ANA KARENJINA

Ana je linost protuvrenih postupaka, misli i oseanja. Ona osvaja Dolinu decu;simpatina je Kiti;osetie tugu to je daleko od sina;ocenie Vronskov dolazak na vrata Oblonskih kao ruan postupak. Ali ce na balu osvojiti Vronskog, izazvae kod Kiti ljubomoru ("Jest,u njoj ima neeg stranog,demonskg, i u isti mah bajnog"-Kiti).Ana e pravdati sebe zbog Kitine ljubomore:"Ali ,veruj da ja nisam kriva, ili sam kriva samo malo",ali ni sama ne veruje svojim reima.Kad je ula u voz za Petrograd,odahnula je pri pomisli da e sutra videti sina i mua i da e njen ivot "potei lep,uobiajen,na stari nain",ali kad se vrati kui,i sin i mu izazivaju u njoj oseanje nalik na razoaranost. "Ali sve vema ju je obuzimalo oseanje stida". Kroz celi roman ona e se raspinjati izmeu uverenja da nita nije kriva i nekog potmulog oseanja,koje ponekad provali iz nje,da je kriva i grena. Tolstoj je vrlo plastinom slikom punom simbolike opisao susret Ane i Vronskog na jednoj usputnoj stanici na putu za Petrograd. I ako je sebi govorila da je Vronski za nju samo jedan od stotine mladia koji se svuda sreu i da ona nee sebi dozvoliti ni da misli o njemu, sada je "obuze oseanje radosnog ponosa". Njegove rei da putuje da bi mogao biti tamo gde je ona jer drukije ne moe, doivljava kao"ba ono to je elela njena dua, ali ega se bojao razum". Njihovi odnosi postajali su sve jasniji sredini u kojoj su se kretali, ali i Karenjinu koji odluuje da enu opomene. Ona tu opomenu prima sasvim hladno. Rei e Vronskom: "Sve je svreno.Ja niega vie nemam, osim tebe. Upamti to. "I ako izgovara rei koje unose naglu promenu u njenom ivotu i oznaavaju put pun neizvesnosti, koji prihvata svesno i s radou, u njoj ivi misao o grehu i krivici i javlja se stid. Priznae muu:"Ja ga volim, ja sam njegova ljubavnica, ja ne mogu da podnesem, ja se bojim, ja vas mrzim...Radite sa mnom ta hoete". Posle toga oseala je neprijatne poglede okoline, prikrivene osmehe, rune komentare. Shvatila je sav uas svoga poloaja, bolelo ju je nerazumevanje sredine: "Ne znaju kako je on osam godina guio moj ivot, guio sve to je bilo u meni ivoga, da nijedanput nije pomislio da sam ja iva ena kojoj je potrebna ljubav. Ne znaju kako me je na svakom koraku vreao, i posle toga bio zadovoljan sobom. Zar se nisam starala, starala svim silama da opravdam pred sobom svoj ivot? Zar se nisam trudila da ga volim, da volim sina kada se ve mu nije mogao voleti? Ali, dolo je vreme, ja sam razumela da vie ne mogu sebe obmanjivati, da sam iv stvor, da nisam kriva to me je Bog takvu sazdao, da mi je potrebno da volim i da ivim." Ana je glavni junak romana bez obzira to svojim aktivnostima i psiholokim preivljavanjima nema odgovarajue mesto u svim delovima romana. iroka je lepeza razliitih miljenja o njenoj krivici-od onih koji ukazuju na krivicu ove junakinje za svoju sudbinu do onih koji u Ani vide rtvu lanog morala sredine u kojoj je ivela. Ona je izraziti individualista: robuje emocijama, vrlo retko postavlja pitanje svojih porodinih i materinskih obaveza. Ljubavi i linoj srei podreuje sve: za nju je ljubav bukvalno predstavlja ivot. Sebina je jer trai od Vronskog da zapostavi porodicu, prijatelje, slubu-da bude samo njen. Sebina je jer radi sopstvene sree unesreuje sina i mua. Ana je grenica po onome to je uinila, to je nanela bol muu i sinu, ali je ona pre svega nesrena ena.

VRONSKI

Vronski vai za vrlo prijatnog i dobrog oveka,obrazovanog i inteligentnog; bogatog, svetskog i sreenog oveka,veoma pristupanog i milog. U njegovoj pojavi bilo je lepote, odlunosti, jednostavnosti i elegancije. Ponaanje mu je bilo prirodno, osmeh iskren, pogled prijateljski. Kada je sreo Anu, u njemu se neto naglo promenilo: ni jedna ena nije mogla dublje da ga zainteresuje, naklonost prema Kiti je samo flert i igra, a sada, poto je upoznao Anu, bio je spreman "da ide tamo kuda i ona , i da svu sreu ivota, jedini smisao ivota nalazi sad samo u tome da vidi nju i da je uje." Neprestano se seao svih poza u kojima ju je video,svih njenih rei, u njegovoj mati stvarale su se slike budunosti koja moe doi, i zbog koje mu je obamiralo srce. Anina bolest posle poroaja pogaa Vronskog u toj meri da sav oajan plae; jo vie ga pogaa pla Alekseja Karenjina i njegovo potpuno pratanje Ani i njemu. "Oseao se postien, unien, kriv, i lien mogunosti da spere svoje unienje". Oseao je njegovu visinu i svoje unienje, njegovu pravednost i svoju nepravdu. Sve to je uinilo da svoj poraz u ljubavi i ivotu razrei samoubistvom-pucao je u sebe. Prezdravio je, zatekao Anu ivu, potpuno joj se predao. Podneo je ostavku u puku i otputovao sa njom u inostranstvo. Opet poinju nesuglasice. Vronski je bio na dvostrukim mukama: Ana je postajala sve nervoznija, njegov trud da odri sklad bio je sve uzaludniji. Pokuae da umiri njenu bolesnu ljubomoru koja je elela da ga sputa, da ga zadri u kui, da nigde ne odlazi. Lik Vronskog je bio neophodan da bi se izgradio sie o udatoj, ali izgubljenoj eni. U celoj prii on je vie rtva Aninih hirova nego to je vinovnik njene nesree. Njegova greka je u tome to je sebi dopustio ljubav prema udatoj eni.

KARENJIN
Aleksej Karenjin ulazi u priu romana istovremeno kada i Ana Karenjina. Pisac ga ne zapostavlja, skoro paralelno prati Anu i njega. Karenjin se sagledava i sa take gledita Ane Karenjine, Stive Oblomskog, Serjoe, posluge. On je radan, posveen poslu, odgovoran; iako ima visoku dravnu funkciju nije birokrata. Odgovoran je i stabilan: nije izbegao enidbu sa mladom devojkom a mogao je jer je bio na vlasti. Porodica je za njega ivotni princip; za ouvanje porodice i porodinog ugleda spreman je da pree preko Anine avanture. On je stalno bio spreman da preko svega pree utke, a kada je Ana poela da mu prkosi i vrea ga , spreman je da uzvrati ravnom merom-da joj ne da razvod i time joj onemogui brak sa Vronskim. Karenjin je nesrean ovek. On je uinio Anu nesrenom jer se udala za starijeg oveka-ali to nije bila njegova volja, njegova enidba nije bila prisila nego moralni in odgovorna i potena oveka. U mnogim situacijama Aleksej Karenjin je po moralnoj doslednosti i nesebinosti iznad Ane Karenjine.

LJEVIN
Lik Konstantina Ljevina ostvaruje se u romanu na tri plana: intimnom,drutvenom i filozofskom. Na intimnom planu je ljubav prema Kiti, poraz u toj ljubavi,razoaranje,oivljavanje ljubavi,borba za Kiti, brak. Na drutvenom planu Ljevin je seoski plemi: ivi na selu,bavi se gazdinstvom, tei da unapredi rad na zemlji,prezire dravnu slubu. Na filozofskom planu Ljevinov lik se ostvaruje kroz njegove misli o ivotu i svetu i kroz moralne dileme koje ga mue od poetka do kraja romana.