by Louis Mizell

Aggressive Driving

Agresivna vonja
Izvetaj Luisa Miela, za Fondaciju za saobraajnu bezbednost 14. ulica 607, N.W. Vaington, D.C. 20005 202/638-5944

Uvod
U Masausetsu Donald Graham, pedesetetvorogodonji bibliotekar se upleo u estoku raspravu u saobraaju sa etrdesetdvogodinjim Majklom Blodetom 20. februara 1994. Nakon to su vozai ljutili jedan na drugog tokom nekoliko milja na meudravnom putu obojica su skrenuli na prilazni put i izali iz svojih vozila. U jednom trenutku Graham je uzeo moni samostrel iz svog kamioneta i ubio Blodeta razornom dvadesetdevetoinnom strelom. U Sijetlu, Vaington, Terens Milton Hol, pedesetsedmogodinjak, pucao je i ubio dvadesetjednogodinjeg studenta Stivena Burda zato to ovaj nije mogao da iskljui alarm u svom dipu. U Virdiniji, predgrau Vaingtona u aprilu 1996. Narki Keval Teri i Bili Kanip, obojica dvadesetestogodinjaci poeli su da se raspravljaju u svojim automobilima dok su vozili ulicom Dorda Vaingtona. Vozei brzinama od preko 80m/h, automobili su preli preko sredinjeg ostrva na drugu stranu i udarili dva dolazea automobila. Samo je jedan od etvorice vozaa koji su uestvovali u saobraajnoj nezgodi preiveo. Narki Teri je poslat na desetogodinju kaznu zatvora za svoje uee u incidentu. Proseno najmanje 1500 mukaraca, ena i dece bude povreeno i pogine svake godine u SAD-u kao posledica agresivne vonje. Pregled 10037 saobraajnih nezgoda prikupljenih od strane Miela i kompanije iz novina, policijskih izvetaja i izvetaja osiguravajuih drutava jasno pokazuje da svako moe biti potencijalna meta ili rtva. Podaci takoe pokazuju da ne postoji jedan profil takozvanih agresivnih vozaa. Iako je veina izvrilaca bila izmeu 18 i 26 godina Miel i kompanija su zabeleili stotine sluajeva u kojima su izvrioci ljudi izmeu 26 i 50 godina. U 86 poznatih sluajeva od januara 1990. do 1. septembra 1996. agresivan voza je imao izmeu 50 i 75 godina. Meutim, kao to moemo oekivati veina agresivnih vozaa su relativno mladi, obino slabije obrazovani mukarci koji imaju kriminalni dosije, istoriju nasilnog ponaanja ili probleme sa drogom i alkoholom. Mnogi od ovih pojedinaca su neposredno pre toga preiveli emotivno ili profesionalmo unazaenje, bilo da su izgubili posao ili devojku, proli kroz razvod ili doiveli povredu ili nezgodu. Nije neobino ako ih roaci ili prijatelji opisuju kao udake nedrueljubive ili usamljene. 10 A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com

by Louis Mizell

Aggressive Driving

Ali stotine agresivnih vozaa koji su poinili ili uestvovali ili poinili neverovatne prekraje su uspeni mukarci i ene bez poznatih kriminalnih dosijea, nasilja ili korienja alkohola i droge. Kada su mediji intervjuisali prijatelje i komije ovih pojedinaca, uli su on je najfiniji ovek, predivan otac ili mora da je bio isprovociran. Na primer: 3. avgusta 1995. u ekskluzivnom Potomku, Merilend Robin Fiker, pedesetdvogodinji ugledni advokat i bivi zakonodavac Merilenda vozio je svoja dva sina da vidi svog bolesnog oca u bolnici Sveti krst. Odjednom, Fikerov dip iroki iz 1990. je direktno udario u noviji model dipa. Voza, Karolina Goldman bila je u estom mesecu trudnoe. Goldmanova je rekla da kada je prila kolima on je postao veoma uzrujan, pokazujui na nju i viui. Izgledalo je kao da je van kontrole, rekla je i izjavila je da ju je Fiker udario u lice, polomei joj propisane naoare za sunce i napravivi joj modricu na oku koja je ostala desetak dana. Fiker je bio optuen za nanoenje telesne povrede i namerno oteenje privatne svojine. Dananji agresivci mogu biti mukarci (to je obicno sluaj), ili ene, mlade (obino), ili stari, obrazovani ili neobrazovani, bogati ili siromani, belci ili crnci, latinoamerikanci ili azijati. Agresivni vozai poslednjih godina su bili katolici, jevreji, muslimani, budisti ili pripadnici drugig veroispovesti. Poznate linosti nisu ostale poteene: u Kaliforniji, dobitnik oskara Dek Nikolson je mislio da ga je voza mercedesa presekao u saobraaju. Pedesetsedmogodinji glumac je zgrabio palicu za golf, izaao iz svog automobila na crveno svetlo i vie puta udario soferajbnu i krov mercedesa. Takoe, arke mogu nastati oko obinih dogaaja - on je ukrao moje parking mesto. Presekao me je. - nasilno ponaanje u saobraaju je retko rezultat jednog incidenta ve je pre rezultat niza stresnih dogaaja u vozaevom ivotu. Saobraajni prekraj koji preraste u nasilni je esto komarac od koga kasnije postane slon. Imajui u vidu ljudsko ponaanje postoje razna stanja, svesna i nesvesna koja su uzrok saobraajnih rasprava.

Incidenti usled agresivne vonje

Smrtni sluajevi i povrede
A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com 11

by Louis Mizell

Aggressive Driving

Agresivna vonja se definie u ovim studijama kao incident u kome ljuti ili nestrpljivi voza ili prolaznik namerno povredi ili ubije drugog vozaa, prolaznika koji je posledica saobraajne svae, prepirke ili negodovanja. Agresivnom vonjomse takoe smatra kada ljut i osvetoljubiv voza namerno svojim vozilom ue u zgradu ili drugi privatni posed. Od januara 1990. do 1. septembra 1996., u periodu od 6 godina i 8 meseci, bilo je najmanje 10037 saobraajnih nezgoda koji su posledica agresivne vonje u SAD-u koji su bili prijavljeni Mizzel-u i kompaniji. Najmanje 218 ljudi, ena i dece kako je poznato je ubijeno i 12610 ljudi povreeno kao posledica ovih 10037 saobraajnih nezgoda (saobraajne nezgode usled agresivne vonje esto imaju kao posledicu da je vie od jedne osobe povreeno ili ubijeno), 12610 sluajeva kao rezultat ima za posledicu paralize, oteenja mozga, amputacije i druge ozbiljno hendikepirajue povrede. Broj sluajeva usled agresivne vonje prijavljenih Mizzel-u i kompaniji raste svake godine od 1990-te. Jedan broj od ovih oiglednih poveanja je uzrokovan razliitim izvorima i poveanja svesnosti, stoga takve varijacije skoro sigurno nisu znaajne. Mizzel i kompanija su konsultovali 30 najveih novinskih kua, izvetaje 16 policijskih stanica, i izvetaje osiguravajuih kompanija da bi sainili bazu podataka za ove studije. Broj poznatih saobraajnih nezgoda usled agresivne vonje koji je registrovan od 1. januara 1990. do 1. septembra 1996. je sledei:
Godine 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 Ukupno s. nezg. 1129 1297 1478 1555 1669 1708 1201 10037

*Ako broj saobraajnih nezgoda usled agresivne vonje u prvih osam meseci 1996. bude rastao progresivno bie oko 1800 saobraajnih nezgoda usled agresivne vonje prema izvetaju u SAD na kraju 1996.

A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com

12

by Louis Mizell

Aggressive Driving

Razlozi zbog kojih se pojavljuju svae u saobraaju

Povean je broj vozaa koji su zbog umeanosti u manje sudare i budalaste saobraajne rasprave ubijeni, izbodeni, pretueni i pregaeni iz bezazlenih razloga. Dvadesettrogodinji student Indijana koleda je iseckao sekirom radnika iz odravanja na univerzitetu posle dve uvrede na raun studentovog automobila koji je bio parkiran kod servisera. I drugi sluajevi su zasnovani na jednako oigledno besmislenim situacijama. U jednom sluaju ovek je bio ustreljen i ubijen zato to je vozio previe sporo. U drugom sluaju ena je ubijena jer je kurva udarila moj novi kamaro. U jednom drugom sluaju mala devojica je ozbiljno ranjen jer njen otac iskljuio me je. Mizzel i kompanija su analizirali razloge navedene za svae i oni su svrstani u sledeoj listi. Svaki od ovih razloga iz liste je povezan sa najmanje 25 saobraajnih nezgoda koji su rezultirali smru ili povredom: To je bila rasprava u vezi mesta za parkiranje Prekinuo me je Nije hteo da me pusti da proem Voza je bio ubijen zato to mi je udario auto. Niko meni ne pokazuje srednji prst.. Dolo je do pucnjave zato to je jedan od vozaa preglasno sluao muziku Prokletnik je uporno trubio i trubio Vozio/la je presporo. Nije hteo da obori svoja duga svetla. Nije prestajao da ide uz mene Voza je pogodjen i ubijen nakon beanja sa mesta saobraajne nezgode zbog bezveznog uzroka. Dolo je do mnogo nezgoda zato to drugi voza nastavio da koi i ubrzava, koi i ubrzava . Poela je da prelazi liniju a da nije dala migavac - moda sam preterao ali sam joj oitao lekciju. Nikad ga ne bih ubio da me nije razbesneo okrenuvi mi lea.

Svaki put kada se upalilo zeleno on je samo stajao tamo - propustio sam tri zelena svetla A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com 13

by Louis Mizell

Aggressive Driving

Fatalna rasprava je eskalirala oko toga ko ima prednost. Voza optuen za ubistvo je rekao: Nije ga bilo briga za nas ostale - nastavio je jednostavno da blokira saobraaj. Voza optuen za pokuaj ubistva je rekao: Praktino me je oterao sa puta - ta je trebalo da uradim? Tinejder odgovoran za ubistvo prolaznika u drugom vozilu jednostavno je rekao: Bili smo van sebe. Postoje mnogi drugi zabeleeni razlozi za svae u saobraaju. U jednom sluaju, na primer, ovek je napadnut zato to nije mogao da iskljui alarm u iznajmljenom dipu. Desetine nasilnih prekraja tokom vonje pojavilo se zato to su korisnici vozila bili uvreeni ili nepotovani od strane korisnika drugog vozila. Takozvani razlozi za svau su u stvari okidai. U veini ljudskih postupaka postoji uzbuenost ili smirenost, svesnost ili nesvesnost, motivacija. Motivi za svae u saobraaju nemaju izuzetke. Dok uzrok koji dovede do saobraajne nezgode moe biti trivijalan, u svakom sluaju postoji prigueni bes, neprijateljstvo, ili frustracija koja se oslobaa zapoinjanjem saobraajne nezgode.

Oruje koje se koristi protiv agresivnih voaca

Otprilike u 4000 od 10037 poznatih saobraajnih nezgoda agresivnih vozaa, zloinaca, je koristilo vatreno oruje, no, batinu, noge ili drugo standardno oruje za napad. Otprilike u 2300 sluajeva agresivni vozai su koristili jo monije oruje svoje sopstveno vozilo. I u otprilike 1250 sluajeva agresivni voza je koristio svoje vozilo i standardno oruje kao to je pitolj, no ili batina. Nije bilo informacija za 1087 razmotrnih sluajeva. Bez sumnje najpopularnije oruje koje koriste agresivni vozai su vatreno oruje i motorna vozila. U 37% sluajeva korieno je vatreno oruje: u 35% oruje je bilo samo vozilo. Sledea oruja koja koriste agresivni vozai navedena su po uestalosti: Pesnice i noge: u stotinama sluajeva neprijateljski raspoloeni vozai su koristili svoje pesnice i noge da izraze svoje nezadovoljstvo drugim vozaima. Gume i rune dizalice: se esto koriste kao oruje verovatno zato to se najee nalaze u veini vozila.

A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com

14

by Louis Mizell

Aggressive Driving

Bejzbol palice: Mizzel i kompanija su zabeleili preko 160 sluajeva u kojima su bejzbol palice koriene da ree saobraajne rasprave. Postoji naravno hiljade sluajeva u kojima su bejzbol palice koriene kao oruje u drugim situacijama kao to su tue bandi ili u ulinim pljakama. Noevi: se koriste ukljuujui bajonete, iljke za led, otre brijae i maeve. No se koristi skoro svaki dan u kriminalnim delima i prestupima od strane ljutih vozaa. Letei projektili: u najmanje 313 sluajeva ljuti vozai bacali su pivske flae ili druge boce, najpopularniji predmeti su kamenje, novii, limenke sode i ubre. Agresivni vozai takoe gaaju raznim vrstama najee hrane, ukljuujui i hamburgere. Druge batine: ljuti i nestrpljivi vozai su koristili irok spektar oruja da izbatinaju jedan drugog. Ove ostale batine ukljuuju poluge, cevi, palice, 4 x 4 grede, tapove (omiljeni su stariji i oteeni), grane drvea, kljuevi, sekire i u est sluajeva palice za golf. Sprejevi za odbranu: Sve vie i vie ljudi nosi sa sobom sprejeve za odbanu kao to je suzavac ili sprej za papir i broj sluajeva u kojima se koriste je sve vei u saobraajnim raspravama. U veini sluajeva agresivnih vozaa sprejevi se pre koriste za napad nego za odbranu. Razne stvari: kao to su jaja i vodeni pitolji - bilo je najmanje pet sluajeva kada je nestani tinejder pogodio vozaa jajetom ili grudvom. Tinejder u Floridi je ubijen nakon to je poprskao prolazei auto vodenim pitoljem. U dravi Vaington dva mladia su ubijena od strane vozaa nakon to su bacili jaja na njegov auto. Agresivni vozai su bili veoma kreativni u svom izboru oruja. Na primer: posle rasprave na parkiralitu jedan voza je udaren valjkastom molerskom motkom, koja je baena kroz prozor, i ubijen.

Uloga mrnje i rasizma

U proseku 38 nasilnih prestupa svake godine su posledica rasizma i mrnje. Ovi prekraji su izvreni od razliitih grupa ljudi - belaca, crnaca, azijata, latinoamerikanaca i drugih. Ipak, najvei broj saobraajnih prekraja koji su oznaeni kao rasistiki koji su ustvari poeli kao nesrean sluaj, neslaganje u vezi prava prvenstva, svaa u vezi parking prostora, ili druga rasprava koja nije u prvi mah u vezi sa rasom. Kada se razbuktaju strasti, rasne uvrede se menjaju i saobraajne svae postaju rasne po prirodi. Prave svae na rasnoj osnovi obino su izazvane od strane grupe ili mukaraca koji su oigledno puni predrasuda i oigledno trae nevolju. Kao dodatak rasnim grupacijama, ove prekraje izazivaju i pripadnici najrazliitijih religioznih organizacija. A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com 15

by Louis Mizell

Aggressive Driving

Treba naglasiti, ipak, da stotine saobraajnih svaa u kojima postoji meurasni konflikt nemaju nikakve veze sa rasizmom. Kao i druge saobrajne rasprave ovi prekraji su jednostavno rasprave izmeu dva vozaa koji su preterano reagovali jer su bili iseeni, bili nestrpljivi zbog saobraajne guve ili su pod uticajem prekraja u njihovoj okolini. Samo 16 od saobraajnih rasprava u studiji bile su zasnovane na rasnoj netrpeljivosti od samog poetka. Dva prekraja iji su tipini motivi za svau bili rasni: 17. januara 1996. u Tejloru, Juna Karolina, Deni Grir tridesetetvorogodinji crnac, se vozio u svom kombiju sa svojom enom Miel koja je bele rase. Primetili su da su dva bela vozaa u pikapu poela da ih prate. Dva bela mukarca su vie puta vozili pored Grirovog automobila i upadljivo buljili u par. Kada je gospoa Grir koja je vozila ubrzala, pikap je takoe. Gospoa Grir je zatim usporila, nadajui se da e ljudi proi, ali su i dalje vozili uz kombi. Kada se gospoa Grir zaustavila na parkingu, mislei da bi mukarci trebalo da prou, kamionet ih je sledio i blokirao im je izlaz. U tom trenutku gospodin Grir je izaao iz kombija i upitao U emu je problem?. Gospoa Grir je izjavila da je ula tri hica i videla da kamionet odlazi. Gospodin Grir je pao na trotoar i umro. U drugim prekrajima iji je motiv bio rasne prirode, u Springfildu, Tenesi, dva crnca tinejdera su osueni na doivotnu robiju za ubistvo belca koji je rairio zastavu konfederacije na svom pikapu. Prema svedoenju, 14. januara 1995. dva crna tinejdera su krstarili autoputem kada su susreli Majkla Vestermana 19. godina i njegovu enu Hanu 21. godina. Besni zbog zastave konfederacije tinejderi su okrenuli svoje vozilo i sledili gospodina Vestermana i njegovu enu. Udarajui Vestermanovo vozilo svojim kolima mladii su doli sa strane i upucali gospodina Vestermana. Dva tinejdera su proglaena krivim za ubistvo, zastraivanje i oteavajuu okolnost pokuaj kidnapovanja. Drugi lanovi grupe ekaju suenje.

Vozai koji se slupaju u zgrade i drugu imovinu

Koristei svoje vozilo kao oruje agresivni vozai najee iskazuju svoj bes udarajui kolima u prodavnice, kue, restorane, hotele, vladine zgrade, bolnice, kole i drugu imovinu.

Za vreme perioda obuhvaenog studijom, najmanje 94 mukarca i ena su koristili svoje vozilo kao sredstva za probijanje i probijali su kroz raliite zgrade i drugu imovinu (ovaj broj ne ukljuuje relativno nov fenomen slupaj i opljakaj kada kriminalci ulete vozilom u prodavnicu i pokradu robu). Neki od ovih vozaa su ljuti na vlasnika zgrade. Neki su ljuti 16 A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com

by Louis Mizell

Aggressive Driving

na nekoga ko ivi u zgradi. A neki vozai se bore sa svojim unutranjim demonima i jednostavno su ljuti na svet. Iako je ovaj problem esto zanemaren to je problem u porastu i veoma opasan aspekt agresivne vonje. Na primer: 1990. u Kaliforniji 22-godinji mukarac, besan ato to prodavac nije hteo da mu proda pivo namerno je uleteo autom u benzinsku pumpu kod prodavnice. Saobraajna nezgoda je uzrokovala da svih osam pumpi eksplodiraju, da se uniti cela benzinska pumpa i prouzrokuje teta od 500 000 dolara. 1993. U Pensilvaniji psihijatrijski pacijent slupao je svoj stanini vagon kroz kapiju i elinu ogradu nuklearne centrale i udario u parkirani kamion pored turbine centrale. 1994. u Vaingtonu D.C. 23godinji mukrac je vozei ukradeni automobil uleteo u hol WTTG - televizijske stanice u pokuaju da privue panju u vezi misterioznog novog leka protiv side.

Agresivni vozai i masa

U poslednja 22 sluaja od 1990, agresivni vozai su namerno usmeravali svoja vozila u masu naroda. Motorna vozila su izuzetno mono oruje: kada je automobil ili kamion usmren u gomilu ljudi posledica lako moe biti desetine mrtvih i povreenih. Ako je osoba razjarena, iracionalna ili impulsivna dovoljno da ubije drugu osobu, ona ili on moraju takoe da budu iracionalni, impulsivni i ludi dovoljno da ubiju mnoge ljude u zavisnosti od okolnosti. Na primer: 1991. u Kaliforniji sedmoro ljudi bilo je ozbiljno povreeno kada je jedan dvadesetogodinjak uleteo svojim mercedesom u gomilu. Gomila je blokirala izlaz i voza je bio nestrpljiv da saeka da se izlaz oslobodi. Slino 1993. u Alabami dvadesetetvorogodinji voza kamiona usmerio je svoj traktor sa prikolicom u masu radnika u livnici koji su trajkovali usmrtivi dva oveka pre nego to je pobegao sa mesta zloina. 1995. u Kaliforniji ena je pikapom probila ogradu u vrtiu ubivi osamnaestomesenog deaka i povredivi desetoro druge dece. Svedoci su izjavili da je kamionet vukao prikolicu i radio sa krofnama u susednoj ulici pre nezgode: ena je tvrdila da je skretala da izbegne vozilo koje se brzo kretalo. Konano u ba tipinoj nezgodi 1996-te u Masausetsu Antoni Bruks je optuen za pokuaj ubistva i brojna dela kada je uleteo svojim kolima u masu na proslavi Nove godine povredivi dvadeset jednog oveka. Policija je izjavila da se Bruksova akcija dogodila zbog njegovog nezadovoljstva i besa.

A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com

17

by Louis Mizell

Aggressive Driving

Vozila koja su se koristila za napad na policiju

Od 1. januara 1990. do 27. avgusta 1996. istraivai su zabeleili 221 sluaj u kome su vozai namerno koristili vozila da napadnu predstavnike zakona ili policijska vozila. Ovi izvetaji su stigli iz svih pedeset drava. Broj sluajeva koje su objavili Mizzel i kompanija je bio u porastu svake godine izuzev 1992. Sumnja se da pad u 1992. ima vie veze sa sporadinim izvetavanjem nego sa stvarnim smanjenjem nezgoda. Konsultovani policijski zvaninici su se sloili sa izvetajem. Broj sluajeva:
Godine 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 Ukupno s. nezg. 22 26 19 34 39 45 36 221

*od 1. januara do 27. avgusta 1996. Najmanje 48 policajaca bilo je ubijeno ili je povreeno kao rezultat ovih nezgoda. Kao odgovor na napade vozilima od strane agresivnih vozaa policija je bila primorana da puca i rani najmanje 38 vozaa i prolaznika u okviru 221 sluaja. I vozai i putnici su bili povreeni ili ubijeni kada su u njihovom vozilu koje je uestvovalo u prekraju pokuavali da umaknu policiji. Za 31 od 221 sluaja se zna da je u pitanju bilo ukradeno vozilo. U 29 sluajeva imalo je veze sa drogom. Konano u blizu svih 221 sluaja vozai i putnici koji su uestvovali imali su kriminalni dosije. Ovo je vrsta incidenta u kome ene dosta uestvuju: 14% napadaa su bile ene. Vozai koje je policija zaustavljala imaju najvie ansi da postanu agresivni. U mnogim sluajevima oni su pod uticajem droge i alkohola, a zabeleeno je da ih policija obino zaustavlja zato to kre zakon ili zato to se sumnjivo ponaaju. Na primer: 24. marta 1993. u Severnom Vermonu u Indijani voza tridesetogodinji Donatan Varnel namerno je uleteo svojim vozilom u policijsko patrolno vozilo i ubio dvadesetogodinjeg policajca Entonija Bartona i rezervnog dvadesetdvogodinjeg policajca Lonija Hauarda. Policajci su bili parkirani pored crkve i osmatrali gospodina Varnela kada se nezgoda dogodila. Varnel koji je bio osloboen kaucijom nakon nerazreenih rauna sa policijom, a takoe je osumnjien da je pretio nekom noem.

A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com

18

by Louis Mizell

Aggressive Driving

Nedelju dana pre nego to je ubio dva policajca svojim vozilom, Varnel je uleteo kolima u zgradu gde je radila njegova biva devojka i pucao je iz puke u vazduh. Takoe 2. maja 1993. dvadesetdvogodinji Kristijan Omar Gomez je optuen za vonju u pijanom stanju i napad na policajca posle nepotovanja ogranienja rano u subotu ujutru. Policija je pozvana nakon to je svedok video Gomeza da vozi pogrenom stranom puta. Policajac Keti Stegervald je presrela Gomeza na parkiralitu pokraj puta i upalila svoje rotaciono svetlo i sirenu. Gomez je provalio u njen auto i napustio parking. Njegov auto se zaustavio kada je proao srednju liniju i udario u drvo. Iznenaujue ni Gomez ni Stegervaldova nisu bili povreeni.

ene prekrioci
Od 10037 incidenata zbog agresivne vonje obraenih u ovoj studiji u samo 413 su uestvovale ene kao prekrioci. U 528 sluajeva pol i prekrioc nisu bili poznati. Postoji veliki broj razloga za ovo. Zbog privatnih razloga neka policijska odeljenja i osiguravajue kompanije ne objavljuju imena pre podnoenja izvetaja u vezi prekraja. Takoe neki izvetaji govore o prestupnicima i rtvama samo kao o subjektima. Konano u puno sluajeva teko je iz imena zakljuiti da li se radi o mukarcu ili eni. Kao i mukarci, ene koje su uestvovale u agresivnoj vonji koristile su vatreno oruje, noeve, bejzbol palice, sprejeve za samoodbranu i pesnice da bi reile rasprave. Ali oruje, izbor veine ena koje reaguju agresivno u saobraajnim svaama i saobraajnim zaustavljanjima je automobil. Na primer: ljuta zato to je kombi blokirao saobraaj, ena voza u Sijetlu, Vaington popela se svojim kolima na trotoar i ubila enu koja je priala sa vozaem kombija. Od 413 prekraja u kojima su ene uestvovale u 285 su koristile svoje vozilo kao oruje. U tridesetjednom sluaju ene vozai su koristile vozilo da napadnu policajce. U ovim sluajevima policajci su obino pokuavali da reguliu saobraaj ili da uhapse enu vozaa.

Deca kao rtve

rtve neracionalnih nasilja na autoputu esto nisu predpostavljene mete ve neduni prolaznici i peaci. Deca, najnedunija bia su esto rtve agresivne vonje. Od 1. januara 1990. do 1. septembra 1996. najmanje 94 deteta ispod 15. godina je poginulo u nezgodi usled agresivne vonje. Neki su bili ranjeni ili ubijeni u pucnjavi, drugi su bili povreeni ili ubijeni kada je agresivni voza, najese roak izleteo autom sa puta.

A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com

19

by Louis Mizell

Aggressive Driving

1993. u Ilinoisu, sedmogodinji Majkl Montoja je ubijen dok se igrao u dvoritu. Besan zato to je kombi blokirao saobraaj 50 jardi od Majklove kue voza je pucao u vozaa kombija. Metak je promaio vozaa i pogodio deaka.

Vozila za masovno unitenje

Buldoeri, tenkovi i traktori sa prokolicom

Dovoljno je loe kada agresivni voza sedne za upravlja automobila ili pikapa. Ali kada se ludi voza popne na buldoer, tenk ili traktor sa prikolicom potencijali za ubijanjem i razaranjem dramatino rastu. Postoji najmanje 103 sluaja u Sjedinjenim dravama i stotine internacionalnih u kojima se spominje jedinstveno vozilo kao to je autobus, buldoer, traktor sa prikolicom, vojni tenk, kamion za vuu ili viljukar koji se namerno koriste da uzrokuju smrt i razaranja. U najspektakularnijem primeru tridesetpetogodinji on Timoti Nelson, razveden, alkoholioar, zavisnik od droge, gledao je kako mu se svet rui. Izgubio je posao, devojka ga je napustila slomio je vrat u nesrei i nedavno je bio izbaen iz kue. I ta je poenta: ukrao je m-60 vojni tenk koji tei 57 tone. 17. maja 1995. u San Dijegu Nelson je uao u oruarnicu nacionalne garde pokrenuo teak vojni tenk i izaao na autoput. Jurei 6 milja glavnim autoputem i sa 20 policijskih vozila iza. Nelson je smrvio 20 automobila kamioneta, udarao telefonske stubove i mrvio i njih i klupe na autobuskim stajalitima. Stubovi koje je unitio ostavile su bez struje 5000 domainstava. Na sreu oruje tenka-105 mm top,7.62 automatska puka i 12,7 protiv avionska puka nisu bili napunjeni. Ostavljajui iza sebe unitena vozila, polomljene cevi za vodu i muei osiguravajue agente, razbesneli Nelson je konano zaustavljen kada je tenk naiao na vrstu blokadu na autoputu. Tog trenutka 4 policajca su se popela na tenk, otvorila poklopac presekavi rezu i ubili Nelsona.

A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com

20

by Louis Mizell

Aggressive Driving

Saveti za vozae
Vozai koji mogu odgovoriti na provokaciju od strane agresivnog vozaa treba da misle o etiri realnosti pretnje: Najmanje 1500 mukaraca, ena i dece su ozbiljno povreeni ili ubijeni svake godine u Sjedinjenim Dravama kao rezultat besmislenih saobraajnih svaa i prepirki. Prekraji koji su obraeni u studiji su samo oni koje su pronaeni od strane Mizzel-a i kompanije. Osim toga postoje mnogi o kojima nema izvetaja od strane medija ili za koje saobraajna rasprava nije pomenuta kao uzrok. Postoje hiljade mentalno i emotivno poremeenih pojedinaca na autoputu. Optereeni besom, strahom i linim frustracijama i esto pod uticajem alkohola i drugih droga vozai u svih pedeset drava su ubili i osakatili druge vozae za skoro bezazlene razloge. Objanjenja kao to su ukrao mi je parking prostor, nastavila je da lei na sireni, nije me propustio, i pokazao mi je prst su meu objavljenim izvetajima. Bez preuveliavanja, milioni vozaa su naoruani vatrenim orujem, noevima, palicama i drugim oruijem. Ima vie od 200 miliona vatrenog oruja u prometu u SAD-u, i mnogi vozai nose pitolje. Takoe je vano da zapamtite da je svaki voza na autoputu naoruan orujem mnogo monijem od vatrenog - sopstvenim vozilom. Svako moe postati agresivan voza! Ljudi koji su osakatili i ubili vozae za vreme saobraajnih rasprava bili su mladi i stari, mukarci i ene, bogati i siromani, dobro i loe obueni. Bili su crni, beli, azijati i latinoamerikanci. Ne potcenjujte potencijale za nasilje bilo kog vozaa. Vozai ce biti savetovani da ostanu hladnokrvni u saobraaju, da budu strpljivi i ljubazni prema drugim vozaima i da isprave loe vozake navike koje mogu dovesti u opasnost razbesneti i naljutiti druge vozae. Biti obazriv na ponaanje koje je u prolosti dovelo do nasilnih situacija: Blokiranje trake: Ne blokirajte traku kojom se prolazi. uvajte se krajnje leve trake i skrenite u desno kad god neko eli da vas pretekne. Ako je nekom stalo da proe omoguite mu to. Prebliza vonja: Odravajte bezbednu udaljenost od vozila ispred vas. Desetine smrtonosnih saobraajnih rasprava je poelo na ovaj nain. Korienje signala: Ne skreite u drugu traku pre nego to signalizirate svoju nameru i uverite se da neete presei nekoga kada to uinite. Kada napravite manevar iskljuite svoj signal. Gestikulacija: Igrate ruski rulet ako pokaete srednji prst drugom vozau. Uvredljive gestikulacije su prouzrokovale da ljudi budu ubijeni, izbodeni ili pretueni u svakoj dravi. 21 A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com

by Louis Mizell

Aggressive Driving

Upotreba sirene: Koristite sirenu tedljivo. Ako morate da privuete nekome panju u ne tako hitnoj situaciji pritisnite lagano svoju sirenu. Razmislite dvaput pre nego to kaete ao prolazeem peaku; voza ispred vas moe misliti da svirate njemu. Nemojte trubiti vozau ispred vas ako se po drugi put upali zeleno. Ako je pod stresom vozaa na ivici buka moe izbaciti iz takta. Scene pucnjave su poinjale kada je voza nalegao na sirenu. Promena odluke za skretanjem: U veini oblasti skretanje u desno je dozvoljeno iako je crveno. Izbegavajte desnu traku ako ne skreete desno. Parkiranje: Ne zauzimajte vie od jednog mesta za parkiranje i ne parkirajte na parkingu rezarvisanom za hendikepirane ako niste hendikepirani. Ne dopustite da vaim vratima udartite susedno parkirano vozilo. Kod paralelnog parkiranja pazite da ne blokirate druga vozila svojim. Gledajte pre nego to krenete unazad. Korienje farova: Drite ukljuenim kratka svetla osim kada uslovi dozvoljavaju korienje dugih. Oborite svetla ako vam automobili dolaze u susret; ne odgovarajte na dolazea duga svetla sopstvenim dugim u cilju da ga nauite lekciju. Ne prilazite dugim svetlima nekome otpozadi i drite oborenim svoja svetla sve dok drugo vozilo ne proe. Ukljuivanje u traku: Kada se saobraaj pokrene pomerite se sa desne trake za ubrzavanje u slobodnu i omoguite vozilima da se ukljue. Blokiranje saobraaja: Ako vuete prikolicu ili vozite glomazno vozilo koje usporava saobraaj iza vas pomerite se kad imate mogunost za to da vozila iza vas prou. Takoe ne blokirajte put dok razgovarate sa peakom na trotoaru. Desetine izvetaja o pucnjavi opominju da takvo ponaanje iritira ljude. Telefoni u kolima: Ne dozvolite da vam telefon odvraa panju - gledajte i skoncentriite se na put. Telefoni u kolima mogu biti korisni za sigurnost ali loi za bezbednost. Kao dodatak korisnici telefona u kolima su uglavnom loi vozai i ustanovljeno je da rizikuju u saobraaju. Podaci jasno pokazuju da agresivni vozai mrze sitne nezgode sa vozaima koji razgovaraju telefonom. Alarmi: Ako posedujete alarm u svom vozilu budite sigurni da znate da ga iskljuite. Kada kupujete alarm birajte onaj koji se iskljuuje nakon kraeg perioda. Slike na kolima: Zastave konfederacije na pikapovima nisu dobra ideja. Izbegavajte prikazivanje bilo kog slogana ili nalepnice koji mogu biti agresivni; ovo moe ukljuivati i bogat sam natpis. Kontakt oima: Ako neprijateljski nastrojen voza pokua da zapone svau ne gledajte ga u oi. Ovo moe biti protumaeno kao agresivni gesti i izazvati drugog vozaa da bude nasilan. Umesto toga sklonite se sa puta ali nemojte primeivati drugog vozaa. Ako vas drugi voza goni ne idite kui. Umesto toga vozite ka policijskoj stanici, prodavnici ili drugoj lokaciji gde e biti svedoka. A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com 22

by Louis Mizell

Aggressive Driving

Smanjite svoju nervozu

Stres u saobraaju, u stvari bes u globalu je veliki rizik za vae zdravlje. Stres zbog zakrenja puta je glavni razlog priloenih saobraajnih svaa. Pravljenjem nekoliko jednostavnih promena na nain kako pristupate vonji moe znaajno promeniti vau nervozu u automobilu. Razmotrite menjanje svog rasporeda: da bi izbegli najveu guvu. Dajte sebi vie vremena tako da ne morate da urite, prolazite kroz crveno ili ne potujete znakove za zaustavljanje. Razmislite da li je zaista smak sveta ako zakasnite? Da li moete da isplanirate dan tako da krenete malo ranije? Poboljajte konfor u svom vozilu: Koristite preiiva vazduha, ugradite kasetofon ili cd da uivate u oputajuoj muzici ili knjigama na kaseti, stavite jastuk na sedite da ga uinite udobnijim. Sluajte klasinu muziku ili bilo koju muziku koja e vam smanjivaiti nervozu; izbegavajte radio koji vas moe iznervirati, na primer. Dok ste u saobraaju koncentriite se da budete oputeni. Ne akajte zube. Smanjite stisak ruke na volanu, udahnite duboko i uradite nekoliko vebi i protegnite ruke i noge. Nemojte voziti kada ste besni, nervozni ili previe umorni. Najvanije, razumite da moete kontrolisati saobraaj ali ne moete kontrolisati svoju reakciju.

Prilagodite va stav
Manje sumnjajte u druge vozae. Shvatite da drugi vozai ne gree namerno i da to nije lino. Budite utivi i ljubazni, ak iako drugi voza nije; bolje da pogreite a da budete na oprezu. Pre nego to reagujete na greku drugog vozaa zapitajte se: koliko sam samo puta ja nainio istu greku? Pre nego to uzrokujete ili odgovorite nasilno na saobraajnu situaciju zapitajte se: da li je to vredno da budete paralizovani ili ubijeni? Da li je to vredno zatvora? Zapamtite, ishitrene impulsivne reakcije mogu unititi ostatak vaeg ivota. A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com 23

by Louis Mizell

Aggressive Driving

Nosite pancir, mnogi vozai koji normalno prolaze postaju razjareni drumski ratnici kada sednu za upravlja. Nemojte postati jedni od njih. Ovi pojedinci treba da se posavetuju da kola nisu otporna na metke; drugi voza vas moe pratiti do kue i treba da izaete iz auta na neko vreme. Izbegavajte bilo kakav konflikt ako je mogue. Ako ste izazvani, udahnite duboko i krenite svojim putem ak iako ste u pravu. Ne elite da ste smrtno u pravu. Umesto toga, pokuajte da budete tolerantniji i da oprostite. Prepoznajte apsurdnost saobraajnih rasprava i fokusirajte se na ono to je zaista bitno u vaem ivotu. Ne moete da vodite svaku bitku. uvajte svoju energiju i svoj ivot za neto to je stvarno vredno. 1 - ovaj broj ne ukljuuje sluajeve u kojima su ljudi bili povreeni ili ubijeni kao rezultat sluajnih hitaca, tzv. podrhtavajueg pucanja, nasilne udare kolima ili predmete baene u prolazu. On takoe ne ukljuuje ljude povreene u oruanim pljakama vozaa ili drugih uobiajenih prestupa na autoputu i ne ukljuuje ljude ubijene ili povreene u obinoj vonji u pijanom stanju ili saobraajne nezgode u kojima su uesnici pobegli sa lica mesta

A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com

24

by Louis Mizell

Aggressive Driving

A Report by Louis Mizell, Inc. for the AAA Foundation for Traffic Safety www.drivers.com

25