Tema: Analiza knjievnog dela Cia

Gorio" Onore de Balzaka

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

Onore de Balzak je rodjen 1799. godine u Turu, Francuska. Kao linost i kao pisac formira se u prvoj polovini 19. veka, koju obeleavaju snaan uspon buroazije i njene filozofije ivota i sila novca kao osnovna pokretaka snaga svega delovanja i stila ivljenja. Po zavretku studija prava, trebalo je, po elji roditelja, da bude belenik jer je taj poziv obezbedjivao drutveni ugled i udoban ivot. Balzaku se taj poziv nije dopao, ve je kao deak matao da bude pisac. Nasluivao je svoj stvaralaki genije i uporno odbijao da se bavi bilo im osim pisanja. Njegov prvi pokuaj je tragedija Kromvel, ali je to bilo vrlo slabo delo. Okrenuo se romanu, napisao za nekoliko godina nekoliko romana, ali je video da su vrlo slabi i nije ih potpisivao svojim imenom. Posle prvih knjievnih neuspeha, opredeljuje se za izdavatvo, kupuje tampariju, nakon ega doivljava materijalnu katastrofu koja ga prati do kraja ivota; stalno je bio u dugovima i stalno se borio sa nematinom. Opet se vraa knjievnosti reen da pie roman o gradjanskom ratu izmedu monarhista i republikanaca u Bretanji. Skupivi gradju, pie roman Poslednji uan i, svestan njegove vrednosti, potpisuje ga svojim imenom. Od tada je napisao stotinu knjiga piui iz dana u dan, bez predaha, po sedamnaest sati dnevno. Balzak je primer ogromne stvaralake snage, posveenosti knjievnosti i sagorevanja u neprekidnom stvaralakom zanosu. Ogromna radna energija je slabila, zdravlje se sve vie pogoravalo i poslednjih nekoliko godina, umoran i ophrvan boleu, nita nije napisao. Umro je 1850. godine, na vrhuncu slave. Balzak je doao na genijalnu ideju da sve svoje romane objedini u jednu celinu koju je nazvao Ljudska komedija. Svaki roman je posebna celina ali sve ih objedinjuje vreme, podneblje, mentalitet, linosti. Neke njegove linosti javljaju se u razliitim delima, razliitim vremenima i drugaijim ambijentima. U Ljudskoj komediji Balzak prikazuje plemstvo, ministre, politiare, bankare, sudije, advokate, oficire, svetenike, trgovce, robijae, zanatlije... Njegova Ljudska komedija je tako postala i ostala istorija naravi francuskog drutva prve polovine 19. veka. On je postao najbolji i najpoznatiji istoriar. U najznaajnija i najpoznatija dela ubrajaju se: ia Gorio, agrinska koa, Evgenija Grande, Rodjaka Beta, Rodjak Pons, Izgubljene iluzije, Traenje apsolutnog, Seljaci, Pukovnik aber.

Trinaest godina nakon objavljivanja prvog uspenog romana Poslednji uan, posle desetine uspelih romana koji su Balzaka uinili ne samo najpoznatijim nego i najplodnijim piscem toga doba, Balzak je napisao Predgovor ljudskoj komediji (1842) kojim je pokuao da teorijski obrazloi svoje delo. Ovaj se spis smatra manifestom realizma. U njegovom spisu su izneti osnovni poetski stavovi. Zadatak spisa je da se objasni kako je zamiljena i kako je postala Ljudska komedija, te da se ukratko obrazloi njen plan. Zamisao je nastala

iz poredjenja ljudskog roda i ivotinjskog sveta: Uvidjao sam da u tom pogledu drutvo lii na prirodu. Zar drutvo ne stvara od oveka, prema sredini u kojoj on razvija svoju delatnost, toliko razliitih ljudi koliko ima podvrsta u zoologiji?(...) Prema tome, bilo je i uvek e biti drutvenih vrsta, kao to ima i zoolokih vrsta?". Za njega, razlika izmedju vojnika, radnika, upravitelja, advokata, itd. Isto su tako velike kao izmedju vuka, lava magarca, gavrana itd. Balzak ukazuje na suvoparnost istorije zamerajui istoriarima svih vremena to su zaboravili da napiu istoriju naravi. Priznaje kotskom romansijeru Valteru Skotu da se uzdigao do filozofskog znaaja istorijski roman, tu vrstu knjievnosti koja iz veka u vek ukrtava besmrtnim dijamantima pesniki venac zemalja u kojima cveta knjievnost". Sebi je postavio zadatak da napie istoriju koju su zaboravili toliki istoriari-istoriju naravi. To e postii popisujui poroke i vrline, skupljajui najglavnije sluajeve strasti, slikajui karaktere, odabirajui najvanije drutvene dogadjaje, pravei tipove spajanjem veeg broja oznaka istodobnih karaktera".Definisao je roman kao uzvienu la istinitu u pojedinostima i daje plan Ljudske komedije- I. Studije naravi 19. veka ine optu istoriju a svaka od slika ima svoju misao, svoje znaenje i izraava jedno doba ljudskog ivota; II. Filozofske studije prikazuju drutvenu mo; III. Analitike studije treba da udju u filozofiju braka, patologiju drutvenog ivota, anatomiju nastavnog osoblja i analizu vrline. Ovakvo delo obuhvata istovremeno i kritiku drutva, analizu njegovih bolesti i pretresanje njegovih naela. Sumu svoje Ljudske komedije izrazio je Balzak sledeim reima: Moje delo ima svoju geografiju, kao to ima svoj rodoslov i svoje porodice, svoja mesta i svoje stvari, svoju eljad i svoje gradjane, svoje zanatlije i svoje seljake, svoje politiare i svoje kicoe, svoju vojsku, reju- ceo svoj svet! Balzak u svom spisu ukazuje na uticaj sredine na formiranje ljudske linosi, isticanje potrebe za istorijom ljudske naravi, otkrivanje sopstvenih stvaralakih postupaka u transponovanje gradje u roman, ukazivanje na roman kao proznu vrstu velikih umetnikih mogunosti.

Pria romana ia Gorio razvija se na dva plana: individualnom i optem Na individualnom planu predoene su dve kljune prie: o mladom studentu Eenu de Rastinjaku i ostarelom fabrikantu rezanaca ia Goriu. Oko ove dve sudbine razvija se niz individualnih istorija: stanara pansiona gospodje Voker ( stara gospodjica Miono, gospodin Poare, mlada devojka Viktorina Tajfer, gospodja Kutir, odbegli robija Votren), vikontese de Bozean, grofice Anastazije de Resto, baronice Delfine de Nisenan. To su samo istaknutiji pojedinci koji imaju znaajnije mesto u romanestkoj prii, ali pored njih, kroz ovaj roman defiluje nekoliko desetina epizodnih likova. Na optem planu data je slika pariskog drutva od najniih do najviih slojeva. U pansionu gospodje Voker je sirotinja razliitog ivotnog doba i porekla, a
3

u predgradju Sen ermen je visoko drutvo odeveno u svilu i okieno zlatom i dijamantima. Pariz je veliko iskuenje, nada i enja mladih ljudi, eljnih da dopru do senermenskog drutva. Pariz je slika moralnog blata, bezdunosti i egoizma.

Na samom poetku romaneskne prie, posle predoavanja stanara pansiona gospodje Voker, narativni subjekt posebno prati dva glavna aktera prie. Rastinjak i Gorio su samo dva suseda, ali sticaj okolnosti pribliava mladia i starca pa se u toku romaneskne prie njihove sudbine prepliu. Balzak je dobro odredio mesta ovim junacima u strukturi romana: to su dva razliita ljudska tipa i dva sveta, ali se i jedan i drugi uzajamno dopunjavaju. Bez ia Goria Rastinjak bi dobio sasvim druge obrise; bez Rastinjaka tragina sudbina starog Goria, ne bi dobila tako snane akcente. Dok je jedan na kraju svoga puta, drugi ga tek kri; dok je ia Goria unitila bezdunost i nezahvalnost dveju kerki, Rastinjak je na putu da uniti majku i sestre, dok je jedan poraen od ivota, drugi se bori za pobedu; dok je jedan potpuno skrhan, drugi je zadojen snagom za obraun sa drutvom. ia Gorio je iroka freska francuskog drutva: tu im linosti razliitog socijalnog porekla i statusa , razliitih ideja i ideala, razliitih moralnih stavova i razliitih sudbina: Ovakav skup ljudi- pie Balzak- sadri uglavnom bitne elemente celog jednog drutva". Za junake ove prie Balzak uzima dva razliita ljudska tipa. Jedno je mladi student prava, koji je doao u Pariz da zavri studije i svojim trudom obezbedi sebi mesto u drutvu. Drugi je ostareli negdanji fabrikant, jedno nesreno i odgurnuto stvorenje, jedan muenik sa kojim su svi terali egu". Prvi je doao u Pariz u punoj snazi svoje mladosti, ispunjen verom u ivot, eljan uspeha po svaku cenu. Drugi je na zalasku ivota, na izmaku snage, naputen od svojih kerki, opljakan od sopstvene dece, rtva bezgranine roditeljske ljubavi. Ljudski svet romana ine linosti razliite po poreklu, drutvenom statusu, mentalitetu i karakteru. One se mogu svrstati u dve grupe: onu koja ivi u ulici Sen enevjev gde se nalazi pansion gospodje voker, i onaj iz predgradja Sen Zermen, gde su kue i dvorci aristokratskih porodica. Na jednoj strani je siromatvo, na drugoj materijalno izobilje. Na jednoj strani su vidljivi prosjaji iskrenosti, potenja, prijateljstva i uvaavanja, na drugoj strani je bespomuna borba za drutveni presti, niske intrige, podmetanja, zavidljivost, nemoral. Balzak sa simpatijama prikazuje senenevjevske itelje, ima saaljenja za njihove patnje i stradanja, ima razumevanja za njihove sitne zlobe i surevnjivosti, ali ih ne idealizuje. Za senermenske itelje nema ni razumevanja ni simpatija - na svakom koraku je lopovluk, preljuba, bezdunost, zloba. ia Gorio nije idealan lik - bogatstvo je stekao na nepoten nain, koristei nevolje siromanih i gladnih. Ali, on je stradalnik i nesrenik, rtva svojih nezajaljivih keri i svoje prevelike ljubavi prema njima. Ni Rastinjak nije idealizovan: dolazi u Pariz ist i

neiskvaren, dugo zadrava moralnu istotu svoje linosti, ali postepeno poputa, prilagodjava se sredini i poprima njenje manire: i on iskoriava svoje najmilije da bi obezbedio ulazak u visoko drutvo: i on, na kraju romanesksne prie, odlazi da se ukljui u mete i blato senermenskog drutva.

ia Gorio je stekao bogatstvo za vreme revolucije prodajui brano deset puta skuplje no to ga je kupovao. Kada je ostao udovac, svu svoju ljubav je posvetio dvema kerima: kupovao im haljine, nakit, koije: obezbedio im velik miraz i obe su se udale u aristokratske porodice. Starija ker Anastazija postala je grofica de Resto, mladja Delfina je postala baronica de Nisenan. Kada su ule u visoko drutvo, nihove potrebe su postale vee - elele su da se istaknu na balovima i sveanim veerama. Novac su dobijale od oca koji je, zaslepljen oinskom ljubavlju, zadovoljavao njihove prohteve i hirove, rukovodjen stavom: Oevi uvek treba da daju pa da budu sreni. Uvek davati, to znai biti otac". Dok je imao para, pazile su ga i kao parajliju svakome pokazivale. A kad je nestalo novca, nemilosrdno su ga oterale. U pansionu Voker je naao sklonite, prezren i siromaan. Stalno menja spratove i iznajmljuje jeftinije sobe. Odrekao se duvana, otpustio berberina, prestao je da se puderie, nije vie nosio skupa odela, bivao je sve mraviji. ia Gorio koji je imao ezdeset i dve godine izgledao je kao da nema ni etrdeset(...), koji je imao neeg mladalakog u osmehu, sada je liio na izlapelog, nemonog i bledog starca od sedamdeset godina". Kada je ponestalo novca, prodao je nakit, zlatne tabakere, cvenjake, posudje od srebra, uvek je kerima davao sa suzama radosnicama u oima, srean to su one zadovoljne i srene. Kada bi u pansionu neko spomenuo ime neke od njegovih keri, oslukivao bi da uje kako su izgledale, jesu li bile srene, jesu li se lepo provele. Da je njegova ljubav slepa, pokazuje sluaj kada je zakupio stan da bi njegova ker Dafina imala gde da se sastaje sa Rastinjakom. Tek na samrti, kad danima nije bilo njegovih keri jer nije bilo ni novca, prvi put e izraziti razoarenje i bunt: Ne, one nee doi! Znam ja to ima ve deset godina. Ja sam to pomiljao ponekad, ali nisam smeo da verujem. Umro je ia Gorio sam i naputen od keri, kao ubogi siromah. Ispratili su ga samo Rastinjak i Kristog, pokuar gospodje Voker. Keri za koje je sve rtvovao nisu dole na sahranu- poslale su prazne koije i koijae.

Een de Rastinjak je mladi koji je iz provincije doao u Pariz na studije prava. Tu je osetio velegradski ivot, upoznao siromatvo i blagostanje, uporedio svoju porodicu u svetlu pariskog ivota i shvatio da mora neto da promeni. Shvatio je da u velikom gradu mora imati zatitnika da bi opstao i da bi mogao da udje u visoko drutvo koje je postalo njegova preokupacija i glavni cilj. Brzo je doao u

vezu sa daljom rodjakom vikontesom de Bozean i njena kua mu je postala prva stepenica za ulazak u visoko drutvo. injenica da je rodjak vikontese de Bozean, koja je po svom imenu i po svom bogatstvu, jedna od najveih plemkinja, otvarala mu je vrata aristokratskih kua i obezbedjivala pozivnice za balove. Ve na prvim koracima u to drutvo Rastinjak mlad, neiskusan i ista srca doivljava ponienje: njegovo odelo, dolazak peice na bal ili neuglednim koijama, izazivaju podrugljive poglede i osmehe slugu koji mu otvaraju vrata. Prvi ulasci u to drutvo otkrili su mu neiskrenost, pritvornost, prevare, la. Mladom i neiskusnom Rastinjaku ele da pomognu svojim savetima robija Votren i vikontesa Bozean. Votren je dobro upoznao svet i iskusio drutvene nepravde pa nastoji da Rastinjaku otvori oi i ukae mu na neprijatne istine. Za Votrena je Pariz obina kaljuga: Oni koji se u njoj ukaljaju vozei se kolima, to su poteni ljudi, a oni koji se ukaljaju idui peice, to su lopovi. Ako vam se desi nesrea da ukradete neku sitnicu, pokazuju na vas na trgu pred Palatom pravosudja kao kakvo udovite. Ali ako ukradete milion, onda e vas u salonima smatrati za potenog oveka. Pokvarenost je opta pojava i oruje ljudi osrednjih osobina. U druto treba kriti put bleskom genija ili umenom pokvarenou. U ljudske mase treba ili uleteti kao topovsko djule, ili se uvlaiti kao kuga. Potenjem se nita ne postie. I vikontesa de Bozean, u jednom trenutku razoarenja, kada je ljubavnik bio napustio, kazuje Rastinjaku istinu o ivotu i upuuje ga kako da se ponaa u drutvu u koje hoe da udje: Dakle, gospodine de Rastinjak, postupajte s ljudima onako kako zasluuju. elite da uspete, ja u vam pomoi. Uvideete koliko je duboka enska pokvarenost, izmeriete veliinu bedne ljudske sujete. Iako sam paljivo itala tu knjigu o svetu, bilo je stranica koje su mi ostale nepoznate. Sad znam sve. Ukoliko hladnije budete raunali, utoliko ete bolje uspeti. Ako hoete da vas se svet boji, udarite bez milosti. I ljude i ene smatrajte za potanske konje koje ete na svakoj stanici ostavljati da crknu, pa ete ostvariti sve elje. U Rastinjaku je dvojstvo: on je mlad, neiskusan, ist, neiskvaren, reen da uspe. Ali on je opljakao majku i sestre da bi kupio skupo odelo i vozio se koijama, to je uslov da se udje u visoko drutvo. Po tome je sebian, kao to su sebine keri ia Goria. Ali e taj isti Rastinjak odbiti neasnu Votrenovu ponudu da se oeni bogatom naslednicom Viktorinom poto pre tog bude ubijen njen brat. Rastinjak ima svoj put: Moja je mladost jo ista kao vedro nebo: ko hoe da postane velik ili bogat ovek, treba da se pomiri s tim da mora lagati, povijati se, puzati i uspravljati se, laskati, pretvarati se. Ko pristane na to, zar ne znai da je pristao da bude sluga onih koji su lagali, povijali se, puzali. Prvo im treba biti sluga, pa onda postati njihov sauesnik. O, ne. Ja u raditi plemenito, kao svetac, radiu danju i nou da steem bogatstvo samo svojim radom. To e bogatstvo vrlo sporo ii, ali u zato spavati mirne savesti.

Ali, kada postane ljubavnik Delfine de Nisenen, kada oseti miris bogatstva, pojmie vrednost novca i njegovo dejstvo na oveka: kada ima novac, ovek je siguran, samouveren, prav i dostojanstven. Visoko drutvo i bogatstvo i moralna istota to ne moe da opstane jedno pored drugog, shvatio je Rastinjak. Sudbina ia Goria iz temelja potresa Rastinjaka. Sahrana svoga stradalnika bez krivice rui sve iluzije koje je Rastinjak gajio o svetu. Kada je morao da pozajmi franak od pokuara Kristofa da bi grobarima dao napojnicu, Rastinjaka obuzima tuga i gorina. U tom trenutku je nestao dotadanji Een de Rastinjak koji je eleo da svet osvaja trudom, zaslugom i vrlinom. Pojavio se novi Een de Rastinjak koji upuuje drutvu pretee rei: A sad je na nas dvoje red". Na ruak kod gospodje de Nisenen odlazi Rasttinjak koji prihvata borbu sa drutvom Sen ermena, ali prihvata i sredstva kojima se ono slui.

U jednom predgovoru iz 1839. godine Balzak pie: Dogadjaj koji je posluio kao model odigrao se pod uasnim okolnostima kakvih nema ni kod ljudodera; jadni otac vikao je itavih dvadeset asova koliko je trajala agonija da mu donesu vode da utoli edj, niko mu nije pritekao u pomo: njegove dve keri bile su jedna na balu, a druga u pozoritu, iako su znale u kakvom je stanju njihov otac. U tu istinu je teko bilo poverovati. Protivno tvrdjenju jednog zlonamernog kritiara, Balzak je odlino poznavao parisko drutvo, a vrlo ozbiljni ekonomisti potvrdili su tanost podataka koje je on naveo. Engels je napisao da je od Balzaka nauio vie nego od svih ekonomista i istoriara toga vremena zajedno. Odbijajui da ropski podrava stvarnost, da naizgled tano prikazuje dogadjaje i karaktere, on je eleo da ih prikae verno, analizirajui nihovu sutinu i otkrivajui njihovu skrivenu istinu. Otuda se Balzak smatra jednim od najveih majstora realizma. Ovo je istovremeno i roman karaktera i roman naravi. Sve linosti u romanu, koje predstavljaju proseni svet, verna su slika naravi jednog doba. Kroz raznolik svet koji opisuje Balzak slika zajednike odlike drutvenih skupina i izuzetne jedinke koje se svojom originalnou izdvajaju iz prosenih gomila. Balzak je u delu majstorski oiveo pozadinu svoje patoloke drame. To nisu, kao kod njegovih savremenika, opisi radi opisa, nezavisni od intriga, nego opisi ulebljeni u samu sr romana.

LITERATURA:

1.Vukain

Stanisavljevi,Prilozi nastavi knjievnosti, Nauka, Beograd 1996. 2.Dr Stania Velikovi, Dr Jordana Markovi, Interpretacije iz knjievnosti, Prirunik za uenike gimnazija i strunih kola, Ni 2002.