IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

Dravni aparat je u ovom periodu zapoljavao ogromnu inovniku armiju od oko 300.000 slubenika na svim nivoima. U periodu administrativnog socijalizma inovnika mesta su smatrana za najvrednija. Na to je svakako uticala snana uloga drave u svim sferama ivota, privlanost upravljakih poslova", materijalne i druge pogodnosti. Tragove stare svesti, po kojoj je vlast spojena s privilegijama i moi, uveliko je potvrivao monopol drave u privredi i drutvu. Slubeniki sloj se po formalnom merilu (raspon piata) nije mnogo razlikovao od drugih. Dovoljno je da pomenemo da je taj raspon od najviih do najniih piata iznosio 3 : 1 , to je gotovo ravno uravnilovci sa stanovita znanja, rada, odgovornosti, rtve. Ali, neodoljiva je magija vlasti, subjektivne moi koju vlast daje dok je pojedinac uiva, radijus drutvenog uticaja, mnogobrojne privilegije i naturalna davanja, specijalan reim snabdevanja (preko posebnih magazina), organizacije odmora i leenja, automobili, prijemi, banketi, vile za stanovanje, lovovi, itd. Dramatina situacija u kojoj se nala Jugoslavija 1948 1949. dovela je do najvieg stepena centralizacije i pojaane kontrole KPJ nad duhovnim ivotom i stvaralatvom. Mada se poinje raspravljati o estetskim problemima, na snazi je, sa nestajanjem pojma socijalistikog realizma, ipak partijnost i idejnost. One i dalje predstavljaju najvanije elemente stvaralatva u oblasti literature. Knjievnici Jugoslavije su 1948. veinom stali na stranu KPJ u sudbonosnom sukobu sa IB-om. Odgovor jugoslovenskih knjievnika sovjetskim knjievnicima F. Glatkovu, N. Tihonovu i drugima" potpisalo je 68 pisaca. Na drugoj strani barikade nali su se Radovan Zogovi, Stefan Mitrovi i predstavnik kubikake" poezije Veles Peri. Sve vie se

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

317

literaturi koja lae" i lakira" oduzimalo moralno pravo da se uopte naziva socijalistikom". Izdavanje sovjetske strune literature nastavilo se i 1949. godine. Iz istorije je tampano vie udbenika i monografija (Galkova, Zoboka, Notovia, Hvostova, Grekova, Kosminskog, Miulina, Tarlea, Jefimova, Hajfesa). Ni u oblasti politike ekonomije sovjetski pisci jo nisu prestajali da se objavljuju 1949. godine (Ostrovitjanov, Rozenberg, Vigotski, Leontjev, Kuznjecov i drugi). Pedagoka literatura iz SSSR-a jo ne presahnjuje. Prevodi se A. S. Makarenko (Porodino vaspitanje). Izdaju se i socioloko-politiki radovi: G. Aleksandrova (Bankrot buroaske sociologije), A. Gor kina (Trijumf lenjinsko-staljinske nacionalne politike u SSSR-u), M. Rozentala (Pobjeda socijalistike revolucije i odgoj novog sovjetskog ovjeka). Jugoslovenska bibliografija belei 1949. objavljivanje Staljinovih radova Pitanja lenjinizma, Anarhizam ili socijalizam, O Lenjinu, o Sindikatima (LenjinStaljin). Ratko Boovi pie o razlici izmeu stava rukovodeih ljudi KPJ uoi rata i posle 1949. u odnosu na umetnost: dok su u prvom sluaju oni direktno radili na prihvatanju socijalistikog realizma kao neprikosnovenog pravca u umetnosti, samim tim to je bio vladajui u SSSR-u, dotle su posle 1949. zajedno sa knjievnicima, knjievnim kritiarima, slikarima i drugim umetnicima nastojali da obore i ukinu dogmatizam socijalrealistike doktrine kao smetnju irenju slobode i duhovnosti. Godina 1948. prola je u znaku potvrde i legalizacije socijalistikog realizma na Petom kongresu KPJ, ali je ve naredne koja je praticala u znaku izrazitih kontradikcija politika Partije poela da rui do jue proklamovane i neprikosnovene kanone socijalistikog realizma koji su svoje najizrazitije pobornike imali u danovu (u politici), Timofejevu (u teoriji knjievnosti), Gerasimovu (u slikarstvu), Todoru Pavlovu (u filozofiji). Politika sfera je do 1949. imala apsolutnu nadmo nad estetskom, ali je s razotkrivanjem anatomije sovjetskog drutva i vlastitog birokratizma ona poela da se gubi. Politiki okvir zbivanja nije mogao da ne daje ohrabrujue podsticaje umetnicima za smelije analize, ali, na drugoj strani, politiki fenomen je omeavao slobodu stvaralatva granicama koje je postavljala Partija; zalaganje za slobodu stvaralatva iskljuivalo je prevagu i legitimnost pluralizma miljenja. Pod slobodom miljenja podrazumevala se sloboda miljenja koja ne

 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

dolazi u sukob sa pogledima Partije. Po Booviu, radilo se o dogmatskom antidogmatizmu". Jedan broj knjievnika, naunika i filozofa iz zapadnih zemalja podravao je Jugoslaviju u vreme pritiska IB-a i Staljinovih anatema, a meu njima: an Kasu, an Pol Sartr, Verkor, Klod Brde, Luj Dalmas, Anjes Amber, Klod Avlin, an Mari Domenak i drugi. Tokom kritine 1949. godine, Jugoslaviju je i posetio izvestan broj naprednih ljudi u znak podrke i izraavanja solidarnosti, meu kojima predsednik Udruenja francuskih intelektualaca an Kasu, an Mari Domenak, pisac Anri Kefelek, publicist an Babulen, Luj Dalmas, dekan Filozofskog fauklteta Parikog univerziteta Andre olen, mnogobrojni publicisti i novinari iz zapadnih zemalja. Jugoslavija je za novinare i publiciste bila Eldorado vesti, reportaa i analiza, razumljivo u svetlosti odnosa sa SSSR-om, odnosa SSSRZapad i perspektive sukoba u toku. Od uglednih umetnika, Jugoslaviju je posetio i vajar Doe Dejvidson, potpredsednik Valasove Progresivne stranke i drugi. U vremenu opte izolacije, kada je Sovjetski Savez sa svojim saveznicima nastojao da Jugoslaviju sasvim potisne u rezervat", ove posete su bile bar mali otvor u svet sa saznanjem da borba jugoslovenskih naroda ipak nije nepoznata, da ima podrku i da napredni ljudi sveta nee dozvoliti da ona postane rtva staljinistike agresije. Razvoj kolstva u Jugoslaviji prvi put je celovito razmatran na Treem plenumu Centralnog komiteta KPJ, odranom u Beogradu 29. i 30. decembra 1949. godine. Kritiki je razmotren razvoj kolstva od predkolskog i vankolskog vaspitanja i osnovnog obrazovanja do srednjeg kolstva i univerziteta. Potenciran je znaaj pionirskih domova, otvaranja biblioteka, itaonica i zabavnih prostorija u ustanovama za vankolsko obrazovanje. Centralni komitet je skrenuo panju na aktivno delovanje klera i njegovog uticanja na omladinu. Nesklad izmeu opteobrazovnih kola (gimnazija) i srednjih strunih kola, kao i odnos izmeu univerzitetski obrazovanog kadra i srednjeg strunog kadra trebalo je ukloniti pretvaranjem kola uenika u privredi u industrijske kole. Partija je podsticala poveanje broja enske dece u strunim kolama. Od strunih resora je zahtevano da povedu vie brige o strunom uzdizanju potrebnih kadrova upisivanjem aka sa zavrenom sedmogodinjom kolom u industrijske kole.

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 1 9

Na plenumu je naglaavan znaaj slobodno izgraene, stvaralake linosti. Tome je mogla da pomogne nova kola, izgraujui" svestrano razvijenog oveka graditelja i branioca socijalizma. Pod time se podrazumevalo ne samo umno ve i moralno, fiziko i estetsko obrazovanje. Odbacivani su dogmatski nazori u oblasti prosvete i kulture preuzimani iz sovjetskog iskustva. Novi nastavniki kadar trebalo je da se stvara borbom za slobodan idejni razvitak u uslovima socijalistike demokratije, razmahom borbe miljenja i razvijanjem inicijative. U naunom i ideolokom radu trailo se odbacivanje ablona i kopiranja tuih iskustava i naglaavao znaaj prouavanja jugoslovenskog iskustva, naroito u oblasti nacionalne istorije, istorije Partije i knjievnosti. Rukovodstvo Partije trai da mlai kadrovi odbace sektatvo prema starijim naunim radnicima. Prolo je vreme kada su mnogi ugledni naunici, meu kojima su se nalazili i oni iz oblasti medicine i prirodnih nauka, bili proterani sa univerziteta na zahtev" studenata, jer nisu mogli da se oslobode buroaske ideologije i nenaunog pristupa". KPJ je sve vie podsticala unoenje novih elemenata u kulturni razvoj: stvaralaku slobodu, naputanje obrazaca socijalistikog realizma u umetnosti, pojavu raznih umetnikih pravaca, prevodilaku aktivnost, otvaranje kulture prema svetu, kulturnu saradnju i razmenu ideja izmeu naroda i nacionalnih manjina. Partija se zalagala za ravnopravnost i svestran razvoj nacionalnih kultura, a na drugoj strani za kritiko usvajanje kulturne batine. Zbliavanje raznih kultura i usvajanje naprednih kulturnih tekovina odgovaralo je demokratskom razvitku Jugoslavije. Za irenje novih ideja, koje nije bilo osloboeno oscilacija i proturjenih procesa", od znaaja je bio govor Edvarda Kardelja na sveanoj sednici Slovenske akademije nauka i umetnosti, kao i rad Kongresa knjievnika Jugoslavije. Naglasci koji su se uli na Treem plenumu znaajni su u vie pravaca. Jedni svedoe o sveim idejama koje su izmakle dojueranjim dogmatskim kalupima. Postajalo je jasno da se izmena ljudske svesti ne moe isplanirati na rokove nikakvim administrativnim aktom, jer se radi o stalnom procesu koji se razvija kroz protivurenosti. Ukoliko socijalizam odmie", administrativne mere su sve slabije. Upravni aparat nije mogao prisvojiti ideoloki monopol" a da ne narui principe socijali-

 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

stike demokratije. ilas je smatrao da su takvi planeri" promaili u SSSR-u. Administrativne mjere (cenzura, zabrane svake vrste itd.) su mjere proletarijata protiv reakcije i kontrarevolucije i treba da budu i ostanu takve samo protiv njih. Ali one ne smiju biti i mjere protiv one borbe miljenja, koja se odvija na osnovi i na liniji iznalaenja novih formi ivota u socijalizmu, novih metoda za razvijanje toga ivota.. . Marksisti i uopte napredni ljudi nae zemlje osjeaju se kao da je prskao neki led koji im je bio, a da to i ne znaju, oklopio um." U sutini stvarnosti je raznovrsnost. Ukinuti posebno i specifino znai pokuati zaustaviti zakonitost kretanja samog materijalnog sveta. Pogreno je zamiljati socijalizam u svim zemljama kao jednolian i tipiziran proces". Drugi pravac novijih razmiljanja, koja su oznaavala idejnu preorijentaciju, ticao se oveka" kakvog eli da izgradi" nova kola. Smatralo se da to mora biti ovek bogatog unutranjeg ivota, fiziki i moralno zdrav, krepak i io"; to su morali biti ljudi koji smjelo i odvano misle i rade, koji su iroki i raznovrsni u shvatanjima, a ne ljudi iji e umovi biti podiani na isti nain" . . . Jer, zaista, nita nije besmislenije i za socijalizam opasnije nego sputavanje inicijative, primjena gotovih, birokratskih kalupa i administrativnih mjera u oblasti ljudskog miljenja." to se tie rukovoenja u pitanjima prosvete, nauke i kulture, zahtevano je da ono bude proeto irinom, socijalistikom humanitarnou, principijelnou i gipkou". S ovim novim idejama teklo je okretanje vlastitoj praksi i iskustvu, pozitivnoj tradiciji, plodotvornim sadrajima prolosti, koji su se povezivali sa utilitarnom i pragmatistikom ideolokom komponentom. Kao objektivne istorijske osnove razvitka kolstva tretirane su narodna revolucija, izgradnja socijalizma (drukije reeno, industrijalizacija u jugoslovenskim drutvenim uslovima), zateene i nasleene prihvatljive tekovine u kolstvu, prosveti i kulturi uopte. Narodna revolucija" je velik dogaaj", krupnog, svestranog, prelomnog znaaja za nae narode", osnova daljeg razvitka", epohalan dogaaj" koji je zavrio jednu dugu fazu njihove predistorije". Milovan ilas je osnovu revolucije tumaio kao socijalistiku demokratiju, politiku i stvarnu ravnopravnost naroda", koje su postale sr itave nae aktivnosti: i drutvene, i politike, i idejne". Traio je da se u kolstvu mora izraziti ono specifino, posebno i originalno, to je dalo takve forme i narodnoj revoluciji i

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 2 1

socijalistikoj izgradnji". Inkriminisao je dotadanja iskrivljavanja" da je itav kolski sistem nevaljao", te da se ubudue mora obraati panja na pedagoku tradiciju". Treba znati da istorija nije ni poela s nama niti se zavrava s nama i da je naa epoha makar koliko znaajna i prelomna samo jedan beoug u njenom kretanju." Nauka, kultura i nastava moraju biti proete idejnou, posmatrane sa stanovita borbe za revolucionarno menjanje prirode i drutva. Probijanje novih ideja nije znailo da se isputala borba protiv reakcionarnih idealistikih, mehanicistikih, vulgarizatorskih, nacionalistikih, dekadentskih i dogmatskih shvatanja". Preporuivano je da u toj tekuoj borbi od crkve ne valja praviti muenika". Preobraaj kolstva posmatrao se sa stanovita ukupnih ciljeva nastave i nauke u pravcu ideoloko-politikog prevaspitavanja kadrova". Dalji razvoj vodio je otkrivanju sutine ponaanja zemalja Informbiroa protiv Jugoslavije. Eskalacija je bila obostrana: na strani informbiroovskih zemalja ispoljavala se u nastavljanju pritiska, koji je pretio da preraste u agresiju na Jugoslaviju, a na strani KPJ u antibirokratskoj praksi, legalizaciju novih drutvenih odnosa juna 1950, razotkrivanju karaktera birokratizma u SSSR-u i tzv. zemljama narodne demokratije. ilasove analize polovinom 1950, oznaavale su ideoloku krizu u SSSR-u kao zbrku" zbog revizije i naputanja socijalistike ideologije, iji su vrhovi uli u fazu reakcionarne ideologije" i osvajake i ekspoloatatorske prakse". SKP(b) nije partija marksistikog tipa, jer su u njoj po ilasu bila razorena dva bitna elementa takve partije: sloboda borbe miljenja i na toj osnovi stvarna unutarpartijska demokratija. Nasuprot monopolu jedne linosti u svim ideolokim pitanjima (Staljina u SSSR-u), jugoslovenski komunisti su imali da uvrste marksistiki i demokratski karakter KPJ umesto da u Politbirou vlastite partije izgrauju takav tip monopola. Analiza je upuivala da iza ideolokog monopola dolaze drutvene i politike privilegije, a im se uspostavi monopol, iezava borba miljenja, to znai da onda nema otkrivanja novih pojava i demokratskog razvitka. Staljinovo pretvaranje dnevne prakse" u teoriju, ilas je oznaavao kao pragmatistiku vulgarizaciju marksizma". Razvoj u drutveno-ekonomskoj sferi nije mogao a da ne donese novine u oblasti ideologije. Demistifikacijom bia

 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

SSSR-a, razotkrivale su se zablude i u vlastitoj politici i praksi. Kako je stara partija mogla ostati intaktna i neprikosnovena u uslovima kada se menjala drava i njena drutveno-ekonomska osnova? Sazrevalo je shvatanje da svako ima pravo da iznosi svoje miljenje, ali da nema u organizaciji pravo da odstupa od osnovnih naela unutranjeg ivota i programa Partije i njene politike linije. O idejnim i organizacionim osnovama Partije, dok je ona u akciji, nije se moglo raspravljati. To je unosilo distinkciju u odnosu na beskonanu debatu i obezbeivalo jedinstvo akcije. U anatomskoj analizi sovjetskog sistema, ilas je iao do krajnjih konzekvenci to e ga, nekoliko godina kasnije, dovesti u otvoreni sukob sa rukovodstvom SKJ. Tito je spominjao sluajeve samoubistva komunista u SSSR-u zbog guenja kritike. Navodio je da je u prolosti na skupovima Kominterne, gde je vladala diktatura, bilo jezivo". Promene su jedni kadrovi ubrzavali a drugi na njih gledali sa strepnjom od naruavanja jedinstva partije, ne izraavajui, meutim, glasno svoje neslaganje, rezerve ili sumnje u ispravnost novog kursa. Tako je i u rukovodstvu poela neprimetna polarizacija na liberalnije" i konzervativnije kadrove, kako su je izvodili diplomati i politiari zapadnih drava. Analize o kojima govorimo dobile su snagu potvrde usvajanjem Rezolucije o teorijskom radu u KPJ na etvrtom plenumu CK KPJ, juna 1951. godine. U Rezoluciji je pod 1. stajalo: Razvitak novih teorijskih pogleda u KPJ vri se na osnovi diskusije i borbe miljenja." lanovi KPJ imali su pravo da se o teorijskim pogledima komunista, nezavisno od funkcije, slobodno izraavaju i raspravljaju." Pomenuta rezolucija je pod 2. predviala da je u partijskim organizacijama obavezno prouavati samo odluke i direktive partijskih kongresa i foruma, a istupanja pojedinih rukovodilaca samo ukoliko su ova imala takav karakter. Radovi rukovodeih lanova, koji su imali izrazito teorijski karakter, obavezno su se prouavali u organizacijama samo ako je Politbiro doneo takvu odluku. Rezolucija je poivala na shvatanjima da nema teorije bez revolucionarne prakse, i da se, samim tim, aktuelne i praktine mere (tekua linija) Partije ne uzimaju kao konani teorijski i nauni zakljuci. Rezolucija je osiguravala prava svim lanovima KPJ u borbi miljenja, te naunim radnicima da usvajaju ili ne usvajaju ove ili one postavke partijskih rukovodilaca. Po ilasu, marksizam je nauka i on

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 2 3

se kao nauka moe razvijati i pobjeivati jedino u otvorenoj borbi". Polazilo se od toga da je to put da se izbegne deifikacija rukovodstva i u teorijsko-stvaralakoj oblasti Partiji nametne linija pojedinanog teorijskog razmiljanja kao optevaea. Otvarala se perspektiva socijalistike i unutarpartijske demokratije. Mi moramo oistiti nau Partiju od onoga to se uvuklo iz sovjetske prakse." Tito je na konferenciji Gardijske divizije istupao protiv toga da se ilasovi napisi o sovjetskoj praksi (Savremene teme", lanci objavljeni u Borbi, novembra 1950) tretiraju kao osnova za diskusiju u Partiji, u stvari da se razmatraju kao gotovo teorijsko delo. On je rekao: Jedna je stvar kad mi diskutujemo i govorimo o tome da tamo nita ne valja, a druga kad to napiemo kao dokument, kao teorijski marksistiko-lenjmistiki dokument u kome hoe da analizira situaciju u jednoj zemlji, u kojoj ne znamo kako je sada. To me je ponukalo da kaem da jedan takav lanak ne moe biti gotovo teorijsko djelo koje e morati da se razrauje u partijskim organizacijama i da se prihvata. Jer, time nam se onemoguava da taj lanak uzmemo kao bazu za diskusiju o tome ta se dogaa u Sovjetskom Savezu. To nam vezuje ruke, a osim toga, neki detalji u pojedinim lancima ve sutra mogu da se pokau i kao nepravilni. Jer niko od nas ne moe pretendovati (na to). . . da sam da analizu o jednoj zemlji. To je stvar studija, izmjene miljenja, rasprava i tek ono to nastane od toga moe biti teorijsko djelo koje treba da prouavaju nai partijski kadrovi." Poetak decentralizacije upravnog aparata doveo je 1950. do stvaranja saveta pri Ministarstvu za prosvetu: za film, pozorite, knjievnost, likovnu umetnost, muziku i umetniko kolstvo, za naunoistraivaki rad i naune ustanove, za narodno prosveivanje; pojavljuju se pedagoki saveti i saveti za struno kolstvo. Radilo se o savetodavnim telima koja su davala predloge u vezi s pitanjima pozorita, filma i knjievnosti, likovne umetnosti, itd. Otpori meu umetnicima poeli su u znaku neprihvatanja dirigovanog stvaralatva". Do suprotstavljanja je dolo ve poetkom pedesetih godina. Do tada su se knjievnicima, koji su skretali u tumaenju Agitpropa, znale oduzimati jednom dodeljene nagrade, a oni iskljuivati iz knjievnog i uopte umetnikog ivota, napadani zbog ignorisanja" socijalistike sadrine" dela. Marksistiki angaman" u umetnosti je

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

bio svemoni kanon. Zapravo ideoloko-politika sadrina stvaralatva bila je vladajua estetska norma". Petar Lubarda, odan umetnosti, odbio je da izlae po diktatu partijnosti stvaralatva" da bi 1951. svojom izlobom u Beogradu otvorio put traganjima za novim putevima, prostorima i izazovima umjetnosti". Likovni umetnici (u Crnoj Gori) traili su da se umetnost ocenjuje odozdo a ne odozgo". Poinje sve snanije suprostavljanje ideologiji socijalistikog realizma". Poetkom pedesetih godina i sama partija naputa partijsko-dravni model u razvitku kulture". Borba protiv dogmatizma nije znaila prekid borbe protiv reakcionarnih i kontrarevolucionarnih shvatanja snaga graanskog drutva, pre svega uticaja klera na omladinu u prosveti i duhovnom ivotu uopte. Kritici je podvrgavan i talas malograanskog mentaliteta u shvatanju partije, pri emu se esto ispoljavalo sektatvo. Rukovodstvo Partije je naputalo staljinistiku pragmatistiku koncepciju kulture, ali je ostalo rezervisano prema preteranoj slobodi kritike i stvaralatvu bez granica. Sektatvo je bilo deo svesti, iako se sa njim slubeno obraunavalo. Socijalistiki realizam se nije povlaio bez otpora, a i meu oficijelnim faktorima on je imao podrku. Na udaru kritike nalazile su se i nove forme kulturnog stvaralatva koje su se razvijale na Zapadu. Dez-muzika je ocenjivana kao izraz malograantine" i antikulture". Zapadni filmovi na repertoaru izazivali su ogromno interesovanje graana, naroito omladine, koja je znala ekati satima pred bioskopima da bi kupila kartu, ali su neki od njih ocenjivani kao dekadentni. Jo se pisalo o komercijalnom celuloidu" koji kvari karakter ljudi. Kada je beogradski bioskop Zvezda" oglasio produavanje prikazivanja filma Zato smo se sreli", inae jedne osrednje melodrame, u Knjievnim novinama se pod incijalima pojavio napad na upravu bioskopa zbog njene idejne nebudnosti. Politika kritika staljinizma, probijanje blokade, uvoenje radnikih saveta i druge drutveno-ekonomske promene, uz vei dodir jugoslovenskih graana sa zapadnim svetom, koliko do jue proglaavanim gnjilim" i dekadentnim", imperijalistikim" i neprijateljskim", uticali su i na pojavu 1 razvoj kritikih rasprava o slobodi stvaralatva. Najpre su poela da se kritiki ispituju utilitaristika shvatanja o ulozi umetnosti i nauke. Prelomnu granicu ovih rasprava oznaavali su Trei plenum CK SKJ, govor Edvarda Kardelja u Slovena-

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 2 5

koj akademiji nauka, izloba Petra Lubarde u Beogradu 1951. godine i Kongres knjievnika s referatom Miroslava Krlee 1952. Stvaranju slobodnije klime u umetnikom ivotu doprinosili su knjievni listovi i revije (Knjievne novine i Svedoanstva Marka Ristia), dijalozi knjievnika na tribinama, razmah knjievnih polemika, izlobe slikara, pojava novih knjievnih ostvarenja. Umetnost se postepeno oslobaala dogmatskog ematizma i shvatanja koje je bilo zavladalo da se umetnika dela procenjuju merilima dnevne politike i trenutnim pragmatistikim potrebama. Nova idejna strujanja odbacivala su estetiku socijalistikog realizma; podvrgavani su kritici sovjetski uzori, igosan danovizam u kulturnom stvaralatvu, teorija odraza, gerasimovtina u slikarstvu i timofejevtina u teoriji knjievnosti. Politika ekonomija i druge drutvene nauke oslobaaju se simplicizma i marksistike vulgarizacije kojima su bila zasiena dela sovjetskih naunika i teoretiara. U idejnom radu, KPJ je sve vie panje posveivala prouavanju i kritikom osvetljavanju nacionalnih i meunarodnih iskustava borbe za socijalizam. Upozoravano je na znaaj prouavanja istorije Partije i prikupljala se dokumentarna graa. Podstrek dobija izvorno prouavanje marksizma. Posebna panja se posveivala objanjavanju prirode jugoslovenske revolucije, njenim specifinostima, nainu reavanja nacionalnog pitanja, ekonomici prelaznog perioda. Sva ova pitanja tretiraju s;e u publikacijama KPJ, u radovima i govorima rukovodeih ljudi KPJ (ilasa, Kardelja, Pijadea, Milentija Popovia, Borisa Kidria i drugih). Formiran je Institut drutvenih nauka kao rasadnik kadrova marksistike orijentacije. U burnim dogaajima, ispunjenim sudarima, smenom linija i postojanjem dva fronta (od kojih je onaj informbirovski bio nesumnjivo daleko agresivniji i opasniji, imajui uporita u zemlji i take oslonca u spoljnim snagama), javljaju se protivureja koja su traila stvaralaka razreenja. Pronalaeni su i deklarisani pravci i principi koji su delu lanstva izgledali neadekvatni tekuoj situaciji. Radniki saveti, kao inauguracija politike i prakse socijalistike demokratije, direktno su se sukobljavali sa nasleem u svesti i navikama u politici, a na drugoj strani, pitanje opstanka zemlje i njene nezavisnosti zahtevalo je odbranu svim sredstvima i na spoljnjem i na unutranjem planu.

 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Rukovodee snage Jugoslavije, u skladu sa analizom stvarnosti, opredeljavale su se za novu politiku i praksu, ali nisu gubile oseanje za realnosti sumorne i surove svakodnevice. etvrti plenum CK KPJ (jun 1951) zaloio se za zakonitost u vremenu kada ove nije bilo: Partija je elela i u ovoj sferi da menja odnose insistirajui i dalje na odbrani osnovnih institucija drave i drutva svim sredstvima koja su joj stajala na raspolaganju u ime tih novih odnosa, ne klonei se ni represije; kao rukovodea snaga jugoslovenskog drutva, ona je polovinom 1951. osudila praksu organa bezbednosti i pravosudnih ustanova i optirala u skladu sa novom generalnom linijom u izgraivanju za socijalistiku demokratiju. Spajali su se neprikosnovena odbrana nezavisnosti i sistema izraslog iz revolucije i smelost proglaavanja dotadanjih metoda ilegalnim. Pod najteim uslovima opstanka, alternativa je nalaena u proglaavanoj demokratizaciji drutva, a ne u apsolutizaciji represivnih sredstava odbrane koja, meutim, nisu izostajala protiv snaga koje su elele da ugroze Jugoslaviju, razore je iznutra ili zadre stari sistem drutveno-politikih odnosa. Milovan ilas je mislio da se borba mora voditi protiv dvostrukog protivnika. Jedan od njih je bio informbiroovski talas negacije samostalnosti na koji je Partija odgovorila borbom za socijalistiku izgradnju isprepletenu sa pravilnim reenjem odnosa meu socijalistikim zemljama i borbom protiv klevetnikih metoda". Razgolititi ovu pojavu i otkriti njenu sutinu ilas je to smatrao jednim od najznaajnijih svjetskih istorijskih dogaaja", jer se radilo o sukobu unutar socijalistikog sveta. Drugi protivnik nije bio samo svesni, klasni protivnik ve mrak stoljea", pod kojim je razumevao zaostalost, nekulturu, primitivizam, neznanje, sujeverje, rave navike. ef agitaciono-propagandnog centra izraavao je i u dogaajima 1949. nezadovoljstvo intelektualcima. Po pravilu", kae, iskustva sa 'dovitljivim', 'pametnim intelektualcima' koji imaju smisla za agitaciono-propagandni rad, a nijesu do kraja odani Partiji veoma su alosna." Po ilasu, do teorijskih zakljuaka se nije moglo doi odjednom. U poetku je postojala i suzdrljivost od teorijskih prepirki" sa Sovjetima, jer se stajalo na gleditu da oni ne odstupaju u pitanjima teorije, ve da je ,,u praksi dolo do sukoba s teorijom".

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 2 7

Kardelj se decembra 1949. u Slovenakoj Akademiji nauka za borbu miljenja, kritiku i korektiv prakse u procenjiv a n j u teorijskih stavova, jer bez tih elemenata nema nauke. I z j a s n i o se takoe za samostalnost naunog stvaranja. to se tie partijnosti nauke, o njoj se kao takvoj moglo govoriti jedino u smislu klasne determinisanosti ljudskog saznanja. Meutim, govorei o borbi miljenja, Kardelj se nije izjanjavao o tome da li Partija ostaje i dalje neprikosnoveni arbitar o tome ta je reakcionarno" i ta dogmatizam". Izloba Petra Lubarde 1951. u Beogradu bila je raskid sa socijalistikim realizmom u likovnoj umetnosti. Na Drugom kongresu knjievnika u Zagrebu decembra 1949. Miroslav Krlea je izneo neke teze po kojima je jugoslovenska savremena socijalistika anticipacija danas samo pendent itavom nizu naih, junoslovenskih sredovjenih anticipacija u prolosti: staroslovjenske, glagoljake, i autokefalne borbe za ravnopravnost narodnosti i jezika u crkvenoj hijerarhiji grko-latinskog cezaropapizma i imperijalizma". Krleino vienje principa partijnosti svodilo se na osloboenje od krivih perspektiva nae malograanske estetike i znanosti, ali isto tako potrebno nam je osloboenje od ematizovane lijeve konformistike fraze, koja je svela knjievnu mjeru 'partijnosti' na tako sitne razmjere, a kamoli itav volumen nae monumentalne pojave u vrtlogu stoljea". Hroniari ovoga razdoblja istiu znaaj teze Petra egedina o kritici, a posebno o partijnosti. Nasuprot glavnom referentu, edomiru Minderoviu, egedin je traio da se u pojam partijnosti ukljui ljudski smisao o kome govori Marks. Pisci tekuih kretanja u umetnosti naglaavaju da je egedin naeo" teoriju o umetnosti kao odrazu objektivne stvarnosti tezom da umetniko delo uvek donosi novi kvalitet i element iznenaenja".
zaloio

U eseju Oskara Davia Poezija i otpori (1951), pesnik se strasno zalagao za slobodu poezije, gledajui u pesnicima graniare beskraja". Krlein referat na Treem kongresu knjievnika Jugoslavije, odranom u Ljubljani oktobra 1952. poivao je na tezi o autonomnom unutranjem biu literature koje se ne moe procenjivati merilima administrativno-partijskih normi, ve sopstvenim umetnikovim doivljavanjem stvarnosti i vrednostima njegovog umetnikog dometa. Njegov referat 0 slobodi kulture" bio je polemika sa postavkama socijalistikog realizma

 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

i Staljinskom frazom" o knjievnicima kao inenjerima dua". Za danovljevu estetiku kae se da je propovedala estetski jezuitizam". Krlea nije gledao na revoluciju i umetnost kao na antinomine pojmove, uveren u mogunost njihove sinteze. Mirei estetizam" i revolucionarni angaman", Krlea se opredeljivao za estetska merila, priroena samoj biti umetnosti i zakonitostima njenog vlastitog razvoja, za slobodu stvaranja, za simultanost stilova i metoda, za osudu direktivne estetike, ali i za sintezu umetnosti i revolucije. . ." Kritika analiza Krleinog izlaganja obraa panju na njegovu omeenost zahtevima politikog trenutka". Naime, Krlea se obraunavao sa sovjetskom estetikom doktrinom", ali se nijednog trenutka nije uputao u analizu domaeg staljinistikog naslea". Mogao se osloniti na kritike anticipacije politike koje su omoguavale njegove analize, a na drugoj strani, izjanjavati za pomirljivu formulu o sintezi umetnosti i revolucije". esti kongres je imao presudan znaaj i za razvitak umetnosti, jer se Partija opredelila za naputanje administrativno-direktivnog prilaza umetnosti i nauci, za borbu miljenja, ime su stvorene pretpostavke za jednu slobodniju atmosferu duha koja e narednih godina oiveti knjievni ivot brojnim sukobima razliitih struja i pogleda, ime je period do Sedmog kongresa postao kako kae hroniar ovih zbivanja jedan od najburnijih perioda u domaem posleratnom knjievnom ivotu". Partija je vodila bitku sa staljinistikim dogmatizmom, ali je uvala bokove od malograanske stihije u partijskom argonu, klerikalnih tendencija u javnom ivotu i prosveti i kulturi, pre svega, i uopte od graanskih restauratorskih tenji. Naviknuta godinama na jedan ideoloki front, sada je morala da se bori praktino na dva, iako je staljinistiki dogmatizam bio daleko opasniji protivnik. Ako se obraunavala sa ovim, ona nije elela da dozvoli provalu druge struje koja ju je takoe diskriminisala kao partiju neslobode i totalitarizma. U datim uslovima, Partija je odbacivala shvatanje da je svaka intervencija partijskih organa danovizam". U samoj partiji jo su bile ive birokratske ideje, pogotovu apriorno strahovanje od bilo kakve slobodnije misli i inicijative koju ona nije promovisala, kao trajni relikt dojueranje ideoloke jednostranosti. Dok su slobodniji duhovi koji su ubrzavali proces oslobaanja kulture i nauke od stega i zavisnosti dravnog aparata, esto shvatani

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 2 9

kao anarhisti ili malograani, dotle su birokratski duhovi u Partiji sumnjiili nosioce slobodnijih misli za izneveravanje i ugroavanje socijalizma. Trebalo je proi izmeu Scile i Haribde i zauzeti stanovite osloboeno dogmatske krajnosti i realno neprihvatljive bezgranine slobode. Prema britanskim analizama, Tito je na estom kongresu osudio pojave vesternizacije", to je termin koji je pokrivao mnotvo ideja stranih jugoslovenskom socijalizmu". Pre svega, kritikovao je klerikalne tendencije dosta jake u Sloveniji i Hrvatskoj, ovinizam, ideje u oblasti kulture koje su se opravdavale veim slobodama. Za ilasa je rizik obrauna sa staljinizmom bio u oivljavanju buroaskih aktivnosti", ali kojima se nije trebalo suprotstavljati administrativnim akcijama. Tito je na Treem kongresu AF-a oktobra 1950. kritikovao Branka opia i uopte sve reakcionarne tendencije" koje su se poele javljati u procesu oslobaanja umetnikog stvaralatva. Prema Titu, poeo je da se osea uticaj reakcije" kroz razne pore drutvenog ivota, pa ak i kroz tampu", kroz karikature i satire. Ali sada je", kae Tito, reakcija dobila mogunost da kroz razne eksponente, koji se skrivaju iza partijske ili kakve druge firme, otpone sprovoditi takvu politiku." Tito je u opievoj Jeretikoj prii video aluziju na nae najvie rukovodstvo". Pisac je koristio temu o ministru i pomoniku ministra, generalu i udarniku, iako su oni pomonici ministra najvii muenici". Koristei se tim kategorijama ljudi, pisac je, u Titovoj interpretaciji, uzeo celo drutvo odozgo na dolje" k?.o negativno, to znai da ga treba slistiti". Tito je isticao da takvu satiru nee dozvoliti, ali da pisac nee biti ni uhapen. Njemu treba javno odgovoriti i kazati jedanput za uvijek da neprijateljske satire koje idu da razbiju nae jedinstvo ne mogu da se trpe kod n a s . . . kod njega (opia) je sve tako jasno i vidljivo, da nije potrebno sumnjiiti ga. On je jasno kazao to je, i ko je, on je zaglibio, on je pokazao da je, svjesno ili nesvjesno, postao instrument u rukama reakcije, a indirektno i u rukama Informbiroa. Takvi nai umjetnici ne mogu uivati simpatije niti rukovodeih ljudi, niti naih naroda. Ne mogu, bez obzira kakve su bile njihove zasluge. Njegova je stvar da uvidi svoje greke i da krene putem kojim idu nai socijalistiki knjievnici." Ova opieva satira, koja se pojavila dve godine pre ilasove Anatomije jednog morala, dovela je do najtee optube

* i

 <5 "

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

u ono vreme stavljanjem pisca u kontekst reakcije" i pogotovu IB-a, to je znailo nacionalnu izdaju". Kritika birokratije i privilegije doivljene su kao napad na osnove poretka. Sam opi je nastavio da objavljuje, protestujui kraim zapisom u Knjievnim novinama to se na satiru kod nas gleda kao na antidravnu delatnost. Po njemu, pak, slobodni pisci" u slobodnoj zemlji mogu staviti" pod bi satire svakoga ko je to zasluio". Predratni hrianski socijalista i poznati katoliki pisac, ugledni partizanski borac i jedan od prvaka Osvobodilne fronte, ovek koji je rukovoen humanistikom vizijom pristupio narodnooslobodilakoj borbi, objavio je 1951. zbirku pripovedaka Strah in pogum (Strah i hrabrost) koja je takoe dovela u tadanjoj atmosferi do njegovog iskljuenja iz javnog ivota. Politiki pragmatizam je u likovima pisca osetio opasnost po osnove socijalizma, nesposoban da prihvati istinu i protivureja stvarnosti (kukavice, egzekutori, ubistva bez dokazane krivice itd.). Svi ti likovi pro isticali su iz pievog partizanskog iskustva i samim tim izazivali kod zvaninika strah od kvarenja pojednostavljene slike revolucije i njenih heroja. Pripovetke su se inae odlikovale moralnim preispitivanjem koje savremenici na vlasti nisu mogli podneti. Za to je jo uvek bilo prerano, pogotovu zbog situacije u kojoj se Jugoslavija nalazila, i zbog stanja svesti istih onih koji su krili puteve emancipacije u odnosu na staljinizam, strahovima od provale kritika koje bi doveli u pitanje samu strukturu vladavine KPJ. Pojedinani primeri nesumnjivo u sebi sadre karakterizacije opteg raspoloenja i tendencija, ali istovremeno ne smeju zakloniti vidike jedne velike borbe za osloboenje od dominacije, prava na kontrolu, pritiska velikog u ime snage. Veliki prelom koji je napravila KPJ pod pritiskom IB-a 1948. otvorio je puteve i novim strujanjima u oblasti duhovnog stvaralatva, iako navedeni markantni primeri pokazuju i limite do kojih se moglo pisati i govoriti. No, u isto vreme izlazile su Knjievne novine u kojima se sve vie oseaju nova strujanja. Marta 1952. pojavljuju se Svedoanstva, sa Aleksandrom Vuom, kao glavnim urednikom. Svedoanstva su vie bila okrenuta velikim strujama i tokovima savremene kulture u svetu za razliku od Knjievnih novina. I jedno i drugo glasilo polazilo je meutim od iste premise da je borba miljenja postala nunost. Knjievne novine i Svedoanstva iz-

IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA

3 3 1

raavala su nezadovoljstva prema postojeem stanju u knjievnosti i kritikoteorijskoj misli o njoj". asopisi Delo i Savremenik izraavali su razliita gledita o knjievnosti, ekstremno sukobljena, svedoei o estini knjievnih polemika. Obraun sa Milovanom ilasom 1954. nije mogao da ne utie i na ograniavanje slobode u oblasti stvaralatva, na jaanje intervencija, podravanje antimodernistikih gledita meu knjievnicima. Ali ve etiri godine kasnije, 1958, na Sedmom kongresu SKJ, Partija se distancirala od umetnikog fenomena, ostavljajui ocene njegovim nosiocima i stvaraocima; Partija je preputala umetnost autonomnom ivotu i umetnicima.