SADRAJ

1. UVOD ........................................................................................................3 2. AGENDA 21 ..............................................................................................4 2.1. TA ZNAI AGENDA 21 (A21)? ........................................................................5 2.2. OSNOVNI PRINCIPI POVELJE ..........................................................................6 3. LOKALNA AGENDA 21 ..........................................................................9 3.1. FAZE PROCESA LOKALNE AGENDE 21 ......................................................11 4. ODRIVOST- AROBNA RE AGENDE 21 ...................................13 4.1. ODRIVI RAZVOJ .............................................................................................14 4.2. KOJI PROBLEMI STOJE NA PUTU ODRIVOG RAZVOJA? ......................16 4.3. KAKO DELOVATI U SMERU ODRIVOG RAZVOJA? ............................17 5. ZAKLJUAK ..........................................................................................19 6. LITERATURA .........................................................................................20

U jednom minutu ... ... dogodi se emitiranje ugljen-dioksida u ukupnoj koliini od 38.000 tona. ... ljudi unite 3,5 kilometara2 ume. ... proizvedemo vie od 15.000 tona smea. ... 90 novih automobila dodatno optereti nau ivotnu sredinu. ... oko 60.000 tona zemlje biva poplavljeno ... broj stanovnika na zemlji povea se za 165. ... skoro 1 kilometar2 prirodnih povrina se izgubi gradnjom ili ograivanjem. ... oko 40 ljudi umire od gladi."

Pored toga, glavne ekoloke probleme danas predstavljaju: 1. Promena klime 2. Nedostatek vode 3. Zagaenje vode 4. irenje pustinja 5. Izumiranje nekih vrsta 6. Zagaenje vazduha 7. Deponje smea 8. Erozije tla 9. Smetnje ekosistemima 10.Hemikalije 11. Migracija ka gradovima 12.Ozonska rupa 13.Upotreba energije

1. UVOD
Agenda 21 je plan akcija, odnosno, opteprihvaceni principi odrivog razvoja o kojima su se sporazumele vlade 182 zemlje na sastanku na vrhu o Zemlji u Rio de Janeiru 1992. godine. Agenda 21 je uputstvo za pojedince, poslodavce i vladine organizacije za usmeravanje razvoja na nain da on pomae drutvu i vodi brigu o ivotnoj sredini. Agenda 21 ogromni je dokument koji sadri 40 poglavlja podeljenih u 4 sekcije. Dokument obrauje: 1) socijalnu i ekonomsku dimenziju razvoja zemlje u razvoju; siromatvo; potroake partnere; stanovnitvo; zdravlja; integracija okoline i razvoja 2) ouvanje i management prirodnih i antropogenih dobara; atmosfera; zemlja; ume; pustinje; planine; poljoprivreda; bioloka raznolikost; biotehnologija; oceani; pitka voda; otrovne hemikalije; radnici; opasne i radioaktivne proizvoai; stvari, vrsti otpad i kanalizacija i tehnolozi 3) jaanje uloge vodeih skupina: ene; deca i mlade; ; nevladine organizacije; lokalne vlasti; poslodavci poljoprivrednici; znanstvenici 4) naini implementacije: financije; transfer tehnologije; znanost; obrazovanje; gradnja novih kapaciteta; meunarodne institucije; zakonske mere; informacije.

2. AGENDA 21
U Preambuli Agende 21 kae se: "oveanstvo se nalazi na odluujuoj taki svoje istorije. Svedoci smo nejednakosti meu narodima, siromatva, gladi, nepismenosti, bolesti i oteenja ekosistema od kojih zavisi na dalji ivot. Ujedinjavanjem razvojnih interesa i interesa zatite ivotne sredine, njihovim potovanjem, moe nam uspeti da osiguramo pokrivanje osnovnih potreba oveanstva, poboljamo ivotni standard svih ljudi te ostvarimo veu zatitu ekosistema, a da pri tome imamo vee prinose i da tako sebi osiguramo budunost. Ovo nijedna nacija ne moe ostvariti sama, ali je mogue da zajedniki u globalnom partnerstvu delujemo u smislu odrivog razvoja." Put prema Agendi 21 1972. Konferencija o ovekovom ivotnoj sredini u Stockholmu, prvi globalni sastanak 113 drava svojoj predsednici) 1987. "Naa zajednika budunost" - izvetaj Komislije Brundtland u kojem se upozorava da je gospodarski razvoj potrebno smestiti u ekoloke granice planeta Zemlje, tako da bude odriv i zadovoljava sadanje potrebe ne ugroavajui pri tome budue generacije. 1989. Zapoelo planiranje Konferencije o ivotnoj sredin i razvoju. Proces pripreme trajao je dve godine i ukljuio veliki broj strunjaka, politiara, poslovnih ljudi, nevladinih udruenja i predstavnika razliitih drutvenih grupa 1992. "Skup o Zemlji"- odran u Rio de Janeiru, sastanak koji je okupio elnike i visoke funkcionere 179 vlada. Na tom, dosad najveem sastanku svetskih voa, usvojen je plan delovanja na reavanju problema razvoja i ivotne sredine. Ovaj "program za 21. VEK!, popularno nazvan Agenda 21, predlae niz meusobno usklaenih akcija koje e razvoj uiniti gospodarsko, drutveno i ekoloki odrivim. o ivotnoj sredini 1983. UN osnivaju Svetsku komisiju za okoli i razvoj (Komisija Brundtland, nazvana po

2.1. TA ZNAI AGENDA 21 (A21)? Okviri za dokument koji se ovako naziva postavljeni su Rezolucijom 38/161 iz decembra 1983.godine, kada je Generalna skuptina UN sazvala ''Svetsku komisiju za sredinu i razvoj'' (kojom je predsedavala Gro Harlem Brundtland, premijer Norveke). Izvetaj komisije iz 1987.godine pokazao je da ljudsko prisustvo pritiska ivotni ciklus planete. Mnogi statistiki podaci govorili su i govore o tome. Od 1950.godine populacija na zemlji se duplirala, a materijalna dobra poveala su se za etiri puta. Istovremeno, tri etvrtine ljudi ivi u rastuem siromatvu. Koncept odrivog razvoja nema smisla ukoliko nije u stanju da se realizuje kao svakodnevna praksa. Jedino mesto gde je to mogue su zajednice u kojima postoji dovoljno integrativnih inilaca. Upravo program A21 stvara prostor za takvo ostvarivanje, posebno njegov deo koji se usredsredjuje na razvoj gradova, varoi i sela. A21 nije obavezujua konvencija, ve dokument koji predstavlja refleksiju globalnog konsenzusa 172 nacije o tome ta treba da bude uradjeno u odnosu na procese od kojih zavisi blagostanje ljudi na planeti: dalji procesi irenja siromatva, gladi, bolesti i naruavanje ekosistema. Njegovi proklamovani ciljevi znatno su iri nego to je nae interesovanje za urbano odrivi razvoj. Globalna interesovanja i akcioni planovi svetskom ili nacionalnom nivou esto prevazilaze realne operativne mogunosti. Npr., A21 opisuje ali i utruje aktivnosti i okvirne trokove potrebne da bi se do sredine 21. veka regulisalo brojno stanje svetske populacije i njeni apetiti prilagodili konanim zemaljskim resursima. Ovakva vrsta dokumenta, predstavlja novu vrstu odgovora na spoznaju da zemlja ne moe jo dugo opstati u obliku svoje osnovne podeljenosti na bogate i siromane. Formula koja treba da dovede do zemaljskog balansa ini se istovremeno i banalna i nemogua: razvoj nerazvijenih predstavlja imperativ opstanka i mora biti usmeren ka ukupnoj odrivosti. To ima svoju godinju cenu od preko 600 biliona dolara koju treba da snose razvijeni (oko 10% njihovog bruto nacionalnog dohotka).

2.2. OSNOVNI PRINCIPI POVELJE Agenda 21 predstavlja takav projekat/proces koji slui kao operativna platforma integralnog koncepta odrivog razvoja. injenica je da sve to predstavlja rezultate izmedju oveka i okruenja (pri emu ne razdvajamo izvorno prirodno od urbanog okruenja) moe biti iskazano ekonomskim jezikom. Kad priroda i ovek vode nezavisno svoje ''knjigovodstvo'', javljaju se nesporazumi pri kojima ceh plaaju svi. * Kada se u gradskim programima stavka ozelenjavanja nalazi na poslednjem mestu u realizacijama, trpe svi gradjani. * Kada se nedovoljno smiljeno locira neki proizvodni pogon u odnosu na mesto gde stanuju ljudi, najvie trpe najneposrednije ugroeni itelji ali se to odraava na grad u celini. * Kada su neke gradske saobraajnice zaguene preko mere (a gotovo svaki vei grad nalazi se u takvoj situaciji), cenu trokova putovanja ili neposrednog zagadjenja plaaju svi stanovnici grada. * Kada su u nekom delu grada podignuti sadraji koji vrlo brzo prestanu da se koriste onako kako je zamiljeno (devastirana sportska igralita u stambenim blokovima, tzv. trni centri u kojima stoje prazni lokali, urbanistiki i arhitektonski nedovoljno spretno artikulisani ''budaci''), to istovremeno znai i oteenje prirodne i urbane sredine, kao i socijalne.

Otuda koncept odrivog razvoja, kao jedan od svojih temeljnih rincipa u razradi putem A21, naglaava potrebu obrauna trokova koji nastaju interakcijom ovek priroda, a u gradskim sredinama se ispoljavaju na veoma mnogo razliitih naina. Da bi ovakvu raunicu uopte bilo mogue napraviti, neophodno je da postoji valjan sistem praenja podataka. Takvo ''raunovodstva'' esto ne ide u prilog onima koji su na neki nain odgovorni za nastala stanja, prvenstveno gradskim planerima i lokalnim politiarima. Tada se obino kae da je uzrok naruenog odnosa ovek priroda grad u raskoraku izmedju proklamovanih elja i ekonomskih mogunosti. Pri svemu tome se ''zaboravlja'' da su za organizaciju lokalne zajednice (iji su sastavni deo i urbanisti i lokalna vlast), svako u zoni svojih odgovornosti, upravo oni zadueni.

Funkcije opteg karaktera u krugu globalno lokalno globalno, koje treba da budu zadovoljene projektima unutar A21, jesu: 1. Ubrzavanje procesa odrivog razvoja. A21 insistira na globalnoj saradnji koja treba da obezbedi dinamiku i rastuu svetsku privredu kao potporu odrivom razvoju u siromanim zemljama. To znai ''jedan otvoren, pravedan, siguran, nediskriminatorni, predvidiv, multilateraran sistem trgovine''. 2. Borba protiv siromatva. Podrazumeva poboljanje uslova ivota u svim segmentima: obrazovanju, zdravstvu, sigurnom u sanitarno ispravnom snabdevanju vodom, restaruaciji degradiranih izvora, pomaganju obespravljenima posebno enama, pomaganju maladima i sposobnima, ukljuivanju ''neformalnih'' oblika ivota i privredjivanja u legalne tokove. 3. Promena obrazaca potronje. Jedan od njozbiljnijih svetskih problema povezan je sa istorijskim obrascima neodrive potronje i proizvodnje, posebno u industrijski razvijenim zemljama. 4. Demografska dinamika i odrivost. Kontinualni popuacioni rast u zemljama u razvoju i implozija gradske populacije u gradovima nepripremljenim za to, stvaraju snane potrese. A21 insistira da vlade razviju populacionu politiku koja e biti u saglasnosti sa programima ekonomskog razvoja. 5. Zatita i unapredjenje zdravlja ljudi. Zadovoljavanje osnovnih potreba ljudi za zdravljem u ruralnim, poluurbanim i urbanim zajednicama. 6. Odriva ljudska naselja. U industrijalizovanim zemljama obrasci potronje u gradovima predstavljaju snaan udar na globalni ekosistem, dok naselja u manje razvijenim podrujima zahtevaju vie sirovina, energije i ekonomskog razvoja, prosto stoga da prevazidju osnovne ekonomske i drutvene probleme. Racionalnim korienjem zemljita mora se smanjiti devastacija okruenja koja je nastala urbanim irenjem. 7. Mnoge oblasti ivota i rada koje ''poklapa'' A21 : integracija okruenja i razvoja, zatita atmosfere, planiranje i upravljanje korienjem zemljita, borba protiv see uma, borba protiv irenja pustinjskih pedela itd.

Nae usmerenje je prvenstveno koncentrisano na ljudska naselja. U tom smislu i celokupan prostor koji se otvara prihvatanjem A21 znai, da se globalne strategije ''sputaju'' na lokalni, naseljski nivo. To ne znai da je odnos prema okruenju zatvoren iskljuivo u okvire konkretne zajednice. Akcioni karakter A21 znai, u pravom smislu te rei, ''globalno razmiljanje i lokalno delovanje''.

Razmiljati globalno - delovati lokalno Agendi 21 uspelo je ono to bi se moglo poeleti i za mnoge druge dokumente i inicijative. Umesto da zavri u arhivama, ova Agenda je zavrila u rukama mnogobrojnih organizacija, shvatili su je mnogi i poeli delovati u skladu s njom. Zajedno s njom na put je krenuo poziv gradovima i opinama da zajedno sa svojim stanovnicima dotaknu razgovor o odrivom razvoju i naprave pojedinane nacrte delovanja na tom putu. Ideja vodilja je bila: odrivi razvoj se mora dogaati tamo gde ive ljudi, gde kupuju, gde imaju kole, gde planiraju graevinsko zemljite, gde imaju svoja radna mesta - dakle u gradovima i optinama. Tako su i roene vizije lokalne Agende 21.

3. LOKALNA AGENDA 21

Poglavlje 28 Agende 21 bavi se ulogom lokalnih zajednica:

obzirom na to da se mnogi problemi i reenja koja se spominju u Agendi 21 tiu lokalne nivoa, sudelovanje lokalnih zajednica u ostvarivanju ciljeva navedenih u Agendi 21 je od odluujue vanosti. Lokalne zajednice su te koje upravljaju ekonomskom, socijalnom i ekolokom infrastrukturom, nadziru graevinske i urbanistike planove, odluuju o lokalnoj politici zatite ivotne sredine, o propisima u ovom podruju te sudeluju i u implementaciji nacionalne i regionalne politike zatite ivotne sredine. Kao politika i upravnog nivoa koja je najblie graanima, lokalne zajednice igraju glavnu ulogu u procesu informisanja i mobiliziranja graana na putu prema odrivom razvoju. Svaka lokalna zajednica trebala bi poeti razgovore sa svojim graanima, lokalnim organizacijama i privatnim poduzetnicima, te zajedno s njima zakljuiti i donieti nacrt 'lokalne Agende 21', specifine za svoje podruje. Stalnim konsultacijama i postizanjem koncenzusa lokalne zajednice e u razgovoru s organizacijama svojih graana, obrtnika, poduzetnika biti u mogunosti formulirati najbolju strategiju odrivog razvoja. S druge strane, stalnim konsultacijama menja se svest graana o pitanjima odrivog razvoja.

Put je cilj Ne postoji idealan proces lokalne Agende 21 u smislu gotovog koncepta koji bi se mogao upotrebiti. Svaki grad i svaka optina se meusobno razlikuju i tokom debata i razgovora oni sami moraju pronai najbolji put za sebe.

10

Uprkos tome mogu se nazirati neki osnovni elementi i naini rada. Kao tipine karakteristike (idelanog) procesa lokalne Agende 21 mogli bi se nabrojati sledei principi: udeo lokalnih vlasti, udeo stanovnitva, posebno ena, mladih, nevladinih organizacija i preduzetnika, dugoroan proces planiranja i razgovora, koji se bazira na integraciji ekomomskih, ekolokih i socijanih aspekata, cilj je program delovanja s kojim se svi slau (konsenzus) i koji je orijentisan na osnove odrivog razvoja, radi se o procesu tokom kojeg svi uesnici ue jedni od drugih, novi nain razumevanja politike (kooperacija i koncenzus) dolazi do izraaja, postizanje cilja, odnosno kretanje prema cilju mora se uvek nanovo ispitivati tokom ovog procesa, i to na temelju jasnih indikatora. Potovanje ovih principa ne znai samo sprovoenje lokalne politike zatite ivotne sredine. Idealan sluaj je ono to je predstavljeno u sledeem tekstu:

11

"Osnovne razlike lee u naglaavanju dugoronog angamana i u integraciji razliitih podruja politike. Mogue je, naravno, da se dosadanji elementi lokalne politike pokau kao odrivi, iako se tom cilju u prolosti nije poklanjala velika panja. Udeo graana je od velikog znaaja. Graani se posmatraju kao jednako vani partneri u dijalogu unutar lokalne zajednice, a to zahteva spremnost lokalne politike i lokalne uprave na dijalog i saradnju." 3.1. FAZE PROCESA LOKALNE AGENDE 21 U sledeem dijagramu prikazane su etiri faze (idelanog) toka procesa lokalne Agende 21. Ono to je bitno uoiti je da se proces ne zavrava nakon evaluacije. Radi se o stalnom procesu uenja, traenja, diskutovanja, prilikom kojeg se spoznaje i iskustva prenose u sledee cikluse.

12

ta je postignuto? Sledei tekst predstavlja bilans stanja 10 godina nakon Konferencije u Riju i neposredno pre Konferencije odrane 2002. godine u Johannesburgu: "Ako uporedimo ono to je reeno u Agendi 21 1992. godine u Riju i ono to se do danas postiglo, rezultati procesa su prilino razoaravajui. Niti je postignuta promena raspoloenja kod graana, niti se ostvarila mobilnost irokih masa i zauzimanje za postizanje odrivog razvoja, niti su ostvareni adekvatni ciljevi. Dodue, poglavlje XXVIII Agende 21 o delovanju i ne moe se uzeti kao realistina mere. U vreme kada je donesena Agenda 21, nije bilo nikavih ranijih iskustava u ovom podruju i to je vie bio teorijski koncept na papiru. Niko nije mogao predvideti koliko e trajati da se ovaj koncept prenese u stvarnost i u drutvo. Zakljuak je da se treba odati poast onome to je do sada postignuto, ali i da ima jo mnogo toga to treba uiniti. Iako lokalna Agenda 21 nije do kraja ispunila oekivanja u vezi s pokrivanjem spektra problema i donoenja reanja za probleme, mora se konstantovati da je naila na veliki odjek kod graana. Do sada, naalost, jo nije dostignuta ona kritina masa. Jo su procesi lokalne Agende 21 samo dobrovoljni, ali ne i obavezni i ne bave se kontroverznim temama kao to su finansije lokalne zajednice, dugoroan razvoj zajednice, integracija i jaanje manjina u zajednici i slinim. Princip da se koncept odrivog razvoja provodi u lokalnoj zajednici predstavlja golemi potencijal, no i lokalne zajednice moraju prepoznati ovaj potencijal te se angaovati. Danas i dalje u politici dominiraju kratkoroni sektoralni programi delovanja."

13

4. ODRIVOST- AROBNA RE AGENDE 21

Princip

odrivosti

provlai

se

Agendom

21

poput

crvene

niti.

Ideja odrivog razvoja je u usklaenosti privrednog rasta i prirodnih ekosistema. "Odrivi razvoj je onaj koji zadovoljava potrebe dananjih generacija, ne ugroavajui budue celinu. ODRIVI RAZVOJ Nastoji poboljati kvalitetu naeg ivljenja, koja ne ukljuuje jedino materijalna dobra ve uzima u obzir i socijalne te elemente zdrave okoline. Promatra ekonomska, socijalna i pitanja zatite okoline kao meusobno povezana. Trai celovita i trajna rijeenja. NEODRIVI RAZVOJ Nastoji podii standard naeg ivljenja koji se temelji iskljuivo na materijalnim dobrima. generacije u zadovoljavanju njihovih potreba". (Brundtland Komisija) Odrivi razvoj nastoji ujediniti drutvene, ekonomske i ekoloke potrebe u to harmoniniju

Promatra ekonomska, socijalna i pitanja zatite ivotne sredine kao zasebne celine. Pretpostavlja da jaka ekonomija nuno vodi zdravom drutvu i ivotnoj sredini.

Reavajui probleme dananjih generacija, Usmeren na kratkotrajna reenja problema, ne uzima u obzir i potrebe buduih generacija. vodei rauna o potrebama buduih generacija. Prilikom donoenja svih odluka, uzima u obzir ogranienost prirodnih resursa potrebnih za obavljanje ljudskih delatnosti. Promatra ivotnu sredinu kao luksuz koji je potrebno zatititi samo ako nam to materijalna sredstva dozvoljavaju. Nema svesti o ogranienosti prirodnih resursa.

Nastoji uspostaviti ravnoteu izmeu prava i Prvenstveno se usresreuje na prava i potrebe potreba pojedinaca s jedne strane i socijalne pojedinaca. odgovornosti s druge. Planira se u saradnju izmeu strunjaka, politiara i stanovnitva na iji e nain ivota razvitak imati uticaja Planiraju ga iskljuivo strunjaci i politiari.

14

4.1 ODRIVI RAZVOJ Ako odrivi razvoj shvatimo ozbiljno, rezlutat toga e biti drastini zahevi za promenom u gotovo svim podrujima ivota. Ne samo da se moraju promeniti nae potroake navike, to je samo po sebi ve dovoljno teko, ve mora doi do promene svesti u podrujima ekonomije, drutva i politike. Nakon konferencije o ivotnoj sredini i razvoju odrane u Rio de Janeiru u leto 1992. godine, pojam "Sustainable Development" postao je vodei pojam u podruju politike o ivotnoj sredini. To svakako predstavlja napredak za ekoloku politiku, jer se na taj nain pojanjava veza izmeu ekolokih, ekonomskih i socijalnih problema unutar koje se moraju postaviti problemi zatite ivotne sredine, ako ih elimo reiti struno i na drutveno prihvatljiv nain. Velike promene u ekonomskom, socijalnom i politikom podruju bit e nune. U podruju ekonomije moraju se uvesti novi naini privreivanja koji prilikom proraunavanja cene uzimaju u obzir faktor prirode kao faktor daljnje proizvodnje. Pritom se ne postavlja samo pitanje na koji bi se nain to trebalo ostvariti u pojedinanim sluajevima, politikim ili administrativnim upravljanjem ili samim ekonomskim obavezama, ve se razgovara i o tome kolika je mogunost da se ekonomija prilagodi decentraliziranom svetskom tritu ako se ve ne mogu dogovoriti koraci na putu odrivog razvoja na meunarodnoj nivou. U podruju socijalnog postavljaju se sasvim novi izazovi principima i praksi pravedne raspodele - i to s tri stajalita: osnovna slika odrivog razvoja koja potee iz razvojno-politike debate je, pre svega, stvaranje jednakih prilika za razvoj u sklopu problematike Sever-Jug. Nadalje, radi se odrivosti ekoloke modernizacije unutar drutva koja nije povezana samo s novim mogunostima, nego i s mnogobrojnim optereenjima. Kako se moe garantovati da e ivotne, radne i potroake mogunosti biti bar delimino pravedno rasporeene? Ova dva podruja proiruju se i treim, koje se moe nazvati "integrativna pravednost prilikom raspodele". Tokom dananje raspodele prilika i mogunosti mora se misliti na interese buduih generacija. Dakle, misao vodilja mora biti to da je naa sadanjost neizbeno prolost buduih generacija i da se o njihovim mogunostima u toj budunosti odluuje ve danas.

15

No, odluujue pitanje tie se spremnosti drutva da utie na ekonomiju i na svakog pojedinca u smislu promene ponaanja, konzumiranja i promene ivotnog i produkcionog stila. To, opet, znai da se najvea promena oekuje u podruju politike: Ve i samo formuliranje ciljeva odrivog razvoja pokazuje karakteristike kojima nisu dorasli sadanji politiki sistemi programirani na kratkoroni uspeh na izborima i trajno poveavanje blagostanja, a sve u cilju odranja moi. Prilikom implementiranja ovih ciljeva oituje se velika potreba za promenom u podruju politike, jer se novi sistem vrednosti i novi stil ivota ne mogu propisati nikakvim administrativnim aktima, niti se mogu politiki usvojiti. Oni se samo mogu prenositi komunikacijom izmeu ljudi. Tokom debate o primeni "odrivog razvoja" dolo se do zakljuka u kojem su svi jedinstveni, vee sudelovanje graana je preuslov za uspeh ove ideje. To znai da je i za formuliranje cilja, ali i za sprovoenje ciljeva nuna nova "kultura dijaloga". Ona podrazumeva spremnost odgovornih u politici i u drutvu da, zajedno s angaovanim pojedincima, grupama i savezima razrade ciljeve, strategiju i naine njihove sprovoenje. Politika odrivog razvoja zahteva od svakog pojedinca dovoljno odgovornosti da prepozna to bi se sve moglo izvesti i ostvariti kada taj pojedinac prepozna da su njegovi interesi neodvojivo povezani s interesima zajednice. Zbog toga ideja odrivog razvoja zavisi o kvalitativnom skoka sudelovanja graana i o modernizaciji demokratije. Ne radi se vie o sudelovanju u politiki ili administrativno iniciranim planiranjima, odlukama i merama, nego se radi o savesnom i odgovornom sudelovanju na "savetovanju o zajednikim pitanjima" (Aristotel), o sudelovanju u odreivanju zadataka politike.

To znai da graani kao akteri moraju preuzeti veliku odgovornost za sprovoenje politike odrivog razvoja, to sa sobom povlai strukturalne, institucionalne i financijske posledice.

4.2. KOJI PROBLEMI STOJE NA PUTU ODRIVOM RAZVOJU

16

Nije, dakle, dovoljno i dalje se ponaati po ve ustaljenim normama i izmeniti neke pokvarene delove ve postojeeg naina ivota. Mnogo vie je potrebna naelna promena - potpuna promena naina razmiljanja i naina delovanja. Polazna taka nije ba najsjajnija. Dok je 80-ih godina debata o ekolokim problemima (setite se katastrofa iz Sevesoa, Bhopala, ernobila, Basela) bila u vrhu zanimanja i svoj vrhunac dostigla 1992. godine tokom sastanka na vrhu u Riju de Janeiru, od sredine 90-ih godina debata o globalizaciji preuzima primat: Bez ikakvih iluzija u bilansi koju pravimo moramo ustanoviti da je ubrzo nakon Konferencije u Riju odrivost zasenjena uspenim priama globalizacije. Ovakve prie i do danas vladaju nainom razmiljanja privrednika i vlada. Tek odnedavno sagovornici globalizacije su izloeni kritikama. Misao o socijalnoj i globalnoj pravednosti ponovno dobiva na vanosti. Istovremeno, u samom drutvu postaje popularno i politiki delotvorno 'razmiljanje o utvrivanju'. Prepreke na putu ekolokog delovanja i ponaanja Potekoe prilikom shvatanja: o ekolokim problemima se moe saznati samo neposredno. Tekoe informiranja: uzrono-posledine veze se teko shvataju. Prepreke na emocionalnoj nivou: strahovi, potiskivanja, izgovori. Potekoe prilikom posredovanja: nedostaje pristup informacijama i slikama. Antropoloke prepreke: ekoloko civilizacija je u suprotnosti s elementarnim emama ponaanja. Sociokulturoloke prepreke: ekoloko ponaenje se teko moe pomiriti s vaeim sistemom vrednosti. Potekoe zbog prebacivanja krivice: ekoloko-socijalna dilema. Potekoe zbog vremenske perspektive: posledice savesnog ponaanja pojedinac ne moe sam doiveti

4.3. KAKO DELOVATI U SMERU ODRIVOG RAZVOJA?

17

"Ma to ja mogu tu uiniti!", ovako zvui rezignirana reakcija na globalne probleme klimatskih promena ili siromatva. "Moe mnogo toga uiniti!", odgovor je koji nudi koncept odrivog razvoja. "Mora neto uiniti, ako ovaj koncept shvata ozbiljno." Jer, odrivi razvoj ne obuhvata samo - kako se to esto uje - sve nivoa od globalnog do lokalnog, odrivi razvoj tie se i individualnog nivoa: bez napora i truda svakog pojedinca ne moe ni doi do promene u smislu odrivog razvoja.

18

Mnogo zavisi od tome hoe li nam uspeti da izotrimo ovaj pojam i da razvijemo ideju, da u igru uvedemo njen potpun potencijal i spektar. Odrivi razvoj je mnogo vie od tehnokratskog pojma za inteligentno prerasporeivanje resursa, mnogo vie od pojmova Svetska banka ili UN. Ova ideja e dobiti svoju pokretaku snagu onog trenutka kada se napravi novi civilizacijski nacrt, nacrt koji zapravo ve postoji u naoj tradiciji i u ljudskoj psihi. Tradicija i inovacija ne moraju predstavljati dve sukobljene strane. Zajedniko razmiljanje o vrednostima, idejama i snovima su vani kulturni resursi. Debata o odrivom i buduem razvoju usmerena je na postizanje drutvenog konsenzusa o novom razvoju s druge strane industrijskog porasta, zaboravljanja prirode i tehnolokih fantazija oslonjenih na zapadnjake civilizacije. Ovde se mnogo vie radi o razvoju inovativne slike budunosti drutvenog razvoja u smislu regulativne ideje, kao to su na primer demokratizacija, sloboda, pravednost itd. "Obrazovanje radi odrivog razvoja" ne predstavlja puko proirenje ekolokog obrazovanja na socijalne i ekonomske aspekte, nego bi trebalo predstavljati jaku vezu izmeu politikog obrazovanja, globalnog uenja, ekolokog obrazovanja i zdravstvenog vaspitanja.

19

5. ZAKLJUAK
U vremenu u kojem su potrebne korenite promene u nainu na koji razmiljamo i delujemo, Agenda 21 je izazov da preispitamo nae vrednosti i odaberemo bolji put. Podstie nas da unutar naih razliitosti pronaemo zajedniki temelj i prihvatimo novu etiku viziju koju deli rastui broj ljudi u mnogim nacijama i kulturama irom sveta.

Agenda 21 moe postati "ivi" dokument samo kroz delovanje pojedinaca i grupa u razliitim delovima sveta koji ele pokrenuti promene. Ona nam pomae da ispitamo vlastitu duhovnost, etinost i moralnost, da istraimo kako njene etike vrednosti moemo primeniti u svakodnevnom ivotu i svim meuljudskim odnosima.

Bez obzira na to da li vas zabrinjava krenje ljudskih prava, zagaenje voda, zdravlje, siromatvo, zatita okoline, Agenda 21 moe biti smisleni instrument za pronalaenje reenja ovih problema. Samo one vrednosti koje proizlaze iz unutranje promene su trajne vrednosti koje e nam omoguiti da odgovorimo izazovima s kojima emo biti suoeni u budunosti. Moemo li se pouzdati u to da e se u kratkom roku uspeti promeniti dovoljan broj ljudi kako bi se spasio savremeni svet? Ovo pitanje se esto postavlja, ali kako god da glasi, odgovor bi mogao dovesti do pogrenih zakljuaka. Potvrdan odgovor bi mogao dovesti do samodopadljivosti, a odrian do oajanja. Poeljno je da se traenje odgovora na pitanje ostavi po strani i da se fokusiramo na rad.

20

6. LITERATURA

1. www.dadalos.org 2. www.wikipedia.org 3. www.scribd.com 4. www.ekoforum.org

21