviti sam na osnovu informacija koje je na drugim mestima upotrebio. Nema nijednog konkretnog podatka koji nije ranije naveden. Ponavlja se i tvrenje da je iman bio ''moldavski knez''. Str. 95 (33)-96(11) KOMENTAR Ovde se Orbin u svome izlaganju vratao unazad sve do vremena prelaska Osmanlija u Evropu, izgleda zbog toga to je poeo da ekscerpira drugi tekst. Moe se sa sigurnou utvrditi da je Orbinov tekst ovde zavisan od Ludovika Crijevia Tuberona, mada ima razlika koje nije lako objasniti. Pre svega, Tuberon u svojim Komentarima itavu priu o knezu Lazaru i kosovskom boju stavlja u vreme Muse, naslednika Bajazita I i njegovog tobonjeg sina Bajazita II. Orbin je verovatno osetio iz drugih tekstova da je ovakva hronologija nemogua, pa je na mesto imena Muse stavio Sulejmana, kojega je naao kod Laonika Halkokondila. Isto je tako ispustio Tuberonov podatak o ratovanju kralja Vukaina oko Jedrena. Melante je svakako grad Melantias na obali Mramornog mora, a reka Hebro je antiki Hebrus, danas Marica. Str. 96 (1215) KOMENTAR Ovih nekoliko redaka preuzeto je takoe iz Crijevievog spisa, samo je ime Bajazetes Secundus Orbin pravilno zamenio imenom Murata. Inae je Orbinov tekst ovde iskvaren. Ono mesto gde itamo ''on je preao pomenutu reku'' (traghettando il fiume stesco (!), glasi kod Crijevia Tuberona: transgressus Neston amnem usque ad Stymonem processit. Re je, dakle, o reci Mesti (Nestus). Ovde kao i na drugim mestima citiram Crijevia prema kasnom dubrovakom izdanju: Ludovici Cervarii Tuberonis patritii Rhacusini ac abbatis congregationis Melitensis Commentaria suorum temporum III, Rhacusii 1784. Orbin je, meutim, mogao itati posebno objavljeni deo ovoga spisa gde se govori o Turcima: De Turcarum origine, moribus et rebus gestis commentarius, Florentiae 1590. Str. 96 (1522) KOMENTAR Orbinova istorija kosovskog boja sastavljena je od raznih elemenata. Od Leunklavija, koji je ovde izriito citiran, preuzet je podatak o tome da je Lazar pomagao Ugre i podsticao ih protiv Turaka. Ostalo potie iz Tuberona, koji je odgovoran zbog meanja Strumice i Sitnice. Tek posle opisa bitke, kad raspravlja o mestu sudara, Orbin spominje Sitnicu. Str. 96 (22)97(5) KOMENTAR Ovaj odeljak je sasvim drukijeg porekla. On je svakako pod uticajem narodne tradicije. Tu se prvi put nailazi na motiv svae meu Lazarevim zetovima. Up. A. maus, ''Kuripeiev izvetaj o Kosovskom boju'', Prilozi KJIF 18 (1938) 509518. Milo je, naravno, Kobilovi, ali je ve uzdignut toliko da je zet kneza Lazara. Tjentite je poznato naselje na trgovakom putu iz gornjeg Podrinja u Dubrovnik, dok je spomen Novog Pazara anahronizam, jer se to ime javlja tek u periodu turske vlasti. Str. 97 (627) KOMENTAR Veoma se lako uoava slaganje Orbinovog prianja s poznatom narodnom pesmom ''Kneeva veera''. I to je jedno

2 8 5

od retkih mesta u Orbinovom spisu za koje se pouzdano moe rei da se oslanja na narodnu pesmu. Najee se zaboravlja da Orbin ovde ne koristi neposredno narodnu tradiciju, nego da prepisuje Ludovika Crijevia Tuberona. Kod njega je naao i tvrdnju da Illyrici atque Macedones vinom i mukama otkrivaju tajne, ali je to izmenio u tvrenje da Sloveni otkrivaju tajne vinom, a ne muenjem. Str. 97 (27)98(2) KOMENTAR Opis Miloevog podviga preuzet je gotovo doslovno iz dela dubrovakog pisca Ludovika Crijevia Tuberona. Str. 98 (312) KOMENTAR Primedba o sumnji Laonika Halkokondila izazvana je ne tekstom grkog pisca, koji Muratovu pogibiju opisuje sasvim drukije, nego primedbom Leunklavija, Annales sultanorum 15913, 134, o Halkokondilovoj sumnji u ''grku'' verziju o ubistvu Muratovom. Tu je Orbin naao i podatak o turskom obiaju (kod njega ''zakon'') da dvojica straara dre za ruke svakog koji hoe da poljubi ruku sultanu. Str. 98(1319) KOMENTAR Uznemirenost u hrianskom taboru predstavlja pogodnu pozadinu za veliki Lazarev govor. Str. 98 (21)100(9) KOMENTAR Ve je H. Radoji, ''Srpska istorija Mavra Orbinija'', Beograd 1951, 3536, izrazio uverenje da je Orbin pri sastavljanju Lazareve besede imao uzore u humanistikoj knjievnosti. Te uzore nisam uspeo da otkrijem. Opaa se da je govor iskorien za glorifikaciju Slovena i da odie duhom kojim je proet Orbinov predgovor. (Up. str. 36 ove knjige.) Str. 100 (10)-101(6) KOMENTAR Zbivanja u turskom taboru opisana su kod Ludovika Crijevia Tuberona. Orbin je doslovno preuzeo njegov opis u svoj tekst. Str.101 (718) KOMENTAR Pria o stradanju kneza Lazara preuzeta je takoe od Crijevia Tuberona. Str.101 (18-21) KOMENTAR Filip Leonicer, kojega Orbin ovde citira, pisac je jedne turske hronike iz XVI veka. U nekim izdanjima Leonicerovog spisa bila je i gravira koja je ilustrovala pogubljenje Lazarevo. Up. J. Matasovi, ''Dvije ablonske ilustracije'', Narodna starina 11 (1925) 350355. Str.101 (21-25) KOMENTAR Orbin nije znao nita o prenosu Lazarevog tela, pa je uz Lazarevu pogibiju dodao i ono to je znao po uvenju o Ravanici i kneevom telu. Beleka u margini pokazuje da je brkao Resavu i Ravanicu. Str.101 (26-31) KOMENTAR Na jednom mestu poreane oblike imena Kosova polja mo-gao je Orbin nai u izdanjima XVI veka, gde je bio obiaj da se u margini upozori na podatke iz drugih pisaca o linosti ili mestu spomenutom u tekstu. Slino nabrajanje sa istom zamerkom Sansovinu nalazi se i kod Leunklavija, ''Annales sultanorum'' 15913, 135. Str.102 (18) KOMENTAR

2 8 6

Odatle su uzeti podaci i o grobu Muratovom i prenosu u Brusu. Orbin je zadrao iste izraze ''kula'' i ''piramida'', ali je Leunklavijev tekst u maloj meri prestilizovao. Miloeva ruka se ne nalazi kod Leunklavija, nego kod Tuberona. Str.102 (9-18 KOMENTAR Taan datum bitke daju dubrovaki anali tzv. Anonima, gde se jedino nalazi spomenut (pre Orbina) vojvoda Vlatko Vukovi kao uesnik u boju na Kosovu (ed. S. Nodilo str. 48). Zbog toga je verovatno da se Orbin posluio informacijama iz dubrovakih anala, ali ih je samostalno ugradio u ovaj deo izlaganja. O izdaji Vuka Brankovia nema vesti u sauvanim izvorima starijim od Orbina, mada njegova stilizacija jasno pokazuje da je raspolagao izvorima koji su o tome govorili. Orbin je imao i vie verzija o smrti Vuka Brankovia, dok su za nas ti dogaaji u potpunoj tami. Str. 102 (18-36) KOMENTAR Ne moe se ni naslutita odakle Orbinu podaci o odnosima izmeu Vuka Brankovia i Lazarevih naslednika posle kosovske bitke, ali je ve odavno zapaeno da su pojedinosti tane. Turci su posle proterivanja Vuka Brankovia, 1396, njegove zemlje ustupili Lazarevim naslednicima, a ''dva utvrena grada'' bili su to zaista Zvean i Jele, kao to Orbin neto kasnije kae zadrali su za sebe, Prie o smrti Vukovoj se ne mogu kontrolisati. Up. S. Novakovi, ''Srbi i Turci'', Beograd 1960', 269271; M. Dini. ''Oblast Brankovia'', Prilozi KJIF 26 (1960) 14 18. Str. 103 (4-19) KOMENTAR Pozivanje na Leunklavija vai samo za podatak o udaji Mileve za Bajazita. Pria o postupanju Tamerlanovom sa Bajazitom i njegovom enom uzeta je iz drugog teksta, iz ''Discorso di Teodoro Spandugino Cantacusino gentilhuomo Constantinopolitano dell' origine de' principi Turchi, ed. F. Sansovino, Dell'Historia universale dell'origine et imperio de Turchi'', Venetia (1573) c. 50. Pria je inae legendarna, jer znamo da je Olivera Stefanovim zalaganjem osloboena od Tamerlana i da je ivela u Srbiji i posle smrti svoga brata. str. 103 (2024) KOMENTAR Ova vest potie svakako iz onog istog izvora koji je Orbin koristio na prethodnoj strani. Vest je u osnovi tana, ali se odnosi na vreme pre 1402. jer se vidi da su i Vukovi sinovi uestvovali u bici kod Angore kao Bajazitovi vazali. Up. M. Dini, ''Oblast Brankovia''., Prilozi KJIF 26 (1960) 1821. str. 103(2537) KOMENTAR Vest o Vukovom pokladu mora da se oslanja na dubrovake arhivske podatke, u kojima je o tome ostalo dosta traga. str. 104 (15) KOMENTAR O prvim godinama XV veka i zbivanjima oko despota Stefana Orbin je izvanredno dobro obaveten. Njegova kazivanja se daju kontrolisati, ali se pojavljuje zapleteno pitanje o poreklu njegovih informacija. Nemamo s druge strane podataka da je Grgur, sin Vuka Brankovia, bio zarobljen od Tamerlana i tek kasnije osloboen. str. 104 (613) KOMENTAR Podatak o zatvaranju ura Brankovia nalazimo i u srpskim letopisima, ali tamo nema motiva koji navodi Orbin. Up. Lj. Stojanovi, ''Stari srpski rodoslovi i letopisi'', BeogradSr. Karlovci 1927, 22. str104(14-20) KOMENTAR O dobijanju despotske titule izvetava isto tako kratko i Konstantin Filozof, koji, opet, mnogo vie govori o boravku na Lezbosu (Mitilena), a nema preciznu pojedinost o dolasku galije pod Ulcinj i iskrcavanju u Baru. Inae, o tome putovanju ima savremenih podataka Mleanina Sagreda. Up. I. Ruvarac, ''Stefan Lazarevi na povratku iz Angore u

2 8 7

Srbiju'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 7987. str. 104(2030) KOMENTAR Osloboenje urevo iz tamnice u Carigradu belee i srpski letopisi (ed. Lj. Stojanovi 221), koji daju i ime vlastelina: Rodop. Ne znamo, meutim, gde je Orbin naao podatke o sastanku ura Brankovia i Bajazitovog sina Sulejmana (Musulman kod Orbina i Konstantina Filozofa). Vredno je istai da je taj tekst sa simpatijama i uvaenjem opisivao Vukovog sina, dok Konstantin Filozof preko toga prelazi utke ili objanjava da su Brankovii tada morali da se bore zajedno s Turcima ''jer drukije ne bee mogue''. str. 104(31)105(15) KOMENTAR Podelu vojske na dva dela, od kojih onaj pod Vukom trpi neuspeh, sreemo i kod Konstantina Filozofa (ed. V. Jagi 282), ali kod njega nema datuma. Veoma bliski datum: 20. ili 21. novembar 1402, daju srpski letopisi (ed. Lj. Stojanovi 221). U tim letopisima se kae da je ''despotov boj'' sa ''urem Vukoviem'' bio ''na Tripolju'', a kod Orbina se despot Stefan ''vratio put Tripolja''. Po njemu izgleda da se Vuk borio kod Tripolja, a Stefan negde dalje. Po Konstantinu Filozofu, ''posle ove velike graanike bitke'' Stefan i Vuk su otili u Novo Brdo. Karakteristini detalj o kesaru Ugljei nalazimo i kod Orbina i kod Konstantina sa izvesnim razlikama. Orbin ima oblik ''Ugljeica'', koji pokazuje da je ekscerpirao neki srpski izvor. On prikazuje Ugljeinu ulogu manje uvijeno nego to to ini Konstantin Filozof. Ve ovaj odlomak pokazuje, a to e se docnije jo potvrditi, da Orbinov izvor nije nezavisan od Konstantina Filozofa, ali pokazuje isto tako da se on ne poklapa ni sa jednom poznatom verzijom biografije Stefana Lazarevia, ni sa izvodima iz nje upotrebljenim u hronografu. On sadri u isto vreme i mnogo manje i poneto vie od Konstantinovog teksta kakav nam je sauvan. Iz analize Orbinovog kazivanja mogu se izvui novi elementi za raspravljanje inae sloenog pitanja o tekstovima i verzijama biografije Stefana Lazarevia. Up. S. P. Rozanov, ''itie serbskago despota Stefana Lazarevia, i ruskij hronograf'', Izvestija otdelenija russkago jazika i slovesnosti IAN XI (1906) 6297. Str. 105 (1518) KOMENTAR Iz drugih izvora ne znamo da je ubrzo posle bitke kod Graanice ura Brankovi zauzeo ''veliki deo'' Lazareve zemlje. Drugi podatak koji kae da je despot s Ugrima plenio urevu zemlju ima potvrdu u srpskim letopisima koji belee pod 1403/4. ''pleni despot Sitnicu'', koja je bila u vlasti Brankovia. Izmirenje despotovo s utarskim kraljem igmundom zajameno je despotovom biografijom i jednim igmundovim pismom od 16. aprila 1404. Up. M. Dini, ''Pismo ugarskog kralja igmunda burgundskom vojvodi Filipu'', Zbornik Matice srpske serije drutvenih nauka 1314 (1956) 9398. Str. 105 (18)106(4) KOMENTAR Svau izmeu Vuka i Stefana opisuje i Konstantin Filozof, koji baca krivicu na Vuka, ozlojeenog zbog bratovljevih prekora posle pretrpljenog poraza. Kod Orbina je krivac Stefan jer ne postupa ''kao pravi brat''. Teko je zamisliti verziju biografije Stefana Lazarevia u kojoj bi on makar i na trenutke bio slikan u nepovoljnoj svetlosti, ali nije lako ni pretpostaviti da bi Orbin iz svoga izvora uzimao samo jezgro informacije da bi ga u svome tekstu drukije obojio. Vredno je istai da Orbin od bekstva Vukovog pa do njegove provale u Srbiju 1409. nema nikakve vesti, a da je kod Konstantina Filozofa izmeu ta dva dogaaja izlaganje o unutranjem ureenju, gradnji crkava, smrti kneginje Milice itd. Napad Vuka Lazarevia sa urem Brankoviem i Evrenosom spominje se kod Konstantina Filozofa i u letopisima. Kod Konstantina se ne javlja ura Brankovi, datum i broj vojnika, ali ima Evrenosa (Avranez kod Orbina i Konstantina), izmirenje i podelu zemlje. Orbin izriito kae da je Stefan dobio severni deo, dok iz Konstantinovog teksta proizlazi da se Stefan morao preseliti iz dotadanje oblasti. Orbin nije razumeo ono to je proitao o podeli pa je Stefanu pripisao nemoguu teritoriju ''prema Dunavu i Novom Brdu'', a Vuku ''od Morave na zapad''. Godinu 1409. potvruju savremeni izvori, ali mesec nee biti taan: Dubrovani znaju ve krajem februara 1409. za Vukov napad, a marta se ale zbog teta koje je poinila ugarska vojska koja je pomagala despota u Pritini. Zanimljivo je da ni Orbinov izvor, ni Konstantin ni srpski letopisi ne belee ove despotove akcije.

2 8 8

Str. 106 (520) KOMENTAR O ovim dogaajima pria i Konstantin Filozof, ali sa drugim pojedinostima, tako da se ini da se Orbin ovde ne oslanja na njega. Konstantin nema datuma niti naziva Veliko more, iako pria opirnije o despotovoj plovidbi u Vlaku.

Str. 106 (2033)

KOMENTAR U ovom pasusu, meutim, opaa se jasno da je Orbin zavisan od Konstantina. U kratkoj verziji Orbinovoj su svi detalji iz Konstantina: Vuk i Lazar idu da preteknu Stefana i prime zemlju dobijenu od Sulejmana, obojica nailaze na Musine ljude i padaju u njihove ruke, prvo je pogubljen Vuk, dok je Lazara Musa vodio sobom da bi ucenio ura Brankovia; bila je druga bitka, i to pod Jedrenom, Musa je poraen, a tada je pogubljen i Lazar. Pri ovakvom nizu pojedinosti, isprianih ak istim redom, ne moe biti ni najmanje sumnje u vezu Orbinovog teksta s Konstantinovim. Postavlja se pitanje da li je skraivanje vrio Orbin ili se sluio ve skraenim tekstom. Str. 106 (3335) KOMENTAR Godina je tana, ali Konstantin i srpski letopisi izriito kau da je Sulejman bio udavljen. Ovaj podatak je Orbin svakako uzeo iz nekog zapadnog izvora, koji daje uoptene podatke po godinama. Str. 106(36)107(8) KOMENTAR I kod ovog odlomka je jasno da se oslanja na Konstantina Filozofa. Sve pojedinosti koje navodi Orbin nalaze se i u biografiji despota Stefana. Silivrija (Selymbria) je grad na obali Mramornog mora u blizini Carigrada. Str. 107 (927) KOMENTAR Ovaj odlomak je vrlo zapleten i teak. Odmah na poetku Orbin daje 1415. kao datum zbivanja o kojima pria, iako se na prvi pogled vidi da se ona odnose na 1413. To je godina u kojoj je ubijen Musa. Rekao bih da je Orbin i ovde imao epitomatora Konstantinovog pred oima, i to po spomenu ''vojvode Petra'' kao saveznika despotovog. Iz savremenih dubrovakih pisama se vidi da su u Srbiju ili zaista vojvoda Sandalj Hrani i Ivani Morovi, dok o vojvodi Petru nema pomena, niti se meu savremenicima vidi koja bi to linost mogla biti. Kod Konstangina Filozofa se ne pojavljuje Sandalj niti se navode pojedinci, ve ''ugarski velikai i bosanski'' u vezi s ratom protiv Muse, ali se zato neto kasnije javljaju kao velikai koje je despot Stefan otkupio iz turskog roblja: Petar Mirovijski Ivani. Tu opet sreemo karakteristinu kombinaciju imena Petar i Ivani. Ovaj Ivani je svakako Morovi, koji je doista bio zarobljen 1415. u bici juno od Doboja, a Petar ''de Zapes'' je ugarski vlastelin poznat iz povelja toga vremena. Ivani je ratovao u Srbiji 1413, bio zarobljen u Bosni 1415. i docnije otkupljen, tako da je Orbinov pobrkani podatak ispao sluajno taan. O stradanju srpskih gradova od Muse govore srpski letopisi. Oni, meutim, daju taan datum bitke: 5. juli, koji se nalazi i u jednom dubrovakom pismu iz jula te godine (ThalloczyGelchich, 226). Mesto bitke Isker daju i letopisi i Konstantin Filozof i dubrovako pismo, dok o ranijem povratku Sandalja i Morovia govori jedno drugo dubrovako pismo. U takvoj situaciji se zaista ne moe rei odakle je Orbin uzeo svoje podatke. Str.107 (28)-108(5) KOMENTAR O pobuni rudara u Srebrnici govori i Konstantin Filozof, a ostalo je i neto savremenih arhivskih podataka. Up. M. Dini, ''Za istoriju rudarstva u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni I'', Beograd 1955, 5962. Iako u prianju Orbina i Konstantina ima razlika, ipak ne verujem da je Orbin crpao iz nekog drugog izvora. Razlike su pre svega u uglu iz koga se posmatra: Konstantinu je blizak ''mladi'' ''poslan nad radom'' (kod Orbina: ''poslao na upravu... vlastelina po imenu Vladislav''), a njegovi protivnici su ''nemirni duhovi'', dok je za Orbina Vladislav krivac jer je ''preko svake mere tlaio tamonji narod''. Slina je struktura izlaganja u oba spisa: poslan upravnik, ustanak i ubistvo, despot dolazi s vojskom, osveta u kojoj despot see noge i ruke. Orbin nema bacanje s palate, a Konstantin nema pogrean datum niti opis despotovog postupanja s Dubrovanima. Dogaaj inae pada u 1427. ''krajem marta ili poetkom aprila najkasnije'' (M. Dini).

2 8 9

Karakteristian je zaplet s imenom despotovog inovnika u Srebrnici: dok Konstantin, po rukopisima koji su nam ouvani, ne donosi ime, Orbin belei da se zvao Vladislav. Jedan rukopis, meutim, imao je u margini ispisano ime Vladislav, verovatno iz nekog drugog potpunijeg rukopisa kakav nije doao do nas. Str. 108 (513) KOMENTAR Prvi Dubrovaki poslanik posle pobune u Srebrnici bio je zaista Paskoje Rasti, ali nije iao sam, nego je imao kao druga Junija Gradia. Dubrovako poslanstvo nije zaista nita uspelo kod Stefana. Ovaj podatak se oslanja na uputstvo pomenutom dubrovakom poslanstvu, ali teko da je crpen neposredno iz arhiva. Str. 108 (13-16) KOMENTAR Godina i mesto smrti despota Stefana dati su pogreno. Iako nekoliko redaka nie Orbin dogaaje koji neposredno slede stavlja u 1428, ovde ostaje veran pogreci kod datiranja srebrnike pobune. Srpski izvori ne znaju da je Stefan sahranjen u Ravanici, te nije iskljueno da je Orbin zamenio Lazara i Stefana. Str. 108 (16-23) KOMENTAR Vesti o dubrovakim poslanicima i obnavljanju povelje za Dubrovnik 1428. su tane i potiu svakako iz nekog dubrovakog izvora. Str. 108(24)109(11) KOMENTAR Orbin zna o dogaajima posle smrti despota Stefana pojedinosti koje ne nalazimo nigde u ouvanim izvorima. Kao i Konstantin Filozof, on napad Murata II na Novo Brdo stavlja posle smrti despotove, iako iz savremenih arhivskih podataka saznajemo da je ovaj grad bio opsedan ve u februaru 1427. Dubrovani su decembra 1427. pisali da su njihovi trgovci u Novom Brdu opsednuti tot jam mensibus. Takve detalje kao to su datum dolaska Isaka ili broj dana koliko je trajala opsada Orbin je morao negde proitati. Drugi deo pasusa, onaj koji govori o Bobaljeviu. upuuje na Dubrovnik i porodine hartije Bobaljevia. Inae, danas nije mogue na osnovu ouvane arhivske grae utvrditi tano na kojega se Vuka Bobaljevia od tri istoimena savremenika odnosi ono to Orbin pria. Izgleda da to nee biti Vuk Vlaha, nego Vuk Mihaila Bobaljevia. Up. B. Kreki, ''Vuk Bobaljevi'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 4(1956) 118 n. 16. Str. 109 (12-17) KOMENTAR Nisam mogao utvrditi odakle potie ova vest, koja inae potpuno odgovara nainu sreivanja odnosa izmeu sultana i balkanskih vladara. str 109(17-19) KOMENTAR Udaja Katarine za Ulriha Celjskog moe poticati iz srpskih letopisa. Ono o ubistvu Ulriha je umetak Orbinov iz materije koju e docnije ispriati. Str. 109 (2035) KOMENTAR Posle uvodne reenice s netanim podatkom da je Murat II 1435. ponovo napao ura, sledi opiran doslovni ekscerpt iz Laonika Halkokondila. Odatle je i reenica o Halilu na dnu ove strane. str. 110 (127) KOMENTAR Vrlo uena polemika izlaganja Orbinova nameu utisak kao da je suoavao vesti raznih pisaca i opredelio se za verziju koja mu se inila prihvatljiva. U stvari, on je sve to prepisao iz komentara Leunklavijevog uz Anale turskih sultana (ed. Frankfurt 1596,2 155). Izmenio je red pa je prvo raspravvljao o tome da li je Mehmed II Marin sin, to je kod Leunklavija na kraju, a zatim o genealogiji Marinoj. Isputena su mesta gde se Leunklavije poziva na ''ove anale'', tj. turske, koje je u prevodu objavio, i poneka pojedinost. O piscima koji se tu spominju up. komentar uz

2 9 0

spisak autora. Str. 110(27)111(12) KOMENTAR Ceo opirni odeljak je preuzet iz Bonfinija, ''Rerum Hungaricarum decades'', Lipsiae 1771', 423. (Prisiljen sam da citiram ovo kasno izdanje, jer mi je bilo pri ruci.) I za ovaj odlomak se moe rei da je ''vie prevod iz Bonfinija negoli izvod'', kako je za jedan drugi duhovito primetio Nikola Radoji (Srpska istorija Mavra Orbinija. 39). Samo poetak o tri godine mira potie od Orbina, objanjenje napada se oslanja na Bonfinija koji tu ekscerpira Pija II, a od urevog prelaska u Ugarsku poinje prevod. Str. 111(1335) KOMENTAR Ovde Orbin naputa Bonfinija, jer je u nekom drugom izvoru naao vie. Interesantan je podatak o Jerininoj krivici zbog nespremnosti grada za odbranu u kome odzvanja narodna tradicija. Vana je ali se ne moe kontrolisati vest da je Grgur dobio od sultana deo zemalja Vuka Brankovia. Vest o nainu oslepljivanja urevih sinova ''pomou nekakve uarene inije'' potie iz R. Giovio, ''Informatione di Paolo Giovio, vescouo di Nocera a Carlo Quinto imperatore augusto, ed. F. Sansovino. Dell' Historia universale dell' origine et imperio de Turchi'', Venetia (1573) c. 156. Str. 111(36)112(28) KOMENTAR Ovo itavo izlaganje sastavljeno je iz tuih odlomaka. U poetku se nalazi citat iz Laonika Halkokondila na koji sam Orbin upozorava. Ve komentar o tome da nije re o Lazaru nego uru s pozivom na Tomu Ebendorfera, koji je tada jo bio u rukopisu, doslovan je prevod jednog komentara Leunklavijevog uz imena srpskih kneeva. ''Annales sultanorum'', Frankfurt 15962, 133134. ak i mesto koje poinje sa ''Bonfinije ak nabraja...'' nije neposredno iz toga pisca, ve iz Leunklavija (ed. 1596, 157), samo to je spisak despotovih gradova dopunjen prema Bonfiniju i to su spomenute kue u Budimu. Sluaj je ipak hteo da se negde tokom tampanja izgube: Tokaj, Munka, Talj, Regec, koji se nalaze i kod Bonfinija i kod Leunklavija. Str. 112 (2834) KOMENTAR O boravku despota ura u Zagrebu ne govori nam nijedan ouvani izvor, a isto tako ne znamo s druge strane nita o urevoj elji da se pomiri sa sultanom. Tano je da su despota mletaki brodovi odvezli do Bara. Str. 113 (120) O doivljajima despota ura u Baru Orbin je imao dva izvora. Jedan je dubrovaki istoriar Serafino Razzi, ''La storia di Raugia'', Lucca (1595) 56, od kojega je doslovce prepisao prvih 16 redaka na str. 113. Nije se, meutim, dalo utvrditi koji je bio drugi tekst, koji je govorio o galiji koja je pod zapovednitvom Paskoja Sorkoevia oekivala despota kod Bara. Jednu znatno krau verziju o Baranima i despotu uru nalazimo i kod tzv. Anonima (ed. S. Nodilo 56-57). Str.113 (2135) KOMENTAR Nije mi polo za rukom da utvrdim odakle je Orbin uzeo podatke o boravku despota ura u Budvi i o dranju Crnojevia. Iz savremenih dokumentarnih izvora je poznato da su se Crnojevii zaista odmegnuli od despota i da je srpski vladar vrlo naglo napustgio Zetu. Str.113(35)-114(26) KOMENTAR Sve to Orbin ovde pria nalazi se kod Ludovika Crijevia Tuberona (Commentarii I, 1784, 206) i kod Antonija Bonfinija (ed. 17717, 441).

Str.114(29)-115(4)
KOMENTAR Izvod iz ve citiranog dela S. Razzi, ''La storia di Raugia'' 57, koji se opet oslanja na Tuberona.

2 9 1

Str.115(4-16) KOMENTAR Ovde je Orbin naglo promenio pisca, to se primeuje i po duhu i po sadrini odlomka. Ti redovi su preuzeti iz spisa Rneje (Eneje?) Silvija Pikolominija (Pija II): ''Asiae, Europaeque elegantissima descriptio'', koji mi je bio pristupaan u starom italijanskom prevodu: ''La discritione de l'Asia et Europa di papa Pio II e l'historia de le cose memorabili fatte in quelle'', Vinegia 1543, f. 190. Str. 115(1525) KOMENTAR Ovde je Orbin doslovno preveo svoga zemljaka Ludovika Crijevia Tuberona. Mesto se nalazi u opirnom ekskursu njegovih ''Komentara'' posveenom istoriji Dubrovnika. On je od njega napravio i poseban ''Commentariolus de origine et incremento urbis Rhacusane'', koji je, dodue, izdat tek 1790, ali je u Dubrovniku svakako bio rairen kao rukopis. Za razliku od ekskursa o Turcima, koji je posebno tampan u Firenci 1590, ''Komentari'' u celini su publikovani tek posle Kraljevstva Slovena: 1603. godine. Orbin ga je, dakle, morao svakako itati u rukopisu. Kod uporeivanja sam se sluio dubrovakim izdanjem: Ludovici Cervarii Tuberonis patritii Rhacusini ac abbatis congregationis Melitensis ''Commentaria suorum temporum III'', Rhacusii 1784. Odlomak o despotu uru je na str. 206. prvog toma. Str. 115(25)116(10) KOMENTAR Pria o Damjanu ureviu i Paskoju Sorkoeviu zasniva se svakako na porodinoj tradiciji ili porodinim hartijama. U svakom sluaju, u njoj ima tanih i legendarnih elemenata. Oba vlastelina su zaista zauzimala visoka mesta u slubi despota ura. Paskoje je bio ''elnik rizniki'', upravnik despotovih finansija. M. Dini, ''Dubrovani kao feudalci u Srbiji i Bosni'', Istorijski asopis 910 (1959) 146147, je upozorio da podatak o Paskojevim selima u toplikom kraju potvruje kazivanje njegovog unuka poznatog humaniste Elija Lampridija Crijevia. On je pokazao, takoe, da nije tano Orbinovo tvrenje da je Paskoje prodao svoja imanja u Srbiji. str. 116(10)117(11) KOMENTAR Poreklo prvih nekoliko redaka nisam mogao utvrditi. Od vesti o urevom posredovanju pa do kraja odlomka sve je preuzeto iz spisa Laonika Halkokondila, koji je bio objavljen i preveden na latinski pre Orbina. Orbinu nije zasmetalo to to je ovde drava despota ura obnovljena sasvim drukije no to je bilo opisano na str. 114115, gde je Janko Hunjadi vratio despotu dravu, ali ne celu.

Str. 117 (1214)

KOMENTAR Orbin ovde citira ''turske anale'' za pojedinost o despotovom susretu sa sinovima, ali nije jasno na koje anale se misli. Str. 117 (1522) KOMENTAR Iako Orbin ovde citira ''Kureusa'', pisca leskih hronika, on u stvari ekscerpira Leunklavija, ''Annales sultanorum'' 159, koji je zaista itao leskog hroniara. Str. 117(23)120(10) KOMENTAR Opirno ispriana epizoda o Skenderbegu ne potie iz obimnog Barlecijevog dela. Iste osnovne elemente, ali ne i potpuno slaganje, naao sam u kratkoj istoriji Skenderbega tampanoj u prvoj polovini XVI veka: ''Commentario delle cose de Turchi et del s.Georgio Scanderbeg, principe di Epiro, con la sua vita et le vittorie per lui conseguite et le inestimabili forze et vertu di quello degne di memoria'', Vinegia 1541, f. 7'8'. Cela pria je inae sasvim legendarna i stoji u vezi s izmiljenom prepiskom izmeu kralja Vladislava i Skenderbega. Str. 120(11)121(34) KOMENTAR

2 9 2

Priajui o ratu Hunjadija i Turaka 1448. Orbin je obilno prepisivao Bonfinija, ''Rerum Hungaricarum decades'' 481482. Mestimino je poneto isputao kao kratki pasus o Skenderbegu (poto je prethodno na osnovu drugog izvora govorio a njemu), ili saimao kao kraj drugog pasusa na str. 121. Str. 121(35)122(25) KOMENTAR itava istorija Hunjadijevog potucanja posle bitke na Kosovu 1448, uzeta je iz Laonika Halkokondila. I Bonfini je poznaje samo skraenu i uproenu. Str. 123(2834) KOMENTAR Doslovno preuzeto iz Bonfinija (486). Str. 123(35)124(18) KOMENTAR Bukvalan prevod jednog pasusa iz Bonfinija (486487). Str. 124(19)125(15) KOMENTAR I ovo je izvod iz Bonfinija sa minimalnim isputanjem i izmenama. Skraeno je izlaganje Muratovih motiva za rat. Bonfini ima ''Frigibegum, Praefectum trium legionum'' a Orbin ''Frigibego con l' essercito di quarantasette mila combatenti''. Frigibego je Ferizbeg, koji je u tom ratovanju 1454. pao u zarobljenitvo. Str. 125(16)126(9) KOMENTAR Ovaj odlomak je ve N. Radoji, ''Srpska istorija Mavra Orbinija'', Beograd 1950, 3839, tampao naporedo s Bonfinijevim tekstom da bi se videla Orbinova zavisnost. Str. 126 (1020) KOMENTAR Izlaganje u ovom pasusu oslalja se na Laonika Halkokondila, koji je tu i citiran. Bonfini je naveden samo zbog hronologije. On spominje tursko osvajanje Novog Brda, Prizrena i Srebrnika. Str. 126(25)128(9) KOMENTAR Epizodu sa uvenim franjevakim propovednikom Ivanom Kapistranom naao je Orbin u spisu Eneje Silvija Pikolominija (Pija II) ''De statu Eutorae'', tampanom vie puta tokom XVI veka. Odatle je i prianje o sukobu despota ura i Silaija, o kome ima podataka u savremenim poveljama i oni potvruju kazivanje koje Orbin ovde prenosi. Godina nije tano navedena: despot ura Brankovi je umro 24. decembra 1456. str. 128(1525) KOMENTAR Ovaj deo izlaganja o despotu Lazaru ureviu predstavlja prevod odlomka iz spisa Laonika Halkokondila. Str. 128(26)130(10) KOMENTAR Podaci o poslednjim Brankoviima uzeti su iz spisa Musakija. Erinja je Jerina, udata za sina Skenderbegovog. str. 130(1136) KOMENTAR U ovom pasusu je povodom Vuka Grgurevia kratko ispriana bitka na Uni prema podacima Bonfinija (str. 637). Grad. ''Fejecko'', koji se ovde spominje, treba da je zapisan u obliku Fejerko, to znai Bela Stena. Tako se zvao grad u Slavoniji u Krievskoj upaniji koji je pripadao Brankoviima. Up. I. Ruvarac, Priloci. v) Feyezkeo = Slankamen?, ''Zbornik Ilariona Ruvarca I'', Beograd 1934, 299302.

2 9 3

str. 130(27)-131(4) KOMENTAR Zavretak nije naroito sadrajan. On stoji u vezi sa ve spominjanim spisom Eneje Silvija Pikolominija, ali ga ne reprodukuje doslovno. Str.132 KOMENTAR Poreklo grba bosanskog kraljevstva otkrio je N. Radoji, ''Odakle je preuzeo Mavro Orbini svoj grb Bosne?'' Glasnik Zemaljskog muzeja 41(1929) 103108. Izvor Orbinu je bila ''Cosmographia'', delo Sebastiana Mnstera. Str. 133(8)134(26) KOMENTAR U ovom odlomku o Besima kao tobonjim precima Bosanaca citira se itav niz antikih i kasnijih pisaca: Livije, Strabon, Evtropije, Ovidije, Svetonije, Dion Kasije, Jordanes, Pjer Belon, Karlo Vagreze, ali poznajui Orbinov nain rada ne moemo oekivati da je on sam prikupio sve te podatke. Kao i na nekim drugim mestima, on je svakako prepisao celu priu zajedno s pozivanjem na pisce od nekog humanistikog pisca. Verovatno je to bio Karlo Vagriese (v. komentar uz spisak izvora), ali to ne mogu pouzdano tvrditi jer mi je njegovo delo ostalo nepristupano. Str.134(27)-135(13) KOMENTAR Sam Orbin ovde nedvosmisleno pokazuje da doslovno citira Sebastijana Minstera. Originalni odlomak iz ''Kozmografije'' reprodukovao je N. Radoji u ranije navedenoj raspravi o grbu Bosne. Str.135 (15-17) KOMENTAR Pozivanje na ugarskog hroniara Jovana Turocija odnosi se na gl. 22 Ugarske hronike gde se u popisu naroda i plemena koji su u vreme Geze, Stefana i drugih kraljeva dolazili u Ugarsku navode i Bessi. Up. Joannis de Thwrocz ''Chronica Hungarorum'' ed. G. Schwandtner, ''Scriptores rerum Hungaricarum I'', Tyrnaviae 1745, 144. To nisu antiki Bessi ve Bisseni (Peenezi). Str. 135(24)-136(26) KOMENTAR Najstarija istorija Bosne ispriana je vrlo konfuzno, uglavnom na osnovu podataka Letopisa Popa Dukljanina, kojega je Orbin u celosti preveo i tampao u okviru Kraljevstva Slovena. Odatle je Kreimir sin Tjeimira ''gospodar u Hrvatskoj i u Bosni''. Ono to sledi o udomiru, Zelimiru, Tribeliju itd. uzeto je od Pavla Skalia (Orbin ga citira kao Paolo Scaligero), koji je to dobrim delom izmislio. Up. F. ii, ''O podrijetlu i zasunjenju hrvatskog kralja Slavia'', Vjesnik Hrvatskog arheolokog drutva 7(18034) 159161. U zavrnom delu pasusa o kraljici Margareti Orbin se oslanja na dubrovake Anale. Kraj teksta o Margareti, koji nema istorijske podloge, doslovno je uzet iz S. Razzi, ''La storia di Raugia'', Lucca 1595, kako je upozorio F. ii, O hrvatskoj kraljici Margareti, Dubrovnik I (1929) 554, koji je prikupio i komentarisao sve podatke o toj temi. str 136(27-37) KOMENTAR Iz ovog pasusa se vidi da je Orbin bio u velikim neprilikama kad je trebalo da ispria poetke bosanske drave. Ono to je rekao rezultat je vie opteg rezonovanja nego poznavanja injenica. Ban Bori je prva linost o kojoj je neto mogao rei. Str. 137 (1) KOMENTAR Iznenauje ovaj obrnuti niz bosanskih vladara, koji su toboe bili ''u to vreme'', utoliko vie to se iz daljeg teksta jasno vidi da je Orbin imao tane predstave o vremenu Kulina (u margini: 1199 dananja hronologija 1180 1204), Boria (poetak rata protiv Dubrovnika 1154 danas znamo 11541163) i Tvrtka (krunisanje mu stavlja u

2 9 4

1376, inae je vladao 13531391). Str. 137140 KOMENTAR Opirna istorija ratovanja bana Boria i Dubrovnika namee itav niz problema. Pre svega, nae znanje o Boriu poiva na podacima vizantijskog istoriara Jovana Kinama i ugarskih povelja. Nijedan od tih izvora Orbin nije mogao itati. Oigledno, on je imao pred sobom neki izvor koji je, meutim, bio iz kasnijeg vremena i pun anahronizama. Vreme bana Boria je ipak tano znao, jer tobonji rat s Dubrovnikom stavlja u 1154. godinu. Bori ce javlja kao sudija koji dosuuje benediktinskom manastiru na Lokrumu crkvu i zemlje u Babinom polju na Mljetu u jednoj nedatovanoj povelji u grupi tzv. Lokrumskih falsifikata. Nije jasno Borievo prisustvo u primorskoj tradiciji kad imamo na umu da Bosna u XII veku nije uopte izlazila na more niti imala granice u blizini Dubrovnika. Ban Bori je mogao imati neposredne veze s Dubrovnikom jedino ako je u njegovo vreme Bosna zagospodarila Zahumljem. Orbin prikazuje rat s Boriem kao zajedniku stvar nekoliko gradova. Dubrovnik dobija pomo od Ulcinja, Kotora i Perasta. Kao i ranije, u opisu rata s Nemanjinim bratom Miroslavom, Orbin navodi imena dubrovakih zapovednika i voa pomonih odreda iz drugih gradova. Tu je Miho Bobaljevi koji se ovde proslavio, pa je posle vie od dve decenije zapovedao vojskom protiv Miroslava. O imenima dubrovakih vlasteoskih rodova reeno je dovoljno u komentarima uz istoriju Srbije (up. str. 296). Kotorska porodica Bolica se javlja tek u XIV veku. Ulcinjskim saveznicima je zapovedao Nicolo Cheruich, pripadnik ulcinjske porodice poznate u periodu kasnog srednjeg veka. Up. K. Jireek, ''Romani u gradovima Dalmacije'', Beograd 1962, 265. Peratansko prezime estokrili nije mi poznato iz drutih izvora, ali vredi zapaziti da se Perast javlja u Orbinovom spisu na vie mesta i sa veim znaajem nego to mu ga pridajemo na osnovu srednjovekovnih izvora. Istu priu nalazimo i kod Lukarevia (3435). Dok se poreklo prvog dela prie, u kome glavnu ulogu igra Bobaljevi, mora traiti u Dubrovniku, dotle dogaaji posle pobede s pojedinostima o odnosima Kotora i Perasta potiu svakako iz jednog od ova dva grada. Str. 140 (1632) KOMENTAR Moderna nauka smatra da je Borieva vlada u Bosni nasilno prekinuta posle zavretka ugarskih borbi oko prestola izmeu Stefana III i Stefana IV. Orbin iz svojih izvora nita o tome ne zna, te puta da Kulin neposredno nasledi Boria. O duini Kulinove vladavine: 36 godina, ne moe se nita rei. Na osnovu sauvanih izvora granine godine su 1180. i 1204. Izreka o banu Kulinu je zabeleena na osnovu neposrednih Orbinovih znanja i iskustava i predstavlja dokaz da je tradicija o Kulinu bila iva i u XVI veku. Inae, sve to Orbin zna o Kulinu uzeto je iz starije dubrovake analistike. U ''Analima Ranjine'' (ed. Nodilo 219) spominje se bosanski biokup Radogost, to je Orbin iskvario pod uticajem imena poznatog patarena Radina gosta. Tamo se nalazi i osveenje crkve Sv. Kuzmana i Damjana na poziv upana Jurka i osveenje dveju crkava u Bosni. Samo je hronologija razliita, jer Ranjina navodi samo 1185. kao godinu poetka pontifikata nadbiskupa Bernarda, dok Orbin daje i godinu posveenja Radogosta (1171, dakle, pre Bernarda) i 1194, kao godinu Bernardovog odlaska u Zahumlje. Str. 140(33)-141(21) KOMENTAR Odlomak je znaajan po tome to donosi priu o poreklu Kotromania, vie puta pretresanu u modernoj nauci. Posebno se njome bavio V. orovi, ''Pitanje o poreklu Kotromania'', Prilozi KJIF 5 (1925) 1520. Nasuprot L. Talociju (Die Kotromanglegende, Studien zur Geschichte Serbiens und Bosniens im Mittelalter, Mnchen-Leipzig 1914, 6670), koji je tvrdio da je Orbinova pria o nemakom poreklu Kotromania rezultat humanistike sklonosti ka etimologiziranju, orovi je upozorio da se pria o Kotromanu Gotu nalazi ve u dubrovakim instrukcijama iz prve polovine XV veka. Poznato je takoe da se u dubrovakim uputstvima srey jo neki momenti bosanske istorije (boravak banice Jelisavete, udovice bana Stjepana I Kotromania, u Dubrovniku sa tri sina i njihov povratak u Bosnu). Upadljivo je slaganje izmeu Orbina i ovih istorijskih reminiscencija u dubrovakim slubenim spisima u pogledu tema o kojima govore i ak u pojedinostima. U dubrovakim instrukcijama imamo saetu verziju istog izvora koji nalazimo opirnije izloen kod Orbina (i Lukarevia). Orbin nam izriito kae da je ono malo to pria o poetku Kotromania naao ''zapisano''. Izvor koji je on ovde koristio bio je dobro obaveten (nastao svakako pre 1430) i bio je proet tendencijama da velia i istie prava i slobotine plemstva. Ovu istu tendenciju emo sresti jo u nekim odlomcima Orbinovog izlaganja bosanske istorije.

2 9 5

Godina smrti bana Stjepana I (1310) e, po svoj prilici, biti tana. U svakom sluaju, njegovi naslednici su kao izgnanici boravili u Dubrovniku 1314. Imena Stjepanovih sinova su u osnovi tana. Jedino je Ninoslav usled tamparske greke na ovom mestu originala ispao Niroslau (neto nie je pravilno Ninoslav, ali se kae da ga drugi zovu Miroslav). Podatak o granici na Drini je mehaniki ubaen i sasvim nepovezan s ostalim tekstom. Potie svakako iz Letopisa Popa Dukljanina. Str. 141(22)-142(7) KOMENTAR Orbin ovde nastavlja da ekscerpira izvor o Kotromaniima. I ovde sreemo motiv uvanja ''slobode'' i ''zakona'' Bosne. Boravak Jelisavete i Stjepana II Kotromania u Dubrovniku potvren je savremenim izvorima. U vrlo proreenim zapisnicima iz toga vremena itamo da su lanovi Velikog vea dubrovakog odluili, 6. aprila 1314, da odobre troak za doek ''bana'' i da zakupe neke kue gde e ban stanovati. ''Monumenta Ragusina'. Liber reformationum I'', Zagrabiae 1879, 41. Povodom vesti o odlasku Stjepanove brae u Hrvatsku i odlaska sestre u Rim vredi upozoriti da se o dogaajima tih godina govorilo jo u nekim izvorima. Na to nas upozorava ve Orbin kad kae da Ninoslava ''drugi'' zovu Miroslav, a jasno se to vidi iz prianja Lukarevievog. Ovaj Orbinov savremenik je dao prednost drugom izvoru koji navodi i imena pobunjenika (Vuk Buli, ubran Budisalji), koji zna da su Stjepanova braa pobegla sa nekim vlastelinom Mladenom Hartiem u Zagreb i Medvjed (in Sagreb e in Medujed). Iz toga drugog izvora je Orbin uzeo podatak o odlasku Ninoslava i Vladislava u Hrvatsku, a verovatno i onaj o Danici, koji e biti bez istorijske podloge. Up. I. Ruvarac, ''Draga, Danica, Resa'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 336338. str 142 (8_27) KOMENTAR Povratak Stjepanov na vlast u Bosnu isprian je bez ikakvih pojedinosti sasvim sumarno, tako da ne treba iskljuiti mogunost da je ovaj pasus plod Orbinovog rezonovanja. Od njega svakako potie ono velianje uloge Dubrovana i njihove pomoi. Karakteristino je da Orbin ovde govori o povratku Stjepanovom ''s braom'' iako je ranije pustio da se braa sklone u Hrvatsku. Nekoliko redaka o Stjepanovom ratu protiv sinova Branivojevih oslanja se na ono to je Orbin znao o Branivojeviima i izloio u glavi o Humu (up. komentar uz str. 190192). str. 142(28)143(11) KOMENTAR Prianje o banovom darovanju Stona i Peljeca oslanja se neposredno na starije dubrovake anale tzv. ''Anonima'' (ed. Nodilo 3536). Kao to je nagoveteno u komentaru uz Orbinovo izlaganje o Duanu, ovde je dolo do zanimljive kontraminacije. Anonimni dubrovaki analist, naime, tokom itave dubrovake istorije zna samo za bosanske vladare kao susede Dubrovnika. Tako je ve u IX veku ''re Stiepan in Bosna'' veliki prijatelj Dubrovana, itd. Anonim tako naziva i onog vladara koji je poklonio Ston i Peljeac ''lo re Stiepan de Bosna'', iako se po spominjanju Buinog posredovanja lako prepoznaje da se misli na Stefana Duana. Istorijska podloga verzije o zahtevu bosanskog bana da se Ston vrati 1334, koju Orbin doslovno preuzima od Anonima, lei u zategnutosti izmeu kralja Duana i Dubrovana te godine. U Duanovoj povelji iz 1334. Duan kae ''kako se bjee porasrilo (porasrdilo) kraljevstvo mi na vlastele dubrovake za Stonski Red (rat, rt)''. Stvari su bile dovedene u red i Duan je potvrdio svoju darovnicu iz prethodne godine, zahtevajui da Dubrovani ne primaju njegove podanike u Ston i na poluostrvo i ''da prebiva pop srbski i da poje u crkvah koje su u Stonu i u Ratu kako jest poveljevalo kraljevstvo mi''. str. 143 (1128) KOMENTAR Sumarno ispriana uloga bana Stjepana II u vreme opsade Zadra slae se s onim to znamo iz savremenih izvora. Zadrani su jo tada optuivali bana Stjepana da je kriv za poraz kraljevske vojske. Orbin je itao najmanje dva izvora o ovim stvarima, jedan po kome se ban nedostojno drao pod Zadrom i drugi po kome je uestvovao u zaveri protiv kralja Ludovika I. Ni jednom ni drugom nisam mogao ui u trag. str. 143 (2937) KOMENTAR Opis dolaska franjevaca u Bosnu je netaan i sledi svakako nekog kasnog crkvenog istoriara (moda Volaterana). Peregrin je nekoliko godina ranije bio u Bosni i 1349, kada je toboe upuen u Bosnu, postao je bosanski biskup.

2 9 6

str. 144 (128) KOMENTAR Ovaj uvod u istoriju jeresi u Bosni sastoji se iz tri dela: prie o poreklu patarena iz Rima, informacije o pavlikijanima u Bugarskoj i rasprave o imenu pavlikijana. Kao izvor se navodi Pjetro Livio Veroneze za kojim se traga ve decenijama bez uspeha. Up. J. Matasovi, ''Tri humanista o patarenima'', Godinjak Srpskog filozofskog fakulteta 1(1930) 235252 i N. Radoji, ''Srpska istorija Mavra Orbinija'', Beograd 1950, 44 nap. 1. Iz toga izvora je Orbin mogao uzeti podatke o Paternu i irenju patarena i verovanju pavlikijanaca. Ono to pria o selima pavlikijanaca i o ratu koji je poeo 1595. znao je kao savremenik. Ne mohe se otkriti lanac kojim je od Petra Sicilijskog do Orbina dolo uverenje da su pavlikijani bili sledbenici Pavla od Samosate. Str. 144(29)-145(26) KOMENTAR Poreklo vesti u ovome odlomku nisam uspeo da utvrdim. Zasluuje panju odluno tvrenje da je ban Stjepan II pripadao pravoslavlju. Reenica je tesno vezana s onim delom teksta koji govori o dolasku fratra Peregrina i Ivana iz Aragonije 1349, te ne izgleda da potie iz dobro obavetenog izvora. Isto se tako ne daju kontrolisati podaci o kanoniku Domanji Bobaljeviu. On je svakako linost iz toga vremena, sauvan je njegov testament iz 1348. Dokumenti o njemu uvali su se u porodici Bobaljevia prema Orbinovoj tvrdnji jo u XVI veku. Orbin treba da je iz povelja koje je izdao ban Stjepan saznao da je Domanja pokatoliio bana, da mu je bio sekretar, da mu je otkrio zaveru pripremanu od Duana. Izgleda ipak da je Orbin naao ve gotovu priu o Domanji Bobaljeviu. Bio je to neki tekst u kome je car Duan dosledno nazivan Stefan Nemanja, tako da je Orbin, koji inae u glavi o Srbiji tako ne naziva Duana, prihvatio taj oblik. Str. 145(26)-146(3) KOMENTAR Uspesi bosanskih franjevaca su oigledno uveliani. Orbin je ovde koristio neki izvor koji je vrlo kratko priao istoriju franjevaca i nije ga do kraja razumeo. Bosanska vikarija nije bila jedan odreeni manastir ili sredite fratara, nego je bila administrativna jedinica u okviru franjevakog reda. Up. J. idak, ''Franjevaka ''Dubia'' iz g. 1372/3 kao izvor za povijest Bosne'', Istoriski asopis 5 (195455) 211221. Fra Peregrin Saksonac bio je zaista, kao to je ranije reeno, bosanski biskup. Str. 146(3-18) KOMENTAR Naavi u izvorima drugo ime za bosanske jeretike: manihejci, koje se naroito poinje upotrebljavati u XV veku, Orbin je shvatio da je re o drugoj sekti, razliitoj od patarena. U sadrajnim informacijama o bosanskim jereticima Orbin se poziva na Volaterana i Sabelika, ali se informacije koje prua u krajnjoj liniji oslanjaju na spis Eneje Silvija Pikolominija. Up. J. Matasovi, ''Tri humanista o patarenima'', Godinjak Skopskog filozofskog fakulteta 1 (1930) 235252. Uz priu o enama koje slue patarene, koja je oigledno zlobno intonirana tako da sugerira razuzdan ivot manihejskih ''monaha'', moe se primetiti da je u Dubrovniku naziv babiza de Patarinis sluio kao uvreda. Njen pravi smisao otkriva ceo niz pogrda koje je jedan dubrovaki vlastelin 1457. sasuo u lice jednoj vlastelinki: putana de bordello, batessa de bordello, babiza de Patarinis. K. Jireek, ''Istorija Srba II'', Beograd 1952, 278 n. 129. Dostojanstva ''ded'' i ''strojnik'', nezgrapno prevedena u Orbinovom izvoru u ''opat'' i ''prior'', potvrena su brojnim savremenim dokumentima. Isto tako je sigurno kod bosanskih krstjana postojao obred lomljenja hleba. U tzv. ''Raspri izmeu rimokatolika i bosanskog patarena'', sauvanoj u jednom rukopisu XV veka, jeretiku se stavljaju u usta rei: Nos etiam frangimus panem aliis. ''Starine I'', 125. Str. 146 (1832) KOMENTAR Orbin je svestan da je ve jednom priao o ovome ratu izlaui srpsku istoriju, pa na to i podsea itaoca, ali mu to ne smeta da ovde saopti sasvim drugi povod za rat. Str. 146 (3337) KOMENTAR O dogaaju koji je ovde zabeleen ne zna se nita iz drugih izvora. Orbin se poziva na Minstera, ali mi je njegovo delo ostalo nepristupano, te ne mogu rei kako ga je preneo.

2 9 7

Str. 147 (127) KOMENTAR Nije poznato odakle je Orbin preuzeo podrobnu istoriju udaje Jelisavete, keri bana Stjepana. Turoci, Dlugo i Bonfini belee sasvim kratko drugi brak kralja Ludovika I. Turoci ak kae da je njegova prva ena Margareta bila ki cara Karla IV. Svakako nije tana hronologija Orbinova, odnosno njegovog izvora. Svadba Jelisavete i Ludovika I bila je 20. juna 1353, a ban Stjepan II je umro iste godine, ali ne znamo kada. U Bosni je sigurno postojao franjevaki manastir Svetog Nikole, ali nije jasno gde je leao. Dok jedni misle da je manastir bio u Visokom, drugi izjednauju ime Mileeva, koje daje Orbin, sa mestom Mile, koje se vie puta javlja u savremenim dokumentima, ak kao mesto sabora i kraljevskog krunisanja. Uzima se da je mesto Mile bilo u predelu Jajca. str. 147 (2837) KOMENTAR Ovde je Orbin bio nepaljiv ili se oslonio na nepouzdani izvor. Prvo kae da su Stjepana II nasledili Tvrtko i Vuki, a zatim dva reda nie tvrdi da je Vuki umro jo za ivota Stefanova. Dve stranice dalje govori o Vukievom sukobu s Tvrtkom. Ovde isto tako tvrdi da Ninoslav nije mogao imati zakonitog sina, a malo kasnije navodi Dabiu, istina kao nezakonitog sina Ninoslavljevog. str. 148 (118) KOMENTAR Orbin ovde sledi neki nama nepoznati domai bosanski izvor. Neke od njegovih podataka moemo kontrolisati, Tvrtko nije mogao imati na poetku vlade 22 godine, ve samo 15, jer sluajno znamo da je brak izmeu njegovih roditelja sklopljen 1337. ili poetkom 1338. Ime Pavla Kuliia, odmetnika Tvrtkovog, ne sree ce u popisima vlastele u poveljama s poetka Tvrtkove vlade. ''Nevjera'' jednog Grgura Pavlovia se spominje u banovoj povelji iz 1357, ali mi znamo da je on bio sin Pavla Vukoslavia, koji je bio iv i aktivan 1351. str. 148 (1937) KOMENTAR Ta pobuna se morala desiti u periodu 13531357, jer sluajno znamo da je Tvrtko 1357. boravio kod kralja Ludovika i bio prisiljen da mu preda Humsku zemlju. Jedno sasvim savremeno pismo (L. Thalloczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, MnchenLeipzig 1914, 336337, ca pogrenim datumom koji je ispravio I Ruvarac) iz leta 1357. potvruje prianje Orbinovog izvora. U njemu itamo da je ban Tvrtko totam terram Holmi cum omnibus castris in eadem existentibus pro iuribus domine regine iunioris eidem (tj. kralju Ludoviku I) resignauit, zatim da je kralj wanatum Wozne et Wzure eidem wano et fratri suo confirmauit. Pri takvoj obavetenosti ne smemo olako odbaciti ni priu o Kuliiu, iako je njegovo prezime nepoznato i neobino. Pavle Klei, roak Kotromania, odmetnuo se poetkom XV veka protiv kralja Ostoje, pa se moe misliti da je n,egovo ime na neki nain umeano u istoriju Tvrtkove vlade. Str. 149 (113) KOMENTAR Orbinov izvor je i ovde dobro obaveten. Koliko moemo da zakljuimo iz savremenih dokumenata, Tvrtko nije u trenutku izbijanja pobune vlastele bio u Ugarskoj, jer su ba tada ili k njemu u Bosnu venecijanski i dubrovaki poklisari. On se odmah po izbijanju pobune sklonio u Ugarsku. Vladislav, Purija i Vuk Dabiii su poznate linosti iz dokumenata toga vremena sa posedima zaista u oblasti Drine i Usore. Up. M. Dini, Za istoriju rudarstva srednjovekovne Srbije i Bosne I'', Beograd 1955, 4849. Senko nije bio Mladenov, ve Miltenov sin, ije je podruje bilo na teritoriji koju ocrtava Orbin. Jedino se Dabia, Tvrtkov bratued i docniji kralj, ne pojavljuje u savremenim dokumentima iz ovih godina. Pobuna je izbila u februaru 1366. i Vuki je doista bio proglaen za bana. Taan je i podatak da je Tvrtkova majka bila prognana. Str. 149(14)150(9) KOMENTAR I po sadrini i po nainu izlaganja opaa se da Orbin prepriava i ovde isti izvor. Fragmentarni podaci iz savremenih dokumenata potvruju kazivanje Orbinovog izvora: Tvrtko je zaista ratovao u Humskoj zemlji i potisnuo Sanka i prisilio ga da se skloni u Dubrovnik. Nije, meutim, tano da je Sanko neposredno iz Dubrovnika otiao Nikoli Altomanoviu. On se u drugoj polovini 1367. izmirio s Tvrtkom i zatim ponovo odmetnuo 1368.

2 9 8

pribliivi se Nikoli Altomanoviu. Up. J. Mijukovi, ''Humska vlasteoska poarodica Sankovii'', Istorijski asopis 11 (1961) 2729. Mopa ce posumnjati i u vrlo uoptenu priu o odnosima Tvrtka i njegovog brata Vuka. Teko da je Vuki odmah naao utoite u Ugarskoj, jer vidimo da se 1369. alio papi na svoga brata i traio da ga papa preporui ugarskom kralju. Braa su se izmirila do 1374, kada ih nalazimo zajedno u jednom Tvrtkovom aktu. Str. 150 (10-27) KOMENTAR Tvrtko je doista bio u Dubrovniku, ali ne 1368, kako itamo kod Orbina, nego 1367. To je opet ona esta greka od jedne godine koju smo ve vie puta sreli. U dubrovakim analima nema podataka o Tvrtkovoj poseti Dubrovniku. Ne belei je ak ni Lukarevi, koji inae donosi imena vlastele koja se pred Tvrtkom sklonila u Dubrovnik (ed. 1790. 105). Podaci o pogibiji Sankovoj ne mogu se kontrolisati. Prema Orbinu, on bi ratovao protiv Nikole Altomanovia u vreme saveza Tvrtka i Lazara, to znai 1373, a u jednom dokumentu iz 1372. spomenut je kao pokojnik. Up. J. Mijukovi, nav. delo 30. Str. 150 (28-35) KOMENTAR Teritorija Bosne na kraju Tvrtkovih osvajanja na ovoj strani tano je ocrtana, ali nee biti tano da je smrt ura Balia (1378) i Bale Balia (1385) presudno uticala na to irenje. Tvrtko je posle ''raspa'' Nikole Altomanovia najvie dobio poetkom 1377, kad su pod njegovu vlast doli Konavli, Trebinje i Draevica. Uostalom, sam Orbin pria o krunisanju koje dolazi posle svih tih osvajanja. Str. 150(36)151(12) KOMENTAR Na ovom Orbinovom pasusu poiva sve to se u naoj nauci zna o Tvrtkovom krunisanju za kralja. Pokazalo se da se Tvrtko zaista krunisao za ''rakog kralja'' kao naslednik Nemanjia, da je s tim bio saglasan njegov vrhovni gospodar kralj Ludovik I i da se od krunisanja Tvrtko prozvao Stefan. Krunisanje nije bilo 1376, nego 1377, ali na takve greke smo ve navikli. Nema potvrde da je krunisanje obavljeno u Mileevi, ali su navedeni argumenti u prilog podatka Orbinovog izvora. Up. M. Dini, ''O krunisanju Tvrtka I za kralja'', Glas 147 (1932) 133145; N. Radoji, ''Obred krunisanja bosanskog kralja Tvrtka I''. Prilog istoriji krunisanja srpskih vladara u srednjem veku'', Beograd 1948, 7782; S. irkovi, ''Sugubi venac''. ''Prilog istoriji kraljevstva u Bosni'', Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu VIII1 (1964) (Spomenica Mihaila Dinia) 343370. Lako i pouzdano se prepoznaje da je Orbin ovde koristio onaj izvor koji insistira na pravima bosanskog plemetva. Nije se moglo objasniti ta moe znaiti Orbinova tvrdnja da se Tvrtko posle krunisanja nazvao Stefan Mire. str. 151(1327) KOMENTAR Ispremetan hronoloki red pokazuje da kazivanje o Tvrtkovoj enidbi verovatno ne potie iz istog izvora iz koga je Orbin uzeo podatke o krunisanju. Tvrtkova ena se zaista zvala Doroteja, a brak je sklopljen 1374. godine. Up. N. Radoji, ''Iz prolosti Vojvodin. Da li se Tvrtko venao 8. decembra 1374. u Ilincima u Sremu...'', Novi Sad 1956. O njenom poreklu inae nije nita poznato. Orbin je jo jednom spominje u svojoj bugarskoj istoriji priajui kako je Ludovik I posle osvajanja Vidina zarobio vidinskog cara Stracimira i drao ga u jednom gradu zagrebakog biskupa. Taj detalj (castellum Gomnech) nalazimo i kod Bonfinija. Kad je Stracimira kao vazala vratio na vlast u Vidinu, zadrao je njegove dve keri, od kojih je jedna ubrzo umrla, a druga bila udata za Tvrtka. Up. str. 288 ove knjige. Nee biti tano da je Doroteja samo kratko vreme proivela s muem. Udala se 1374. a Tvrtko je spominje zajedno sa svojom majkom u povelji za Dubrovnik 1378. Prema sauvanim izvorima, Tvrtko je pokuavao da se ponovo oeni tek pred svoju smrt u leto 1390. Up. V. orovi, ''Kralj Tvrtko I Kotromani'', Beograd 1925, 88. S druge strane, opet, Orbinov izvor kao da je bio precizno obaveten jer on zna da je Doroteja umrla ''gotovo u isto vreme kad i majka kralja Tvrtka''. Tano je da se Tvrtko pomirio s bratom pre svoje enidbe s Dorotejom. O Jelici ne znamo nita s druge strane. Str. 151(28)152(13) KOMENTAR

2 9 9

Sve to je u ovom odlomku reeno u osnovi je tano i, po svoj prilici, preuzeto iz domaeg bosanskog izvora koji je i dotle u vie mahova korien. Tvrtko je zaista dobio od ugarskih kraljica Kotor; povratio je oblast izmeu Neretve i Cetine sa trgom na Neretvi koju je nekada morao ustupiti kralju Ludoviku; podigao je Brtanik i Novi. Oba ta mesta nisu bila u poetku poznata kao tvrave (u originalu: castello), ve kao trgovi u kojima se prodavala so. Tvrtko je morao ukinuti pod pritiskom Dubrovana te trgove soli, a ne razarati tvrave. Za Brtanik uopte i ne znamo da li je imao utvrenje. Bilena (insino a Bilena, et al fiume Saua) e biti Belina, koja se u izvorima spominje 1446. str. 152(14)153(8) KOMENTAR Bez ikakvog uvoda i objanjenja Orbin prelazi na dogaaje u Ugarskoj posle ubistva kraljice Jelisavete i osloboenja kraljice Marije. Gotovo mehaniki on je ubacio u svoje izlaganje odlomak koji ima veze s Bosnom. Ovaj dugi pasus je heterogen po poreklu. Mogao sam samo za poslednja etiri reda (o smrti Ivania Horvata) da utvrdim da potiu iz Ugarske hronike Ivana Turocija, ali sa jednom pojedinou iz Bonfinija. Kod Turocija je, naime, svirepo pogubljenje izvreno u Peuju, a kod Bonfinija u gradu Pelengeru. Str. 153 (9)154(2) KOMENTAR Odlomak o dalmatinskim gradovima sastoji se iz raznorodnih elemenata. Sasvim se jasno razlikuje kratko izlaganje iz nekog domaeg, moda dalmatinskog izvora o potinjavanju gradova Tvrtku I (na poetku pasusa) i vraanju igmundu (na kraju) od istorijskih reminiscencija koje Orbin ubacuje kad pominje ibenik i Trogir. Izriito navodi Konrada vekfelda, kojega je citirao i ranije govorei o Kotoru. Pria o hrvatskom vladaru Mutimiru odnosi se u stvari na kralja Kreimira III i oslanja se na mletakog hroniara Ivana akona. Str. 154 (3_13) KOMENTAR Veoma vano mesto koje se oslanja na dobro obaveteni izvor. Re je o pobedi nad Turcima 27. avgusta 1388, koju belei i dubrovaki anonimni hroniar (ed. Nodilo 48). Orbin je koristio neki drugi izvor, jer donosi pojedinosti kojih kod Anonima nema. Pobedu nad Turcima potvruju i savremene beleke u dubrovakim zapisnicima. Turke je zaista predvodio ajin. Dubrovani su 20. avgusta 1388. uputili unum nuncium ad Sayn caput Turchorum. M. Dini, ''Odluke Vea Dubrovake Republike II'', Beograd 1964, 440. Ve 26. avgusta bili su u dubrovakim rukama neki ''Albanenses fugientes'', to bi potvrivalo da su Turci jednom poraeni neposredno pre Bilee. Vlatka Vukovia kao pobednika spominje i dubrovaki Anonim, dok se Radi Sankovi kod njega ne javlja. Str. 154 (1419) KOMENTAR Ve je reeno da se Orbinovi podaci o Tvrtkovoj eni Jelici ne mogu kontrolisati. I danas se uzima da je Tvrtko II nezakoniti sin Tvrtka I. Godina Tvrtkove smrti je tano navedena, ali nije tano da je kralj bio u dubokoj starosti, mogao je imati 53 godine. Str. 154 (2029) KOMENTAR Dabiu je Orbin ranije spominjao kao vanbranog sina Ninoslava, treeg brata bana Stjepana II, a ovde ga omakom naziva fratello naturale del sopradetto Stefano gia Bano di Bosna. Dabia bi po tome bio stric Tvrtku I, to je sasvim neverovatno. O Dabiinoj nameri da osvoji Dubrovnik ne ujemo nita s druge strane. Jezgro te prie je moda u belekama starih dubrovakih anala o poseti Sandalja Hrania i Pavla Radenovia Dubrovniku 1394 (po nekim rukopisima 1392. i 1391). Str. 154(30)155(5) KOMENTAR U ovom pasusu ima vie nejasnih i netanih podataka. ''Cvijetica Hrvatica iz plemenite kue knezova Nelipia'' bie verovatno Jelena ili Jelenica Nelipi, ena hercega Hrvoja Vukia i kasnije ena kralja Ostoje. Grgur Kurjakovi bio je savremenik kralja Ludovika I, dok je Vladislav moda nastao od imena Budislav, koje je poznato u toj porodici. Koliko iz savremenih dokumenata znamo, Dabiina ena je bila Jelena, koja se javlja sa nadimkom Gruba

3 0 0

vie godina posle muevljeve smrti. Ona je ak neko vreme sedela na bosanskom prestolu (13951398) pa je sasvim neverovatno da bi se zamonaila.

str. 155 (614)

KOMENTAR Spisak velikaa Dabiinog doba potie iz povelje, kao to sam Orbin tvrdi. Za razliku od N. Radojia, ''Srpska istorija Mavra Orbinija'', Beograd 1951, 51, koji je bio uveren da je Orbin imao pred sobom neki falsifikat, mislim da spisak potie iz autentine povelje. ubranovii (Giupranouicchi) su verovatno splitska patricijska porodica de Ciprianis, iji su neki lanovi bili u slubi bosanskih kraljeva. ''Mua potenoga i mudroga gospodina ubrijana aninia'' slao je kralj Tvrtko I 1388. u Dubrovnik po dohotke. Lj. Stojanovi, ''Stare srpske povelje i pisma I'', Beograd 1934, 89. Sledeih godina on je zabeleen u latinskim dokumentima kao Ciprianus d. Johannis de Ciprianis de Spaleto. M. Dini, ''Dubrovaki tributi'', Glas 168 (1935) 31. n. 51. Mora se uzeti u obzir i porodica ubrijanovi (Ciprijani) iz Hrvatske, koju Orbin spominje u glavi o Hrvatskoj (str. 197). Skoro sva imena navedena kod Orbina srey ce u savremenim poveljama. Potvrde navodimo onim redom kako se javljaju imena kod Orbina (u zagradi je stranica u izdanju F. Miklosich, ''Monumenta Serbica'', Vindobonae 1858). Vlatko Pavlovi se ne javlja, ali je iz ranijih Tvrtkovih povelja poznata porodica Pavlovia. Hrvoje Vuki je dobro poznati herceg; Vlatko Tvrkovi, vojvoda Usore, zabeleen je kasnije kao Vlatko Usorski (222), vojvoda Vuk se ne javlja u ouvanim Dabiinim poveljama; Pavle Radenovi je ostavio mnogo tragova, ali nije jasno otkuda je on zabeleen kao ''ban Dalmacije i Hrvatske''; Mirko Radojevi se javlja u vie dokumenata (225); ''Brajko Vukot'a'' je omaka, te treba itati: ''Brajko, Vukota, Radosav Pribinji'', tj. tri imena s jednim prezimenom. Brajko Pribini se javlja u Tvrtkovoj povelji iz 1378 (189), Vlkota Pribini u povelji Dabie iz 1395 (226), a Padoslav Pribini u Dabiinoj povelji iz 1392 (222). ''Krpe'' Hrvatini e svakako biti neka greka u itanju ili tampanju, jer se od te porodice javljaju Stipoje Hrvatini (222) ili Dragi Hrvatini (225). Pribac Masnovi je svakako Priboje Masnovi (225). Vredi zapaziti da je Vlatko Pavlovi zabeleen kao Voievoda delle parti superiori della Bosna. Iz toga bi proizlazilo da su pored dobro poznagih Donjih kraja postojali i Gornji kraji. Ali, kako se ni u jednom savremenom izvoru ne javlja taj naziv, verovatnije e biti da je Orbin napravio greku prevodei bosansku povelju. Str. 155 (15_19) KOMENTAR U Splitu je zaista bila pobuna protiv gradske vlastele ali 1398, a ne 1388. i 1389, kako stoji kod Orbina. Duina vlade Dabiine Orbinu nije bila poznata, ali je iz onoga to je rekao o Tvrtkovoj smrti morao znati da je Dabia poeo da vlada 1391. str. 155(20)156(4) KOMENTAR Dvostruko smenjivalje Tvrtka II i Ostoje zadavalo je istoriarima muke u svim vremenima, pa je i Orbin bio zbunjen svojim izvorima i nainio poneku zbrku. Po njegovom prianju je prvo vladao Tvrtko II, pa zatim Ostoja, mada je red bio obrnut. Obraanje Tvrtka II turskom caru odnosi se na kasnije borbe, kada je ovaj kralj po drugi put pokuavao da zbaci Ostoju (1414. i docnije). Nadimak Tvrtko Suri (Scuro) nije poznat iz savremenih izvora, ali je prezime Hristi, koje Orbin pripisuje Ostoji, nosila jedna grana Kotromania. Dubrovani su 1463. zabeleili kraljevog strica Radia (Radivoja) sa prezimenom Christich. To je bio poznati kralj Radivoj, sin kralja Ostoje. Prodaja bosanskog Primorja Dubrovniku stavljena je u dosta neverovatne okvire. Posao sa slanskim Primorjem je u novije vreme posebno izuavan: G. remonik, ''Prodaja bosanskog Primorja Dubrovniku god. 1399. i kralj Ostoja'', Glasnik Zemaljskog muzeja 40 (1928) 109126. Ustupanje nije imalo za kralja Ostoju nikakav neposredni finansijski efekat, tako da je sasvim neverovatan motiv koji Orbin navodi. Iz savremenih dokumenata se vidi da su glavni posrednici u poslu bili vojvoda Hrvoje Vuki i Radi Sankovi. Linosti koje Orbin navodi poznate su (osim Mihajla Milaevia), ali teko da su mogle imati ikakve veze sa ustupanjem slanskog Primorja. Vla i Stipan Zlatonosovii (kod Orbina: Vladislav i Stevan) zarobljeni su bili od Turaka u bici na Kosovu. Posle angorske bitke njihovi roaci su ih traili posredstvom Dubrovana. Vuk Zlatonosovi se javlja poetkom XV veka, ali u povelji Ostoje 1399. naveden je Vukain Zlatonosovi. Up. M. Dini, ''Za istoriju rudarstva srednjovekovne Srbije i Bosne I'', Veograd 1955, 3839. Borovina Vukainovi je svakako otac Tvrtka i Vukmira Borovinia, koji se javljaju u poveljama iz prve polovine XV veka. Zanimljivo je Orbinovo prianje o vlasteliiima koje ima istorijske podloge. Dubrovani su posle

3 0 1

preuzimanja slanskog Primorja 1399. doneli odluku da se intiloti (i kod Orbina: gentilotti) moraju iseliti ili potiniti kao kmetovi dubrovakim graanima koji su dobili ''delove'' u tek steenim Novim zemljama. Razume se da je ovaj elemenat morao teiti da pokvari odnose izmeu Bosne i Dubrovnika. Ipak rat izmeu Ostoje i Dubrovnika nije izbio zbog ''vlasteliia'', nego zbog Ostojinog zahteva da se grad potini njemu. Posle ovoga to je reeno teko je naslutiti kakvim se izvorima Orbin ovde sluio. Spisak vlasteliia potie moda iz nekog dubrovakog dokumenta. Str. 156(4)158(12) KOMENTAR Istorija rata Dubrovnika i Bosne u vreme kralja Ostoje izneta je opirno i na osnovu vie razliitih izvora. U starijoj dubrovakoj gradiciji ovaj dogaaj je ostavio sasvim malo tragova. Kod Anonima se uopte ovaj rat ne spominje, a kod Ranjine nalazimo svega nekoliko redaka (ed. Nodilo 246). Orbin i Lukarevi, meutim, odnekuda nalaze pouzdane podatke. Njihove verzije su, uopte uzev, saglasne ali ne podudarne. Lukarevi (ed. 1790, 130) kao dubrovake zapovednike u ratu navodi Giacomo Gondola e Marino Giorgi, o come altri vogliono (da) Marino Gozze, dok Orbin zna za ba Gundulia i Guetia. Citat iz Jacoba Meuera, ''Annales rerum Flandricarum'', Antverpiae 1561, f. 220 (up. F. ii, ''Starine'' 39 (1938) 240241) upotrebljen je nespretno jer se odnosi na poetak 1404, kad je dubrovako-bosanski rat ve bio na zavretku. Pasus o poslanstvu Radiu Sankoviu pre izbijanja neprijateljstva po sadraju i stilizaciji izgleda kao prepriavanje instrukcije koju je dobio poslanik. Instrukcija poslaniku Paskoju Rastiu je, meutim, sauvana i ne sadri sve pojedinosti koje nalazimo kod Orbina, nego samo uopteno isticanje dubrovakih zasluga za Sankovievu porodicu. Malo je verovatno da bi Orbin podacima koje je znao s druge strane obogatio dubrovaku instrukciju. Otuda pomiljam da je Orbin imao pred sobom tekst koji se oslanjao na neko pismo tome poslaniku, u kome je moglo biti vie nego u instrukciji. Savremeni Dubrovani ne bi mogli nazvati prvu Radievu enu Marom jer se zvala Gojslava. Da je bila iz porodice Balia svedoi natpis na njenoj grobnici kod Konjica. Pitanje o poreklu ovoga pasusa je vano zbog toga to od njega zavisi koliko se smemo osloniti na Orbinove podatke o biografiji Radia Sankovia. U svakom sluaju, ovo prianje se ne odnosi na kraj Radievog ivota, ve na njegovo ranije suanjstvo. Up. J. Mijukovi, ''Humska vlasteoska porodica Sankovii'', Istorijski asopis 11 (1961) 4750. Radi se zaista pravdao da mu je kralj naredio da napadne Dubrovnik, kao to vidimo iz dubrovakog pisma od 4. jula 1403. Lett. di Lev. IV f. 31. Bjelak je dobro poznati Beljak Sankovi, Radiev brat. O ekspediciji Guetia i Gundulia nema vesti u savremenim izvorima tako da se ona i u modernim raspravama navodi po Orbinu. Up. G. Skrivani, ''Rat bosanskog kralja Ostoje sa Dubrovnikom'', Vesnik Vojnog muzeja 5 (1958) 48. Povodom prie o otkrivanju dubrovakog napada moe se podsetiti da je u Dubrovakom arhivu sauvan dokumenat iz koga se vidi da je jedna monahinja vatrom sa zidina davala znake Bosancima da e protiv njih poi dubrovaka vojska. Dubrovaka flota je zaista spalila trg Drijeva. Poslednji pasus na str. 157 je pun zabuna. Ekspedicija dubrovake vojske do Rame bila je po Lukareviu (ed. 1790, 130) u zajednici s Hrvojem Vukiem i pod zapovednitvom Jakova Gundulia i Marina Bunia. Dubrovani su od poetka imali Ugre na svojoj strani, a Hrvoje je bio neko vreme sa Ostojom, a neko vreme protiv njega. Sve to nema veze s provalom kralja igmunda u Bosnu 1406, kao to se Hrvojevo potinjavanje igmundu i predaja Srebrnice ne odnose na tu godinu, nego na 1410. Grad Klievac (Chlisceuaz) nije poznat iz izvora i svakako e biti rezultat neke zabune. Sve do pohoda 1415, o kome Orbin pria neto nie, ugarske hronike ne daju podatke o odnosima sa Bosnom, tako da se mora pretpostaviti da je Orbin upotrebljavao neki domai izvor. Na to upuuje i oblik Losanaz za ugarskog velikaa Looncija. Orbin je oigledno meao prvu i drugu vladu Ostojinu, jer navodi sasvim netanu injenicu da se on izmirio s Dubrovnikom i preko njega s Ugrima. Tek poto je Ostoja zbaen, 1404, dolo je do izmirenja grada sa Bosnom. str. 158 (1331) KOMENTAR Na poetku odlomka o Hrvoju Orbin citira Tvrtkove povelje Kotoranima, mada je nemogue da je tamo naao podatke o roditeljima Hrvojevim. Svakako je netano da je njegova majka bila Dubrovanka. Ostali podaci su toliko vezani za Split da se mora pomisliti da im je izvor u nekom splitskom tekstu. Nije tano da je kralj Ladislav Napuljski prodao Split i ostrva Hrvoju. str. 158(32)159(5) KOMENTAR

3 0 2

Pria zaista potie od saksonskog hroniara Davida Hitreja. I kod Turocija nalazimo aluziju na ovaj dogaaj u prianju o smrti Pavla upora. Str. 159(6)160(6) KOMENTAR itavo izlaganje preuzeto je skoro doslovno iz Ugarske hronike Jovana Turocija (ed. Schwandtner, ''Scriptores rerum Hungaricarum I'', Tyrnaviae 1745, 376377). Njenu verodostojnost sam analizirao suoavajui prianje Turocija sa savremenim izvorima: S. irkovi, ''Dve godine bosanske istorije (1414 1415)'', Istoriski glasnik 34 (1953) 2942. Bitka o kojoj se u ovom odlomku govori bila je juno oc Doboja u julu 1415. Str. 160 (718) KOMENTAR Na poetku pasusa Orbin citira ve spomenutog Davida Hitreja, ali nemam mogunosti da utvrdim koliko je i kako koristio njegov tekst. Ono to se govori o Isaku i Nikoli Slovenu potie u krajnjoj liniji od Jovana Turocija (ed. Schwandtner 380), samo to se u ''Ugarskoj hronici'' govori o kralju Ikau koga je Mehmed postavio u Vrhbosni i o Nikoli iz porodice de Macedonia (Nicolaus filius Petri de Macedonia). U novije vreme se pokazalo da su Ika i njegov protivnik s kraja XIV veka i da cela pria nema veze s Mehmedom I. Up. S. irkovi, ''Istorija srednjovekovne bosanske drave'', Beograd 1964, 370. Kraljica Gruba nije bila ena Ostojina, nego Dabiina. Ostoja se posle smrti Hrvojeve, 1416, zaista oenio njegovom udovicom Jelenom. Str. 160(19)161(7) KOMENTAR Nije poznato odakle ze Orbin uzimao podatke o dubrovakoj vlasti nad ostrvima Braom, Hvarom i Korulom. Dubrovani su po nalogu kralja igmunda poseli ostrva 1413. i drali su ih do 1417. Pria o Jaki Neretvancu i romansi s ugarskom kraljicom Barbarom preuzeta je doslovno iz Tuberona. Commentariolus Ludovici Servarii Tuberonis ''De origine et incremento Urbis Rhacusanae'', Rhacusii 1790, 20. Kao to je ranije reeno, ovo je posebno tampani odlomak iz Crijevievih ''Komentara'', objavljenih prvi put 1603. Orbin ih je morao poznavati u rukopisu. Jaka Neretvanac o kome govori Orbin bie, po svoj prilici, onaj chir Giacomo de Luca, iji je otac bio Luxa Oblisich, koga po zlu spominju savremeni dubrovaki dokumenti. Thalloczy-Gelchich, ''Diplomatarium Ragusanum'', Budapest 1887, 263, 269, 272. Vladislav ''Arosal'' je iskvareno ime. igmundov poslanik se zvao Ladislaus Jakez de Kusal. str 161(8-14) KOMENTAR ibenik je 1410. bio pod mletakom vlau. Iz drugih ouvanih izvora nita se ne zna o Ostojinim pokuajima u ovo vreme da zauzme ibenik. str. 161 (1521) KOMENTAR Ubistvo Pavla Radenovia izvreno je prilikom jedne etnje kralja Ostoje i bosanskih velikaa 23. avgusta 1415. Kod Orbina su izmeana imena i prezimena nekih aktera: Vukmir je Zlatonosovi a Vuk Hrani. Ubistvo su organizovali kralj Ostoja i vojvoda Sandalj Hrani, kako svedoi jedan oevidac u svome pismu. Kralj Ostoja nije pobegao s Petrom Pavloviem, nego ga je vezanog odveo u Bobovac. Izvor kojim se ovde Orbin posluio nije bio naroito precizno obaveten. Str. 161(21)162(4) KOMENTAR Ovo izlaganje je oigledno dubrovakog porekla, ali veoma pobrkano. Ostoja je umro kao kralj 1418. i nasledio ga je sin Stefan Ostoji. Iako su poslednje godine Ostojine vlade protekle u brojnim unutranjim razdorima, ipak nije poznato da je bio zbaen. Prezime Jablani se javlja u bosanskoj istoriji znatno ranije: otac Pavla Radenovia se zvao Raden Jablani. Moda je tu izvor zbrke. Nije nita poznato o misiji Vuka Bobaljevia. Radi Sankovi je stradao mnogo ranije, po svoj prilici, za vreme prve vlade Tvrtka II, kako je govorio drugi izvor Orbinov. U svakom sluaju, Dubrovani su Radievu kuu dali Sandalju jo 1405. Nemamo potvrde da je Radi Sankovi bio oslepljen. Zanimljivo je da nam o tome ne pria nijedan ouvani izvor. U vreme Orbinovo, meutim, bilo je vie tekstova u kojima se govorilo o Ostoji. Orbinov savremenik Lukarevi (Copioso ristretto 17902, 141) se ali da

3 0 3

l'origine e i successi di questo Re Ostoja siano variamente e molto differentemente raccontati dagli autori. Str. 162(5)162(37) KOMENTAR I ovde Orbin nije uspeo da dovede u sklad podatke svojih izvora pa je doao do sasvim fantastine konstrukcije. U Bosni 1422. nije bilo tri kralja, nego samo jedan. Borba izmeu Tvrtka II i Stefana Ostojia ve se bila zavrila, a Ostoja je odavno bio mrtav. Ostoja je zaista imao i drugog sina, Radivoja, koji je neko vreme proveo na Porti. On je uz tursku pomo pokuao da zavlada Bosnom 14321435. Meutim, nije on pobegao u Dubrovnik, nego jedan drugi roak Tvrtka II: Vuk Bani Kotromani. Upravo detalji o posedima ovog pretendenta i kraju njegovog ivoga upuuju na domai izvor. Str. 163 (119) KOMENTAR Orbin je ranije stavio datum smrti despota Stefana u 1419, a ovde ga puta da ratuje oko Zvornika 1436. Istorijska podloga te prie bie u ratovima despota ura i Tvrtka II. Zvornikom je srpski despot zavladao 1433. Sandalj Hrani nije umro 1436, nego 1435. O Stjepanu Kosai Orbin govori opirnije u posebnoj glavi (v. str. 180187). Podatak o Tvrtkovoj enidbi nije taan. On se 1428. oenio Dorotejom Gorjanskom. Godina smrti je tana. str. 163 (2032) KOMENTAR Kralj Toma je zaista izabran posle smrti Tvrtka II. On je bio, kako sam kae, ''mnogopotenoga spomenutija slavnoga kralja Ostoje sin''. Kao Ostoja, i Radivoj Ostoji Toma je mogao biti Hristi, ali je sasvim iskljueno da je bio sin vlastelina Pavla Hristia. Ovde Orbin opet pominje Jablanie, to se moe odnositi na Pavlovie. Ivani, sin Radoslava Pavlovia, bio je zaista blizak kralju Tomau. Podaci o krtenju Tomaevom toboe tek od kardinala Karvahala potiu iz Komentara pape Pija II (Eneje Silvija Pikolominija). Toma se, u stvari, od samog poetka svoje vlade odluno deklarisao kao katolik. Jakov Markijski nije mogao pokrstiti Tomaa jer je on boravio u Bosni u vreme Tvrtka II. Ono to se pria o poslanstvu Tomaevom Piju II odnosi se na god. 1459, kada je odravan sabor u Mantovi. Izdaja na koju se ovde aludira .jeste predaja Smedereva 1459. Tvrenje da se svi bosanski kraljevi zovu Stefani nalazi se kod pape Pija II. Gobelin koga Orbin ovde citira je samo prvi izdava papinog spisa. Str. 164(21)165(9) KOMENTAR Sve to se ovde kae o borbi kralja Tomaa protiv bosanskih krstjana preuzeto je iz ve spomenutog memoarskog spisa pape Pija II. Up. J. Matasovi, ''Tri humanista. o patarenima'', Godinjak Skopskog filozofskog fakulteta 1 (1930) 235252. Sauvan je spis koji je priredio Ivan Torkvemada, kardinal Svetog Siksta, sa pobijanjem uenja bosanskih krstjana. Tri bosanske crkvene stareine koje se ovde spominju sveano su se odrekle svoga verovanja pred papom Pijem II u maju 1461. Up. D. Kniewald, ''Vjerodostojnost latinskih izvora o bosanskim krstjanima'', Rad JAZU 270 (1949) 174181. Str. 165 (10-22) KOMENTAR Natpis na grobu sina kralja Tomaa u mljetskoj crkvi mogao je sam Orbin videti i proitati. Ne moe se rei koji Tomaev sin je u pitanju. Pored Stefana, koji ga je nasledio, i igmunda, koga su Turci zarobili 1463, Toma je imao jo jednog sina kome ne znamo ime. Up. M. unji, Prilozi za istoriju bosansko-venecijanskih odnosa 1420 1463'', Historijski zbornik 14 (1961) 134. Zanimljivo je da Orbin odnekuda zna za ime Tomaeve prve ene Vojae. Str. 165(22)-166(17) KOMENTAR Slinu priu nalazimo kod hrvatskog hroniara XVI veka Ivana Tomaia, a Ivan Tomko Marnavi neto posle Orbina ponavlja je moda ba po Orbinu. Izmeu Tomaieve i Orbinove verzije ima razlika. Dok je kod Orbina jedna od glavnih linosti Katarina, bosanska kraljica, ki hercega Stefana, kod Tomaia je to gospoa Margarita od Orihovice. U obe verzije su Toma i Mehmed II pobratimi, a mladi Stefan i Radivoj ubice kraljeve. Fama o ubistvu kralja Tomaa bila je rairena ve u drugoj polovini XV veka, a pria o Mehmedu II kao osvetniku ubijenog kralja liena je svake istorijske

3 0 4

osnove. Str. 166(17)-167(7) KOMENTAR Jo je F. Mikloi, Monumenta Serbica, Vindobonae 1858, 519, utvrdio odakle je Orbin preuzeo tekst nadgrobnog natpisa kraljice Katarine. Bio je to kaligrafski prirunik Gio. Battista Palatino, Libro nel qual s'insegna a scriuer ogni sorte lettera, Roma 1550. Compendio del gran volume dell'arte del bene et leggiadramente scriuere tutte le sorti di lettere e caratteri. Venetia 1958. Natpis je premeten i uklonjen 1590, tako da danas postoji samo latinski natpis malo razliit od Orbinovog teksta, uzidan u jedan stubac crkve Araeli. Kao izvor podataka o kraljici Katarini Orbin navodi Hroniku franjevakog reda. Str. 167(8)167(34) KOMENTAR Prianje o postupanju bosanskog kralja Stefana Tomaevia s turskim poslanikom preuzeto je od kasnovizantijskog istoriara Laonika Halkokondila. Tekst je delom parafraziran, a delom doslovno preveden. Samo vest o papskom legatu, modrukom biskupu Nikoli iz Maina (Machinense) koji je navodno podstakao kralja Stefana da prekine mir sa sultanom, potie iz nekog drugog izvora. Str. 167(34)-170(33) KOMENTAR Ovo nisu ''stilska humanistika vebanja'', kao to je jednom reeno, nego doslovni izvodi iz memoarskog spisa Commentarii rerum memorabilium quae temporibus suis contigerunt pape Pija II, koji je Orbin itao. (Up. komentar uz izvore str. 412.) Postavlja se pitanje koliko je tano papa Pije II reprodukovao poruku bosanskih poslanika. Pouzdano se moe rei da sadraj poruke odgovara tadanjoj situaciji i da ima pojedinosti poznate iz drugih savremenih izvora. Kao, npr., kraljevo obraanje za pomo Skenderbegu (uru Arbanasu) ili papino upozorenje u odgovoru da krunu ne moe poslati a da ne povredi ugarskog kralja. Mogue je da su poslanici predali pismenu verziju svoje poruke, kao to su to morali initi u Veneciji, i da je to posluilo papi Piju II kad je diktirao svoje memoare. Inae je tekst kraljeve poruke i papinog odgovora kod nas odavno poznat u prevodu F. Rakog, ''Borba Junih Slovena za dravnu neodvisnost. Bogomili i patareni'', Beograd 19312, 476477. Orbin nita ne kae o vremenu poslanstva, ali se moe utvrditi da je ono bilo u Rimu u leto ili jesen 1461. Str. 170(34)171(13) KOMENTAR Uprkos tome Orbin stavlja odmah u sledee prolee veliki pohod Mehmeda II i osvajanje Bosne. Poetak pohoda je isprian po Laoniku Halkokondilu. Izvesnu tekou predstavljaju imena koja se javljaju u ovom odlomku. Reka ''Dorobica'' e verovatno biti Drina, jer se za nju kae u Klauzerovom prevodu da odvaja Tribale i Ilire to treba da znai Srbe i Bosance, a ne Bosnu i Bugarsku, kako je razumeo Orbin. Halkokondil jo jednom upotrebljava ime ove reke da opie prostiranje Bosne: od Dorobice do Sandaljeve (u stvari hercegove) zemlje. Nezgoda je u tome to bi i druga reka ''Iliris'' morala biti Drina, jer iz prianja proizlazi da je Mehmed preavi Iliris napao ''Stefanovu zemlju''. Za zbrku je odgovoran Halkokondil, kome nae oblasti nisu bile dovoljno poznate. On i grad Bobovac naziva Dorobica, ali je Orbin iz ve spomenutog spisa Pija II shvatio o kome gradu je re. str. 171 (1323) KOMENTAR Epizoda o ''Radiu'', koji se u stvari zvao Radak, uzeta je iz ve citiranog spisa pape Pija II. Ime se izmenilo zbog toga to je Orbin naao oblik Radaces, pa je smatrao da to dolazi od Radi. Papu Pija II je o padu Bosne informisao njegov legat modruki biskup Nikola. str. 171(24)172(23) KOMENTAR Opis gonjenja i zarobljavanja kralja Stefana Tomaevia preuzet je od Laonika Halkokondila. str. 172 (2437) KOMENTAR

3 0 5

Nisam mogao otkrita poreklo Orbinovog prianja o tome da je hrvatski ban Pavle Sperani zarobio poslednju bosansku kraljicu. Toj vesti u nauci nije poklonjena vera zbog toga to se zna da se kraljica Marija prvo sklonila u Dubrovnik, a zatim otila u Split. Up. I. Ruvarac, ''Dvije bosanske kraljice'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 461464. str. 173 (115) KOMENTAR Gotovo doslovni prevod iz Laonika Halkokondila. str. 173 (1621) KOMENTAR O pogubljenju Stefana Tomaevia Orbin donosi vie verzija i citira pri tome Bonfinija, Leunklavija, Mjehovitu i Botera. str. 173 (2234) KOMENTAR Ovde Orbin jo jednom prepriava Halkokondila. str. 173(34)174(16) KOMENTAR Ovaj odeljak je sastavljen iz najmanje tri fragmenta. Prvi je o bogatsgvima koja je sultan ugrabio u Bosni, i njemu nisam uao u trag. Drugi je o godini pada Bosne, preuzet iz Leunklavija, ''Annales sultanorum'', ed. 1591, 175, a trei, o neslozi bosanskih velikaa, iz jo neidentifikovanog izvora. str-174(17)175(5) KOMENTAR Zavretak glave o Bosni je u stvari dopuna jednog mnogo ranijeg mesta u Orbinovom tekstu. Na str. 168169 svoga dela Orbin donosi tobonju povelju Aleksandra Velikog za Ilire u znak zahvalnosti za velike ratnike usluge prilikom osvajanja na Istoku. Tu providnu izmiljotinu je toboe naao u jednoj carigradskoj biblioteci neki Giulio Baldasar Secretario Imperiale. Ve na tome mestu Orbin je tvrdio da se ta povelja odnosi na Slovene. U meuvremenu je, kako ovde pria, saznao od svojih poljskih poznanika da je car Karlo IV (13461378) toboe ispisao ovu povelju u ''slovenskoj crkvi'' u Pragu. Str. 177 (1)178(9) KOMENTAR Ve je odavno primeeno da su poeci porodine istorije Kosaa kod Orbina legendarno obojeni. Ve je rodonaelnik, tobonji Vuk Hrana, u prilinoj meri problematian. Poznato je da se vojvoda Vlatko zvao Vukovi, svakako po ocu Vuku. Hrana je, meutim, bio brat vojvode Vlatka. Po njemu se Sandalj nazivao Hrani. Vuk Hrana je, dakle, nastao kombinacijom imena oca i sina, za koju e pre biti odgovorna kasna tradicija nego Tuberon, na koga se Orbin ovde poziva. Ne moe se ni naslutiti gde je Orbin mogao nai precizno navedenu godinu roenja ovoga Vuka rodonaelnika Kosaa. Odnosi izmeu Vuka Kosae i Rasisalia nisu, naravno, poznati iz drugih izvora. Kao to je povodom jednog drugog mesta saopteno, Rasisalii su savremenim izvorima zajemena porodica feudalnih gospodara. Up. M. Dini, ''Rastislalii. Prilog istoriji raspadanja srpskog carstva'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 2 (1953) 139144 i komentar uz str. 308. I ovde se kao u bosanskoj istoriji car Duan naziva Stefan Nemanja. Str. 178 (1029) KOMENTAR Ono to ovde iznosi o Vlatku Vukoviu Orbin je ve saoptio na drugim mestima svoga spisa: kod izlaganja o boju na Kosovu (str. 102) i u istoriji Tvrtkove vladavine (str. 154). Up. komentare uz ta mesta. Upadljivo je da ovde stoji pogrena godina kosovskog boja, verovatno zbog tamparske greke. Nije poznato nita iz drugih izvora o tome da je vojvoda Vlatko odmah posle Kosova ratovao s Ugrima, ali to potpuno odgovara situaciji. Kralj igmund je avgusta 1389. spremao pohod protiv bosanskog bana. Vredno je istai da Orbin ovde prvo pria o Vlatkovom ueu u boju na Kosovu, a tek zatim o pobedama kod Rudina i Bilee izvojevanim godinu dana ranije (avgusta 1388). Oigledno je da ova dva odlomka ne potiu iz istog izvora i da onaj izvor koji pria o sukobu kod Bilee

3 0 6

nema zabeleenu godinu. I kad je prvi put upotrebio ovaj izvor, Orbin ga nije hronoloki precizirao. Kad u istoriji Tvrtkove vlade prelazi na ove dogaaje, on samo kae ''U vreme ovoga Tvrtka...'' Str. 178 (2932) KOMENTAR Vlatko nije imao ''gotovo celu onu zemlju koja se docnije prozvala Vojvodstvo Svetoga Save''. Ta oblast je nastala kao rezultat dueg istorijskog procesa. Str. 178(32)179(2) KOMENTAR Genealogija Kosaa je i dalje netana. Sandalj, Vukac i Vuk su bili sinovi Vlatkovog brata Hrane, dok je Vuki verovatno nastao usled nesporazuma od Vukia Stefana, sina Vukca Hrania. Str. 179 (320) KOMENTAR I u odlomku o Sandalju ima ponavljanja. O Sandaljevom ratovanju protiv Muse u zajednici s despotom Stefanom Orbin je govorio na str. 107, samo je to bilo 1413. a ne 1415. O porazu u boju sa Looncijem 1410. ne moe se nita rei, kao to je primeeno ve povodom str. 158. Uz ono to Orbin kae o Sandaljevoj pobedi sledee godine, tj. 1411, ''na granicama Mave'' moe se primetiti da su Bosanci predvoeni Sandaljem u prolee 1411. napali Srebrnicu i zatvorili ugarsku posadu i trgovce u tvravu. Ne vidi se ko bi mogao biti Jan Sokoli, kojega ovde spominje Orbin. U svakom sluaju, on je ovde koristio podatke nekog obavetenog izvora. Kraj pasusa je, po svoj prilici, rezultat Orbinovog rezonovanja i u njemu ima neke zbrke. Tano je da se Tvrtko II vie puta sukobio sa Sandaljem, ali nije tano da je Sandalj (umro 1435) nadiveo Tvrtka II (umro 1443). str. 179(21)180(9) KOMENTAR O pogubljenju Radia Sankovia je ranije bilo rei. Up. komentar uz str. 156. Svi podaci o Konavlima su tani i potiu svakako iz Dubrovnika. Neke od tih podataka nalazimo u najstarijim dubrovakim analima. Sandaljeva ena se nije zvala Marija, nego Jelena, ki kneza Lazara, koja je ranije bila udata za ura Stracimirovia. Sandaljevu brau sada Orbin zove Vuk i Vuki, dok je ranije imao Vukca, Vuka i Vukia. Tano je da su Sandaljeva braa umrla pre 1435, ali ne znamo da li su zaista poginuli u borbama s Pavloviima. O ubistvu Pavla Radenovia Orbin je govorio ranije (str. 161). str. 180 (1016) KOMENTAR Nije tano da je Stjepan promenio ime Hrani u Kosaa. Kao Hranii su obeleavani Sandalj i njegova braa po ocu, a uz to su, kao i drugi pripadnici ovoga roda, nazivani Kosae. Nije iskljueno da to ime stoji u vezi s nazivom nekog naselja. Kod Gorada se spominje 1379. forum Vlachi de Cossaa. Up. M. Dini, Zemlje hercega od svetoga Save, Glas 182 (1940) 156157. Isto tako nije tano da je Stjepan dao drugo ime svojoj dravi. Njegova teritorija nije imala posebnog naziva. Po hercekoj tituli nazivana hercegova zemlja. Po tituli ''herceg od svetog Save'' stvoren je kod pisaca jo pre Orbina naziv ducatus sancti Sabbae, koji Orbin ovde navodi. Vizantijski istoriar Laonik Halkokondil zaista kae da su stanovnici Sandaljeve zemlje nazivani kudugeri. To je jedan od brojnih naziva za dualistike jeretike. Up. A. Solovjev, ''Fundajajiti, patarini i kudugeri u vizatiskim izvorima'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 1 (1952). str. 180 (1628) KOMENTAR Ovde Orbin prepriava Laonika Halkokondila otkrivi da se pod imenom Sandalja govori o njegovom sinovcu. Lepa Italijanka je zaista bila zadrana godinama na dvoru hercega Stjepana. Ostavila je tragove i u savremenim izvorima. Odnedavno je blie poznato kako je dospela na hercegov dvor. Up. S. irkovi, ''Vesti Brolja da Lavelo kao izvor za istoriju Bosne i Dubrovnika'', Istorijski asopis 1213 (1963) 167172. Herceg je poveo rat protiv Dubrovnika 1451, a ne 1450, kako kae Orbin. str. 180 (2837)

3 0 7

KOMENTAR Pria o bekstvu Stefanove ene u Dubrovnik nalazi se u istom obliku u jednoj opirnoj napomeni Leunklavija (''Annales sultanorum'' ed. 1591, 183184). Inae, pria nije tana. Stefanova ena se sa sinom odmetnula protiv svoga mua u prolee 1452, dakle, dugo posle izbijanja hercegovog rata s Dubrovnikom. U grad izgleda nije ni dola, ve je neko vreme boravila na dubrovakoj teritoriji, verovatno na Peljecu. Orbin je o tome neto znao pa je to vezao za predistoriju rata. str. 181 (111) KOMENTAR Ovde Orbin nije razumeo svoj izvor ili je bila neka zbrka ve u tekstu koji je koristio. Doista brojni savremeni dokumenti pokazuju da su se Dubrovani sporili s hercegom oko carine na trgu soli u Drijevima (danas Gabela), ali nikad nije bilo rei o razlici izmeu 50% i 33,3%. Dubrovani su carinu zakupljivali za jednu unapred ugovorenu sumu oko koje se mnogo cenkalo. Imena dubrovakih poslanika nisu tano navedena: kod hercega su bili Nikola Gunduli i Marin urevi neposredno uoi izbijanja rata, u junu 1451. Marin Crijevi je zaista bio zapovednik dubrovake vojske koja se u noi uoi 1. jula 1451. sudarila s hercegovim trupama i bila teko poraena. Orbin je inae o ovim dogaajima slabo obaveten, ali jo uvek daje vie nego raniji dubrovaki spisi. Orbin se ovde nije ni oslanjao na stare anale, Tuberona ili Racija, ve je crpao iz nekog slovenskog teksta. To se sme zakljuiti po pretvaranju slovenskog imena Drijeva u Drieuost. Od jednog trga koji je imao dva imena: Forum Narenti ili Narenta i Drijeva, Orbin je nainio le scale di Narenta, e di Drieuost. Str. 181 (1130) KOMENTAR Jo vea zbrka se nalazi u ovom pasusu na mestu gde se tvrdi da je herceg imao pod svojom vlau ostrvo Krk (u originalu: Veglia), pa da su ga Dubrovani napali. Negde u dananjoj Hercegovini bilo je u srednjem veku mesto koje se zvalo Krkr. U jednom pismu trebinjskog vojvode Radoja Ljubiia (Lj. Ctojanovi, ''Stare Srpske povelje i pisma II'', 99) objanjava se kako nikog od brae Ljubiia nije bilo u gradu (Trebinju?) ''ha u Krkru, a ini po gradih na slubi gospodarevi, a treti uzi (u uzih?)''. Ovo ime je Orbin zbog slinosti verovatno zamenio s Krkom i tako napravio zabunu. Drugo objanjenje bi se moglo nai u obliku Corica, Lukarevi 165 (dolazi od imena Gorica, mesta na Neretvi gde su voene borbe), koji je Orbin naao u nekom svom izvoru i shvatio da je to Krk pa je preveo sa Veglia. Nikola Gueti, tobonji zapovednik u osvojenom Krku, bio je u stvari zapovednik dubrovake kopnene vojske koja je trebalo da u decembru 1451. osvoji Konavle. Dubrovani u ratu 14511454. uopte nisu napadali Omi, jer grad uopte nije bio u hercegovim rukama ve od 1444. Zauzimanje Drijeva je potvreno savremenim arhivskim dokumentima, a posedanje Osinja i Brtanika je sasvim verovatno. Sve se to, meutim, desilo tek u drugoj fazi rata, kada su Dubrovani u Neretvi pomogli svoje saveznike: hercegovog starijeg sina Vladislava, humsku vlastelu Vlatkovie i bosanskog kralja Tomaa. To se deavalo 1452. Orbinovo izlaganje o ratu svoga grada sa hercegom pokazuje kako je malo veze imao s arhivskim dokumentima i uopte s dokumentarnim izvorima. Str. 181 (3136) KOMENTAR Orbinu nije bila poznata pozadina Vladislavljeve pobune protiv oca, ali je znao da je Blagaj bio uporite hercegovog sina. Dubrovaki arhivski dokumenti osvetljavaju u znatnoj meri ove dogaaje. Up. S. irkovi, ''Herceg Stefan Vuki Kosaa i njegovo doba'', Beograd 1964, 153199. Str. 181(36)182(1) KOMENTAR Podatak o Mostaru zasluuje panju iako je Orbin u ovom delu svog teksta nepouzdan i neobaveten. I u originalu je godina navedena nepotpuno, tako da nedostaje poslednja cifra te dolaze u obzir sve godine od 1440. do 1449. Lukarevi, Copioso ristretto 160, ima 1440. god. Radivoj gost e, sudei po tvrenju da je bio magior domo hercega Stjepana, svakako biti poznati Radin gost, kojega Orbin inae na drugom mestu spominje. ''Dve tvrave kod mosta na Neretvi'' (do castelli al ponte di Neretua) javljaju se upravo 1452. u vezi s ratnim dogaajima. Civitas pontis je navedena u povelji kralja Alfonsa Aragonskog iz 1454. Up. M. Dini, ''Zemlje hercega od svetoga Save'' Glas 182 (1940) 231232.

3 0 8

str. 182 (221) KOMENTAR U prii o odnosima izmeu hercega Stjepana i sina Vladislava ima prilino zbrke. Pre svega, Margareta od Marcana, ki Mariana di Marzano principe di Rosano, za koju je Orbin odnekud saznao, udala se za hercega Vlatka tek 1474, tako da je herceg Stjepan (umro 1466) nije nikad mogao videti. Istorijsko jezgro prie o preotimanju sinovljeve ene nalazi se u avanturi s Italijankom Elizabetom, koju su poslanici doveli Vladislavu, a stari herceg ju je uzeo sebi za nalonicu. Bez ikakvog istorijskog osnova e biti pria o tome da je Margaretu, hercegovu snahu, doveo sin nekog katunara iz Popova polja. U Orbinovom tekstu o Hercegovini se jo jednom javlja jedan katunar i otkriva nam ive vlake istorijske tradicije koje su doprle do Orbina. str. 182(22)183(9) KOMENTAR U ovom pasusu se razlikuju dva dela: jedan, u kome se pria o hercegovom napadu na Dubrovnik, koji je verovatno dubrovakog porekla, iako mu nismo uli u trag, i drugi, u kome se pria o posredovanju kralja Tomaa, koji je bez ikakve osnove. U stvari, posle izbijanja Vladislavljeve pobune herceg vie nije napadao dubrovaku teritoriju, tako da se pustoenje u kome je poteena samo kua orete Bokia, pokojnog protovestijara, moglo desiti samo u leto i jesen 1451. Poreklo kralja Tomaa kako je ovde ispriano sasvim je fantastino. On ne bi bio samo Hristi (sin Pavla Hristia kao na str. 368) nego i Jablanovi, dakle, iz porodice Pavlovia! Kralj Toma je u ovome ratu aktivno uestvovao kao saveznik Dubrovana i Vladislava Hercegovia. str. 183 (1026) KOMENTAR Osim prva tri retka ovaj pasus je preuzet iz dela Orbinovog prethodnika S. Razzi, ''La storia di Raugia'', Lucca 1595, 60, koji se, opet, oslanja na Ludovika Crijevia Tuberona. str. 183(27)184(5) KOMENTAR Barani nisu uestvovali u ratu kao dubrovaki najamnici. Cela pria o Maruku Maruiu je bez ikakvog osnova. Njen izvor nam otkriva sam Orbin spominjui Vetora Besalija, dubrovakog kancelara, koji je, navodno, bio potomak junakog Maruka. str. 184 (511) KOMENTAR Dubrovani su zaista ucenili hercega Stjepana u toku rata 1451. Orbin se o tome mogao obavestiti u najstarijim dubrovakim analima (ed. Nodilo 61,225256). str. 184 (1133) KOMENTAR I o Vlatkoviima je Orbin mogao itati u maloas spomenutom izvoru. Pravu predstavu o njihovoj akciji on nije imao. Oni nisu bili samo uesnici u jednoj zaveri, koja po Orbinu nije uspela, nego su ratovali na strani Vladisavljevoj protiv hercega Stjepana. Njihova imena i rodbinske veze su tano navedene. Ovde zasluuje da bude posebno istaknuto ono mesto u tekstu gde se Orbin poziva na odluke Vea umoljenih kao da ih je sam itao: come si vede nel libro delle parti di pregadi. U odlukama Vea umoljenih iz 1452. zaista ima jedna od 9. avgusta 1452 (Cons. Rog. 13. f. 67) kojom se Ivaniu Vlatkoviu sa braom i roacima potvruje ''privilegij'' proitan u Veu. To je povelja koja nam je ostala sauvana (napisana jo 25. marta 1452, Mon. Serbica 453456) i kojom su Vlatkovii primljeni za dubrovaku vlastelu. Iz savremenih podataka iz dubrovakog arhiva vidi se da je herceg zaista dobio od sultana Mehmeda II nareenje da Dubrovanima vrati Konavle i naknadi tete. Up. S. irkovi, ''Herceg Stefan Vuki Kosaa i njegovo doba'', Beograd 1964, 172176, 183184. Nije, meutim, tano da je sultan obavezao hercega da omogui dubrovakim oficijalima da prodaju so u Drijevima. Ve je ranije objanjeno da ovde Drivast stoji umesto Drijeva. Savremenik ovih dogaaja je bio ugarski kralj Ladislav (a ne Vladislav, kako pie Orbin) i on se nije meao u dubrovake odnose s hercegom tih godina. O zavretku rata Orbin nije imao nikakve predstave. Str. 184(3435)

3 0 9

KOMENTAR Prva reenica ovog pasusa potie iz dela dubrovakog istoriara S. Razzi-ja, ''La storia di Raugia'', Lucca 1595, 63. Opbin je Racijevo izlaganje naglo prekinuo da bi ubacio dalje informacije o zavretku rata izmeu Dubrovnika i hercega Stjepana. Str. 184(35)185(3) KOMENTAR Kazivanje o vraanju ostrva Krka je posledica one iste zablude koja je dovela do tobonjeg osvajanja Krka. Vladislav se nije iz Dubrovnika pomirio s ocem, pa nije bilo potrebno da ga ''katunar Upravda iz Dabra'' odvodi hercegu. Pria o ovom katunaru pripada tradiciji hercegovakih Vlaha koji su uzdizali svoje pretke. Orbin je tu priu naao u nekom tekstu, koji nije sasvim briljivo reprodukovao. Smemo to suditi po verziji koju nalazimo kod Orbinovog savremenika Lukarevia (Copioso ristretto ed. 1790, 186). Govorei o poslednjim godinama hercegove vlade Lukarevi kae: Dopo questo Herzeg per cavare i danari. posse tagliagioni sopra i Vlassi, e sopra i Polimzi, e mando ad imborsarsi della gabella Uprauda Katunar di Dabar. Dok Orbin pria da je herceg dao Vladislavu Donje Vlahe i Polimce i da je Upravdu poslao po Vladislava, Lukarevi zna da je herceg udario namet (ili ucenio) Vlahe i Polimce i da je Upravdu poslao da naplati carinu. Sasvim je jasno da Lukarevi. nije svoju verziju mogao uzeti od Orbina, nego iz nekog drugog teksta. Razlike se mogu objasniti ili time da jedan od njih nije razumeo svoj izvor ili time da je svaki ekscerpirao drugo mesto iz izvora. Nije sasvim iskljueno da je u izgubljenom izvoru stojalo o Vlasima, Polimcima i Upravdi katunaru i ono to kae Orbin i ono to kae Lukarevi. Str. 185(312) KOMENTAR Nije mi polo za rukom da blie odredim izvor ove zanimljive anegdote o hercegu. U svakom sluaju, postojala je u Dubrovniku iva tradicija o hercegovom boravku u gradu. Malo ranije spomenuti Raci pria u produetku teksta iz koga je Orbin uzeo samo jednu reenicu, kako je herceg bio uveden u Vee kada se birao knez i kako je za kneza izabran hercegov prisni prijatelj Frano (pogreno, umesto Andruko) Sorkoevi. Str. 185 (1215) KOMENTAR Zanimljivo je da opis ovoga grba ne odgovara slici koju Orbin ima na poetku glave o Kosaama, ali odgovara grbu na nadgrobnoj ploi kraljice Katarine u Rimu u crkvi Ara coeli. Natpis sa te ploe doneo je Orbin ranije na str. 166. Up. L. Thalloczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, MnchenLeipzig 1914, 310.

str. 185 (1527)

KOMENTAR Vest o tome da je herceg Stjepan svoga najmlaeg sina predao Andruku Sorkoeviu da se odgaja u Dubrovniku ne moe se proveriti pomou savremenih izvora. Sigurno je, meutim, da je ovaj dubrovaki vlastelin bio naroito blizak starom hercegu. Isto je tako sigurno da je mladi Stjepan ostao veoma rano bez majke. Neko vreme ga je odgajao dijak Stanko, a moda i Pribislav Vukoti, komornik hercegov. Nije tano da je stari herceg dao svoga najmlaeg sina kao taoca Mehmedu II. Stjepan Hercegovi je dospeo pod nama danas nepoznatim okolnostima na sultanov dvor izmeu novembra 1473. i leta 1474. Trenutke iz njegove karijere u Turskoj Orbin je upoznao iz Jovija i Tuberona, s kojima polemie na kraju ovog pasusa. str. 185(28)_186(37) KOMENTAR Istorija o peratanskim poslanicima nije poznata s druge strane. Sreemo je znatno skraenu kod Lukarevia (ed. 1790, 173) ali bez novih elemenata. Vredno je zapaziti da je i ova pria u vezi s Perastom i da, po svoj prilici, predstavlja nastavak peratanske tradicije s kojom smo se ve vie puta sreli. Pria je vrlo konkretna i precizna: zna za godinu dogaaja, imena peratanskih poklisara, njihove porodine prilike, mesto susreta s hercegom i dr. Malo zbunjuje injenica da se spominje selo Draevica (presso la villa, chiamata Draceuiza), iako je to bilo ime upe i reke. Meu petnaest imena naselja u ovoj malenoj upi ne javlja se u toku celog srednjeg veka nijedno s imenom itave upe. Up. M. Dini, ''Zemlje hercega od svetog Save'', Glas 182(1940) 180181. Zanimljiv je podatak da je zapovednik Peratana drao stremen hercegu. To je poznata dunost stratora (konjuara) koja je imala simboliko znaenje. Duan kao kralj pridravao je stremen srpskom arhiepiskopu, a rimsko-nemaki carevi su drali stremen papama.

3 1 0

str. 187 (17) KOMENTAR Godina hercegove smrti je tano navedena u dubrovakim anonimnim analima (ed. Nodilo 68). Radin gost je postao pravoslavni monah zbog meanja s mileevskim mitropolitom Davidom, koji je bio uz hercega u poslednjim danima. On je i napisao hercegov testamenat, koji je u Dubrovnik odneo ne Radin gost, nego komornik Pribislav Vukoti. Testamenat nije tada itan u dubrovakom Velikom veu, nego je otvoren posle nekoliko meseci u prisustvu zastupnika hercegovih sinova. Orbinove informacije su ovde vrlo slabe. str.187 (819) KOMENTAR Nije jasno na osnovu kakvih izvora ovde Orbin raspravlja o porodinim prilikama hercegovim. Prva ena hercega Stjepana svakako nije bila Ana, nego Jelena, druga je bila zaista Barbara, a trea Cecilija (ne Celija). Ana Kantakuzina koja se ovde spominje bila je ena Vladislava, najstarijeg hercegovog sina. Genealogija Kastriota i Crnojevia navedena kratko na ovom mestu oslanja se na spise arbanakog vlastelina Musakija. Giovanni Musachi Despoto d' Epiro, ''Historia della casa Musachui'', ed. Ch. Hopf, ''Chroniques greco-romaines inedites ou peu connues'', Berlin 1873. str. 187(2030) KOMENTAR Pasus o Hercegoviima otkriva vrlo slabu obavetenost. Vladislav se bio odelio i gospodario je posebnom oblau jo za ivota oeva, ali su njegove zemlje pale do 1465. pod tursku vlast. On je otiao u Ugarsku mnoto pre pada Novog. Godina pada Novog data je pogreno prema dubrovakim analima tzv. Anonima (ed. Nodilo 74). Gornji i Donji Vlasi su geografski termin iz turskog doba. Hesi-beg je Ajaz-beg, osvaja Novog i sandakbeg osvojene Hercegovine. Herceg Vlatko se posle osvajanja Novog nije sklonio u Dubrovnik, nego je nekoliko godina boravio u Humskoj zemlji na maloj teritoriji koju mu je sultan ustupio. Up. V. Trpkovi, ''Pad Hercegovine'' (neobjavljena doktorska disertacija). Tano je da je umro na Rabu, to je pre Orbina tvrdio ve Musaki. Njegova udovica Margareta od Marcana boravila je i kasnije na tome ostrvu. Str. 187 (3137) KOMENTAR Opis prostiranja Hercegovine nije ni jasan ni precizan. Na istoku je granica bila negde u Polimlju, tako da je Prijepolje bilo u hercegovoj zemlji, a Breza, Komarani i Brodarevo su bila granina mesta. Dobropolje, koje Orbin ovde spominje kao granicu, treba uprkos njegovoj odredbi ''prema jugoistoku'' traiti negde nasuprot Dubrovniku, koji je kod njega ''prema jugozapadu''. Jedno Dobropolje se nalazi severo-zapadno od Gacka, a drugo znatno severnije, petnaestak kilometara od Jelea, za koji znamo sigurno da je pripadao Kosaama. Str 189193 KOMENTAR U vezi s posebnom glavom o Humu mora se postaviti pitanje otkuda Orbinu misao da je Humska zemlja u jednom periodu politika individualnost. On je sudbinu te iste oblasti opisivao i u glavi o Nemanjiima i u glavi o Kosaama. Ipak je period od Nemanje pa do zauzimanja Huma od strane Bosne posebno izlagao kao istoriju Humske Kneevine. Iz Letopisa Popa Dukljanina Orbin je mogao znati samo za Chelmania regio. Tradicije posebne Humske Kneevine mogao je nai u posebnim ugovornim poveljama koje se odravaju od kraja XII do sredine XIII veka. Ali, Orbin te dubrovako-humske ugovore ne spominje niti pokazuje da ih poznaje. Otuda se namee misao da je on predstavu o Humskoj Kneevini stekao na osnovu izvora koje je koristio. U daljem izlaganju e se pokazati da je ba ovde Orbin raspolagao s jednim sadrajnim i dobro obavetenim izvorom. Str. 189 (1)190(5) KOMENTAR Neke linosti i dogaaje Orbin je spomenuo ve na poetku glave o Nemanjiima. Tamo je rekao da je Andrija bio izbaen iz Huma pa je Stefan Prvovenani zbog toga ratovao s knezom Petrom. Andrija je bio vraen na vlast, pa su se tek posle toga pobunili upani i druga gospoda i primili vlast Bosne. Ovde je izlaganje neto sumarnije, ali se obraa vea panja teritorijama. ''Krajevi pod planinama'' (le contrade che erano sott' i monti) e svakako biti Podgoria, latine Submontana Letopisa Popa Dukljanina (ed. ii 327). Bie je dananje Mostarsko polje, a Luka

3 1 1

je bila upa u dolini donje Neretve, oko dananje Gabele. Str. 190 (623) KOMENTAR Taan je podatak da je Vukosava, ki kneza Andrije, bila udata za dubrovakog vlastelina Barba Krusia. Vlatko iz Orbinove genealogije ne javlja se u izvorima. Njegovo ime je, po svoj prilici, pogreno preneto. Up. M. Dini, ''Humsko-trebinjska vlastela'', Beograd 1967, 5. Tu su navedeni i arhivski podaci o potomcima Andrijinim, koje Orbin pominje sasvim uopteno. Nelipi (Nelipez) koji se ovde javlja poznat je iz savremenih izvora hrvatski vlastelin, a njegov brat Iginije zabeleen kao svedok na jednoj povelji iz 1318. Up. M. Dini, ''Comes Constantinus'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 7(1961) 56. Prodor Nelipia u Hum desio se poetkom XIV veka u vreme dutotrajnog rata izmeu kralja Milutina i njegovog brata Dragutina. Up. nie komentar uz glavu o Hrvatskoj. Vredi zapaziti da Orbinovi podaci u ovom delu teksta potiu iz jednog dobro obavetenog izvora. To se jo vie opaa u istoriji porodice Branivojevia. str. 190 (2429) KOMENTAR Iz savremenih izvora ne zna se nita o poreklu Branivoja. Zanimljivo je da se Lukarevi, koji takoe dosta govori o Branivojeviima, tvrdei da je Branivoj bio sin d'un gentiluomo della giurisdizione di Bargat di Chlieuno, poziva na Ivana Ravenjanina, dubrovakog kancelara i pisca s kraja XIV veka. Od etiri Branivojeva sina, koje Orbin ovde navodi, trojica su dobro poznati iz savremenih dokumenata, a samo je Dobrovoj u izvesnom smislu problematian. Jedan Dobrovoj se tih godina javlja u dokumentima Dubrovakog arhiva, ali se nijednom za njega ne kae da je Branivojevi. S druge strane, u jednom dokumentu se pominje Radivoj kao Branivojev sin. Up. V. Trpkovi, ''Branivojevii'', Istorijski glasnik 3-4 (1960) 5861. Mogue je da nije dobro preneo ime iz svoga inae vrlo dobro obavetenog izvora. str. 190(29)191(2) KOMENTAR Nikola i Toljen, potomci kneza Andrije, bili su zaista savremenici ovih dogaaja. Nikola je rodonaelnik vlasteoske porodice Nikolia koja se moe pratiti do sredine XV veka, a Petar Toljenovi se spominje u dubrovakim dokumentima 13191327. Up. M. Dini, ''Humsko-trebinjska vlastela'', Beograd 1967, 56. irenje vlasti Branivojevia opisano je ovde vrlo uopteno. str. 191 (314) KOMENTAR Kao to je pokazao V. Trpkovi, ''Branivojevii'', Istorijski glasnik 34(1960) 6263, postojao je srpski vlastelin Crep i to ba u oblasti oko Rudina. Crep se spominje u dubrovakim dokumentima 1319. i 1321. a 1322. je zabeleen kao pokojni. Crep je moda stradao od Branivojevih sinova u vreme nereda posle smrti kralja Milutina. Ono to Orbin kae o postupanju Branivojevia prema Dubrovniku moe se odnositi na vreme rata 1326, mada je oigledno da on misli na rani period njihovog irenja. U pregledu istorije Dubrovnika (Regno 192) Orbin stavlja sukobe sa Branivojeviima u 1322. str. 191 (1532) KOMENTAR Pria o borbi bosanske vojske s Branivojeviima ne moe se kontrolisati drugim izvorima. Upadljivo je da Lukarevi ima verziju sa vie detalja, po svoj prilici iz drugog izvora. Dobro je poznato da su Branivojevii zaista srueni u ratu protiv bosanskog bana Stjepana II i Dubrovnika. Ruir, koji se ovde spominje kao jedan banov vojskovoa, poznat je iz savremenih dokumenata. Dolazio je u Dubrovnik 1331. a 1335. je preao pod vlast kralja Duana. Up. V. orovi, ''Historija Bosne'', Beograd 1940, 246, 255. Poznan Puri je takoe poznati vlastelin tih godina. Njegovo ime Orbin nije tano preneo. U originalu stoji: Reposnan Purchich a na mestu Ruirovog imena stoji Nighier (na dva mesta). Zanimljivo je da Lukarevi (ed. 1790, 79) Ruira uopte ne spominje a ime Poznana Puria donosi u iskvarenom obliku: Krep Posnam Purich. Teko da e to biti puka sluajnost. Nije poznato gde je bilo mesto Brijest. Jedan Brijest se nalazi u blizini Dubrovnika, a drugi (danas Brist) u Makarskoj krajini. Str. 191(32)192(11)

3 1 2

KOMENTAR Stevan Slepi je Stefan Deanski. Pria o sudbini Branka (u savremenim dokumentima se ee naziva Branoje) moe se delimino kontrolisati. Krajem jula 1326. Branoje se zaista sklonio na dvor kralja Stefana Deanskog. Dubrovaki zastupnici na srpskom dvoru dobili su od vlade uputstvo da obezbede da se ovaj Branivojevi pogubi. Za postizanje toga cilja moglo se potroiti 2000 perpera. Preko Tripe Bue i vlastele iz kraljeve okoline uspeli su da postignu da se Branko zatvori i poalje u kotorsku tvravu. Otuda je vrlo verovatno da je u Kotoru pogubljen kao to kae Orbin. Up. V. Trpkovi, ''Branivojevii'', Istorijski glasnik 34 (1960) 7779. Str. 192(1224) KOMENTAR Brajko Branivojevi sa enom bio je zaista zarobljen od strane Dubrovana i brodom doveden u grad. Posle dve nedelje putena je njegova ena, koja je zaista bili ki srpskog vlastelina Vojina, a krajem novembra 1326. Brajko je ubijen u zatvoru. Netana je samo hronologija Orbinovog prianja. Brajko bi bio zarobljen poto je ostao sam, dakle, posle zatvaranja Branka, krajem jula 1326, a u stvari on je bio u dubrovakim rukama ve od 10. aprila te godine. str. 192(25)193(2) KOMENTAR Petar Toljenovi se poslednji put spominje u poznatim dokumentima 15. februara 1327, dakle, posle pada Branivojevia. O njegovom kraju se nita ne zna iz drugih dokumenata. Orbinov izvor i u ovom prianju otkriva divljenje za natoveansku snagu svojih junaka. Str. 193 (310) KOMENTAR Katarina (Chatalena) majka Bogie i Vladislava Nikolia zabeleena je u jednom dokumentu Dubrovakog arhiva kao soror magnifici domini, domini bani Bossine. M. Dini, ''Humsko-trebinjska vlastela, Beograd 1967, 6. Bila je, dakle, ki bana Stjepana I Kotromania. Orbinova zabuna verovatno i potie otuda to je u svome izvoru naao da je bila ki bana Stjepana, a on je to vezao za Stjepana II. Str. 193 (11-20) KOMENTAR Poglavlje o Humu Orbin zavrava kao i prethodno podacima o prostiranju i granicama humske teritorije. Vredi istai da Orbin ne zna za Trebinje (Travuniju) kao oblast susednu Humu, ve sve teritorije do Dubrovnika rauna u Zetu. Ime mesta u Trebinju ''Honilas'' toliko je iskvareno da se ne moe prepoznati. Hum bi po Orbinu obuhvatao pored Popova jo i Ljubinje, Ljubomir, Fatnicu i Nevesinje. O granicama Humske zemlje u razliitim vremenima up. V. Trpkovi, ''Humska zemlja'', Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Beogradu VIII1(1964) 225260. Vieva, spomenuta u poslednjem redu, je upa oko gornje Neretve. Konjic je smatran za granicu izmeu Bosne i hercegove zemlje. Str 195 KOMENTAR U glavi posveenoj Hrvatskoj Orbin je u stvari ispriao samo jedan kratki period hrvatske istorije od kraja XIII do sredine XIV veka priblino. Jezgro ove kratke glave je istorija bribirskih kneeva (ubia), i to pre svega delovanje banova Pavla i Mladena u Humu. Vesti o njima Orbin je oigledno naao u onom istom izvoru koji je bio tako dobro obaveten o dogaajima u Humu, o dolasku Nelipca i njegovog brata, o Branivojeviima i dr. Inae je Orbin u vie mahova ranije govorio o Hrvatskoj. Prenosio je neke vesti Konstantina Porfirogenita, preveo itavog Popa Dukljanina koji govori o Hrvatskoj, ispriao je zatim o Kreimiru i Vukmiru u okviru bosanske istorije i govorio o Tvrtkovim ratovima u Hrvatskoj, o odnosima Venecije i Hrvata i o irenju hrvatske vlastele u Humu. Kad se uzmu svi Orbinovi podaci o Hrvatskoj, lako se zapaa da je vei deo ostao izvan one glave koja je Hrvatskoj posveena. str. 195 (18) KOMENTAR Niz hrvatskih vladalaca je u vezi sa onim koji je naveden na poetku bosanske istorije (up. komentar uz str. 135). Verovatno se i ovde Orbin oslanja na Skalia Scaligera.

3 1 3

str. 196 (18) KOMENTAR Opaa se da je izostavljen itav period hrvatske istorije od 1102. do kraja XIII veka. U Orbinovim predstavama Hrvati sve do kralja Ludovika nisu priznavali vlast banova, koje on zamilja kao ugarske funkcionere. On je odnose iz XIV veka prenosio na itav raniji period. Ban Pavle je Pavle ubi. str. 196(8)197(13) KOMENTAR U ovom velikom odlomku zasnovanom na dobrim informacijama ima izvesnih hronolokih zabuna. Pavle ubi nije mogao delovati u vreme kad su se vodile borbe izmeu Stefana Deanskog, Vladislava i Konstantina, jer su te borbe bile posle novembra 1321, a Pavle je umro 1312. Otuda Pavlovo prodiranje u Raku mora padati u ranije godine ili te dogaaje treba vezati za njegovog sinovca Mladena II. M. Dini ''Comes Constantinus'', Zbornik radova Vizantolokog instituta 7(1961) 58, je ukazao na to da je Orbin mogao vesti svoga izvora o borbama oko prestola u Srbiji pogreno vezati za borbe meu Milutinovim i Dragutinovim naslednicima, iako su se one u stvari odnosile na borbe izmeu Milutina i Dragutina 13011310. Ban Pavle je u jedan mah preduzeo pohod protiv Drijeva u vreme kad je njegov sin Mladen bio zarobljenik srpskog kralja. U vezi s Pavlovim ratovanjem je svakako i ono to Orbin u poglavlju o Humu govori o vlasti Nelipca i njegovog brata ''Iginija''. Ova vlastela bila je pod vlau ubia. Nelipi je bio i onaj knez Konstantin koji se javlja u Humu poetkom XIV veka. Poznate su jo neke pojedinosti o odnosima ubia i kralja Milutina, ali se nita ne zna o Pavlovom poslanstvu Dubrovanima, jer su arhivske knjige iz tih godina veinom propale. Jedan lan kotorskog Statuta iz 1302. godine govori o tome da je prethodne godine, dakle 1301, grad bio napadnut od Dubrovana, Venecijanaca, Zadrana i Hrvata. Pod Hrvatima se tih godina svakako podrazumevaju podanici bana Pavla, koji su, kako se vidi, saraivali s Venecijancima i Dubrovanima. Na kraju pasusa je opet pobrkana hronologija. Ban Pavle, koji je umro 1312, nije mogao ratovati s kraljem Stefanom Deanskim, koji je poeo da vlada 1321. Godina 1315, koju Orbin vrlo precizno navodi, nemogua je i za bana Pavla i za Stefana Deanskog. Str.197 (1420) KOMENTAR Kao to se vidi, Orbin nije bio u stanju ita da kae o banu Mladenu II. Porodice koje se ovde navode poznate su iz savremenih dokumenata. O Nelipiima i Kurjakoviima je ve bilo rei, a ubranovii e po svoj prilici biti ubrijanovii ili Ciprijanii. Novko Ciprijani se sredinom XIV veka javlja na delu zemalja koje su priladale bribirskim kneevima. Str.197(21)198(5) KOMENTAR O pokoravanju hrvatskih velikaa govori jedna glava u hronici Ivana Turocija i spominje upravo Kurjakovie i Ivana Nelipia. Orbin, meutim, donosi takve pojedinosti kojih nema u ugarskoj hronici, tako da se mora pretpostaviti da je podatke uzimao iz drugog izvora. Nikola Se je zaista postao hrvatsko-dalmatinski ban u vreme kralja Ludovika. itavo izlaganje u ovom odeljku je dobro zasnovano. Ono to se kae o osvajanju Dalmacije odnosi se na Zadarski mir 1358. godine. Str.198 (67) KOMENTAR Podatak o granici na Cetini potie iz spisa cara Konstantina VII Porfirogenita. Up. komentar uz spisak autora. Str.201 (1)202(2) KOMENTAR Orbinova istorija Bugara sastavljena je mahom od opirnih izvoda iz starijih pisaca. Ovde na samom poetku citira tri pisca koja je mnogo puta spomenuo u prvom delu svoga spisa dok je govorio uopte o Slovenima. Up. o njima komentar uz spisak autora. Str.202 (311) KOMENTAR

3 1 4

Kasiodor ne govori u svome spisu o Bugarima, nego o Hunima. Orbin je, oigledno, uzeo ovaj podatak iz druge ruke. Str.202 (1217) KOMENTAR Orbin svakako nije za ovaj podatak konsultovao sve navedene pisce, nego je kod jednog naao da su citirani drugi. Str.202(17)203(9) KOMENTAR Ovde su citirani Zonara i Kedrin, vizantijski istoriari, a tekst u navodnicama potie iz starog latinskog prevoda Zonare. Lazika koja se tu spominje je dananja Gruzija. Str.203 (1333) KOMENTAR U hronici Regina od Prima nema mesta na koje se ovde Orbin poziva. Inae, ovaj odlomak poiva na Gesta Dagoberti I regis Francorum, koja je Orbin naao kod Anonija. Str.203(34)204(15) KOMENTAR Ovde je zaista ekscerpiran Pavle akon, samo to se to mesto u modernim izdanjima nalazi u knj. V. Ovde spomenuti Alcek je vie poznat pod imenom Alciok. Str.204 (16-27) KOMENTAR Iako Orbin i ovde citira Pavla akona, on u stvari prepriava Anastazija Bibliotekara, ija je ''Chronographia tripartita'' u jednom izdanju prosto dodata rimskoj istoriji Pavla akona. Vuki i Dragi su, naravno, slavizovani oblici koje je stvorio Orbin. Str.204(28)207(28) KOMENTAR Ovaj dinovski citat po Orbinu treba da je iz Pavla akona, ali je u stvari iz ve citiranog spisa Anastazija Bibliotekara, koji tu prevodi vizantijskog hroniara Teofana. Str.207 (2837) KOMENTAR Odlomak potie po svoj prilici iz dela Johana Aventina. Str.208 (1)209(7) KOMENTAR Car Konstantin koji se spominje ovde i u prethodnom odlomku jeste Konstantin IV (668685), a Justanijan je njegov sin, koji je vladao dva puta 685695. i 705711. Inae je tekst velikim delom preuzet iz latinskog prevoda Zonare i manjim delom iz Kedrina. str. 209 (8)210(2) KOMENTAR Ovaj odlomak ne potie iz vizantijskih izvora. Po pomenu Bataja moe se pomisliti na Johana Aventina, ali nisam mogao proveriti. str. 210 (324) KOMENTAR Odlomkom iz Suide, vizantijskog leksikografa, koji je bio pristupaan Orbinu u prevodu, Orbin se unekoliko vratio na stvari koje je ve priao. Tervel je bio bugarski kan 701718. str. 210(25)211(12) KOMENTAR

3 1 5

Tekst je preuzet iz Kedrina i Zonare. ''Asimara'' koji se ovde spominje je car Tiberije II Apsimar (698705). Nije on svrgao s vlasti Justinijana II nego je to uinio njegov prethodnik Leontije (695698). str. 211 (1335) KOMENTAR Prianje u ovom delu se u krajnjoj liniji oslanja na Teofana, ali nije uzeto iz vizantijskih pisaca, nego iz Anastazija Bibliotekara. Car Lav III (717741) je osniva isaurijske dinastije. Rat Bugara protiv Arabljana pada u 717. godinu, str. 211(35)212(17) KOMENTAR I ovaj odlomak je verovatno iz Aventina, koga Orbin na kraju citira. U starom prevodu Zonare nisam mogao da naem mesto koje ovde Orbin navodi o primanju hrianstva pod Martinom. r. 212 (1825) KOMENTAR Posle Tervela je zaista dolo do promene dinastije kod bugarskih vladalaca, ali tada se jo ne javlja nikakav Asen ni Asan. To e svakako biti neka zbrka usled meanja imena dinastije iz Drugog Bugarskog Carstva. Nije sasvim jasno ni ta znae imena Hermenije i Medije. Moda Jermeniju i Persiju, ali podatak tada nije taan. str. 212(26)213(13) KOMENTAR Poetak ovog odlomka je svakako rezultat neke zbrke. Nije poznat nikakav bugarski vladar Dobre u ovo vreme. Dobrotica koji ima veze sa imenom Dobrude iveo je u drugoj polovini XIV veka. Imena bugarskih vladara posle Tervela bie spomenuta neto nie. Orbin je ve preao na vreme cara Konstantina V Kopronima (741 775). Rat o kome se ovde govori pada u 759. godinu. Na tome mestu (i sve do kraja ovog odlomka) Orbin koristi Teofana, verovatno indirektno. ''Vrbanjska klisura'' koja se ovde u tekstu pominje u stvari je klanac Veregava, danas alikavski ili Riki prolaz. Imena i titule su se takoe promenile u prevodu: prvi Lav, je u originalu bio strateg teme Trakesijanaca u Maloj Aziji,. a drugi logotet droma. Telec je bio bugarski vladar 762765. Artana je mala reica koja se uliva u Crno more. str. 213(14)214(5) KOMENTAR Orbin ovde i dalje ekscerpira Teofana. Pri tome nije mnogo vodio rauna o ranijem izlaganju. Kod zbacivanja Teleca sreemo novoga kana Sabina (765767) i ranijeg kana Kormisoa (740756) (kod Orbina: Komersije), iako je pre govorio o tobonjim vladarima Dobri i Asenu. str. 214 (930) KOMENTAR Iako se citira Zonara, dodue zbog jedne rei, tekst potie iz Anastazijevog prevoda Teofana. Sredina teksta je kroz dva prevoda tako iskvarena da se smisao ne moe ni prepoznati. U originalu stoji da je car poslao tajno ljude koji su uhvatili Slavuna, kneza plemena Severjana i Hristijana, renegata koji je postao voa ''skamara'', razbojnikih grupa koje su napadale ljude na putevima. Nije, dakle, rv o sekti ''margariana'' kako itamo kod Orbina, nego o otpadniku (magarites) od hrianstva. Povodom mesta Zit (''sve do Zita'') mora se rei da nije jasno na ta se misli. U nekim rukopisima Teofana stoji Tzicas, pa se pomiljalo na neki lokalitet na donjem Dunavu; u drugim stoji Tounzas, to bi bila reka Tunda; u treim Vyzas, to bi bila poznata Viza. U latinskom prevodu stoji usque ad Tzicas, to pokazuje da je to stariji i tani oblik. Up. V. Zlatarski, ''Istorija na blgarskata brava prhz srhdnigh vhkove I/1, Sofija 1918, 223 n. 1. Str. 214(30)216(9) KOMENTAR Prianje i dalje poiva na Teofanu. Telerih ili, tanije, Telerig je bugarski kan oko 772777. Kelandije (tanije helandije), palandre i travate su vrste vizantijskih brodova. Uz mesto o poklisarima moram primetiti da je Zlatarski pretpostavio da nije re o dva lica, nego o jednom, koje bi imalo tigulu boila (kod Orbina usled tamparske greke

3 1 6

stoji Hoila za Anastazijevo: Boilam). Brzitija e biti slovenska oblast u dananjoj naoj Makedoniji. ''Tasati'' i ''Traani'' spomenuti na dnu str. 215 su plod nesporazuma: re je o vojnicima iz tema: coacervatis thematum taxatis i posebno o onima iz teme Trakesijanaca. Ime mesta gde su Bugari napadnuti takoe je iskvareno: umesto Lustorija greba da stoji Lithosoria, toponim koji se inae ne javlja u drugim izvorima, pa se nije dalo utvrditi gde se nalazio. Str. 216(10)217(31) KOMENTAR I ovde je gotovo doslovno korien Teofan. ''Lav Kopronim'' je car Lav IV (775780), kome se inae nije ustalio nadimak Kopronim nadenut Konstantinu V (741775). Kardam je bio kan 777803. Car Konstantin VI je vladao 780797. Tvrava Provat je leala kod dan. sela Provadija. Mesto je kod reice Sveti ore, a ne na obali Svetog Grgura, kako se usled greke u prevodu moe razumeti Orbinov tekst. Utvrenje Markele je lealo blizu vizantijsko-bugarske granice. U spisku imena na str. 217 Orbin je od Lahanodraco nainio Lachana dragone. Jedna carigradska kapija imala je naziv Zlatna vrata. Str. 218 (3_16) KOMENTAR Orbin ovde citira humanistikog istoriara Pavla Emilija, ali nije jasno da li je od njega preuzet itav pasus. U svakom sluaju mogu se prepoznati pobrkane vesti franakih anala. Re je o Ljudevitu Posavskom koji je ratovao sa Bornom posle Krumove smrti. Str. 218(17)220(16) KOMENTAR itava opirno ispriana istorija o propasti cara Niifora (802811) potie iz Teofana. Orbin navodi da je to iz Pavla akona usled ve objanjenog prikljuivanja Anastazijevog spisa istoriji Pavla akona. Uz ono mesto gde se spominje dvorana ''Krumov dvor'' treba primetiti da je smisao iskvaren viestrukim prevoenjem. Mesto se, po svoj prilici, zvalo avl, to je u starom bugarskom znailo prebivalite vladara, ali je ve kod vizantijskih pisaca shvaena kao latinska re aula = dvor. Tako je bila posle shvaena kod prevodilaca na latinski i crkvenoslovenski. Orbin je usled nesporazuma pisao sala, che la chiamaua Corte di Crunno. U spisku titula na dnu str. 219 ima takoe nesporazuma: guverner Levantinaca, kod Anastazija praetor Orientalium, u stvari je strateg teme Anatolika. Mesto bitke: ''Slavmir nedaleko od Nikopolja'' ne potie iz Teofana. U modernoj nauci se uzima da su Vizantinci pretrpeli poraz kod klanca Vrbice. Podatak o osvajanju Topira (kod Orbina u originalu: Citta di Tomiri, hoggi detta Castello de'Russi) ne nalazimo u savremenim izvorima. Stari Topir se nalazio na uu Meste.

str. 220 (1737)

KOMENTAR Vlada cara Mihaila II Rangabea trajala je vrlo kratko, 811813. O opsadi Develta govori Teofan. Iz toga izvora potie i ono to se dalje pria. Orbin je, po svoj prilici, bio u pravu kad je poklisara Dargamera poslovenio u Dragomir. Na mestu gde se govori o ranijem miru izmeu Bugara i Vizantije, sklopljenom 716, za vreme cara Teodosija (715717), tekst je jako iskvaren. U originalu se traki grad Mileon spominje kao granino mesto, a ne kao boravite bugarskog vladara, kao to proizlazi iz Orbinovog teketa. str. 221 (137) KOMENTAR Tekst na itavoj strani je uzet iz Teofana, naravno, preko Anastazija Bibliotekara. Pri kraju stranice ima jedna teka zbrka u prevodu. Tobonji ''rektor kole Teodosije'' u stvari je uveni Teodor Studit. Orbin nije razumeo Anastazijev tekst: cum Thodoro egumeno Studii. str. 222 (137) KOMENTAR Tekst je i dalje iz Teofana. Versinikija je bila tvrava u blizini vizantijsko-bugarske granice. str. 223 (211) KOMENTAR Orbin sam ovde kae da prenosi miljenje Jovana Zonare. Lav Jermenin je vizantijski car Lav V (813820).

3 1 7

Str. 223(12)224(4) KOMENTAR Ovde se Orbin opet vraa Nastavljau Teofanovom. Vlaherne su poznata palata u Carigradu. str. 224 (526) KOMENTAR Prianje se oslanja na Teofanovog nastavljaa. Razne oblike Omurtagovog (814831) imena Orbin je verovatno naao kod nekog zapadnog pisca. O epizodi iz ivota cara Vasilija up. V. Zlatarski, nav. delo 304305. Str. 224(27)225(37) KOMENTAR Ovaj opirni odlomak potie iz zapadnih izvora. Orbin sam na jednom mestu citira monaha Anonija, pisca istorije Franaka, koji je, opet, prepriavao vesti starijih izvora. Gotovo sve to je ovde reeno oslanja se na franake anale pripisane Ajnhardu, ali je ponegde red prianja poremeen. Tako se poetak ovog odlomka o Omurtagovim poslanicima Ludvigu Pobonom (814840) i upuivanju poslanika Mahelma (kod Orbina: Mahelina) odnosi na 824. godinu, a te iste godine su u Ahenu bili poslanici Abodrita. Sabor u Ahenu na kome se raspravljalo o granicama pada u 825. Baldrih i Gerold su upueni u junu 826. Te godine je Omurtag uputio zahtev da se granice utvrde ili da ih svako brani kako ume, a kod Orbina (verovatno i njegovog izvora) je to ispriano uz dogaaje prethodne godine. Bugarsko pustoenje Panonije spada u 827. a smenjivanje Baldriha u 828. Str. 226 (121) KOMENTAR Izlaganje o bugarsko-franakim odnosima ovde je prekinuto jednim izvodom iz Zonare o dogaajima u Vizantiji. Nadimak vizantijskog cara je iskvaren, jer treba da stoji Mihaila Balba, tj. Mucavca (Mihailo II, 820829). Toma je poznati Toma Sloven, voa velikog ustanka 821823. koji je iz Male Azije prenet u Trakiju i okolinu Carigrada. ''edot'' je rezultat zabune u latinskom prevodu Zonare, jer je re o Carigradu. U drugom pasusu ima neke zbrke. Poto je Omurtag umro 831, on je pri kraju svoje vlade mogao pregovarati samo s carem Teofilom (829842). Teodora, ena Teofilova, bila je regentkinja 843856. Re je o kanu Borisu (852889). Str. 226 (22_34) KOMENTAR Ovde se Orbin opet vraa franakim izvorima i dogaajima na bugarsko-franakoj granici. Odlomak se odnosi na dogaaje iz 827. godine, o kojima je ve ranije priao. Str. 226(35)228(2) KOMENTAR Dosledan svome shvatanju da su Bugari bili pokrteni jo za vreme Omurtaga, Orbin je za ovoga vladara vezao stvari koje su njegovi izvori govorili o Borisu. Inae, ceo odlomak potie iz Georgija Kedrina, koji je ekscerpirao ranije vizantijske izvore. Str.228 (220) KOMENTAR Odlomak je bez stvarnog sadraja. Orbin rea uoptene podatke iz tri zapadna pisca o pokrtavanju Butara. Ne vidi se ko bi mogao da bude dalmatinski kralj Sveropil, kojega spominje Lupold iz Bemberga, pisac XIV veka. ''Jeretik Fotin'' je, bez svake sumnje, carigradski patrijarh i uveni pisac Fotije (858867. i 878886). Str.228 (21-37) KOMENTAR Ono to je reeno po Zonari odnosi se na Borisa, a ne na Omurtaga. Lav Filozof je car Lav VI Mudri (886912). Fereja je svakako Vereja, Voruj, Stara Zagora. Simeon Labas je car Simeon (893927). Str.229 KOMENTAR Istorija o caru Simeonu je kod Orbina srazmerno opirna, ali ipak nepotpuna i nepovezana. U celini uzeto, ona se

3 1 8

oslanja na vizantijske hroniare, ali ovde Orbin u znatnoj meri skrauje i kombinuje podatke svojih izvora. ''Car Foka'' spomenut na ovoj strani nije car Niifor II Foka (963969), ve njegov ded istog imena. Dorostol ili ''Drista'' je dananja Silistrija. ''Kerosfat'' je tadanji vizantijski diplomat Lav Hirosfakt. Str.230 KOMENTAR Aleksandar je bio brat cara Lava VI i regent u ime svoga nejakog sinovca Konstantina VII Porfirogenita (913 959). Hebdomon je mesto u okolini Carigrada iji poloaj nije tano poznat. Str.231 KOMENTAR Ovde se nalazi umetak o Jedrenu s podacima iz literature red 412. Reka ''Tune'' je svakako Tunda. Foka koji se ovde javlja na dnu strane jeste Lav Foka, domestik Shola (a ne kole kako je razumeo Orbin), stric kasnijeg cara Niifora II Foke. Str.232 KOMENTAR Jovan Boga je hersonski strateg Jovan Vogas. Roman Lakapin je bio tast i savladar Konstantina VII Porfirogeniga. Str.233 KOMENTAR Kao savladar bio je car 920944. Pot Argir je vizantijski vojskovoa toga vremena. Termopolis je grad zapadno od Anhijala, nekadanje Aquae calidae, danas Aitoki bani. Bugari nisu spalili ''palatu carice Teodore'' nego dvorac svetog Teodora u blizini carigradskih zidova. Str.234 KOMENTAR Sastanak izmeu Romana Lakapina i Simeona odran je kod Kosmidiona na obali Zlatnog roga 9. septembra 923. Do izjednaavanja Hrvatske i Rake dolo je usled toga to Zonara i neki drugi vizantijski pisci upotrebljavaju ime Hrvata i Srba za oznaavanje jedne iste grupe. Ovde je re o bugarskom sukobu s Hrvatima u vreme Simeona i Tomislava. Str. 235 KOMENTAR Simeonov sin car Petar vladao je 927969. U latinskom prevodu Zonare, koga ovde Orbin prenosi, nalazimo ime Hristofor za sina Romana Lakapina. Usled greke u prevodu iskvaren je smisao prvog pasusa. Ksirolof (= Suhi hum), a ne Kserofil kao kod Orbina, je jedan od carigradskih breuljaka. Tamo je bio Arkadijev i Teodosijev forum i mnogo statua postavljenih u razna vremena. Za jednu od njih je reeno da predstavlja Simeona i da e on umreti ako se statui odsee glava. Strimon je oblast oko reke Strume. Str. 236 (1-7) KOMENTAR U ovom pasusu je Orbin iskvario tekst latinskog prevoda Zonare. Kod Zonare nije re o sinovima Komitopula, nego o sinovima komesa ili komisa (komita) comitis cujusdam Bulgarici quatuor filii. Po tituli komisa su upravo David, Mojsije, Aron i Samuilo nazivani ''komitopuli'', to znai komisova deca. Ustanak komitopula je izbio mnogo kasnije, kao to i sam Orbin kae na sledeoj strani. str. 236(8)237(15) KOMENTAR Iako se u prethodnom pasusu spominje smrt cara Petra, ovde se Orbin vraa na dogaaje iz Petrovog vremena prepriavajui Kedrina (Skilicu). Niifor je car Niifor II Foka (963969). Kalokir, koji se neto nie spominje, nije 00Kersonov sin00, nego sin proteuona (gradskog naelnika) grada Hersonesa. Ruski knez Svetoslav (Svjatoslav) je prodro u Bugarsku 968. i 969. Boris (969972) je sin cara Petra. Jovan Cimiskije je bio car 969976.

3 1 9

str. 237 (1626) KOMENTAR Ovaj umetak potie iz nekog slabo obavetenog zapadnog istoriara. Nije bilo nikakvog bugarskog vladara Seleukija niti Sabina II. Moe se ak naslutigi kako je dolo do zbrke. Kan Telec (761764) beleen je kao Telesios, Teletzis, a posle njega je doao Sabin (765767). Telec je negde ravo proitan, a Sabin je shvaen kao drugi vladar, te je dolo do udvostruenja. Sredec je Sofija. str. 237(27)_238(8) KOMENTAR Ovde se Orbin vratio Zonari. Vasilije Porfirogenit je car Vasilije II (9761025). Ovde je Orbin opet pogreno razumeo latinski tekst pa o komitopulima govori kao o sinovima Komitopulovim. Sledei svoje vizantijske izvore Orbin u celom svom tekstu rauna Samuila i njegovu brau, kao i njihove podanike u Bugare. Iako je Samuilova drava nastavljala tradicije Prvog Bugarskog Carstva, nije sigurno da su prostrane oblasti nekadanje bugarske drave ve bile etniki ujednaene i nivelisane. Iz injenice da vizantijski pisci nazivaju Samuilove podanike Bugarima ne sledi nuno da su Makedonski Sloveni bili pretopljeni u Bugare. O toj problematici up. ''Istorija naroda Jugoslavije I'', Beograd 1953, 281 i Vizantijski izvori za istoriju naroda, Jugoslavije III, Veograd 1966, 5970 i nap. 912 (J. Ferluga). Sin Aronov koji se ovde spominje nije se zvao Jovan Svetoslav, nego Jovan Vladislav. str. 238 (8_11) KOMENTAR Tekst potie iz Letopisa Popa Dukljanina (Barskog rodoslova) koji je Orbin objavio u prevodu u okviru Kraljevstva Slovena. str. 238 (1222) KOMENTAR Ovde Orbin doslovno citira vizantijskog hroniara Georgija Kedrina. Na sledeim stranicama ga takoe reprodukuje sa vie ili manje skraivanja. str. 238 (2337) KOMENTAR Vizantijski car ije se ime ne spominje bio je Vasilije II. str. 239 KOMENTAR Niifor Vrana je u stvari Niifor Uran. Oblik je izmenjen zbog naina pisanja Vranus u latinskom prevodu, to se moe itati i kao Uranus i kao Vranus. Nije jasno kako se poznati klanac Tempe pretvorio u ''Solunske banje''. Reka Epidam se zvala Apidam, a danas se zove Vrizija. U modernoj nauci se ovi dogaaji stavljaju u jesen 997. ili u prolee 998. str. 240 KOMENTAR Ve je odavno istaknuto da su veoma sline prie o braku Taronitovog sina Aota i Samuilove keri Miroslave (ime saznajemo iz jednog rukopisa Skilice) i prie Popa Dukljanina o braku dukljanskog kneza Jovana Vladimira, koji je takoe bio Samuilov zarobljenik, i Samuilove keri Kosare. O tome detaljnije J. Ferluga u komentaru uz vesti Jovana Skilice u: ''Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije III'', Beograd 1966, 91 nap. 60. Zainteresovanog itaoca upuujem na spomenuti temeljni komentar, koji predstavlja najbolje istraivanje o Samuilovom carstvu. Sledei odlomak (trei pasus) odnosi se na dogaaje 999. i 1000. godine. Umesto Nikopolja treba da stoji Filipopolj (Plovdiv). Teodokran je takoe iskvareni oblik, jer je ime velikaa bilo Teodorokan. Trijadica je Sredec, danas Sofija. Mosinopolj je grad u Trakiji u blizini morske obale. ''Niifor, ksifijanski protospatar'' je rezultat Orbinove zabune. Kod Skilice (Kedrina) je re o protospataru Niiforu Ksifiji. Hem je planina Balkan, a Vereja je grad Ber (Verija). Servija je grad juno od Vera. str. 241

3 2 0

KOMENTAR ''Mesto zvano Volera'' je u stvari oblast Voleron istono od reke Meste, izmeu Rodopa i Jegejskog mora. Glavni grad oblasti je bio ranije spomenuti Mosinopolj. Deo teksta gde se govori o Vodenu i Ostrovu je iskvaren, te ga ovde navodimo prema prevodu J. Ferluge (Vizantijski izvori III, 99): ''Tvrava Voden lei na vrletnoj steni kroz koju se sliva voda jezera Ostrova tekui pod zemljom nevidljiva i tamo opet izbijajui.'' Voden je u severnoj Grkoj, zapadno od Soluna. Ime Drakan glasi kod Skilice Draksan. ''Privatar'' je epitrop, staralac o crkvenoj imovini. Str. 242 KOMENTAR Roman, sin cara Petra i unuk cara Simeona, nije mogao biti car, iako je pripadao staroj dinastiji, zbog toga to je bio ukopljen. Pernik je grad u zapadnoj Bugarskoj. Opsada Vidina i dogaaji o kojima se ovde govori padaju u godine 10021004. O poloaju prolaza Kimva Longa i Klidija (kod Orbina: imbalonga i Kleidija) se mnogo diskutovalo u nauci. Ovde se ne mogu reprodukovati sve pretpostavke, ve samo uputiti na temeljni komentar J. Ferluge, ''Vizantijski izvori III'', 105 nap. 91. Iz teksta se vidi da su ti prolazi bili negde u okolini Belasice. Bitka se odigrala 1014. Str. 243 KOMENTAR Zonara je citiran samo zbog broja vojnika, ostalo je iz Skilice-Kedrina. U novim izdanjima Zonare nema toga podatka. Tvrava Macukion se nalazila u oblasti Strumice. Str. 244 KOMENTAR ''Butelijaneka palata'' je nesporazum u prevodu: re je o dvorcu ili palati u Bitolju. Gavrilo Radomir, Samuilov sin, ubijen je ve 1015. godine. Str. 245 KOMENTAR Kavhan nije prezime, nego titula. ''Apstrakanija'' (u originalu Asprakanija) je Vaspurakan, oblast u Jermeniji. Tvrava blizu Moglena se u originalu zove Enotija. ''Heirotmet Jovan'' znai Jovan kome je odseena ruka. Sosk je mesto u predelu Ostrova u dananjoj severnoj Grkoj. Nije jasan termin ''Trimalija'' koji se spominje zajedno sa ''oblinjim oblastima Srbije''. J. Ferluga, ''Vizantijski izvori III'', 117, misli da ta re dolazi umesto Tribalija, koja je sinonim za Srbiju. Kod vizantijskih pisaca se antiko ime Tribala esto koristi za oznaavanje Srba. Str. 246 KOMENTAR Termica je po Jireeku leala kod apkareva (danas Toplec), a po Zlatarskom je to lokalitet kod sela Bansko, jugoistono od grada Sgrumice. Ime tvrave ''Bojon'' treba itati Vojon. Misli se da je leala pod Vitoom. Spajajui razliite odlomke Skiliinog spisa Orbin je ovde nainio hronoloku zbrku. On je napad na Pernik stavio ''iste godine'' kad i dogaaje o kojima je prethodno priao, dok su kod Skilice pohod na Pernik i druge akcije sasvim izriito stavljeni u godinu 6524, to odgovara 1016. po naem raunanju. Utvrenje Longo se u originalu zove Longon, ali nije poznato gde se ono nalazilo. Dorostol je Durostolum ili Drstar, danas Silistrija. Verovatno zbog greke u latinskom prevodu iskvareno je ime dorostolskog stratega: Ticija, a treba da stoji Cicikija. Zabunu imamo i u dnu ove stranice gde je re o ''beogradskoj tvravi''. Skilica govori o Vosogradu. a jedan rukopis sa dodacima ima na tome mestu Viegrad. Taj Viegrad je morao leati negde na putu iz Kostura u Ber (Veriju). Nije poznato da li je Molisk naselje ili samo utvrenje, ni gde se nalazilo. Str. 247 KOMENTAR Setena ili Setina je, po svoj prilici, bila kod dananjeg sela Setina, na reci Brod, pritoci jedne pritoke Crne reke. Up.

3 2 1

J. Ferluga, ''Vizantijski izvori III'', 122 nap. 150. Rei ''Beite eto cara'' donete su u grkom originalu slovenski: ''bezite o cesar''. Pegonit se nije zvao Niifor nego Nikita, i nije bio ''prefekt'' nego strateg Draa. Morozvizd je bio i mnogo docnije sedite episkopije u bregalnikoj oblasti, dok je ''Lipenija'' neshvaen grki oblik imena Lipljana na Kosovu, koji je sve do vremena Nemanjia bio vaan pogranini grad. Str. 248 KOMENTAR Jovan nije ''prefekt Kaldine'', nego je re o patrikiju Jovanu iz Haldeje. Prosek je poznata tvrava na Vardaru, kasnije Demir Kapija. Tvrava Ilis, kod koje Drim utie u Jonsko more, u stvari je Lje (kod Skilice: Eilisson). Planina ''Tmor'' lei u dananjoj Albaniji i zove se sada Tomor. Str. 249 KOMENTAR Velika ''Carico'' ce verovatno zvao Lazarica, dok je Vladislavljevom sinu ime Prusijan. Ivana je boljarin o kome se ranije govorilo, ali s imenom Ivac. Brohot i Pronita nalazili su se, verovatno, u planini Tomor. Str. 250 KOMENTAR U naunoj literaturi je izneto miljenje da u proslavi koju dri Ivac treba videti jedan od najranijih pomena krsne slave. Str. 252 KOMENTAR ''Tvrave u Srbiji'' su rezultat Orbinove greke. Skilica je govorio o tvravama oblasti Servije (Srbice) u dananjoj Grkoj. Nije jasno o kome Beogradu je re kad se spominje ''arhont Beograda Elemag''. Podjednako dolaze u obzir na Beograd, koji je ranije bio u sastavu Samuilove carevine, i albanski Beograd (Berat), za koji se opredelio vei broj istraivaa. Cetunij, koji se ovde spominje zvao se, u stvari, Zetunij, danas Lamija. Usled greke latinskog prevodioca Kedrinovog ovde je tekst iskvaren. Termopilski zid Skelos nije bio sagraen kod Rupena, nego od Rupena, pripadnika jedne uvene jermenske porodice. Str. 253 KOMENTAR Mihailo IV Paflagonac bio je car 10341041. Petar Deljan, kod Orbina: Dolianin, se zvao Petar Odeljan, kako je nedavno pokazao M. Dini, ''Iz nae ranije prolosti'', Prilozi KJIF 30 (1964) 310315. Iako Orbin i ovde sledi Kedrina (Skilicu), on upotrebljava i podatke koji se nalaze u vrlo slinom opisu kod Zonare. Str. 254 KOMENTAR Nikopolj o kome je ovde re nalazio se u Epiru i bio je sedite jedne teme. Str. 255 KOMENTAR Ovde Orbin naputa Skilicu. Ve je pria o Nedeljku iz nekog drugog izvora, koji nisam mogao identifikovati. Ovaj pasus otkriva kako Orbin nije kroz svoje izvore osetio hronologiju dogaaja. Nedeljkov ustanak je navodno izbio neposredno posle guenja Deljanovog ''nije prola ni godina dana'' to bi znailo 1041. ili, najdalje, 1042. Nekoliko redaka nie on taj dogaaj ipak po nekim piscima (''kako neki vele''') stavlja u 1175. U svakom sluaju, izmeu Deljanovog ustanka i ustanka Petra i Asena, kojim poinje istorija Drugog Bugarskog Carstva, kod Orbina je praznina koju je pokuao da premosti pasusom o vizantijsoj vlasti nad Bugarskom. Str. 256

3 2 2

KOMENTAR Ovde Orbin poinje da ekscerpira vizantijskog istoriara Nikitu Honijata. Mahom prevodi doslovno s latinskog prevoda Jeronima Volfa isputajui ovde-onde neki odlomak u kome se govori vie o Vizantiji. Car Isak II Aneo vladao je 11851195. Tvrava Kipsele nalazila se u Trakiji (danas Ipsala). U prii o crkvi Sv. Dimitrije ima jedna ozbiljna greka u prevodu. Honijat ne kae da su u tu crkvu primili veliki broj ''opsednutih avolom'' ''oba pola'', nego oba naroda, tj. Bugara i Vlaha. O udelu Vlaha u obrazovanju Drugog Bugarskog Carstva up. G. Ostrogorski, ''Istorija Vizantije'', Beograd 1959, 378379. Ovim odlomkom Orbina pozabavio se bugarski istoriar V. Zlatarski raepravljajui o prikazu nastanka Drugog Bugarskog Carstva kod monaha Pajsija Hilandarca. Up. V. Zlatarski, Istorija na balgarskata drava, prez srednite vekove II, Sofija 1934, 526533. Str. 259 KOMENTAR Agatopolis, danas Agatopolj, je grad na obali Crnog mora, ali tamo se nisu mogli utaboriti bugarski i vlaki odredi, kako je istakao V. Zlatarski, ''Istorija II/1'', 458, 524525. Zlatarski se u jednom ekskursu svoje knjige bavio pitanjem ''koji grad treba da se podrazumeva pod Agatopoljem kod Nikite Akominata'' i doao je do zakljuka da je re o gradu Terme, koji je leao zapadno od Anhijala kod dananjeg mesta Aitoki bani. Tavrokom je imanje u blizini Jedrena. Str. 260 KOMENTAR Epizoda o Konradovim doivljajima u krstakoj Palestini nema nikakve veze s bugarskom istorijom. Orbin je nekritiki preneo Nikitin ekskurs u svoj tekst. Tvrava Lardeja je bila kod dananjeg Hisarlika zapadno od Karnobada. Ne zna se, meutim, gde je bilo mesto Basterne. Beroja je Boruj (Stara Zagora). Str. 261 KOMENTAR Po Volfovom latinskom tekstu i Orbin ovde i na drugim mestima Vlahe naziva Skitima. Na dnu ove strane (redovi 3134) Orbin prekida Nikitino izlaganje jednim umetkom iz Zonare, koji govori o prodoru Srba (koji se kod Zonare zovu i Hrvati) u ''Bugarsko kraljevstvo''. Orbin se tu prevario za vie od sto godina, jer se Zonarin podatak odnosi na ustanak ora Vojteha u Makedoniji 1072. kome je u pomo pritekao Bodin, sin zetskoga vladara Mihaila. Str. 263 KOMENTAR Mesta koja se na ovoj strani spominju objanjena su ranije, osim Stupiona, pod kojim se verovatno podrazumeva dananji Ihtiman, nekadanji Stoponion. Ovde navedena bugarska osvajanja padaju u kasnije godine. Odlomak o Nemanji zaudo nije iskorien u srpskoj istoriji kao da Orbin nije imao prevod Honijata u vreme kad je pisao glavu o Nemanjiima. Aleksije Anel je postao car 1195. Str. 263 KOMENTAR U dnu ove strane se na jednom mestu citira: ''kako kae Kornik''. To, meutim, nije ime nekog autora nego teka tamparska greka. U Volfovom prevodu Honijata stoji na tome mestu: ut ait Comicus, dakle, ''kao to kae komediograf''. Str. 265 KOMENTAR Amfipolj je grad na morskoj obali u neposrednoj blizini ua Strume. O sveteniku ''koji je znao izvrsno bugarski jezik'' stoji u Volfovom prevodu: blachicae linguae peritus. Iz konteksta se vidi da se misli na bugarski jezik, jer detalj je i spomenut zbog toga to je svetenik mogao razgovarati s Asenom.

3 2 3

Str. 267 KOMENTAR Asen je vladao 11861196, Petar 11961197, a Jovan ili Kalojan 11971207. Str. 268 KOMENTAR Ovde nailazimo na pojavu koju nije lako razumeti. Orbin dva puta citira Zonaru a koristi, kao i ranije, tekst Nikite Honijata. Zonarina hronika se, pored toga, prekida 1118. Str. 269 KOMENTAR Mesta: Mesena i Zerl su u stvari Mesine (= Karitiran) i Curulon u Trakiji. Kraj drugog pasusa je sasvim iskvaren zbog neshvaenog latinskog prevoda. Smisao je ovaj: car je poslao protostratorovu ker koja je bila razvedena od mua Hrezu po sevastu Konstantinu Radenu. Str. 270 KOMENTAR Hem je, kao to je ve reeno, planina Balkan. Str. 271 KOMENTAR I ovde se prepriava Honijat samo mestimino dosta skraeno. Str. 272 KOMENTAR Jovan koji se ovde i na sledeim stranicama spominje jeste bugarski car Kalojan (11971207). Baldvin je vladar Latinskog Carstva osnovanog od krstaa Baldvin Flandrijski (12041205). Str. 273 KOMENTAR Izlaganje je i dalje zasnovano na Honijatu, ali se mestimino (kao na poetku drugog pasusa) javlja i Niifor Grigora, istoriar sledeeg perioda. Str. 274. KOMENTAR Teodor Anel je bivi epirski despot koji je zagospodario Solunom i proglasio se za cara. Tekst aludira na bitku kod Klokotnice 1230. Jovan vie nije Kalojan nego car Ivan II Asen (12181241). Str. 275 KOMENTAR Ovde Orbin ekscerpira samo Niifora Grigoru. Teodor Laskar je nikejski car Teodor I Laskaris (12041222), a Jovan Duka je Jovan II. Duka Vatac (12221254). Orbin je ovde izdvajao iz Grigorinog teksta samo one odlomke koji spominju Bugare, pa je tekst uinio gotovo nerazumljivim. Mihailo u drugom pasusu je epirski despot Mihailo II (12311271). Sledei Teodor spomenut na ovoj strani jeste Teodor II Laskaris (12541258). Str. 276 KOMENTAR Bugarski vladar koji je ovde umro treba da je Mihailo Asen (12461257). Konstantin Tih Asen vladao je 1257 1277. Str.277 KOMENTAR Tekst je i dalje prevod iz Grigore. Jovan je Jovan IV Laskaris (12581261), a Mihailo VIII Paleolog (1259 1282).

3 2 4

str.273 KOMENTAR I ovde izlaganje poiva na Niiforu Grigori. Rafael Volateran je citiran samo za pojedinost o navodnom postupanju grkog svetenstva prema caru Mihailu VIII Paleologu. Isto tako od Pahimera, odnosno iz Volfovog izvoda iz Pahimera, potie samo pojedinost da su Lahanasa Bugari nazivali Kordukva. (Lahanon znai u grkom kelj, broskva.) Kazivanje se odnosi za uzurpaciju Ivajla (12781279). Str.279 KOMENTAR Prepriavanje Grigore prekinuto je ovde samo podatkom iz Pahimera o tome da je Nogaj ubio Ivajla. Sudei po nekim skraivanjima nije iskljueno da Orbin ovde nije crpao direktno iz Volfovog prevoda, nego iz nekog latinskog pisca koji je na slian nain koristio Grigoru. Ivan Asen III je vladao 12791280. Ovde vredi ukazati na znaajnu razliku izmeu prianja Grigore i Pahimera, jer je po ovom drugom Terter dobio despotsku titulu od cara Mihaila VIII. Terter je vladao kao car 12801292. Orbin je o njegovoj vladi imao sasvim pogrene predstave. Str. 280 KOMENTAR Bugarska istorija u poslednjoj etvrti XIII veka je u velikoj meri zapletena, a za Orbina je bila gotovo nerazumljiva poto nije imao puni tekst Georgija Pahimera. Veliku zbrku je napravio ne razlikujui Jakova Svetoslava, gospodara Vidina i Zapadne Bugarske, despota i titularnog cara, i Teodora Svetoslava koji je bio car 13001322, Orbin je vesti o Jakovu Svetoslavu koje se odnose na sedamdesete godine XIII veka uvrstio na mestu gde ne spadaju. To se odnosi na pasus koji govori o posinovljenju od strane Marije, to spada u 1276. ili 1277. U pretposlednjem pasusu se moe prepoznati po eni Teodori onaj drugi Svetoslav, koji je, opet, spomenut suvie rano. Str. 281 KOMENTAR Ono to se ovde govori o ratu protiv Turaka i ubistvu patrijarha Joakima III odnosi se na cara Teodora Svetoslava s poetka XIV veka. Utoliko je neprirodnije vraanje u drugom pasusu na Mariju, enu cara Konstantina Tiha Asena (1257 1277). Prianje o ubistvu Svetislava odnosi se na onog prvog Jakova Svetoslava. Mihailo (13231330) bio je sin vidinskog kneza imana i nije mogao nikako biti sin Marije. Str. 282 KOMENTAR Ve pri dnu prethodne stranice poinje odlomak od kojega Orbin opet redom ekscerpira Niifora Grigoru. Pravi odnos izmeu Andronika II (12821328) Starijeg i Andronika III (13281341) je Orbinu izmakao usled toga to nije tano shvatio Grigorin tekst. Andronik Mlai nije bio sinovac, nego unuk Andronika Starijeg. Str. 283 KOMENTAR Zbacivanje Andronika II, na koje se ovde aludira, pada u 1328. godinu. U prianju o srpsko-bugarskom ratu zamenjena je Grigorina oznaka ''kralis'' za srpskog vladara imenom Stefana Nemanje, kako Orbin ponegde naziva Duana. Orbin nije prepoznao da je re o istom ratu koji je ve opisao izlaui srpsku istoriju. (Bitka kod Velbuda 28. jula 1390.) Zanimljivo je istai da umesto Grigorinih 1000 ''Gala'' Orbin ima 1300 Nemaca. Str. 284 KOMENTAR Novi vladalac je bio Jovan Aleksandar (13311371). Ratovanje s Vizantijom opisano na ovoj i sledeoj stranici pada na sam poetak njegove vlade. Mesemvrija je grad na obali Crnog mora (danas Nesebr), a Rosokastron je leao u blizini tadanje vizantijsko-bugarske granice. U dnu ove strane se sasvim pogreno spominje ime cara Jovana Kantakuzina. To je opet sluaj koji ilustruje Orbinov povran rad sa izvorima. Kod Grigore su neto ranije opisane pogrebne sveanosti za mrtvog cara, to se odnosilo na staroga cara Andronika II, koji je posle zbacivanja s prestola iveo kao monah.

3 2 5

Orbin je shvatio da se to odnosi na Andronika III. Nije mu ak zasmetalo ni to to se u odlomku koji je ovde prepisao spominje ''veliki domestik Kantakuzin'' (str. 286 gore). Str. 285 KOMENTAR Beseda pripada caru Androniku a ne Kantakuzinu, kako stoji u naslovu u margini. Str. 286 KOMENTAR Grigora ne kae da je Kantakuzin ''sin ecapa i sinovac Porfirogeniga'', nego govori o drugoj linosti koja je bila u srodstvu s Paleolozima. Prianje o braku izmeu vizantijske i butarske carske porodice odnosi se na docnije vreme. Orbin je prosto istrgao ovaj odlomak iz konteksta i dodao ga prethodnom ekecerptu o Butarima. Prianje o Teodori i njenom sinu ve je bilo iskorieno u glavi o Baliima. Str. 287 KOMENTAR Nije mi polo za rukom da utvrdim poreklo kazivanja o porodici Ivana Aleksandra. Priu o Jevrejci nalazimo i kod Halkokondila. U jednom domaem zapisu car Ivan Aleksandar ima sinove Mihaila, Stracimira i Asena. Str. 288 KOMENTAR Poslednji pasus na toj strani i izlaganje na str. 288 oslanjaju se na kazivanje Bonfinija, koji je, opet, koristio ugarsku hroniku Jovana Turocija. I kod jednog i kod drutog je pohod na Bosnu 1363. isprian neposredno pre pohoda na Vidin 1366. pa je i Orbin ovde uneo odlomak o Bosni. Str. 289 KOMENTAR ''Braida'' spomenuta na poetku ove stranice nije lino ime nego rezultat nesporazuma. Latinski prevodilac Laonika Halkokondila naao je u tekstu re Hebraidos (u padeu) to znai Jevrejke, pa je pomislio da je to ime. Kasnije se ak mislilo da je ta ''Braida'' bila ki kneza Lazara dok I. Ruvarac, ''Kraljice i carice srpske'', Zbornik Ilariona Ruvarca I, Beograd 1934, 3233, nije otkrio izvor zablude. Inae ovde nije Laonik obimnije ekscerpiran. Nije mi poznato poreklo prie o Aleksandrovim sinovima i njihovom odnosu prema Turcima. Ono to se pria u drugom pasusu odnosi se na prelazak Turaka u Evropu i svakako prethodi turskim provalama do Vidina. Str. 290 KOMENTAR Prianje o kasnoj bugarskoj istoriji prekinuto je ovde razmatranjem o ''Romaniji'' za koju je Orbin verovao da predstavlja neki sasvim odreeni deo Balkanskog poluostrva, mada je to oznaka za vizantijske zemlje. Trei pasus s razmatranjem o sudbini Bugara potie verovatno od samog Orbina. U prianju o Momilu opet ima neke zbrke. Grad ''Pritur u Romaniji'' je, bez sumnje, Periteorion, grad na obali zaliva Poru (Buru) istono od Meste. Momilo, koga Orbin po nekom nama nepoznatom izvoru naziva Momilo Deno, poznat je iz vizantijskih i turskih izvora. Bio je to samostalni gospodar i zapovednik najamnik u oblasti Rodope, koji je esto menjao gospodare. Bio je u slubi cara Andronika pa se posle sklonio u Srbiju. Sluio je zatim Kantakuzina pa napustio i njega i preao carici Ani, od koje je dobio titulu despota. Stradao je 1345, kada su ga u Periteorionu opseli Kantakuzin i njegov saveznik Umur-beg od Ajdina (Smirne). ivot i pogibija Momila dali su povod nastanku epske tradicije koja je njegov grad premetala daleko u unutranjost. Orbinov izvor je svakako bio pod uticajem pria o Momilu jer inae ne bi od njega mogao nainiti namesnika Duanovog, niti suparnika sultana Murata. Sima irkovi

3 2 6

IZVORI MAVRA ORBINA ORBINOV RAD SA IZVORIMA

Obimno delo Mavra Orbina oslonjeno je itavom svojom irinom na tekstove drutogih pisaca. Svoje izvore Orbin spominje na veoma mnogo mesta u tekstu pozivajui se na imena ili naslove i reprodukujui manje ili vee odlomke iz tuih spisa. Zbog suvie velike tolerantnosti pri upotrebi izvora i navoenja protestantskih pisaca Kraljevstvo Slovena je dospelo na Index expurgatorius, a katoliki itaoci su revnosno precrtavali imena jeretikih autora. Na poetak svoje knjige Orbin je stavio jedan popis izvora: autori citati nella presente opera, koji, naravno, nimalo ne lii na bibliografiju u nekom modernom istorijskom delu. U Orbinovom spisku ima pisaca koje svakako nije itao, ak i takvih koje nije mogao itati, dok na drugoj strani u svome delu upotrebljava izvore, meu kojima i dobro poznate, koje nije uvrstio u popis autora. Prouavanje Orbinovih izvora se zbog toga ne moe ograniiti samo na komentarisanje njegovog popisa autora, niti na traganje za onim piscima koji u tome katalogu nisu navedeni, nego mora obuhvatiti i analizu njegovog postupanja sa izvorima. Komentari onoga dela Orbinovog teksta koji je reprodukovan u ovoj knjizi pokazali su, ini se, dovoljno jasno kako je Orbin radio s tekstovima iz kojih se obavetavao. On je vrlo retko uzimao iz svojih izvora pojedinane informacije da bi ih uklopio u novu i originalnu celinu i pruio na taj nain svoj prikaz dogaaja. Umesto toga, Orbin je iz svojih izvora preuzimao ve gotove, manje ili vee, odlomke teksta i reao ih po svome dosta jednostavnom planu. On je imao optu shemu glava namenjenih pojedinim zemljama, narodima ili dinastijama, a unutar tih glava se trudio da potuje hronoloki red. Taj red se prekida ponekad objanjenjima o gradovima i mestima koja se spominju. Takvo objanjenje moe da preraste u vrlo opirni ekskurs, kao to je sluaj s Kotorom u glavi o Baliima (str. 297309). Unutar pojedinih glava Orbin obezbeuje, gde god je to moguno, mesto za izlaganje odnosa s Dubrovnikom, zatim prua karakteristike vladalaca, a na kraju nekih glava govori i o granicama zemlje ili oblasti iju je istoriju opisao. Odlomci koje je odabrao da ispuni ovaj kompozicioni kostur nisu se uvek lako mogli uklopiti u celinu, tako da se na mnogim mestima lako zapaaju neravnine, umeci i nemotivisani prelazi, a itav tekst se doivljuje kao labav spoj heterogenih elemenata. Pri ovakvom tipino kompilativnom nainu rada Orbinu su se morale potkrasti i tipine kompilatorske omake. Desilo se da je opisao jedan isti dogaaj na dva mesta sasvim razliito, upotrebljavajui prvo jedan a zatim drugi izvor. Bitka kod Velbuda opisana je u glavi o Nemanjiima (257258) po nekom danas nepoznatom zapadnom izvoru, a u glavi o Bugarima (468) po vizantijskom piscu Niiforu Grigori. Ponavljanja se isto tako nisu mogla izbei. Primera ima toliko da ih ne vredi posebno navoditi. Podsetiu samo na poetke glava o Mrnjaveviima, Baliima, Nikoli Altomanoviu i knezu Lazaru, gde se ponavljaju stvari o kojima je bilo rei na kraju glave o Nemanjiima. Da bi se prikupilo sve to Orbin kae o caru Urou, potrebno je pregledati sve pomenute glave. Pri tome podaci nisu u skladu jer su jednim delom uzimani iz raznih izvora. Orbinu se desilo ono to i drugim kompilatorima: da je neki dogaaj udvostruio zbog toga to nije shvatio da se kazivanje izvora odnosi na dogaaj o kome je ve govorio. Tako je kod Orbina Despotovina obnovljena na taj nain to je Hunjadi posle pobeda nad Turcima vratio uru Brankoviu vei deo drave (329), a na sledeoj strani ipak pria o zadednikom ratu kralja Vladislava, Janka Hunjadija i ura Brankovia, o pregovorima sa sultanom i o tome da je sultan vratio dravu i oslepljene sinove despotu uru (331). Desilo se, takoe, da izabrani odlomak nije uvrten na pravom mestu, jer Orbin nije znao na koje vreme se odnosi. U glavi posveenoj bugarskoj istoriji stavljen je jedan odlomak iz Zonare o pomoi kralja Mihaila zetskog ustanicima u Makedoniji punih sto godina docnije nego to je trebalo. Preuzimajui velike odlomke iz dela koja je ekscerpirao Orbin je mnogo puta s njima preuzimao i 3 2 7

citate treih pisaca. Zanimljivi su sluajevi, na koje je ukazano u Komentaru, u kojima Orbin prividno polemie s nekim piscem, iako to, u stvari, polemie onaj autor kojega Orbin na tome mestu prepisuje. Citiranje iz druge ruke Orbin nije smatrao za greh, kao, uostalom, i njegovi savremenici. Tek je u XVII vehu uveden meu istoriarima red u nainu citiranja literature. Kod Orbina se mestimino osea tenja da navede to vei broj autora kao da e time pojaati tezu koju zastupa. To se naroito osea u onom delu knjige koji opisuje ranu istoriju svih Slovena. Popis autora je takoe zahvatio vrlo veliki broz izvora koji nisu posluili pri pisanju knjige. Znatan broj imena u tome popisu potie iz slinih spiskova u drugim delima. To se vidi po karakteristinim dubletima na koje ukazujemo nie u objanjenjima uz imena pisaca. Orbinu nije bilo jasno da eu Pavle akon i Pavle sin Barnefrida ista linost, ili da je Skolastik nadimak vizantijskog pisca Agatija, pa je sve te oblike imena donosio u svome spisku kao posebne pisce. Ni na osnovu spiska, ni po navoenju pisaca u tekstu ne moe se sa sigurnou zakljuiti koja je dela Orbin zaista itao, a koja je naveo samo kao znak obavetenosti i erudicije. Moe se s dovoljno razloga pretpostaviti da je neposredno koristio one pisce koje mnogo puta citira i iz kojih u vie mahova donosi odlomke. Polazei od toga mogu se iz spiska sa 286 stavki izdvojiti imena monaha Anonija, Alberta Kranca, Antonija Bonfinija, Marka Antonija Sabelika, Davida Hitrea, Franca Frica, Johana Aventina, Ivana Dubravija, Johana Leunklavija, Georgija Kedrina, Karla iz Vagrije, Laonika Halkokondila, Ludovika Crijevia Tuberona, Marina Barlecija, Matije Mjehovite, Mihaila Solinjanina, Niifora Grigore, Nikite Honijata, Pavla akona, Pjer-Franeska ambularija, pape Pija II, Prokopija, Sebastijana Minstera, Sigismunda Herbertajna, Petra Sufrida, Teodora Spanduina, Volfganga Lacija i Jovana Zonare, kao autora koje je Orbin zaista itao. Tome bi trebalo dodati dubrovake anale i nekoliko domaih izvora koje Orbin koristi ali ne spominje, o kojima e biti rei docnije. To je svakako najui hipotetini krug izvora na koje se Orbin oslanjao. Kod autora koji se retko citiraju tee je povui crtu izmeu onih koji su uzeti iz druge ruke i onih koji su stvarno upotrebljeni. Naroito teko je to uiniti kod antikih autora koji su bili opte dobro svih pisaca toga vremena. Njih je na Orbinovom spisku veoma mnogo. Neke od njih je verovatno i neposredno itao. U ovakvoj situaciji bi bilo veoma rizino procenjivati u kojoj je meri Orbin sakupio potrebne izvore i otkrivati gde su izrazite praznine. Kada se uzmu u obzir svi navedeni i pomenuti pisci, pada u oi veliki udeo antikih tekstova, zatim nemakih i italijanskih pisaca XVI veka i gotovo potpuno odsustvo junoslovenskih autora. Daju se zapaziti propusti u poljskoj literaturi XVI veka, koja se Slovenima zaista bavila. Isto se tako moe zapaziti odsustvo dela o jezicima i leksikografskih spisa iako se Orbin nije ustruavao da govori o srodnosta jezika i da ulazi u druga jezika pitanja. Na drugoj strani se moe primetiti da su brojno jako zastupljena geografska dela i imena geografa i kartografa. Moe se zapaziti da je Orbin iao ukorak s vremenom irei krug izvora. Za njega nisu pisci narativni izvori u dananjoj naunoj terminologiji jedini izvori. Njima pripada najvanije i najuglednije mesto, ali Orbin ume ve da koristi natpise i da ih reprodukuje u svome delu. On izriito pokazuje kad korista povelje, pa ih ak stavlja u svoj spisak autora (Zlatna bula, Kotorske povelje). Arhivski dokumenti se takoe javljaju u spisku, ali ih neposredno ne koristi, izuzev porodine hartije svojih zatitnika Bobaljevia. Za poneki podatak Orbin se poziva i na geografske karte, za koje je bio naroito zainteresovan. Poziva se i na knjige Starog zaveta kao na izvor, na veliki jed svojih strogo katolikih savremenika, koji takva mesta precrtavaju ba kao i imena jeretikih pisaca. Navodei izvore Orbin esto u jednom dahu citira antike pisce i svoje humanistike savremenike kao jednake autoritete. U teoriji on je znao da izvori blii dogaajima zasluuju vee poverenje, pa je ponegde podseao na doba kada je iveo pisac na koga se poziva. Tako je znao da kae da je Prokopije iveo pre 1070 godina (94), a Lambert Hersfeldski pre 500 godina; za Mihaila Solinjanina verovao je da je iveo ''oko 1010. godine''. Umeo je da se teko prevari kao kod Fjavia Bjonda, pisca XV veka, za kojega je tvrdio da je iveo jedan vek posle pada Rimskog Carstva. Kao i mnogi savremenici, Orbin je nasedao mistifikatorima. Vredi zapaziti sa koliko poverenja i prostodunosti citira izmiljenog Jeremiju Rusa i prepisuje tobonji markomanski natpis u kamenu (105). Orbinova istorijska kritika bila je, kako je s razlogom reeno, sasvim poetnika. Deava se da i on posumnja u tanost i vrednost informacije koju 3 2 8

nae u svom izvoru, ali to je redovno u sluajevima kad eli da se oslobodi neprijatnog svedoanstva. Kada za jednu vest Flavija Vopiska kae da je piu che falsa, a da je rimski istoriar laskavac koji eli da uvelia slavu cara Aurelijana poveavajui broj mrtvih Gota, on prosto eli da umanji snagu vesti o porazu Gota, koje on rauna u Slovene. Tu vrstu pseudokritike, koja nije sasvim izumrla ni u modernoj nauci koja se ponosi kritinou, susreemo jo nekoliko puta u Orbinovom delu, naroito tamo gde prenosi vesti Sabelika o ratovima Mletaka i Slovena. Svoju kritinost je Orbin najvie imao prilike da pokae kada bi se opredeljivao za jednu izmeu vie verzija koje su pruali izvori. Ali, na tome poslu ga ne moemo ocenjivati jer nam nisu poznate alternative pred kojima je stajao.

AVTORI CITATI NELLA PRESENTE OPERA.

Abbate Tritemio AbbateVespargense Ablabio Abraam Ortelio Adameo Sasione M. Adamo Agatia Smirneo Agostino Dottore

Cisurino Sura. Gallimaco appresso Plinio Carlo Sigonio CarloVagricse Celio Donato Cerilliano Cesare Baronio M.Cicerone

Filippo Lonicero. dan.aut Flauio Vopisco L.Ftoro Francesco Bisio Francesco Baldillo Francesco Irenico Francesco Serdonati 3 2 9

Agostino Morauo Aimone Monaco Alberto Crantio Aiberto Stadense Alessandro Guaino Alessandro Scaleto Altamero Ammiano Monaco Andrea Angelo Durazzino Andrea Cornelio Andulfo Sagaco Annali di Frisia Annali di Olanda Annali di Rausa Annali di Russia Annali de Tutchi Annal di Venetia Annonio Monaco Antonio Boqinio Antonio Geufreo M. Antonio Sabellico Antonio Sconcouio AntonioViperano Appiano Alessandrino ArnoldoAbbate Arpontaco Burdegalente Arriano di Nicomeda M. Aurelio Cassiodoro S.AurelioVittore, Baldasar Spalatino Beato Renano Beroso Cassteo Bernardo Giustiniano Bilibaldo Pirc Kiameno Bonifacio Simoneta Bulla d'oro Busbequio Giorgio Pachimero GiorgioTirio Giorgio Vverenhero Giornando Alano Girolamo Dottore Girolamo Bardi Girolamo Ruseclli Giulio Faroldo Giustino Giunio Cordo Godifredo Monaco Cochfrido Viterbiente Gregorio Dottore

Cornelio Tacito Costantino Porfirogenito Costantino Spandugino Corrado Bragense CorradoPeutingero Crisippo Cronica de Frati Minoriti Q. Curtio ChristofanoVarseuiccio. GioanniBattista Dauid Chitreo, dannato Autore, Descritione del mondo Diodoro Siculo Diogene Laertio Dione Niceo Dionisio Punico Dithmaro Mersapurgese Domenico Mario Nigro Egesippo EgidioTschudio EginhartoMonaco Elio Cordo Elio spartiano Emanuelo Manasse Epitome di Strabone Erasmo Stella Eudocio Panegirista Eugippo Monaco Eusebio Eustachio Eutropio Fabio Celeriano Farasmanno Greco Fascicolo de'tempi FilippoCallimaco Mariano Scoto Marino Barletio Marino Benchemio F. Martino Martino Abbate Martino Cromero Martino Vescouo Cossenti no Martino Segonio MartinoVagneto Marziano Capella Matthia Meccouita Mazochio

Gasparo Hedione, dan. natoauc. Casparo Peucero GasparoTigurino.dan.aut. Geremia Russo Gerrardo Rudingero Gioanni Aubano Gioanni Auentino, dannatoaut. Gioanni Botero Gioanni Coclco GioanniCuropalato Gioanni Dubrauio Gioanni di Essendia Gioanni Herburto Gioanni Laziardo Gioanni Magno Gotho Gioanni Leunclauio, dannato aut. Gioanni Nauclero Gioanni Villano Gioanni Stadio Gioanni Goroppeio Gioanni Gobellino Gioanni Monaco Gioaoni di Thvuocz Gioanni Tigurino Gioanni Pineto Giacomo Castaldo GiacomoMeiero GiacomoVifelingio Giacomo Spigelio Giacomo Zieglero, dannato autore. Giorgio Gedreno Giorgio Fabritio, dannatoto aut. Plinio Plutarco Polibio Porfino Pomponio Leto Priuilegi di Cataro Procopio di Cesarea Prospero Aquitano Rafaelo Volarerano Reginone Abbate Registro del Croniche Reinnero Reinecio, dan 3 3 0

Gulielmo Cantero Gulielmo Frisio Gunthero Pocta Hartmanno Schedel Helmoldo Prete Henrico di Eruordia Hermanno Contratto Hermanno Hamelman no Hermanno Schodel Herodiano Herodoto Alicernateo Huldrico Mutio. dannato autore. Hunibaldo Ioachimo Curco IsacioTzetze Isidoro Hispalense Isigonio appresso Plinio Kiriaco Spangebergio Lamberto Scfaaffnaborgenie Laonico Calcondila. dannato aut. Laurentio Suro Leonardo Aretino Libro delle Cognitioni Libro delle parti di Pregadi di Rausa Lodouico Ceruino Lucano LucioFaunno Lucio Floro Luigi Contarino Lupoldo Bambergio Luiz prandoTiciniense Marcelino Conte F.Vegerio C .Velleto Pateruclo Venceslauo Boemo Vernero Rolenuick Vettore Vticense Vgo Fuluonio

MetelloTigurino Metodio Historico Michel Riccio Michel Salonitano Modesto Nazario Mamertino Niceforo Gregora Nicete Comato G. Nicolo Doglioni Nicolo Marscalco Nicolo Stobeo Olao Magno Onesimo Origine de'Gorbi Ottone Frigigense P. Ouidio Nasone Paolo Barnefrido Paolo Diacono Paolo Emilio Paolo Niuemontano Paolo Giouio Paolo Langio Paolo Orosso Paolo Paruta Paolo Scaligero Petancio Pier Francesco Giambula ri Pietto Artopeo, dannato autore Pietro Bellonio PietroBizaro Pietro de Castro Pera Pietro Crusber Pietro Echilino Pietro Giustiniano Pietro Liuio P. Piteo Pio Secondo Vitichindo Olandese Vitichindo Sassone Vitichindo Vagriese Vnefrido lnglese Vuolgfango Lazzio Vuolgfango Olandese

nato aut. Ricardo Bartolino Rinaldo Britanno Roberto Gagiuno Roberto Valturio Sassone Grammatico Sebastian Munstero, dan naro aut. Scolastico Smirneo Scipione Ammirato Seruio Sidonio Apollinaro Sigiberto Gemblacese Sigismondo Herbersteino Silberto Genebrardo Socrate Historico Solino Sozimeno Speccio de Sassoni C. Statio Poeta Stefano Bizantino Strabone Suffrido Pietro Misnenso Suida Soplimento di Euttropio SuetonioTranquillo Suffrido Misnense Symmaco Teoderico Teodoro Spandugino Teopompo Chio Teodolo Tito Liuio Tolomeo Alessandrino Toma Ebendorfio Trebellio Pollione Trogo Pompeo Tugenone Patauino Valerio Massimo M.Vatone Zacaria Lilio Zonara Zosino

3 3 1

ORBINOV SPISAK IZVORA Orbinov spisak autora reprodukovan je ispred ovog poglavlja. Na sledeim stranicama sam pokuao da identifikujem imena i naslove sa toga spiska. Pri tome sam svesno postupao nejednako: kod antikih pisaca i onih autora iji su tekstovi dobro poznati ili nisu upotrebljeni u Kraljevstvu Slovena, zadovoljio sam se kratkom identifikacijom, dok sam kod onih iji je udeo u nastajanju Orbinovog spisa neosporan pokuao da pruim podatke o delu i putu kojim je Orbin doao do njega. Kod pisaca je navedena stranica Orbinovog originala (ona je oznaena i na marginama prevoda u ovoj knjizi) na kojoj je citiran. Oznaena su i mesta gde je pisac utke upotrebljavan (bez citiranja), ali samo u onom delu knjige koji je ovde preveden i tampan. Zbog obimnosti spiska i komentara morao sam odustati od navoenja literature o piscima. Izuzetno sam beleio prevode vizantijskih pisaca da bi se pokazalo kako ih je Orbin mogao upotrebljavati. Imena autora i naslova nanizana su istim redom kao u Orbinovom spisku. Abbate Tritemio je neobino plodan i nekritian humanistiki pisac XVI veka Johanes Trithajm, opat iz Vircburga. Orbin nigde u tekstu ne navodi Trithajma, niti ga, koliko se moglo utvrditi, upotrebljava. Abbate Urspergense je naveden zbog dela Chronicon abbatis Urspergensis a Nino rege Assyriorum magno usque ad Fridericum II Romanorum Imperatorem (izd. 1515), sastavljenog inae od spisa vie autora (Ekeharda od Aure, Konrada od Lihtenaua i dr.). Orbin ga citira na str. 111112 govorei o Gotima, a zatim i na str. 130 i 162 gde pria o borbama Henrika, sina Otona hercega Saksonije sa ''Dalmatinima''. Ablabio je pisac kojega Orbin svakako nije mogao itati. Delo mu nije sauvano, a Jordanes ga spominje kao istoriara Gota. Orbin ga citira iz druge ili tree ruke, kao na str. 59 gde se navodi Gioanni Magno Gotho, koji opet citira: Giornando per l'auttorita d'Ablauio. Citira ga jo i na str. 97, 106, 111, 114 kad govori o Gotima. Zasluuje panju navod na str. 174 po kome se toboe kod Ablavija mogu itati slovenske rei: Grapsa i Coritta. Abraam Ortelio je nemaki geograf i kartograf Abraham Ortelius (Oertel) (15271598). Orbin ga citira na vie mesta, i to na nain koji pokazuje da je neposredno koristio njegova dela. Tesoro geografico e svakako biti Thesaurus orbis terrarum, koji se jednom navodi zbog Dalmata u Italiji (164), a drugi put se citira lanak o Epidauru (184). Synonymia geographica ce citira povodom imena Sulana (94), tvrenja da su Avari Sloveni (103) i kod Epidaura (180). Orbin citira Ortelija vie puta ne navodei odreeno delo, kao na str. 33, gde identifikuje rimske gradove, 42, gde spominje Timoane, 59, gde govori o idolu plemena Obgorijana, 76, gde govori o Arkoni, 104, gde tvrdi da se Normani nazivaju Rusi. Adameo Sassone je, bez sumnje, Adam Bremenski, koji se u spisku odmah ponovo javlja kao M. Adamo. M. Adamo se citira svega jedanput kao dokaz da su se Sloveni nekad nazivali Vindelici. Pri tome se Orbin poziva na drugu knjigu dell'Historia Ecclesiastica, to pomae da prepoznamo Adama Bremenskog, autora XI veka, ije delo je imalo naslov Gesta Hammenburgensis ecclesiae pontificum seu Historia ecclesiastica. Iako je ovaj spis dva puta objavljen do vremena kad je Orbin pisao svoje delo, ne verujem da ga je neposredno koristio. Agathia Smyrneo ce citira dva puta na str. 106 i 107, gde je re o Gotima. Uprkos iskvarenom atributu Smyrneo, koji dolazi od Myrinaeus (po gradu Mirina u Maloj Aziji), prepoznaje se Agatija, istoriar Justinijanovog vremena (umro iz-meu 579. i 582). Na str. 116 se kae da je Scolastico Smirneo opisao posle Prokopija Velizarove ratove. I to se, naravno, odnosi na Agatija, koji je imao nadimak Scolasticus. Iako je Agatija bio preveden na latinski i tampan ak vie puta do Orbina, na pisac ga je ipak koristio iz druge ruke jer bi, inae, naao mesta o Slovenima. Agostino Dottore je, bez sumnje, sveti Augustin, episkop hiponski (+430). Orbin se na De civitate dei poziva kad govori o Jafetovim potomcima (6), a na spis protiv Julijana kad velia svetog Jeronima (176). 3 3 2

Agostino Morauo je Augustinus Ksebrot (+1513), nazvan i Augustinus Olomucensis. Orbin ne navodi njegova dva spisa protiv valdenza, ve istoriju olomuckih biskupa, spominjui irila (45). Preuzet je, verovatno, iz nekog tueg dela. Aimone Monaco je Aimonus monachus Floriacensis (+1008), autor dela Historia Francorum seu Libri V de gestis Francorum (do 653. ali sa produecima do 1135. i 1165). Bilo je vie verzija naslova kao i vie oblika autorovog imena. U izdanju iz 1567. spis se navodi kao Aimoini monachi qui antea Annonii nomine editus est. Zbog toga se javlja dva puta na Orbinovom spisku. Sreemo ga ponovo pod Annonio Monaco, gde donosimo i mesta gde je korien. Alberto Crantio je mnogo puta citirani hamburki profesor teologije Albert Krantz (+1517). Orbin posebno navodi naslove Krancovih dela: Suetia, Vandalia, Sassonia, mislei na epise Saxonia (1520), Vandalia (= istorija Venda, 1519) i Sronica regnorum aquilonarium (Dania, Suecia, Norvagia 1546). Krancovu istoriju crkve u Saksoniji (1548) Orbin ne spominje. Citira razliite teme iz istorije Zapadnih Slovena na str. 7, 11, 61, 71, 76, 77, 98, 102, 104, 111, 115, 126, 137, 144 i 399. Alberto Stadense je Albertus Stadensis (+1264), opat Svete Marije u tadeu. Njegovi Annales Stadenses (do 1256) bili su objavljeni ve 1578. Orbin ga citira samo na jednom mestu (120), i to verovatno iz druge ruke, kad govori o Vandalima. Alessandro Guaino se navodi i kao Gaguino. U staari, to je Alessandro Gvagnini, Italijan iz Verone, koji je postao istoriar Poljske. Od njegova dva dela Rerum polonicarum tomi tres i Sarmatiae Europeae descriptio, Orbin navodi samo poslednje i citira ga govorei o poreklu Slovena od Jafeta (6), slovenskim ratnikim vrlinama (8), o verovanjima samojedskih seljaka (57), o imenu Slovena (96) i o Vandalima (125). Alessandro Sculteto je pisac XVI v. Orbin citira njegov spis Cronographia sive Annales (1545) kao izvor za upade Slovena u Vizantiju (26), a navodi se i kod pria o Slovenima u Engleskoj (72). Altamero se nalazi samo u spisku autora, dok se u knjizi uopte ne spominje. To je, po svoj prilici, Andreas Althamerus, pisac Komentara uz Tacitovu Germaniju. Ammiano Monaco e biti jo jedan oblik za ime onoga pisca koji je u spisku naveden kao Aimone Monaco i Annonio Monaso. Andrea Angelo Durazzino ce takoe javlja samo u spisku autora. U tekstu se na str. 194 citira Paolo Angelo, arciuescouo di Durazzo apresso Marino Barletio, kao svedok za velikoduno pruanje azila u Dubrovniku. Nije jasno da li je Orbin pogreio ime u spisku ili u tekstu. Paulus Angelus ce javlja kao pisac poetkom XVI veka (up. G. Gllner, Turcica. Die europaischen Trkendrucke des XVI Jahrhunderts I, Bucuresti-Berlin 1961, 30 i 513). Isto ime i prezime je imao jedan draki nadbiskup u vreme Skenderbega. Za njegovo ime su vezane neke Konstitucije izdate 1462, svakako neautentine u obliku u kome su sauvane. Kako iz Orbinovog teksta izlazi da Barlecije prenosi rei ovoga Anelija, postaje jo verovatnije da je re o Pavlu. Andrea Cornelio se citira kao Andrea Cornelio Stauriese na str. 121 gde je re o Vandalima u Friziji. Iz konteksta izlazi da ovoga Andreju citira jedan drugi pieac: Suffrido Pietro Misnense. (Vidi nie pod tim imenom.) Inae, nisam mogao yhn u trag Andreji Korneliju. Andulfo Sagaco je Landolfus Sagax, pisac iz vremena oko 1000. godine, koji je napravio izvod iz dela Pavla akona Historia Romana i dodao svoj nastavak. Njegovoj Historia miscella treba pripisati okolnost da se kod Orbina Anastazije Bibliotekar dosledno citira kao Pavle akon. U ggomenu-toj istoriji, 3 3 3

koja se pripisuje Landulfu, Pavlovom spisu je dodat Anastazije. Inae ga Orbin nigde u tekstu ne citira. Annali di Frisia se navode samo jednom, i to iz druge ruke. Govorei na str. 120 o Vandalima, koji su toboe ratovali pod Aleksandrom Velikim, Orbin navodi Pjetra Sufrida, koji se, opet, poziva na niz autora i spisa meu kojima su i Annali di Frisia. O njegovoj sklonosti za mistifikaciju vidi pod Suffrido Pietro Misnense. Annali di Olanda su korieni na str. 11, gde se po njima pria kako su Sloveni, proterani iz Britanije, nali utoite na obalama Donje Saksonije ''koja se danas zove Frizija''. Spis se na istoj stranici naziva i Historia d' Olanda. Orbin ga svakako nije koristio neposredno, nego iz teksta spominje Pjetra Sufrida. Nije jasno kakav se tekst moe podrazumevati pod tim imenom. Ime Holandije imaju u naslovu dva spisa koji se zovu hronike i napisani su na holandskom. Annali di Rausa su dubrovaki anali, koje Orbin izriito citira samo jedanput, ali ih koristi na vie mesta. Na str. 186, gde izlae istoriju Dubrovnika, Orbin polemie sa Sabelikom, koji tvrdi da se Dubrovnik 998. potinio mletakom dudu Pjetru Orseolu. On se poziva pri tome na Anale iz kojih se vidi da je Dubrovnik bio u savezu s carem Vasilijem Porfirogenitom, s kojim su bili i Venecijanci u prijateljstvu. Odlazak dubrovakog nadbiskupa i plemia dudu imao je, po Orbinu, sasvim drugu svrhu: da se oslobodi dubrovaki trgovaki brod na kome je bilo i neto robe Ne-retljana, mletakih neprijatelja. Tu se Orbin opet poziva na dubrovake Anale i Mihaila Solinjanina. U ouvanim verzijama dubrovakih anala tav. Anonima i Nikole Ranjine (Annales Ragusini anonymi item Nicolai de Ragnina, ed. S. Nodilo, Zagrabiae 1883) ne nalazimo sve ono to govori Orbin. Nalazimo jedno gotovo komino falsifikovano pismo cara ''Cezarija III'' o zajednikom ratu protiv Venecije, a pod 997. nalazimo podatak o dva poslanika koji su ili u Veneciju da oslobode zaplenjene stvari. Orbin je, dakle, ili vrlo iroko tumaio vesti Anala ili je imao neku drugu, danas nepoznatu verziju. Inae se po mestima gde koristi Anale vidi da je imao verziju vrlo blisku onoj to je upotrebljena za Nodilovo izdanje. Orbin je korisgio dubrovake Anale govorei o ratu s Nemanjom (246248), o ustupanju Stona Dubrovniku (261, 352), o ratu s Venecijom (300), navodei poreklo vlasteoskih porodica (301), spominjui kosovsku bitku (319), bana Kulina (350), hercega Stefana (386, 388), pad Novoga (389). Izgleda da su i Gundulievi anali, koje je preradio Rasti, bili u nekoj starijoj verziji pristupani Orbinu. To se opaa po onom mestu gde se govori o sastanku Tvrtka i ura Balia (291). Orbin posebno spominje dubrovake anale Eusebija Kaboge (200), koji nisu objavljeni. Kabogin spis je sadrao i ivote dubrovakih nadbiskupa (il quale scrisse nella lingua latina gli Annali di Rausa et le vite de' suoi Pontefici). Annali di Russia ce spominju jednom na str. 99, gde se rovori o Ruriku i njegovoj druini, a drugi put kad je re o Olgi i primanju hrianstva (91). Orbin ruske letopise nije poznavao neposredno, nego preko Herbertajna, kao to to i sam kae. Annali de' Turchi Izgleda da Orbin nije pod ovim imenom podrazumevao jedan odreeni izvor. Od starih turskih istorijskih tekstova bili su do Orbinovog vremena poznati: Neri u prevodu Johana Leunklavija, Historiae Musulmanae Turcorum, Francofurti 1591. i jedna hronika bliska tzv. Gizeovom Anonimu i Urudu, takoe u prevodu Leuklavija (Annales sultanorum Othomanidorum, Fraricofurti 15962). Orbin te tekstove citira najee pod Leunklavijevim imenom. Na jednom mestu (str. 308) navodi se i Hermanno Scholdel ne gli Annali de' Turchi. Kad se na str. 318 navode Annali de' Turchi za podatak da je Lazar iv uhvaen i pogubljen, to se svakako odnosi na anonimnog hroniara Leunklavijevog (Annales sultanorum 15962, 14)). Na str. 325 citat turskih anala potie iz Leuklavijevog komentara i odnosi se na istog anonimnog hroniara. Na str. 331 je navedeno kako se u turskim analima ita da je despot ura ugledavi oslepljene sinove skoro pao od bola. Taj podatak nisam naao ni u jednom pristupanom tekstu. Annali di Venetia Pod ovim imenom se mogu kriti veoma brojni tekstovi, a Orbin nam daje 3 3 4

premalo elemenata za identifikaciju. Mletaki anali se citiraju samo jednom na str. 32 za prilino neodreeni podatak da je ''u to vreme'' (oko 996) od Venecijanaca u velikoj meri ukroena oholost Neretljana. U krajnjoj liniji to se oslanja na tekst mletake hronike Jovana akona. Annonio Monaco je autor o kome je ve bilo rei kod Aimone Monaco. Orbin ga citira mnogo puta i uvek u ovom obliku (Annonio). Preko Anonija Orbin je upoznao izvore za najranije odnose Slovena i Franaka. Na svim mestima gde se citira Anonije osea ce pouzdana izvorna podloga. Naveden je na str. 34, 35, 36, 42, 65, 67, 69, 70, 71, 72, 76, 96, 400, 417, 419. Antonio Bofinio je Antonius Bonfinius (oko 14271503), podom Italijan, istoriar Ugarske. Njegovo delo Rerum Hungaricarum decades Orbin u vie mahova citira i u znatnoj meri ekscerpira. U opteslovenskom delu se veoma malo koristi: jednom za Hune (103), drugi put za Bastarne (133) i trei put za podatak da ime grada Agrije, navodno, dolazi od slovenskih Agrijana. Najvie se Bonfini citira u izlaganju srpske istorije. Na njega se Orbin poziva govorei o poloaju Kosova (318), o despotskim posedima u Ugarskoj (327), dubrovakom gostoprimstvu uru Brankoviu (328), turskom napadu na Srbiju 1454 (338), Vuku Grgureviu (342). U istoriji Bosne se javlja samo kao autor koji s jo nekim drugim tvrdi da je Mehmed II odrao Stefana Tomaevia (376). U pregledu dubrovake istorije Orbin se poziva na Bonfinija kada govori o ulozi Matka Talovca (1967), a u glavi o Bugarskoj kada govori o kralju Teoderihu (400). Kao to je ve reeno, Orbin koristi Bonfinija i na mestima gde ga ne citira. U izlaganju vremena despota ura on je itave stranice prevodio i u celini unosio u svoj tekst (326327, 330, 333, 334, 336, 337338, 339). Antonio Geufreo je svakako Antoine Geuffroy, pisac vrlo popularnog u XVI veku dela Estat de la court du grant Turc (1542). Orbin ga nije itao, jer je jedino mesto gde ga citira prepisano od Leunklavija (325). M. Antonio Sabelico je Marcantonio Coccio nazvan Sabellico (14361506), slubeni istoriar Mletake Republike krajem XV veka. Zanimljivo je da Orbin mnogo puta navodi Sabelikovo delo Enneades sive Rhapsodia historiarum, a nijednom istoriju Venecije (Rerum veneticarum ab urbe condita libri XXXIII). Orbin je Sabelika neosporno itao i oseao ce y vie navrata pobuen da s njim polemie. Jednom ak grubo kae da Sabeliko neki put vie zamrauje nego to osvetljava ''cose de' Venetiani''. Na Sabelika se Orbin poziva za vrlo razliite stvari, naroito iz antike istorije i istorije ranog srednjeg veka. Orbin citira Sabelika na str. 27, 29, 30, 31, 32, 73, 90, 109, 110, 112, 114, 115, 116, 119, 154, 159, 161, 162, 171, 172, 174, 175, 176, 181, 182, 185, 190, 229, 354, 360, 473. Antonio Sconcovio se citira samo jednom na str. 178, gde se govori o ureenju provincije Ilirika. Bio je to izdava tekstova i pisac dela Commentatio Epistolica de origine et sedibus Francorum (1532). Antonio Viperano je bio istoriograf kralja Filipa II. Orbin ga nigde u tekstu ne citira. Appiano Alessandrino je rimski istoriar II veka n. ere Appianus. Orbin ga citira vie puta na mestima gde govori o Ilirima i Iliriku. Njegovo delo navodi kao trattato dell' Illirico. Citira se na str. 146148, 154, 155, 158, 160, 162, 168, 173, 185, 199. Arnoldo Abbate je dobro poznati Arnold iz Libeka (4- izmeu 1211. i 1214). Njegovo delo Chronica Slavorum libri VII Opbin nije itao. Spominje ga jednom meu autorima koji upotrebljavaju ime Slavi (96), a drugi put kad govori o prolasku Fridriha Barbarose kroz Srbiju u drutvu s jo dva autora. On sigurno nije naao kod sva tri autora o tome dogaaju, nego ih je zajedno preuzeo od jednog meu piscima, koji navodi i ostala dva. Arpontaco Burdegalense mi je ostao nepoznat. Po citatima kod Orbina delo mu je Tratato delle 3 3 5

mutationi de gli stati. Haveden je prvi put zbog podatka o dalmatinskim enama koje su ubijale decu i bacale na neprijatelja (145) i drugi put uz tvrenje da je Konsgantin Porfirogenit vladao godine 959. Arriano di Nicomedia je Arijan (II v .n. e.), istoriar Aleksandra Velikog. Orbin ga koristi na dva mesta kad govori o Aleksandru Velikom (106, 167), a jednom ga navodi kao autoritet za istoriju gotskih ratova (110). M. Aurelio Cassiodoro ce nalazi na spisku autora, iako je oigledno da Orbin nije itao znamenitog pisca VI veka. Na str. 116 upuuje da treba itagi Cassiodoro testimonio fidelissimo, che scrisse sue lettere, a na str. 399 ga uzima za dokaz da su Bugari ratovali s Rimljanima u vreme cara Teodosija I. S. Aurelio Vittore je rimski istoriar IV veka S. Aurelius Victor, kojega Orbin spominje zbog carskih biografija. Na str. 174 ga navodi uopte kao autoritet za istoriju rimskih careva, a na 175 se poziva na njega kao dokaz da je car Prob iz Dalmacije i da su Galerije i Maksimin iz Sirmija. Iz teksta se vidi da ga je koristio iz druge ruke. Baldasar Spalatino je, sudei po imenu, pisac iz naih krajeva ije je delo izgubljeno. Orbin citira njegovo delo Origine di Spalato, u kome je bila pria o tome kako dubrovaki mornari, saveznici Roberta Gviskarda, umalo nisu ubili cara Aleksija Komnina (191). F. ii., Letopis Popa Dukljanina, Beograd 1928, 1315, poslednji se bavio spisom Baltazara Splianina i doao je do zakljuka ''da nije iveo ni radio u XI ili XII veku, nego mnogo docnije, moda ak u XV veku, ako ga je uopte i bilo''. Danas bi se moglo dodati da Orbin upotrebljava Baltazara jo na dva mesta. Na str. 297 on je izvor informacije o tome da su Romani stari Kotor nazivali Ascriuio a domai ljudi Gurdouo. Ha istoj strani se na Baltazara poziva kada govori o stanovnicima Askrivija koji su napustili grad iz straha od vojske iz Bosne. Na str. 306 Baltazar je svedok da su se Peratani nekad nazivali Pertani i da su najstariji stanovnici onih mesta. Kao to se vidi, Baltazar Splianin nije govorio samo o Splitu nego i o Kotoru i Perastu. Orbin ga upotrebljava kada je re o poecima gradova, pa se moe pretpostaviti da je pored origini di Spalato u njegovom opusu bilo i tekstova o drugim gradovima. Otuda treba biti rezervisan prema hipotetinom naslovu Chronica Spalatina za njegovo izgubljeno delo. Nema nikakvog ozbiljnog razloga da se sumnja da je Baltazar postojao i delovao kao pisac. Beato Renano je Beatus Rhenanus (14861547), autor dela Rerum germanicarum libri III (1531). Orbin ga citira govorei o Slovenima u Moravskoj i Saksoniji (44,65) i o Vandalima (126). Beroso Caldeo je izmiljeni pisac kojega je lansirao Anije iz Viterba (14321502). Orbin ga, naravno, nije mogao itati, ali je na njega nailazio u literaturi. Haldejski svetenik Beroe je bio poznat literarnoj tradiciji na Istoku (pominje ga vie antikih pisaca). Mistifikacija je bila u tome to se toboe pronalo njegovo izgubljeno delo. Jedan odlomak je posredno doao i do Orbina, tako da je on secondo Beroso Caldeo tvrdio na str. 146 da su Iliri nazivani po Iliriju, sinu Istrovu. Bernardo Giustiniano je mletaki dravnik i trezveni istoriar (14081489). Njegovo delo De origine urbis gestisque Venetorum obuhvata samo najraniji period mletake istorije (do 809). Na str. 73 citiran povodom poraza Slovena od cara Otona, na str. 96 Orbin donosi odlomak iz koga se vidi da je ustinijani mislio da su Sloveni orujem stekli slavno ime. Zbog ratnike slave ''Dalmatina'' Orbin citira ustinijanija i na str. 172. Bilibaldo Pirckiamero je svakako Wilibald Pirkheimer (1470 1530), koji je odnekuda zalutao u Orbinov spisak. Glavno delo Bellum Suitense (Helveticum) nema veze sa Orbinovom temom, a drugi spis Germaniae eh variis scriptoribus perbrevis explicatio, napisan 1530, objavljen je tek 1610. 3 3 6

Bonifacio Simoneta je spomenut samo jednom na str. 106 gde se govori o Gotima. To je pisac druge polovine XV veka od koga je ostao spis De persecutione christiane fidei et Romanorum pontificum (1492). Bulla d'oro je Zlatna bula cara Karla IV iz 1356. Orbin je navodi zbog izmiljenog podatka da su tim carskim aktom kneevi izbornici bili obavezni da svoje sinove naue latinskom, slovenskom i italijanskom jeziku (377). Busbequio je Auger Ghislain Busbecq (15221592), diplomat i putopisac, koji je ostavio znaajne podatke o naim krajevima. Orbin ga je, izgleda, znao samo po uvenju. Nigde ne koristi Buzbekov spis koji je do 1600. ve bio objavljen i preveden. Calfurino Sura mi je i posle traganja ostao nepoznat. Ne spominje se nigde u tekstu. Callimaco appresso Plinio Orbin na ovaj nain belei pisce za koje hoe da pokae da ih poznaje iz druge ruke. On je, dakle, naao kod Plinija mesto o plemenu Peuceta, gde se ovaj pozivao na Kalimaha, polihistora iz III v. pre n. e. Carlo Sigonio je poznati autor XVI veka, od kojega su ostale jedna znaajna istorija Italije (565. do 1268), istorija Rimskog Carstva, rane hrianske crkve i dr. Orbin nigde u svom episu ne navodi Sigonija. Carlo Vagriese citira se u tekstu i kao Carlo della Vagria (57 i 344). To je jedan od najvie citiranih pisaca kod Orbina, pa ipak mu nisam mogao ui u trag. Bez rezultata su ostali i napori V. Maurania. Iz njegovog dela de'Venedi Orbin citira 2, 3, 4, 6. i 7. knjigu za razliite dogaaje iz istorije Slovena. Na osnovu citiranih mesta moe se zakljuiti da su u spisu o Venedima upotrebljavani brojni stariji izvori. Na jednom mestu Orbin prenosi priu Karla iz Vagrije o tome kako je naao dokaze da su Verli Sloveni: haver egli trouato in Francoforto vn' Autore scritto a mano, il quale trattando le cose di Germania, chiaramente mostrava, che li Verli erano Slaui. (102). Bio je to svakako autor iz severne Nemake koji je delovao u XVI veku. Citira se na str. 35, 36, 57, 68, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 94, 99, 102, 103, 126, 133, 134, 142, 163, 344, 346. Celio Donato stoji verovatno pogreno za Aelius Donatus, poznatog gramatiara, od koga, naravno, nije mogao nita uzeti za svoj tekst. Cerilliano je zabeleen nie kao Fabio Celeriano. Vidi podatke pod tim imenom. Cesare Baronio je uveni katoliki istoriar crkve. Orbin ga navodi samo u spisku autora, dok njegove Annales ecclesiastici u tekstu ne spominje. M. Cicerone je spomenut zbog toga to u Epistolae familiares govori o ratnikim vrlinama Dalmata (159). Cornelio Tacito Veliki rimski istoriar je bio svakako poznat Orbinu, ali ga je ipak koristio iz druge ruke. Prvi put je spomenut u jednom citatu Johana Aventina o Venedima (59), zatim je kao dokaz da su Sulani Sloveni prizvan Melantone sopra Tacito (94). Ostala tri citata se tiu Markomana (104, 137 8, 141). Costantino Porfirogeneto je vizantijski car pisac Konstantin VII Porfirogenit (913959), toliko znaajan za istoriju Junih Slovena. Za nau istoriju je daleko najvaniji njegov spis ''O narodima'' (u naunoj tradiciji De administrando imperio). Koliko se danas zna, ovaj carev spis je postao pristupaan tek 3 3 7

izdanjem i latinskim prevodom I. Meursiusa, Constantini Porphyrogenetae Imperatoris Opera, Lugduni Batavorum 1617, dakle punih 6 godina posle Orbinovog dela. Pa ipak, Orbin u svojoj knjizi tampanoj 1601. citira Constantino Porfirogenito, il quale nel libro intitolato, FOEDERA, IVRA, AC SOCIETATES IMPERII ROMANI (str. 181) i donosi iz njega odlomak o Dubrovniku iz 29 glave. Orbinov prevod se, uopte uzev, slae s poznatim i ouvanim teketom Porfirogenitovim. Razlike se mogu uoiti na mestu gde car govori kako su Dubrovani sagradili najpre mali grad, pa vei, pa su mu proirili bedem i dobili grad koji je omoguavao da se ire i mnoe i u spisku linosti koje su se prvo doselile u Dubrovnik. Umesto saete istorije irenja grada nalazimo u Orbinovom prevodu samo: fabricarono una terriciola, la quale poi accresciuta, cinsero di mura, che tiraua mezo miglio di circuito. Umesto 7 imena doseljenika nalazimo u Orbinovom prevodu samo 5, i to sa iskvarenim zavretkom, u kome se ''Valentin otac protospatara Stefana'' pretvorio u ''Fauentino prete di S. Stefano''. Oigledno je Orbin imao kao podlogu jedan dosta nesavreni latinski prevod, koji jo nije poznat nauci. Pored toga Orbin koristi Konstantinov tekst jo na nekim mestima. Tako na str. 32 govori o prelasku Slovena u drutvu sa Dubrovanima u Aluliju, gde su ratovali protiv Saracena. Pri tome se poziva Lodouico Tuberone nell' Origine di Rausa e Girgio Cedreno nella vita d'esso Basilio Imperadore. Ha str. 182183 nalazimo dugi citat o arabljanskoj floti, vizantijskoj pomoi, ratu u Junoj Igaliji. I tu citira Kedrina. Pria o napadu arabljanske flote ponovljena je i u okviru izlaganja istorije Kotora na str. 297. I tu se na autor poziva na Kedrina. Constantino Spandugino ce citira samo jednom na str. 308 kao izvor obavetenja o Kotoraninu koji je postao Mustafa-paa i bio za vreme Sulejmana namesnik u Kairu. Inae, o autoru i njegovom delu nisam nita mogao nai. U Orbinovom spisku se javlja jo jedan Spanduin: Teodoro Spandugino. Corrado Brugense ce citira samo jednom na str. 163. Govorei o Karlu Velikom i Obodritima Orbin se poziva: some narrano il Piteo et Corrado Brugense ne gli Annali di Francia. Poto je Piteus (vidi kod njegovog imena) izdava Fuldskih anala moglo bi se oekivati da je i Konrad neki kasni pisac i prireiva tekstova. U XVI veku je delovao Conradus Brunus (Braun), ali se on bavio crkvenom istorijom. Corrado Peutingero je dobro poznati augsburki humanist Konrad Pojtinger (14651547). Njega je Orbin jednom upotrebio, verovatno iz druge ruke, govorei o Alanima (132). Crisippo je verovatno filozof stoiar III veka, za koga se teko moe odgonetnuti zato je doao u spisak autora za Kraljevstvo Slovena. Orbin ga inae u tekstu nigde ne spo-minje niti navodi. Cronica dei Fratri Minoriti Pod ovim naslovom bi se moglo podrazumevati vie spisa. Po nainu kako je hronika zabeleena najblii bi bili Chronica viginti quattuor Generalium ordinis fratrum Minorum, Chronica anonyma fratrum Minorum Germaniae, ali nijedna od njih nije bila objavljena do Orbinovog vremena, a osim toga prva se tie Nemake, a druta ide samo do 1375, dok Orbin citira hroniku za podatke iz XV veka. Navodi je za delovanje Jakova Markijskog (368) i za podatak da je bosanska kraljica Katarina sahranjena u crkvi Araeli u Rimu (371). Q. Curtio je svakako Quintus Curtius Rufus, rimski istoriar iz I veka n. e., autor jedne zabavne i nekritine istorije Aleksandra Velikog. Orbin ga citira vie puta zbog plemena Aleksandrovog doba koja bi toboe bila slovenska (str. 11, 106, 167, 169). Christofano Varseuiccio je zabeleen kao kanonik krakovski i vrlo uena linost od koje je Orbin dobio usmena obavetenja o povelji Aleksandra Velikog za Slovene (378). Dijalog krakovskog kanonika De origine Polonorum Orbin, izgleda, nije poznavao. David Chytreo dannato autore je David Chytraeus (15301600) nastavlja Alberta Kranca. Orbin citira njegovu knjigu o Saksoniji za neke vrlo opte podatke, npr. da su Sloveni najvea nacija (7), 3 3 8

da su ''poplavili'' neke oblasti (60), navodi ga kao pisca koji upotrebljava ime Slovena (96) i kad govori o dolasku Slovena na Valtik (15). Iz Hitreja preuzima Orbin i jedan detalj iz bosanske istorije: anegdotu o Hrvoju Vukiu i Pavlu uporu (3645). Po tome sudim da je Orbin neposredno koristio Vandaliae et Saxoniae Alberti Cranzii continuatio, poznatiju pod imenom Chronicon Saxoniae ili Saxonia. Descritione del mondo Ovaj naslov se nalazi samo u spisku autora. Nije mi poznato na koji se tekst odnosi. Diodoro Siculo je citiran samo jednom, i to u vezi s Aleksandrom Velikim (171). Slavnog antikog istoriara Orbin je poznavao samo posredno. Diogene Laertio je biograf antikih filozofa iz III v n. e. Orbin ga nigde u svom delu ne spominje. Dione Niceo ce u tekstu naziva i Dione Greco i Dione Bisantino. Nije jasno da li se svaki pug misli na Kasija Diona, istoriara II veka n. e. ili i na Diona Hrisostoma iz Pruse. Njegove fragmente je Orbin upoznao verovatno u delima kasnijih autora. Navodi ga kao autoritet za Gote (106), Markomane (142) i Ilire (172). Koristi ga vie puta za pojedine konkretne dogaaje na str. 106, 144, 145, 156, 157, 158, 162, 1845, 345. Dionisio Runico e biti pesnik-geograf Dionisije iz II veka. Orbin navodi jedan njegov distih u italijanskom prevodu (162). Navodi ga jo jednom (159) kao dokaz da su Reucetii nazivani i Peucentini. Dithmaro Mersapurgese je Ditmar od Merseburga (9761018), pisac Hronike, koja sadri i znaajne podatke o Slovenima. Orbin ga, zaudo, nigde ne navodi osim u spisku. Domenico Mario Nigro je spomenut u pregledu istorije Kotora (297) kako u esgoj knjizi svoje ''Geografije'' prenosi jedan podatak iz Plinija, i u raspravljanju o Skordiscima (157). To e svakako biti Venecijanac Domenico Maria Negri. Egesippo ce ne spominje u tekstu. Ime se moe odnositi na vie pisaca. Jedan Hegesip je bio crkveni pisac kojega citira Eusebije. Pod Imenom Hegesipa je bio poznat i latinski prevod Flavija Josifa. Egidio Tshudio je vajcarski istoriar Agidius Tschudi (15051572), pisac dela Chronicon Helveticum. Orbin ga ne spominje nigde u tekstu. Eginharto Monaco je Ajnhard, biograf Karla Velikog i pisac franakih anala Orbin ga sigurno citira iz druge ruke jer ga izriito navodi samo jednom zbog plemena Uncrani (104) a podatke koji potiu iz Ajnharda navodi po Anoniju i drugima. Elio Cordo je Aelius ili Iunius Cordus, pisac III veka, biograf manje poznatih rimskih careva. U tekstu se ne spominje. Vidi i Giunio Cordo. Elio Spartiano je jedan od autora koji se raunaju u Scriptores historiae Augustae, od kojih je ostao zbornik biografija rimskih careva od Hadrijana do Numerijana (117284. g. n. e.). Spominje se u tekstu ivot cara Antonina (88). Emanuelo Manasse he svakako biti greka u navoenju imena, kakvih ima u Orbinovom spisku. Postojao je vizantijski istoriar Konetantin Manasa, koji je ak bio preveden na latinski: Annales Constantini Manassis primum in lucem prolati, graecis latini facti per Levvenclaium, Basileae 1573. Ha njega je Orbin svakako mislio, ali ga nije koristio, nego prepisao sa nekog tueg spiska i pri tome napravio greku. 3 3 9

Epitome di Strabone e verovatno biti omaka u spisku jer se kasnije nalazi posebno naveden Strabon. Erasmo Stella je autor dela De Borussiae antiquitatibus libri 2 (1518). Orbin ga nigde ne navodi. Eudocio Panegirista ne spominje se u tekstu, Nije poznat panegirist toga imena. Eugippo Monaso de Eugipije, pisac biografije svetog Severina, vaan izvor za propast rimske vlasti u V veku. Orbin ga nigde ne navodi. Eusebio je uveni istoriar crkve iz IV veka Latinski prevodi njegovih dela bili su tampani do Orbina. Citiran je dvaput (107, 109). Eustachio moe biti kanonik Okserski, pisac istorije Okserskih biskupa, a moe biti i neki od brojnih pisaca sa imenom Eustathio. Po citatu na str. 146 (Iliri su nazvani po Iliriju, sinu Kadmovom) ne moe se odrediti. Eutropio je rimski istoriar IV veka. Citira se vie puta kada je re o rimskim ratovima sa Gotima i drugim plemenima (107, 109, 110, 114, 121, 133, 135, 140, 156. 174, 345). Ha njega se Orbin pozvao dokazujui Justinijanovo slovensko poreklo (175). Fabio Celeriano je rimski pisac III veka, biograf cara Kara. Orbin ga je poznavao posredno, preko Flavija Vopiska. Obojica su mu sluila kao dokaz da je car Klaudije bio Ilir, po Orbinovom shvatanju, dakle, Sloven (str. 175). Farasmano Greco treba da je autor o kome je Orbin neto nauo kod Diona i Amijana Marcelina (144). Kod Diona je Farasman kralj Iberaca, koji je ratovao s Alanima, o kojima Orbin na tome mestu pria. U spisak autora ovo lice je moglo doi samo zabunom. Fascicolo dei tempi Pod tim naslovom je objavljeno vie hronika. Najpopularnija i mnogo puta tampana je ona koju je napisao kelnski monah Verner Rolevink. Ima izdanja kod kojih nije navedeno ime autora. Otuda se, verovatno, u Orbinovom spisku javljaju i Fasciculus temporum i Werner Rolevinck. Ovaj izvor je inae citiran samo kao dokaz da su car Karlo IV, i njegovi sinovi igmund i Venceslav Sloveni. Filippo Callimaco je Philippus Bonacursius zvani Callimachus Experiens, istoriar XV veka, znaajan za nas po svojoj istoriji Vladislava Jagelonca i bitke na Varni. Orbin ne spominje to njegovo delo nego govor papi Inoentiju VIII o ratu protiv Turaka, koji citira zbog ostrva Nova zemlja, otkrivenog od Rusa (94). Filipo Lonicero dann. autore je autor jedne istorije Turaka, tampane vie puta tokom XVI veka. Orbin ga citira na mestu gde govori o zarobljavanju i pogubljenju kneza Lazara (318). Flauio Vopisco je rimski istoriar koji spada u Scriptores historiae Augustae. Orbin ga navodi kao autoritet za Ilire (172) i za istoriju rimskih careva (88, 174), ipak mu prebacuju pristrasnost kad govori o Gotima (111). Citira ga jo kad govori o ratu Aurelijana s Markomanima (140) i kad tvrdi da su roditelji cara Klaudija Iliri (175). L. Floro je verovatno pogreno zabeleen. To e biti R. Annius Florus, panegiriki istoriar iz vremena cara Hadrijana. Citira se na str. 145 uz podatak da su ilirske ene ubijale svoju decu i bacale na 3 4 0

neprijatelja. Ponovo je zabeleen kao Lucio Floro (vidi tamo). Francesco Bisio je u tekstu spomenut kao Francesco Bisio da Bergamo ili quale stette alquanto tempo nella Russia et scrisse le cose di quel Regno (90). Naveden je samo kao autoritet za Rusiju i na njega upuuje itaoce koji bi hteli vie da saznaju. Bizija ne spominje A. Cronia, Per la storia della slavistica in Italia. Appunti storico-bibliografici, Zara 19332, koji je marljivo sakupio podatke o slinim delima. Francesco Baldilo je citiran na str. 184 kao ''moderni'' pisac Francesco Baldelli uz podatak da su Partini iveli pre Slovena u okolini Dubrovnika. Francesco Irenico je nemaki istoriar Franz Fritz zvani Irenicus (oko 1495oko 1559), autor dela Germaniae exegesis (1518). Orbin u jedan mah navodi ovaj naslov (126), inae mnogo puta citira Frica govorei o germanskim plemenima, za koja Orbin misli da su bila slovenska (7, 44, 97, 102, 103, 104, 119, 126, 132, 398). Franceso Serdonati je citiran zbog svojih dodataka al l libro de' casi de gli huomini Illustri di Gio. Bocaccio (svakako: De casibus virorum illustrium) (187) u kojima spominje dubrovakog vlastelina Damjana Judu. Serdonati je bio tokom XVI v. neko vreme profesor u Dubrovniku. Zasluan je bio za objavljivanje Crijevievog spisa De Turcarum origine ... Gasparo Hedione dannato autore je nastavlja opte hronike (do 1537) koja je bila objavljivana pod imenom opata od Ursperga (v. Abbate Urspergense). Nigde se u Orbinovom tekstu ne navodi. Gasparo Peucero je takoe bio protestant i brisan je od strane pobonih italaca Orbinovog dela, ali nije naveden kao dannato autore. Bio je posle Melanhtona drugi nastavlja velike hronike Johana Kariona. Orbin ga nigde u tekstu ne navodi. Gasparo Tigurino dann. aut. He znam ko je ovaj autor. Ne spominje se nigde u tekstu. Po nadimku treba da je iz Ciriha. Geremia Russo treba da je autor spisa Annali di Russia, koji je verovatno identian s Annali di Moscouia (kako se navodi na drugim mestima). Iako Orbin odnekud zna da je Jeremija pisao svoje Annali di Russia 1227. i donosi iz njih odlomke u prevodu, ipak se moe rei da je to pisac izmiljen u periodu humanizma. Prema navodu na str. 10 Jeremija je priao u Annali di Moscouia kako su Sloveni u Sarmatiji pobeivali sve narode s kojima su bili u neprekidnim ratovima pa su uzeli ime Slaui. On je znao i neto o religiji Anta i o njihovom idolu zvanom JACOBOG (19). Nasuprot grkim piscima, Jeremija je tvrdio da su se Rusi s pohoda na Carigrad vraali s velikim plenom (90). Na str. 96 nalazimo jedan citat iz Jeremijinih Anala o dogaajima iz 1118. iz koga se vidi kako je ratovao Krunoslav, koji je poginuo u bici i sahranjen pod tvravom Vojka. Jeremija je posluio Orbinu i kao svedok da su Alani, Vandali, Svevi i Burgundi Sloveni i da su imali isti jezik poljski ili slovenski (102). Na str. 104 nailazimo jo na jedan momenat iz ''biografije'' Jeremije Rusa. Kada je u drutvu s poslanikom moskovskog kneza iao caru u Be (ranije smo saznali da je toboe iveo i pisao 1227) naao je u zemlji Markomana natpis u kamenu, koji je reprodukovao u svome delu Annali di Moscouia. Orbin je taj natpis preneo, dopunio i preveo na italijanski (105), sve to da bi dokazao da su i Markomani bili Sloveni. Iz istog Jeremijinog dela Orbin se obavestio da su Rusi ili Moskoviti istoga jezika kao i antiki Makedonci, meu kojima se rodio Filip, otac Aleksandra Velikog (171). Ova mesta dovoljno jasno otkrivaju vreme i mentalitet pisca koji je lansirao Jeremiju Rusa. Gerardo Rudingero je autor jedne Geografije (kod Lukarevia se naziva Kozmografija) koju Orbin citira (298) zbog imena Vesecastro, kako se navodno nazivao grad Kotor u Bosni. (Kod Lukarevia 3 4 1

nalazimo oblik Vissikotor.) Gioanni Aubano je Johann Boehme zvani Aubanus iz prve polovine XVI v., pisac dela o obiajima raznih naroda (1538). Prevedeno je na italijanski: I costumi, le leggi et l'usanze di tutte le genti. Citira se kad je re o idolatriji Obgorijana (59) i u prianju o tome kako je Karlo Veliki poslao kolonije Nemaca u Dakiju i tako osnovao Sedam gradova (135). Gioanni Auentino, dannato aut. je Johannes Turmair zvani Aventinus po mestu roenja Abensbergu (14771534). Libro de Boii, to se izriito citira na str. 12 bie svakako Annales ducum Boiariae (1554). Na to delo Orbin misli i na drugim mestima kad citira samo 2, 3. ili 4. knjigu. Aventin je upotrebljavan neposredno i citiran mnogo puta za dogaaje iz rimske, germanske i slovenske istorije. Str. 12, 15, 32, 33, 34, 40, 41, 44 (spominje ce libro di carta pecorina nel monasterio de'Monaci posto all Ilmo, dove si trovano ancor molte altre guerre degli Slaui), 46, 59, 65, 67, 69, 74, 89, 96, 120, 177, 403, 407. Gioanni Battista je nepotpuno navedeno ime. Kod Lukarevia, Copioso ristretto2 193, nalazi se Gio: Battista Egnazio, a u tekstu se navodi i Giambattista Adriani, poznati nastavlja Gviardinija. Orbin ne navodi u tekstu ni jednoga ni drugoga. Gioanni Botero je autor politiko-geografskog dela Relazioni universali (1591) u kome ima podataka o Slovenima i jednog speva za kralja Anrija od Valua sa epizodama iz poljske istorije. Orbin pominje njegovo delo dell'Europa (132). Poziva se na njega priajui da je Justinijan I iz Prizrena (175) i da je Stefan Tomaevi postavljen kao meta strelcima i tako ubijen (376). Dva navoda se tiu rimske istorije (132, 140). Gioanni Cocleo je citiran samo na str. 140 gde je re o pradomovini plemena Kvada. Bie to nemaki pieac XVI veka i izdava tekstova J. Cochlaus, kojega je Orbin naao u nekom drugom spisu. Gioanni Curopalato je u stvari Jovan Skilica, kojega je Orbin prosto preuzeo sa nekog tueg spiska. Bio je preveden na latinski u XVI veku pod naslovom: Joannis Curopalatae Scilizzae historiarum compendium... lat. ed. J. B. Gabius. Venetiae 1570. Orbin ga nije itao jer bi inae uoio vezu izmeu teksta Skilice i Kedrina, iz kojega ispisuje mnoge stranice. Vidi pod Giorgio Cedreno. Gioanni Dubrauio je Johannes Dubravius, biskup olomucki i autor eke istorije (Historia Bohemica ab origine gentis usque ad Ferdinandum I imperatorem...). Orbin vie puta citira to delo govorei o esima i Zapadnim Slovenima. Priu o ehu i Lehu treba da je naao kod Dubravija (47). Upotrebljava ga na str. 7, 45, 46, 49, 50, 51, 54, 68, 87, 95, 103; 134, 140. Gioanni di Essendia je Johannes de Essendia (+1456), pisac kompilacije Historia belli a Carolo Magno contra Saxones gesti. Orbin ga citira na str. 120 gde govori o Vandalima, svakako iz druge ruke, jer je spis ovoga monaha tampan tek u XVIII veku. Gioanni Herburto je bio poljski poslanik u Parizu i pisac dela Cronicon historiae polonicae (1571). Orbin ga navodi samo kao pisca koji upotrebljava ime Slaui. Gioanni Laziardo je Johannes Laziardus (+1467), autor jedne svetske istorije: Historiae universalis epitome. Orbin ga nigde u tekstu ne spominje. Gioanni Magno Goto je nadbiskup Upsale Johannes Magnus (14881544), pisac dela Historia de omnibus Gothorum Sueuorumque regibus (1554). Ovaj nekritiki spis Orbin citira govorei o Venedima (59) i na mestu gde tvrdi da su Vandali i Sloveni jedan narod (97). 3 4 2

Gioanni Leunclauio dannato autore je poznagi orijentalist i vizantolog XVI veka Johannes Leunklavius. Od njegovih dela Orbin spominje samo Historioe de' Turchi, to je svakako spis Historiae musulmanae Turcorum de monumentis ipsorum exscriptae, libri XVIII, ali daleko vie koristi Annales sultanorum Othmanidarum a Turcis sua lingua scripti, naroito ''Pandectes'', tumaenja i komentare dodate ovom delu. I Leunklavije je naveden kao pisac koji upotreblzava ime Slaui (96). Na njega se Orbin poziva kod identifikacije Gornje Mezije i Srbije (165). Korien je inae za genealogiju srpskih vladalakih porodica (276), za dogaaje oko kosovske bitke (312, 313, 315, 319), zatim kad je re o tome da li je Mehmed II sin Mare Brankovi (325), o postupanju Mehmeda II sa Stefanom Tomaeviem (376), o turskom brojanju ratnih godina (377) i o Vuku Grgureviu (342). Gioanni Nauclero jeste Johannes Vergenhans zvani Nauclerus (+1500) poznat po svome Chronicon universale (1516). Njegovo delo citira Orbin po generacijama. Tako se za Slovene u Britaniji poziva na 31 generaciju (11), za upad Skira u Meziju u vreme Atilinih sinova na 16. generaciju (134). Orbin ga pominje i kad govori o vremenu kad je sveti Jeronim preveo Bibliju (174). Gioanni Villano je dobro poznati firentinski hroniar. Orbin se pozvao na njega govorei o unutranjim borbama u svome rodnom gradu u vreme Damjana Jude. Kao to su Firentinci u vreme svojih nesloga pozvali na vladu Lukeze, to pria Vilani, tako su Dubrovani uzeli kneeve iz Mletaka (189). U komentaru sam upozorio da se naziv terra del re Stefano, koji upotrebljava Orbin, nalazi i kod Vilanija. Gioanni Stadio je spomenut zbog toga to je u svojim Komentarima Lucija Flora govorio o Japodima (158). Nisam uspeo da saznam nita blie o ovom piscu. Gioanni Goroppeio V. Maurani, Izvori 135, je doputao mogunost da je taj autor, iz koga su Orbin i Lukarevi crpli podatke o amazonkama, naega porekla. Protiv toga govori ono mesto iz Orbina gde se poziva na sedmu knjigu della Gotodanica (134). Dva puta se Orbin poziva na osmu knjigu o amazonkama (105, 142), koje su navodno ene Sarmata Slovena. Goroppeio se latinski pisao Jan Becan van Gorp, pisac XVI v. koji je ostavio traga u razvoju istorije religije. Kod L. Niederlea, Slovanske staroitnosti I/1, Praha 1902, 52 nap. 1, nalazim ''Goropia Becana (Opera ed. Antwerp. 1580 Gallica 55)'' kao jednog od zastupnika teorije da su Sloveni potomci antikih Heneta. Verovatno je to Orbinov i Lukareviev autor, ali blie podatke o njemu nisam uspeo da naem. Gioanni Gobelino je nemaki klerik koji je sluajno od prepisivaa postao pisac. Johannes Gobelinus de Lins (verovatno Linc na Rajni) dobio je nalog da prepie delo pape Pija II Commentarii rerum memorabilium quae temporibus suis contigerunt, koje je posle diktiranja uredio Johannes Campanus. Zbog beleke sa Gobelinovim imenom na kraju rukopisa prvi izdava je ovome kleriku pripisao papine memoare. Greka je od tada bezbroj puta ponovljena. Orbin je inae koristio ovaj spis znajui da potie od pape Pija II (vidi pod Pio Secondo), a podatak o tome da se svi bosanski kraljevi zovu Stefan (369) uzeo je od nekoga ko je umesto Pija II citirao Gobelina. Obino se pravi jedna dalja greka kad se ovaj Gobelin mea s hroniarem Gobelinom Persona, koji je umro znatno ranije (1421). Gioanni Monaso je ime koje su nosili brojni pisci u Vizantiji i Zapadnoj Evropi. Navod kod Orbina (str. 115) uz druge autore o poslednjim danima Rimskog Carstva na Zapadu, nije dovoljan da bi se utvrdilo na kojega autora se stvarno misli. Gioanni di Thvuocz je malo iskvareno ime ugarskog hroniara Jovana Turocija s kraja XV veka. Njegovo delo sa brojnim podacima za junosloveneku istoriju (Chronica Nungarorum ili Chronicon rerum Nungaricarum) Orbin je, izgleda, poznavao samo posredno. Izvesne podatke je koristio preko Bonfinija, dok Turocija neposredno citira samo tri puta. Jednom kad prenosi priu o Slovenima iz Lipne koji su toboe tek za vreme Ludovika Anujskog primili hrianstvo (174), drugi pug kad pria o ratu Ugra s Besima (346) i trei put kad prenosi priu o ugarskom boju s Turcima u Bosni 1415 (365). 3 4 3

Gioanni Tigurino je, sudei po imenu, neki vajcarski pisac. Moda je to Johannes Stumpf (15001576), pisac jedne hronike vajcarske. U Orbinovom tekstu se nigde ne spominje. Gioanni Pineto je Juan de Pineda, panski teolog XVI veka i komentator Biblije. Orbin ga, zaudo, citira na mestu gde objanjava da je Liburnija kraj oko Zadra (159). Giacomo Castaldo je poznati venecijanski geograf i kartograf (15001565). Orbin po njemu tvrdi da se Toplica u staro doba zvala Tricornesii (330) i da su Skordisci iveli u Rakoj (157). Giacomo Meiero je flandrijski hroniar ak Mejer, autor dela Annales rerum Flandricarum, Antverpiae 1561. Orbin je preko njega upoznao pismo kralja igmunda u kome govori o izmirenju s kraljem Ostojom (362). Spominje ga govorei o Rusima (88). Giacomo Vifelingio je nemaki humanista Jacob Wimpfeling poznag po nekritinosti i patriotskoj tendenciji. Njegovo delo Epitome rerum Germanicarum citira Orbin samo jednom govorei o ekom kralju Otokaru (50). Giacomo Spigelio je verovatno uao u Orbinovo vidno polje kao komentator Guntera Poete, izvora za doba Fridriha Barbarose, koji se takoe javlja na Orbinovom spisku. Giocomo Zieglero, dannato autore, ce navodi na str. 4 uz pomen imena Scandia. To je Jacob Ziegler (14701549), beki profesor, autor spisa Germaniae Encomia (1541). Giorgio Cedreno je vizantijski hroniar Georgije Kedrin, ija sasvim nesamostalna svetska hronika ide do 1057. godine. Kedrin je gotovo u celini prepisao hroniku Jovana Skilice, tako da se i moderna nauka slui izdanjem hronike Kedrina kada upotrebljava Skiliin tekst. U XVI veku su oba pisca bila prevedena na latinski, a njihov meusobni odnos nije bio zapaen. Orbin je Zonaru znao samo po imenu dok je Kedrina stvarno koristio po izdanju G. Xylandera (Bazel 1566). Pod Konstantinom Porfirogenitom sam upozorio na mesta koja je Orbin upoznao preko Kedrina. Na jednom mestu Orbin Kedrina navodi kao autoritet za Ilire (173), a drugi put kao pisca koji upotrebljava slovensko ime (96). Najvie je korien u glavi posveenoj Bugarima. Na nekoliko mesta se izriito citira (399, 404, 411, 417, 420, 429, 435, 437, 444 pogreno citiran!), a u stvari su mnoge stranice ispunjene bukvalnim samo mestimino skraenim prevodom iz Kedrina. itava istorija Samuila sastavljena je iz velikih izvoda iz Kedrina, proaranih tu i tamo nekim drugim izvorom (427 443). Giorgio Fabritio dannato aut. je nemaki istoriar i izdava tekstova iz XVI veka. Pre Orbinovog su izali Fabricijevi spisi Rerum Misnicarum libri VII (1569) i Originum stirpis Saxonicae libri VII (1597), ali ih nigde u svome tekstu ne navodi. Giorgio Rachimero je vizantijski istoriar Georgije Pahimer (umro poetkom XIV veka). Orbin ga citira sa navodom knjige (al H libro) govorei o Simonidi (256) i u glavi o Bugarima na mestu gde se govori o Lahanasu (463). (Na prethodnoj strani je doneo mali izvod ne spominjui da je iz Pahimera.) Kako je Pahimerov spis objavljen tek 16661669, postavljalo se pitanje kako ga je Orbin mogao upotrebiti. Orbin u stvari nije ni poznavao itav Pahimerov tekst, nego jedan kratki pregled sadraja pojedinih knjiga i glava, koji je po jednom oteenom rukopisu priredio Jeronim Volf. Uporeivanje Orbinovih navoda sa tim tekstom koji mi je bio pristupaan u zbirci: Historia rerum in Oriente gestarum ab exordio mundi et urbe condito ad nostra haec usque tempora, Francoforti 1587, pokazalo je da se svakako sluio Volfovim izvodom. Giorgio Tirio je citiran meu ostalima to spominju grad Justiniana Prima (176). N. Radoji 3 4 4

Srpska istorija 44, utvrdio je da je Orbin ovde mislio na Viljema Tirskog poznatog istoriara krstaa, ali mu je omakom izmenio ime u popisu. Giorgio Vverenhero je citiran dva puta: jednom kod vrlo uoptene tvrdnje da su Sloveni najvea nacija (7), a drugi put meu piscima koji upotrebljavaju ime Slovena. To e verovatno biti Johannes Werner (14681528), kartograf i geograf, prevodilac Geografije Klaudija Ptolemeja. Kao kod Viljema Tirskog, Orbin se i ovde verovatno zbunio naavi u italijanskom popisu skraenicu G. za ime. Umesto G(uilelmo) on je ranije rekonstruisao Giorgio, a u ovom sluaju je umesto G(ioanni) opet doneo Giorgio. Giornando Alano je dobro poznati Jordanes ili Jornandes, istoriar Gota iz VI veka. Orbin navodi oba njegova dela: libro de Geti i Successione dei Regni e tempi (Historia de Gothorum sive Getarum origine et rebus gestis i De summa temporum vel origine actibusque gentis Romanorum, seu de regnorum et temporum successione). Citira se mnogo puta, naroito gde je re o Gotima (7, 59, 94, 95, 97, 105, 106, 107, 108, 110, 111, 112, 120, 135, 142, 143, 146, 165, 345, 398). Girolamo Dottore je crkveni otac sveti Jeronim, kojega Orbin spominje kao prevodioca Biblije (173), ali i kao autora, nastavljaa Eusebijeve istorije (113, 135, 148). Na mestu gde tvrdi da Traani potiu od Jafeta (146) citira se jedan drugi spis: secondo S. Girolamo nella Chiosa (!) sopra il Genesi. Girolamo Bardi je citiran nekoliko puta: zbog datuma napada Slovena na Trakiju (25), kod prie o sukobu Neretljana i cara Otona III (31), za upad Slovena u Italiju 650. (36), rat Slovena i cara Henriha (73) i ratove rimskih careva sa Dalmatima (163). Girolamo Ruscelli je pisac XVI veka, nastavlja Pavla ovija i redaktor italijanske verzije Ptolemejeve geografije. U tekstu se ne spominje. Giulio Faroldo je istoriar Venecije. Njegove Annali Veneti Orbin navodi govorei o Neretljanima (27, 28) i o mletakom osvajanju Kotora 1378 (300). Giustino je rimski istoriar Justin. Citira ga vie puta spominjui plemena (106, 107, 133), amazonke (143) i makedonske kraljeve (154, 165, 171). Giunio Cordo je takoe rimski istoriar biograf careva. Spomenut je samo jednom u vezi sa gotskim ratovima (110), svakako iz druge ruke. Godifredo Monaso je na jednom mestu spomenut kao Gothfrido (109). Njegovo delo bi trebalo da budu Croniche d'Austria (249) u kojima se govorilo i o prolazu cara Fridriha I Barbarose kroz Srbiju. Meu brojnim Gotfridima nema, meutim, nijednog koji bi napisao austrijsku hroniku. Johann Philipp Abelin, koji je pod imenom Gotofredus objavio veliku svetsku hroniku, ne dolazi u obzir zbog toga to je svoje spise objavljivao posle Orbina. Orbin citira Godifreda i na mestu gde se govori o ratu Gota i Rimljana (109). Gothfrido Viterbiense Ne vidi se koje od dela Gotfrida Viterbskog (XII vek) navodi na str. 399: Gotfredo Viterbiense nella 17. parte, govorei o napadu Bugara na langobardskog kralja Agelmunda. Verovatno je to Pantheon seu universitatis libri qui Chronici appellantur izdat kao Chronicon universale jo 1559. Gregorio Dottore je svakako crkveni otac Grgur iz Nazijanca (+389). U tekstu se spominje san Gregorio (25), ali to je papa Grgur I Veliki (590604). Citira se njegovo pismo a Giovio prefeto di Mauritio imperatore. 3 4 5

Gulielmo Cantero mi nije poznat. Ne citira se u Orbinovom tekstu. Gulielmo Frisio je kartograf XV veka. Ne spominje se u tekstu. Gunthero Poeta je autor speva Ligurinus o prvim godinama vladanja cara Fridriha I Barbarose. Nije mi jasno kako je Orbin u tom tekstu mogao nai tvrenje da su Rusi nepokorivi ratnici (89). Hartmanno Schedel je nemaki hroniar Hartman edel (14401514) iz Nirnberga. Njegovu hroniku (Liber Chronicarum 1493) Orbin citira s neobinim naslovom (Cronica historiata) za podatak da su amazonke ene Gota (143). Helmoldo Prete je svetenik Helmold pisac dela Chronisa Slavorum sive Annales Slavorum libri II. Orbin njegov spis zove Cronica de gli Slaui (50). Citira ga vie puta, ali, ini se, iz druge ruke. (Str. 50, 61, 62, 65, 74, 76, 82, 83, 93, 96, 103.) Henrico de Eruordia je nemaki dominikanac iz XIV v. Henricus de Hervordia. Njegov spis Liber de rebus memorabiliribus sive chronicon (do 1355) nije bio tampan sve do XIX veka, tako da ga je Orbin mogao na str. 120 govorei o Vandalima citirati iz druge ruke. Hermanno Contratto ce zvao Herimannus Augiensis (+1054). Napisao je svetsku hroniku Chronicon de sex aetatibus mundi (do 1054). Orbin ga navodi dva puta kada se trudi oko hronologije: za godinu borbe Aleksandra Velikog s Tribalima (166) i za godinu Jeronimovog prevoda Biblije (174). Hermanno Hamelmanno e, po svoj prilici, biti autor kome se ponegde pripisivala Kelnska hronika (Chronica van der hilliger Stat van Coellen). Nigde se u Orbinovom delu ne navodi. Nermanno Schodel se u tekstu naziva Nermanno Scholdel i napisao je u XVI veku delo Annali de'Turchi. Orbin se na njega poziva govorei o dvojici Kotorana koji su postali turske pae (308). Herodiano je pisac jedne rimske istorije od kraja II do sredine III veka. Orbin ga spominje govorei o ratu Rima protiv Markomana (140). Herodoto Halicarnaseo je otac istorije Herodot, citiran u Orbinovom delu dva puta: zbog toga to toboe spominje Gote u Egiptu (106) i Bese u Trakiji (344). Po svoj prilici e oba navoda biti preuzeta iz nekog drugog spisa. Huldrico Mutio, dannato autore, je Ulrih Mucijus autor jedne hronike. Na nju se Orbin poziva kad govori o ratovanju Slovena sa carem Otonom (73). Hunibaldo je izmiljeni pisac, koga je fabrikovao opat Trithajm. Orbin ga je svakako naao u spisku autora u nekom tuem delu. Joachimo Sureo je pisac leskih hronika (Gentis Silesie Annales 1571) Joachim Kuraus (XVI vek). Njega je citirao u stvari Leunklavije, a Orbin ga je zajedno sa odlomkom iz komentara uz Annales sultanorum preuzeo. Isacio Tzetze ce y tekstu navodi kao Isacio interprete di Licofrone. Misli se na sholije uz Likofronovu poemu Aleksandra, jedan vrlo nejasan tekst. U modernoj nauci je utvreno da te sholije ne potiu od Isaka Cecea, ve njegovog brata Jovana. Nije jasno kako je Orbin doao do podataka o Ceceu. Citira ga kad objanjava poloaj Tule (3) i kad govori o ''Dalmatinima'' u Kalabriji (164). 3 4 6

Isidoro Hispalense je Isidor Seviljski, koga Orbin nije itao, ali ga je ipak naveo na mestu gde opisuje veliinu Trakije (146). Isigonio appresso Plinio bi po nainu kako je zabeleen trebalo da bude neki autor koga upotrebljava i citira Plinije. Od njega bi poticala pria da su Tribali mogli ubijati pogledom (167). Kod Plinija se, meutim, javlja Isigonos, ali ne kao pisac, nego kao vajar koji je u jednoj kompoziciji predstavio borbe Atala i Eumena s Galima. Kiriaco Spangebergio je nemaki crkveni istoriar, Orbinov savremenik. Ne vidi se kako je kod njega mogao nai podatke o dvojici Kotorana koji su postali turske pae (308). Lamberto Schaffnaburgense je poznatiji pod imenom Lambertus Hersfeldensis. Hroniar XI veka, ije je delo Annales (od stvorenja sveta do 1077) bilo vrlo popularno. tampano je pod razliitim naslovima nekoliko puta tokom XVI veka. Orbin citira kako su Rusi od cara Otona traili da im poalje biskupa, ali odmah i ispravlja svoj izvor tvrdei da se to odnosi na stanovnike Rugije (93). Na drugom mestu ga citira govorei o Bugarima (403). Zanimljivo je da je Orbin, svakako iz ligerature, znao kad je iveo Lambert (il quale innanzi 500 anni scrisse 1'historia di Germania). Laonico Calcondila, dannato aut., jeste Atinjanin Laonik Halkokondil (XV v.), autor Istorije, koja obuhvata period 12981463. Halkokondil je jedini vizantijski pisac kojega je Orbin zabeleio kao osuenog od crkve pisca (dannato autore). Orbin je itao Halkokondila u latinskom prevodu Konrada Klauzera, koji je objavljen nekoliko puta u XVI veku. Halkokondil se redovno javlja u zbornicima tekstova koji su teili da prue zaokruenu istoriju Vizantijskog Carstva. Obino su sledili jedan za drugim: Zonara, Honijat, Grigora i Halkokondil (Corpus universae historiae praesertim Vuzantine 1562, 1567, 1578; Historio rerum in Oriente gestarum 1587). Orbin je koristio Halkokondila obilno, znatno vie nego to ga izriito citira. Upotrebljava ga ak i u onom delu knjige gde se bavi Slovenima uopte. Navodi ga kao svedoka za veze izmeu Soraba i Tribala (Srba) u Gornjoj Meziji (67). Orbin predstavlja Halkokondila kao autoritet za Ilire i Dalmate (173). Najvie ga upotrebljava u glavama o Srbiji i Bosni kad govori o Duanu (267), marikoj bici (276, 278), Topijama (288), kosovskoj bici (315), Mari Brankovi (325), urevim posedima (327), Novom Brdu (338), hercegu Stefanu (382, 383) i osvajanju Bugarske (472). Pored toga je Halkokondil upotrebljen u obliku obimnijih izvoda na mestu gde se govori o odnosima ura Brankovia i Murata II (330331), hvatanju Hunjadija 1448 (335336), Srbiji posle Lazara Brankovia (341), odbijanju haraa od strane Stefana Tomaevia (371 372), padu Bosne (374337). Laurentio Suro jeste Laurentius Surius, nastavlja hronike Nauklera za godine 15001564. i prireiva jednog velikog zbornika ivota svetih (15701575). Citiran je meu piscima koji tvrde da su Sloveni najvea nacija (7). Leonardo Aretino je Leonardo Bruni (+1444), pisac poznatih dela Historia Fiorentina seu Historia del popolo Fiorentino i Rerum in Italia suo tempore gestarum commentarius. Prema navodima kod Orbina se moe zakljuiti da je upotrebljavao spis De bello italico adversus Gothos gesto libri IV (487556), jep ce odnose na Gote (116, 117). Orbin prebacuje Aretinu da preutkuje mnoge stvari o blistavim poduhvatima Gota, a opisuje samo njihovu propast (119). Libro delle cognitioni ce inae ne citira u Orbinovom tekstu. Ne znam na koji tekst se taj naslov odnosi. Libro delle parti di Pregadidi Rausa treba da budu zapisnici Vea umoljenih ili Reformationes ili Acta Consilii rogatorum, kako su ove knjige u Dubrovniku obeleavane. Samo jednom, kad govori o ''privilegiji'' izdatoj brai Vlatkoviima, Orbin citira odluke Bea umoljenih za 1452. U komentaru uz to 3 4 7

mesto pokazao sam da takva odluka zaista postoji u knjizi. Inae je ispitivanje onih delova teksta gde se Arhiv Republike mogao koristiti pokazalo da se Orbinova kazivanja u veoma malom broju sluajeva oslanjaju na arhivske dokumente. Pa i tamo gde je veza neposredna nismo nimalo sigurni da je Orbin neposredno itao dokumente. Neke upadljive greke, na koje sam ukazao u komentaru, upuuju na suprotan zakljuak. Lodouico Ceruino je Orbinov zemljak i prethodnik Ludovicus ili Aloysius de Cerva poznat i po nadimku Tuberon. Beliko delo Tuberonovo Commentariorum de rebus, quae temporibus eius in illa Europae parte, quam Pannonii et Turcae eorumque finitimi incolunt, gestae sunt libri XI, objavljeno je tek 1603, dakle, posle Orbinovog spisa. Obiman ekskurs o Turcima bio je objavljen ve 1590, a po nainu kako Orbin citira moe se zakljuiti da je ve bio izdvojen u posebnu celinu i veliki ekskurs o istoriji Dubrovnika, koji je posebno tampan tek 1790. Na str. 32 Orbin navodi: come narra Lodouico Tuberone nell' Origine di Rausa. Orbin je Komentare svakako mogao itati u rukopisu. Orbin koristi Tuberona prilino slabo. U dva maha nisam mogao nai u tampanom izdanju Komentara mesta na koja se Orbin poziva (o dogaajima na galiji u vreme rata s Kotorom na str. 304, i o rodonaelniku Kosaa na str. 380). Jo ga navodi uz tvrenje da su Besi Bosanci (345) i da su Uchri Sloveni (134). Orbin ne spominje a obilno koristi Tuberona u opisu kosovske bitke (313315, 318), boravka despota ura u Dubrovniku (328329). Opis kosovske bitke predstavlja toliko bukvalni izvod iz Tuberona da uopte ne bi trebalo, kao to se uporno ini u naoj literaturi, citirati Orbina na tim mestima znaajnim za razvoj nae epske tradicije. Lucano je istoriar rimskog graanskog rata M. Aeneus Lucanus iz I veka n. e. Orbin ga citira spominjui Liburne (159). Lucio Fauno se citira gde je re o ueu Slovena u opsadi Padove (33), o osvajanju Istre (34) i o poreklu Gota (97). Poznat mi je kao prevodilac Flavija Bjonda i Platine na italijanski. Lucio Floro je ve jednom zabeleen. Re je, verovatno, o rimskom istoriaru R. Aniu Floru iz II v. nove ere, autoru jedne rimske istorije u kojoj je preprian Tit Livije. Citira se gde je re o Traanima (146), Ilirima (148) i Mezima (165). Luigi Contarino je istoriar Venecije XVI veka, od koga Orbin nije imao ta da uzme za svoje delo. Lupoldo Bambergio je neprecizno zabeleen Lupoldus de Bebenberg (Bemberg), autor XIV veka. Citirajui ga u glavi o Bugarima Orbin ne kae naslov spisa, ali primeuje da je ovaj autor najblii Analima Bugara i grkim piscima kad govori o krtenju Bugara (120). Luitprando Ticiniense naziva se u tekstu jo Luitprando Pauese (133). To je Luitprand iz Kremone (+ 972). Poto se citira njegova peta knjiga re je, verovatno, o delu Antapodoseos seu Rerum per Europam gestarum libri VI. Marcelino Conte je svakako Marcellinus Comes, pisac VI veka, nastavlja Eueebija i Jeronima. Orbin ga nigde u tekstu ne spominje. Marcelino u tekstu je Amijan Marcelin, kojega nema u spisku. Mariano Scoto je Marianus Scotus, monah XI veka, autor jedne hronike do 1082, produavane do 1155. Orbin ga citira na mestu gde se govori o ratu Slovena i cara Otona (73) i na mestu gde prenosi tvrenje da je Mojsije roen 2606. od stvorenja sveta (180).

3 4 8

Marino Barletio je poznati biograf Skenderbega i humanist iz Skadra. Orbin ga citira na tri mesta. Jednom kako prenosi miljenje Paola Anela, nadbiskupa drakog, o irokogrudosti Dubrovana kod pruanja azila (194); drugi put kad govori o manastirima koje je podigla kraljica Jelena Anujska (251) i trei put kada tvrdi da je Karlo Topija roen u Beneventu. Pored toga Orbin upotrebljava Barlecijev spis o opsadi Skadra ne pominjui autora i delo. Od Barlecija potie odlomak o pogibiji Bale II (292). U komentarima sam pokazao da je na nekim mestima Orbinov tekst vrlo blizak Barleciju zbog toga to su koristili isti, danas izgubljeni izvor. Vredi zapaziti da se mesto o kraljici Jeleni ne nalazi u spisu o opsadi Skadra, niti u biografiji Skenderbega. To pokazuje da je morao postojati jo neki Barlecijev spis u kome su spominjani srpski vladari. Na taj zakljuak upuuju i pozivanja na Barlecija kod Konrada Klauzera na marginama njegovog prevoda Laonika Halkokondila. Poznato je jo jedno Balecijevo delo: Compendium vitarum summorum pontificum usque ad Marcellum II imperatorumque Romanorum ac icones eorum Constantinopolitanorumque omnium usque ad Carolum. V nec non regum illustriumque consulum Romanorum nuper in lucem aeditum, Romae 1555 2, ali mi je ono ostalo nepristupano. Knjiga je toliko retka da se prvo izdanje nije moglo nai ni za opis u meunarodnoj ediciji Repertorium fontium historiae medii aevi II, Romae 1967, 449. Rimsko izdanje iz 1555. je oigledno produavano od strane redaktora. Nije iskljueno da se u ovom spisu nalazi i niz srpskih vladara, o kojima je Barlecije bio srazmerno dobro obaveten. Zbog toga ga preporuujem panji istraivaa. Marino Benchemio se ne citira nigde u tekstu. Verovatno je re o Marinu Biemiju, drugom biografu Skenderbegovom. F. Martino je po reima Orbina abbreuiatore dell' Historia Romana, spomenut je na mestu gde se govori o Gotima (97). Martino Abate se ne javlja nigde u tekstu. Od brojnih srednjovekovnih pisaca sa imenom Martin jedino se kao opat belei jedan pisac memoara iz Bea: Senatorium sive dialogus historiae Martini abbatis Scotorum. Martino Cromero je poznati poljski autor, koji je Orbinu mogao biti uzor u trezvenosti i kritinosti. Na autor ga je, meugim, veoma malo koristio, ukoliko ga je uopte neposredno itao. Navodi su takvi da ostavljaju mesta sumnji. Citiran je kao pisac o esima i Poljacima (49), to moe biti po uvenju; u pregledu slovenskih boanstava je spomenuto samo kako on prevodi Pogodu (53), navedeno je kako on misli da ime Slovena dolazi od Slovo (95), uz pokuaje Dubravija i drugih. Na str. 45 naveden je opet zajedno s Dubravijem i Reginom od Prima kod podatka da su Sloveni ratovali s Peenezima. Teko je verovati da bi se zadrao na ovim turim podacima da je poznavao Kromerov tekst. Treba uporediti koliko je, npr. koristio Kranca i drute nemake autore koji o Slovenima govore samo uzgredno. Martino Vescouo Cossentino je Martin iz Opave, nazivan zbog toga i Martinus Polonus. Ostavio je za sobom vie spisa, od kojih je najpopularniji bio Chronicon pontificum et imperatorum (do 1277). Orbin navodi Martina samo uz podatak da je muenik Gaj bio 'Dalmatino'', dakle, za Orbina Sloven (176). Martino Segonio mi je ostao nepoznat. Orbin ga ne citira u tekstu. Martino Vagneto je, po navodu na str. 164, pisac jedne Kosmografije. Upotrebljen je na mestu gde se pria o tome kako su ''Dalmatini'' orujem osvojili Japigiju, koja se sada zove Kalabrija. Geografskog pisca sa ovakvim imenom ne nalazimo ni u vrlo bogatom pregledu L. Bagrow, Die Geschichte der Kartographie, Berlin 1851. Jednu Universalis Cosmographia izdao je Martin Waldseemller (Hylacomilus) (14701518). Marziano Capella je pisac IV veka ije je delo bilo vrlo popularno u srednjem veku, ali nije imalo istorijski sadraj (izlaganje sedam slobodnih vetina). 3 4 9

Mathia Meccouita je krakovski kanonik pisac dela: Chronica Polonorum a Lecho usque ad a. 1506 (1521); De vetustatibus Polonorum libri III (1521); Tractatus de duabus Sarmatiis, asiana et europiana, et de contentis in eis (1517). Mjehovita se navodi kao pisac o esima i Poljacima (49), zatim na mestu gde se govori o Tatarima i poljskom kralju (52), gde se tvrdi da su Alani, Vandali i Svevi Sloveni (102), gde je re o imenu Visle (120), Vandalima (126), Burgundima (127), Alanima (133). Mjehovitu citira Orbin i za podatke da je Stefan Tomaevi ubijen strelama (376). Iz Mjehovite prenosi Orbin i refren starih pesama: lada, lada, ileli, ileli, poleli, poleli (53). Zaudo nijednom ne navodi naslov Mjehovitinog spisa, ali jednom ipak citira 1. knjigu 12. glavu. Podelu na knjige imao je spis De vetustatibus Polonorum. Izgleda da druga dela Orbin nije ni poznavao. Na str. 90 kae: ultimamente un certo Cracouita scrisse et dichiaro essattamente ambidue le Sarmatie. To ce moe odnositi samo na Mjehovitin traktat, ali zbunjuje okolnost da je on ve odavno (1517) a ne ''ultimamente'' objavljen. Moda se to odnosi na tree izdanje Pistoriusa (Bazel 1582)? Mazochio po svoj prilici nije bio autor nego tampar. Orbin se obavestio da je Salona bila kolonija Martia Giulia secondo che si trova in un antico Epigramme appresso Mazochio al foglio 28. Dok se pisac ovakvog imena nije mogao nai, postojala su dva istaknuta tampara: Antonio Mazochi u Kremoni krajem XV v. i Giacomo Mazochi u Rimu u XVI veku. Po nainu kako je citiran Mazochio bi mogao biti izdava knjige epigrama koju je Orbin imao u rukama. Mettelo Tigurino je moda Metellus Tegernseensis (XII v.), pisac itija svetog Kvirina muenika iz Siska. Geograf Johann Metellus (Jean Matal) ne dolazi u obzir zbog nadimka Tigurinus. `Metodio Historico je y tekstu nazvan i Metodio Martire (7). Nigde nije citiran naslov njegovog spisa, a navodi se kad je re o Skandinaviji kao kolevci naroda (7, 398) i o Gotima (107, 108, 112). V. Maurani je mislio da je u pitanju carigradski patrijarh Metodije iz IX veka. Mora se primetiti velika razlika izmeu sadraja navoda iz ovog Metodija i knjievnog pesnikog dela carigradskog patrijarha. Ja verujem da je to neki izgubljeni ili izmiljeni pisac koga citiraju skandinavski ili nemaki pisci. Michel Riccio je naveden na str. 119 kao izvor informacije o tome da Goti sve do najnovijeg vremena vladaju panijom. Uporeujui Orbinov tekst s Lukareviem doao sam do zakljuka da je ovaj autor moda iskorien i u prianju epizode o Capini samozvanom imanu (287288). Taj pisac je Michael Ritius, Napolitanac s kraja XV i poetka XVI veka, autor itavog niza istorija drava i dinastija (De regibus Franciae a Marcomiro ad Ludovicum XII libri III, De regibus Hispaniae libri III, De regibus Hierosolymitanis libri I, De regibus Neapoli et Siciliae libri III, De regibus Ungariae libri II). Istorija ugarskih kraljeva objavljena uz prvo izdanje Bonfinija, ostala mi je nepristupana, a zasluivala bi da bude prouena. Michel Salonitano je autor ije delo je izgubljeno. F. ii, Letopis Popa Dukljanina, Beograd 1928, 1521, trudio se da na osnovu navoda kod Orbina i Lukarevia stvori predstavu o vremenu kada je Mihailo pisao i o karakteru njegovog dela. Iako Orbin tvrdi da Mihailo fu intorno l'anno del Signor 1010, ii je s razlogom zakljuio da to moe biti samo pisac XV ili XVI veka. Orbin navodi dva Mihailova spisa: trattato dell' Illirico i trattato della Dalmatia. Zainteresovanog itaoca upuujem na iievo istraivanje navedeno ranije. Mihailo Solinjanin je naveden na mestima gde se govori o Neretljanima (2829, 182), poecima Dubrovnika (180182), poecima Kotora (298), odnosima Dubrovnika i Venecije (186, 198), o slovenskom jeziku (174), dolasku Slovena u Meziju (89), o Ilirima i Aleksandru Velikom (169). Modesto je spomenut na str. 146 gde se govori o Traanima. Ne znam ko bi to mogao biti. U delu Volfganga Lacija Reipublicae Romanae in exteris provinciis bello acqusitis constitutae commentariorum libri duodecim, Francoforti 15982, u spisku autora ''inclinantis imperii'' nalazi se stavka: ''Modestus de 3 5 0

vocab. mil.'' Nazario Mamertino ne moe biti Nazarije, pisac panegirika Konstantinu Velikom, niti kasniji Klaudije Mamertin, jer Orbin ovoga pisca citira uz podatak da su esi uvek bili dobri strelci (50). Nisam mogao nai toga autora. Niceforo Gregora je vizantijski istoriar Niifor Grigora (1295 malo posle 1359), koji je Orbinu bio pristupaan u latinskom i italijanskom prevodu (prvih 11 knjiga). Koristi ga srazmerno malo priajui o udaji Simonide za Milutina (255), o odnosima Milugina i njegove tate (256257), o turskim najamnicima u Milutinovoj slubi (261), o gradu Justinijana Prima (176). Orbin je obilno koristio Grigoru, ali ne spominjui, u glavi o Bugarima (458, 460, 461464, 467470). Nicete Coniato je vizantijski istoriar Nikita Honijat (druga polovina XIIpoetak XIII veka) ranije pogreno nazivan i Nikita Akominat. Orbinu je bio pristupaan u latinskom prevodu (J. Volfa) i u italijanskom prevodu, ali se sluio, kako sam mogao utvrditi, Volfovim prevodom. Iz Honijata su prepisane mnoge stranice u istoriji Bugara. itav tekst od Petra i Asena, pa sve dok ne pone da ekscerpira Grigoru, Orbin je preuzeo, skraujui i parafrazirajui mestimino iz Nikite Honijata (444460). Izriito ga spominje samo nekoliko puta (444, 446, 448, 459). U srpskoj istoriji je naveden samo kod podatka da je Nemanja opsedao Kotor (299). G. Nicolo Doglioni je mletaki istoriar XVI, koji se u tekstu spominje (105) u vezi sa Sotima i dudevima IX v. (28). Nicolo Marscalco je Tirinanin Nicolaus Marescalus (+1525), autor dela Annales Herulorum et Vandalorum, koje nije bilo tampano sve do XVIII veka. Orbin je ovo ime preuzeo sa spiska nekog nemakog autora, te nije udo to ga u tekstu ne spominje. Nicolo Stobeo je svakako Stobej (oko 400), sastavlja zbirke fragmenata iz spisa antikih filozofa. On se nije zvao Nikola nego Jovan, ali to nije jedina omaka u Orbinovom spisku autora. Od Stobeja se Orbin obavestio, svakako posredno, da su se Dardanci prali tri puta u ivotu (165). Olao Magno je biskup Olaf Magnus (14901558), pisac Historio de gentibus septentrionalibus (1555) ca kartama Skandinavije i susednih oblasti. Otuda Orbin citira njegovu kartu koja ilustruje prostiranje Slovena (str. 3). Navodi ga jo spominjui enu koja je navodno osnovala gusarstvo (144). Onesimo treba da je pisac kojega je itao Flavije Vopisk i koji dokazuje da su roditelji cara Klaudija bili Iliri (175). Origine de' Gothi He znam na koji se spis odnosi. Ne citira se nigde u tekstu. Ottone Frisigense je biograf cara Fridriha I Barbarose Oto, biskup frajzinki (+1158). Orbin ne navodi naslov dela Otonovog, ali se iz sadraja navoda vidi da nije poznavao Gesta Friderici I Imperatoris, ve samo Chronicon seu rerum ab initio mundi ad sua usque tempora 1146 libri VIII, i to, po svoj prilici, posredno. Navodi ga govorei o Aleksandru Velikom (106), ratu Gota i Franaka (114), padu Rimskog Carstva (115), Justinijanovim ratovima u Italiji (116, 117) i o gepidskom poreklu Avara (129). R. Ovidio Nasone Veliki pesnik je uao u Orbinovo delo sa dva citata stihova za ilustraciju ratobornosti Sarmata (89) i za obavetenje o Getima (107108). Na Ovidija se Orbin pozivao tvrdei da su Besi iveli blizu Dunava (345). Paolo Barnefrido je drugo ime za Pavla akona. Na nekim starim izdanjima svojih spisa Pavle 3 5 1

akon je zabeleen kao Paulus Warnefridi. Orbin ga je dva puta naveo jer je oba imena sretao u tuim spiskovima, a nije znao da se pod njima krije ista linost. Paolo Diocono je uveni istoriar Langobarda iz VIII veka. Orbin ga mnogo puta citira za vrlo razliite teme. Kao Pavla Barnefrida navodi ga 4 puta i to, po svoj prilici, iz druge ruke (97, 98, 117, 135). Kada citira Pavla akona, Orbin mnogo puta navodi u stvari Anastazija Bibliotekara, prevodioca Teofanovog. To dolazi otuda to je Historia Romana Pavla akona u nekim izdanjima proirena tekstom Anastazija (v. pod Andulfo Sagaco). Po tome i po veoma oiirnim izvodima na poetku istorije Bugara sudim da je Orbin itao ovo delo Pavla akona. Citira ga na str. 7, 26, 34, 37, 59, 111, 126, 128, 129, 132, 174, 399, 400, 401, 413. Paolo Emilio je pariski kanonik Paulus Aemilius (+1529), autor dela De rebus gestis Francorum libri X. Orbin ga citira kad govori o Karlu Debelom (50) i spominje dva puta u glavi o Bugarima (399, 412). Paolo Niuemontano ce ne citira u delu, a ne znamo ko bi mogao biti. Paolo Giouio je plodan humanistiki istoriar Paulus Jovius (14831552). Orbinu je mogla biti korisna njegova istorija Turske (Commentarii delle cose de' Turchi), ali je on nigde ne spominje. Kao dokaz da su Sloveni ''najvea nacija'' Orbin meu ostalim navodi i Paolo Giouio nelle leggi di Moscouia (7). Nisam mogao da utvrdim na koje delo bi to moglo da se odnosi. Giovio je naveden i na jednom mestu o Vladislavu Kosai, po svoj prilici, iz druge ruke (387). Paolo Langio je Langius Paulus Cygnaeus (+1536), pisac severnonemakih hronika koje nisu bile objavljene do Orbinovog vremena. Ime je, oigledno, uzeto sa tueg spiska. Paolo Orosio je Paulus Orosius (V vek) autor dela Historiarum adversus paganos libri VII, veoma popularnog u srednjem veku. Orbin ga spominje vie puta govorei o Traanima (107, 146), Gotima (112, 114), Vandalima (126), Burgundima (127), Daanima (133), Markomanima (139), Skordiscima (157), Dardancima (165) i Tribalima (166). Paolo Paruta je bio slubeni istoriar Venecije u XVI veku. Njegova Istoria vineziana (1513 1553) ostala je nedovrena. Orbina citira njegovo delo Discorsi govorei o tekoama Venecije s Dalmatincima (163164). Paolo Scaligero jeste Pavle Skali iz Zagreba, teoloki pisac koji se istorijom bavio dokazujui staro poreklo svoje porodice. O njemu up. sada sadrajan lanak M. Kurelca u Enciklopedija Jugoslavije 7, 205. Orbin ga je koristio u glavi o Bosni i Hrvatskoj (346, 394). Petancio je Dubrovanin Feliks Petani. (14551517), kancelar, diplomat, minijaturist i pisac. Orbin ga navodi na mestu gde se bavi poloajem Gornje Mezije (165). Do Orbinovog vremena je bio tampan samo Petaniev spis De itineribus in Turciam libellus (1522), pa verovatno otuda potie navedeni podatak. Pier Francesco Giambulari je italijanski pisac XVI veka ija se Istoria dell' Europa mnogo itala. Orbin je ovo delo neposredno koristio i preko njega, izgleda, ak, upoznao neke slovenske autore. Orbin se na ''uenog ambularija'' rado pozivao (str. 29, 30, 44, 49, 73, 74, 86, 89, 91, 98, 102, 104, 136, 140). Pietro Artopeo, dannato autore, nazvan je na str. 99 Pietro Artopeo Pomerano. To je Petrus Artopeus, u stvari Becker (14911563). On je za Sebastijana Minstera izradio karte Pomeranije. Orbin ga citira tvrdei da su Vandali Sloveni (99), govorei o Venedima (59) i odnosima Henriha Lava sa 3 5 2

Slovenima (85). Pietro Belonio je francuski naunik i putopisac XVI veka Pjer Belon. Orbin ga navodi na poetku glave o Bosni gde se objanjava ime reke Nestos (344). Pietro Bizaro je uao u Orbinovo delo zbog jednog dogaaja koji je tada jo bio vremenski blizak. Bizzari u drutoj knjizi govori o spasavanju jedne mletake galije u dubrovakoj luci 1570 (195). Orbin je svakako mislio na Bicarijeve enovljanske anale. Pietro de Castro Pere mi nije poznat i ne spominje se u Orbinovom delu. Pietro Crusper se u tekstu naziva i Pietro Crusber Olandese (6). Naslov njegovog dela Orbin skraeno navodi kao 1. 2. 3. 5. i 6. libri de' Settentrionali. Nisam uspeo da saznam nego blie o njemu. Ovaj autor je naveden vie puta i to skoro uvek u vezi sa podacima o Slovenima (6, 57, 70, 73, 75, 79, 102, 104, 105, 130). Pietro Echilino je zabeleen i kao Pietro Vescouo Echilino i naveden kao autoritet za istoriju rimskih careva (174). Orbin ga spominje kad spominje muenike iz Dalmacije (175, 178). To je Petrus de Natalibus, pisac XVI v., autor kataloga svetaca. Pietro Giustiniano je istoriar Venecije. Prva knjiga njegova Historie Venete citirana je na mestu gde se govori o stradanju Kotora 1378 (299) i borbama Neretljana (27). Pietro Liuio je y tekstu zabeleen kao Pietro Liuio Veronese. Za ovim autorom se tragalo vie i upornije nego za bilo kojim drugim sa Orbinovog spiska, ali su svi napori ostali uzaludni. Up. N. Radoji, Srpska istorija 44. Pjetro Livio je, naime, naveden kao izvor obavetenja o poreklu jeresi bosanskih patarena (353). R. Piteo je uao u spisak kao izdava. Orbin, dodue, na str. 163 kae secondo che riferisce P. Piteo ne gli Annali Francesi, ali ti Anali su u stvari zbirka starih tekstova: Annalium et historiae Francorum ab. a. Chr. 708990 scriptores coetanei XII (Paris 1588). Mesto koje Orbin tu navodi potie iz Anala manastira Fulde. Pio Secondo je uveni humanist Eneja Silvije Pikolomini, koji je kao papa nosio ime Pije II. Orbin je sam itao spise uenog pape sabrane ve u XVI veku u posebne zbirke. Kod Orbina se javl.aju naslovi: Europa (za De statu Europae ili za Descriptio Asiae Europaeque), Boemia (za Historia Bohemica seu De Bohemorum origine ac gestis historia), Commentario sopra Biondo (verovatno za Decadum Flavii Blondi epitome ab inclinato Romano imperio ad annum 1440). Karakteristino je da Orbin citira papu Pija II u opteslovenskom delu dosta puta, a da ga sasvim utke upotrebljava u glavama o Srbiji i Bosni. Plinio je svakako Plinije Stariji, kojega je Orbin, ini se neposredno itao. Najvie ga navodi govorei o mestima u Dalmaciji (31, 107, 122, 134, 164, 180, 184, 194, 202, 360), i o plemenima (68, 88, 141, 170, 172). Plutarco Plutarh je naveden kao autoritet za Ilire (173), a korien je na mestu gde se govori o Daanima (133), Ilirima (154), Filipu Makedonskom (171) i kralju Dromaketu (107). Polibio Veliki rimski istoriar II veka pre n. e. citiran je veoma malo, i to samo kad je re o Ilirima (144, 148, 153, 154, 173). Porfirio moe bili Optatianus Porphyrius (IV v.), autor panegirika Konstantinu Velikom, ili 3 5 3

Porfirije iz Tira, kojega citira Eusebije. U tekstu se nigde ne spominje. Pomponio Leto je humanista Pomponius Laetus (+1497). Orbin ga citira samo kad govori o rimskim ratovima protiv Gota, po svoj prilici, iz spisa De caesaribus compendium. Privilegi di Cataro su citirani samo jednom, i to za jedan neobian podatak. Iz povelje kralja Tvrtka za Kotorane vidi se, kae Orbin, da je Hrvoje Vuki roen iz braka Vukca Hrvatinia i dubrovake vlastelinke iz porodice Lukarevia (364). Ko poznaje bosanske povelje teko e poverovati da se u njima nalaze genealoke pojedinosti te vrste. Spisak Duanovih velikaa na str. 268 potie iz kotorskih povelja. Procopio di Cesarea je zabeleen na jednom mestu u tekstu kao Procopio Greco (116). Vredi istai da je Orbin imao priblino tanu predstavu o tome kad je Prokopije iveo i delovao: il quale innanzi 1070 anni scrisse la guerra, che Giustiniano Imperadore hebbe co i Gothi (94). Prokopije je bio preveden i ak nekoliko puta tampan do vremena kad je Orbin pisao svoju knjigu. Sudei po obimnim izvodima i bogatom izboru podataka o Slovenima, Orbin je neposredno koristio Prokopija. Citira ga na str. 3, 1618, 1924, 95, 97, 102, 114, 116, 119, 126, 129, 142, 172, 180. Prosspero Aquitano je Prosperus Aquitanus (+ 463), nastavlja Jeronima. Naveden je samo kao autor o Gotima (113). Rafaelo Volaterano je autor dela Commentariorum Vrbanorum octo et triginta libri. Dva podatka o Bosni (354, 368) potiu, u stvari, od pape Pija II, kojega je Volateran koristio u svome spisu. Naveden je jo uz podatak o Rusima (88), Dardancima (165) i o caru Mihailu Paleologu i crkvenoj uniji (463). Reginone Abbate je zabeleen u tekstu i kao Reginone Pruniense (400) i abbate Pruniense (7). Uzimajui citate iz druge ruke Orbin nije osetio da je re o istom piscu, pa na str. 137 upuuje onoga ko bi eleo vie da zna o Normanima: veda l'Abbate Reginone, et il Pruniense, i quali essattissimamente scrissero le cose de Normanni (137). Ipak to je samo Regino od Pruma (+ 915), ije delo Orbin navodi kao Chroniche i citira na str. 7, 41, 44, 45, 70, 72, 132, 137, 400. Registro delle Croniche Nisam uspeo da utvrdim na koji tekst se odnosi ovaj naslov. Hronika je bila podeljena na ''doba'', jer vidimo da se o ratu Aleksandra Velikog sa Tribalima moglo itati nel Registro delle Croniche alla 5 eta del mondo (166). Drugi put je ovaj izvor spomenut kod pokrtenja Bugara (420). Reinero Reinecio, dannato autore, je protestantski pisac i izdava tekstova iz XVI v. Citiran je na mestu gde se raspravlja o imenu Slovena (96). Na drugom mestu (325) je spomenut u jednom odlomku koji je Orbin preuzeo od Leunklavija. Ricardo Bartolino je pisac prve polovine XVI veka, koji je ostavio za sobom vei broj spisa, a meu njima i spev Austriados libri XII. Orbin ga citira govorei o imenu Slezi (stanovnici leske) (141). Rinaldo Britanno mi je ostao nepoznat. Po navodu kod Orbina treba da je napisao Hroniku u kojoj se govori i o napadima Slovena na Englesku (10). Roberto Gaguino je pisac XV veka. Delo mu je Compendium super origine et gestis Francorum a Pharamundo usque ad a. 1491, sive Rerum Gallicarum Annales. Orbin ga navodi govorei o imenu Slovena (96) i o odnosima Franaka i Gota (114). 3 5 4

Roberto Valturio je autor spisa De re militari (1472), zbirke anegdota o ratnoj vetini i ratnim lukavstvima. Spominje se na mestu gde je re o ratobornosti Traana (146). Sassone Grammatico je dobro poznati nemaki hroniar Saxo Grainmaticus (+ 1204), autor dela Gesta Danorum seu Historiae Danicae libri XVI. U njegovom spisu ima dosta podataka znaajnih za istoriju Slovena, koje Orbin nije propustio da navede (65, 73, 74, 76, 77, 135). Sebastian Munstero, dannato autore, je Sebastian Mnster, autor poznate Kosmografije. Ve odavno je N. Radoji, ''Odakle je preuzeo Mavro Orbini svoj grb Bosne?'' Glasnik Zemaljskog muzeja 41 (1929) 103108, pokazao da se Orbin neposredno sluio Minsterovim delom i da je iz njega preuzeo neke grbove ili njihove osnovne elemente. Up. i N. Radoji, ''O srpskom grbu'', Letopis Matice srpske 324 (1930) 272273. Jedan dui izvod iz teksta nalazi se na poetku glave o Bosni (344345). Inae se na Minstera Orbin poziva tvrdei da je Justinijan bio iz Prizrena (175) i da su Vandali Sloveni (99). Iz Minstera treba da je podatak o ratu kralja Ludovika I Anujskog sa Tatarima (355). Navodi ga kada pria o Herulima, Obodritima itd. (64, 65). Pored Kosmografije Orbin citira i Minsterov spis Descrittion di Basilea (197) govorei o kardinalu Ivanu Stojkoviu. Scolastico Smirneo je Agatija, istoriar Justinijanovog vremena, koji je imao nadimak Scolasticus. Smirneo dolazi od Myrinaeus. Orbin je nalazio u literaturi oba oblika imena i nije shvatio da je u pitanju jedan pisac. Otuda na str. 106 u nizu autora o Gotima navodi jednog pored drugog: Dione, Scolastico Smirneo, Agathio, Giornando et altri. Scipione Ammirato je italijanski istoriar XVI veka, autor Istorie fiorentine. Orbin ga navodi u tekstu govorei o Capini-Pseudoimanu (287). Seruio je svakako zalutao u ovaj spisak. To moe bili komentator Virgilija Servius Honoratus (IV v.). Nije udo to se nigde u tekstu ne spominje. Sidonio Apollinario je rimski pesnik V veka. Ne spominje se u tekstu. Sigiberto Gemblacense je monah Sigebertus Gemblacensis (+1112), autor dela Chronographia 3811112, koje je mnogo itano u srednjem veku, produavano i tampano u XVI veku vie puta. Orbin ga koristi iz druge ruke govorei o Konradu II i Slovenima (74), Normanima (104) i Vandalima (120). Zanimljiv je navod na str. 38 prema kome je Sigebertu pripisana epizoda o Ingu, koja potie iz spisa Conversio Bagoariorum et Carantanorum. Sigismondo Herbersteino je dobro poznati Sigismund Herbertajn, diplomat i pisac XVI v. iz ijih je dela Evropa upoznala Rusiju i rusku istoriju. Moscouia, koju Orbin citira, bie italijanski prevod Herbertajnovog latinskog spisa Rerum moscouitarum commentari (Commentari della Moscouia et parimenti della Russia). Preko Herbertajna je Orbin upoznao stare ruske letopise. Po tome se moe zakljuiti da je Herbertajna mnogo vie koristio nego to ga je citirao. Orbin navodi Herbertajna kao autoritet za ruske stvari (90), spominje kako on upotrebljava ime Sloveni (96), preuzima od njega titulu ruskih vladara (93), a na ostalim mestima preuzima preko njega podatke iz ruskih letopisa (88, 89, 90, 93). Silberto Genebrardo je naveden samo kao pisac koji upotrebljava ime Slovena (96). Ne znam ko bi to mogao biti. Socrate Historico je pisac crkvene istorije (Historia ecclesiastica). Bio je preveden na latinski i tampan u prvoj polovini XVI veka. Citira se na mestu gde je re o pobedi cara Valensa nad Gotima (112). Solino je, svakako, rimski geograf Julius Solinus (III vek). Citiran je kod prie o slanju devica iz 3 5 5

Skandinavije Apolonu Delskom (4) i na mestu gde je re o Trakiji (146) i Besima (344). Sozimeno je crkveni istoriar Sozomen (V vek). Njegova Historiae ecclesiasticae libri javlja se sa srodnim spisima Sokrata i Teodoreta kao Historia tripartita. Citira se kao i Sokrat povodom ratova Rimskog Carstva sa Gotima (113). Speccio de' Sassoni jeste Sachsenspiegel, pravni zbornik koji je sastavio riter Eike von Repgowe 12241235. Preveden je bio na latinski od strane Konrada notara u Sandomiru i do Orbina je, verovatno, doao posredno, preko poljskih autora. Saksonsko ogledalo je navedeno u nizu izvora (120) u kojima se moglo itati da su Vandali ratovali pod Aleksandrom Velikim i posle njegove smrti doli u zemlju koju su kasnije zaposeli Saksonci. U 44. gl. Saksonskog ogledala ima zaista fantastina pria o Aleksandru Velikom, ali se tu kae da su se preci Saksonaca borili u njegovoj vojsci protiv Darija. S. Statio Poeta Kod ovoga imena je neka zbrka. Od komediografa Statija Cecilija iz 2. veka pre n. e. nije ostalo nita sauvano, a Orbin ga citira, i to za podatak da su Daani u doba cara Vitelija (68 69. g. n. e.) bili na obali Dunava (135). To se moglo nai kod drugog pesnika, koji se zvao R. Rapinius Statius i iveo je u vreme cara Domicijana (8196 n. e.). Stefano Bizantino je autor, verovatno, VI veka. Od njega je ostao spis Etnika zasnovan na starijim ekscerptima. Orbin ga je, po svoj prilici, poznavao iz druge ruke. Pomenuo ga je govorei o Tuli (3), mestu Lysimachia (107) i o stanovnicima zemlje izmeu Balkana i Rodopa (169). Strabone je antiki geograf iz I veka Strabon. Orbin ga je, ini se, neposredno itao. Citira ga mnogo puta, a ponekad donosi i vee izvode (str. 8, 88, 106, 107, 133, 141, 146, 154, 156, 157, 159, 1645 (preko Ortelija), 173, 175, 344). Neka greka mora biti kod navoda na str. 89, gde je Strabon naveden kao izvor informacije o tome kakvo su oruje imali Rusi! Suffrido Pietro Misnense nije sasvim tano zabeleen. Neto nie sreemo ime Suffrido Misnense, ali to nije ista linost. Postojao je Sifridus presbyter de Balhhusin (mesto u Tiringiji), kome je u jednom izdanju spisa Compendium historiarum (do 1306) pogreno stavljen atribut Misnensis (po majsenskoj marki). Ovaj autor je umro ve poetkom XIV veka. Dva veka kasnije delovao je Suffridus Petrus Leovardiensis Frisius (+1597), kako se sam potpisivao. I on se u tekstu Orbinovom javlja kao Pietro Suffrido Leovardiense, a pominje se i njegovo delo Origine de' Frisi (11). U spisku autora, meutim, Orbin je i njemu dodao atribut Misnense, koji je bio suvian i piscu iz XIII veka. U ovakvoj situaciji vrlo je teko odvojiti navode kod Orbina koji se odnose na jednog ili drugog pisca. Petru Sufridu pripada citat o proterivanju Slovena iz Britanije gde je i naveden kao Leovardiense (11). Njemu treba, po svoj prilici, pripisati i one navode gde se citira broj knjige i gde uvek stoji ime Pietro (65, 98, 120, 121, 137). Ovaj autor je bio sklon mistifikaciji, jer se, govorei o ratu Markomana s Rimom poziva na arhive: trouo ne gl'Archiuij nostri, che dopo questa guerra de Marcomanni noue anni, cioe l'anno di Christo 183. tutta la Germania fu opressa da gran timore per rispetto di questi Vandali et Poloni... (121). Piscu iz XIII veka Sifridu pripadaju svakako dva navoda o odnosima Karla Velikog i Slovena i avarskom kaganu (40, 70) i verovatno onaj o Alanima (132). Suida Smagralo se da je ovo ime uvenog vizantijskog leksikotrafa iz sredine H veka. Kasnije se o tome nazivu mnogo diskutovalo i sada se misli da on ne predstavlja lino ime, nego oznaku vrste dela ili ak poziv da italac sledi njegove podatke kao latinski vademecum. U svakom sluaju tekst je bio pristupaan od 1499. i Orbin ga je itao. U istoriji Bugara donosi u prevodu vei odlomak (405) pozivajui se na dittione Bulgari, dakle lanak ''Bugari'' u ovoj enciklopediji. Inae Orbin nije mario ovo delo nalazei da pisac preutkuje ono to bi smanjilo slavu Grka (117). Pominje ga govorei o ratovima Marka Antonija (139). 3 5 6

Soplimento di Eutropio je verovatno nastavak Eutropija (v. Eutropio) Pavla akona i Landulfa. Ne spominje se u tekstu. Suetonio Tranquillo je poznata biograf rimskih careva. Orbin ga je navodio kao autoritet za Ilire (172) i koristio podatke iz biografija Oktavijana (345) i Tiberija (138, 139, 140, 161). Suffrido Misnense v. Suffrido Pietro Misnense. Symmaco je rimski pisac IV veka Q. Aurelius Symmachus. Orbin ga nigde u tekstu ne navodi. Teoderico je u tekstu naveden kao Teodorico Vescouo, to olakava identifikaciju. Orbin je i ovde nebriljivo zabeleio ime autora. To je, naime, episkop Teodoret (+ 457), pisac tree crkvene istorije (Historia ecclesiastica 325427), javlja se i kod Orbina na istim mestima gde i Sokrat i Sozomen, gde se govori o caru Valensu i Gotima (112, 113). Na Teodoreta se Orbin poziva kad govori o gotskom biskupu Ulfili (112). Teodoro Spandugino je y naslovu svoga spisa zapisivan kao Teodoro Spandugino Cantacusino gentilhuomo Costantinopolitano. To je pisac XVI veka koji je bez mnogo kritinosti sabrao vesti o Turcima i balkanskim hrianskim vladarima. Orbin ga citira na str. 325 da je Mara Vrankovika ki Jerine Kantakuzine. Iz Spanduina potie i pria o Tamerlanovom postupanju sa Bajazitom i njegovom enom (319). Izgleda da je Orbin podatke iz Spanduina naao u spisima drugih. U glavi o Kosaama je odlomak o bekstvu Stefanove ene (383) preuzet od Leunklavija, koji na tome mestu citira Spanduina. Teoromro Chio je grki istoriar Teopomp sa Hiosa iz IV v. pre n. e. Njegovo delo nije sauvano, nego se samo spominje kod drugih pisaca. Orbin ga nigde u tekstu ne navodi. Teodolo e biti, po svoj prilici, vizantijski pisac s kraja XIII i poetka XIV veka Toma Magister, koji je kao monah nosio ime Teodul. Monako ime se esto javlja u Rukopisima i izdanjima njegovih spisa. Teodul ili Toma naveden je kod Orbina na mestu gde se pria da je car Aurelijan ubio za jedan dan 48 neprijatelja (176), ali ne neposredno, nego preko Sabelika. Kako je Tomino delo Ekloga sadralo raznovrsne stare tekstove i izreke, namenjene da pomognu kod uenja grkog jezika, lako je moguno da se u njemu nalazila anegdota koju prenosi i Orbin. Spomenuti Tomin spis je bio preveden i tampan ve poetkom XVI veka. Tito Liuio Veliki antiki istoriar je naveden vie puta kada je bila re o plemenima na Balkanskom poluostrvu (107, 122, 148, 154, 155, 168, 172, 174, 185, 344). Tolomeo Alessandrino je poznati antiki geograf II veka n. e. Klaudije Ptolemej. Njegova ''Geografija'' je mnogo puta tampana i komentarisana. Navodi se na mestima gde je re o antikim gradovima ili lokalitetima ili plemenima (3, 7, 15, 88, 94, 107, 130, 133, 156). Toma Ebendorfio je Thomas Ebendorfer de Haselbach (i Orbin ga u tekstu jednom zove Haselbuchio, str. 327). Orbin u oba sluaja navodi Tomine Annali di Austria mislei pri tome na njegov Chronicon Austriacum. Kako je ova hronika do Orbinovog vremena bila u rukopisu, on je oigledno citirao iz druge ruke. Kod navoda o despotovim posedima u Ugarskoj (327) utvrdio sam da je sve preuzeto iz Leunklavija. Drugo mesto gde je re o imenu Srba (68) uzeto je svakako od nekog nemakog autora. Trebellio Polione je Treuelius Polio, rimski istoriar koji spada u Scriptores historiae augustae. Iako ga dosta puta navodi, Orbin ga je, izgleda, samo posredno poznavao. Koristio ga je govorei o odnosima Carstva s varvarskim narodima (106, 109, 110, 133, 172, 174). Trevelije je posluio i kao svedok za tobonje slovenstvo tj. dalmatsko poreklo cara Konstantina Velikog (175). 3 5 7

Trogo Romreo je poznati rimski istoriar I veka. U tekstu ga Orbin nigde ne navodi. Tugenone Patavino je neprecizno zabeleeni Tageno Patavinus (+1190), istoriar Fridriha I Barbarose o kome je u nauci bilo mnogo diskusije. Na jednom mestu gde ga citira Orbin ga je zabeleio kao Tagenone Padouano, shvativi, izgleda, da atribut dolazi od imena Padove, iako Tageno treba da je bio iz nemakog grada Pasave. Upotrebljen je uz jo dva pisca na mestu gde se govori o sastanku Fridriha I Barbarose i Nemanje (249). Valerio Massimo je rimski istoriar I veka n. e. Valerije Maksim, koji se, inae, u tekstu ne spominje. M. Varone je rimeki pieac Marcus Terentius Varro iz I veka pre n. e. Jedino mesto gde ga je Orbin spomenuo uzeto je iz Plinija (31). F. Vegetio je poznati rimski pisac V v. o vojnoj vetini (Epitome rei militaris). Orbin ga navodi, verovatno iz druge ruke, kad govori o liburnama (159) i ilirskim legijama (171). S. Velleio Pateruelo je u tekstu zabeleen tanije kao Velleio Paterculo (141). Bio je to rimski istoriar I veka n. e. Orbin ga navodi govorei o Dalmatima (kod njega su uvek Dalmatini) (141, 161, 162, 172). Venceslao Boemo je eki istoriar Vaclav Hajek (ili Hagek) z Liboczan (+1553), autor dela Kronika eska (Annales Bohemorum). Hajekovo delo je tampano na ekom 1541, na nemakom 1596, a na latinskom tek u XVIII veku. Orbin ga je mogao upoznati samo iz druge ruke, preko poljskih ili nemakih autora. Citira ga govorei o pokrtavanju Moravske (49), o paganetvu eha (54), a navodi ga uopte kao pisca koji govori o esima (49). Vernero Rolenuick je kartuzijanski monah iz Kelna Werner Rolewinck (+1502). Poto Orbin posebno navodi Fascicolo dei tempi, po svoj prilici, nije vezivao za njega Fasciculum temporum omnes antiquorum cronicas complectens (do 1474). Jedini navod iz Rolevinka o Vandalima (120) potie verovatno iz njegovog dela De laudibus Westphaliae sive de laude antiquae Saxoniae nunc Westphaliae dictae sive de Westphalorum antiquorum Saxonum situ, moribus et laudibus libri 3. Vettore Uticense je Victor Vitensis ili Uticensis episcopus iz V veka. Napisao je delo Historia persecutionis Wandalicae sive Africanae ecclesiae sub Geiserico et Hunirico Wandalorum regibus libri 3. Vettore vescouo d'Utica ce navodi dva puta kad je re o Vandalima (122, 125). Ugo Fuluonio ce navodi meu piscima koji upotrebljavaju ime Slovena (96). Ne znam ko bi to mogao biti. Vitichindo Olandese je po navodu kod Orbina autor nekog dela o Venetima. Svakako je autor iz kasnijeg vremena (XVI v.) iako se navodi kao autoritet za Avare (130). Na mestima gde se pominje re je o Rugijcima (77, 79) i Slovenima u Sarmatiji (10). Vitichindo Sassone nije herceg Saksonaca kako bi se po imenu moglo pomisliti, nego monah Vidukind iz Korvaja u Saksoniji, pisac H veka. Orbin ga navodi priajui o Markomanima u oblasti Trira (riferisce Vitichindo nella vita d'Henrico et Ottone) (138). To ce ipak mora odnositi na Vidukindovo delo Res gestae Saxonicae sive Annalium libri 3. Spomenut je jo i na str. 120 gde je re o Vandalima. Vitichindo monaco na str. 104, bie po svoj prilici Vidukind iz Korvaja. 3 5 8

Vitichindo Vagriese ili na jednom mestu Vuagriese (6) mi nije blie poznat. Po navodu kod Orbina treba da mu je delo bila Germania (6). ini se da je i to kasni pisac, jer se kae da je opisivao ratove starih Sarmata (10). Na njega se Orbin poziva i kod tvrenja da Sloveni potiu od Jafeta (6,7). Vnefrido Iglese je y tekstu blie objanjen tako da je identifikacija laka: Vunefrido Inglese che poi fu chiamato Bonifatio e fatto Arciuescouo di Maguntia. U spisu Epistola ad Edoaldo Principe d'Inghilterra (66) priao je kako se kod Slovena udovice same bacaju na lomau na kojoj se spaljuje muevljevo telo. To je, dakle, Bonifacije, apostol Germana iz VIII veka. Vuolgfango Lazzio je beki lekar i profesor univerziteta Wolfgang Lazzius (15141565), koji je ostavio nekoliko dela o antikoj istoriji i antikim spomenicima. Orbin ga je neposredno koristio. Vie puta citira Lacijev spis Transmigrationne delle genti (= De gentium aliquot migrationibus, sedibus fixis, reliquiis, linguarumque initiis libri XII, 1537), koji je upravo pruao podatke za koje se Orbin interesovao. Navodi ga takoe kad odreuje poloaj nekog antikog grada. Str. 33, 37, 42, 44, 99, 104, 115, 126, 137, 142, 158, 165, 167, 327. Vuolgfango Olandese se u tekstu ne spominje i ne znam ko bi mogao biti. Zacaria Lilio je italijanski autor XV veka. Delo mu je Orbis breviarium (1493). Naveden je na mestu gde se tvrdi da Avari, Bastarni, Peucini i Fini pripadaju Slovenima. Zonara je vizantijski hroniar Jovan Zonara iz XII veka. Bio je tampan i preveden na latinski od strane Jeronima Volfa (1557) i pretampavan u raznim zbornicima vizantijskih pisaca. Postojao je i italijanski prevod (1560), ali se po tekstu vidi da je Orbin prevodio s latinskog. Orbin najvie koristi Zonaru u istoriji Bugara, gde iz njega prepisuje itave stranice, ali ga ponegde navodi i u onom delu gde se bavi svim Slovenima (26, 89, 91, 140, 175). Zonara ak vai kao autoritet za Ilire (173). U glavi o Bugarima se citira dosta puta, a prepisuje jo vie. Naveden je na str. 399, 407, 408, 409, 416, 425, 426, 433 i na strani 454 svakako pogreno jer je re o dogaaju s kraja XII veka, koji nije opisivan kod Zonare. Upotrebljen je a nije naveden na str. 400, 406, 418, 421, 427, 428, 432, 441442. Zosimo je nazvan i Zosimo autore greco (126). Iz njega je vei citat o Stilihonu (126) i jedan drugi o Dalmatima (172). Naveden je i kao autoritet za Ilire. To je grki autor V veka, ija je rimska istorija bila prevedena na latinski od Johana Leunklavija i tampana 1581. i 1590. ORBINOVI IZVORI KOJI SE NE NAVODE U NJEGOVOM SPISKU Ve je ranije istaknuto da Orbin nije uneo sve spomenute izvore u svoj spisak. Nije jasno kako je dolo do toga da se ispusti blizu 50 imena ili naslova navedenih u tekstu. Sigurno je samo da Orbin svoj spisak nije sastavio na osnovu briljive evidencije izvora koje je koristio. Od ovih isputenih izvora se moe sastaviti spisak koji se po osnovnim obelejima slae s Orbinovim katalogom autora. I ovde je veina pisaca poznata tek posredno i upotrebljena iz druge ruke. Neke je svakako poznavao i itao, kao Fjavija Bjonda, istoriara XV veka. U pregledu koji sledi poreao sam ove autore i naslove priblino na onaj nain kako je to uinio Orbin i trudio se da pruim istu vrstu podataka kao na prethodnim stranicama uz Orbinov spisak. Alessandro Durante mi je ostao nepoznat i posle dueg traganja. Citiran je na stp. 52 zbog toga to je pravdao svirepi in grofice Matilde time to je bila eke krvi. Alessandro II rara spomenut je (247) zbog svoga ''breve'' upuenog dubrovakom nadbiskupu Vitalu. Up. komentar uz str. 1718. 3 5 9

Atti del soncillio Constantiense mogu biti samo Acta concilii Constantiensis tampana ve 1500. Tekst je citiran zbog oblika Sirfi za ime Srba. Teko da e ce taj oblik nai u jednom latinskom tekstu, ali se sigurno nalazi u nemakom tekstu hronike o saboru u Konstanci od Ulriha Rihengala. Ammiano Marselino je dobro poznati kasnorimski pisac (IV vek). Od njegove istorije ostao je samo deo koji opisuje period 353378. Orbin ga citira na mestima gde je re o Alanima, Ilirima i Markomanima (130, 132, 138, 140, 144, 157). Na njega se odnose navodi na str. 138 i 140 gde je spomenut samo kao Marcellino. Annali dei Bulgari su spomenuti na str. 420 sasvim indirektno, ali na nain koji pokazuje da je Orbin verovao da su postojali. Govorei o pokrtavanju Bugara on se poziva na Lupolda Bemberkog i kae da je blii od drugih Analima Bugara (Annali de' Bulgari) i grkim piscima (Autori Greci). Annali di Francia su bili u rukopisu i sadrali su genealogiju Karla Velikog. O tom oteenom kodeksu Orbin je itao kod Volfganga Lacija (142). s. Antonino je naveden u nizu pisaca koji govore o rimskim carevima i papama. To je firentinski nadbiskup Antonio Pierozzi (+1459) koji je kanonizovan poetkom XVI veka. Orbin ima u vidu njegov Chronicon (Opus historiarum, Summa historialis) do 1457. tampan mnogo puta krajem XV i u XVI veku. Cesare Campana je citiran jednom zbog podatka o igalinoj floti (157), a drugi put ze naveden i naslov Oratione Ratisponense (107), i to u vezi sa Gotima. Kampana je bio Orbinov savremenik (1540 1606) i ostavio je za sobom dve istorije sveta, od kojih je Orbin mogao poznavati samo prvu Delle istorie del mondo descritte dal signor Cesare Campana, objavljenu u Veneciji 1591. Claudiano Poeta jeste Klaudije Klaudijan, pisac na prelazu iz IV u V vek. Orbin ga citira dva puta govorei o Gotima (114, 120). Clusio je naveden zbog jednog oblika imena Kartagine (122). To je Charles de l'Escluse, geograf i putnik po zapadnoj Evropi, ije su karte reprodukovane kod Ortelija. Corrado Musonio treba da je pisac jedne geografije. Za njim je bez uspeha tragao Maurani, jer je naveden i u spisku J. Lukarevia. U XVI veku su poznata dva Myconiusa, ali su nosili druga imena i delovali su kao teolozi na poetku reformacije. Spomenut je povodom antikog Epidaura (180). Corrado Suencseldio je napisao delo koje Orbin citira kao Teatro delle citta govorei o poecima ibenika (360). Dacio Vescouo je ime koje se vezuje uz jednu milansku hroniku XI veka. Autor je citiran na mestu gde se govori o Justinijanovom vojskovoi Velizaru (117). David Hotomano ee javlja i na spisku Lukarevia, pa je ve Maurani bez uspeha tragao za njim. Treba da je bio geograf, a citiran je zbog antikog Epidaura (180). Deussipo Greco je naveden neprecizno. To je Publije Herenije Deksip, ija dela spominju antiki i srednjovekovni autori. I Orbin ga je upoznao kod drugih. Citira ga na str. 109, 110 i 120. Digestae su spomenute na str. 176 sa jo nekim delovima Justinijanovog kodeksa kao eruditski ukras. Sve je, izgleda, uzeto od Sabelika. Docleate je Letopis Popa Dukljanina (Barski rodoslov) koji je Orbin preveo i tampao na str. 3 6 0

206241 Kraljevstva Slovena. Citira se na mesgu gde je re o pokrtavanju Slovena (32), postanku Dubrovnika (182), a utke ga upotrebljava priajui o Samuilovom spaljivalju Kotora (298). Eusebio Caboga je naveden kao pisac dubrovakih anala (200). Filippo da Bergamo je bolje poznat pod imenom Jasoro Foresta. Orbin navodi njegov Supplemento (== Supplementum cronicorum orbis ab initio mundi usque ad a. 1482 libri XV) koji je mnogo puta tampan i nastavljan. Spomenut je na mestima gde se govori o Burgundima (127), o papama i muenicima iz ''slovenskih'' krajeva (176, 177), zatim na mestu gde se tvrdi da su Makedonci Sloveni (170) i kod poetaka Dubrovnika (181). Flavio Biondo je dobro poznati italijanski humanistiki istoriar XV veka, ije Decadi (== Historiarum decades III ab inclinatione imperii Romani 4001440) Orbin mnogo puta citira za razliite teme. Nije jasno zato ga nije stavio u svoj spisak iako je skoro sigurno da ga je neposredno koristio. Zanimljivo je da Orbin nije imao jasne predstave o ovom piscu. Mislio ze da je Bjondo pisao 100 godina pre pada Rimskog Carstva: Biondo, il quale cento anni innanzi la declinatione dell Imperio Romano, scrisse l'Historia... Otuda ga je smatrao za autoritet za istoriju Ilira (172) i rimskih careva (174). Citira ga na str. 24, 25, 26, 32, 38, 89, 94, 97, 107, 108, 109, 110, 114, 115, 120, 126, 133, 172, 174, 299, 420 i 473. Francesco Petrarca je spomenut zbog svoga compendio in lingua italiana delle vite de pontefici e de gli imperadori (174), pod im se verovatno krije spis De viris illustribus. Naveden je kad se govori o papama poreklom iz Dalmacije (176). Francesco Sansouino je izdava tekstova i pisac XVI veka. Poznat je njegov zbornik tekstova o Turcima. Sansovino je spomenut kod Orbina u jednom odlomku preuzetom od Leunklavija zbog imena Kosova polja (318). Gilberto Lansbergio treba da je autor dela o rimskim kolonijama. Citiran je zbog Epidavra (180). Gioanni Boccacio je spomenut zbog svojih Casi dei homini illustri, odnosno zbog dopuna tih biografija od Franeska Serdonatija u kojima se govori i o nekim Dubrovanima (187). Gioanni Cuspiniano je beki dvorski istoriograf Johannes Spiesshamer zvani Cuspinianus (14731529). Citiran je na mestu gde je re o Dardancima (165). U istoriji Bugara se dva puta citira njegova biografija cara Lava (407, 409). Gioanni Dlugosso je poljski istoriar XV veka, krakovski kanonik Jan Dlugo. Orbin ga nije itao, a spomenuo ga je samo zbog toga to je negde potvrdio da se do njegovog vremena odrao jedan stari slovenski obiaj (53). Giossefo je svakako jevrejski istoriar Flavije Josif. Orbin spominje njegova dela Antichita dell'Giudei (144) i Guerre de Judei (132), svakako iz druge ruke. Giulio Baldasar treba da je bio secretario imperiale u Carigradu. On je navodno otkrio povelju Aleksandra Velikog za Slovene (168). Giulio Capitolino je jedan od pisaca koji spadaju u Scriptores historiae Augustae. Citira se vie puta kad je re o Gotima (108), Markomanima (140, 238, 239), poreklu nekih careva (175). Naveden je ak i kao autoritet za Slovene (174)! San Gregorio je papa Grgur I Veliki (590604), kako se vidi iz citata u kome je spomenuto 3 6 1

pismo a Giouio prefetto di Mauritio Imperadore nell' Illirico (25). Guidone da Ravena je pisac XIII veka koji je sauvao anonimnog Ravenskog geografa. Citiran je zbog Justinijanovih ratova (116). Historie delli gentili je naslov spomenut u nejasnom pasusu na str. 75. Ne znam na ta se odnosi. Luciano nel Dialogo je govorio o Aleksandru Velikom (138). To je Lukijan iz Samosate (II v.). Mapamondi moderni su geografski atlasi Orbinovog doba. Citirani su zbog imena Nova Zemglia (94). Mela je rimski geograf Pomponije Mela (I v.). Citiran je u vezi sa Tulom (3), seobom Slovena (8), sarmatskim enama (51) i Partinima (184). Melantone je uveni nemaki humanista Melanhton, koji je citiran zbog svojih komentara uz Tacita. Na str. 103 je naveden kao dokaz da se itav niz plemena ubraja u Slovene, a na str. 94 da su Fini Sloveni. Niceforo Calisto je Niifor Kalist Ksantopul, vizantijski pisac XIV veka. Pored crkvene poezije ostavio je za sobom i jednu optu istoriju crkve. Bio je izdat i preveden na latinski i italijanski u toku XVI veka. Orbin ga citira govorei o Gotima (172), Ilirima (172) i na mestu gde tvrdi da je car Juetinijan bio iz Ohrida i da je taj grad Justinijana Prima (175). Persa je ime koje mi je ostalo zagonetno. Moda je Orbin mislio na Aula Persija Flaka (+62 n. e.), pisca satira. Citira ga uz ime Lepida konzula povodom napada Bastarna na rimsku dravu (133). Pietro Marcelo se citira zbog dela Origine de' barbari y vezi s plemenom Sulana (94) i Herula (128). U Veneciji je krajem XV veka delovao Petrus Marcellus, poznat samo kao biograf dudeva. Platina je svakako Bartolommeo de' Sacchi (+1481), biograf rimekih papa. Orbin jednom citira: Platina in Siricio (174), to mi je ostalo nejasno. Upotrebljen je ne samo kad se govori o papama (175, 176, 420, 473), nego i na mestima gde je re o rimskim carevima (174, 175) i Gotima (113). Privilegi che anchora si trouano in casa de Bobali a Rausa (354) treba da su povelje koje je ban Stjepan II Kotromani izdao Domanji Bobaljeviu. Privilegio... alla famiglia de Giupranouicchi (362) je novelja kralja Dabie iz koje je uzet spisak bosanskih velikaa. Up. komentar uz str. 155. Sesto Ruffo je citiran na mestima gde se govori o Markomanima (138, 140) i Ilirima (172). Piscu nisam uao u trag i verovao bih da je neka greka kod Orbina (umesto Rufije Fest) da nisam u jednom delu V. Lacija naao ime Sextius Ruffus meu piscima inclinantis imperii. Sofiano je citiran zbog toga to Moglen naziva Voden (245). To je Nikolaos Sofijanos sa Krfa, pisac prve polovine XVI veka, koji je izradio i karte Grke. Teoclito Greco treba da je autor koji govori o caru Aurelijanu (111). Tolomeo Lago je spomenut kao pisac o Getima (107). To je vladar pisac kojega treba razlikovati od Klaudija Ptolemeja, navedenog u Orbinovom spisku. 3 6 2

Tomaso di Spalato je Toma arhiakon splitski, autor splitske istorije (Historia Salonitana). Orbin ga citira govorei o Tatarima (52). Vincenzo di Belloua je enciklopedist XIII v. Vensan od Beloa (Vincentius Bellovacensis). Naveden je na mestu gde se govori o Tatarima (52). IZGUBLJENI DOMAI IZVORI Meu izvorima koje Orbin izriito navodi i spominje upadljivo je mali broj onih koji su nastali na domaem tlu. U onim delovima knjige gde se Orbin bavi svim Slovenima i ranom slovenskom istorijom stranice prosto vrve imenima autora i naslova. U onim glavama, meutim, gde je ispriana istorija Dubrovnika i susednih zemalja izvori se navode neuporedivo malje, i to redovno za periferne i malje vane stvari. Kao da je Orbina ovde napustila strast za citiranjem, poto su imena koja je trebalo navoditi slabo poznata uenoj publici kakvu je imao pred oima. To svakako nije jedini razlog zbog koga je Orbin uzdrljivije postupao sa izvorima. U drugom delu knjige on i poznate vizantijske pisce spominje tek ovdeonde, iako iz njih prepisuje mnoge stranice. Kod Orbina se ne pojavljuje ni ono malo domaih tekstova koje navodi njegov savremenik Lukarevi: Sronica di Slavonia, Cronica di Servia (i Chroniche di Servia), Sronica d'Antivari, Efemeridi di Doclea, Croniche di Bosnia, Emmanuello Chronista di Harvoie Harvatich Duca di Spalato, Milich Velimiseglich cronista di Bossina, Stanislavo Rupcich Bano di Timorie (delo mu je Vita dell'Imperatore Stefano), Diadario di Bulgaria, poeti serviani. (Up. V. Maurani, Izvori dubrovakog historika Jakova Lukarevia, Narodna starina 8 (1924) 121153.) Pa ipak, skoro itav vek u naoj nauci vlada uverenje da je Orbin morao itati i domae tekstove, koji su od njegovog vremena do danas izgubljeni. U prilog tome miljenju se moe navesti nekoliko jakih razloga. Pre svega, nema nikakvog osnova za pretpostavku da je Orbin drukije postupao u onim delovima svoga spisa gde smo utvrdili skoro za svaki redak odakle je preuzet, a drukije tamo gde ne poznajemo podlogu njegovog teksta. Orbin je i te delove svoga spisa sastavio na osnovu drugih tekstova. On nam i sam negde kae i za delove teksta kojima izvore ne poznajemo da ih je naao u spisima. Poto je ispriao o poecima Kotromania verziju ije poreklo ne poznajemo, dodao je: ne altra cosa trouo scritta di questi Cotromanni, che regnarono antichamente in Bosna, fino che il dominio peruene in mano di Stefano Bano di questa casa (350). Ha mnogim mestima se po sadraju moe zakljuiti da je Orbin stvari koje pria mogao jedino saznati iz nekog starijeg teksta. Postojanje takvih tekstova on nam uzgredno otkriva kao npr. kada se, govorei o Duanovim ratnikim sposobnostima, poziva na pisce: il quale, (como dicono gl'Autori, che di lui fecero mentione) fu il miglior soldato di quei tempi et capitano eccelente, che in fin da fanciullo fu vago della gloria. Nijedan ouvani i poznati pisac nam to ne kae. To, naravno, ne moraju biti uvek izvori prvoga reda, nego i kasni tekstovi s pomuenim vestima i legendarnim primesama. Orbinov jednostavan nain upotrebe izvora, bez menjanja i preraivanja, omoguava nam mestimino da kroz njegov tekst osetimo koliko je bio obaveten i vredan izvor na koji se oslanjao. U Komentaru je vie puta bilo pokuaja da se proceni vrednost Orbinovog nepoznatog izvora. U prouavanju Orbinovih izvora bi trebalo poi korak dalje i pokuati da se prepoznaju odlomci koji pripadaju istom izvoru, da bi se na osnovu takve delimine rekonstrukcije sudilo o bitnim osobinama toga izvora. Kao oslonac mogu posluiti: tip informacije, karakteristina obeleja izlaganja, leksike i stilske odlike, povezanost sadraja, stav autora i sl. Takva rekonstrukcija e, naravno, biti mogua samo u malom broju sluajeva i ostae u znatnoj meri hipotetina. Potrebno je da se stekne vie povoljnih okolnosti da bi se taj zadatak uspeno obavio. Potrebno je da se fragmenti istoga izvora dovoljno pouzdano prepoznaju, a zatim da ih bude toliko da se na osnovu njih moe zakljuivati o celini. Jedan od izvora koji se daje rekonstruisati mogao bi se nazvati Istorija humskih gospodara. Njegovi fragmenti se mogu prepoznati u vie glava Orbinovog dela (Nemanjii, Nikola Altomanovi, Hum). U centru panje ovog izvora su dogaaji u Humu od vremena Nemanjinih naslednika pa sve do ukljuivanja zemalja Nikole Altomanovia u bosansku dravu. Odlike su mu: anegdotsko prianje, 3 6 3

insistiranje na junakim podvizima, kratko i iskljuivo karakterisanje linosti kao valentuomini ili di poco valore. Ovaj izvor je, verovatno, nastao u Humu u drugoj polovini XIV veka, dok je jo bilo svee seanje na Branivojevie. Otuda je razumljivo to je manje pouzdan u poetnom delu gde govori o vremenu prvih Nemanjia. Iz ovog izvora potiu, po mome miljenju, prianje o ratu kneza Petra i Stefana Nemanjia i potomcima Miroslavljevim (250 251), o Nikoliima izmeu Duana i Stjepana II (265), karakteristike Nikole Altomanovia i pria o napadu na Bie (282), pria o naslednicima kneza Andrije, Iginiju i Nelipcu, Petru Toljenoviu i Branivojeviima (391393), pria o Pavlu i Mladenu u Humu (395 i 396). Na vezu izmeu odlomaka upuuje nas sam Orbin kada u glavi o Nemanjiima spomenuvi kneza Andriju nagovetava da e o njemu docnije govoriti. Kao to se vidi, skoro itava glava o Humu predstavlja ekscerpt iz ovog izgubljenog izvora. Zahvaljujui njemu Orbin je posebnu glavu namenio humskim gospodarima. Vredi zapaziti da odlomci koje sam pokuao da identifikujem daju hronoloki povezan prikaz zbivanja od poetka XIII do druge polovine XIV veka. Tragove upotrebe ovog izvora moemo zapaziti i kod Orbinovog savremenika Jakova Lukarevia, gde na str. 7778 (izd. 1790) susreemo kratko rekapituliranu istoriju humskih gospodara od Radoslava, preko Miroslava, Andrije, Iginija brata Nelipevog, Petra Toljenovia do Branivoja i njegovih sinova. Jedan izgubljeni izvor sadravao je istoriju Kotromania od dolaska Nemca Kotromana pa do smrti Tvrtka I. Njegovi fragmenti se daju prepoznati u glavi o Bosni: poetak Kotromania, ban Stjepan I, bekstvo njegove udovice sa sinovima u Dubrovnik, povratak na vlast (350351), udaja keri bana Stjepana (355), smrt banova i mladost Tvrtkova, pobuna vlastele, borbe s Vukiem (356357), krunisanje (358) i borbe u Dalmaciji (359), bitka kod Bilee (361). Vanu karakteristiku ovog izvora predstavlja insistiranje na pravima, slobotinama i zakonima Bosne koje sreemo na tri mesta: kod opisa vlade Kotromana (350), isterivanja sinova Stjepana I (351) i Tvrtkovog krunisanja (358). Ta tendencija otkriva da je ovaj izvor nastao u plemikoj sredini poetkom XV veka i da je izraavao interese oblasnih gospodara. Staleka prava plemstva su projicirana u prolost i predstavljena kao osnov poretka koji vlada jo od rodonaelnika Kotromania. Ovaj izvor je bio poznat ve oko 1430. jer opaamo da su ga Dubrovani upotrebljavali u diplomatskom saobraaju sa Bosnom. Ve je odavno poznato da se Orbinovo prianje o Kotromaniima slae sa dubrovakim instrukcijama poslanicima (up. komentar uz str. 140 141 ove knjige), ali se to objanjavalo pretpostavkom da je Orbin itao vladina pisma i tamo saznao za priu o nemakom poreklu Kotromania, bekstvu Jelisavete i boravku u Dubrovniku itd. Poto smo u brojnim sluajevima pokazali da Orbin nije poznavao niti neposredno upotrebljavao dubrovaku arhivsku grau, ova hipoteza ostaje bez ikakvog oslonca. Posle svega to je reeno o karakteru ovog izvora, veliko je iskuenje da se on dovede u vezu s poznatim imenom Hrvojevog hroniara Manojla. Protiv te privlane kombinacije moe se izneti dosta jak prigovor oslanjajui se na Lukarevia (izd. 1790, 76) koji upravo o boravku Jelisavete ima druge pojedinosti za koje se izriito poziva na Manojla. Trei izgubljeni izvor koji se u Orbinovom delu moe prepoznati jeste jedna porodina istorija Balia, koja je ovu porodicu izvodila od cara Duana (''cara Nemanje''). O tome izvoru nas izvetava Barlecije, koji kae da su to vie fragmenti nego anali. U tome izvoru je Srbija za vreme Uroa bila podeljena na etiri barona. Iz njega potiu vesti o prvoj generaciji Balia i njihovim odnosima prema kralju Tvrtku i Kotoru. Ovde se odlomci ne mogu otkriti po nekim svojim obelejima, ve uporeivanjem sadraja sa kratkom istorijom Balia u Barlecijevom spisu o opsadi Skadra. Up. odlomke u italijanskom prevodu u komentarima uz str. 44, 63, 69, 70. Izgleda da ovaj izvor nije opisivao sudbinu sledee generacije Balia, jer je ona kod Barlecija ispriana vrlo zbrkano i netano. Izgleda da su i Brankovii imali neku svoju porodinu tradiciju. Njeni tragovi se opaaju u pouzdanom i trezvenom izlaganju o odnosima Vuka Brankovia s Turcima i Lazarevim naslednicima posle kosovske bitke (320 i komentar uz str. 102, 103 i 104). Ono to se o Brankoviima govori posle 1402. slae se s podacima srpskih letopisa ili Konstantina Filozofa, tako da se na hipotetini izvor ne moe prepoznati. U svakom sluaju Orbin nam u izlaganju o Vukovom kraju (319) otkriva najmanje dva danas nepoznata izvora. Nismo, meutim, sigurni da je bilo jedna bilo druga verzija uzeta iz nekog izvora koji se posebno bavio Vukom i njegovim naslednicima ili to potie iz nekih tekstova daleko optije sadrine. Ve u komentaru uz str. 6466 reeno je da Pria o Capini Pseudoimanu poiva na nekom 3 6 4

tekstu koji osvetljava i bugarsku istoriju u drugoj polovini XIV veka. Taj tekst Orbin ponovo koristi sasvim na kraju knjige govorei o padu Bugarskog Carstva (472). Na vie mesta Orbinovog teksta izbija na povrinu prilino jaka istorijska tradicija Perasta, koja je u punoj nesrazmeri s predstavom koja se o Perastu dobija iz srednjovekovnih dokumenata. Peratani su imali privilegije od cara Dioklecijana (306 i kom. uz str. 88), njihov odred pod Miloem estokriliem pomagao je Dubrovane u ratu protiv bana Boria (347348), oni zauzimaju Budvu za raun Balia (307), imaju teak sukob i pomirenje sa hercegom Stefanom (387388), potinjavaju se Veneciji uz velike privilegije (308). Orbin je imao neki naroito blizak odnos prema Perastu (donosi ak imena gradskih kapetana njegovog doba), ali je ipak, ini se, meao Peratane i Patrovie (up. komentar uz str. 88). Istorijski tekst o Perastu morao je nastati kasno i sadrati legendarne, pa ak i fantastine elemente. U Komentaru je istaknuto da Orbin koristi jedan pouzdan izvor govorei o Nikoli Altomanoviu i dogaajima pred kraj vlade cara Uroa. Ipak nema dovoljno elemenata za zakljuke o poreklu i karakteru teksta na koji se Orbin tu oslanja. Moglo bi se oekivati da se o Nikoli Altomanoviu govori i u onom tekstu koji izlae istoriju Kotromania i u onom koji pria o Baliima. ini se ipak da spis koji pria o Nikoli ima u centru panje zbivanja u centralnim srpskim oblastima. Brojna mesta za koja je utvreno da se oslanjaju na neki nepoznati izvor moraju ostati nedirnuta usled toga to nema dovoljno elemenata za pokuaj izdvajanja pojedinih fragmenata i rekonstrukcije izvora. Panji istraivaa se naroito nameu pitanja o izvorima za Orbinova izlaganja o caru Duanu i o onom izvoru koji verovatno predstavlja izgubljenu kariku izmeu Orbinovog teksta i teksta srpskih rodoslova i letopisa, Danilovog zbornika i ivota despota Stefana od Konstantina Filozofa. Sima irkovi

Mavro Orbin KRALJEVSTVO SLOVENA Izdava SRPSKA KNJIEVNA ZADRUGA Tehniki urednik Stojan Mileusni tampa tamparija Kultura, Beograd

3 6 5