nau k e

specijalno izdanje nedeljnika vreme za nauku i tehnologiju, decembar 2008

ST VARI KOJE NISU DOL E

NAUNA PREDSKAZAN AUN PR SKAZANJA

oglas

NULA
Moj mali roak Kosta nikako ne moe da shvati nulu. Nula, mada nama odraslima tako obina stvar kojom, zapravo, brojimo odsustvo broja, nedostina je pre izvesnog stupnja intelektualnog razvoja. Ima neke ironije u tome to Evropljani nulu u raunu koriste samo poslednjih 800 godina, poto su je prethodno nauili od matematici mnogo sklonijih Arabljana. Sa slinom zbunjenou sa kojom Kosta posmatra nulu na digitalnom satu, ovu vrstu matematike apstrakcije analizirao je Leonardo iz Pize, u matematikoj istoriji zapamen kao Fibonai, kad je na samom poetku XIII veka na nju naiao u nekim arapskim tekstovima. Naravno, Kosta sa mnogo vie entuzijazma nastupa kad sa digitalnog preemo na stari mehaniki asovnik u ijoj ga utrobi eka jedan ceo
Vreme nauke je specijalno izdanje nedeljnika vreme za nauku i tehnologiju Objavljeno kao dodatak nedeljnika vreme br. 935, 04/12/2008 Izdava: NP Vreme d.o.o, Beograd, Miarska 12 telefon: 011/3234-774, faks: 3238-662, e-mail: vremenauke@vreme.com

0
svemir za istraivanje. Ako imate vremena da se igrate sa decom koja jo nisu nauena nuli, prvo to ete sami nauiti je da se, sa svojom neutaivom radoznalou, ponaaju kao pravi mali naunici. Nedeljnik Vreme se ve nekoliko godina briljivo priprema za pokretanje jednog specijalnog asopisa koji bi interreagovao sa onim dragocenim tragovima te detinje radoznalosti, koju ste uspeli da sauvate uprkos svim prazninama kojima su vas nauili. Za poetak smo vam pripremili jedno probno, promotivno izdanje lista koje e se zvati Vreme nauke i sadrati u sebi klice itavog univerzuma znatielje koja je poslednjih godina u tampanim medijima bila sasvim nevidljiva. Naravno, kreemo od nule. Da bismo, potom, zajedno poeli da brojimo. S.B.
Ureuju: Slobodan Bubnjevi i Marija Vidi Saradnici: dr Saa Markovi, dr Milan M. irkovi, mr Sran Verbi, Jasmina Lazi, Jovana Gligorijevi; Fotograja: Aleksandar Ani i Milovan Milenkovi tampa: Rotograka, Subotica

VREME NAUKE, decembar 2008

Nauna predskazanja

ST VARI KOJE NISU DOLE

edne Britanske nost otvorenoj sednici ugl Godina je 1900. Na za jav veka predstavljana nauke, gde su tokom XIX asocijacije za napredak Kelvin. Nita novo u otkria, govori lord gotovo sva velika nauna su sve preciznija i preno. Sve to nam predstoji zici nee biti otkrive kog ela i duge j uglaeni aristokrata viso ciznija merenja, kae ova i potvrdno klimaju orijanski naunici u dvoran sede brade, dok ostali vikt glavom. Tomson, ovo pred, ije je pravo ime Vilijam Lord Kelvin (18241907) rikosnovenog naunog je sa pozicije nep skazanje o kraju nauke dao termodinamike. Kelvin se meljiva osnovnih zakona autoriteta, kao ute enje prevara, i da skeptik tvrdei da je X-zra jo ranije proslavio i kao ogui. viti zato to su ziki nem se avioni nikada nee raz g neuspeha naunika u publici brine zbo Dok Kelvin govori, veina ina, merenjem promenta, kojim je tih god MajklsonMorli eksperime dokazano postojanje konano trebalo da bude ne brzine svetlosti, li poslednjim , koju su u to doba naziva etra, hipotetike supstance ovalo se da je ceo naunom horizontu. Ver neistraenim oblakom na utie na prostiranje nestiljivim uidom koji univerzum ispunjen ovim gnetnih talasa. svetlosti i drugih elektroma
4

i svega drugog, 40 vin, mada sumnjiav u vez Paradoks je da je sam Kel tanju predvideo postojanje u O vrtlonom kre godina ranije u svom rad da e biti otkriven samo ao je veran do smrti, uveren etra, i toj ideji ost ciznost. ako se jo malo povea pre nog zavoda u barueni slubenik Patent Godina je 1905. Mladi raz rad koji pokaod lorda Kelvina, objavljuje Bernu, po svemu drugaiji rie etra, objasnivi da eni uzalud oekuju otk zuje da engleski dentlm menu brzine svetlosti periment ne moe uoiti pro MajklsonMorli eks avljenih te godine, radom, jednim od pet obj jer je ona uvek ista. Ovim riju relativnosti ert Ajntajn utemeljio je teo dvadesetestogodinji Alb zici sve mora biti ponovo Kelvinovoj tvrdnji, u pokazujui da, nasuprot nita ne moe da zauda predstoji epoha u kojoj otkriveno. inilo se nja mogu biti e ideje i nauna predskaza stavi napredak, i da sve lud ostvareni. vijeno sve ono u je tokom proteklog veka raz Godina je 2008. Mada ogih ozbiljnih nauverovao, iekivanja mn ta sumnjiavi Kelvin nije te nisu ispunjena. S SF pisaca i futurologa uop nika njegovog doba, , neka se i danas azanja koja nisu ostvarena duge liste naunih predsk ularnosti. posebno izdvajaju po pop

VREME NAUKE, decembar 2008

dvideo je i poznati Takvu budunost hrane pre lokalni ameriki asopis. o zamisli. iz 1930. godine Sam SF mjuzikl Dejvida Batlera

LETEI AUTOMOBILI vni britanski knjievje od retkih stvari koju sla Razvoj aeronautike jedna ) nije pravilno predviord Vels (18661946 nik i futurolog Herbert D godine. Ne mislim da acijama objavljenim 1902. deo u svojim Anticip kao ozbiljna modiaeronautika ikad zaiveti je uopte verovatno da e javajui da ovek kacije, pie Vels, objan kacija transporta i komuni le prvog aviona lju vezan. Meutim, pos nnije albatros ve je za zem nije, 1903. godine, aerotra godinu dana kas brae Rajt koji je poleteo nije ovek a kas vijao, da je samo pola vek sport se tako intenzivno raz ni saobraaj ini pravac u kom se vazdu Jed uspeo da poleti u svemir. letei automobili. nije oekivano razvio jesu omobila dolazi. ka kombinacija aviona i aut Pazite ta vam kaem. Ne jivao je 1926. godine pio on dolazi, najavl Henri Ford Moda vam je smeno, ali doba i veliki nosilac progresa tog nir automobilske industrije Meutim, totip leteeg automobila. o i pro (18631947), koji je razvija eksperimentalna leteje zaustavljen poto se 1928. godine taj projekat t poginuo. lica sruila, a probni pilo erman (1894 omobila bili su Valdo Vot Prvi istrajni konstruktori aer 30), nekadanji rival brae n Kurtis (187819 1976) i njegov partner Gle a, Votermanova letelica, od Kurtisovih prvih model Rajt. Za razliku je po svemu liila , uspela je da poleti. Ona konstruisana 1937. godine imala rep. U vazduhu mo avion, osim to nije na ono to danas naziva km/h, ali nije imala nado 180 km/h, na zemlji 90 je razvijala brzinu daljine. Sa slinim mogla da pree velike raz roite performanse niti je aeromobila i posle svi pokuaji konstruisanja problemima suoili su se j idejnih reenja, to sa nas postoji veliki bro Drugog svetskog rata. Da na rasklapanje, ali m i sletanjem, to sa krilima vertikalnim poletanje ksi. nijedan nije zaiveo u pra HRANA U TABLETI

rnost polovinom stekla je ogromnu popula teIdeja o piluli umesto obroka prve letove u svemir i pra pripremama za prolog veka uporedo sa bi jedenje se da astronauti jesti. Smatralo ih rasprava o tome ta e bilo gotovo ok u besteinskom stanju obr bilo ega to lii na pravi phodne hranljive mateda sve organizmu neo nemogue, a oekivanje alo je potpuno logino. tene u jednu tabletu izgled rije mogu biti sme ana tog doba serija, lmova, stripova i rom Junaci brojnih televizijskih hranili su se tabletama. ma nisu bile retke mirskih putovanja, u novina Meutim, i mnogo pre sve trebe izbaciti trpea e u budunosti iz upo prie o vetakoj hrani koj li koji se moe nositi u , zdrav obrok u jednoj pilu zarije i escajg. Dobar 3. godine jedan nika, pie u avgustu 192 depu, san je dananjih nau

ljudskom posadom, svemirskog programa sa Tokom prvog amerikog sini obrok u besteinazalo se da je kla Merkjuri (19591963), pok a kao i kockica suve gu, a da su jedenje iz tub skom stanju ipak mo jelovnik je bio tni i nepraktini. Uz sve to, hrane koja se mrvila neprija i su sve manje im decenijama astronaut veoma ogranien. U naredn u u uobiajenom, oda danas voe i kolae jed istili vetaku hranu, kor reju u specijalnoj poneku hranu treba da zag nosno prirodnom obliku, nom stanju. Ni na u, a so i biber uzimaju u te rerni, ponekoj dodaju vod lnost ve nikad nije samo da nije postala rea Zemlji hrana u tableti ne anje zdravog naina nego danas uz podstic uzgabila manje popularna budunosti vidi u organski e za ishranu ivota, oveanstvo reenj anoj hrani. janoj i genetski nemodikov

FUZIJA

ovek budunosti fantastinog dela u kome im Gotovo da nema nauno proces u jezgru atoma koj fuzijom. Ovaj en je kao nije ovladao kontrolisanom rgiju, vi prirodno proizvode ene Sunce i sve druge zvezde tskih potreba oveanstva. energe najekasnije reenje svih alost, samo kod taki izazovu fuziju, ali, na Naunici su uspeli da ve

VREME NAUKE, decembar 2008

oruja apokalipse. Rana istraivanja fuzije su 1951. godine ubrzana i usmerena na vojne potreb su samo inspirisale nacisti e zahvaljujui radovima kon ki reim u Nemakoj koji troverznog amerikog ziara Edvarda Tel je pokuao da proisti rasu prirodnih vladal era (19082003), oca prv aca kroz zatvaranje, ubi e termonuklearne koji bombe, inae oruja koje janje i muenje svih su zbog telesnih i intelektua je u proseku 1000 puta raz lnih mana bili proglaeni ornije od sionih bombi kakve su baene na za greku prirode. To jezivo iskustvo Hiroimu i Nagasaki. uverilo je savremeni svet da ne treba dozvoliti bilo kakav pokuaj ve Meutim, dok se proces takog upravljanja genetsk sije danas primenjuje u hilj im materijalom koji se doivljava kao igranje adama nuklearnih centrala, ne postoji nijedna boga. Uprkos neverovatno fuziona. Za razliku od sije brzom razvoju genetike, veina zemalja koja podrazumeva cepanje tekih rad je zakonom zabranila klo ioaktivnih atomskih jezgar niranje, a ideja da roditelji pomou genetskog a, fuzija je proces u kome se lagana jezgra inenjeringa unapred oda vodonika spajaju grade biraju osobine svog potomstva sasvim je i helijum. Energija koja se pri tome oslobaa odbaena. je tolika da na Zemlji ne postoji materijal za posudu u kojoj bi se to mo glo odvijati. Kako bi dosko ili tom problemu, naunici su svata pok uali, od magnetnih evre VREMENSKA MAINA ka do laserskog paljenja. Danas se priprema izgrad nja dva fuziona reaktora, Iter u Francuskoj i Hiper u Velikoj Britaniji, ali je njihovo putanje u rad ipak neizvesno, a predvieno je tek posle 20 20. godine. SAVRENE BEBE Meu neostvarenim nauni m predskazanjima postoje i ona za koja je srea to nisu dostignuta. U slavnoj knjizi Vrli novi sve t iz 1932. godine jednog od najznaajnijih intelektualaca XX veka Old ousa Hakslija (18941963), ljudi daleke budunosti podeljeni su na superiorne Alfe, osrednje Bete i Game, prig lupe Delte i retardirane Eps ilone. Hakslijev svet je tako ustrojen da Alf e vladaju i uivaju u potpun om blagostanju, dok nesreni Epsiloni ima ju drutveni status gori od antikih robova. Nijedan pripadnik neke od ovih pet kasti nije odrastao u porodici niti je sluajno roen, ve je dob ijen Bokanovskim procesom . Ova izmiljena procedura podsea na mo dernu ideju kloniranja gde se unapred po elji dobijaju istovetne jed inke savrenih Al ili potla enih Epsilona. Svojom antiutopijskom viz ijom Haksli je kritikovao eug eniku, nauni pokret s kraja XIX veka koj i je razmatrao mogunos ti da se ljudska vrsta usavri. Pojam eugenika je 1883. godine uveo prirodn jak Francis Galton (18221911), a ideja o usavravanju naslednog materijala ljudi bila je vrlo moderna meu vod eim naunicima, knjievni cima i politiarima pre Drugog svetskog rata . No, eugenike ideje nisu popravile svet, ve Jedinu uspenu vremensk u mainu smislio je ve pom enuti H. D. Vels. Naime, Vels je 1895. god ine u Pal mal gazeti u nas tavcima objavio svoj najpoznatiji roman The time machine, kod nas pre veden kao Vremeplov. Roman je u naredn om veku doiveo ogroman broj reizdanja, lmskih i televizijskih ada ptacija, inspiriui na stotine drugih autora da naprave svoje verzije vre meplova. Putovanje kroz vreme je prirodno izazivalo i naunike, ali nije bilo ak ni pokuaja da se ono praktino ostvari.

VREME NAUKE, decembar 2008

Meutim, zahvaljujui teo riji relativnosti Alberta Ajn tajna, vremenska maina teorijski nije nemogu a. Ako bi se izuzetno brz i svemirski brod kretao relativistikom brz inom (bliskom brzini svetlos ti od 300.000 km/s), vie vremena bi pro teklo na Zemlji nego na vas ionskom brodu. Ova pojava, predviena jednostavnim relativistikim jednainama obino se naziva dilatacija vremena i proistie iz in jenice da svaki referentni sistem u Ajntajno voj zici ima svojstveno vre me. Meutim, sama ideja, mada nesum njivo prihvaena u zici, podstakla je itav niz zanimljivih misaonih eks perimenata kao to su uv eni paradoks blizanaca (da li stari putnik na vasionskom brodu ili ona j koji ostaje na Zemlji), paradoks svemirsko g turiste i dedin paradoks (o brkanju uzroka i posledice dogaaja). TELEPORTACIJA Mnogi referentni svetski re nici je jo opisuju kao in ili proces pomeranja objekta ili osobe pomou psihokineze, ali je teleportacija odavno viena kao pojam koji je manje vezan za par anormalno, a vie za budunost razvoj a tehnologije. Hiljade del a SF anra u kojima se teleportacija obino shv ata kao momentalno preme tanje materije sa jednog mesta na drugo pomou tehnolokog ureaj a, nametnule su ovaj pojam kao jedan od ultimativnih izazova budue g razvoja. Sam pojam se pripisuje ameri kom piscu arlsu Fortu (18 741932), koji ga je prvi upotrebio 1931. god ine. Pisci poput Artura Kon ana Dojla, Isaka Asimova, Daglasa Adam sa i Artura Klarka obino su pod teleportacijom podrazumevali dezinte graciju na atome, trenutn o slanje informacije o njihovom rasporedu, i potonju reintegraciju u prv obitni oblik.

ROBOTI Pokuaja konstrukcije bilo je i u Staroj Grkoj i Kini, a prvi nacrt humanoidnog robota, viteza koj i je mogao da pomera ruk e i glavu napravio je Leonardo da Vini 149 5. godine. Pojam robot potie od e ke rei robota rad. Ov aj naziv za automat, oveka mainu, prvi put se pojavljuje 1920. god ine, u drami R.U.R. (Rosumovi univerzalni rob oti), ekog pisca Karela apeka, iako se smatra da je njen tvorac bio apekov brat Jozef. Mada je robotika posled nje dve decenije izuzetno napredovala, jo nas na kunom pragu ne doekuju maine koje nam ele dobar dan, potom ser viraju ruak, a onda nam pomognu u oba vljanju drugih dnevnih obaveza. Sredin om XX veka vizija razvoja robotike podrazumevala je robota za sva koga. Dananji roboti kao to je Asimo, konstruisan 2000 . godine, mogu da prepoznaju ljudski lik, spo ntano razgovaraju, tre po razliitim podlogama ukljuujui i stepeni ce, bespogovorno sluaju komande i sviraju klavir. Ali, jo nisu ni prib lino rasprostranjeni kako se oekivalo.

Prema Ajntajnovoj teoriji, nikakva materija u prirodi ne moe putovati bre od svetlosti, a kamoli se premetati beskonano brzo. Meutim, kvantna mehanika predvi a takozvanu kvantnu tele portaciju koja bi se mogla opisati najjednostav nije kao trenutni prenos tak ozvanih kubita (osnovnih jedinica kvantn e informacije) izmeu dve identine elementarne estice. Pokazuje se da se posmatranjem jednog takvog ljudskoj intuiciji neshvatljivog objekt a moe dobiti informacija o stanju drugog. Ovo naoko bizarno ponaa nje estica ima vrlo prakti nu primenu kod kvantnih raunara, ali je dal eko od klasine ideje tele portacije.

Jedan od najboljih pokaza telja koliko je stvarno rob otika napredovala je Robokup, Svetsko fudbal sko prvenstvo robota. Tak mienje su 1993. godine osnovali japanski robotiari u nameri da pod staknu istraivae u oblasti vetake intelige ncije. U elji da pobede suparnike sa drugih univerziteta i instituta, nau nici su poeli da konstru iu sve sposobnije robote. Ove godine u Kin i je uestvovalo ak 373 robotska tima, dok ih je na prvom takmienju bilo svega osam. Smatra se da e razvoj humanoidnih robota dostii prihvatljiv nivo onog dan a kada robotski tim pobedi tim profesionaln ih fudbalera. Zvanini cilj Robokupa je ostvarivanje tog zadatka do 2050. godine.
MARIJA VIDI SLOBODAN BUBNJEVI

VREME NAUKE, decembar 2008

KRITINA PUTANJA

CERN

ZAVERA BELOG MANTILA

Pie dr Milan M. irkovi Nauka, oigledno, ne uiva veliki ugled u javnosti. (Da je drugaije, itali biste ovo Vreme nauke ranije, zar ne?) Brojni su tome uzroci, od loih nastavnih programa do zloupotrebe nauke u politike svrhe, i dalje aktuelne uprkos traginim iskustvima poput socijaldarvinizma i lisenkoizma. Meu manje poznatima jeste povrna, a esto i direktno pogrena, medijska predstava inspirisana fosilnim pozitivistikim idejama o nauci kao uglavnom empirijskoj delatnosti. Ponaanje novinara, popularizatora, pa i pisaca udbenika, naroito na osnovnokolskom nivou, stvara (uz poneki asni izuzetak) lanu sliku o istinskom naunom radu i procesu kojim smo doli do velikih otkria. Primer su ilustracije: kad god se ionako ne esto pojavi potreba za fotograsanjem naunika, to se ini tako da hemiar mora biti u belom mantilu, astronom u kupoli teleskopa, geolog na terenu sa pijukom. Ima li hemiara bez belog mantila? Lajnus Poling, verovatno najznaajniji hemiar XX veka, dvostruki Nobelovac i otac Teorije hemijske veze, moda bi zamolio za izuzetak. Kako fotograete naunika koji misli? Odgovor: nikako. To nije medijski interesantno! Stoga u vrlom arenom svetu fotogeninosti i odnosa sa javnou mesta teoretiarima uglavnom nema, to je izvor opasnog iskrivljavanja slike o nauci. Empirijski rad bez teorijske vodilje moe biti kolekcionarstvo ali ne moe biti nauka. Ne postoji uniforma naunika ita vie od uniforme pesnika, reisera ili crtaa stripa. To je izraz iste kreativne slobode koja naunika valja da krasi, za razliku od uniformisanih profesija poput vojnika ili svetenika. Nauka je jednostavno drugaija kultura.
SUPERKOMPJUTERI

IEKIVANJE SUD

Tokom protekle godine, najvaniji dogaaj u svetu nauke bilo je pokretanje Velikog sudaraa hadrona (LHC, Large hadron collider) u tunelu ukopanom sto metara pod zemljom kod eneve u vajcarskoj, a po svemu sudei, najvei akcelerator estica na svetu e biti glavna vest i tokom 2009. godine. Fiziari manje vie oekuju velike stvari i nadaju se da e ovaj meunarodni eksperiment u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraivanja (CERN) odgonetnuti nekoliko vanih pitanja o strukturi materije (da li postoji tzv. Boja estica Higsov bozon, zato ima vie materije od antimaterije, kako je izgledao Univerzum neposredno posle Velikog praska, itd). Prvo pokretanje ove, najvee maine koju je ovek napravio i koja estice (protone) ubrzava superprovodnim magnetima pratili su razni strahovi od smaka sveta i brige da e na eksperimentima doi do nastanka crne rupe. Ovi neopravdani strahovi su u septembru 2008. godine ponegde izazvali i masovnu paranoju, samoubistva i pretnje upuene poznatim ziarima. Uprkos tome, ziari u CERN-u

PLAVI DUNAV
Tokom novembra Srbija je pristupila Evropskom partnerstvu za superkompjuting (Partnership for Advanced Computing in Europe, PRACE). Ovo meunarodno partnerstvo poelo je da gradi panevropsku mreu superkompjutera visokih performansi koji e biti upotrebljeni za reavanje kompleksnih naunih i tehnolokih problema i izazova. Performanse i mogunosti ovih superkompjutera, kako navode u PRACE-u, bie jednake ili bolje od postojeih u Sjedinjenim amerikim dravama i u Japanu. Srbija je primljena u Evropsko partnerstvo za superkompjuting kao prva zemlja juogoistone Evrope, objasnio je na konferenciji za tampu odranoj na Institutu za ziku 12. novembra ministar za nauku i tehnoloki razvoj Boidar eli. On je istakao da je to veliki dan za srpsku nauku i svet raunara, i snana poruka naim softveraima da Srbija ozbiljno namerava da se prikljui revoluciji superkompjutinga 21. veka, to e doprineti razvoju nae raunarske infrastrukture. Kako je za Vreme nauke objasnio Antun Bala, iz Laboratorije za primenu raunara u nauci Instituta za ziku, bie izgraena posebna zgrada na Institutu u koju e biti smeten nacionalni centar za
8

superkompjuting. Za projekat Plavi Dunav u narednih sedam godina bie izdvojeno deset miliona evra, od ega e tri miliona doi iz budeta, a sedam iz fondova Evropske unije. Budui superkompjuter imae hibridnu platformu zbog razliitih potreba njegovih korisnika, a na njega e biti mogue smestiti nekoliko stotina terabajta podataka (poreenja radi, na postojei superkompjuter Paradoks koji se nalazi na Institutu, moe se smestiti 30 terabajta).
VREME NAUKE, decembar 2008

IZA VREMENA

DNJEG DANA

PRIRODA SATKANA OD TAAKA

Pie: Jovana Gligorijevi Danas moemo biti apsolutno sigurni da je svet sainjen od atoma. Pre samo pola veka nije bilo tako. U izdanjima enciklopedije Britanika iz prve polovine XX veka, za ovu teoriju kae se da nije sasvim dokazana iako je aktuelna jo od V veka pre nove ere, kada su iveli prvi starogrki atomisti Leukip i Demokrit. Najvei zamah atomistika ideja dobija u XVIII veku. Inspirisane delom lozofa i naunika, poput Renea Dekarta (15961650), Isaka Njutna (16421727) i Gotfrida Vilhelma Lajbnica (16461716) rasprave o strukturi materije i prirode dominirale su u evropskim intelektualnim krugovima. Jedan od najaktivnijih zagovornika atomizma bio je dubrovaki naunik RUER JOSIP BOKOVI (17111787), za koga se moe rei da je u pravom smislu bio univerzalni stvaralac: lozof, matematiar, astronom, ziar, inenjer, pedagog, geolog, arhitekta, arheolog, konstruktor, optiar, diplomata, putopisac, profesor, isusovac, najbolji pesnik na latinskom jeziku XVIII veka i prevodilacpoliglota. Bokovi je prvi meu tadanjim misliocima izloio svoj celovit sistem prirodne lozoje u svom, po mnogima, glavnom i ivotnom delu Teorija prirodne lozoje svedena na jedan jedini zakon sila koje postoje u prirodi (Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem viriun in natura exsistentium), objavljenom u Beu 1758. godine. Roen je 18. maja 1711. godine u Dubrovniku, odakle s 15 godina odlazi u Rim, gde stupa u isusovaki Collegium Romanum. Filozoju je zavrio 1732. godine a nedugo potom i teologiju. Po zavretku studija teologije stupio je u isusovaki red, u to vreme najbolje mesto za sticanje irokog i kvalitetnog obrazovanja. Godine 1740. postaje profesor matematike. Ceo radni vek proveo je u inostranstvu, gde je stekao svetsku slavu, a samo je jednom svratio u rodni Dubrovnik, 1747. Kao svog najveeg mislioca svojataju ga i Srbi i Hrvati. On sam smatrao je sebe Dubrovaninom. Umro je i sahranjen 13. februara 1787. godine u Milanu, a srce mu je preneto u zaviaj. U najveoj meri, Bokoviev lozofski sistem inspirisan je Njutnovom i Lajbnicovom lozojom, ali on sam naglaava da se bitno razlikuje od njih. Od Lajbnica, Bokovi je preuzeo jednostavne i neprotene konstitutivne elemente prirode (Lajbnicove monade), a od Njutna privlane i odbojne sile. Ali, za razliku od Lajbnica, Bokovi ne prihvata neprekidnu protenost kao posledicu meusobnog dodirivanja neprotenih taaka. Naprotiv, on prostor i vreme opisuje kao sasvim relativne kada je re o naoj spoznaji ove dve kategorije, to je teza koju e nekoliko decenija nakon objavljivanja Bokovieve Teorije lozoje prirode razviti jedan drugi veliki mislilac Emanuel Kant, u svojoj Kritici istog uma. Iz istog razloga, Bokovi se s pravom moe nazvati i preteom Alberta Ajntajna. Prema Bokoviu, primarni, konstitutivni elementi materije su neprotene i nedeljive take, koje deluju meusobnom silom, a ta sila zavisi od njihovog rastojanja. U delu njegove teorije koji se tie sila, mogu se podvui osnovne slinosti i razlike izmeu Bokovieve i Njutnove lozoje prirode. Za razliku od Njutna, koji sve svodi na tri osnovna zakona, Bokovi je sve sveo na jedan jedini princip. Dalje, za razliku od Njutna, pretpostavlja da postoji ne samo privlaenje nego i odbijanje na malim rastojanjima meu telima. Svoju privlanoodbojnu silu, odnosno zakon sila, Bokovi je graki predstavio u Dekartovom koordinatnom sistemu krivom, koja je u nauci poznata kao Bokovieva kriva.
9

su uspeli da pri prvom pokuaju 10. septembra pokrenu mainu i ubrzaju snop protona, a nikakvog sudnjeg dana nije bilo. Naalost, samo nedelju dana kasnije dolo je do kvara izmeu sektora 3 i 4 akceleratorskog tunela, iz superprovodnih magneta je iscurela velika koliina helijuma i nikakvo dalje ubrzavanje estica nije bilo mogue. Bilo je najava da e LHC brzo biti popravljen, ali se to nije desilo. Prema poslednjim informacijama koje je Vreme nauke dobilo u CERN-u, akcelerator e ponovo biti pokrenut tek sredinom 2009. godine. Niko se ne raduje tolikom odlaganju, mada je izvesno da se sa njim odlae i Sudnji dan. Inae, na dva eksperimenta koja se pripremaju za ovaj veliki instrument uestvuju i dva tima iz Srbije jedan sa Instituta za ziku, a drugi sa Instituta za nuklearnu ziku Vina. U meuvremenu, ministar nauke Srbije Boidar eli je najavio da e Srbija ui u punopravno lanstvo u CERN-u. Zahvaljujui dobrom radu naih ziara imamo velike anse da u narednih nekoliko godina postanemo punopravna lanica CERN-a, rekao je eli tokom ceremonije predstavljanja Velikog hadronskog akceleratora.
S. B.

Osim reavanjem naunih problema, ovaj superkompjuter e se baviti i privredom, i oekuje se da e Institut u narednom periodu sklopiti partnersva sa kompanijama kao to su IBM i Microsoft. Superkompjutere uglavnom razvijaju ziari zbog velikih potreba za similacijama eksperimenata. Kao to je internet svojevremeno nastao u CERN-u, tako je za potrebe novog akceleratora LHC poeo da se razvija GRID, nova supermrea superkompjutera koja e omoguiti da se izuzetno zahtevni zadaci raspodeljuju meu vie maina koje se nalaze u razliitim delovima sveta. Superkompjuteri poput Paradoksa mogu da izraunaju svakojake stvari koje su bile nezamslive sa klasinim raunarima. Tako oni prave simulacije eksperimenata u istoj zici, kao to su superprovodni modeli i razni kvantni problemi, ali se itekako primenjuju i za reavanje ivotnih pitanja kao to je pronalaenje leka za ptiiji grip. Kao to meteorolozi predviaju vremenske prilike na osnovu numerikih modela atmosfere, raznovrsni modeli koji se pokreu na novoj generaciji superkompjutera toliko su detaljni da se uz njihovu pomo moe ostvariti stari san da se predvidi budunost u raznim oblastima ivota. M.V.
VREME NAUKE, decembar 2008

oglas

Ljudski mehanizam

KAD ZASTANU SRANE KAZALJKE

Pie: Jasmina Lazi Ukoliko se javi produen i veoma jak bol, stezanje i pritisak u grudima ispod grudne kosti, ukoliko bol sevne u levoj ruci, vratu ili vilici, a propraen je slabou, malaksalou, znojenjem, ponekad i povraanjem i izraenim guenjem, to je siguran znak da je dolo do sranog udara. Okolina tada treba da smiri bolesnika, da pozove lekara ili da bolesnika prebaci u najbliu zdravstvenu ustanovu. Uz to, neophodno je obolelom dati nitroglicerin (u obliku tablete ili spreja), kako bi se bolovi ublaili, krvni sudovi proirili, a eventualni razvitak sranog udara spreio. vedski naunici sa Instituta Karolinska u Stokholmu, nedavno su doli do vrlo zanimljivog otkria da se prelaskom na letnje raunanje vremena poveava opasnost od sranog udara. Njihovo istraivanje sprovedeno na osnovu baze podataka u vedskom zdravstvu i rtvama infarkta od 1987. do 2006. godine pokazuje da u prva tri dana posle prolene promene vremena (u poslednjoj nedelji marta), kad se noni odmor smanjuje za jedan sat, srani udari postanu brojniji nego ostalim danima tokom godine. S druge strane, kod jesenje promene vremena (u poslednjoj nedelji oktobra), kada se noni odmor produava za jedan sat, broj infarkta se smanjuje. Primeeno je da su na ove promene osetljivije ene i mlaa populacija, a autori istraivanja su aljivo konstatovali da bi uestalost infarkta kod

tih osoba mogla biti smanjena ukoliko bi im bilo doputeno da stalno ive po zimskom raunanju vremena. Meutim, kako god se raunalo, vreme se zaustavlja kad doe do sranog udara, ili infarkta miokarda. To je jedna od bolesti srca iji je najei uzrok zakrenje krvnih sudova (ateroskleroza) koji krvlju snabdevaju srani mii (miokard). Iako je teak svega 300 grama, ovaj mii veliine muke pesnice u stanju je da ispumpa ak pet do est litara krvi u samo jednom minutu. Kada se ovek napree, srce kuca bre i moe da ispumpa i 20 litara dragocene nam tenosti. Kao i svi ostali miii, srani mii svoju ishranu ostvaruje preko zdravih arterijskih krvnih sudova, a kada se dobro hrani, ono dobro i radi. Srce radi kao dvostruka pumpa. Ritmikim skupljanjem i irenjem njegovih dveju pretkomora i dveju komora krv se pumpa u dva pravca krv bogata kiseonikom dolazi, putem krvnih sudova, u organizam (tzv. veliki krvotok), a krv siromana kiseonikom odlazi u plua (tzv. mali krvotok). Krvni sudovi, meutim, vremenom postaju manje elastini, i manje prohodni za krv. Zakrenje krvnih sudova (arterija) zapoinje jo u ranoj mladosti, jae se ispoljava posle 30. godine, a kasnije se sve bre razvija. Svako zaepljenje jedne od koronarnih arterija ili neke od njenih ogranaka i prekida snabdevanja krvlju dela sranog miia koga ta zaepljena arterija hrani dovodi do infarkta i taj deo srca umire. Ako ovo zaepljenje traje tridesetak minuta (prema nekim istraivanjima i krae), srce je nepovratno oteeno. Drugi, rei uzrok infarkta je grenje sranog miia oko arterije, a postoje i neki drugi, sasvim retki uzroci. to se preventive tie, spisak preporuenih radnji je podui, ali ako uspete da se suzdrite od masne hrane, ako ostavite cigarete, ako redovno idete na preglede i ako vam poe za rukom da se ne stresirate zbog svega i svaega, na dobrom ste putu da vam srce radi kao sat. Uzgred, vitamini E i C ne pomau. To je pokazalo najnovije istraivanje amerikih naunika.

IZVAN KOLE: PETNICA

SVOENJE PROBLEMA SA DVE OSOBE

Pie: Sran Verbi Nauno obrazovanje najee podrazumeva transfer znanja izmeu dve osobe, one koja poduava i one koja ui. Tim kanalom se prenose informacije, ideje i strast. Ovaj jednostavan opis u velikoj meri otkriva sutinski problem naunog obrazovanja. Jako su retki majstori koji znaju da prenesu strast prema otkrivanju sveta. Meu uiteljima, poevi od samih roditelja do univerzitetskih autoriteta, dosta njih uspeva da prenese ideju, makar i u formi recepta. Naalost, previe je onih koji ni to ne mogu. Oni svoje egrte i kalfe prosto kljukaju izlizanim, vie puta ltriranim informacijama koje olako nazivaju naunim injenicama. Kad bi aci pristali da budu guske za kljukanje, ovo bi bio kraj bilo kakve nauke. Na svu sreu, radoznalost i inicijativu ak ni kola ne moe lako da uniti. Najvei interes, kao i odgovornost za sopstveno
VREME NAUKE, decembar 2008

obrazovanje, ipak su na nama samima. Ako ve nema majstora koji bi nam preneo strast, davao sjajne ideje i odgovorao na nepresuan niz pitanja, moda je bolje da problem dve osobe svedemo na jednu. Priroda je uvek tu, spremna na odgovori na sva naa smislena pitanja. Ona e rado sasluati pitanja formulisana na jeziku eksperimenta i odgovoriti nam vrlo konkretnim rezultatom. Sve to treba da radimo jeste da uimo jezik, odaberemo problem i oljutimo ga pravim pitanjima. Zaista, nema niega to nas bolje moe nauiti nauci od problema samog. Gledajui na sve to ove veeri sa vrha svog malog Olimpa u Petnici dok srednjokolci na konferenciji izlau rezultate svojih ovogodinjih istraivanja, mogu da osetim samo zadovoljstvo. Video sam jo nekoliko mladih lavova koji su problem sa dve sveli na jednu osobu. To mi je za sad dovoljno.
11

PROCESORSKO VREME PROCESORSKO VREME

DA LI RAUNARI

Pie: Dr Saa Markovi Intenzivna istraivanja na polju vetake inteligencije (articial intelligence, AI) bila su stimulisana otkriima na polju neurologije tokom etrdesetih godina prolog veka. Ispostavilo se da je mozak, zapravo, velika elektrina mrea neurona povezanih sinapsama kroz koje putuju diskretni elektrini signali ekvivalentni digitalnoj nuli i jedinici. Alan Tjuring je jo 1936. godine teoretski pokazao da maina koja ume da manipulie skupom od svega dva simbola (0 i 1) moe da sprovede praktino svaki proces matematikog zakljuivanja ili izraunavanja (Tjuringova maina). Kad je ve tako, ako Tjuringove maine i ljudski mozak imaju slinu funkcionalnu osnovu, da li je mogue otii korak dalje i napraviti inteligentnu mainu, mainu koja ume da misli kao ljudsko bie. Termin AI uao je u iroku upotrebu 1956. godine nakon konferencije u Dartmautu koja je u celosti bila posveena aspektima uenja ili bilo kojim drugim fenomenom inteligencije dovoljno precizno opisanim da bi se po njemu mogla napraviti maina. Skoro svi uesnici ove konferencije (Marvin Minski, Alen Njuel, Rej Solomonof, Don Mekarti i drugi) izgradie impresivne naune karijere u nastupajuim decenijama. Ponajvie zahvaljujui trudu Dona Mekartija, prihvaen je i termin AI kao krovni naziv za itavu novu oblast istraivanja.
12

Usledilo je zlatno doba koje je trajalo skoro dvadeset godina. Poetni rezultati bili su zapanjujui: kompjuteri su reavali algebarske probleme i dokazivali geometrijske teoreme, uili da govore, prevode ili askaju... S obzirom na to da su istraivanja krenula od premise da je ljudsko znanje zasnovano na simbolima i relacijama izmeu njih, razvoj AI-ja doveo je i do razvoja kompjutera i programskih jezika koji su umesto brojevima manipulisali znacima, objektima, operatorima, listama i drugim sloenim strukturama. Istraivai su bili toliko ushieni uinjenim progresom da su se utrkivali u smelim izjavama i vremenski oroenim obeanjima. Alan Njuel je 1958. godine predvideo da e u narednih deset godina kompjuter postati svetski ahovski prvak i dokazati bar jednu veliku, vanu matematiku teoremu. Njegov saradnik H.A. Simon 1965. godine tvrdio je da e za najvie dvadeset godina roboti biti u stanju da urade svaki posao, bez obzira na njegovu sloenost. I Marvin Minski, verovatno najuticajniji istraiva AI-ja tog vremena, nije imao nikakve rezerve smatrajui da je za razvoj inteligentne maine dovoljna jedna generacija naunika. U izjavi za Lajf magazin iz 1970. godine Minski je tvrdio da e za tri do pet godina biti napravljena maina sa inteligencijom prosenog ljudskog bia. Publicitet poetnih dostignua bio je neverovatan, novinari su se
VREME NAUKE, decembar 2008

MISLE?
utrkivali ko e da napie senzacionalniji tekst o novim, pametnim mainama. Programi za askanje, kao to su ELIZA i PARRY (u sutini obina elektronska blebetala) opinjavali su laiki puk, a sa njima i stotine novinara koji se, kobajagi, razumeju u stvar. S publicitetom je stigao i novac za istraivanja: ARPA (amerika Agencija za napredne istraivake projekte, kasnije DARPA) upumpala je kamione para u rad razbaruenih naunika, uglavnom kroz tri-etiri velika univerziteta na elu sa Stenfordom. Tako je, recimo, u projekat mainskog prevoenja uloeno preko 20 miliona dolara, a u prepoznavanje glasa vie od pet. Novac se davao takorei bez ikakvih pitanja jer je tadanji direktor ARPA smatrao da Agencija treba da nansira pojedince, a ne projekte. A pojedinci su bili slobodni da rade ta im je volja. Ovo vreme naune anarhije nije veito trajalo. Poetkom sedamdesetih postalo je jasno da su naunici drastino potcenili problem i da se nita od smelih predvianja nee ostvariti u predvienom roku. ARPA je, umesto da bude agencija od stratekog znaaja, sve vie poela da lii alanfordovsku agenciju za istraivanje rude i gubljenje vremena, estoko kritikovana od strane javnosti zbog drastine disproporcije uloenih para i ostvarenih rezultata. I u Velikoj Britaniji je rastao skepticizam: u parlamentarnom izvetaju lorda Lajthila iz 1973. godine rad na polju AI-ja okarakterisan je kao jalov, neozbiljan, rasipniki, takorei diletantski. Te umiljene glave treba nauiti pameti, grmeo je Lajthil sa skuptinske govornice. Privatni nansijeri poeli su da se povlae, a centri za istraivanje AI-ja kao to su Stenford ili Edinburg ostali su bez budetske potpore. Do poetka 1974. godine svi znaajniji projekti bili su ugaeni, laboratorije rasformirane, a naunici oterani u ilegalu. Razlozi jaska bili su viestruki. Pre svega, raunari onog vremena bili su veoma skromni. Prvi automatizovani prevodilac imao je fond od 20 rei jer za vie nije bilo mesta u memoriji raunara. Prvi je to uvideo Hans Moravec, koji je 1976. napisao da vetaka inteligencija zahteva milionima puta jae raunare od postojeih. Mala snaga hardvera u kombinaciji sa tzv. kombinatornom eksplozijom (eksponencijalnim rastom sloenosti problema sa svakim novim elementom prorauna) onemoguavala je simulaciju iole sloenijih algoritama. I na kraju, naunici su potpuno prevideli problem opte kulture, predznanja koje je neophodno da bi se odreena informacija ispravno protumaila u svom logikom kontekstu. Tipian primer za ovo je engleska fraza: The spirit is strong, but the esh is weak (dua hoe, ali telo nee). Mainski prevod glasio je, otprilike ovako: Rakija je jaka, a meso je trulo. Kada su naunici pokuali da sumiraju predznanje koje ima dvogodinje dete, shvatili su da je koliina informacija zastraujua. Niko nije znao kako sa tim da se nosi. Oseka je trajala sve do poetka osamdesetih kada su se pojavili tzv. ekspertski sistemi, kompjuterski programi sposobni da daju odgovore na pitanja koristei odreena logika pravila i prethodno uskladiteno i sistematizovano znanje eksperata. S obzirom na to da su ekspertski sistemi uvek bili ogranieni na jednu relativno malu oblast (analiza laboratorijskih rezultata, berzanskih kretanja ili meteorolokih merenja), nisu toliko patili od problema konteksta i nedostatka predznanja. Prvi put je rad na AI-ju poeo da se i nansijski isplauje jer su neki od ovih sistema tedeli kompanijama na desetine miliona dolara. Ceo ekspertski biznis dostigao je milijardu dolara, delimino zahvaljujui
VREME NAUKE, decembar 2008

tritu hardvera specijalno napravljenog za razvoj AI softvera. Nakon ovog uspeha, vratili su se i sponzori. Ovoga puta, ritam su diktirali Japanci uloivi preko 800 miliona dolara u tzv. petu generaciju kompjutera: maine za automatsko prevoenje, konverzaciju, prepoznavanje glasa i interpretaciju slike. Meutim, od 1987. godine poinje jo jedan period recesije u istraivanjima. Prvo su bankrotirale kompanije koje su pravile hardver specijalizovan za programiranje u lispu i prologu, programskim jezicima koji su se koristili za razvoj ekspertskih sistema. Razlog je prost: IBM i Apple su preplavili trite raunarima koji su mogli da postignu manje-vie isti uinak uz neuporedivo niu cenu. I koncept ekspertskih sistema nije trajao mnogo due: bili su to sistemi sa puno bubica, davali su idiotske odgovore na nestandardna pitanja i nisu mogli da ue automatski, ve ih je neprekidno trebalo lovati informacijama. Kako je korist bivala sve manja a trokovi odravanja sve vei, tako su se i ekspertski sistemi gasili. Krajem osamdesetih DARPA jo jednom prekida da nansira rad na polju AI-ja. Povlae se i Japanci i Britanci, uz konsenzus da AI nije oblast istraivanja u kojoj se moe oekivati brz rezultat. Prednost je data projektima koji imaju mnogo jasnije i dostinije ciljeve. Pauza u istraivanjima koja je trajala sve do 1993. godine ostavila je dubok trag u naunoj zajednici. Pojavili su se zagovornici radikalno drugaijeg pristupa, a naroito glasni bili su oni naunici koji su tvrdili da sposobnost apstraktnog razmiljanja i simbolike manipulacije nisu glavni atributi inteligencije. Umesto toga, oni su se okrenuli ulima (senzorima) i motornim vetinama kao jednako esencijalnim sastojcima inteligentnog ponaanja. Stav da nema inteligencije i uma bez tela doveo je do naglog razvoja robotike. Drugi su se, opet, okrenuli takozvanim inteligentnim agentima, sistemima koji su sposobni da reaguju na informacije iz okruenja i preduzmu akciju koja daje najvie izgleda na uspeh. Danas mnogi deniu AI upravo kao teoriju inteligentnih agenata, a umesto ljudske inteligencije izuava se inteligentno ponaanje u naelu, a ne samo ono ljudsko. Neki od vodeih strunjaka na ovom polju danas rade za Google. Vie od 50 godina nakon Dartmouta, reklo bi se da AI konano ima ime da se pohvali. Kasparov je 11. maja 1997. godine izgubio ahovski me sa raunarom Deep Blue. Pre tri godine, jedan etvorotokasti stenfordski robot uspeo je da potpuno autonomno pree 130 milja kroz pustinju i tako osvoji nagradu DARPA. Meutim, veliki deo ovih uspeha zasnovan je na razvoju raunarske tehnike, a ne na novim teorijama. Danas ciljevi vie nisu tako grandiozni, ali se AI koristi vie nego ikad. Tehnologije koje se makar delimino baziraju na AI konceptima su tu oko vas, sa njima se sreete kad menjate brzine na automobilu, pratite deavanja na berzi, pretraujete internet, koristite svoj mobilni telefon ili kompjuter, vozite se avionom ili eleznicom. AI je i dalje vrlo iv koncept, ali ga istraivai sada nazivaju drugim imenima. Alan Tjuring je 1950. godine osmislio test kojim se moe verikovati inteligencija maine. Krajnje uproeno, ukoliko maina daje odgovore koji se nikako ne mogu razlikovati od ljudskih, onda je ona inteligentna. Poetkom devedesetih ustanovljena je Lebnerova nagrada od 100.000 dolara za prvu mainu koja proe generalni Tjuringov test i 25.000 dolara za mainu koja proe test u nekoj uoj strunoj oblasti. Sam Tjuring je predviao da e kompjuteri biti u stanju da prevare oko 30 odsto ljudi i predstave se kao ljudska bia tokom razgovora od pet minuta. Ali, do dananjeg dana nijedna od dve Lebnerove nagrade jo nije dodeljena. Po svojoj prilici, itav koncept vetake inteligencije osuen je da veito juri sopstveni rep. Da bismo napravili inteligentne maine, neophodno je da do kraja razumemo mehanizme inteligentnog zakljuivanja, njegove sastavne elemente i veze. Da li se inteligencija uopte moe razloiti na ovakav nain? Da li emo ikad matematiki jasno utvrditi kako se pravi dobar lm, umetnika slika ili muziko delo? ak i ako nam poe za rukom da inteligentno ponaanje, makar i parcijalno,
13

please waIT...
pretoimo u hladne matematike algoritme, ostaje pitanje: da li bi se maina koja bi slepo sledila unapred denisane ablone mogla smatrati inteligentnom? Kompjuteri igraju dobar ah, ali samo zato to je u ahu relativno lako denisati ta je dobar a ta lo potez. Kada tu deniciju pretoite u kompjuterski softver dobijete Deep Blue, raunar koji je pobedio Garija Kasparova. Meutim, to ne znai da je raunar inteligentan jer, igrajui po istim ablonima i principima, Kasparova moe da pobedi i svaki drugi amater. Raunar je samo mnogo bri egzekutor i to je sve. Iako bi posmatra sa strane mogao da pomisli da raunar igra inteligentno i povlai genijalne poteze, sam raunar nema nikakvu predstavu o celini, smislu i lepoti ahovske igre. Ili, kako bi rekao oro Butaco, profesor sa Univerziteta u Pizi, kompjuter zna ta je dobar ah ba kao to i televizor zna ta je dobar TV program. Zato je lako razumeti zato, uprkos smelim poetnim oekivanjima, roboti nisu osvojili svet. Umesto da donose misaone odluke i upravljaju kompleksnim procesima, dananji roboti su u golemoj veini (90 odsto) zarobljeni u fabrikim halama zavarujui karoserije automobila, to je kreativno ba kao i posao arlija aplina u lmu Moderna vremena. uveni roboti i kompjuteri kao to su: Robi (Zabranjena planeta), Gort (Dan kada je Zemlja stala), Bomba (Tamna zvezda), revolverai iz lma Westworld, Boks (Loganov beg), R2D2 i C3PO (Ratovi zvezda), HAL 9000 (Odiseja u svemiru), Roj Beti (Blejd raner), Skajnet i T800 (Terminator), Majka, E i Biop (Osmi putnik 1 i 2), Gvozdeni din (istoimeni lm), Voli (Wall-E), straari iz Matriksa, Marvin (Autostoperski vodi), autoboti i deseptikoni (Transformersi)... imaju jednu zajedniku stvar: postoje samo na bioskopskom platnu. Nita se tu nee promeniti ni u bliskoj budunosti. Ljudski mozak ima hiljadu milijardi neurona, svaki neuron ima oko hiljadu sinaptikih veza. Da biste opisali stanje svake sinapse, potrebno vam je oko osam bajtova. Pomnoite ove brojeve i utvrdiete da je za modeliranje itavog ljudskog mozga neophodan raunar sa memorijom od osam miliona gigabajta. Prisetimo se, zatim, da su raunari oko 1990. godine imali megabajt memorije, 1994. godine oko deset, 2000. godine etvrt gigabajta, 2008. godine dva gigabajta... Nacrtajte liniju kroz ove take, pustite mati na volju, krivu produite u budunosti i videete da e raunar dovoljno veliki da u njega stane model ljudskog mozga biti u proizvodnji... hmmmm.... 2029. godine. Ba one godine kada je kompjuter Skajnet stekao svest o sebi i objavio rat ljudima.

NOVE ZVEZDE
Pie: Marija Vidi Da li ste primetili da niko vie ne pria o novim modelima mobilnih telefona, ili bar ne sa onim arom koji je postojao do pre godinu-dve? To je zato to su se klasini mobilni telefoni pribliili svom maksimumu. Svi oni (ili bar velika veina) savreno rade, svi imaju slian meni i sadraje, baterija im traje dovoljno dugo, jeftini su, lepo izgledaju, lepo fotograu...

Ono to danas zavrava u vestima i na naslovnim stranama IT asopisa su smartphone ureaji, koji su posle mnogo godina eksperimentisanja proizvoaa proradili. Neto kasnije u odnosu na Zapad, i na naem tritu pojavili su se najrazliitiji modeli koji izgledaju kao telefon, a rade kao kompjuter, a sva tri mobilna operatera ponudila su poneki od njih. Naime, bilo je vrlo komplikovano napraviti minijaturan mobilni telefon (dodue neto veih dimenzija u odnosu na klasian, ali ipak staje na dlan), a koji moe da obavi najvei deo onoga to radi kompjuter: omogui stalnu internet vezu, sadri osnovne kancelarijske programe, veliki, pregledan ekran, organizatore, kalendare, igrice, kameru, i konano, bateriju koja bi uz sve to omoguila viednevnu autonomiju. Jo komplikovanije je bilo naterati ga da glatko radi. Prvi smatrphone ureaj pojavio se 1993. godine, a napravio ga je IBM. Tri godine kasnije u posao ulazi Nokia, a onda redom i ostali popularni proizvoai, da bi 2001. kanadski RIM (Research In Motion) predstavio svoj prvi BlackBerry, a Apple iPhone 2007. godine. Poslednja dva, mada najmlaa proizvoaa u ovoj oblasti, polako preuzimaju vostvo na tritu smatrphone ureaja. Prema podacima analitiarskih kua, trite mobilnih telefona u treem kvartalu ove godine poraslo je za svega tri odsto, dok je smatrphone trite u poslednjih godinu dana poraslo za 28 odsto, i prodato je vie 40 miliona aparata. Za taj skok zasluni su upravo Apple i RIM, dok je rast kompanije Nokia dosta usporen u odnosu na prolu godinu. Prave zvezde ove prie su Bleckberry Bold, koji je iz poslovnog sveta siao u mase, kao i iPhone 3G. Oba su svojim dizajnom i funkcionalnou potpuno oarali Zapad, i tako aparate sa Microsoftovom Windows Mobile platformom izgurali na tree mesto. Gde je Srbija u svemu ovome? Telenor za sada ima u ponudi pametne HTC-ove i Nokia telefone, Vip i MTS ponudili su BlackBerry kroz postpejd pakete sa BlackBerry uslugom (razmena informacija obavlja se preko posebnog servera koji znaajno kompresuje i prilagoava internet sadraj telefonu i tako mu omoguava bolju funkcionalnost i veu brzinu). Applov iPhone moe se kupiti i u Srbiji, ali ne zvaninim kanalima, jer nijedan od operatera jo nije potpisao ugovor sa kompanijom Apple. Cene dostupnih pametnih telefona i paketa, meutim, za sada su previsoke u odnosu na nau potroaku korpu, ali u najavi su modeli koji e za domae kupce biti pristupaniji.
VREME NAUKE, decembar 2008

14

Copyright 19972005 Vreme PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec obrada: Marjana Hraovec