Rabin Natan Bu{vik

KAKO RAZUMETI JEVREJSKI KALENDAR

KNJI@EVNO DRU[TVO PISMO Glavni urednik: Ra{a Livada METAPHYSICA Za izdava~a: Aleksandar Drami}anin Biblioteka: Ner Micva Urednik biblioteke: Isak Asiel

RABIN NATAN BU[VIK

KAKO RAZUMETI JEVREJSKI KALENDAR

S engleskog preveo [elomo Maoz

Jer je zapovest `i`ak a Tora svetlost. (Pri~e Solomonove, 6:23)

KNJI@EVNO DRU[TVO PISMO ZEMUN 5765/2005

Naslov originala UNDERSTANDING THE JEWISH CALENDAR by Rabbi Nathan Bushwick Moznaim Publishing Corporation, 4304 12th Avenue Brooklyn, New York 11219

Rabin Natan Bu{vik

KAKO RAZUMETI JEVREJSKI KALENDAR

S engleskog preveo [elomo Maoz

Prevod odobrenja Rabina [najdmana

Rabin Natan Bu{vik mi je pokazao jednu knjigu zasnovanu na Rambamovim Propisima o posve}enju mladog Meseca (Ilhot Kidu{ aHode{). Video sam da on jasno i ispravno obja{njava koncepte koji su ina~e nerazumljivi ve}ini ljudi. On u ovoj knjizi tako|e obja{njava koncepte koji slu`e kao uvod u prora~une, uklju~uju}i opise polo`aja i kretanja Sunca i Meseca. Postoje i druge knjige koje obja{njavaju ove koncepte, ali ve}ina njih je napisana u skladu sa nau~nim teorijama ranijih generacija. Sa napretkom savremene nauke pojavilo se mnogo sumnji i pitanja. ^ak i one knjige koje su bile pisane u na{e vreme, generalno su napisane tako sa`eto da ih je te{ko u potpunosti razumeti. Gore pomenuti autor sve to obja{njava u skladu sa savremenom nau~nom teorijom, dovoljno jasno i razumljivo tako da svak mo`e da shvati i razume te koncepte bez ikakve sumnje ili pitanja. Neka mu Bog pomogne da nastavi svoj rad pi{u}i knjige koje su potrebne ovoj generaciji, i neka mu bude dato u zaslugu da do`ivi dolazak Mesije i utvr|ivanje kalendara koji }e ustanoviti Sanedrin na osnovu svedoka.

Uvod

Kalendar je ne{to {to stalno zaokuplja na{u pa`nju i zato je prirodno {to smo zainteresovani za njega. Mnogi se pitaju za{to je jedna godina prestupna, a neka druga regularna, za{to praznici naj~e{}e padaju u ~etvrtak i na [abat, a re|e u sredu i petak, za{to neki meseci imaju dva dana tokom kojih se obele`ava Ro{ Hode{, a drugi samo jedan, i za{to se odre|ene Sidrot Tore1 nekad ~itaju zajedno, a nekad odvojeno. Principi kalendara pomo}u kojih se mo`e odgovoriti na ova pitanja obja{njeni su u razli~itim radovima Ri{onim i Aharonim, uklju~uju}i razli~ite tekstove kao {to su Mi{ne Tora i Tur. Odeljcima koji govore o kalendaru pristupamo s ose}anjem strahopo{tovanja i tajnovitosti. Razumeti ih izgleda veoma te{ko sa stanovi{ta prose~nog ~oveka. Ako poku{amo da ih razumemo suo~i}emo se sa zbunjuju}im poglavljima i spiskovima, nerazumljivim prora~unima i skrivenim zabele{kama, {to sve poja~ava na{e nerazumevanje. Ubrzo nakon toga odustajemo, uvereni da to nikad ne}emo pravilno razumeti. Ali Rambam3 ka`e da sve to mo`e razumeti i dete iz osnovne {kole za tri ili ~etiri dana! Na osnovu velikog broja knjiga koje su napisane u vezi sa ovim pitanjem (od kojih danas ve}ina nije dostupna u {tampanom obliku), jasno je da je ovo pitanje bilo neka1 2

Odeljci Tore koji se ~itaju na [abat (prim. prev.). Ilhot Kidu{ aHode{, 11:4.

da mnogo popularnije nego danas. Za{to je onda to nama tako te{ko? Na{ problem nije sama materija nego njena prezentacija. Mi nismo koristili na~in na koji Ri{onim obja{njavaju nau~ne i matemati~ke ideje, tako da nam je veoma te{ko da ih razumemo. Svrha ove knjige jeste ta da druga~ije formuli{e te ideje sa mnogo razumljivijom terminologijom i oblikom, i da ih predstavi jasno i prosto tako da ih mo`e shvatiti savremeni ~italac. Svi principi su obja{njeni korak po korak, a prora~uni su napravljeni i obja{njeni tako da se mogu razumeti bez prethodnog poznavanja ove materije. Nijedna pretpostavka nije napravljena, a da prethodno nisu obja{njene osnovne stvari iz aritmetike. I pored sve te jednostavnosti, ~italac }e na kraju biti sposoban da sastavi kompletan kalendar za bilo koju godinu. Ova knjiga je podeljena u dva dela. U prvom delu, od Prvog do Petog poglavlja, govori}e se o astronomiji. Glavna svrha ovog dela jeste ta da poslu`i kao uvod za principe na kojima se zasniva kalendar. Na{i preci, koji su provodili mnogo vi{e vremena van ku}e nego mi, bili su upoznati sa kretanjem Sunca, Meseca i zvezda. Oni su mogli da prepoznaju njihove razli~ite polo`aje i odrede vreme i pravac kretanja ovih razli~itih nebeskih tela. Na osnovu tog znanja i iskustva, mnogi opisi u Gemari,3 i komentari, bili su im jasni. Me|utim, nama je te{ko da to razumemo jer nemamo takvo iskustvo. Zato je potrebno da prou~imo neke osnovne pojmove iz astronomije da bismo se pribli`ili tim stvarima pre nego {to po~nemo da prou~avamo kalendar. Ovaj deo tako|e sadr`i neka obja{njenja te`ih tekstova za razumevanje u Tanahu4 i Gemari koji su povezani sa astronomijom. Mada oni nisu neophodni za razumevanje kalendara i mogu se presko~iti, oni }e biti uklju~eni zato da bi ~italac shvatio zna~aj astronomije u Tori. Va`an deo Emuna i Jirat [amajim 5 jeste
3 4

uo~avanje veli~ine Boga u svetu koji je stvorio. Na poseban na~in, nebo je izdvojeno kao izvor strahopo{tovanja i nadahnu}a, kao {to je re~eno: Jer ja vidim Nebesa Tvoja, delo ruku Tvojih, Mesec i zvezde koje si Ti postavio.6 Sa jedne strane, ~ovek mo`e biti jednostavno zadivljen ogromno{}u nebesa. Ali obrazovan ~ovek mo`e da razume veli~anstvenost stvaranja na jednom vi{em nivou, razumevanjem nau~nih zakona i matemati~kih principa koji njima rukovode, i da razmi{lja o velikoj mudrosti koja ih je stvorila. Gemara7 ide tako daleko da ka`e da svak ko ima sposobnost da odredi kretanje nebeskih tela, a to ne u~ini, odbija da vidi veli~anstvenost Bo`jeg dela i na njega primenjuje stih: A Bo`je stvaranje oni ne gledaju, niti vide delo ruku Njegovih.8 Drugi deo obja{njava principe i prora~une na kojima se zasniva kalendar. Po{to je cilj ove knjige da to prika`e na na~in koji mo`e da razume prose~an ~italac, ta~nost }e ponekad biti `rtvovana radi jasno}e, posebno kada se uvodi neka nova ideja. Na primer, u prvim poglavljima je prose~na du`ina lunarnog meseca uzeta kao 29 dana, iako je to malo manje od prave vrednosti. Mnogo je lak{e za ~itaoca da zapamti zaokru`en broj kao {to je taj, nego mnogo ta~niji broj od 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 3 1/3 sekunde. Kasnije, kada ~italac bude navikao na tu aproksimativnu du`inu meseca, bi}e uvedena mnogo ta~nija du`ina meseca. Tako|e, u prvim poglavljima prora~uni su u~injeni u minutima i sekundama, koji su ~itaocu ve} poznati. Halakim, koji predstavljaju podelu vremena koju koriste Ri{onim i Aharonim u obja{njavanju kalendara, bi}e obja{njeni kasnije. Kada se obja{njava neki nov princip, izuzeci od pravila se ne spominju. On se prikazuje jedino u svom najprostijem i najosnovnijem obliku. Izuzeci se obja{njavaju samo nakon {to ~italac do|e u mogu}nost da razume osnove principa. Tako da ~italac koji ve}
6 7

Gemara, deo Talmuda (prim. prev.). Biblija (prim. prev.). 5 Emuna, vera; Jirat {amajim, strah od Boga (prim. prev.).

Teilim, Psalmi, 8:4. [abat, 75b. 8 Je{ajau, Isaija, 5:12.

10

11

poseduje odre|eno predznanje o tom pitanju ne}e biti o{te}en zbog odre|enih neta~nosti. U slu~ajevima gde bi izuzeci i pojedinosti bili izvan domena ove knjige i gde bi izazvali samo zbunjivanje prose~nog ~itaoca, oni ne}e biti pominjani, a ~itaoci koji nastave svoje prou~avanje susre{}e se eventualno sa njima u tekstovima vi{eg nivoa.9

Prvi deo: Astronomija

To se odnosi na metod koji primenjuje Rambam u Mi{ne Tora, Ilhot Kidu{ aHode{, 11:5-6.

12

Prvo poglavlje

Vreme
Potom re~e Bog: Neka budu videla na svodu nebeskom, da dele dan i no}, da budu znaci vremenima i danima i godinama. (Bere{it, Postanje, 1:14)
Stvaranjem Sunca i Meseca, Bog je uspostavio tri osnovne jedinice vremena za celo ~ove~anstvo: dan, mesec i godinu. Dan i godina se odre|uju pomo}u Sunca. Sunce zalazi, izlazi i ponovo zalazi. Ovaj ciklus izlaska i zalaska Sunca predstavlja jedan dan. Dani su zimi kra}i, postaju du`i u prole}e i leti, i skra}uju se ponovo u jesen. Kompletan ciklus dugih i kratkih dana jeste jedna godina. Jedan mesec predstavlja ciklus Zemljinog satelita Meseca, koji se najpre pojavljuje kao tanak srp, a zatim postepeno raste do punog Meseca, da bi na kraju po~eo da se su`ava i ponovo da nestaje.11 Kao dodatak za ove tri jedinice, Bog je dao jevrejskom narodu ~etvrtu jedinicu, a to je sedmica. Ona nije neposredno zavisna od kretanja nebeskih tela, iako je posredno zavisna od Sunca po{to se sastoji od sedam dana. Zna~aj sedmice kao jedinice vremena zavisi od obele`avanja [abata, koji predstavlja osoben znak izme|u Boga i jevrejskog naroda. Sedmica je danas rasprostranjena po celom svetu zahvaljuju}i uticaju Biblije i jevrejskom u~enju.
Ovo poglavlje je zasnovano na Rambamu, Ilhot Kidu{ aHode{, 1:1, i Ibn Ezri, [emot, Izlazak, 12:2.
11

15

Sati, minuti i sekunde ne odgovaraju nijednom prirodnom ciklusu u danima, mesecima i godini. Oni jednostavno predstavljaju podelu dana. Mi }emo koristiti tvrdnju da je dan period koji se sastoji od dvadeset ~etiri sata, jedan sat od {ezdeset minuta, a jedan minut od {ezdeset sekundi. Jasno je da postoje i drugi na~ini za obja{njavanje vremena. Definicija jednog sata jeste u tome da je to dvadeset~etvrti deo dana. Mi znamo koliko je dan dug na osnovu izlaska i zalaska Sunca. To je ciklus koji defini{e dan. Mi delimo taj period na dvadeset ~etiri jednaka dela i svaki od njih nazivamo jedan sat. Ove jedinice - sati - korisne su pri ozna~avanju manjih perioda vremena. Umesto da ka`emo: Spavao sam jednu tre}inu dana, mi ka`emo: Spavao sam osam sati. Umesto da ka`emo: Sre{}emo se za jedan dvanaesti deo dana, mi ka`emo: Sre{}emo se za dva sata. Ove jedinice vremena su tako|e korisne u odre|ivanju razli~itih delova dana. Vreme od 14:00 sati, 17:00 sati i 11:00 sati predstavlja mnogo ta~nije odre|ivanje vremena nego {to je to bilo ranije - rano poslepodne, kasno poslepodne i kasno jutro. Na isti na~in delimo svaki sat na {ezdeset jednakih delova i nazivamo ih minuti. Mnogo je podesnije re}i deset minuta nego {esti deo sata. Jedan minut je definisan kao {ezdeseti deo sata, a ne na neki drugi na~in. Tako je mnogo jasnije da se jedan minut ne defini{e kao {ezdeset sekundi, nego se jedna sekunda defini{e kao {ezdeseti deo minuta. Da sumiramo: definicija dana jeste jedan kompletan ciklus zalaska, izlaska i zalaska Sunca. On nije definisan vremenom na satu ili pomo}u nekog drugog ure|aja. On je definisan jedino pomo}u Sunca. Tora nas to isto u~i u svom pominjanju dana u stihu koji je naveden na po~etku ovog poglavlja. Na osnovu ove jedinice dana defini{emo nekoliko novih jedinica: Jedna sedmica ima 7 dana. Jedan sat predstavlja 1/24 deo jednog dana. Jedan minut predstavlja 1/60 deo jednog sata. Jedna sekunda predstavlja 1/60 deo jednog minuta. 16

Godina se defini{e kao jedan ciklus dugih i kratkih dana, ili ciklus godi{njih doba. Mo`ete po~eti od bilo kog dana, i}i kroz sva godi{nja doba, i do}i }ete do dana iste du`ine. Period od najdu`eg letnjeg dana do najdu`eg dana idu}eg leta predstavlja jednu godinu. Na sli~an na~in, period od najkra}eg zimskog dana do najkra}eg zimskog dana idu}e godine, tako|e predstavlja jednu godinu. Veza izme|u godina i dana nije kao veza izme|u dana i sati. Jedan sat je definisan kao dvadeset~etvrti deo dana, ali jedan dan nije definisan kao jedan 365 -ti deo godine. Dani i godine su nezavisni. Svaki od njih je definisan kretanjem Sunca - jedan njegovim izlaskom i zalaskom, a drugi njegovim promenama tokom godi{njih doba. Ta~nim merenjem smo u mogu}nosti da odredimo vezu izme|u te dve jedinice vremena. To jest, godina otprilike ima 365 dana. Ali ta veza ne predstavlja ni definiciju godine, ni definiciju dana. Jedan mesec je definisan kao vreme izme|u pojavljivanja jednog mladog Meseca do pojavljivanja slede}eg. To jest, u proseku, ne{to malo vi{e od dvadeset devet i po dana. Ali jedan mesec nije definisan u terminima dana, ba{ kao {to to nije ni godina. Jedan mesec je definisan jedino ciklusom Meseca. Mogu}e je dugim posmatranjem i uz mnogo truda odrediti koliko je dug taj period u terminima dana, sati, minuta i sekundi, ali to nije definicija meseca. To je samo veza izme|u dve nezavisne jedinice vremena - dana i meseca. Kada se jedna jedinica vremena defini{e u terminima druge, kao {to se sat defini{e u terminima dana, veza izme|u njih je ta~na. Jedan sat iznosi ta~no dvadeset~etvrti deo dana, a dan ta~no dvadeset ~etiri sata. To je tako zato {to su oni definisani na takav na~in. Ali ako su dve jedinice vremena nezavisne, kao {to su to dan i mesec, onda je potrebno posmatranjem odrediti kakva veza postoji izme|u njih. Ako ta~no brojimo dane od jednog mladog Meseca do slede}eg, mesec za mesecom, odredi}emo sve preciznije ta~nu du`inu jednog meseca. Na sli~an 17

na~in mo`emo brojati dane od jednog godi{njeg doba do slede}eg istog godi{njeg doba da bismo odredili du`inu godine. Postoje tri nezavisne jedinice vremena - dan, mesec i godina. Prvi korak u razumevanju kalendara jeste razumevanje veze izme|u njih i kako se na osnovu toga mo`e formirati jedan jedinstven sistem. Velike svetske civilizacije suo~avale su se sa tim pitanjem. Za nas, odgovor je uvek pronala`en u Tori koja je preno{ena sa generacije na generaciju, {to predstavlja osnovu jevrejskog kalendara sve do danas.

Drugo poglavlje

Neka osnovna znanja iz astronomije

Sunce izlazi svakog jutra na istoku i zalazi svake ve~eri na zapadu. Za ~oveka koji se nalazi na ekvatoru, ono izlazi i zalazi pod uglom od 90 stepeni, kao {to je prikazano na slici 2.1. To jest, kre}e se pravo nagore i nadole.

Slika 2.1 Za ~oveka na severnoj hemisferi, {to uklju~uje Izrael, Evropu i Severnu Ameriku, ono izlazi i zalazi pod uglom nagnutim prema jugu, kao {to je prikazano na slici 2.2. Tokom jutra, kako se Sunce podi`e sve vi{e ono se kre}e sve dalje prema jugu. U podne kad Sunce po~inje da zalazi, ono skre}e prema severu. Tokom poslepodneva, kako se Sunce smanjuje, ono nastavlja da se kre}e prema severu i zalazi uve~e pod uglom u pravcu severa.12
12

Ra{i, Ro{ a[ana, 23b.

18

19

Slika 2.2 Da bi se to razumelo pogledajmo sliku Zemlje kao lopte koja se okre}e prema istoku, oko ose koja prolazi kroz Severni i Ju`ni pol, kao na slici 2.3. Za ~oveka koji stoji na Zemlji, nebo izgleda kao ogromna sfera koja se nalazi oko Zemlje i koja se okre}e oko iste ose, ali u suprotnom smeru (slika 2.4). Sunce i zvezde izgledaju kao da su pri~vr{}eni za ovu sferu i kao da se okre}u zajedno sa njom. U bilo kom trenutku, on mo`e videti samo polovinu sfere koja se nalazi iznad njega. Druga polovina je sakrivena od strane Zemlje na kojoj stoji. Zemlja njemu ne izgleda kao lopta nego kao ravan disk okru`en horizontom. Iza horizonta se okre}e velika sfera koja nosi Sunce i zvezde (slika 2.5). Ravan ovog diska predstavlja tangentu (nalazi su pod pra-vim

Slika 2.4 uglom) u odnosu na povr{inu Zemlje. Pravac koji on ozna~ava nadole, u stvari je pravac u smeru sredi{ta Zemlje. Ono {to on ozna~ava nagore je u stvari pravac od sredi{ta Zemlje. Tako su

Slika 2.3 20

Slika 2.5 21

termini nagore i nadole razli~iti za ljude koji stoje na razli~itim mestima na Zemlji (slika 2.6).

Slika 2.7 Sunce ~ini istu stvar. Ono izlazi na istoku, kre}e se po krugu oko Severnja~e, i zalazi na zapadu. Slika 2.8 prikazuje kako izgleda nebo iznad severne hemisfere. Mo`e se videti da je putanja svih zvezda pod uglom prema Slika 2.6 Kada posmatramo nebo tokom no}i, zvezde izgledaju kao da se kre}u, a ve}ina njih od istoka prema zapadu. Ali postoji jedna zvezda koja izgleda kao da se ne kre}e. Ona se zove Severna zvezda (Severnja~a) zato {to se nalazi neposredno iznad Severnog pola Zemlje. Gde god da se nalazimo na Zemlji, ako pogledamo na Severnja~u, mi gledamo u pravcu severa. Razlog zbog kojeg izgleda da se ona ne kre}e jeste to {to se ona nalazi ta~no na osi oko koje se okre}e velika sfera. Zvezde u blizini Severnja~e izgledaju kao da se kre}u po malim krugovima oko nje, pa {to je neka zvezda udaljenija od Severnja~e, to je ve}i krug po kojem se kre}e. Slika 2.7 prikazuje Severnja~u i put koji prelaze zvezde oko nje. Zvezde koje su bli`e Severnja~i, nikad ne izlaze i ne zalaze zato {to krugovi po kojima se one kre}u nikada ne presecaju horizont, ali zvezde koje su malo dalje od nje, izlaze na istoku, kre}u se po krugu oko Severnja~e, i zalaze na zapadu. Ako biste mogli videti Severnja~u tokom dana videli biste da 22

Slika 2.8 23

horizontu koji je nagnut prema jugu. Jedna takva kru`na linija, tako|e predstavlja putanju Sunca. Koliko jedna zvezda mora biti blizu Severnja~e tako da njen zalazak za ~oveka nikada ne zavisi od mesta na kome se on nalazi. Slika 2.9 pokazuje kako izgleda nebo za ~oveka koji stoji na ekvatoru i gleda na istok. Severnja~a izgleda kao da je na horizontu, neposredno na severu. Sve ostale zvezde izlaze i zalaze, i u stvari to ~ine pod uglom od 90 stepeni u odnosu na horizont. Kada ~ovek pogleda na sever, Severnja~a se nalazi na horizontu, a zvezde blizu nje izgledaju kao da se kre}u po polukrugovima. Mo`e se videti za{to Sunce na ekvatoru tako|e izlazi i zalazi pod pravim uglom u odnosu na horizont. Slika 2.10 ^ovek koji stoji ne{to severnije od ekvatora vidi Severnja~u malo iznad horizonta, kao {to je prikazano na slici 2.10, i jedino zvezde veoma blizu nje ne izlaze i ne zalaze. Kada se on kre}e prema severu, Severnja~a izgleda sve vi{a na nebu i sve je ve}i broj zvezda koje nikada ne zalaze. Kona~no, na Severnom polu, Severnja~a se nalazi neposredno iznad njegove glave; nijedna zvezda ne zalazi. Sve one se kre}u po nebu paralelno sa horizontom, svaka na svojoj stalnoj nepromenjivoj visini, u smeru kretanja kazaljke na satu, kao {to je prikazano na slici 2.11.

Slika 2.8 Slika 2.11 24 25

Na osnovu slike 2.12 mo`e se videti da je visina Severnja~e proporcionalna geografskoj {irini sa koje se posmatra. Treba zapamtiti da su zvezde toliko daleko da su linije pogleda prema Severnja~i paralelne sa svih ta~aka na Zemlji. Na ju`noj hemisferi, ceo pogled na nebo je suprotan. Severnja~a se ne mo`e videti i, zaista, zvezde na ju`nom delu neba izgledaju kao da rotiraju u smeru kazaljke na satu oko jedne ta~ke iznad Ju`nog pola (slika 2.13). Sunce izlazi na istoku, ali pod uglom u pravcu severa, a zalazi na zapadu pod uglom u pravcu juga (slika 2.14).

Mi smo i to uklju~ili da bismo zaokru`ili na{ opis neba radi onih ~italaca koji `ive na ju`noj hemisferi, kao {to su na primer Ju`na Afrika i Australija. To nije va`no za razumevanje kalendara po{to sve rasprave o kalendaru u [as i Poskim 13 poti~u iz

Slika 2.13

Slika 2.14

Slika 2.12 26

13

[as, Talmud; Poskim, kodifikatori (prim. prev.).

27

Izraela, Vavilona, Severne Afrike, Azije i Evrope koji se svi nalaze na severnoj hemisferi.

Tre}e poglavlje

Sunce
U prethodnom poglavlju govorili smo o dnevnom kretanju Sunca, Meseca i zvezda. U odnosu na Zemlju, svi oni naprave po jedan krug tokom svakog dana. Ali kao {to svi znamo, oni ne izlaze i ne zalaze u isto vreme svakoga dana. Leti su dani dugi zato {to Sunce rano izlazi i kasno zalazi. Kako se jesen pribli`ava, Sunce izlazi sve kasnije, a zalazi sve ranije. Sunce zimi izlazi veoma kasno i zalazi veoma rano, tako da imamo kratke dane i duge no}i. Ako svakoga dana posmatramo izlazak i zalazak Sunca primeti}emo jo{ jednu razliku. Sunce leti ne izlazi ta~no na istoku. Umesto toga, ono izlazi na severoistoku, a zalazi na severozapadu. To svak mo`e lako da uo~i. Mo`emo uzeti d`epni kompas i odrediti u kom smeru je zapad. Okrenimo se prema zapadu neposredno pre zalaska Sunca i zapazimo gde se Sunce nalazi na nebu. U leto }emo videti da se ono nalazi neposredno iznad horizonta sa na{e desne strane - to jest na severu. U zimu se nalazi sa na{e leve strane koja predstavlja jug. U prole}e i jesen zalazi neposredno ispred nas. Ako posmatramo zalazak Sunca sa iste ta~ke svakoga dana, na primer izvan [ula 14 pre Minha,15 vide}emo ~ak i bez pomo}i kompasa da Sunce uvek ne zalazi na istom mestu. Pogledajmo ispred sebe i zapazimo iznad kog drveta ili ku}e ono zalazi svakoga dana i vide}emo kako se pomera od jednog do drugog
14 15

[ul, jidi{, prostor u kojem se u~i i moli (prim. prev.). Minha, popodnevna molitva (prim. prev.).

28

29

Slika 3.1 godi{njeg doba, kao {to je prikazano na slici 3.1. Sredi{nja ta~ka izme|u krajnjeg severa, kada Sunce zalazi u leto, i krajnjeg juga, kada ono zalazi u zimu, nalazi se ta~no na zapadu. To je mesto gde ono zalazi u vreme oko praznika Senica (Sukot), u jesen, i ponovo u vreme praznika Pesaha, u prole}e. Isto je stanje i sa izlaskom Sunca. U prole}e i jesen, Sunce izlazi neposredno na istoku, ali u leto izlazi na severoistoku, a zimi na jugoistoku, kao {to je prikazano na slici 3.2. Sredi{nja ta~ka izme|u izlaska i zalaska Sunca bilo kog dana u leto je prema severu, a sredi{nja ta~ka izme|u izlaska i zalaska Sunca bilo kog dana u zimu je prema jugu.16

Slika 3.3 ni, koji je prvog dana leta, ono se nalazi na svojoj najsevernijoj ta~ki. Tokom najkra}eg dana, koji je na po~etku zime, ono je na svojoj najju`nijoj ta~ki. Da bismo razumeli za{to je to tako, ponovo pogledajmo na dnevno kretanje velike sfere na nebu, na slici 3.3. Ona prikazuje putanju Sunca tokom ~etiri godi{nja doba. Velika sfera se okre}e ustaljenom brzinom tokom cele godine, prave}i jedan krug svakoga dana. Kada je Sunce na severnom delu sfere, kao {to je to u leto, ve}i deo njegove putanje je iznad horizonta, a tako i ve}i deo dvadeset~etvoro ~asovnog perioda koji mu je potreban da napravi jedan krug u danu. U prole}e i jesen, Sunce se nalazi u sredini velike sfere koja se zove nebeski ekvator. Ta~no polovina njene putanje je iznad horizonta, a polovina ispod, tako da dan i no} traju podjednako. U zimu je Sunce u ju`nom delu sfere. Ono izlazi na jugoistoku i zalazi na jugozapadu. Po{to ve}i deo njegove putanje le`i ispod horizonta, no}i su duge, a dani su kratki. Tako vidimo da izgleda kao da se Sunce kre}e na dva na~ina. Izgleda kao da se kre}e oko Zemlje od istoka ka zapadu jednom 31

Slika 3.2 Na taj na~in, tokom godine, izgleda kao da se Sunce polako kre}e od severa ka jugu i nazad. Potrebno je da pro|e cela godina da ono napravi potpun ciklus. Tokom najdu`eg dana u godi16

Eruvin, 56a.

30

Slika 3.4 dnevno, a nazad i napred od severa prema jugu jednom godi{nje. Kretanje istok-zapad daje nam dane i no}i. Kretanje sever-jug daje leto i zimu. Ve} smo videli da je uzrok kretanja istok-zapad Zemljino okretanje oko svoje ose od zapada ka istoku, {to ~ini da celo nebo izgleda da se okre}e od istoka ka zapadu. Kretanje sever-jug je rezultat kretanja Zemlje oko Sunca tokom godine, kao {to je prikazano na slici 3.4. Osa oko koje se Zemlja okre}e nagnuta je u odnosu na ravan po kojoj se kre}e oko Sunca. Na ovom dijagramu, ravan po kojoj se Zemlja kre}e oko Sunca prikazana je kao horizontalna, a osa oko koje se Zemlja okre}e Slika 3.6 svakoga dana nagnuta je sleva-nadesno. Zbog toga {to je Zemlja nagnuta na takav na~in, nekad je njen severni deo okrenut prema Suncu, a nekad ju`ni deo. U leto, njen severni deo je okrenut prema Suncu, a u zimu njen ju`ni deo, kao {to je prikazano na slici 3.5. Slika 3.6 prikazuje kako to izgleda sa na{e ta~ke gledi{ta kada stojimo na Zemlji. Izgleda kao da mi stojimo, a da se Sunce kre}e. To je upravo ono {to mi vidimo kada posmatramo izlazak i zalazak Sunca tokom godine, kako je prikazano na slikama 3.1 i 3.2. Na osnovu slike 3.5, tako|e se mo`e videti za{to su dani du`i u leto, a kra}i u zimu. Na severnoj hemisferi dani su du`i, a no}i su kra}e u leto jer je ve}i deo severne hemisfere okrenut prema Suncu u bilo kom trenutku. U zimu je ve}i deo severne hemisfere okrenut od Sunca, tako da su no}i du`e od dana. Na ju`noj hemisferi je suprotno. Dani su kra}i u leto, a du`i u zimu.

Slika 3.5 32 33

^etvrto poglavlje

Zvezde
Iako su Sunce i Mesec dosta udaljeni od Zemlje, zvezde su jo{ udaljenije. Tokom no}i, kada ne vidimo Sunce, mo`emo videti zvezde, ali ujutru kada iza|e Sunce postaje tako svetlo da one i{~ezavaju, ali zvezde su tu i dalje, sve vreme. Ako Sunce nije tako sjajno mo`emo ga videti okru`eno zvezdama. Slika 4.1 prikazuje Zemlju okru`enu zvezdama i Suncem onako kako se to vidi sa Severnog pola. Sunce zalazi za ~oveka koji se nalazi u ta~ki P na Zemlji. On mo`e videti sve zvezde na gornjoj strani ovog dijagrama od A do G, a ne mo`e videti zvezde sa donje strane od G do A. One se nalaze sa donje strane Zemlje, tako da ih Zemlja sakriva od njega. On bi mogao da ih vidi ako bi se nalazio na donjoj strani Zemlje. Zvezde u ta~ki A izgledaju mu kao da se nalaze odmah iznad zapadnog horizonta, a zvezde u ta~ki G izgledaju kao da su odmah iznad isto~nog horizonta. Zvezde u ta~ki D nalaze se neposredno iznad njega. Kako se Zemlja okre}e oko svoje ose, zvezde na zapadu zalaze, a pojavljuju se nove na istoku. U pono}, on se nalazi potpuno suprotno u odnosu na Sunce, kao {to je prikazano na slici 4.2. On sada mo`e videti sve zvezde od C do I. Zvezde u ta~kama A i B, koje je mogao videti na po~etku no}i, ve} su za{le na zapadu, a zvezde u ta~kama H i I, koje tada nije mogao da vidi, sada se pojavljuju na istoku. Ujutru, odmah nakon izlaska Sunca, zvezde u ta~kama C i D tako|e zalaze, a zvezde u ta~kama J i K izlaze, kao {to je 35

Slika 4.1

Slika 4.3 prikazano na slici 4.3. Ubrzo nakon toga, Sunce izlazi i sve zvezde nestaju sve do ve~eri. Ako posmatra zvezde celu no} mo}i }e da vidi zvezde u ta~kama od A do K. Jedine zvezde koje ne}e videti jesu one u ta~ki L po{to se one nalaze iza Sunca. Slika 4.4 pokazuje kako nebo izgleda ~oveku koji stoji u ta~ki P. Ono mu izgleda isto i slede}e no}i, i no}i posle nje. Ali ako bi pa`ljivo posmatrao tokom nekoliko no}i zapazio bi da zvezde izlaze i zalaze malo ranije svake no}i, tako da mesec dana kasnije, nebo nakon zalaska Sunca izgleda kao na slici 4.5. Zvezde u ta~ki A su ve} za{le i on ih ne mo`e videti. Zvezde u ta~ki B nalaze se na zapadnom horizontu, a zvezde u ta~ki H su ve} iza{le. Ujutru, pre izlaska Sunca, zvezde u ta~ki E su ve} za{le, ali on sada mo`e da vidi zvezde u ta~ki L, koje no}u nikako nije mogao da vidi pre mesec dana. Razlog tome je to {to se Zemlja pomerila u svojoj orbiti oko Sunca. Zvezde koje su bile iza Sunca, sada izlaze i zalaze pre nego {to se Sunce pojavi. One su 37

Slika 4.2 36

vidljive u zoru pre izlaska Sunca. Zvezde u ta~ki A, koje su mesec dana ranije zalazile nakon Sunca i tako bile vidljive iznad horizonta na zapadu odmah nakon zalaska Sunca, sada se nalaze iza Sunca. One se sada ne mogu videti tokom no}i jer izlaze i zalaze zajedno sa Suncem. Tokom godine, kako Zemlja pravi pun krug oko Sunca, razli~ite grupe zvezda postaju sakrivene kako Sunce prolazi ispred njih. Postoji dvanaest takvih grupa u skladu sa dvanaest meseci u godini. One se zovu mazalot ili konstelacije. Zvezde u svakoj od mazalot pore|ane su po razli~itom obrascu, pa ako ih prou~avamo mo`emo nau~iti da ih prepoznamo. Svaka od njih tako|e poseduje ime i, uz mnogo ma{tovitosti, izgled zvezda }e nas podsetiti na njihovo ime. Tabela 4.1 nabraja dvanaest mazalot.

Slika 4.4 38

Slika 4.5 39

Godi{nje doba Prole}e

Srpsko ime Ovan Bik Blizanci Rak Lav Devica Vaga [korpion Strelac Jarac Vodolija Ribe

Hebrejsko ime Tle [or Teumim Sartan Arije Betula Moznajim Akrav Ke{et Gedi Dli Dagim

Mesec Nisan Ijar Sivan Tamuz Av Elul Ti{ri Marhe{van Kislev Tevet [evat Adar

Leto

Jesen

Zima

Tabela 4.1 Slika 4.6 pokazuje kako se mazalot pojavljuju ~oveku koji posmatra nebo rano ujutru na po~etku meseca nisana. Vidljive su zvezde iz grupa [or (2) do Moznajim (7) po{to se nalaze iznad horizonta. Zvezde iz grupa Akrav (8) do Tle (1) nalaze se ispod horizonta, tako da se ne mogu videti. Ako ih ~ovek posmatra cele no}i vide}e ih sve osim grupe Tle koju zaklanja Sunce. Ako prepozna sve mazalot, on tako|e mo`e da nam ka`e koje je doba no}i. Po{to dvanaest mazalot naprave pun krug oko Zemlje za dvadeset ~etiri sata, novi Mazal izlazi svaka dva sata. Ako je Moznajim iza{ao u 18:00 sati, odmah nakon zalaska Sunca, onda kada izlazi Akrav mora biti 20:00. Kada Ke{et iza|e u 22:00, Gedi u 24:00, Dli u 2:00, Dagim u 4:00, a Sunce u 6:00, on zna da su iza Sunca zvezde iz grupe Tle.17 Ka`emo da je jedan mazal ole - iza{ao - ~ak i ako je on na nebu u vreme kada ga ne mo`emo videti, tako da mo`emo govo17

Slika 4.6 riti o svakom od njih dvanaest kako izlaze na svaka dva sata svakoga dana. Kada Sunce sakrije odre|eni mazal, mi ka`emo da je Sunce u tom mazalu. Tako u mesecu nisanu, Sunce se nalazi u Tleu, u mesecu ijaru je u [oru, itd. Slede}eg meseca, taj mazal izlazi ujutru odmah pre Sunca. Kada ka`emo da je jedan mazal iza{ao odre|enog meseca, mi izjavljujemo da je taj mazal iza{ao odmah pre Sunca, nakon {to je bio sakriven prethodnog meseca. Tako u mesecu nisanu izlazi Dagim, a u ijaru izlazi Tle. Tokom godine, kako Zemlja pravi ceo krug oko Sunca, Sunce prolazi kroz svih dvanaest mazalot, provode}i oko trideset dana u svakom od njih. Krug koji obrazuju tih dvanaest mazalot naziva se Ekliptika ili Zodijak. Po{to postoji 365 dana u godini, a Suncu 41

Ra{i, Ro{ a[ana, 11b, i Bava Mecia, 106b; Aruh, Kima.

40

je potrebna jedna godina da napravi ceo krug, ono pre|e 1/365ti deo tog puta u jednom danu. Dakle, zvezde o~igledno izlaze i zalaze malo br`e od Sunca. Ako jedna zvezda iza|e odmah pre Sunca jednog jutra, ona }e iza}i 1/365-ti deo dana ranije slede}eg jutra, {to iznosi oko ~etiri minuta. (Dvadeset ~etiri sata podeljeno sa 360 jeste 1/15-ti deo sata, {to iznosi ~etiri minuta.) Tako da zvezde obi|u Zemlju ne za 24 sata, nego za 23 sata i 56 minuta.18 Kao {to se se}amo iz Tre}eg poglavlja, osa Zemlje nije pod pravim uglom sa ravni po kojoj se kre}e oko Sunca. Kada bismo nacrtali da ovaj put Zemlje bude horizontalan morali bismo da nacrtamo Zemljinu osu malo nagnutu na jednu stranu. Svi mazalot le`e u toj ravni po{to su to zvezde koje se nalaze neposredno iza Sunca u razli~ito vreme tokom godine (slika 4.7). Tako se mazalot u letnjim mesecima, kada je Sunce na severu, nalaze na severnom delu neba, a mazalot u zimskim mesecima, kada je Sunce na jugu, nalaze se na ju`nom delu neba. Slika 4.8 prikazu-

Slika 4.8 je kako izgleda krug mazalot ako osu Zemlje nacrtamo pod pravim uglom. Ako svake no}i posmatramo izlazak i zalazak zvezda vide}emo da letnji mazalot uvek izlaze severno od istoka i zalaze severno od zapada, a zimski uvek izlaze ju`no od istoka i zalaze

Slika 4.7
18

Tosafot, Ro{ a[ana, 11b, Ra{a{ u Havot Jair, 219.

Slika 4.9 43

42

ju`no od zapada. Svaki mazal izlazi i zalazi ta~no na mestu gde se Sunce nalazi kada je u tom mazalu (slika 4.9). Postoje mnoge druge zvezde i konstelacije na nebu. One na severu, koje su bli`e Severnja~i, vidljive su tokom cele no}i jer ih obrtanje velike sfere nikad ne pomera ispod horizonta. Postoje i druge zvezde na nebu, blizu Ju`nog pola, koje mi koji `ivimo na severnoj hemisferi nikad ne vidimo zato {to se one nikad ne izdi`u iznad horizonta. Prema nekim komentarima, one predstavljaju Hadre Teman unutra{nja vrata juga kako je zapisano u Knjizi o Jovu, 9:9, po{to su one sakrivene od nas kao da su zaklju~ane u unutra{nje sobe jedne ku}e.19 Postoje i druge konstelacije koje su zabele`ene u Knjizi o Jovu, Knjizi proroka Isaije i Knjizi proroka Amosa, a koje su obja{njene u Gemari.20 One se nazivaju Kima, Kesil i Aji{ ili A{. Gemara ka`e da Kima donosi hladno}u i ki{u. U danima Nojevim, Bog je izazvao Potop tako {to je izdvojio dve zvezde iz Kime. Sa druge strane, Kesil donosi vru}inu. Gemara ka`e da vru}ina Kesila i hladno}a Kime uravnote`uju jedna drugu i tako na Zemlji odr`avaju umeren raspon temperature unutar koga ljudi mogu da `ive.21 Postoje razli~ita mi{ljenja u vezi sa pitanjem ta~nog identiteta ovih konstelacija. Ve}ina komentatora22 se sla`e da Kima ozna~ava jednu grupu zvezda izme|u grupa Tle i [or, zvane Pleiades u Engleskoj. Postoji sedam zvezda u ovoj grupi jedna velika, pet srednjih i jedna tako mala da je mogu videti samo oni koji imaju dobar vid. Ali Gemara23 ka`e da ime Kima dolazi od re~i Ki Mea i zna~i oko jedne stotine po{to zaista postoji oko sto malih zvezda u ovoj konstelaciji. Ako ih pogledamo uz
19

pomo} teleskopa vide}emo da tu postoji bezbroj zvezda koje su tako slabe da se ne mogu videti golim okom. Ve}ina komentatora ka`e da je Kesil jedna konstelacija blizu Pleiadesa, poznata na engleskom kao Orion.24 Orion je konstelacija koju je lako prepoznati zato {to poseduje sedam svetlih zvezda u karakteristi~nom rasporedu, kako je prikazano na slici 4.10. On je vidljiv u zimu na ju`nom delu neba. Drugi ka`u da je Kesil veoma svetla zvezda na ju`nom delu neba poznata kao Kanopus ili Suhil.25 On je tako daleko na jugu da se nikad ne izdi`e iznad horizonta u mnogim delovima Evrope i Amerike, ali u Izraelu mo`e se videti odmah iznad horizonta tokom kratkog

Rav Saadja Gaon, Ibn Ezra i Ralbag, Jov, 9:9, Ibn Ezra, Amos, 5:8. 20 Jov, 9:9, 38:31, 38:32; Amos, 5:8; Isaija, 13:10; Berahot, 58b. 21 Ro{ a[ana, 11b, 12a. 22 Ra{i, Ro{ a[ana, 11b, Bava Mecia, 106b; Rav Saadja Gaon, Jov, 9:9. 23 Berahot, 58b.

Slika 4.10
24 25

Havot Jair, 219. Jona ibn Janah, Sefer a{ora{im; Radak, Sefer a{ora{im, [ore{, KSL; Rav Saadja Gaon, Jov, 9:9; 38:31.

44

45

vremena svake no}i od avgusta do juna. Na osnovu ta dva mi{ljenja, Kima i Kesil se nalaze na istom delu neba. Ibn Ezra26 ima potpuno druga~ije mi{ljenje. On smatra da Kima i Kesil predstavljaju ta~ke na nebu koje Sunce zauzima tokom prole}ne i jesenje ravnodnevice. Umesto da su na istom delu neba, oni se nalaze na suprotnim stranama Zodijaka. On identifikuje Kimu kao veoma svetlu zvezdu u grupi [or, zvanu Aldebaran na engleskom, a Kesil kao svetlu zvezdu u grupi Akrav, koja se na engleskom naziva Antares. Ali on nije u potpunom neslaganju sa Gemarom koja identifikuje Kimu sa Pleiadesom. On ka`e da je prole}na ravnodnevica nekada zaista bila tu locirana, ali da je ona pomerena pod uticajem fenomena poznatog kao precesija27 ravnodnevice.28 Postoji tako|e nekoliko mi{ljenja oko pitanja A{a. Gemara29 ka`e da je Bog nakon Potopa odvojio dve zvezde od A{a i dao ih Kimi da bi zamenio dve zvezde koje su bile oduzete kako bi do{lo do Potopa. One su nazvane Bene A{ ili Deca A{a. Na osnovu Knjige o Jovu,30 Ra{i ka`e da je A{ najsvetlija od sedam zvezda Pleiadesa, a po{to on identifikuje Pleiades sa Kimom, to zna~i da je A{ deo Kime. Ali Gemara31 ka`e da A{ prati Kimu jer on prati njegovu decu koja su nestala, tako da ili je Kima Pleiades, a A{ je neka druga zvezda u grupi [or, ili je A{
Jov, 38:31, 9:9; Amos, 5:8. Lat. praecessio, pretho|enje. Precesija ravnodnevi~kih ta~aka, ekvinocija, jeste lagano pomeranje prole}ne i jesenje ta~ke na zapad i ono iznosi 50, 2 za godinu dana, ili pribli`no 1 posto za 70 godina. Ta promena dolazi od kretanja nebeskog polutara (ekvatora), a ovo kretanje je posledica promene pravca Zemljine ose, odnosno nebeske ose. U stvari, precesija se sastoji u vrlo laganom kru`enju pola ekvatora oko pola ekliptike (Milan Vujaklija, Leksikon, Prosveta, Beograd, 1980., str. 742). 28 Rasprava o ovom fenomenu izlazi van okvira ove knjige, a mo`e se na}i u Sefer Jesod Olam. 29 Berahot, 59a. 30 Jov, 38:32. 31 Berahot, 58b, 59a.
27 26

Pleiades, a Kima neka druga zvezda u grupi Tle. Gemara i Ra{i ukazuju na ovo poslednje. Na arapskom Bnai Naa{ predstavlja ~etrnaest zvezda oko Severnja~e, uklju~uju}i i Severnja~u. One odgovaraju dvema konstelacijama koje nazivamo Veliki medved i Mali medved. Neki komentatori32 ka`u da je to zna~enje za Bene A{ u Knjizi o Jovu. Oni identifikuju A{ kao ili Severnja~u, ili jednostavno kao kratko ime za celu konstelaciju. Ibn Ezra33 identifikuje A{ kao Severnja~u, a Hadre Teman kao polo`aj ju`nog pola neba koji ne zauzima nijedna zvezda. To je sli~no njegovom obja{njenju Kime i Kesila. Postoje tako|e imena koja se ponekad koriste da bi se ozna~ila jedna zvezda ili konstelacija, a nekad za ne{to drugo. Akrav generalno ozna~ava mazal Akrav koji smo ve} pominjali, ali kada Gemara u Berahot34 govori o Akravu, Ra{i ka`e da to zna~i Kima. U Pesahim35 i Eruvin,36 Gemara ozna~ava dve konstelacije, zvane Akrav i Egla, da se nalaze na severu i jugu. Njih Ra{i identifikuje sa dva mazalot, Akrav i [or, po{to je zna~enje Egla i [or gotovo isto. Kao {to smo rekli, Sunce ulazi u [or kada najpre po~inje da se kre}e prema severu, a ulazi u Akrav kada po~inje da se kre}e prema jugu. Me|utim, Tosafot ka`e da se oni moraju identifikovati sa nekim zvezdama ili konstelacijama koje su uvek iznad horizonta, ali ne ukazuje sa kojima. Mo`da Egla treba ~itati kao Agala, {to bi moglo ukazivati na Velikog medveda koji se nekad naziva Agala, ili Kola.37

32 33

Rav Saadja Gaon, Jov, 38:32. Videti tamo komentar Rav Josefa Kapaha. Amos, 5:8. 34 Berahot, 58a. 35 Pesahim, 94a-b. 36 Eruvin, 56a. 37 Havot Jair, 219.

46

47

Peto poglavlje

Mesec
Sunce i zvezde sijaju jer su veoma vrele i emituju svetlost. Mesec nije vreo i ne emituje svoju vlastitu svetlost. Umesto toga, on odbija svetlost koja mu dolazi sa Sunca. Kada ugledamo Mesec, mi u stvari vidimo svetlost sa Sunca koja se odbija do nas. Na slici 5.1, za levu stranu Zemlje je dan jer je ta strana Zemlje okrenuta prema Suncu. Ona dobija svetlost neposredno od Sunca. Na desnoj strani je no}, ali Mesec osvetljava tu stranu. On odbija Sun~evu svetlost na zadnju stranu Zemlje u odnosu na Sunce. Tokom nekih no}i, Mesec je pun, a nekad se vidi samo njegova polovina. Ponekad se Mesec vidi samo u obliku srpa, a nekad se uop{te ne vidi. Mesec prolazi kroz sve ove stadijume za oko dvadeset devet i po dana. On zapo~inje kao tanak srp, raste svake no}i dok ne postane pun, a onda se smanjuje, sve dok u potpunosti ne nestane. Ovaj ciklus je osnova za na{ mesec.

Slika 5.1 48 49

Tokom ovog ciklusa od dvadeset devet i po dana, Mesec napravi jedan krug oko Zemlje. Odre|eni deo tog vremena, on se nalazi izme|u Zemlje i Sunca, a katkad je Sunce sa jedne strane Zemlje, a Mesec sa druge. Po{to Mesec ne emituje sopstvenu svetlost, ona strana Meseca koja nije okrenuta prema Suncu je tamna. Samo ona njegova strana koja je okrenuta prema Suncu je svetla zato {to odbija Sun~evu svetlost. Kada se Mesec nalazi izme|u Zemlje i Sunca, on se ne vidi zato {to je prema Zemlji okrenuta samo njegova tamna strana. Slika 5.2 prikazuje Mesec u tom polo`aju.

Mese~ev srp. Nekoliko dana kasnije, Mesec se nalazi ta~no sa jedne strane Zemlje, tako da mo`emo videti polovinu njegove tamne i svetle strane, kao {to je prikazano na slici 5.4. To se zove prva ~etvrtina i ona se vidi oko jedne sedmice nakon {to se mladi Mesec prvi put pojavio u tom ciklusu.

Slika 5.4 Nekoliko dana kasnije mo`emo videti ve}i deo njegove svetle strane i samo mali deo njegove tamne strane. To je jedna i po ~etvrtina Meseca (slika 5.5). Slika 5.2

Kada Mesec nastavi da se okre}e oko Zemlje po~injemo uo~avati jedan deo njegove svetle strane, one koja je okrenuta prema Suncu, kao {to je prikazano na slici 5.3. To se zove Slika 5.5 Kada je Mesec sa suprotne strane u odnosu na Sunce, on je pun. Mi tada vidimo celu njegovu svetlu stranu, onu stranu koja je okrenuta prema Suncu, a uop{te ne vidimo njegovu tamnu stranu, kao {to je prikazano na slici 5.6. Kako Mesec nastavlja da se kre}e oko Zemlje, on ponovo prolazi kroz ove stadijume, ali sa suprotnim redosledom (slika 5.7). Tada Mesec ponovo ne mo`e da se vidi kada prolazi izme|u 51

Slika 5.3 50

Slika 5.6

Slika 5.8 polo`aju na nebu. Tako|e, mogu}e ga je malo du`e posmatrati. On zalazi oko 48 minuta kasnije nego {to je to u~inio pro{le no}i. Svake slede}e no}i, Mesec je deblji i vi{i na nebu prilikom zalaska Sunca i zalazi sve kasnije. Prva ~etvrtina nastupa oko jedne sedmice nakon mladog Meseca. Mesec je ve} veoma visoko na ju`nom delu neba prilikom zalaska Sunca i ne zalazi sve do oko pono}i. Sada ga mo`emo videti i tokom dana. On se pojavljuje na istoku oko podneva, gde je njegova zakrivljena strana okrenuta prema Suncu, kao {to je prikazano na slici 5.9. Slede}e sedmice, Mesec je pun. Ne mo`e se videti tokom dana po{to ne izlazi do zalaska Sunca. On izlazi na istoku dok Sunce zalazi na zapadu i putuje preko neba ba{ kao i Sunce i zvezde, idu}i najpre na jug dok ne dostigne najvi{u ta~ku, a onda se vra}a

Slika 5.7 Zemlje i Sunca. Trenutak kada Mesec prolazi izme|u Zemlje i Sunca zove se molad ra|anje Meseca. To je teoretski po~etak novog meseca i on se najavljuje u sinagogi na [abat pre Ro{ Hode{a, kada se izgovara blagoslov za novi mesec. Ali Mesec se i dalje ne vidi odre|eno vreme dok je blizu Sunca.38 Prvi trenutak kada je mogu}e videti mlad Mesec de{ava se slede}e ve~eri nakon zalaska Sunca, iznad zapadnog horizonta gde je Sunce upravo za{lo. Tada se vidi tanak srp Meseca koji je okrenut prema Suncu, kao {to je prikazano na slici 5.8. On je vidljiv samo nekoliko minuta, a onda i on zalazi, otprilike na istom mestu gde je i Sunce za{lo. Mesec se ponovo pojavljuje slede}e no}i nakon zalaska Sunca. Ovoga puta je u vidu debljeg srpa i nalazi se na vi{em
38

Rambam, Ilhot Kidu{ aHode{, 1:3.

Slika 5.9 53

52

prema severu, sve dok ne za|e na zapadu. Pun Mesec zalazi otprilike u isto vreme kada Sunce izlazi na istoku. Svake no}i nakon punog Meseca, Mesec je manji i izlazi kasnije. Prilikom zalaska Sunca, Mesec se jo{ ne pojavljuje. Mora se ~ekati jedan sat ili du`e da bi se video izlazak Meseca. Ali ujutru, ako se pogleda na zapad, mo`e se videti zalazak Meseca iako je Sunce ve} iza{lo. Oko jedne sedmice nakon punog Meseca, on ne izlazi sve do pono}i i vidi se celog jutra, sve do podneva. On je sada samo polovina punog Meseca i kada izlazi na istoku, njegova zakrivljena strana je okrenuta nadole, kao {to je prikazano na slici 5.10. To se naziva poslednja ~etvrtina.

Slika 5.11

Slika 5.10 Otprilike tokom slede}e sedmice, Mesec ne izlazi gotovo sve do pojave Sunca. On je samo tanak srp, kao {to je prikazano na slici 5.11. Nekoliko minuta kasnije, Sunce izlazi, a Mesec nestaje zato {to je previ{e slab i previ{e blizu Suncu da bi se video. Slede}e no}i, Mesec se ne pojavljuje zato {to se nalazi previ{e blizu Sunca, ali slede}e ve~eri mogu}e je videti mlad Mesec ponovo nakon zalaska Sunca. Ako pa`ljivo pogledamo ove slike zapazi}emo da je zakrivljena strana Meseca uvek okrenuta prema Suncu. On izgleda kao srp po{to je Mesec jedna sfera. Tako imamo da je od mladog Meseca do punog Meseca, njegova zakrivljena strana okrenuta prema zapadu, a nakon punog Meseca je okrenuta prema istoku (slika 5.12). 54

Slika 5.12

55

Drugi deo: Kalendar

[esto poglavlje

Godine i meseci
Sada se mo`emo vratiti na{oj raspravi o kalendaru. Jedan mesec predstavlja period od pojave jednog mladog Meseca do pojave drugog. Po{to je Mesecu potrebno oko dvadeset devet i po dana da obi|e oko Zemlje, mlad Mesec se nekad javlja uve~e, nakon dvadeset devetog dana u mesecu, a nekad se ne javlja sve do ve~eri nakon tridesetog dana. Sa pojavom mladog Meseca po~inje nov mesec. Dan nakon pojave mladog Meseca je prvi dan novog meseca. Kada se mlad Mesec pojavi nakon dvadeset devet dana, stari mesec ima samo dvadeset devet dana, a kada se pojavi nakon trideset dana, onda stari mesec ima trideset dana. Kada ka`emo da je prose~na du`ina meseca dvadeset devet i po dana, to ne zna~i da postoji mesec od dvadeset devet i po dana. Jedan mesec ne mo`e sadr`avati pola dana. Svaki dan mora pripadati jednom ili drugom mesecu. To jednostavno zna~i da od svih meseci, otprilike jedna polovina ima dvadeset devet dana, a druga polovina ima otprilike trideset dana, tako da prose~na du`ina meseca iznosi dvadeset devet i po dana.39 Jedna godina predstavlja period kompletnog ciklusa Sunca kroz mazalot. Godina se zavr{ava kada Sunce do|e u ta~ku kruga mazalot na kojoj se nalazilo na po~etku godine. Za to je potrebno oko 365 dana. Postoje ~etiri posebna dana u godini. Postoje najdu`i dan, najkra}i dan i dva dana tokom kojih su dan
39

Rambam, KHC, 8:1.

59

i no} jednaki. Oni se nazivaju Tekufot. Najdu`i dan je onaj dan kada je Sunce najudaljenije na severu i tako provodi najve}i deo vremena iznad horizonta. To je po~etak leta i on se naziva Tekufat Tamuz. Na na{em jeziku se to zove letnja dugodnevica. Dva dana tokom kojih su dan i no} jednaki zovu se Tekufat Nisan, ili prole}na ravnodnevica, i Tekufat Ti{ri, ili jesenja ravnodnevica. Oni po~inju na po~etku prole}a i jeseni. Ljudi generalno izra~unavaju godinu na osnovu ova ~etiri dana. Re~ Tekufa se tako|e koristi da ozna~i godi{nja doba. Leto, godi{nje doba koje po~inje na Tekufat Tamuz, naziva se Tekufat Tamuz, jesen se naziva Tekufat Ti{ri, zima Tekufat Tevet i prole}e Tekufat Nisan. Godina je ne{to malo du`a od 12 meseci. Po{to je prose~na du`ina meseca oko 29 dana, 12 meseci je oko 354 dana. 29 x 12 354 To je za oko 11 dana manje od jedne godine. 365 - 354 11 Kad bi svake godine bilo samo 12 meseci, ti meseci bi se pomerili iza Tekufot.40 Letnji meseci, kao {to je tamuz, padali bi u prole}e, a prole}ni meseci, kao {to je nisan, padali bi u zimu. Nakon tri godine bila bi oko 33 dana zaka{njenja, {to je vi{e od jednog meseca. Za 20 godina bilo bi oko 220 dana zaka{njenja, {to je vi{e od pola godine. Praznik Pesah bi bio u jesen, a praznik Sukot u prole}e! To je prva te{ko}a u uspostavljanju kalendara: kako zadr`ati mesece u pravo godi{nje doba? Pre nego {to vidimo kako na{ jevrejski kalendar re{ava to pitanje pogledajmo dva
39

druga bliska kalendara i uo~imo {ta oni rade u vezi sa tim pitanjem. Civilni kalendar koji se koristi u zapadnom svetu zasnovan je na rimskom kalendaru. U tom kalendaru, ~etiri meseca (april, jun, septembar i novembar) imaju po 30 dana, sedam meseci (januar, mart, maj, jul, avgust, oktobar i decembar) imaju po 31 dan, a jedan mesec (februar) ima 28 dana. Iako se nazivaju mesecima, oni nemaju nikakvu povezanost sa Mesecom. Meseci u tom kalendaru generalno ne po~inju sa mladim Mesecom, a prose~na du`ina meseca je oko 30 dana, {to je jedan dan du`e od jednog ciklusa Meseca. To je rimsko re{enje ovog pitanja. Odustaje se od prvobitnog zna~enja meseca kao perioda koji pravi Mesec i umesto toga se godina deli na 12 aproksimativno jednakih perioda koji se nazivaju mesecima. Me|utim, mi u na{em kalendaru ne mo`emo to uraditi jer nam je Bog zapovedio da svaki mesec zapo~injemo sa pojavom mladog Meseca.41 Muslimanski kalendar re{ava ovo pitanje na suprotan na~in. Meseci imaju 29 ili 30 dana i svaki po~inje sa mladim Mesecom, ali oni nisu povezani sa godi{njim dobima. Jedan mesec koji pada u leto jedne godine pa{}e u prole}e nekoliko godina kasnije onda u zimu i, kona~no, nakon 33 godine on }e pasti ponovo u leto. Ali tokom tog vremena, oni ne}e izbrojati 33 nego 34 godine u svom kalendaru! Tako da ne samo da meseci ne odgovaraju godi{njim dobima nego i periodi vremena mereni u godinama, po muslimanskom kalendaru, ne odgovaraju istim periodima vremena merenim za godine pomo}u Sunca. Taj sistem je tako|e neprihvatljiv za jevrejski kalendar jer Tora ka`e da praznici moraju da padnu u odgovaraju}a godi{nja doba. Posebno Pesah mora da padne u Hode{ aAviv, prvi mesec prole}a, kao {to je re~eno u Tori:42 Dr`i mesec prole}a (Aviv),
40 41

Rambam, KHC, 8:1.

Rambam, KHC, 1:2. Rambam, KHC, 1:1. 42 Devarim, Ponovljeni zakon, 16:1.

60

61

te slavi Pesah Gospodu.43 Mi to razumemo tako da zna~i da Pesah ne sme da padne pre prole}ne ravnodnevice, Tekufot Nisan. Na~in na koji to spre~avamo je veoma jednostavan. Ako vidimo da }e Pesah pasti previ{e rano, mi ga samo odlo`imo za jedan mesec. Mi ubacujemo jedan dodatni mesec pre meseca nisana i nazivamo ga Adar [eni, drugi adar. Dan koji bi trebalo da bude prvi dan nisana postaje prvi dan meseca Adar [eni i mi ne zapo~injemo nisan sve do pojave slede}eg mladog Meseca. To rezultuje time da godina ima 13 meseci umesto 12. Mi nazivamo takvu godinu [ana Meuberet, ili prestupna godina.44 Tako u jevrejskom kalendaru imamo dve vrste godina regularnu i prestupnu. Regularna godina ima 12, a prestupna 13 meseci. Nijedna od njih nije u potpunosti jednaka sa sun~evom godinom. Regularna godina je kra}a, a prestupna du`a. Kombinuju}i regularne i prestupne godine, mi smo u mogu}nosti da zadr`imo na{ kalendar u skladu sa Suncem, za razliku od muslimanskog kalendara, i da na{i meseci budu u skladu sa ciklusom Meseca, za razliku od meseci u rimskom kalendaru. Ako se prisetimo, 12 meseci sa prosekom od 29 dana su oko 11 dana kra}i od jedne sun~eve godine, tako da bi kalendar za tri godine zaostajao oko 33 dana, {to je vi{e od jednog meseca. Ako ubacimo jedan dodatni mesec u tre}u godinu, mi spre~avamo da Pesah padne previ{e rano. Ali ~ak i ako ubacimo jedan dodatni mesec, jo{ uvek zaostajemo oko 3 dana. Posle kratkog vremena }e to rezultovati time da umesto da ubacimo jedan dodatni mesec u tre}u godinu, mi ga moramo ubaciti ve} u drugu godinu. Ali nikad nije potrebno da se ~e{}e od ovoga ubacuje jedan dodatni mesec, tako da dodatna godina uvek pada na svake dve ili tri godine. To je dovoljno da bi se na{ kalendar uskladio i sa Mesecom i sa Suncem. U vreme Sanedrina nije bilo objavljenih kalendara kao {to se to de{ava danas. Sanedrin je objavljivao po~etak svakog meseca
43 44

kada bi Mesec bio uo~en. Tridesetog dana svakog meseca, oni su prihvatali svedo~anstvo bilo koga ko je video mlad Mesec prethodne no}i. Svak ko bi video mlad Mesec nakon zalaska Sunca tokom no}i posle 29-og dana teku}eg meseca oti{ao bi do Sanedrina slede}eg dana. Ako bi Sanedrin odlu~io da su izve{taji pouzdani i da je Mesec zaista vi|en, oni bi objavili da je to prvi dan u novom mesecu. Ako, sa druge strane, Mesec ne bi bio vi|en prethodne no}i, taj dan bi bio 30-ti dan teku}eg meseca. Slede}i dan bi bio prvi dan slede}eg meseca.45 Nijedan mesec ne bi mogao da bude du`i od 30 dana, jer ~ak i da Mesec nije vi|en, 31-vi dan bi automatski bio ozna~en kao prvi dan novog meseca. Sa druge strane, nijedan mesec nije mogao da bude kra}i od 29 dana zato {to je prvi mogu}i dan za objavu novog meseca bio onaj nakon 29-og dana. Sanedrin je koristio sli~an metod za odre|ivanje da li }e godina biti regularna ili prestupna. Setimo se da je razlog za uvo|enje prestupne godine bio taj da bi Pesah sa sigurno{}u pao u prole}e. Svake godine tokom meseca adara, oni bi odre|ivali koliko }e dugo zima trajati. Njihovo odre|ivanje je bilo zasnovano na vremenu i poljoprivrednim okolnostima i na osnovu prora~unavanja datuma prole}ne ravnodnevice. Ako bi do{li do zaklju~ka da bi slede}i mesec pao u prole}e, oni bi objavljivali teku}u godinu kao regularnu, a slede}i mesec bi bio nisan. Me|utim, ako bi odlu~ili da prole}e ne bi nastupilo tokom slede}eg meseca, oni bi objavili ubacivanje dodatnog meseca Adar [eni i to bi bila prestupna godina. Slede}i mesec bi sigurno pao u prole}e i taj mesec bi bio nisan. Kao {to svaki mesec ima ili 29 ili 30 dana, tako i svaka godina ima 12 ili 13 meseci.46 Koriste}i ovaj sistem, otprilike bi polovina meseci u godini imala 29, a polovina 30 dana, i otprilike bi svaka druga ili tre}a
45

Rambam, KHC, 4:1. Rambam, KHC, 1:1,2.

To je prema Rambamu, KHC 1:3. Mi{ljenja Ra{ija i Bartenure su neznatno druga~ija. Videti Meiri, Ro{ a[ana, Perek, 3, Mi{na, 2 i Bartenura, Perek, 3, Mi{na, 1. 46 Rambam, KHC, 4:1-3.

62

63

godina bila prestupna. Nije bilo mogu}e unapred znati da li }e teku}a godina biti regularna ili prestupna, i da li }e teku}i mesec imati 29 ili 30 dana, po{to je kona~nu odluku o obe ove stvari donosio Sanedrin iz godine u godinu, i iz meseca u mesec. Du`ina meseca nije nikada odre|ivana dok ne bi pristigao 30-ti dan, a du`ina godine generalno nije odre|ivana sve do meseca adara. Tako mo`emo videti da je bilo nemogu}e unapred objaviti kalendar.47 Po{to je Bog znao da }e postojati vremena kao {to su na{a, kada ne}e biti Sanedrina, On nam je dao principe pomo}u kojih mo`emo da odredimo kalendar bez svakodnevnih posmatranja Sunca i Meseca i bez objave Sanedrina. U tim vremenima, kalendar se uspostavlja na osnovu tih principa.48 Rabini su smislili jednostavna pravila zasnovana na tim principima pomo}u kojih je mogu}e odre|ivati cikluse Sunca i Meseca, te konstruisati ve~iti jevrejski kalendar. Ova pravila su zapanjila velike svetske matemati~are jer iako su oni dovoljno jednostavni za svakog da ih nau~i, ovaj kalendar ostaje ta~an u odnosu na kretanja Sunca i Meseca tokom stotina godina. U slede}im poglavljima prou~ava}emo ta pravila i na~ine kako da ih koristimo.

Sedmo poglavlje

Prestupne godine: Ciklus od 19 godina

Tora nam ka`e da se Pesah mora proslavljati u prole}e, kao {to je re~eno: Dr`i mesec prole}a (Aviv), te slavi Pesah Gospodu. Da bi se to postiglo, ponekad je potrebno ubaciti jedan dodatni mesec. Kada to uradimo, godina ima 13 meseci umesto 12 i zove se [ana Meuberet, ili prestupna godina. Odluka o tome koja }e godina biti prestupna je u nadle`nosti Sanedrina. U odsustvu Sanedrina, ona se odre|uje na osnovu prora~una. Prora~un koja }e godina biti prestupna, a koja regularna, koji }emo sada prou~iti, predstavlja prvi korak u prora~unavanju kalendara. Ve} znamo da Mese~ev ciklus iznosi oko 29 dana. Za na{e prora~une, mi }emo uzimati mnogo ta~niji broj od 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 3 1/3 sekunde.49 To je prose~no vreme izme|u pojavljivanja jednog mladog Meseca i slede}eg. Koriste}i tu vrednost mo`emo da odredimo du`inu regularne godine od 12 lunarnih meseci. Najpre }emo pomno`iti broj dana, sati, minuta i sekundi, u jednom mesecu, sa 12. 29 dana 12 sati 144 sati 44 minuta 528 minuta 3 1/3 sekundi x 12 40 sekundi

47 Rambam, KHC, 5:4. To je mi{ljenje ve}ine Ri{onim i Aharonim. Me|utim, postoji mi{ljenje manjine, kao {to su Rav Saadja Gaon, Rabenu Hananel i drugi koji smatraju da je ~ak i u vreme Sanedrina kori{}en ovaj utvr|eni kalendar. 48 Rambam, KHC, 5:2.

348 dana

49 Rambam, KHC, 6:3. Videti deveto poglavlje za obja{njenje o pretvaranju u minute i sekunde.

64

65

Neke brojke koje smo dobili su suvi{e velike. Mi ne `elimo da imamo broj minuta ve}i od 60 po{to je 60 minuta jednako jednom satu. Isto tako ne `elimo broj sati ve}i od 24 po{to su 24 sata jednaka jednom danu. A ako na|emo broj minuta ve}i od 60, mi ga delimo sa 60. Koli~nik je jednak broju sati, a ostatak je jednak broju preostalih minuta. U na{em slu~aju, 60 se sadr`i 8 puta u broju 528 sa ostatkom od 48. To zna~i da je 528 minuta jednako 8 sati i 48 minuta: 528 : 60 = 8 i ostatak 48 Sada dodajmo tih 8 sati na 144 sata koje smo ve} imali i dobi}emo ukupno 152 sata. Dakle, du`ina regularne godine je jednaka 348 dana, 152 sata, 48 minuta i 40 sekundi. Ali broj sati je ve}i od 24, tako da }emo 152 sata podeliti sa 24 i dobi}emo 6 dana i 8 sati: 152 : 24 = 6 i ostatak 8 Dodajmo ovih 6 dana na 348 i dobi}emo 354. Zaklju~ujemo da du`ina regularne godine iznosi 354 dana, 8 sati, 48 minuta i 40 sekundi. Kada god dodajemo ili mno`imo periode vremena, mi to radimo na slede}i na~in. Najpre dodamo ili pomno`imo svaku odvojenu jedinicu vremena kao {to su sati i minuti. Tada delimo broj sekundi sa 60 i pretvaramo svakih 60 sekundi u jedan minut. Zatim delimo broj minuta sa 60 i pretvaramo svakih 60 minuta u jedan sat, a broj sati delimo sa 24 i pretvaramo ih u dane. Nekad }emo tako|e deliti broj dana sa 7 i pretvarati ga u sedmice. Da bismo primenili oduzimanje ili deljenje, nekad moramo raditi obrnuto. Na primer, da bismo na{li razliku izme|u jedne lunarne i jedne solarne godine moramo da oduzmemo 354 dana, 8 sati, 48 minuta i 40 sekundi od 365 dana. Najpre }emo pretvoriti dana u 6 sati. Zatim }emo jedan od tih sati pretvoriti 66

u 60 minuta i ima}emo 5 sati i 60 minuta. Onda }emo uzeti jedan od ovih minuta i pretvoriti ga u 60 sekundi, {to daje 5 sati, 59 minuta i 60 sekundi. Stanje sada izgleda ovako: 365 dana - 354 dana 5 sati 8 sati 59 minuta 48 minuta 60 sekundi 40 sekundi

Sada smo u mogu}nosti da oduzmemo sekunde od sekundi i minute od minuta, ali jo{ uvek ne mo`emo da oduzmemo 8 sati od 5 sati, tako da moramo da jedan dan pretvorimo u 24 sata. Sada imamo: 364 dana - 354 dana 10 dana 29 sati 8 sati 21 sat 59 minuta 48 minuta 11 minuta 60 sekundi 40 sekundi 20 sekundi

Dobili smo razliku izme|u jedne solarne i jedne regularne lunarne godine. Veoma je va`no da zapamtimo taj broj jer je to period vremena za koje jedna tekufa odstupa iz godine u godinu u jevrejskom kalendaru. Koriste}i taj broj mo`emo konstruisati tabelu regularnih i prestupnih godina. Ako znamo ta~an datum Tekufat Nisan za jednu godinu mo`emo izra~unati njegov ta~an datum za slede}u godinu dodavanjem ovog iznosa. Dokle god taj datum pada na 15-ti dan meseca ili pre njega u tom mesecu, taj mesec }e biti nisan. Ali ako on padne na 16-ti dan u mesecu ili kasnije, taj mesec ne}e biti ozna~en kao Hode{ aAviv, ili mesec prole}a.50 Dakle, mi toga meseca ne}emo proslavljati Pesah. Umesto toga bi}e Adar [eni, godina }e biti prestupna, a Pesah }e se proslavljati jedan mesec kasnije. Zapo~e}emo formiranje na{e tabele sa jednom hipoteti~kom godinom u kojoj se molad nisana i Tekufat Nisan odigravaju u isto vreme. To }e u~initi na{ prora~un malo lak{im. Kasnije }emo razmotriti druge razloge za{to smo ovako zapo~eli. U godini broj
50

Rambam, KHC, 4:2.

67

jedan, razlika izme|u tekufa i molada je 0 dana, 0 sati, 0 minuta i 0 sekundi. Slede}e godine tekufa je 10 dana, 21 sat, 11 minuta i 20 sekundi kasnije, tako da je razlika izme|u tekufa i molada 10 dana, 21 sat, 11 minuta i 20 sekundi. Po{to taj datum sigurno pada pre 15-og u mesecu, godina je regularna, a mesec je nisan. Slede}e godine, koja je tre}a godina na na{oj karti, tekufa pada jo{ 10 dana, 21 sat, 11 minuta i 20 sekundi kasnije. To zna~i da ona pada 21 dan, 18 sati, 22 minuta i 40 sekundi nakon molada. 10 dana + 10 dana 20 dana 21 sat 21 sat 42 sat 11 minuta 11 minuta 22 minuta 20 sekundi 20 sekundi 40 sekundi

Pretvaraju}i minute u sate, a sate u dane dobi}emo 383 dana, 21 sat, 32 minuta i 43 1/3 sekunde. To je du`e od jedne solarne godine. Razlika je: 383 dana - 365 dana 18 dana 21 sat 6 sati 15 sati 32 minuta 32 minuta 43 1/3 sekundi 43 1/3 sekundi

Po{to su 42 sata jednaka 1 dan i 18 sati, to je jednako 21 dan, 18 sati, 22 minuta i 40 sekundi. Tog trenutka, tekufa pada posle 15-og u mesecu, tako da to mora da bude prestupna godina. Tekufa }e pasti 21 dan, 18 sati, 22 minuta i 40 sekundi nakon molada Adar [enija, a ne nisana, i Pesah }e biti slede}eg meseca, dakle posle tekufa. Da bismo videli kada ova tekufa pada slede}e godine, mi ne}emo dodati 10 dana, 21 sat, 11 minuta i 20 sekundi, kao {to smo to radili ranije. Tako bismo dobili koliko dugo nakon molada adara tekufa pada slede}e godine. Mi `elimo da znamo koliko }e dugo nakon molada nisana ona pasti. A to je 13 meseci kasnije, a ne 12. Da bismo to izra~unali moramo najpre odrediti du`inu prestupne godine koja ima 13 meseci. To radimo na isti na~in kao i prilikom odre|ivanja du`ine regularne godine. Najpre }emo pomno`iti du`inu jednog meseca sa 13: 29 dana 377 dana 12 sati 156 sati 44 minuta 572 minuta 3 1/3 sekundi x 13 43 1/3 sekundi

Tako tekufa pada 18 dana, 15 sati, 32 minuta i 43 1/3 sekunde ranije, u odnosu na molad, nego {to je to bilo pro{le godine. Kada god imamo prestupnu godinu, mi oduzimamo ovaj iznos od razlike izme|u tekufa i molada za slede}u godinu. Tako tekufa ~etvrte godine pada 3 dana, 2 sata, 49 minuta i 56 2/3 sekundi posle molada. 21 dan - 18 dana 3 dana 18 sati 15 sati 2 sata 22 minuta 32 minuta 49 minuta 40 sekundi 43 1/3 sekundi 56 2/3 sekundi

Koriste}i ova pravila mo`emo napraviti tabelu regularnih i prestupnih godina za koliko god `elimo godina. Kada god je razlika izme|u tekufa i molada manja od 16 dana, godina je regularna. Kada je razlika ve}a, godina je prestupna. Za nala`enje razlike izme|u tekufa i molada slede}e godine treba dodati 10 dana, 21 sat, 11 minuta i 20 sekundi ako je u pitanju regularna godina, a oduzeti 18 dana, 15 sati, 32 minuta i 43 1/3 sekunde ako je godina prestupna. Nekad mo`emo dobiti i negativan rezultat. To zna~i da tekufa te godine pada pre molada. Tabela 7.1 pokazuje odnos izme|u tekufa i molada tokom 20 godina. Pogledajmo pa`ljivo poslednji red na ovoj tabeli. Tu vidimo da u 20-oj godini tekufa pada samo 1 sat, 26 minuta i 56 2/3 sekundi nakon molada. To je oko jednog i po sata, {to predstavlja veoma malu razliku. Tako u 20-oj godini tekufa i molad padaju gotovo u isto vreme kao i u prvoj godini. Ako bismo nastavili 69

68

Godina

Razlika izme|u tekufa i molada u danima/satima/minutama/sekundama 0 /0 /0 /0 10 /21 /11 /20 21 /18 /22 /40 3 /2 /49 /56 2/3
14 /0 / 1 /16 2/3 24 /21 /12 /36 2/3 6 /5 /39 /53 1/3 17 /2 /51 /13 1/3 -(1 /12 /41 /30) 9 /8 /29 /50 20 /5 /41 /10 1 /14 /8 /26 12 /11 /19 /46 2/3 23 /8 /31 /6 2/3 4 /16 /58 /23 2/3 15 /14 /9 /43 1/3 26 /11 /21 /3 1/3 7 /19 /48 /20 18 /16 /59 /40 0 /1 /26 /56 2/3

Tip godine

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Regularna Regularna Prestupna Regularna Regularna Prestupna Regularna Prestupna Regularna Regularna Prestupna Regularna Regularna Prestupna Regularna Regularna Prestupna Regularna Prestupna Regularna Tabela 7.1

odnosu na 19 godina ranije. Taj dodatni sat i po ne}e imati uticaja bez obzira na to da li je godina regularna ili prestupna jer to ne menja broj dana izme|u tekufa i molada. To dakle ne}e uticati na to da li tekufa pada pre ili posle 16-og dana u mesecu. Dvadeseta godina je regularna kao i prva godina, 21-va je regularna kao i druga, a 22-ga je prestupna kao i tre}a. Godine od 20. do 38. ponavljaju obrazac regularnih i prestupnih godina u ciklusu od prvih 19 godina. Tokom prvih 19 godina vidimo da su godine 3, 6, 8, 11, 14, 17. i 19. prestupne, a ostale su regularne. U godinama od 20. do 38, odgovaraju}ih sedam godina - 22, 25, 27, 30, 33, 36. i 38. - jesu prestupne godine, a ostale su regularne. Tokom 39-te godine, ponovo }emo primetiti razliku izme|u tekufa i molada od samo oko sat i po vi{e nego u 20-oj godini, {to je oko 3 sata vi{e nego u prvoj godini. To ponovo ne}e uticati na obrazac prestupnih i regularnih godina, tako da }e se isti obrazac ponoviti tokom slede}ih 19 godina, od 39-te do 47-me. Slede}i na~in za razumevanje ovog obrasca jeste taj da je zbir 12 regularnih godina i 7 prestupnih gotovo identi~an kao 19 solarnih godina. 354 dana 8 sati 48 minuta 40 sekundi = 1 regularna godina x 12 4.252 dana 9 sati 44 minuta 0 sekundi = 19 regularnih godina

383 dana 21 sat 32 minuta 43 1/3 sekunde = 1 prestupna godina x7 2.687 dana 6 sati 49 minuta 3 1/3 sekunde = 7 prestupnih godina

da pratimo ovu {emu videli bismo da je u 21-oj godini razlika izme|u tekufa i molada oko jedan i po sat vi{e nego {to je to bilo druge godine zbog dodavanja istog perioda iz 20-te godine za koji se razlikuje u odnosu na prvu godinu. Na sli~an na~in, u 22oj godini je ova razlika jedan i po sat kasnije u odnosu na tre}u godinu. U stvari, svake godine ona }e biti oko sat i po kasnije u 70

4.252 dana + 2.687 dana 6.939 dana

9 sati 6 sati 16 sati

44 minuta 49 minuta 33 minuta

0 sekundi 3 1/3 sekunde 3 1/3 sekunde 71

19 solarnih godina je: 365 dana 6 sati x 19 6.939 dana 18 sati Razlika je: 6.939 dana 18 sati - 6.939 dana 16 sati 33 minuta 3 1/3 sekunde 1 sat 26 minuta 56 2/3 sekundi To je ista razlika do koje smo do{li nakon 19 godina na na{oj tabeli. Takvu seriju od 19 godina, u kojoj su 3, 6, 8, 11, 14, 17. i 19. prestupne, a ostale regularne godine, mi nazivamo mahzor katan, ili mali ciklus. Po{to se on stalno ponavlja mo`emo ga koristiti u odre|ivanju toga da li je bilo koja godina u istoriji, u pro{losti ili budu}nosti, prestupna ili regularna. Mi po~injemo sa prvom godinom stvaranja. Da bismo videli da li je neka godina prestupna podelimo broj godina sa 19 i pogledamo na ostatak. Na primer, za godinu 5741. podelimo 5.741 sa 19: 5.741 : 19 = 302 i ostatak 3 To zna~i da su od stvaranja pro{la 302 ciklusa od 19 godina, plus jo{ tri godine. Dakle, 5741. godina je tre}a godina 303-eg mahzora. Tre}a godina je prestupna godina, tako da je i 5741. godina prestupna godina. Ako pogledamo na kalendar za 5741. godinu vide}emo da je ona zaista bila prestupna. Primenimo to i na neke druge godine. Ako su one bile nedavno mo}i }emo da na|emo kalendar i da proverimo na{ rezultat. Mi ozna~avamo sedam prestupnih godina mahzor katana pomo}u sedam hebrejskih slova '' ''. To su:

3 6 8 11 14 17 19 Slede}i na~in da se vidi veza izme|u jevrejskog i solarnog kalendara jeste taj da se napravi tabela datuma jednog praznika u civilnom kalendaru za period od 20 godina. Po{to je civilni kalendar solarni, jevrejski praznici padaju ranije tokom nekih godina, a nekad kasnije, u potpuno istom ciklusu od 19 godina. Nakon 19 godina, civilni datumi se ponavljaju. Praznici ponovo padaju aproksimativno na datume koji su bili 19 godina ranije. Tabela 7.2 pokazuje datume Pesaha za godine 5701. do 5720. ili 301-vi mahzor. Godina 5701. je prva godina jednog mahzora jer je 5.700 = 300 x 19, ili ta~no 300 ciklusa. Uporedimo to sa tabelom 7.1. Godina 5701. odgovara prvoj godini na tabeli 7.1. Godine 3, 6, 8, 11, 14, 17. i 19. su prestupne godine, a ostale su regularne. Godina 5703. odgovara tre}oj godini, 5706. odgovara {estoj godini, itd. U jednoj regularnoj godini, datum Pesaha je 10 do 12 dana ranije nego {to je bio prethodne godine. Prestupne godine je 18 do 20 godina kasnije. Ove razlike odgovaraju razlikama izme|u godina na tabeli 7.1. U Desetom poglavlju prou~ava}emo za{to razlike neznatno variraju na taj na~in i tako|e za{to civilni datumi nisu potpuno isti svakih 19 godina, nego mogu varirati za dan ili dva. Me|utim, postoji nekoliko te{ko}a u ovom sistemu na koje se ne}emo obazirati. Mo`da je najo~iglednija ona koja ignori{e dodatni sat i po kojom 19 solarnih godina prekora~uje mahzor katan. Ovaj dodatni sat i po se ne mo`e ignorisati na neodre|eno vreme. Iako to vreme ne uti~e na obrazac prestupnih godina od 20. do 38. godine, niti ~ak od 39. do 47. godine, ovi dodatni sati 73

72

Godina

Datum

Razlika u odnosu na prethodnu godinu

Tip godine

5701 5702 5703 5704 5705 5706 5707 5708 5709 5710 5711 5712 5713 5714 5715 5716 5717 5718 5719 5720

29. mart 19. mart 6. april 25. mart 15. mart 2. april 22. mart 10. april 31. mart 19. mart 7. april 27. mart 17. mart 4. april 24. mart 13. mart 2. april 22. mart 9. april 29. mart

-10 +18 -12 -10 +18 -11 +19 -10 -12 +19 -11 -10 +18 -11 -11 +20 -11 +18 -11 Tabela 7.2

Regularna Regularna Prestupna Regularna Regularna Prestupna Regularna Prestupna Regularna Regularna Prestupna Regularna Regularna Prestupna Regularna Regularna Prestupna Regularna Prestupna Regularna

stvaranja. Da li su se ova tekufa i molad zaista poklapali te godine? Na{a tradicija ka`e da nisu. Iz tog razloga, da li su se oni ikad poklapali? Na{ originalni obrazac od 19 godina zasnovan je na jednoj teoretskoj godini tokom koje se to dogodilo. Mo`da takva godina nije nikad postojala. Iako smo mi o~igledno u mogu}nosti da napravimo ciklus od 19 godina koji ima 7 prestupnih, pravi redosled mo`e biti druga~iji. Postoji jo{ jedna mogu}na pote{ko}a koja je zanemarena u izradi ovog obrasca. Za 16-tu godinu se pretpostavlja da je regularna zato {to je tekufa samo 15 dana, 14 sati, 9 minuta i 43 1/3 sekunde nakon molada. To je opravdano jedino onda ako molad padne bar 14 sati, 9 minuta i 43 1/3 sekunde pre prvog dana u mesecu. Ali ako molad pada prvog dana tog meseca, ili manje od 14 sati, 9 minuta i 43 1/3 sekunde pre po~etka prvog dana, onda tekufa pada 16-og u mesecu, {to zna~i da je godina prestupna. Da bi se odgovorilo na ta pitanja potrebno je znanje koje prevazilazi okvir ovog poglavlja. Naro~ito je ova tre}a pote{ko}a zasnovana na informacijama o kojima jo{ nismo govorili, i u ovom trenutku bi bilo te{ko razumeti o kakvom je problemu re~. Me|utim, va`no je razumeti da postoje te{ko}e i da ovaj sistem nije tako jednostavan kao {to izgleda na prvi pogled. Na njih }e biti odgovoreno u kasnijim poglavljima, a u me|uvremenu mo`emo koristiti taj metod u odre|ivanju da li je godina prestupna ili regularna, {to predstavlja prvi korak u odre|ivanju kalendara.

mogu eventualno dosti}i jedan dan, zatim dva dana, pa i vi{e. Tokom nekih godina, ovi dodatni dani bi uticali bilo da tekufa padne pre ili posle 16-og u mesecu bez obzira na to da li je godina prestupna ili nije. To bi promenilo ceo obrazac. ^ak i kada to ne bi bio problem, mi jo{ uvek treba da objasnimo po~etak na{eg prora~una vezanog za prvu godinu od 74 75

Osmo poglavlje

Meseci
Po{to smo videli kako se odre|uje da li }e neka godina biti regularna ili prestupna, sada }emo videti kako odre|ujemo da li neki mesec ima 29 ili 30 dana. U vreme Sanedrina, svaki mesec je po~injao onda kad je bio uo~en mlad Mesec. Nekad se mlad Mesec pojavljivao u ve~e nakon 29-og dana tog meseca. Tada je slede}i dan bio prvi dan novog meseca. U drugim slu~ajevima, Mesec jo{ ne bi odmakao dovoljno od Sunca da bi bio vidljiv u ve~e nakon 29-og dana, tako da bi slede}i dan bio 30-ti dan starog meseca. U ve~e nakon 30-og dana, Mesec bi se sigurno pomerio dovoljno daleko od Sunca da bi bio vidljiv, tako da ~ak i kad ne bi bio sigurno uo~en, slede}i dan bi bio objavljen kao prvi dan novog meseca.51 Malo manje od polovine svih meseci u godini ima 29 dana, a malo vi{e od pola ima 30 dana. Prosek bi bio jednak stvarnoj du`ini kru`nog ciklusa Meseca, {to iznosi malo vi{e od 29 dana.52 U ta~no odre|enom kalendaru koji mi danas koristimo postoji 5 meseci koji uvek imaju 29 dana i 5 koji uvek imaju 30 dana. Preostala dva meseca su nestalna i mogu imati 29 ili 30 dana. Meseci koji uvek imaju 29 dana jesu tevet, adar, ijar, tamuz i elul. Mesec koji ima 29 dana zove se haser - nedostaju}i - zato {to mu nedostaje 30-ti dan. Meseci koji uvek imaju 30 dana jesu {evat, nisan, sivan, av, ti{ri i prvi adar u prestupnoj godini. Oni se zovu
51 52

Rambam, KHC, 1:3. Rambam, KHC, 8:1.

77

male - puni - jer imaju pun iznos od 30 dana. Preostala dva meseca su marhe{van i kislev. Tokom nekih godina, ta dva meseca su oba haser i svaki od njih ima 29 dana. Tokom nekih godina, ta dva meseca su oba male i svaki od njih ima 30 dana. Tokom ostalih godina, marhe{van je haser, a kislev je male. Ali marhe{van nije nikad male, a kislev haser.53 Pogledajmo tabelu 8.1 i vide}emo za{to je to tako. Meseci sa ta~no odre|enim brojem dana imaju 29 ili 30 dana. Ako je jedan mesec haser, slede}i mora biti male. Na taj na~in se kalendar dr`i blizu prose~nom ciklusu Meseca od oko 29 dana. Tokom godine u kojoj je jedan od promenljivih meseci haser, a drugi male, promenljivi obrazac ostalih meseci se nastavlja tako {to je haser mesec marhe{van, a male je kislev. Takva godina se

Mesec Nisan Ijar Sivan Tamuz Av Elul Ti{ri Marhe{van Kislev Tevet [evat Adar

Broj dana 30 29 30 29 30 29 30 promenljiv promenljiv 29 30 29

naziva kesidra - u nizu - po{to svi meseci prate promenljiv niz haser i male meseca. Godina tokom koje su oba promenljiva meseca haser naziva se hasera - nepotpuna - zato {to nedostaje jedan dan. Godina tokom koje su oba ova meseca male naziva se {elema - potpuna.54 Tokom prestupne godine, prvi adar ima 30 dana, a drugi 29 dana.55 Prvi adar se smatra dodatnim mesecom, a ne drugi. To je zato {to drugi adar ima broj dana kao regularni adar. Purim se proslavlja tokom drugog adara jer se tako|e i ro|endani i jarcajti 56 obele`avaju tokom regularnog adara. Tako da neko ko je ro|en u mesecu adaru u regularnoj godini i napuni 13 godina u prestupnoj postaje Bar micva tokom drugog dara, a ne tokom prvog.57 Po~etak svakog meseca je Ro{ Hode{. Neki meseci imaju dva dana za Ro{ Hode{, a neki imaju samo jedan. Mesec koji sledi nakon haser meseca ima jedan dan za Ro{ Hode{, a mesec koji sledi nakon male meseca ima dva dana za Ro{ Hode{. Kad mesec ima samo jedan dan za Ro{ Hode{, taj dan je uvek prvi dan u mesecu. Kada mesec ima dva dana za Ro{ Hode{, prvi dan Ro{ Hode{a je 30-ti dan prethodnog meseca, a drugi dan je prvi dan novog meseca. Dan nakon 29-og u mesecu je uvek Ro{ Hode{. Ako je mesec haser, on ima samo 29 dana, tako da dan nakon 29og je prvi dan slede}eg meseca. Ali ako je mesec male, on ima 30 dana, tako da dan nakon 29-og, iako je Ro{ Hode{, jo{ uvek nije po~etak novog meseca. To je 30-ti dan starog meseca. Slede}i dan, koji je drugi dan Ro{ Hode{a, je prvi dan novog meseca.58
54 55

Tabela 8.1
53

Rambam, KHC, 8:2-6.

Rambam, KHC, 8:6; Tur, Orah Hajim, 428. Rambam, KHC, 8:6; Tur, Orah Hajim, 428. 56 Jarcajt ili jorcajt je godi{nji pomen za umrle (prim. prev.). 57 Tur i [ulhan Aruh, Orah Hajim, 55:7, 55:9. Videti tamo iznesena razli~ita mi{ljenja. 58 Rambam, KHC, 8:4.

78

79

Tabela 8.2 pokazuje koji meseci imaju dva dana za Ro{ Hode{, a koji samo jedan. Nisan, sivan, av i {evat uvek imaju jedan dan za Ro{ Hode{, a ijar, tamuz, elul, marhe{van i oba adara uvek imaju dva. Kislev i tevet nekad imaju jedan, a nekad dva dana za Ro{ Hode{, zavisno od broja dana koje imaju marhe{van i kislev tokom te godine po{to su to meseci koji nemaju ta~no odre|eni broj dana. Izuzetak od tog pravila je ti{ri. Po{to prethodni mesec, elul, ima 29 dana, ti{ri }e imati jedan dan za Ro{ Hode{. Ali Ro{ Hode{ meseca ti{rija je Ro{ a[ana. On se ne tretira kao Ro{ Hode{ nego kao Jom Tov. Dva dana Ro{ a[ana jesu prvi i drugi dan ti{rija. Mi ih ne zovemo Ro{ Hode{ ti{rija nego uvek Ro{ a[ana. Broj dana u mesecu 30 29 30 29 30 29 30 promenljiv promenljiv 29 30 30 29 29 Broj dana za Ro{ Hode{ 1 2 1 2 1 2 1 2 promenljiv promenljiv 1 2 2 2

Lako mo`emo odrediti koji }e dan sedmice biti Ro{ Hode{ po{to je to uvek jedan dan posle poslednjeg Ro{ Hode{a. Na primer, ako je Ro{ Hode{ jednog meseca bila nedelja, onda je nedelja prvi dan tog meseca. Po{to je prvi dan meseca bila nedelja, 8, 15, 22. i 29. dan su tako|e nedelja. Slede}i dan, ponedeljak, je Ro{ Hode{ slede}eg meseca. Ako postoje dva dana Ro{ Hode{a, onda je ponedeljak prvi dan Ro{ Hode{a, a utorak je drugi. Ro{ Hode{ slede}eg meseca bi}e sreda. Ako postoji samo jedan dan Ro{ Hode{a, onda je to ponedeljak, a Ro{ Hode{ slede}eg meseca bi}e utorak. Sve ovo nam poma`e da odredimo koja je godina kesidra, koja je hasera, a koja je {elema. Me|utim, postoji nekoliko va`nih pravila koja treba da nau~imo pre nego {to budemo mogli da u potpunosti to uradimo.

Mesec Nisan Ijar Sivan Tamuz Av Elul Ti{ri Marhe{van Kislev Tevet [evat Adar I (prestupna godina) Adar Adar II (prestupna godina)

Tabela 8.1 80 81

Deveto poglavlje

Molad
Kad se Mesec kre}e oko Zemlje postoji jedan trenutak kada se on nalazi ta~no izme|u Zemlje i Sunca. U tom trenutku je prema Zemlji okrenuta tamna strana Meseca. Samo jedan dan pre tog trenutka, Mesec nije vidljiv sa bilo koje ta~ke na Zemlji i osta}e nevidljiv tokom jo{ jednog dana.59 Taj trenutak se naziva molad, ra|anje mladog Meseca. Mi uzimamo molad kao zvani~nu po~etnu i krajnju ta~ku Mese~evog ciklusa.60 Kao {to smo videli u Sedmom poglavlju, Mese~ev ciklus iznosi 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 3 1/3 sekunde, i to je iznos vremena izme|u jednog molada i slede}eg. Ako znamo vreme jednog molada mo`emo odrediti vreme bilo kojeg drugog molada u istoriji dodavanjem broja pomno`enog sa 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 3 1/3 sekunde. Na primer, ako je molad ti{rija bio u nedelju u ta~no 1:00 sat posle pono}i, onda }e molad marhe{vana biti u ponedeljak, u 13:44 sati i 3 1/3 sekunde posle podne. Dvadeset devet dana je jednako 4 sedmice i 1 dan, {to nas dovodi do ponedeljka u 1:00 sat posle pono}i. Slede}ih 12 sati su u ponedeljak u 13:00 sati posle podne; 44 minuta i 3 1/3 sekunde je 13:44 sati i 3 1/3 sekunde posle podne.61 Na isti na~in mo`emo odrediti molad kisleva. Ovog puta nas 29 dana dovode do utorka u 13:44 sati i 3 1/3 sekunde posle
59 60

Rambam, KHC, 1:3. Rambam, KHC, 6:1,3. 61 Rambam, KHC, 6:4-9.

83

podne. Slede}ih 12 sati je u sredu u 1:44 sat i 3 1/3 sekunde posle pono}i. Dodatna 44 minuta i 3 1/3 sekunde dovode nas do 2:28 sata i 6 2/3 sekundi posle pono}i. Svaki molad je oko jedan i po dan kasnije u sedmici nego prethodni, tako da ako je molad jednog meseca tokom dana, on }e slede}eg meseca biti uve~e. Da bi ovaj prora~un u~inila lak{im, na{a tradicija je podelila jedan sat na 1.080 jednakih delova umesto na 60 minuta. Svaki od ovih delova je 1/1080-ti deo jednog sata. Ovi delovi su nazvani halakim, {to jednostavno zna~i delovi. Po{to je 1.080 halakim jednako jednom satu koji ima 60 minuta, 18 halakim je jednako jednom minutu: 1.080 : 60 = 18 Dakle, 18 halakim je jednako 60 sekundi, a jedan helek je jednak 3 1/3 sekunde. 60 : 18 = 3 i ostatak 6 1 helek = 3 6/18 sekunde = 3 1/3 sekunde 44 minuta i 3 1/3 sekunde jednako je 793 halakim: 18 halakim u minuti x 44 minuta 792 halakim I kad dodamo jo{ jedan helek dobijamo ukupno 793 halakim. Mi ovaj broj, 793, predstavljamo pomo}u slova ". Kori{}enjem halakim mogu}e je izraziti du`inu jednog ciklusa Meseca bez ikakvih razlomaka kao 29 dana, 12 sati i 793 halakim. To ~ini da lak{e mo`emo obaviti prora~une potrebne za kalendar kori{}enjem halakim umesto minuta i sekundi. Tako|e podesan broj za kori{}enje u prora~unima je 1.080 zato {to je deljiv sa mnogim brojevima kao {to su 2, 3, 4, 5, 6, 8, 9, 10, 12, 15, 84

18, 20, 24, 27 i 30. Iz tih i drugih razloga, mi delimo sat na halakim radije nego na minute i sekunde, kada prora~unavamo kalendar.62 Zapamtimo da nijedna od ovih podela vremena nije prirodna ili stvarna u smislu onog kao {to su dani, meseci ili godine. Nijedna od njih ne odgovara ciklusu kretanja bilo kog nebeskog tela i neke druge prirodne pojave. To su podele koje ljudi koriste da bi im bilo lak{e da ra~unaju vreme, tako da mi mo`emo koristiti bilo koji na~in koji je najpogodniji za merenje vremena. Za ve}inu slu~ajeva, najpogodnije je podeliti jedan sat na 60 minuta, a svaki minut na 60 sekundi. To je razlog za{to mi koristimo taj sistem za odre|ivanje vremena. Ali za izra~unavanje molada je mnogo pogodnije koristiti halakim. Mi predstavljamo razliku izme|u molada jednog meseca i onog slede}eg pomo}u slova " ":63 se odnosi na jedan dan, " se odnosi na 12 sati, a " se odnosi na 793 halakim. Kada objavljujemo dolazak molada u sinagogi na [abat Mevarhim,64 mi generalno koristimo kombinaciju ova dva sistema: delimo sat na 60 minuta, a preostali deo minuta na 18 halakim. Ako se molad objavljuje 20 minuta i 3 halakim nakon 6 sati ujutru, to je isto {to i 6:20 sati i 10 sekundi pre podne po{to je 3 halakim jednako 10 sekundi. Dakle, mo`emo zapaziti da kada se molad objavljuje na takav na~in, nema nikada vi{e od 17 halakim po{to 18 halakim ve} predstavlja jedan minut. Du`ina {ana pe{uta, ili regularne godine, izra`eno u halakim jeste 354 dana, 8 sati i 876 halakim. 29 dana 348 dana 12 sati 144 sata 793 halakim x 12 9.516 halakim

62

Rambam, KHC, 6:2. Postoje tako|e istorijski i misti~ni razlozi za odabir tog broja. 63 Rambam, KHC, 6:3. 64 [abat kada objavljujemo u koji dan pada mlad mesec.

85

9.516 : 1.080 = 8 i ostatak 876 Dodajmo sada 8 na 144 i dobi}emo ukupan broj sati, 152, i podelimo ga sa 24. 8 + 144 = 152 : 24 = 6 i ostatak 8 Lako se mo`e proveriti da je 876 halakim jednako 48 minuta i 40 sekundi, tako da je to, kao {to se mo`e i o~ekivati, jednako du`ini kod regularne godine, kao {to smo ra~unali u Sedmom poglavlju. Mi tako|e koristimo jedan druga~iji sistem da bismo odredili vreme tokom dana. Kada dan po~inje zalaskom Sunca, mi brojimo sate u danu od 18:00 sati posle podne, {to je prose~no vreme zalaska Sunca. Mi brojimo 24 jednaka sata sve do 18:00 sati posle podne slede}e ve~eri. To nije isti sistem koji koristimo kada ra~unamo sate dana i no}i kada odre|ujemo vreme molitve, i kada delimo obdanicu na 12 jednakih sati, i no} na njegovih 12 jednakih sati. U tom sistemu, du`ina sati varira tokom godine kako dan postaje du`i ili kra}i, pa sati tokom obdanice nisu generalno iste du`ine kao no}ni sati. U ovom sistemu, du`ina sati je stalna, potpuno jednaka satima na ~asovniku osim {to oni po~inju 6 sati ranije. Prvi sat je od 18:00 do 19:00 sati posle podne, drugi sat je od 19:00 do 20:00 sati posle podne, i tako dalje. Oni se broje od 1 do 24, tako da brojevi od 1 do 12 predstavljaju no}ne sate, a brojevi od 13 do 24 predstavljaju sate tokom obdanice. Vreme se izra`ava u terminima vremena koji su pro{li od po~etne ta~ke u 18:00 posle podne. Tako bi 22:30 sata posle podne bila 4 sata i 540 halakim, a 18:15 sati bi bilo jednostavno 270 halakim po{to nijedan ceo sat nije pro{ao. [est sati pre podne bilo bi 12 sati, a 14:00 bi bilo 20 sati. Ozna~avanje dana u sedmici pomo}u broja, kako mi to obi~no radimo, mogu}e je ta~no odrediti za svaki trenutak u sedmici pomo}u tri broja - jedan za dan, jedan za sat, po~ev{i od 86

18:00 posle podne, i jedan za preostale halakim. Na primer, ponedeljak u 7:30 ujutru bio bi drugi dan, 13 sati i 540 halakim. U prora~unavanju kalendara potrebno je da znamo u kom trenutku tokom sedmice pada molad ti{rija. Ako znamo kada ovaj molad pada jedne godine, lako mo`emo da utvrdimo molad za slede}u godinu dodavanjem du`ine jedne godine u danima, satima i halakim. Na primer, ako je molad bio u utorak u 8:05 pre podne, i ako je bila regularna godina, mo`emo utorak u 8:05 sati pre podne da napi{emo kao tre}i dan, 14 sati i 90 halakim i da na to dodamo 354 dana, 8 sati i 876 halakim, odnosno du`inu jedne regularne godine. Ali po{to smo mi zainteresovani jedino za to na koji }e dan u sedmici pasti molad, mi stoga ne}emo dodati svih 354 dana. Mo`emo izostaviti mnogobrojne sedmice po{to }e nas broj od sedam dana ponovo vratiti na isti dan u sedmici, te da samo dodamo ostatak. Zato }emo izostaviti 350 dana, koji predstavljaju 50 sedmica, i samo dodati 4 dana. ^etiri dana, 8 sati i 876 halakim predstavljaju razliku u danima sedmice izme|u molada jedne godine i slede}e. Izra~unavanjem dobijamo: 3. dan 4 dana 7. dan 14 sati 8 sati 22 sata 90 halakim 876 halakim 966 halakim

Molad pada na [abat u 22 sata i 966 halakim, {to je [abat u 16:53 sati i 12 halakim posle podne. Mi smo predstavili razliku izme|u molada jednog ti{rija i slede}eg u regularnoj godini pomo}u slova " ". ozna~ava 4 dana, ozna~ava 8 sati, a " ozna~ava 876 halakim. U prestupnoj godini je razlika 5 dana, 21 sat i 589 halakim, {to je predstavljeno slovima " ".65

65

Rambam, KHC, 6:4.

87

29 dana 383 dana

12 sati 21 sat

793 halakim x 13 589 halakim

3 dana + 6 dana 1 sedmica 2 dana

9 sati 6 sati 16 sati

792 halakim 883 halakim 595 halakim

383 dana je jednako 54 sedmice i 5 dana. Na{a tradicija ka`e da je molad ti{rija prve godine stvaranja bio ponedeljak uve~e u 5 sati i 204 halakim, {to je predstavljeno slovima ",66 gde ozna~ava ponedeljak, ozna~ava 5 sati, a " ozna~ava 204 halakim. To je vreme koje bi bilo u Jerusalimu da je Jerusalim postojao, a mi naravno znamo da on tada nije postojao po{to svet nije tada jo{ uvek bio stvoren. Mi uzimamo taj trenutak kao po~etnu ta~ku na{eg kalendara i izra~unavamo svaki molad u budu}nosti pomo}u njega. U ovom trenutku dodajemo 4 dana, 8 sati i 876 halakim za svaku regularnu godinu koja je pro{la, i 5 dana, 21 sat i 589 halakim za svaku prestupnu godinu. Da bismo taj prora~un jo{ olak{ali treba zapamtiti da se svaki mahzor katan sastoji od 12 regularnih godina i sedam prestupnih. Mno`enjem razlike za regularnu godina sa 12, a razlike za prestupnu sa 7 dobijamo: 4 dana 7 sedmica 3 dana 8 sati 9 sati 876 halakim x 12 792 halakim

To zna~i da molad ti{rija prve godine jednog mahzora pada 2 dana, 16 sati i 595 halakim kasnije nego molad ti{rija prve godine prethodnog mahzora. Mi taj broj predstavljamo slovima " ".67 Tako da umesto da dodajemo sve godine odvojeno, mi dodajemo 2 dana, 16 sati i 595 halakim svakom potpunom mahzoru koji je pro{ao i stvarne razlike za svaku od preostalih regularnih i prestupnih godina. Ako onda `elimo izra~unati molad nekog drugog meseca, a ne ti{rija, dodajemo moladu ti{rija 1 dan, 12 sati i 793 halakim za svaki mesec nakon ti{rija. Na primer, hajde da izra~unamo molad za marhe{van 5746. godine. Prvi korak jeste da odredimo koliko mahzorim je pro{lo. Podeli}emo 5.746 sa 19: 5.746 : 19 = 302 i ostatak 8 Pro{la su 302 kompletna mahzorim, a 5746. godina je 8. godina 303. mahzora. Na osnovu tabele 7.1 na strani 70 mo`emo videti da su godine 1, 2, 4, 5. i 7. regularne, a 3. i 6. su prestupne. Tako je od prvog molada od stvaranja do molada marhe{vana 5746. godine pro{lo 302 mahzorim, 5 regularnih godina, 2 prestupne godine i 1 mesec. Ako dodamo svu ovu razliku na molad prvog ti{rija dobijamo: 2. dan 0 dana 0 dana 4 dana 1 dan 2. dan
67

5 dana 5 sedmica 6 dana

21 sat 6 sati

589 halakim x7 883 halakim

Ako ih saberemo, ne ra~unaju}i sedmice, dobijamo:

66

Tur, Orah Hajim, 427. Videti Sedamnaesto poglavlje, referencu 2 za druge izvore.

5 sati 6 sati 20 sati 19 sati 12 sati 15 sati

204 halakim 410 halakim 60 halakim 98 halakim 793 halakim 485 halakim

= molad prvog ti{rija = 302 mahzorim = 5 regularnih godina = 2 prestupne godine = 1 mesec

Rambam, KHC, 6:12.

88

89

To je 485 halakim nakon 9:00 sati ujutro u ponedeljak, ili, izre~eno u minutima i halakim, to je 9:26 sati i 17 halakim. Tada je on bio objavljen u sinagogi na [abat Mevarhim na Ro{ Hode{ za marhe{van 5746. godine. Po{to je po~etna ta~ka ovog prora~una molad prvog ti{rija bio po jerusalimskom vremenu, rezultat je tako|e uvek po jerusalimskom vremenu. Da bi se odredilo koje je to vreme bilo u ma kom mestu u svetu kada je bio molad mora se dodati ili oduzeti vremenska razlika izme|u tog mesta i Jerusalima. ^ak je i uobi~ajeno vreme koje se danas koristi u Izraelu oko 12 minuta pre aktuelnog astronomskog jerusalimskog vremena. Tako da je molad koji smo malopre izra~unali bio u oko 9:06 sati ujutru u Izraelu, u oko 7:06 pre podne u Londonu, 2:06 sati ujutru u Njujorku i 6:06 posle podne u Sidneju (Australija). Ali nijedno od njih nije neophodno za izra~unavanje kalendara. Sve {to mi treba da znamo jeste vreme molada po jerusalimskom vremenu, kao {to nam to daje ovaj prora~un.

Deseto poglavlje

Molad zaken
U vreme Sanedrina, novi mesec je po~injao jedino onda kada je bilo mogu}e sigurno videti mlad Mesec, za koji znamo da se pojavljuje vi{e sati nakon molada. To je zato {to je potreban period od oko dva dana izme|u poslednjeg mogu}eg posmatranja starog Meseca i prvog mogu}eg uo~avanja novog Meseca.68 Molad je prosto re~eno, u sredini perioda kada Mesec nije vidljiv. Ali utvr|eni kalendar koji mi koristimo kada nema Sanedrina ne zavisi od posmatranja Meseca. Umesto toga, novi mesec po~inje na dan samog molada. Ako se molad desi na [abat, na primer, prvi dan novog meseca bi}e [abat, iako mlad Mesec ne}e biti vidljiv sve do subote uve~e, a mo`da i do nedelje uve~e. Iz tog razloga, Ro{ Hode{ je obi~no dan ranije nego {to bi to bio u dane Sanedrina.69 Utvr|eni kalendar se tako|e razlikuje u tome {to on uzima u obzir samo molad ti{rija. Dan za Ro{ a[ana se odre|uje na osnovu molada ti{rija. Za ostale mesece, iako se molad najavljuje na [abat pre Ro{ Hode{a, dan Ro{ Hode{a se ne odre|uje na osnovu molada nego na osnovu utvr|enog redosleda od 29 i 30 dana u mesecu. Ovaj sistem promene 29 i 30 dana u mesecu obezbe|uje da svaki slede}i mesec tako|e aproksimativno po~ne na dan molada.qq
68 69

Rambam, KHC, 1:3. Rambam, KHC, 5:2.

90

91

Me|utim, postoje odre|ene okolnosti kad Ro{ Hode{ ne pada na dan kada je molad. Umesto toga, on je odlo`en do slede}eg dana, ili onog posle njega. Prva takva okolnost je kad molad pada nakon 12:00 sati u podne. Molad koji pada posle podneva naziva se molad zaken ili stari molad, a Ro{ a[ana se odla`e do slede}eg dana. Razlog tom odlaganju je taj {to kada molad pada nakon podneva nije mogu}e videti mlad Mesec tog danabilo gde na svetu. Ali kada molad pada pre podneva, iako mlad Mesec nije mogu}e videti u Izraelu tog dana, na nekim ta~kama zapadno od Izraela, gde Sunce ne}e za}i jo{ nekoliko sati posle zalaska u Izraelu, mogu}e je videti mlad Mesec tog dana. Stoga je opravdano za nepromenljivi kalendar uspostaviti Ro{ a[ana na onaj dan kada molad pada pre podneva. Me|utim, ako je u pitanju molad zaken, a mlad Mesec nije nikako mogu}e videti tog dana, Ro{ a[ana ne mo`e po~eti sve do slede}eg dana.70 To je prva od ~etiri okolnosti kada se Ro{ a[ana odla`e od dana kad pada molad. U tim slu~ajevima ka`emo da je Ro{ a[ana nidhe pomerena. Pravila koja obja{njavaju te slu~ajeve zovu se ~etiri dehijot. Druga dehija spre~ava da Jom Kipur padne dan pre ili dan posle [abata. To se izbegava zato da ne bi bila dva dana u nizu kada je zabranjeno pripremanje hrane, ili obavljanje drugih vrsta poslova koji su predvi|eni za Jom Tov.71 Po{to Jom Kipur pada jednu sedmicu i dva dana nakon Ro{ a[ana, Ro{ a[ana ne mo`e pasti u sredu ili petak kako Jom Kipur ne bi pao u petak ili nedelju. Ova druga dehija tako|e spre~ava da O{ana Raba padne na [abat, jer onda ne bismo mogli da pripremimo obi~aj Arava i sedam akafot. Da bismo to spre~ili, Ro{ a[ana ne sme da padne u nedelju.72
70 71

Dakle, postoje tri dana nedelja, sreda i petak kada Ro{ a[ana ne sme nikad da padne. Ako molad padne u jedan od ta tri dana, onda je Ro{ a[ana nidhe pomerena do slede}eg dana. U slu~aju da molad padne nakon podneva na [abat, u utorak ili ~etvrtak, Ro{ a[ana se pomera jedan dan zato {to je to molad zaken, a po{to }e ga to pomeriti na jedan od tri dana kad on ne mo`e pasti, on se pomera za jo{ jedan dan. U tom slu~aju imamo da }e Ro{ a[ana biti pomerena za dva dana od molada. Ova dva pravila su formulisana izrazima:

"
Lo ADU Ro{ zna~i da Ro{ a[ana ne mo`e pasti u tri dana u sedmici, (A) nedelju, (D) sredu i (U) petak. Molad zaken al tidro{ zna~i da kada molad pada nakon podneva, to se smatra kao da je molad bio slede}eg dana. Ro{ a[ana je slede}eg dana ako je taj dan jedan od dana u koja Ro{ a[ana mo`e pasti, a ako ne mo`e, onda dan posle. U ve}ini godina, znanje o te dve dehijot je dovoljno da bi se odredio dan za Ro{ a[ana. Postoje jo{ dva dodatna slu~aja kada se Ro{ a[ana pomera, ali ona se ne de{avaju veoma ~esto. Mi }emo analizirati te dodatne dve dehijot u Trinaestom poglavlju.

To je mi{ljenje Baal aMaor, Ro{ a[ana, 20b. Tur i [ulhan Aruh, Orah Hajim, 428; Beur Alaha; Ro{ a[ana, 20a. 72 Isto.

92

93

Jedanaesto poglavlje

Praznici
Verovatno je ~italac zapazio da Ro{ a[ana, Sukot i [emini Aceret svi padaju u isti dan u sedmici. U godini kada Ro{ a[ana pada na [abat, isti je slu~aj i sa praznicima Sukot i [emini Aceret. Lako se mo`e videti da Jom Kipur uvek pada dan nakon drugog dana Ro{ a[ana. Kada Ro{ a[ana pada u ~etvrtak, Jom Kipur pada na [abat. Da li je onda mogu}e izra~unati u koje dane u sedmici padaju ostali praznici? Mo`emo se prisetiti iz Osmog poglavlja da elul uvek ima 29, a av uvek 30 dana, tako da je Ro{ a[ana uvek 51 dan nakon Ti{a BeAv, 9-og ava. 21 preostali dan u mesecu avu 29 dana u mesecu elulu 1 prvi dan Ro{ a[ana 51 Pedeset jedan dan je jednak 7 sedmica i 2 dana, tako da ako Ti{a BeAv pada u ~etvrtak, Ro{ a[ana }e pasti dva dana kasnije, na [abat. Dakle, moraju postojati 3 dana u sedmici u koja Ti{a BeAv ne mo`e pasti tri dana koja }e u~initi da Ro{ a[ana padne u nedelju, sredu ili petak. Mi ih mo`emo lako ustanoviti na tabeli 11.1. Na osnovu te tabele vidimo da Ti{a BeAv ne mo`e pasti u ponedeljak, sredu ili petak. 95

Ti{a BeAv Nedelja Ponedeljak Utorak Sreda ^etvrtak Petak [abat

Ro{ a[ana Utorak Sreda ^etvrtak Petak [abat Nedelja Ponedeljak mogu}e nije mogu}e mogu}e nije mogu}e mogu}e nije mogu}e mogu}e

Tabela 11.1 Po{to svi meseci izme|u Pesaha i Ro{ a[ana imaju ta~no odre|en broj dana, na isti na~in mo`emo izra~unati u koji dan pada Pesah. Pesah je 14-og dana meseca nisana koji ima 30 dana, tako da ostaje jo{ 15 dana. 15 preostalih dana meseca nisana 29 dana meseca ijara 30 dana meseca sivana 29 dana meseca tamuza 30 dana meseca ava 29 dana meseca elula 1 prvi dan Ro{ a[ana 163 dana Dele}i 163 sa 7 dobijamo 23 i ostaje 2, tako da su 163 dana jednako 23 sedmice i 2 dana. To zna~i da Ro{ a[ana pada dva dana nakon Pesaha, ili Pesah pada dva dana pre Ro{ a[ana, upravo kao i Ti{a BeAv. Kao i Ti{a BeAv, Pesah ne mo`e pasti u ponedeljak, sredu ili petak. Nekad je to izra`eno kao pravilo, " Lo BDU Pesah. 96

[avuot pada 50 dana nakon Pesaha; 50 dana je jednako 7 sedmica i jedan dan, tako da je [avuot jedan sedmi~ni dan nakon Pesaha i tako jedan sedmi~ni dan pre Ro{ a[ana. Podesniji na~in da zapamtimo dane u koje padaju praznici jeste taj da rasporedimo slova alefbeta napred i nazad, kao {to je to na tabeli 11.2. Slova od ?? do ?? ozna~avaju dane Pesaha. Ova mnemonika ka`e da Ti{a BeAv pada u isti dan sedmice kao i prvi dan Pesaha, [avuot pada istoga dana kada i drugi dan Pesaha, Ro{ Ha[ana kao tre}i, Simhat Tora ( ) kao ~etvrti, post () Jom Kipura kao peti i Purim kao {esti dan. Purim ozna~en ovde je Purim pre Pesaha, a ne onaj koji ga sledi. Po{to adar ima 29 dana, Pesah je 30-ti dan nakon Purima. To zna~i da su to dva sedmi~na dana kasnije, {to se lako mo`e videti na isti na~in kao kad ka`emo da Purim pada u isti dan sedmice kao i {esti dan Pesaha. Jedan praznik koji je o~igledno veoma zbunjuju}i jeste Hanuka. Nemogu}e je re}i u koji dan sedmice pada Hanuka pre ili posle Pesaha. On zavisi od broja dana u mesecima

Ti{a BeAv [avuot Ro{ a[ana Simhat Tora Jom Kipur Purim
Tabela 11.2 97

marhe{van i kislev, koji su kod oba promenljivi, a tako|e i od toga da li je godina prestupna ili regularna. Iz istog razloga ne mo`emo re}i dan sedmice u koji pada Tu Bi{vat, ali to mo`emo re}i za svaki dan od Ro{ Hode{a meseca adara do slede}eg ti{rija. Na osnovu ovoga mo`e se videti da bilo koji datum od Ro{ Hode{a meseca adara do kraja ti{rija mo`e pasti na samo 4 od 7 dana u sedmici. Ostala 3 dana nisu mogu}a zato {to bi to zna~ilo da Ro{ a[ana pada u jedan od slede}a 3 dana: nedelja, sreda i petak. Mo`emo na isti na~in izra~unati mogu}e dane za svaki datum za Pesah, [avuot i Ti{a BeAv.73 Od 4 mogu}a dana za Ro{ a[ana, 3 se de{avaju veoma ~esto, a jedan retko. Tri dana u koje Ro{ a[ana naj~e{}e pada jesu ponedeljak, ~etvrtak i [abat. Ona retko pada u utorak. Ako se prisetimo o ~emu smo govorili u pro{lom poglavlju mo}i }emo da razumemo za{to je to tako. Ro{ a[ana pada u utorak samo onda kada je molad ti{rija o~igledno u utorak. Ali ona pada u ponedeljak i kada je molad u ponedeljak, i tako|e kada je molad u nedelju, zato {to je tada Ro{ a[ana nidhe pomerena na ponedeljak. Tako ona pada u ponedeljak dva puta ~e{}e nego u utorak. Isto je stanje i sa ~etvrtkom i [abatom. Ro{ a[ana pada u ponedeljak, ~etvrtak i na [abat u proseku svake dve od sedam godina, ali pada u utorak samo jednom u sedam godina. Ta neobi~na godina, kada Ro{ a[ana pada na utorak, tako|e je godina kada Pesah pada u nedelju, a Erev Pesah na [abat. Ponekad postoji period od gotovo 20 godina tokom kojih se to ne de{ava.

Dvanaesto poglavlje

Pode{avanje du`ine godine

U [estom poglavlju smo videli da regularna godina ima 354 dana. Do{li smo do tog broja pretpostavljaju}i da su 6 meseci bili haser, a da su 6 bili male. To jest, da 6 meseci imaju samo 29 dana, a da ostalih 6 imaju 30 dana. Sada znamo da je to tako jedino onda ako je godina kesidra. U kesidra godini, marhe{van je haser, a kislev je male. Ali nisu sve godine kesidra. U nekim godinama su i marhe{van i kislev haser. Takvoj godini nedostaje jedan dan, tako da ima 353 dana. Ona se naziva {ana hasera. Tokom drugih godina, oba ova meseca su male. Tada imamo 355 dana u godini po{to postoji dodatni dan u marhe{vanu. Takva godina se naziva {ana {elema. Ako Ro{ a[ana regularne godine pada u ~etvrtak, a godina je kesidra, u koji dan sedmice }e Ro{ a[ana pasti idu}e godine? [ana kesidra ima 354 dana, {to je jednako 50 sedmica i 4 dana, tako da }e Ro{ a[ana slede}e godine biti 4 dana kasnije. ^etiri dana nakon ~etvrtka je ponedeljak, tako da }e Ro{ a[ana slede}e godine pasti u ponedeljak. Ako je godina {elema, ima}e 355 dana, tako da }e slede}a Ro{ a[ana pasti 5 dana kasnije, u utorak. Ali ona ne mo`e biti hasera zato {to bi slede}a Ro{ a[ana pala u nedelju, {to je jedan od dana na koje Ro{ a[ana ne mo`e da padne. Tako ako Ro{ a[ana regularne godine padne u ~etvrtak, mi znamo da godina mora biti ili kesidra ili {elema. Tabela 12.1 pokazuje 4 mogu}a dana sedmice za Ro{ a[ana i dan sedmice za slede}u Ro{ a[ana ako je godina hasera, kesidra 99

73

Ovo poglavlje je zasnovano na Tur, Orah Hajim, 428.

98

ili {elema, pretpostavljaju}i da je to regularna godina. Na ovoj tabeli mo`e se videti da bez obzira na to u koji dan sedmice padne Ro{ a[ana postoje najvi{e dva mogu}a dana za slede}u Ro{ a[ana, i tako najvi{e dve mogu}nosti da li }e godina biti hasera, kesidra ili {elema.

jedino mogu}e kada Ro{ a[ana pada u utorak. U stvari, kad god Ro{ a[ana prestupne godine pada u utorak, godina je zaista kesidra, a ne {elema, zato {to }e molad slede}e godine uvek pasti bilo u nedelju, ili pre podne u ponedeljak, tako da ne postoji nijedan razlog da Ro{ a[ana padne u utorak. Ro{ a[ana ove godine

Ro{ a[ana ove godine

Ro{ a[ana slede}e godine Hasera dodaje Kesidra dodaje [elema dodaje ~etiri dana pet dana tri dana

Ro{ a[ana slede}e godine Hasera dodaje Kesidra dodaje [elema istog {est dana dana pet dana

Ponedeljak Utorak ^etvrtak [abat

^etvrtak Petak Nedelja Utorak

Petak [abat Ponedeljak Sreda Tabela 12.1

[abat Nedelja Utorak ^etvrtak

Ponedeljak Utorak ^etvrtak [abat

[abat Nedelja Utorak ^etvrtak

Nedelja Ponedeljak Sreda Petak Tabela 12.2

Ponedeljak Utorak ^etvrtak [abat

Sli~nu tabelu mo`emo napraviti i za prestupne godine. Dodatni mesec u prestupnoj godini je Adar Ri{on koji ima 30 dana. Ako je godina hasera, ona ima 353 + 30 = 383 dana, {to je jednako 54 sedmice i 5 dana. Ako je godina kesidra, ona ima 384 dana, a ako je {elema, onda ima 385 dana, {to je jednako 54 sedmice i 6, odnosno 7 dana. Nakon hasera prestupne godine, Ro{ a[ana pada 5 dana kasnije, nakon kesidra 6, a nakon {elema 7, {to zna~i da }e ponovo pasti u isti dan u sedmici. Tabela 12.2 pokazuje mogu}nosti kada mo`e pasti Ro{ a[ana nakon prestupne godine. Uvek je mogu}e da prestupna godina bude {elema po{to }e onda Ro{ a[ana pasti u isti dan slede}e godine. Me|utim, gotovo nikad nije mogu}e za ona bude kesidra po{to }e slede}a Ro{ a[ana pasti na prethodni dan u sedmici, {to je 100

Naravno, ove tabele nam ne govore da li je godina hasera, kesidra ili {elema. One nam samo ukazuju na to koje mogu}nosti postoje. Kakva }e godina biti zavisi od molada, kao {to smo videli u Desetom poglavlju. Ali one su va`ne jer nam daju ideju izme|u ta tri ~inioca: dana kad pada Ro{ a[ana, broja meseci u godini i broja dana u dva meseca sa promenljivim brojem dana. Kao {to }emo videti u slede}em poglavlju, ovo nas obavezuje da napravimo dve dodatne modifikacije u kalendaru.

101

Trinaesto poglavlje

Dve dodatne dehijot

Normalan datum za Ro{ a[ana u nepromenljivom kalendaru jeste dan u koji pada molad. U Desetom poglavlju govorili smo o dve dehijot okolnosti kada se Ro{ a[ana pomera za slede}i dan. Prva dehija je onda kad je molad nakon podneva. Ro{ a[ana se pomera do slede}eg dana zato {to nikako nije mogu}e da se Mesec pojavi pre ve~eri ako molad nije bio pre podneva. To se naziva molad zaken. Druga dehija je kad molad pada u nedelju, sredu ili petak. Ro{ a[ana se tada pomera do slede}eg dana da Jom Kipur ne bi pao odmah pre ili posle [abata, i da O{ana Raba ne bi pala na [abat. U slu~aju da molad padne pre podne, pre jednog od ovih dana, Ro{ a[ana se pomera za dva dana. Na primer, ako molad padne na [abat ujutru, on se pomera u nedelju po{to je to molad zaken, a kako Ro{ a[ana ne mo`e pasti u nedelju, ona se pomera na ponedeljak. Ovo pode{avanje se mora u~initi tokom slede}eg marhe{vana i kisleva po{to su to jedina dva meseca u kalendaru koji nemaju ta~no odre|en broj dana. Ako je potrebno da se Ro{ a[ana pomeri za jedan dan, onda se dodaje dodatni dan marhe{vanu i godina je {elema. U slede}oj godini, to mo`e prouzrokovati da ne bude potrebe za pomeranjem Ro{ a[ana, tako da se jedan dan oduzima od kisleva i druga godina je hasera, {to pomera slede}u Ro{ a[ana unazad na dan molada. Ovo pode{avanje marhe{vana i kisleva je gotovo uvek dovoljno da ostvari potrebne dehijot. 103

Me|utim, pretpostavimo da je molad u regularnoj godini od 12 meseci bio u 6:00 pre podne u utorak, Ro{ a[ana }e biti u utorak. Slede}e godine, molad }e biti 4 dana, 8 sati i 876 halakim kasnije, {to zna~i u 14:00 sati i 876 halakim na [abat posle podne. 3. dan 4 dana 7. dan 12 sati 8 sati 20 sati 0 halakim 876 halakim 876 halakim

7. dan - 4 dana 3. dan

18 sati 8 sati 9 sati

0 halakim 876 halakim 204 halakim

Previ{e je kasno za Ro{ a[ana da padne na [abat po{to je to molad zaken, tako da je nidhe pomerena na nedelju, a po{to Ro{ a[ana ne mo`e pasti u nedelju, ona je ponovo nidhe, pomerena na ponedeljak. Ali to }e zahtevati regularnu godinu od 356 dana da bi Ro{ a[ana bila 6 dana kasnije nego prethodne godine. Znamo da maksimalna du`ina za jednu regularnu godinu iznosi 355 dana, a to je du`ina u slu~aju kada je {ana {elema. To jasno mo`emo videti na tabeli 12.1. Kada Ro{ a[ana pada u utorak, godina ne mo`e biti ni hasera po{to }e onda slede}a Ro{ a[ana pasti u petak, niti {elema zato {to bi to u~inilo da slede}a Ro{ a[ana padne u nedelju. Ona mo`e jedino biti kesidra i slede}a Ro{ a[ana mora pasti na [abat. Ali ako je molad bio u 6:00 sati u utorak ujutru, to tako|e nije mogu}e zato {to bi slede}i molad bio molad zaken. Tako vidimo da ako bi Ro{ a[ana pala u utorak do{li bismo u nemogu}e stanje. Da bismo to izbegli, Ro{ a[ana se pomera sa utorka, a po{to ona ne mo`e biti u sredu, ona se ponovo pomera na ~etvrtak. Na taj na~in mo`e se u~initi da slede}a Ro{ a[ana padne u ponedeljak, jednostavno ~ine}i da godina bude kesidra. To je tre}a dehija. To zna~i da ako molad regularne godine padne u ~etvrtak, a molad slede}e godine bude nakon 12.00 sati u podne [abata, Ro{ a[ana prve godine se pomera sa utorka na ~etvrtak. Da bismo izra~unali koliko kasno molad prve godine mora biti da bi molad slede}e godine bio molad zaken oduzmimo: 104

Ako molad pada 9 sati i 204 halakim ili kasnije u utorak, {to je oko 3:22 sata pre podne, onda je Ro{ a[ana nidhe sa utorka na ~etvrtak. Ova dehija se zove ". ozna~ava utorak, devet sati, a " 204 halakim.74 Sli~no stanje nastaje nakon prestupne godine. Ako je molad ti{rija u prestupnoj godini bio u utorak nakon 12:00 sati u podne, Ro{ a[ana bi bila u ~etvrtak, a molad slede}eg ti{rija bi bio u ponedeljak posle 9:00 sati i 589 halakim ujutru: 3. dan 5 dana 2. dan 18 sati 21 sat 15 sati 0 halakim 589 halakim 589 halakim

To bi normalno zna~ilo da Ro{ a[ana pada u ponedeljak. Ali u takvim okolnostima to ne mo`e biti ponedeljak zato {to su to samo 4 sedmi~na dana nakon prethodne Ro{ a[ana, a minimalna razlika za prestupnu godinu je 5 dana. U tom slu~aju, to je druga Ro{ a[ana koji se menja. Ro{ a[ana prve godine ostaje na ~etvrtku, godina je hasera, a slede}a Ro{ a[ana je 5 dana kasnije u utorak. To stvara utisak pomeranja Ro{ a[ana sa ponedeljka na utorak, iako je molad bio pre podneva. Ova, ~etvrta i poslednja, dehija zove se . ozna~ava ponedeljak, " ozna~ava 15-ti sat, a " 589 halakim. Ako je molad kasnije od ovog vremena u godini koja sledi prestupnu, onda se Ro{ a[ana nidhe pomera sa ponedeljka na utorak.75

74 Rambam, KHC, 7:4-6, i komentar Rav Ovadije ben Davida na to mesto; Tur,

Orah Hajim, 428, i Pri{a na to mesto. 75 Rambam, KHC, 7:5.

105

Dakle, 4 dehijot su:

^etrnaesto poglavlje

( " ( " ( " " (

U svakom slu~aju, dan kada pada Ro{ a[ana pomera se sa dana molada za jedan ili dva dana. Pode{avanje du`ine godine potrebno je da bi Ro{ a[ana pala u odgovaraju}i dan koji se dobija promenom du`ina meseci marhe{van i kislev.

^etiri kapije
Da bi olak{ali izra~unavanje u koji dan pada Ro{ a[ana i da li }e godina biti hasera, kesidra ili {elema, rabini su napravili tabelu zasnovanu na ovim principima. To se zove Arba {earim, ili ^etiri kapije, i ona ima razli~ite oblike u raznim knjigama.76 Da bismo koristili ovu tabelu, sve {to je potrebno znati jeste to koja je godina mahzora i koji je dan sedmice i vreme molada u mesecu ti{riju. Ve} smo videli kako se oboje odre|uju. Prvi korak je prona}i godinu mahzora u levoj koloni. Tada treba i}i du` reda dok se ne do|e do dana u sedmici i vremena za molad. Dani i vremena koji su dati jesu po~eci dana i vremena za svaku kolonu. Svaki molad izme|u tog vremena i vremena u slede}oj koloni pripada tu. Kada jednom prona|emo pravu kolonu treba pogledati vrh kolone i na}i }emo dan u sedmici kada pada Ro{ a[ana, dan u sedmici za Pesah, bilo da je godina - hasera, - kesidra, ili - {elema. Slova u zagradama ukazuju na prestupne godine.

Tabela u ovoj knjizi je zasnovana na tabeli iz knjige Mahloket Rav Saadja Gaon Uven Meir koju je napisao C. Y. Borenstein. Najjednostavniji dostupni izvor za ovu tabelu je iz Tura koja se nalazi na kraju dela Orah Hajim, 428, iako ne u obliku tabele.

76

106

107

108 109

Dan za Ro{ a[ana Du`ina godine Dan za Pesah Prestupna godina 3, 6, 8, 11, 14, 17, 19

Ponedeljak

Utorak

^etvrtak

()

[abat

()

()

()

()

() ()
Utorak 12:00 podne

()

[abat 12:00 podne

" '

Nedelja 14:00 491 hal. 5.

1. & 2. Regularna godina pre prestupne 2, 5, 10, 13, 16 Regularna godina izme|u dve prestupne 7, 18 Regularna godina posle prestupne 1, 4, 9, 12, 15

" ' ' " '

1. Nedelja 3:00 204 hal. 5

Ponedeljak 12:00 podne

" '

Sreda 5:00 695 hal. 6.

1. & 2. Utorak 3:00 204 hal. 3.

" " ' " '

^etvrtak 3:00 204 hal. 5.

^etvrtak 12:00 podne 1. & 2.

Petak 14:00 491 hal. 5.

" ' '

Petak 3:00 204 hal. 5.

" ' '

Ponedeljak 9:00 589 hal. 4.

" ' '

" ' '

" ' '

" " '

Petak 18:00 408 hal.

" '
6.

Obja{njenje: 1. Molad Zaken molad pada nakon podneva, tako da Ro{ a[ana mora da se pomeri do slede}eg dana ili kasnije. 2. ADU {ana ne mo`e pasti u nedelju, sredu ili petak, tako da se mora pomeriti za slede}i dan. 3. GaTRaD Ro{ a[ana je pomerena sa utorka na ~etvrtak, tako da slede}e godine Ro{ a[ana mo`e pasti u ponedeljak. 4. BeTU TaKPaT Ro{ a[ana se pomera sa ponedeljka na utorak zato {to prethodna godina mora imati 383 dana, {to je minimalna du`ina za prestupnu godinu. Slede}e stvari uti~u jedino na du`inu godine, a ne i na dan za Ro{ a[ana: 5. Molad slede}e godine bi}e molad zaken, tako da godina mora biti jedan dan du`a, ali po{to }e izazvati da Ro{ a[ana slede}e godine padne u jedan od nedozvoljenih dana, godina se produ`ava za dva dana. 6. Molad slede}e godine bi}e GaTRaD, tako da godina mora biti dva dana du`a kako bi slede}a Ro{ a[ana mogla da se pomeri sa utorka na ~etvrtak. Mo`emo proveriti ta~ke 5. i 6. dodavanjem 5 dana, 21 sat i 589 halakim za prestupnu godinu, ili 4 dana, 8 sati i 876 halakim za regularnu godinu na vremena na karti da bi se dobio molad za slede}i ti{ri.

Petnaesto poglavlje

Sidrot
Svakog [abata osim ako nije Jom Tov ili Hol aMoed, mi ~itamo odeljak iz Tore. Po~injemo knjigom Bere{it na [abat nakon Simhat Tora i do slede}e Simhat Tora kompletiramo svih pet knjiga. Da bismo to uradili, Tora se deli na sekcije zvane sidrot,77 jedna za svaki [abat u godini. Po{to prestupna godina ima vi{e [abata nego regularna, to mora biti dovoljno sidrot da bi bila po jedna za svaki [abat za prestupnu godinu koja je du`a. Da bi se zavr{ile na vreme u kra}im godinama, odre|ene sidrot se spajaju i mi ~itamo po dve na jedan [abat. Da bismo skicirali kompletan kalendar moramo znati kada da spajamo sidrot, a kada da ih ~itamo odvojeno, tako da mo`emo odrediti koja sidra se ~ita svakog [abata. Sidrot se nikad ne spajaju do meseca adara. A onda postaje jasno da li je godina regularna ili prestupna. Ako je regularna po~injemo da spajamo sidrot. Sidrot koje spajamo su: Vajakel i Pekude Tazria i Mecora Ahare Mot i Kedo{im Bear i Behukotaj Ako je godina prestupna godina, sve ove sidrot se ~itaju odvojeno.78
77 78

Sidra u jednini. Tako|e se ka`e para{a, u mno`ini para{ijot (prim. prev.). Tur i [ulhan Aruh, Orah Hajim, 428.

111

Kada Ro{ a[ana pada u ~etvrtak i godina je {elema postoji jedan dodatni [abat izme|u Simhat Tora i Pesaha. Da bi se to obezbedilo, Vajakel i Pekude se ~itaju odvojeno ~ak i u regularnoj godini. Razlog za dodatni [abat u takvoj godini je taj {to kada Ro{ a[ana pada u ~etvrtak, Simhat Tora pada u petak, a slede}i dan je ve} [abat Bere{it. Ako je godina bila kesidra, Pesah }e pasti na [abat i tada }e biti isti broj [abata izme|u Simhat Tora i Pesaha, kao i u nekoj drugoj regularnoj godini. Ali po{to je ona {elema, Pesah pada u nedelju i poslednji dan pre Pesaha je tako|e [abat. Postoji 169 dana izme|u Simhat Tora i Pesaha kada je godina {elema, {to je jednako 24 sedmice i 1 dan: 7 preostalih dana ti{rija 30 dana marhe{vana 30 dana kisleva 29 dana teveta 30 dana {evata 29 dana adara 14 dana nisana pre Pesaha 169 dana izme|u Simhat Tora i Pesaha Kada Ro{ a[ana padne u ~etvrtak, dodatni dan je [abat, a odatle dolazi jo{ jedan [abat. Spajaju}i Vajakel i Pekude ima 24 sidrot od Bere{it do Cav, a razdvajaju}i ih postoji 25, tako da u bilo kojoj regularnoj godini ~itamo Cav na [abat pre Pesaha. U prestupnoj godini postoji jo{ 30 dodatnih dana - 4 sedmice i 2 dana - izme|u Simhat Tora i Pesaha koji uklju~uju najmanje 4 dodatna [abata. ^itaju}i Vajakel, Pekude, Tazria i Mecora na odvojene [abate, mi dolazimo do Pesaha pre ~itanje Mecora. Ali kada Ro{ a[ana padne u ~etvrtak postoji jo{ jedan dodatni [abat izme|u Simhat Tora i Pesaha. Po{to vi{e nema sidrot pre Pesaha koje bi se mogle razdvojiti, mi ne dolazimo do Pesaha sve dok ne pro~itamo Ahare Mot. To je tako ~ak i kad godina nije {elema po{to je prestupna godina 4 sedmice i 2 dana du`a od regularne, 112

tako da Pesah uvek pada dva dana kasnije u sedmici nego u regularnoj godini. ^ak i ako je godina hasera, Pesah pada u nedelju, tako da jo{ uvek postoji jedan dodatni [abat izme|u Simhat Tora i Pesaha.79 Izme|u Pesaha i [avuota ima 6 [abata. Tabela 15.1 nabraja sidrot koje tada ~itamo. Iz ove tabele mo`emo videti da na [abat pre [avuota ~itamo Bemidbar i u regularnoj i u prestupnoj godini. Ali u prestupnoj godini tokom koje Ro{ a[ana pada u ~etvrtak, Ahare Mot je ve} ~itan na [abat pre Pesaha. Kedo{im se dakle ~ita na [abat posle Pesaha, a Naso na [abat pre [avuota. To je zato {to nema spojenih sidrot koje bi mogle da se radvoje izme|u Pesaha i [avuota. Sidra Hukat se nekad spaja sa Balak, a sidra Matot sa Mase, ali to ne zavisi od toga da li je godina prestupna ili regularna. Svrha spajanja ili razdvajanja ovih sidrot jeste u tome da se sidra Devarim ~ita uvek na [abat pre Ti{a BeAv. Od [avuota do Ti{a BeAv ima 61 dan, {to je jednako 8 sedmica i 5 dana. Kada [avuot padne u petak, Ti{a BeAv pada u ~etvrtak i ima 8 [abata izme|u njih. Kada on pada u ponedeljak ili sredu, Ti{a BeAv pada u

[abat 1 2 3 4 5 6

Regularna godina [emini Tazria Ahare - Kedo{im Emor Bear - Behukotaj Bemidbar

Prestupna godina Ahare mot Kedo{im Emor Bear Behukotaj Bemidbar

Tabela 15.1
79

Beur Alaha, Orah Hajim, 428:4.

113

nedelju ili utorak i tada ima 9 [abata. Kada on pada u nedelju ima ih tako|e 9, jer Ti{a BeAv pada na 9. [abat i to ga pomera na nedelju. Izme|u Naso i Devarim ima 10 sidrot: Naso, Bealoteha, [elah, Korah, Hukat, Balak, Pinhas, Matot, Mase i Devarim. Ako ima 9 [abata, onda se Matot i Mase spajaju, a ostali su razdvojeni. Ako ima 8 [abata, Hukat i Balak se tako|e spajaju. A kada [avuot pada u nedelju, ponedeljak ili sredu, Matot i Mase se kombinuju, a Hukat i Balak su razdvojeni. Kada on pada u petak, Hukat i Balak se tako|e spajaju. Ali tokom prestupne godine, kada [avuot pada u ponedeljak ili sredu, Naso je ve} ~itan na [abat pre [avuota, tako da ostaje samo 9 sidrot za 9 [abata. U takvoj godini, Matot i Mase se tako|e ~itaju odvojeno. Nicavim i Vajeleh se nekad ~itaju zajedno, a nekad odvojeno da bi se zavr{ilo ~itanjem Tore na Simhat Tora. Ako Ro{ a[ana ili Jom Kipur padaju na [abat, onda nema [abata izme|u Jom Kipura i Sukota. Da bi se nadoknadio nedostaju}i [abat spajaju se Nicavim i Vajeleh. A kada Ro{ a[ana pada u ponedeljak ili utorak, Nicavim i Vajeleh se ~itaju odvojeno, a Aazinu se ~ita na [abat izme|u Jom Kipura i Sukota. Kada Ro{ a[ana pada u utorak ili na [abat, oni se spajaju, a Aazinu se ~ita na [abat izme|u Ro{ a[ana i Jom Kipura. Nekad se sidrot koji se ~itaju razdvojeno u Izraelu spajaju van Izraela. Kada Pesah pada na [abat, 8. dan Pesaha je tako|e [abat. Po{to je to Jom Tov van Izraela, ~itanje sidrot ne po~inje do jedne sedmice kasnije. Ali u Izraelu poslednji dan Pesaha je petak, a regularne sidrot }e po~eti na taj [abat. Ako je u pitanju regularna godina, Bear i Behukotaj se ~itaju odvojeno u Izraelu, a spajaju se van Izraela. Ako je u pitanju prestupna godina, i te sidrot se u svakom slu~aju ~itaju odvojeno, Naso se ~ita pre [avuota u Izraelu, a Matot i Mase se razdvajaju kao u prestupnoj godini kada [avuot pada u ponedeljak ili sredu. Kada [abat pada u petak videli smo da izvan Izraela postoji samo 8 [abata izme|u [avuota i Ti{a BeAv, tako da se Hukat i 114

Balak spajaju, a u Izraelu ima 9 [abata, tako da se Hukat i Balak nikada ne spajaju.

115

[esnaesto poglavlje

Tekufot i civilni kalendar

Na{ jevrejski kalendar je sada kompletiran osim jedne va`ne stvari. Naime, jo{ uvek ne znamo kako da odredimo odgovaraju}e civilne datume. Ovo pitanje nisu obja{njavali Rambam i Tur po{to se oni nisu usredsredili na civilni kalendar. Ali za nas koji `ivimo u skladu sa civilnim kalendarom, kao i sa jevrejskim kalendarom, veoma je va`no da znamo civilne datume za Ro{ a[ana, ili Pesah, ili neki drugi praznik, ili jevrejski datum. Me|utim, oni su raspravljali bliska pitanja, kao {to je odre|ivanje datuma za tekufa. To je va`no za nekoliko alahot,80 od kojih je najzna~ajnija ona kada po~injemo molitvom Tal Umatar koja je 60 dana nakon Tekufat Ti{ri. To je tako|e klju~ za razumevanje odgovaraju}ih civilnih datuma. Kao {to smo ve} kazali, civilni kalendar je solarni kalendar, tako da jedna tekufa, na primer Tekufat Ti{ri, uvek pada na isti civilni datum. Kada smo ve} jednom u mogu}nosti da odredimo jevrejski datum za Tekufat Ti{ri, mi ga mo`emo koristiti da odredimo odgovaraju}e jevrejske i civilne datume za ostatak godine. Koriste}i metode koje su opisali Rambam i Tur, mi najpre odre|ujemo jevrejski datum za Tekufat Ti{ri, za godinu u kojoj su civilni datumi poznati. Odgovaraju}i civilni datum je civilni datum za Tekufat Ti{ri. Tako koriste}i isti metod, mi odre|ujemo jevrejski datum za Tekufat Ti{ri, za godinu ~ije civilne datume `elimo da znamo. To nam daje jedan dan za koji
80

Alaha u jednini, propis (prim. prev.).

117

znamo i jevrejski i civilni datum. Po~inju}i od tog datuma, mi mo`emo da do|emo do datuma u oba kalendara do kojih `elimo. Me|utim, pre nego {to po~nemo bilo kakve prora~une analizira}emo ta~nu du`inu solarne godine. Solarna godina je duga oko 365 dana. Ta vrednost je u stvari veoma blizu stvarnoj du`ini, pa za kratak period vremena ona se mo`e uzeti a da se ne stvori nikakva primetna gre{ka. Ali za du`e periode, mali iznos za koji se razlikuje od stvarne du`ine po~inje da se dodaje, tako da }e posle kratkog vremena, datum za tekufa, zasnovan na osnovu godine od 365 dana, pasti jedan dan nakon prave astronomske tekufa. Mogu}no je da }e on pasti dva dana kasnije, pa potom sedmicama i mesecima kasnije. Tako da kada se prave prora~uni za du`e periode, kao {to su oni uklju~eni u uspostavljeni ve~iti kalendar, potrebno je koristiti mnogo ta~niju vrednost, a za kra}e periode, ta vrednost, koja je laka za pam}enje i upotrebu, mnogo je prakti~nija. U uspostavljanju datuma za po~etak molitve Tal Umatar i tako|e nekih drugih alahot, rabini su se oslonili na tu vrednost, iako su ustanovili da to nije apsolutno ta~no i da }e u praksi eventualno izazvati da alaha odstupi od astronomske stvarnosti. Oni nisu bili zabrinuti zbog tog pitanja, jer su verovali da }e mnogo pre nego {to razlika postane zna~ajna biti uspostavljen nov Sanedrin koji }e biti sposoban da to ispravi.81 U me|uvremenu, oni ne `ele da nas opterete alahom koja bi bila prete{ka za primenu. Po{to bi svaki ta~niji sistem izra~unavanja tekufot bio izvan mogu}nosti shvatanja ve}ine ljudi, oni su se oslonili na ovaj jednostavniji sistem. Osoba koja ga koristi, ako zna samo osnove aritmetike, mo`e izra~unati ta~an datum od kojeg po~inje molitva Tal Umatar. Kada smo govorili o ciklusu od 19 godina, Mahzor Katan, u Sedmom poglavlju, napravili smo tabelu na kojoj se vide razlike izme|u molada nisana i Tekufat nisana za svaku od 19 godina. Ta tabela je zasnovana na razlici u du`ini izme|u jedne solarne
81

godine od 365 dana i lunarne godine od 12 ili 13 meseci. Videli smo da je 19 solarnih godina gotovo jednako 12 regularnih lunarnih godina i sedam lunarnih prestupnih godina. Razlika iznosi 1 sat, 26 minuta i 56 2/3 sekundi, {to predstavlja 1 sat i 485 halakim. Tako je da bi se izra~unao trenutak za tekufa u prvoj godini za bilo koji mahzor potrebno dodati 1 sat i 485 halakim za svaki mahzorim koji je ve} pro{ao do vremena za tekufa u prvoj godini za prvi mahzor. Da bismo izra~unali trenutak za tekufa u bilo kojoj slede}oj godini mahzora, na to treba dodati vremensku razliku za tu godinu, kao {to je prikazano na toj tabeli. Da bismo izra~unali datum za po~etak molitve Tal Umatar mora se biti ve{t u odre|ivanju molada, datuma za Ro{ a[ana i du`ine godine. Po{to je sve to bilo raspravljano u prethodnim poglavljima, mi ne}emo ponovo ulaziti u podrobnosti tog prora~una. Jedina stvar koja }e nam biti potrebna kao dodatak tim prora~unima jeste izra~unavanje razlike izme|u molada i tekufa, i to }emo podrobno u~initi. Na primer, da bismo izra~unali dan za po~etak molitve Tal Umatar u godini 5739, koja je prva godina 302. mahzora, treba pomno`iti: 1 sat 302 sata 485 halakim x 302 146.470 halakim

To je jednako 18 dana, 5 sati i 670 halakim {to zna~i da je svaka tekufa bila 18 dana, 5 sati i 670 halakim kasnije u odnosu na molad nego {to je bila prve godine stvaranja. Tako dobijeno, Tekufat Ti{ri je bila 12 dana, 20 sati i 204 halakim pre molada ti{rija u prvoj godini stvaranja, {to je tradicija na kojoj su ovi prora~uni zasnovani,82 i morao je pasti 5 dana, 9 sati i 466 halakim nakon molada ti{rija 5739. godine.
82

Peru{, Rambam, KHC, 9:3.

Tur Orah Hajim, 427, 428; Rambam, KHC, 9:3. Rambam daje razliku samo za prvi Tekufat Nisan, a razliku za prethodni Tekufat Ti{ri se lako mo`e izra~unati. Tur daje i jedno i drugo. Videti tako|e Tosafot, Ro{ a[ana, 8a.

118

119

18 dana - 12 dana 5 dana

5 sati 20 sati 9 sati

670 halakim 204 halakim 466 halakim

Ako izra~unavamo molad ti{rija u toj godini nalazimo da je pao u ponedeljak u 11 sati i 614 halakim, i da je dakle taj dan bio Ro{ a[ana. Stoga je tekufa pala na [abat ujutru u 3:00 sata, 6-og ti{rija. 2. dan 5 dana 7. dan 11 sati 9 sati 20 sati 614 halakim 466 halakim 1.080 halakim

Ako je dehija bila jedan dan moramo po~eti na{e prora~une od 29-og elula. Ako je dehija bila dva dana moramo po~eti od 28-og elula. Moramo tako|e biti svesni toga da sati i halakim ponekad dodaju ceo dan, tako da iako molad mo`e biti u nedelju, na primer, a tekufa 6 dana kasnije, tekufa mo`e pored toga pasti u slede}u nedelju pre nego na [abat.

Godina Mahzora

Razlika u odnosu na prvu godinu u danima/satima/halakim 0 /0 /0 10 /21 /204 21 /18 /408 3 /2 /899 14 /0 /23 24 /21 /227 6 /5 /718 17 /2 /922 -(2 /11 /333) 9 /8 /537 20 /5 /741 1 /14 /152 12 /11 /356 23 /8 /560 4 /16 /1051 15 /14 /175 26 /11 /379 7 /19 /870 18 /16 /1074 0 /1 /485 Tabela 16.1 121

Po{to je 1.080 halakim jednako 1 sat, to je [abat u 21:00 sat. Da bismo prona{li dan kada se po~inje molitvom Tal Umatar moramo na to dodati jo{ 59 dana; 24 dana nas dovode do kraja ti{rija. Godina je {elema, tako da nas 30 dana dovode do kraja marhe{vana, ostavljaju}i 5 dana za kislev. Zaklju~ujemo da po~injemo molitvu Tal Umatar 5-og kisleva. Ako pogledamo na civilni kalendar za tu godinu vide}emo da je to bio 5-ti decembar. U stvari, ako odredimo dan kada po~injemo molitvu Tal Umatar za gotovo svaku godinu vide}emo da ona pada na 5-ti decembar. To je ono {to smo i o~ekivali po{to je civilni kalendar solarni kalendar. Izuzeci su godine deljive sa 4, kao {to su 5740, 5744, itd. U tim godinama, vi{kovi od ~etvrtine dana dodaju se kao jedan pun dan, a civilni kalendar ne dodaje dodatni dan sve do kraja februara. U decembru, civilni kalendar je jo{ uvek jedan dan ispred, tako da kada po~nemo da kazujemo Tal Umatar, to je ve} 6-ti decembar. Da bismo olak{ali prora~une za druge godine osim za prvu godinu mahzora ponovi}emo ovde tabelu 7.1, ovog puta u terminima halakim, a ne u minutima i sekundama. U godinama u kojima postoji dehija moramo tako|e uzeti u obzir ~injenicu da Ro{ a[ana nije isti dan kao i molad ti{rija. 120

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Da bismo na{li dan za zapo~injanje molitve Tal Umatar u 5740, najpre izra~unajmo razliku izme|u molada i tekufa. Iz tabele 17.1 vidimo da u godini 5740, koja je druga godina mahzora, tekufa pada 10 dana, 21 sat i 204 halakim kasnije u odnosu na molad, nego u godini 5739. Dodaju}i to na razliku u prvoj godini mahzora dobijamo: 5 dana 10 dana 15 dana 9 sati 21 sat 30 sati 466 halakim 204 halakim 670 halakim

{to je jednako 16 dana, 6 sati i 670 halakim. Izra~unavaju}i molad te godine nalazimo da je to petak u 20 sati i 410 halakim, tako da je tekufa bila: 6. dan 16 dana 22 dana 20 sati 6 sati 26 sati 410 halakim 670 halakim 1.080 halakim

{to je 23 dana i 3 sata. Po{to mi sada izra~unavamo dan u sedmici i vreme odbaci}emo mno`enje sa sedam, pa }emo oduzeti 21 i zaklju~iti da je tekufa bila u ponedeljak (2. dan) u 21:00 sat (3 sata). To je o~igledno 17-ti, a ne 16-ti dan nakon molada po{to je molad pao kasno tokom dana (posle 14:00 sati) i sa 6 dodatnih sati ve} se ulazi u slede}i dan. Ali bilo je samo 16 dana nakon Ro{ a[ana, jer je Ro{ a[ana bila nidhe, pomerena na [abat, tako da je bila 17-og ti{rija. Po{to je godina bila {elema, mi oduzimamo jo{ 13 dana od 59 za ti{ri, i 30 za merhe{van, te zaklju~ujemo da je Tal Umatar po~eo 16-og kisleva. Da bismo odredili odgovaraju}e civilne datume za jevrejski kalendar, proces je obrnut. Videli smo da tekufa uvek pada na sedmi oktobar osim u godinama koje su deljive sa 4, kad pada na osmi upravo kao {to smo videli da dan na koji po~injemo kazivati Tal Umatar pada na peti ili {esti decembar. Ova tekufa se 122

ne sla`e sa astronomski ta~nom ravnodnevicom, kao {to smo ve} objasnili. Mi izra~unavamo razliku izme|u molada i tekufa kao {to smo to u~inili malopre. Izra~unavanjem unazad od sedmog ili osmog oktobra, sa razlikom izme|u molada i tekufa, dolazimo do civilnog datuma za molad koji je datum za Ro{ a[ana ako nema dehija. Ako je Ro{ a[ana zaista nidhe, pomerena, onda na taj datum dodajemo iznos za dehija - jedan ili dva dana. To nam daje civilni datum za Ro{ a[ana i odatle izra~unavamo odgovaraju}e civilne datume za ostatak godine. Vrednost od 365 dana za du`inu solarne godine naziva se Tekufat [emuel.83 To je korisno za izra~unavanje civilnih datuma u toku jednog veka jer gregorijanski kalendar tako|e koristi ovu vrednost, dodaju}i jedan dodatni dan svake ~etiri godine i koriguju}i razliku izme|u ove i prave astronomske vrednosti, izostavljaju}i taj dodatni dan u godini na po~etku svakog veka, kao {to su godine 1800. i 1900. osim za hiljaditu godinu, kao {to je 2000. Kada se datumi za tekufa odrede za 4 uzastopne godine, oni su poznati i za preostale godine u jednom veku, a dodavanjem ili oduzimanjem odgovaraju}eg broja dana za bilo koji vek. Me|utim, ciklus od 19 godina u jevrejskom kalendaru zasnovan je na ovoj vrednosti, ali na mnogo ta~nijoj, poznatoj kao Tekufat Rav Ada.84 Solarna godina se uzima kao ta~no 1/19 deo kompletnog mahzora, tako da na kraju mahzora nema ostatka, a veza izme|u molada i tekufa je ista na po~etku svakog mahzora, kao {to je bilo i u prvoj godini Stvaranja. Prema toj tradiciji, molad prvog nisana bio je 9 sati i 642 halakim nakon Tekufat Nisana.85 To opravdava po~etak ciklusa od 19 godina sa godinom u kojoj se molad i tekufa poklapaju, a dodatnih 9 sati i 642 halakim obezbe|uju da }e tekufa ~ak i u 16-oj godini uvek pasti
To je zasnovano na citatu [emuela u Masehet Eruvin, 56a. Rambam, KHC, 10:6. Ta~an izvor ove vrednosti nije poznat. U nekim tekstovima Gemare u Ro{ a[ana, 21a, re~i Rav Hune bar Avine se pripisuju Rav Adi. 85 Rambam, KHC, 10:3.
84 83

123

pre 16-og u mesecu bez obzira na to koliko kasno se tokom dana desi molad.86 Iako je ta vrednost mnogo ta~nija nego prva, to se u potpunosti ne sla`e sa astronomskom stvarno{}u.87 Ali mnogo pre nego {to nastane pote{ko}a, Bog }e nam poslati Elijau Anavija i Ma{ijaha da obnovi na{e dane kao nekad {to su bili.

Bibliografija

Standardna klasi~na literatura za jevrejski kalendar su Talmud, Mi{ne Tora i Tur/[ulhan Aruh. Oznake za njih su ve} date u tekstu i fusnotama. Sledi spisak tekstova koji se bave ovim i srodnim temama, a koji mogu pomo}i onima koji su zainteresovani za nastavak ovog prou~avanja. Bleich, Rabbi J. David, Bircat Hachammah, New York, 1980 (na engleskom). To izdanje sadr`i izuzetnu i veoma razumljivu raspravu o osnovama kalendara, uklju~uju}i cikluse i te{ko}e oko ta~nog vremena tekufot. Borenstein, Chaim Yechiel, Mahloket Rav Saadja Gaon Uven Meir, Warsaw, 1904 (na hebrejskom). To izdanje sadr`i raspravu o istoriji kalendara, usredsre|uju}i se na osporavani period za Gaonim. Tako|e su uklju~ena razli~ita mi{ljenja Ri{onim o vezi izme|u kidu{ akode{ al pi areija i ustaljenog kalendara. Feldman, W. M., Rabbinical Mathematics and Astronomy, London, 1931 (na engleskom). Izdanje je veoma stru~no pisano i zahteva dobro predznanje matematike, ali ~ak i oni koji nemaju takvo predznanje mogu do}i do nekih korisnih podataka.

Prema prvoj tradiciji, mada to nije ta~no za prvu godinu stvaranja, to je bilo ispravno u vreme Matan Tora, tj. primanja Tore na Sinaju. Videti Peru{ za KHC, 9:3. 87 Rambam, KHC, 10:7.

86

124

125

Rabin Jisrael Lif{ic (Lipshitz, Rabbi Yisrael), [evile Derakija (na hebrejskom). Ovo izdanje je deo autorovog komentara na Mi{najot, Tiferet Jisrael i nalazi se u uvodu u Seder Moed. Tu se obja{njava ve}i deo onoga {to je izneto u ovoj knjizi, mada na druga~iji na~in, i ja je nisam pomenuo u fusnotama samo zato {to sam `eleo da ~itaoce uputim na Ri{onim i Poskim kada god je to mogu}e. Rabin Avraam bar Hija aNasi (Rabbi Avraham bar Chiya Hanasi), Sefer aIbur (na hebrejskom). To je mo`da najva`niji klasi~ni rad o kalendaru zasnovan na Ri{onim. On pokriva isti materijal kao i Rambamov Ilhot Kidu{ aHode{, ali sa vi{e pojedinosti. Mo`e se na}i u zbirci Poal A[EM. Rabin Jichak Ajisraeli (Rabbi Yizhak Hayisraeli), Jesod Olam (na hebrejskom). Ovaj veoma stru~an rad Ro{ovog studenta, tako|e uklju~uje druga podru~ja klasi~ne matematike i drugih nauka. On se ne treba me{ati sa Sefer aJesodot od drugog Jichaka Ajisraelija koji je `iveo u vreme Gaonim. Poal A[EM, Bene Berak (na hebrejskom). Ova dva toma sadr`e zbirku radova Ri{onim i Aharonim o kalendaru.

Sadr`aj
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Prvi deo: Astronomija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 Prvo poglavlje Vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Drugo poglavlje Neka osnovna znanja iz astronomije. .. . . . . 19 Tre}e poglavlje Sunce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29 ^etvro poglavlje Zvezde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Peto poglavlje Mesec . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Drugi deo: Kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 [esto poglavlje Godine i meseci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59 Sedmo poglavlje Prestupne godine: Ciklus od 19 godina . . . .65 Osmo poglavlje Meseci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 Deveto poglavlje Molad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 Deseto poglavlje Molad zaken . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91 Jedanaesto poglavlje Praznici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 Dvanaesto poglavlje Pode{avanje du`ine godine . . . . . . . . . . .99 Trinaesto poglavlje Dve dodatne dehijot . . . . . . . . . . . . . . . . .103 ^etrnaesto poglavlje ^etiri kapije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 Petnaesto poglavlje Sidrot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111 [esnaesto poglavlje Tekufot i civilni kalendar . . . . . . . . . . . .117 Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

126

127

KNJI@EVNO DRU[TVO PISMO ZEMUN, ZMAJ JOVINA 1 Za izdava~a: Ra{a Livada METAPHYSICA Za izdava~a: Aleksandar Drami}anin Ostala izdanja biblioteke Ner micva - Arije Kaplan: Rajske vode, tajna mikve - Abraham Jo{ua He{el: [abat - Arije Kaplan: [abat - Dan ve~nosti - Majmonid: O pokajanju - Majmonid: Uvod u etiku otaca - Jehuda Halevi: Hazari - Menahem Kelner: Majmonid o judaizmu i jevrejskom narodu - Arije Kaplan: Jerusalim - Zenica vaseljene - D`o{ Grinberger: Kada ljudska inteligencija postane majmunska - Arije Kaplan: Majmonidovi principi, osnove jevrejske vere - Josef Faur: Zlatne golubice sa srebrnim ta~kama - Arije Kaplan: Priru~nik jevrejske misli, I deo - Arije Kaplan: Priru~nik jevrejske misli, II deo Rabin Natan Bu{vik KAKO RAZUMETI JEVREJSKI KALENDAR Urednik biblioteke: Isak Asiel, rabin Lektor: Dragica Stojanov Tehni~ki urednik i naslovna strana: [elomo Maoz Korektor: Isak Asiel [tampa: Stru~na knjiga, beograd Tira`: 500 Plasman: Metaphysica, 011/292-0062