VISOKA TEHNIKA KOLA NI

SEMINARSKI RAD
Tema: VoIP telefonija
Predmet: Aktivni mreni ureaji

Mentor: dr Dejan Blagojevi mr Duan Stefanovi

Student: Matijaevi Saa RTs 7/11

1. Uvod
Telefonija predstavlja glavni oblik komunikacije ljudi elektronskim putem. Fiksna telefonija, aktuelna tehnologija prenosa glasa ve predstavlja zastareo sistem prenosa glasa. Fiksna telefonija funkcionie po principu komutiranih kola. Kada elimo da uspostavimo vezu sa udaljenom lokacijom, zauzimamo ceo link do telefonske centrale, zatim rezerviemo sve linkove do krajnje centrale, i do korisnika koga pozivamo. Kako smo zauzeli po jedan link izmeu svih centrala koje koristimo, drugi korisnici ne mogu koristiti taj link za svoje potrebe. Analizom se dolo do rezultata da u razgovoru vie od 60 % vremena proe u utanju, vreme kada se ne vri prenoenje glasa, dolo se do zakljuka da iskorienost takvog linka iznosi maksimalno do 40 %. Zbog nemogunosti da isti link koristi vie korisnika, cena korienja linka, pada na pojedinca koji koristi link. To je glavni razlog za visoku cenu razgovora izmeu dve udaljene lokacije. Ako saberemo ova dva parametra: visoku cenu korienja linka i malu efektivnu iskoristljivost, dolazimo do zakljuka da je ova tehnologija prenosa glasa vrlo nepovoljna kako za krajnje korisnike zbog visoke cene korienja, tako i za pruaoce ove usluge zbog potrebe za veim brojem resursa i skuplje opreme. Internet telefonija je vid komunikacije koji se odrava putem Interneta uz korienje klasinih telefonskih linija. Ta tehnologija svakim danom postaje sve dostupnija korisnicima irom sveta. Pod Internet telefonijom podrazumevaju se aplikacije raene za prenos govora preko Interneta do bilo kog mesta na svetu. Prihvatanjem TCP/IP protokola kao standarda raunarskih mrea stvorili su se uslovi za povezivanje velikih i malih mrea u jednu celinu, popularno nazvanu Internet, ime se otvorila nova mogunost korienja postojeih linkova i drugih resursa. Ameriki provajder ARPANET, zaetnik Internet mree je prvi provajder koji je jo 1973. godine, zapoeo eksperimente na polju prenoenja glasa preko IP mrea. Korienjem TCP/IP protokola, koji je paket switched tehnologija prenosa, mogu se reiti dva najvea problema koja se javljaju kod tehnologija sa komutiranim kolima. Tehnolgija Voice over IP (VoIP), bazira se na TCP/IP modelu prenosa podataka. U zavisnosti od potrebe za kvalitetom, glas se prvo digitalizuje razliitim metodama, zatim se pakuje naprednim algoritmima za kodiranje korienjem nekih od kodeka. Tako kodiran paket se secka na dosta malih paketa. Veliina paketa zavisi od kodeka i protokola koji se koristi za slanje paketa. Korienjem RTP protokola (Real-time Transport Protokol), mali paketi se alju drugoj strani preko UDP protokola 4 sloja TCP/IP modela. Prijemna strana moe biti krajnji korisnik, ili gateway koji treba da prosledi ili na neki nain -1-

konvertuje te pakete i urui glas krajnjem korisniku. Kada paket pristigne, on se odmah dekodira i reprodukuje. Glavnu prednost VoIP sistema predstavlja to to jedan poziv, nikada, ne zauzima ceo link, ve se kroz isti link mogu slati paketi vie razliitih korisnika. Ukoliko samo jedan korisnik ima potrebu za korienjem linka, koristie ga samo onoliko dugo koliko je potrebno za prenos njegovih paketa. Uz pomo novijih tehnologija sada je mogue detektovati situacije kada nastupa tiina, momenti kada se ne vri prenos glasa, pa u tom momentu potrebno je smanjiti ili obustaviti slanje RTP paketa koji ne nose koristan sadraj. Na ovaj nain se poveava efikasnost skupih linkova. Za vreme tiine, paketi drugih korisnika e se prenositi linkom. Uporeivanjem dve tehnologije prenosa glasa, VoIP i tehnogolije fiksne telefonije, dolazimo do zakljuka da se korienjem VoIP ostvaruje znatna uteda, kako od strane korisnika koji nee plaati punu cenu iznajmljivanja linka, tako i od strane provajdera kojima se investicije u telekomunikacionu opremu zamenjuju investicijama u mrenu opremu gde postoji znatna razlika u ceni. Ako uzimamo cenu za glavni kriterijum, zakljuiemo da je VoIP nemerljivo bolja tehnologija prenosa glasa od tradicionalne fiksne telefonije. Meutim, korienjem mrenih resursa, VoIP pored pogodnosti donosi i nove probleme, koji su poznati u raunarskim mreama.

-2-

2. VoIP
Neki od najeih problema koji postoje kod upotrebe VoIP tehnologija, dok kod fiksne telefonije ne predstavljaju problem su: Raspoloivi propusni opseg (bandwith) direktno utie kako na broj simultanih poziva, tako i na izbor kvaliteta kodeka za kodiranje glasa Kanjenje veliki broj malih paketa, zahteva minimalno zadravanje na zaguenim linkovima. To je veoma est problem i zahteva definisanje QoS (Quality of Service) Gubitak paketa VoIP koristi UDP nepouzdani nain prenosa zbog velikog broja paketa. Zagueni linkovi odbacuju pakete kako bi regulisali zaguenost. Za VoIP mora se definisati QoS Jitter je nepoeljna varijacija nepredvidivih nepoeljnih efekata kao to su kanjenja i gubici paketa. Moe se redukovati implementacijom QoS-a. Echo eho je est problem u hibridnim okruenjima. Uglavnom se stvara kod konverzije A/D D/A signala i u sluaju nepodeenih impedansi konvertera. Zatita je kod fiksne telefonije bila jednostavna, poseduje kabl, vlastitu liniju koja se fizii titi. VoIP se oslanja na raunarske mree pa je potrebno implementirati odgovarajuu zatitu. Pouzdanost koristi se zajednika infrastruktura sa raunarskim mreama. Za unapreivanje pouzdanosti koriste se iste tehnike, kao i kod raunarskih mrea. Udvojena, paralelna infrastrukura, rezervni linkovi i sl. Prevoenje pulsnog pozivanja u DTMF ton stvar od koje se gotovo odustalo kod VoIP tehnologija. Kao i kod drugih tipova servisa koje koriste TCP/IP model prenosa podataka, i za prenos podataka su definisane razliite vrste protokola. Kako bi se optimizovala putanja izmeu dve udaljene take, uveden je koncept koji omoguava da se razliitim putem i do razliitih destinacija kree signal za upravljanje pozivom (uspostavljanje i prekid veze, dogovor oko izbora kodeka, registrovanje korisnika i sl.), a razliitim paketi koji nose glas. Ovim postupkom se postie to da centri za pozivanje mogu biti na lokacijama bilo gde u svetu, a da bitno ne utiu na kvalitet i brzinu VoIP telefonije. Tako, npr. moete iz Srbije osnovati pretplatniki odnos u Americi, pa kada preko VoIP-a zovete Srbiju, paketi signalizacije e otii do call centra u Americi i vratiti se do vas, ali paketi sa glasom e samo putovati od vas do onoga koga pozivate.

-3-

2.1.Protokoli
Kako sva mrena komunikacija koristi protokole definisana pravila u komunikaciji izmeu dva ureaja, tako i za VoIP postoji odreena grupa definisanih protokola. Protokoli se stalno nadograuju i unapreuju, ali neki od protokola koji se najvie koriste u VoIP komunikacijijama su H.323, SIP, IAX, RTP i sl. Preovlauje VoIP model prenosa koji postavlja koncept gde signalizacija i glas mogu putovati razliitim putanjama. Meu VoIP protokolima razlikuju se protokoli za signalizaciju i protokoli za prenos glasa. Za prenos glasa kroz IP protokol uglavnom se koristi RTP (Real-time Transport Protocol), koji pakuje kodirane pakete u sitne pakete i alje ih UDP protokolom. Ono to predstavlja problem kod RTP protokola je to se teko titi, odnosno to se mora obezbediti odreeni spektar UDP portova, pa je potrebno i ceo spektar propusiti na firewall-u. Ukoliko se propusti manji spektar, manji broj istovremenih poziva moe biti uspostavljen. RTP koristi 2 UDP porta po pozivu, jedan za prijem, drugi za slanje VoIP paketa. H.323 protokol je postavljen od strane ITU organizacije i predstavlja prvi signaling protokol koji je komercijalno prestavljen i prihvaen. U okviru ovog protokola razvili su se drugi podprotokoli koji definiu rad H.323 protokola.

Slika 1: H.323 stek protokol

H.323 protokol se, kao i veina drugih, vremenom razvijao. Tako brojni nedostaci, prvenstveno zatita, NAT, i sl., su otklonjeni definisanjem novog protokola u okviru H.323. Poetna ideja H.323 protokola nije posedovala nikakvu zatitu, bilo je dovoljno poznavanje IP adrese call centra kako bi se inicirala veza. Ovaj nain ostvarivanja komunikacije naziva se H.323 preko Gateway-a. Uvoenjem standarda H.323 Gatekeeper znatno je podignut kvalitet zatite preko Call Admission Control mehanizma, i implementiran sistem za prevoenje broja telefona u IP adresu. Implementacijom Gatekeeper mehanizma ostvaruje se potrebna kontrola pristupa preko H.323 protokola, spreava zaguenje mree i podie nivo sigurnosti kroz autentifikaciju. -4-

Call Admission Control je mehanizam, esto i poseban ureaj, koji ima sledee zadatke: Spreava preoptereenje VoIP mree odbijajui poziv ukoliko ne postoji dovoljno resursa za njegovo uspostavljanje. Kontrolie sav voice saobraaj obezbeujui mu potreban kvalitet servisa (QoS) markiranjem. Spreava zaguenja postojeih resursa prosleivanjem novih poziva na druge linkove. Ukoliko se koristi RSVP protokol za rezervaciju resursa du itavog puta mree, vri kontrolu nad raspolaganjem tih resursa i ne dozvoljava uspostavu veze ako rezervacija nije obavljena. Ukoliko je iz bilo kog razloga procesor preoptereen, ili postoje problemi na linku i sl., poziv ne moe biti kvalitetno uspostavljen, CAC odbija poziv, ime se poziv upuuje drugom putanjom. Novije varijante predviaju napredne sisteme autentifikacije korisnika i zatite od ranjivosti raznih tipova napada, npr. DOS (Denial-Of-Service) Zadatak H.323 Gatekeeper mehanizma je da vri Call Admission Control funkciju u H.323 protokolu. Pored toga vri prevoenje E.164 identifikacije, broja telefona u IP adresu. SIP (Session Initiation Protocol) protokol je protokol definisan od strane IETF organizacije i komercijalno je potisnuo H.323 iz masovne upotrebe. SIP protokol je definisan dokumentom RFC 3261. Moe koristiti protokole transportnog sloja: TCP, UDP, SCTP. Poevi sa razvojem 1996. godine na Kolumbijskom Univerzitetu, u novembru 2000. godine je prihvaen za 3G standard za signalizaciju VoIP paketa.

Slika 2: SIP koncept

-5-

SIP je koncipirao sledee komponente VoIP mree : Krajnje take su ureaji ili softwer, koji vre inicijalizaciju ili prihvatanje poziva, tj. vre interakciju sa korisnikom. ENUM ili DUNDI - su dve tehnologije za prevoenje broja telefona u IP adresu krajnje take ili gateway-a preko koga se moe stii do kranje take. SIP Proxy su sistemi za zatitu putem autentifikacije, kao i Admission Control upravljanje mrenim resusrima. Proxy serveri obavljaju posao rutiranja saobraaja, tj usmeravaju signaling pakete ka drugim proxy serverima koji poseduju zahtevane podatke tj. znaju koja IP adresa odgovara pozvanom broju telefona. Meusobnom signalizacijom SIP Proxy servera postie se mogunost mobilnosti. To znai moete zadrati isti broj telefona, a promeniti fiziku lokaciju. SIP protokol je potpuno definisan na logikom nivou, pa je fiziki nezavisno gde se nalazite. H.323 i SIP protokol zahtevaju odreene mrene predispozicije da bi funkcionisale. Do skoro, ni jedan ni drugi protokol nije mogao da funkcionie ako bi se jedna ili druga strana nalazila iza NAT servisa. Razlog je to to bi registratori beleili javnu IP adresu, preko koje se ne moe direktno stupiti u kontakt sa krajnjim korisnikom. Poto vei deo mrea koje imaju pristup Internetu koriste NAT kao mehanizam za prevoenje privatnih u javne ip adrese, SIP je predvideo mogunost NAT-ovanih adresa to je dugo bila glavna prednost nad H.323 protokolom. Danas i H.323 protokol ima svoje reenje za NAT okruenje. Postoje potrebe u VoIP saobraaju, kada i RTP i signaling paketi treba da putuju istom putanjom i do istog odredita. To je esta situacija kada se meusobno povezuju call centri i uspostavljaju tzv. trunk izmeu svojih proxy i gateway servera. U tim situacijama komplikovano je to to moramo da vodimo rauna u razliitim portovima za SIP, RTP, ili H.323 protokol. Da bi preneli glas od take A do take B moramo otvoriti portove na firewall-u: od 10000-20000 UDP za RTP, 5060 za SIP, ili 1720 UDP za H.323, u svakom sluaju to je ve irok spektar portova, takoe mora da se vodi rauna o NAT konfiguraciji.

2.2.Kodeci za pakovanje glasa

RTP protokol opisuje samo postupak prenoenja glasa kroz mrene resurse. Postupak pakovanja glasa u pakete je definisan razliitim standardima za digitalizovanje i kompresiju zvunih podataka ili govora. Standardi za digitalizovanje i kodiranje glasa, popularno kodeci, doivljavaju stalne modifikacije i nove revizije, varijante. Jo od uvoenja ISDN digitalnih linija, tema korienja razliitih algoritama za kodiranje i pakovanje glasa je bila esto glavna tema na telekomunikacionim seminarima. G.711 (PCM) kodek je standard propisan od strane ITU jo 1972. godine. G.711 predstavlja algoritam za pulsno-kodnu modulaciju signala frekvencije glasa, koji se odmerava, sempluje -6-

8000 puta u sekundi. Ovaj standard je definisan iz dva dela. -law, koji se koristi u Severnoj Americi i Japanu i A-law koji se koristi u ostalom delu sveta. G.711 A-law je standard definisan za kodiranje glasa u raunarske potrebe. U algoritmu se uzimaju 13 bita sempla i konvertuje u 8 bita. Karakteristike A-law kodeka su sledee : Frekvencija semplovana : 8 kHz 64 kb/s bitrate (8 kHz x 8 bita po samplu) Za izvravanje algoritma potrebno je oko 0,125 ms Zadrava talasastu formu signala Sadri algoritme za oporavak izgubljenih paketa Mehanizmi za detektovanje tiine ili generisanje udobnog uma

Algoritmi za kodiranje, kodeci, su ocenjivani od strane ITU na osnovu postavljenih kriterijuma. Kao rezultat dobija se PSQM ocena (Perceptual Speech Quality Measure). Za G.711 (PCMA) A-law kodek ocena je 4.45 u idealnim uslovima a, 4.11 u realnim uslovima. GSM kodek tipa Adaptive Multi-Rate (AMR) je kodek koji je prihvaen za 3G algoritam za kodiranje glasa oktobra 1998. godine. GSM (AMR) kodek koristi 160 semplova duine 20 milisekundi. Koristi sledee tehnike prilikom kodiranja: Algebraic Code Excited Linear Prediction (ACELP) Discontinuous Transmission (DTX) Voice activity detection (VAD) Comfort Noise Generation (CNG) Kod GSM (AMR) kodeka koristi se AMR_12.20 mod koji ima bitrate 12.20 kbit/s. Kako bi bio otporniji na kvalitet mree, GSM je smanjio kvalitet glasa. Generalne karakteristike GSM kodeka su: Frekvencija semplovanja 8 kHz/13-bita, filtrirano na izmeu 200-3400Hz Bitrate 12.20 kbit/s Veliina okvira ~ 244 bita Vreme izvravanja algoritma 20 ms Kompleksnost algoritma je 5, u odnosu na to da je G.711=1 a G.729=15 PSQM=4.14 za idealno i 3.79 za realno okruenje G.729 kodek postoji u razliitim varijantama, skoro sve su komercijalnog i zatvorenog tipa, pa je neophodno platiti licencu za korienje. G.729a je kodek koji koristi kompleksne matematike funkcije kako bi naao to bolji koder za pakovanje glasa. Pravno korienja ovog kodeka regulie firma SIPRO. Karakteristike kodeka su sledee: Frekvencija samplovanja 8 kHz/16 bita (80 semplova sa 10 ms) -7-

 Fiksirani bit rate na 8 kbit/s 10 ms okvir Veliina okvira 10 bajta po 10 ms Vreme izvravanja 15 ms po okviru G.729 koristi kompleksni oblik ACELP-a Kompleksnost se ocenjuje ocenom 15 PSQM=4.04 za idealno i 3.51 za realno okruenje Kriterijum izbora kodeka za pakovanje glasa je raspoloiv bandwith. Ako se radi o LAN okruenju, gde postoji 100 mbps ili bra mrea, bez razmiljanja se treba opredeliti za najkvalitetniji G.711 A-law kodek. U nedoumici moemo biti samo ako postoje WAN linkovi koji trpe odreena zaguenja. Tad treba izabrati optimalan kodek koji daje zadovoljavajui kvalitet uz manju konzumaciju propusnog opsega od G.711. U realnosti, za ove sluajeve, najbolje se pokazao G.729 kodek koji ne smanjuje drastino kvalitet zvuka, za razliku od GSM kodeka. Problem predstavlja to to u nekim zemljama da bi se koristio mora da se plati licenca.

2.3.QoS
Glavna mana VoIP tehnologije naspram klasine telefonije je to to VoIP saobraaj nije jedini saobraaj na zauzetim linkovima. Zbog toga dolazi do razliitih problema, kao to su kanjenje, odbaeni paketi. jitter i sl. Da bi Komunikacija glasom bila dovoljno kvalitetna, slino klasinoj telefoniji, mora se obezbediti odgovarajui uslovi za prenos VoIP paketa. QoS ili Quality of service prestavlja metod sprovoenja politike obezbeenja linka potrebnog za kvalitetan prenos glasa. Ispravnom QoS politikom se moe reiti problem prouzrokovan korienjem istih linkova za raznolik sobraaj. Istim linkom prenose se paketi razliitih tipova podataka. Mreni ureaji ne raspoznaju tipove paketa, niti znaju koje su vanosti paketi koje prenose. Razliite aplikacije imaju razliite potrebe korienja mrenih resursa. Tako, recimo do skoro je vailo da HTTP slui za prenos sajtova, zahteva brz odziv, prenos malih fajlova, i vrlo kratko optereuje linkove. Sa druge strane, FTP i Peer-to-peer programi zahtevaju veliki propusni opseg i imaju znatno vee vreme optereenja linka, due se prenose podaci, dok brzina odziva je skoro nebitan faktor. Potrebe svih aplikacija moemo klasifikovati na sledei nain: Potreba za propusnim opsegom (bandwith) kako bi se napravila optimalna organizacija i raspodela mrenih resursa, potrebno je odraditi proraun zahtevanog propusnog opsega. Ukoliko se zakupi manji propusni opseg nego to je potrebno, moglo bi da doe do degradiranja performansi mrenog saobraaja, to se prikazuje loijim rezultatima sledeih stavki. -8-

 Koliina odbaenih paketa (dropped pakets) usled velikog broja, znatno utie na TCP konekcije zahtevajui da se paket ponovo poalje, ime se poveava kanjenje. Kod UDP konekcije moe a ne mora da se primeti. Najee se javlja usled zaguenosti linka, tj. kada je potreban vei propusni opseg nego to je zakupljen. Kanjenje (delay) uvek postoji, makar zbog potrebe mrenih ureaja da prebace bitove sa port-a na port. Velika kanjenja prouzrokuje efekat sporosti mree. Kanjenje se prikazuje u milisekundama (ms). Velika kanjenja, izmeu ostalog, nastaju kada je link zaguen, usled ponavljanja paketa, ako se primenjuje neadekvatan algoritam za redove i sl. Prilikom pregledanja sajtova, ako je odziv 1000 ms (1 sekunda) stiemo utisak da Internet radi veoma sporo. Jitter (diter) predstavlja nepredvidivu nepravilnu promenu u kanjenju. Izraava se u procentima promena kanjenja. Usled velikog jittera dolazi do istog efekta kao kod velikih kanjenja. Pristizanje paketa bez pravilnog rasporeda kako je na Internetu postupak preusmeravanja paketa potpuno automatizovan, tako ne moemo predvideti kojim putem e nai paketi proi do kranje destinacije. Kod slanja veih podataka, alje se vie manjih paketa. Ne mora da znai da e ti paketi putovati istim putem i da e stii prema rasporedu, kojim su poslati. Zbog ovog efekta moe doi do velikog kanjenja ili gubitka nekog od paketa, to bi kod TCP prouzrokovalo ponovno slanje tog ili grupe paketa. Greke se deavaju zbog toga to fiziki linkovi i sami ureaji nisu savreni. Deava se da se u prenosu paket minimalno izmeni, promeni jedan bit, zbog ega se smatra da je taj paket sa grekom i odbacuje se na sledeem ureaju. O odbacivanju se obavetava poaljilac kako bi se paket poslao ponovo. Ovaj efekat poveava kanjenje zbog potrebe ponovnog slanja paketa. Zadatak tehnologije Quality of Service (QoS) je da uvede red, odnosno raspored, i da sprovede plan u organizaciji mrenog sobraaja. Time se postie bolja iskorisenost veoma skupih linkova, bez zakupa veeg i skupljeg propusnog opsega. Pravilnom planskom organizacijom mrenog sobraaja postie se da se aplikacijama sa razliitim potrebama mrenih resursa prua ono to je potrebno za efikasan rad. Primer je to da ne moramo da se odreknemo Peer-to-peer programa, koji uvek maksimalno optereuju propusni opseg ako hoemo brz odziv HTTP strana. Dovoljno je samo na pravi nain definisati QoS. Prvi korak kod postavljanja QoS politike je odreivanje potreba razliitih aplikacija. Drugi korak za uspostavljanje QoS politike je markiranje razliitih tipova saobraaja i svrstavanje u odgovorajue grupe. Pakete moemo razvrstati na osnovu vie kriterijuma: -9-

 Odredina IP adresa Izvorina IP adresa Odredini port Izvorini port Tip protokola Vrednost DSCP ili TOS bitova MAC adresa Korienjem nekog od pomenutih parametara raspoznavanja tipa paketa, na ulazu u router (ili switch), vrimo markiranje konekcije, tj. paketa. Time postiemo da ureaj razaznaje razliite vrste aplikacija ije pakete prenosi. Ukoliko ne postoji relacija poverenja izmeu routera i drugog mrenog ureaja, onda ne moemo oekivati da e markiranje DSCP vrednosti biti odraeno na tom drugom ureaju, ve se remarkacija DSCP vrednosti vri na samom routeru uz pomo drugih pomenutih kriterijuma razlikovanja paketa aplikacija. Differentiated services ili DiffServ (DSCP) je polje u okviru TOS bitova unutar IP hedera koje slui da odredi klasu servisa, tj. obeleava zahteve odreene aplikacije, kako bi mreni ureaji, kroz koji plaket prolazi, pokuali da prue servis kakav se oekuje. Za odreivanje klase servisa koristi se 6 bitova u okviru IP hedera. Prva 3 bita se koriste za odreivanje prioriteta saobraaja (IP Precedence), tj. definisanje grupe klasa zahteva za uslugom. Svaka od te tri grupe sadri vie razliitih nivoa klasa. Sveobuhvatno gledajui, DSCP vrednosti moemo podeliti u tri posebne klase: Best-effort (BE) klasa DSCP=0 gde se ne obezbeuje nikakva garancija u transortu, ovo je ujedno i podrazumevana klasa Expedited Forwarding (EF) namenjena za saobraaj koji zahteva minimalno kanjenje i minimalan broj izgubljenih paketa Assured Forwarding (AF) namenjen za sve druge klasifikacije saobraaja. Paketi koji se prenose u realnom vremenu, kao to su VoIP i Video conference komunikacije, zahtevaju minimalno kanjenje i minimalan broj odbaenih paketa. Zbog toga, prilikom markiranja preporuljivo je da se tim paketima dodeli DSCP vrednost EF.

- 10 -

3. PODELA VoIP USLUGA

Usluge se dele na usluge koje pruaju operatori kojima je delatnost pruanje takvih usluga i na softverska reanja kompanija irom sveta ija delatnost nije ograniena dravnim granicama. Usluge smo podelili u tri grupe. Prva je Internet telefonija putem telefona koja se po mnogo emu ne razlikuje od dosadanjeg naina telefoniranja. Drugi nain je Internet telefonija putem raunara u kojem korisnici direktno preko raunara i odreenog softvera uspostavljaju vezu i komuniciraju. Trei nain je putem VOIP adaptera pomou kojeg jedna cela organizacija usklauje potrebe za normalnim radom na Internetu i Internet telefonijom.

3.1.Internet telefonija putem telefona

Za ljude koji ele da koriste Internet telefoniju putem pravih telefona, postoje servisi koji omoguavaju te usluge po vrlo povoljnim cenama. Naravno da se kvalitet prenosa razlikuje od ponuaa do ponuaa, ali kvalitet zvuka u veini sluajeva je zadovoljavaju. Za korienje ove usluge potrebna je klasina telefonska linija. Bitovi telefonskog signala ne prenose se putem telefonske ice do krajnjeg korisnika ve preko Interneta. Za korienje ove usluge potrebno je pozvati selekcijski broj operatera za tu uslugu, a zatim i upisati eljeni broj koji se zove. Provajder prosleuje poziv prema traenoj osobi smanjujui na taj nain trokove telefoniranja za nekoliko puta.

Slika 3: VoIP u kunoj varijanti

Signal se konvertuje iz analognog u digitalni i putuje Internetom na odredite. Kvalitet razgovora zavisi od ureaja, od brzine Internet veze na obe strane kao i mogunostima Internet mree kojom signali putuju.

3.2.Internet telefonija putem raunara

Raunari polako zamenjuju veinu kunih aparata pa tako i telefon. Komunikacija preko raunara jeftinija je i nije toliko vezana uz operatera koji nudi VOIP uslugu. Naime, raunar kao ureaj, moe produkovati i reprodukovati zvuk s jednog kraja veze na drugi. Korisniku se pruaju mnoge mogunosti povezivanja. Jedino ogranienje je brzina veze izmeu dva korisnika. - 11 -

Korisnici nisu toliko vezani za operatere koji nude ovaj nain komunikacije. Na tritu su se pojavile mnoge verzije programskih reenja koje nude Internet telefoniju. Mnoge od njih su besplatne. Zato se mnogi Internet korisnici priklanjaju besplatnim reenjima, a neka od njih postaju kultno poznata. Najpouzdaniji i najbri nain povezivanja sa korisnikom preko Interneta je ukoliko se zna korisnikova trenutna IP adresa. Kod veine korisnika taj broj je privremen, to znai da se korisniku dodeljuje u trenutku kad se povee s Internetom i ima ga samo za vreme dok je prikljuen na Internet. Da bi se saznala IP adresa, moe posluiti bilo koji server za tekstualni razgovor (IRC), ili program koji obavetava da je odreeni korisnik na mrei (ICQ). Nakon to se sazna IP adresa, broj se jednostavno unese u program i veza se brzo uspostavlja

3.3.Internet telefonija putem VoIP adaptera

Zajednika kombinacija raunara i telefona koristi se u firmama koje ele to vie smanjiti svoje trokove telefoniranja. Princip rada je jedna brza Internet veza s ostatkom sveta, VoIP adapter, raunar i telefoni. VoIP adapter usmerava pozive na odredina mesta i glumi telefonsku centralu. Ovaj nain popularan je meu konzervativnijim korisnicima koji vie preferiraju telefon nego raunar. Ukoliko korisnici koriste Internet vezu za Internet telefoniju i za poslovanje svoje firme mogu nastati mnogi problemi. Problemi se ogledaju u smanjenju mogunosti izlazne linije tj. nastanak uskog grla prema ostatku sveta. Ali, pravilnim rasporedom i unapred definisanim potrebama za Internet telefoniju kao i za normalno korienje Internet resursa moemo biti zadovoljni mogunostima ve postojee, ali ograniene infrastrukture. Za ostvarivanje ovog naina VoIP-a potrebni su sledei elementi, ADSL modem sa velikom brzinom, preporuuje se minimalno 512 kb/s, zatim VoIP adapter, raunar i telefoni. VoIP adapter radi u dva smera i pretvara digitalni u analogni signal i obratno.

- 12 -

4. Tehniko ekonomski aspekti prelaska sa klasine telefonije na VoIP

IP tehnologija nudi mnogostruku korist u odnosu na PBX (Private Branch Exchange) ili PSTN (Public Switched Telephone Network) telefoniju: Poboljan kvalitet govora. PSTN (i veina PBX-a) su ograniene na 3.1kHz (8 bita po uzorku), a IP telefoni e verovatno omoguiti kvalitet CD-a, moda i stereo zvuka. ak i kada nije mogue omoguiti dovoljno veliki bandwidth za postizanje ovog ekstremno kvaliteta zvuka, uz upotrebu kodeka (kao to je npr. G.722 koji ima 7kHz bandwith) mogue je ostvariti bolji kvalitet zvuka, slian kvalitetu zvuka ostvarenom

konvencionalnom telefonijom. Vea dostupnost. Smanjenjem trokova e uiniti telefoniranje dostupnim i finansijski loe stojeim organizacijama. IP tehnologija moe uiniti dostupnima prostore gde tradicionalni telefoni nisu bili dostupni (npr. na fakultetima u studentskim laboratorijima). Mnogi fakulteti i kompanije smatraju troak instaliranja telefona dovoljno visokim da prisiljavaju svoje zaposlene da meusobno dele istu liniju u zajednikoj kancelariji. Vea pokretljivost. Jednostavno je premestiti lini ili prenosivi raunar u drugu sobu. Nema potrebe za podeavanjem portova na PBX-u ili promene broja. Dovoljno je prikljuenje u ethernet prikljuak i korisnik je ponovo dostupan. Poboljana integracija raznih medija. Nove usluge. IP tehnologija se razvija i mogue je integrisati ve postojee ali i nove usluge. To su standardne usluge telefonskih centrala kao preusmeravanje poziva, direktno dolazno i odlazno biranje, prosleivanje poziva i slino. Zatim nove usluge kao jedinstveni prostor, integracija sa webom (baze podataka, imeniki servisi, click and dial) i zajedniko korienje podataka. Istraivanje. Kako je ve spomenuto, protokoli i standardi korieni za IP tehnologiju su otvoreni i dostupni. To omoguava istraivakim institucijama da unapreuju vlastite usluge i mogunosti. Proces u realnom vremenu. Procesima koji se odvijaju u realnom vremenu, potrebna je garancija kvaliteta a IP protokol nije savren jer prua najbolje to moe u datom trenutku. Prilagoavanje signala. Potrebno je prilagoditi prenos zvuka preko raunarske mree i smanjiti zahteve za propusnim opsegom.

- 13 -

5. VoIP ureaji
5.1.Ruteri
Ureaj za rutiranje saobraaja i omoguavanje servisa IP telefonije mora biti opremljen operativnim sistemom (IOS) koji podrava nadgradnju za navedene funkcije. Prilikom instalacije sistema, podie se Cisco Unified CallManager Express (CME), softverski paket koji implementira sistem IP telefonije. Izbor modela router-a vri se u skladu sa potrebama korisnika, kao i broja korisnika koji se mogu prikljuiti na sistem. Ureaj treba da zadovolji nivo pouzdanosti i skalabilnosti, odnosno mogunosti za proirenje sistema. Takoe, osim visokih performansi rutiranja, treba da prui maksimalnu sigurnost i zatitu podataka u mrei, kao i da omogui besprekorno funkcionisanje svih servisa vezanih za IP telefoniju. Neophodno je da ureaj zadovolji traeni kvalitet servisa (QoS), koji je posebno naglaen u telefonskim sistemima jer definie kvalitet samog prenosa govora. Takoe, ureaj treba da omogui kreiranje virtuelne mree izmeu udaljenih lokacija i time omogui lokalnu komunikaciju izmeu zaposlenih. Gledano sa tehnike strane, ureaj treba da se prilagodi broju i tipu dolaznog Internet signala (analognih javnih telefonskih linija, ISDN linija itd.). Ruter Cisco 1760-V Cisco 2651xm Cisco 3745 a. Cisco 2651xm tehnike karakteristike Flash memorija Sistemska memorija Broj integrisanih WIC slotova Broj AIM internih slotova Broj NM internih slotova Broj serijskih konzolnih portova Broj aux portova Verzije podranog IOS softvera Broj LAN portova Mogunost montae u rack orman Mogunost montae na zid Napajanje Disipacija 32MB 256MB 2 1 1 1 1 od 12.1(14) do 12.4(15)T 2 10/100Mbps da da 100-240V, 1.5A, 47-63Hz 75W, 260Btu/h Broj korisnika do 24 korisnika do 48 korisnika do 192 korisnika
Tabela 1: modeli Cisco router-a u zavisnosi od broja korisnika IP telefonije

Tabela 2: tehnike karakteristike router-a Cisco 2651xm

Ugraeni NM slot omoguuje da Cisco 2651xm router bude prilagoen potrebama kompanije. Njegova namena je da se u njega dodaju odreeni moduli (NM kartice) i tako integriu dodatne

- 14 -

servise na jedinstvenu platformu. U sistemu IP telefonije, osnovnom ureaju se preko NM slota moe dodati modul koji omoguuje servis govorne pote.

Slika 4: Cisco 2651xm

b. Cisco 3745 tehnike karakteristike Flash memorija Sistemska memorija Broj integrisanih WIC slotova Broj AIM internih slotova Broj NM internih slotova Broj serijskih konzolnih portova Broj aux portova Verzije podranog IOS softvera Broj LAN portova Mogunost montae u rack orman Mogunost montae na zid Napajanje Disipacija 32MB 256MB 3 2 4 1 1 12.2(8)T minimum 2 da ne 100-240V, 2.5A max, 47-63Hz 785Btu/h

Tabela 3: tehnike karakteristike router-a Cisco 3745

Ugraeni NM i AIM slotovi omoguavaju povezivanje veeg broja analognih i digitalnih telefonskih linija. Unutar ureaja moe se opciono realizovati i ethernet switch na koji se direktno moe prikljuiti 72 IP telefona. Dodatni modul obezbeuje napajanje telefona preko ethernet kabla (PoE). Performanse Cisco 3745 router-a obezbeuju korisniku da postavi kvalitet servisa, optimizaciju propusnog opsega, kao i fragmentaciju servisa.

Slika 5: Cisco 3745

5.2.Svievi
Na pristupnom delu sistema IP telefonije, a u okviru raunarske mree, nalazi se switch, ureaj ija je uloga prenos informacija unutar mree. Zahteva se da ovaj ureaj podri zadate kvalitete servisa koji se odnose na prenos govora, videa i multimedijalnih sadraja uopte. Odabrani model podrava napajanje IP telefona putem ethernet kabla kojim se prenosi i govor. Ovo znai da e se instalacijom sistema kod krajnjih korisnika pojaviti IP telefon, ali bez dodatnog kabla za napajanje samog ureaja, jer e ono biti realizovano kroz jedan jedini kabl kabl raunarske mree. - 15 -

a. Cisco WS-C3524-PWR-XL-EN tehnike karakteristike Flash memorija Sistemska memorija switching fabric forwarding bandwidth Max. broj MAC adresa Broj LAN portova (100Base-TX) Broj GBIC slotova (1000Base-X) Broj konzolnih portova LED indikacija Mogunost montae u rack orman Napajanje Disipacija 4MB 8MB 10.8Gbps 5.4Gbps 8192 24 (PoE) 2 1 da da 200-240V, 325W max. 1100Btu/h

Tabela 4: tehnike karakteristike switch-a Cisco WS-C3524-PWR-XL-EN

Slika 6: Cisco WS-C3524-PWR-XL-EN

5.3.IP telefoni
Kod korisnika, na radnom mestu zaposlenog, implementacija sistema IP telefonije podrazumeva postavljanje IP telefonskog aparata. iroka paleta Cisco IP telefonskih aparata zadovoljie potrebe korisnika omoguavajui im korienje naprednih servisa, a svojim dizajnom uklopie se u ambijent svakog radnog mesta. a. Cisco CP-7912G tehnike karakteristike Displej na bazi piksela omoguuje kvalitetniji i detaljniji grafiki prikaz; 4 programabilna soft key tastera omoguuju dinamiki prikaz opcija poziva; Taster za Meni omoguuje korisniku brzi pristup informacijama kao to su liste poziva i podeavanja telefona. Korisnik moe presluati govornu potu, moe dobiti prikaz proputenih, odlaznih ili dolaznih poziva, moe podesiti kontrast displeja ili promeniti melodiju zvona; Hold taster osvetljeni taster koji omoguuje korisniku da vezu stavi na ekanje; Volume taster podeavanje jaine slualice i zvona; Postolje omoguuje postavljanje aparata u poloaj pogodan za pregled displeja i komforno korienje tastature ukoliko aparat stoji na stolu. Mogunost montiranja aparata na zid, bez postolja; Podrava servise: caller ID, poziv na ekanju, prosleivanje poziva, prebacivanje poziva, konferencijska veza, biranje poslednjeg biranog broja, monitor poziva preko zvunika, presluavanje govorne pote, brzo biranje. - 16 -

Slika 7: Cisco CP-7912G telefonski aparat

b. Cisco CP-7960G tehnike karakteristike

Slika 8: Cisco CP-7960G telefonski aparat

Displej na bazi piksela omoguuje kvalitetniji i detaljniji grafiki prikaz; 6 programabilnih soft key tastera omoguuju dinamiki prikaz opcija poziva; Taster za Meni omoguuje korisniku brzi pristup informacijama kao to su liste poziva i podeavanja telefona; Hold taster osvetljeni taster koji omoguuje korisniku da vezu stavi na ekanje; Navigacioni tasteri za kretanje kroz menije; Taster za poruke direktan pristup govornoj poti; Taster za direktorijume direktan pristup listama poziva; Taster za podeavanja direktan pristup opcijama podeavanja telefona; Tasteri za speakerphone i utiavanje; Postolje omoguuje postavljanje aparata u poloaj pogodan za pregled displeja i komforno korienje tastature ukoliko aparat stoji na stolu. Mogunost montiranja aparata na zid, bez postolja; Status poziva; 24 melodije zvona; - 17 -

 Podrava servise: caller ID, poziv na ekanju, prosleivanje poziva, prebacivanje poziva, konferencijska veza, biranje poslednjeg biranog broja, monitor poziva preko zvunika, presluavanje govorne pote, brzo biranje. c. Cisco CP-7970G tehnike karakteristike Displej u boji 12-bit color, osetljiv na dodir, rezolucija 320x234 piksela; 8 programabilnih soft key tastera omoguuju dinamiki prikaz opcija poziva; Taster za Meni omoguuje korisniku brzi pristup informacijama kao to su liste poziva i podeavanja telefona; Hold taster osvetljeni taster koji omoguuje korisniku da vezu stavi na ekanje; Navigacioni tasteri za kretanje kroz menije; Taster za poruke direktan pristup govornoj poti; Taster za direktorijume direktan pristup listama poziva; Taster za podeavanja direktan pristup opcijama podeavanja telefona; Tasteri za speakerphone i utiavanje; Postolje omoguuje postavljanje aparata u poloaj pogodan za pregled displeja i komforno korienje tastature ukoliko aparat stoji na stolu. Korisnik sam podeava ugao pod kojim aparet stoji; Headset port Port za eksterni zvunik i mikrofon Status poziva; 24 melodije zvona; Podrava servise: caller ID, poziv na ekanju, prosleivanje poziva, prebacivanje poziva, konferencijska veza, biranje poslednjeg biranog broja, monitor poziva preko zvunika, presluavanje govorne pote, brzo biranje.

Slika 9: Cisco CP-7970G telefonski aparat

- 18 -

d. Cisco CP-7936 tehnike karakteristike Standardne opcije biznis telefonije poziv na ekanju, prosleivanje i prebacivanje poziva, utiavanje mikrofona, parkiranje poziva, preuzimanje poziva, konferencijska veza; Full duplex audio obezbeuje prirodan kvalitet zvuka bez izoblienja. Sistem se automatski adaptira promenama akustine sredine prostorije u kojoj se nalazi; Audio pokrivanje sistem digitalno kontrolisanog zvunika i tri visokoosetljiva mikrofona obezbeuju pokrivanje od 360 stepeni prostora; Jednostavan za instalaciju preko CallManager-a; 5 tonova zvona; Kontrola jaine zvuka; Lokalni direktorijum sa 20 pozicija; Status poziva.

Slika 10: Cisco CP-7936 Conference Station

5.4.Periferni ureaji
U cilju dodatnog smanjenja trokova telefoniranja, preporuuje se proirenje telefonskog sistema dodatnim GSM gateway ureajem. Ureaj se povezuje na odgovarajui FXO port routera, a uz odgovarajuu konfiguraciju IP telefonske centrale, omoguuje da se odlazni pozivi sa GSM prefiksom rutiraju direktno prema mobilnim mreama, eliminiui time provajdera fiksne telefonije. Dodatno smanjenje trokova omogueno je time da su razvijeni GSM gateway ureaji koji imaju vie slotova za GSM SIM kartice. U praksi, slotovi se popunjavaju SIM karticama razliitih provajdera mobilne telefonije, tako da je mogue uvek rutirati razgovore tako da se obavljaju u oviru iste mobilne mree. a. 2N VoiceBlue 2 ili 4 kanala GSM/UMTS gateway VoIP: SIP, G.711a/u, G.729 Podrka za Virtual SIM Remote SIM upravljanje Power over Ethernet (PoE) - 19 -

 Mogunost korienja u velikom broju drava (GSM 850/900/1800/1900MHz, UMTS (850/1800/1900MHz) Vrhunski kvalitet zvuka

Slika 11: GSM gateway 2N VoiceBlue Next

- 20 -

6. VoIP Servisi
Sistem IP telefonije podran paketom Cisco Unified CallManager Express, obezbeuje irok spektar funkcija i servisa koji korisniku omoguuju mnogo bri i kvalitetniji protok informacija, komfor i fleksibilnost, to rezultuje poveanjem produktivnosti zaposlenih. Neki od najee korienih servisa koje podrava ponueni sistem Cisco IP telefonije su: Call hold and retrieve. Mogunost stavljanja pozivajueg korisnika na ekanje i ponovno usposavljanje veze; Shared line. Mogunost da dva ili vie aparata imaju isti lokal numeracije, tj. pri dolaznim pozivima zvone istovremeno; Music on hold. Mogunost sluanja muzike za vreme ekanja na liniji ili za vreme preusmeravanja; Call pickup. Mogunost preuzimanja poziva namenjenog drugom korisniku, direktno, ili u okviru grupe; Intercom. Mogunost ostvarivanja direktne veze preko spikerfona pozvanog korisnika; Paging. Mogunost istovremene glasovne objave sa jednog na vie IP lokala. Podeavanjem servisa formiraju se grupe lokala; After Hours Call Blocking. Funkcija blokira odlazne pozive posle isteka radnog vremena; Night Service. Mogunost preusmeravanja dolaznih poziva nou ili u vreme vikenda na govornu potu ili na fax; Snimanje razgovora. Mogunost snimanja svih ili odreenih razgovora (koristi dodatni modul NM-CUE); Call Park. Omoguuje stavljanje poziva na ekanje, tako da moe biti preuzet sa nekog drugog telefona iz grupe; Call Forwarding. Omoguuje prosleivanje poziva na drugi lokal. Opcije su prosleivanje svih poziva, ukoliko je pozvani lokal zauzet, ukoliko nema odgovora na pozvanom lokalu ili posle radnog vremena; Call Transfers. Mogunost prebacivanja poziva na bilo koji drugi lokal; Voice mail (govorna pota). Funkcija aktivira govornu potu na nivou kompanije ili korisnika pojedinano. Govorna pota moe sa podesiti tako da se aktivira ukoliko nema odgovora na pozvani lokal, ili odmah po pozivu ukoliko je zavreno radno vreme ili ak ukoliko je pozvani lokal zauzet. Korisnici sami presluavaju svoju govornu potu preko svojih IP telefonskih aparata. Za realizaciju govorne pote, neophodno je u Cisco router instalirati dodatnu komponentu: NM-CUE mreni modul koji na sebi ima hard disk kapaciteta 40GB ili - 21 -

 AIM-CUE interni modul koji na sebi ima hard disk kapaciteta 40GB

Slika 12: Moduli NM-CUE i AIM-CUE

- 22 -

7. Zadaci
7.1.VoIP local

Slika 13: voip_local.pkt

Konfiguracija rutera: Podeavanje IP adrese interfejsa:

Router>enable Router#configure terminal Router(config)#interface fastEthernet 0/0 Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#ip address 1.1.1.1 255.0.0.0 Router(config-if)#exit

Podeavanje DHCP-a:
Router(config)#ip dhcp pool its Router(dhcp-config)#network 1.0.0.0 255.0.0.0 Router(dhcp-config)#default-router 1.1.1.1

Podeavanje TFTP servera:

Router(dhcp-config)#option 150 ip 1.1.1.1 Router(dhcp-config)#exit

Ulazak u konfiguracioni mod servisa telefonije:

Router(config)#telephony-service

Podeavanje maksimalnog broja IP telefona:

Router(config-telephony)#max-ephones 4

Podeavanje maksimalnog broja lokala:

Router(config-telephony)#max-dn 3

Podeavanje IP adrese CME rutera:

Router(config-telephony)#ip source-address 1.1.1.1 port 2000

Automatska dodela lokala telefonima:

Router(config-telephony)#auto assign 1 to 3 Router(config-telephony)#exit

Podeavanje lokala telefona:

Router(config)#ephone-dn 1 Router(config-ephone-dn)#number 1234 Router(config-ephone-dn)#ephone-dn 2 Router(config-ephone-dn)#number 7890

Konfiguracija svia: Podeavanje vlan-a na portovima 1, 2 i 3:

Switch>enable Switch#configure terminal Switch(config)#interface range fastEthernet 0/1 - 3

- 23 -

Switch(config-if-range)#switchport mode access Switch(config-if-range)#switchport voice vlan 1 Switch(config-if-range)#exit Switch(config)#interface vlan 1 Switch(config-if)#no shutdown

Po zavretku konfiguracije rutera i svia telefoni dobijaju IP adresu i lokal. Nakon toga je mogue uspostaviti vezu izmeu telefona.

Slika 14: Uspostavljena veza dva VoIP telefona

7.2.VoIP local 4

Slika 15: voip_local_4.pkt

Podeavanje rutera se u odnosu na prethodni zadatak razlikuje samo u broju IP telefona koji se koriste.
Router>enable Router#configure terminal Router(config)#interface fastEthernet 0/0 Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#ip address 1.1.1.1 255.0.0.0 Router(config-if)#exit Router(config)#ip dhcp pool its Router(dhcp-config)#network 1.0.0.0 255.0.0.0 Router(dhcp-config)#default-router 1.1.1.1 Router(dhcp-config)#option 150 ip 1.1.1.1 Router(dhcp-config)#exit Router(config)#telephony-service Router(config-telephony)#max-ephones 5 Router(config-telephony)#max-dn 5 Router(config-telephony)#ip source-address 1.1.1.1 port 2000 Router(config-telephony)#auto assign 4 to 6 Router(config-telephony)#auto assign 1 to 5

- 24 -

Router(config-telephony)#exit Router(config)#ephone-dn 1 Router(config-ephone-dn)#number Router(config)#ephone-dn 2 Router(config-ephone-dn)#number Router(config)#ephone-dn 3 Router(config-ephone-dn)#number Router(config)#ephone-dn 4 Router(config-ephone-dn)#number

1111 1222 1333 1444

Podeavanje svia se od prethodnog zadatka razlikuje po broju portova koji se koriste za vlan.
Switch>enable Switch#configure terminal Switch(config)#interface range fastEthernet 0/1 - 5 Switch(config-if-range)#switchport mode access Switch(config-if-range)#switchport voice vlan 1 Switch(config-if-range)#exit Switch(config)#interface vlan 1 Switch(config-if)#no shutdown

7.3.VoIP local svi ureaji

Slika 16: voip_local_all_phone_devices.pkt

U ovom zadatku je pokazano kako se koriste svi tipovi ureaja za IP telefoniju, VoIP telefon, analogni telefon povezan preko ATA adaptera i PC raunar sa softverom. Takoe pokazano je kako je mogue izvriti runu konfiguraciju lokala svakom od IP ureaja. Konfiguracija rutera:
Router>enable Router#configure terminal Router(config)#interface fastEthernet 0/0 Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#ip address 1.1.1.1 255.0.0.0 Router(config-if)#exit Router(config)#ip dhcp pool its Router(dhcp-config)#network 1.0.0.0 255.0.0.0 Router(dhcp-config)#default-router 1.1.1.1 Router(dhcp-config)#option 150 ip 1.1.1.1 Router(dhcp-config)#exit Router(config)#telephony-service

Iskljuivanje automatske dodele lokala:

Router(config-telephony)#no auto-reg-ephone Router(config-telephony)#max-ephones 6 Router(config-telephony)#max-dn 6 Router(config-telephony)#ip source-address 1.1.1.1 port 2000 Router(config-telephony)#exit Router(config)#ephone-dn 1

- 25 -

Router(config-ephone-dn)#number 1234 Router(config-ephone-dn)#ephone-dn 2 Router(config-ephone-dn)#number 7890 Router(config-ephone-dn)#ephone-dn 3 Router(config-ephone-dn)#number 9870 Router(config-ephone-dn)#ephone-dn 4 Router(config-ephone-dn)#number 4321 Router(config-ephone-dn)#exit

Podeavanje prvog ureaja:

Router(config)#ephone 1

MAC adresa prvog ureaja:

Router(config-ephone)#mac-address 000c.8528.aa9b

Lokal iz imenika prvog ureaja:

Router(config-ephone)#button 1:1 Router(config-ephone)#ephone 2 Router(config-ephone)#mac-address 0060.47d4.63e0 Router(config-ephone)#button 1:2 Router(config-ephone)#ephone 3 Router(config-ephone)#mac-address 0001.6401.b201 Router(config-ephone)#button 1:3 Router(config-ephone)#ephone 4 Router(config-ephone)#mac-address 00e0.a32e.09ea Router(config-ephone)#button 1:4

Podeavanje TFTP servera za analogni telefon se vri na ATA adapteru:

Slika 17: Podeavanja TFTP-a na ATA adapteru

Podeavanje svia:
Switch>enable Switch#configure terminal Switch(config)#interface range fastEthernet 0/1 - 5 Switch(config-if-range)#switchport mode access Switch(config-if-range)#switchport voice vlan 1 Switch(config-if-range)#exit Switch(config)#interface vlan 1 Switch(config-if)#no shutdown

Poto se svi telefoni registruju mogue je uspostaviti vezu izmeu njih. Na primeru je prikazano uspostavljanje veze izmeu analognog telefona i PC raunara.

- 26 -

Slika 18: Uspostava veze izmeu analognog telefona i PC raunara

7.4.Linksys
Cilj ovog zadatka je uspostava VoIP-a preko Linksis rutera.

Slika 19: linksys.pkt

Podeavanje rutera
Router>enable Router#configure terminal Router(config)#interface fastEthernet 0/0 Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#ip address 1.1.1.1 255.0.0.0 Router(config-if)#exit Router(config)#ip dhcp pool ITS-2 Router(dhcp-config)#network 1.0.0.0 255.0.0.0 Router(dhcp-config)#default-router 1.1.1.1 Router(dhcp-config)#option 150 ip 1.1.1.1 Router(dhcp-config)#exit Router(config)#telephony-service Router(config-telephony)#max-ephones 10 Router(config-telephony)#max-dn 10 Router(config-telephony)#ip source-address 1.1.1.1 port 2000 Router(config-telephony)#auto assign 1 to 3 Router(config-telephony)#exit Router(config)#ephone-dn 1 Router(config-ephone-dn)#number 1111 Router(config-ephone-dn)#ephone-dn 2 Router(config-ephone-dn)#number 2222 Router(config-ephone-dn)#exit

Da bi PC uspostavio vezu sa TFTP serverom potrebno mu je runo uneti njegovu adresu. - 27 -

Slika 20: Podeavanja TFTP-a na PC raunaru

Podeavanje svia
Switch>enable Switch#configure terminal Switch(config)#interface range fastEthernet 0/1 - 2 Switch(config-if-range)#switchport mode access Switch(config-if-range)#switchport voice vlan 1 Switch(config-if-range)#exit Switch(config)#interface vlan 1 Switch(config-if)#no shutdown

Slika 21: Uspostava veze izmeu analognog telefona i PC raunara

7.5.VoIP remote

Slika 22: voip_remote.pkt

Cilj ovog zadatka je rutiranje poziva izmeu razliitih mrea. - 28 -

Podeavanje prvog rutera:

Router>enable Router#configure terminal Router(config)#interface fastEthernet 0/0 Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#ip address 1.1.1.1 255.0.0.0 Router(config-if)#exit Router(config)#interface fastEthernet 0/1 Router(config-if)#ip address 2.1.1.1 255.0.0.0 Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#exit Router(config)#ip dhcp pool its Router(dhcp-config)#network 1.0.0.0 255.0.0.0 Router(dhcp-config)#default-router 1.1.1.1 Router(dhcp-config)#option 150 ip 1.1.1.1 Router(dhcp-config)#exit Router(config)#telephony-service Router(config-telephony)#max-ephones 4 Router(config-telephony)#max-dn 4 Router(config-telephony)#ip source-address 1.1.1.1 port 2000 Router(config-telephony)#auto assign 1 to 3 Router(config-telephony)#exit Router(config)#ephone-dn 1 Router(config-ephone-dn)#number 1234 Router(config-ephone-dn)#exit

Kreiranje statike rute ka mrei 3.0.0.0/8:

Router(config)#ip route 3.0.0.0 255.0.0.0 2.1.1.2

Konfiguracija dial peer:

Router(config)#dial-peer voice 1 voip

Podeavanje rutera gde se nalazi konkretan lokal:

Router(config-dial-peer)#destination-pattern 7890 Router(config-dial-peer)#session target ipv4:2.1.1.2

Podeavanje drugog rutera:

Router>enable Router#configure terminal Router(config)#interface fastEthernet 0/0 Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#ip address 3.1.1.1 255.0.0.0 Router(config-if)#exit Router(config)#interface fastEthernet 0/1 Router(config-if)#ip address 2.1.1.2 255.0.0.0 Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#exit Router(config)#ip dhcp pool tes Router(dhcp-config)#network 3.0.0.0 255.0.0.0 Router(dhcp-config)#default-router 3.1.1.1 Router(dhcp-config)#option 150 ip 3.1.1.1 Router(dhcp-config)#exit Router(config)#telephony-service Router(config-telephony)#max-ephones 4 Router(config-telephony)#max-dn 4 Router(config-telephony)#ip source-address 3.1.1.1 port 2000 Router(config-telephony)#auto assign 1 to 3 Router(config-telephony)#exit Router(config)#ephone-dn 1 Router(config-ephone-dn)#number 7890 Router(config-ephone-dn)#exit

- 29 -

Podeavanje statike rute ka mrei 1.0.0.0/8:

Router(config)#ip route 1.0.0.0 255.0.0.0 2.1.1.1

Konfiguracija dial peer:

Router(config)#dial-peer voice 1 voip

Podeavanje rutera gde se nalaze lokali koji su predstavljeni odreenom matricom, u konkretnom sluaju poinju sa 12:
Router(config-dial-peer)#destination-pattern 12.. Router(config-dial-peer)#session target ipv4:2.1.1.1

Podeavanja za oba svia su identina:

Switch>enable Switch#configure terminal Switch(config)#interface range fastEthernet 0/1 - 2 Switch(config-if-range)#switchport mode access Switch(config-if-range)#switchport voice vlan 1 Switch(config-if-range)#exit Switch(config)#interface vlan 1 Switch(config-if)#no shutdown

Slika 23: Uspostavljena veza dva VoIP telefona

7.6.VoIP registracija pomou DHCP servera

Slika 24: Voip_registration_usingServerAsDhcpServer.pkt

Poto se telefon inicijalizuje moemo videti da je telefon dobio IP adresu ali ne i lokal. Ovo je zbog toga to ruter 1841 ne podrava voice. Reenje ovog problema je upotreba rutera 2811 koji ima podrku za voice. Ruter se moe upotrebiti umesto postojeeg ili mogu da se koriste oba rutera. Ovde e biti objanjena zamena rutera. - 30 -

Slika 25: Neuspena inicijalizacija telefona nema lokala

Slika 26: Voip_registration_usingServerAsDhcpServer.pkt doraena ema

Na DHCP serveru je potrebno podesiti IP adresu TFTP-a.

Slika 27: Podeavanja DHCP servera

Podeavanje rutera:
Router>enable Router#configure terminal Router(config)#interface fastEthernet 0/0 Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#ip address 1.1.1.10 255.0.0.0 Router(config-if)#exit Router(config)#telephony-service Router(config-telephony)#max-ephones 4 Router(config-telephony)#max-dn 4 Router(config-telephony)#ip source-address 1.1.1.10 port 2000 Router(config-telephony)#auto assign 1 to 3 Router(config-telephony)#exit Router(config)#ephone-dn 1 Router(config-ephone-dn)#number 1111

- 31 -

Izmene u podeavanjima svia:

Switch>enable Switch#configure terminal Switch(config)#interface vlan 1 Switch(config-if)#no shutdown

Posle ovih podeavanja VoIP telefon je uspeo da dobije pored IP adrese i broj lokala.

Slika 28: Uspena inicijalizacija VoIP telefona

7.7.VoIP pomou DHCP servera svi ureaji

Slika 29: VoipUsingDhcpServer_local_all_phone_devices.pkt

Cilj ovog zadatka je upotreba svih ureaja za VoIP u kombinaciji sa DHCP serverom. Kao i u prthodnom zadatku i ovde je potrebno da se izvri zamena rutera 1841 sa ruterom 2811.

Slika 30: Neuspena inicijalizacija ureaja nema lokala

Slika 31: VoipUsingDhcpServer_local_all_phone_devices.pkt doraena ema

- 32 -

Podeavanja rutera:
Router>enable Router#configure terminal Router(config)#interface fastEthernet 0/0 Router(config-if)#no shutdown Router(config-if)#ip address 1.1.1.10 255.0.0.0 Router(config-if)#exit Router(config)#telephony-service Router(config-telephony)#max-ephones 10 Router(config-telephony)#max-dn 10 Router(config-telephony)#ip source-address 1.1.1.10 port 2000 Router(config-telephony)#auto assign 4 to 6 Router(config-telephony)#auto assign 1 to 5 Router(config-telephony)#exit Router(config)#ephone-dn 1 Router(config-ephone-dn)#number 1111 Router(config-ephone-dn)#ephone-dn 2 Router(config-ephone-dn)#number 2222 Router(config-ephone-dn)#ephone-dn 3 Router(config-ephone-dn)#number 3333 Router(config-ephone-dn)#ephone-dn 4 Router(config-ephone-dn)#number 4444

Izmene u podeavanjima svia:

Switch>enable Switch#configure terminal Switch(config)#interface vlan 1 Switch(config-if)#no shutdown

Posle ovih podeavanja svi VoIP ureaji su uspeli da dobiju pored IP adrese i broj lokala.

Slika 32: Uspena inicijalizacija ureaja

- 33 -

8. Zakljuak
Danas potrebe korisnika Internet mree daleko prevazilaze propusne moi koje omoguavaju modemski ureaji tako da se za pristup Internetu koriste druge infrastrukture, kanali kablovske televizije, satelitski linkovi, radio talasi i komunikacioni ureaji, ADSL modemi. Ovaj podatak govori da infrastruktura na kojoj se zasniva Internet prevazilazi mogunosti PSTN infrastrukture. Neuslovljenost komunikacije udaljenou korisnika Interneta sa ekonomskog aspekta je dodatni parametar koji je uticao na prevoenje usluge telefonije na Internet infrastrukturu. Internet telefonija je donela pozitivni pomak u cenama to se tie telefoniranja. Standardni analogni putevi se polako sve vie zanemaruju i dolazi do novog talasa tehnologija i naina komuniciranja. Cela svetska Internet infrastruktura e se u budunosti na neki nain morati prilagoditi rastuem broju prometa izazvanog VoIP-om. Budunost Internet telefonije je zagarntovana, samo je pitanje u kojem e se obliku i na koji nain dalje razvijati.

- 34 -

9. Literatura:
1. 2. http://en.wikipedia.org/wiki/Voice_over_IP, Voice over IP, preuzeto dana 23.06.2012. http://www.voip-info.org/, VOIP Wiki - a reference guide to all things VOIP, preuzeto dana 23.06.2012. 3. 4. http://en.wikipedia.org/wiki/H.323, H.323, preuzeto dana 23.06.2012. http://en.wikipedia.org/wiki/Session_Initiation_Protocol, Session Initiation Protocol, preuzeto dana 23.06.2012. 5. 6. 7. http://en.wikipedia.org/wiki/G.711, G.711, preuzeto dana 24.06.2012. http://en.wikipedia.org/wiki/G.729, G.729, preuzeto dana 24.06.2012. http://en.wikipedia.org/wiki/Enhanced_full_rate, GSM Enhanced full rate, preuzeto dana 24.06.2012. 8. http://en.wikipedia.org/wiki/Adaptive_Multi-Rate_audio_codec, AMR audio codec, preuzeto dana 24.06.2012. 9. http://voip.about.com/od/voipbasics/a/qos.htm, Quality of Service - QoS and VoIP, preuzeto dana 25.06.2012. 10. http://www.voipsupply.com/blog/how-to-install-voip-at-home, How to Install VoIP at Home, preuzeto dana 25.06.2012. 11. http://www.networkmanager.rs/solutions_enterprise.html, Koncepcija IP telefonskih sistema, benefiti i servisi, preuzeto dana 26.06.2012. 12. http://www.networkmanager.rs/documentation.html, Tehnika dokumentacija za

ureaje za VoIP I IP telefoniju, preuzeto dana 26.06.2012. 13. http://www.2n.cz/en/products/gsm-gateways/voip/voiceblue-next/, 2N VoiceBlue

Next A New Generation of VoIP Gateways, preuzeto dana 26.06.2012. 14. http://www.cisco.com/en/US/docs/voice_ip_comm/cucme/command/reference/cme_cr. html, Cisco Unified Communications Manager Express Command Reference, preuzeto dana 26.06.2012.

- 35 -

Sadraj
1. 2. Uvod ................................................................................................................................. 1 VoIP .................................................................................................................................. 3 2.1. 2.2. 2.3. 3. Protokoli ...................................................................................................................... 4 Kodeci za pakovanje glasa .......................................................................................... 6 QoS .............................................................................................................................. 8

PODELA VoIP USLUGA .............................................................................................. 11 3.1. 3.2. 3.3. Internet telefonija putem telefona ............................................................................. 11 Internet telefonija putem raunara............................................................................. 11 Internet telefonija putem VoIP adaptera ................................................................... 12

4. 5.

Tehniko ekonomski aspekti prelaska sa klasine telefonije na VoIP ........................ 13 VoIP ureaji .................................................................................................................... 14 5.1. a. b. 5.2. a. 5.3. a. b. c. d. 5.4. a. Ruteri ......................................................................................................................... 14 Cisco 2651xm tehnike karakteristike ................................................................... 14 Cisco 3745 tehnike karakteristike ........................................................................ 15 Svievi ....................................................................................................................... 15 Cisco WS-C3524-PWR-XL-EN tehnike karakteristike ....................................... 16 IP telefoni .................................................................................................................. 16 Cisco CP-7912G tehnike karakteristike ............................................................... 16 Cisco CP-7960G tehnike karakteristike ............................................................... 17 Cisco CP-7970G tehnike karakteristike ............................................................... 18 Cisco CP-7936 tehnike karakteristike .................................................................. 19 Periferni ureaji ......................................................................................................... 19 2N VoiceBlue ............................................................................................................ 19

6. 7.

VoIP Servisi .................................................................................................................... 21 Zadaci ............................................................................................................................. 23 7.1. 7.2. VoIP local .................................................................................................................. 23 VoIP local 4 ............................................................................................................... 24 - 36 -

7.3. 7.4. 7.5. 7.6. 7.7. 8. 9.

VoIP local svi ureaji ............................................................................................. 25 Linksys ...................................................................................................................... 27 VoIP remote .............................................................................................................. 28 VoIP registracija pomou DHCP servera.................................................................. 30 VoIP pomou DHCP servera svi ureaji................................................................ 32

Zakljuak ........................................................................................................................ 34 Literatura: ....................................................................................................................... 35

Spisak slika: Slika 1: H.323 stek protokol ....................................................................................................... 4 Slika 2: SIP koncept ................................................................................................................... 5 Slika 3: VoIP u kunoj varijanti ............................................................................................... 11 Slika 4: Cisco 2651xm.............................................................................................................. 15 Slika 5: Cisco 3745 ................................................................................................................... 15 Slika 6: Cisco WS-C3524-PWR-XL-EN ................................................................................. 16 Slika 7: Cisco CP-7912G telefonski aparat .............................................................................. 17 Slika 8: Cisco CP-7960G telefonski aparat .............................................................................. 17 Slika 9: Cisco CP-7970G telefonski aparat .............................................................................. 18 Slika 10: Cisco CP-7936 Conference Station ........................................................................... 19 Slika 11: GSM gateway 2N VoiceBlue Next ........................................................................... 20 Slika 12: Moduli NM-CUE i AIM-CUE .................................................................................. 22 Slika 13: voip_local.pkt ............................................................................................................ 23 Slika 14: Uspostavljena veza dva VoIP telefona ...................................................................... 24 Slika 15: voip_local_4.pkt ........................................................................................................ 24 Slika 16: voip_local_all_phone_devices.pkt ............................................................................ 25 Slika 17: Podeavanja TFTP-a na ATA adapteru ..................................................................... 26 Slika 18: Uspostava veze izmeu analognog telefona i PC raunara ....................................... 27 Slika 19: linksys.pkt ................................................................................................................. 27 Slika 20: Podeavanja TFTP-a na PC raunaru ........................................................................ 28 Slika 21: Uspostava veze izmeu analognog telefona i PC raunara ....................................... 28 Slika 22: voip_remote.pkt ........................................................................................................ 28 Slika 23: Uspostavljena veza dva VoIP telefona ...................................................................... 30 Slika 24: Voip_registration_usingServerAsDhcpServer.pkt .................................................... 30 Slika 25: Neuspena inicijalizacija telefona nema lokala ....................................................... 31 - 37 -

Slika 26: Voip_registration_usingServerAsDhcpServer.pkt doraena ema ........................ 31 Slika 27: Podeavanja DHCP servera ....................................................................................... 31 Slika 28: Uspena inicijalizacija VoIP telefona ....................................................................... 32 Slika 29: VoipUsingDhcpServer_local_all_phone_devices.pkt .............................................. 32 Slika 30: Neuspena inicijalizacija ureaja nema lokala ........................................................ 32 Slika 31: VoipUsingDhcpServer_local_all_phone_devices.pkt doraena ema................... 32 Slika 32: Uspena inicijalizacija ureaja .................................................................................. 33

Spisak tabela: Tabela 1: modeli Cisco router-a u zavisnosi od broja korisnika IP telefonije.......................... 14 Tabela 2: tehnike karakteristike router-a Cisco 2651xm ........................................................ 14 Tabela 3: tehnike karakteristike router-a Cisco 3745 ............................................................. 15 Tabela 4: tehnike karakteristike switch-a Cisco WS-C3524-PWR-XL-EN ........................... 16

- 38 -