Analiza prometa i plasmana sadnog

materijala u rasadničarskoj proizvodnji

Nataša Špica
Dipl. Ing. Pejzažne arhitekture
 1. Uvod

• Proizvodni program • Određuje proizvode i/ili usluge koje će se proizvoditi

i/ili plasirati u nekom preduzeću.

• Proizvodni plan • Izrađuje se kako bi se odabrani program realizovao i

određuje ritam proizvodnje i/ili pružanja usluga,
metode, tehničko-tehnološke postupke i td.

• Spoj bitnih aspekata proizvodnog plana i programa

• Biznis plan koji se izrađuje sa osnovnim ciljem konkurisanja za
dobijanje finansijskih sredstava, koja nisu u domenu
ličnih sredstava preduzetnika.

• Izrađuje se za duži vremenski period, značajniji su za

• Dugoročni programi i tok i razvojne potencijale privređivanja, a sa ciljem
opstanka na tržištu uz obezbeđenje rasta profita.
planovi
 Služaba za plan i analizu

• izrada tekućih i razvojnih planova i programa

 Zadatak proizvodnje i/ili pružanja usluga

 Značaj • razvoj preduzeća na tržištu

 Cilj • Povećanje profita

 Problemi okruženja • težina zadatka,

• dugotrajna ekonomska kriza,
• loš izbor kadrova od strane poslodavca,
• visok rizik od neuspeha i loše procene
• i dr.

Svako preduzeće koje može da pruži proširenje svojih usluga i asortimana

proizvoda makar za 5% svake druge godine , može se smatrati fleksibilnim i
ima vlike šanse da opstane na tržištu i uveća svoju vrednost.
 2. Uočavanje problema

• Problemi rasadničarske • plasman sadnog materijala na tržište

• tempo proizvodnje ,
proizvodnje • Tehnologija proizvodnje
• cena robe,
• prezasićenost, nestabilnost i slaba organizovanost
tržišta,
• neadekvatni rokovi proizvodnje (često ih nema ),
• slaba razdvojenost veleprodaje i malo-prodaje,
• slaba zastupljenost ugovorene proizvodnje,
• prevelika raznovrsnost proizvoda na jednom mestu,
• radna snaga i dr.
 Osobine uočenih tipova rasadnika

• Rasadnici u • uglavnom su nastali kao porodični biznis i izloženi su visokim rizicima.

• Površine koje pripadaju rasadniku uglavnom su prostorno razdvojene na veći broj
privatnom manjih parcela, čiji broj zavisi od niza faktora.
sektoru • Plasman robe je uglavnom upravljen ka maloprodaji fizičkim i/ili pravnim licima, a
(ugl. reg. kao veleprodaja je slabije zastupljena.
pljoprivredna • Problem plasmana robe rešava se na razne načine: fleksibilnost cena robe i
gazdinstva) usluga , samostalna izrada predloga uređenja bez naplate, smanjivanje cena,
besplatan prevoz do mesta plasmana, internet prodaja i td.
• Obezbeđenje većeg profita vrši se i: fizičkim preopterećenjem radne snage i
vlasnika, niskim primanjima, izostankom određenih tehnoloških postupka,
distribucijom robe i td., kao i osnivanjem udruženja i konglomerata.
• Potencijali kvalitetnijeg plasmana postoje zbog lagane specijalizacije u okviru
određene grupe proizvoda (sadnog materijala) i zbog sve intenzivnije saradnja sa
društvenim i državnim rasadnicima, koja asortiman privatnih proizvođača koriste
kao dopunski u ponudama za uređenje i ozelenjavanje prostora.
• Razvojni planovi se prave sa visokim stepenom rizika, uglavnom na osnovu
iskustva, uz konstantno proširenje ponude robe/usluga, više u smislu raznovrsnosti
nego u smislu količina.
• Analitički pristup u postupku planiranja proizvodnog plana i programa uglavnom se
odnosi na osnovnu analitiku plasmana sopstvenih proizvoda ili ga nema.
• Do zatvaranja ili promene vlasnika rasadnika češće dolazi zato što nema
naslednika koji će se baviti tom aktivnošću, nego zato što je proizvođač finansijski
propao usled izostanka plasmana i/ili gradacije, epifitocije, loše odabranog
proizvodnog programa, velikih gubitaka, lošeg kvaliteta proizvoda i td.
• Mnogi rasadničari su pritom počeli od apsolutne nule, ožiljavanjem reznica iz često
neproverenih izvora, sa malo ili nimalo znanja o biljkama čiju su proizvodnju
započeli, plasirajući robu na pijacama u malim serijama. Oni su se razvijali i
stručno usavršavali paralelno sa razvojem rasadnika uz velike napore i ne retko sa
velikim gubicima, sve dok nisu dostigli nivo stabilnosti proizvodnje i sopstvenih
saznanja..
• Rasadnici u društvenom
sektoru (PIK-ovi, DP, DDOR i dr.)
• Nastali su uglavnom za zadovoljenje potreba preduzeća
i/ili bliskog okruženja.
• Plasman na šire tržište je u početku bio od sekundarnog
značaja, ali sa razvojem rasadnika unutar preduzeća
brzo je dolazilo do povećanja njegovog značaja kao
sastavnog dela DP-a.
• Uslovi u kojima su se razvijali bili su bliski idealnim zbog
samog karaktera poslovanja u DP-ima, koja su više bila
okrenuta tržištu nego JP i JKP.
• Nesigurnost opstanka ovih rasadnika nastala je više
zbog aktuelne privatizacije, koja sa sobom donosi rizik
od potpunog zatvaranja, nego zbog potencijala,
asortimana, kvaliteta ili realizovanog profita.
• Mogućnosti opstanka su ipak velike (bolje rečeno bile
velike), zbog stečenog medijskog monopola, broja radne
snage, kvalieteta robe/usluga, visokog stepena
organizovanosi preduzeća (kraće rečeno karaktera
preduzeća), veličine, opremljenosti i td.
• Rasadnici u državnom • Formirani su sa ciljem zadovoljenja potreba regiona, gradova i
naseljenih mesta za ozelenjavanjem i pošumljavanjem, tako
sektoru (JP-i i JKP-i) da je plasman proizvoda često bio obezbeđen.
• Uglavnom su bili „zatvorenog“ tipa, zbog slabe zastupljenosti
maloprodaje.
• Raznovrsnost sadnog materijala je bila niska i relativno se
teško povećavala.
• Postižu sve veći uzlet jer su sve posvećeniji širenju tržišta, što
se obezbeđuje kroz proširenje asortimana robe i usluga,
poboljšanje tehničko-tehnoloških uslova proizvodnje, ulaganje
u sve kvalitetnija osnovna sredstva, naročito u mehanizaciju i
td.
• Najveće prednosti na tržištu su u finansijskoj moći, medijskom
monopolu, potom u brojnosti raznovrsne radne snage (koja bi
mogla da se okarakteriše kao dodatna aktivna moć
preduzeća), u startnoj širini tržišta, karakteru krajnjeg kupca i
velikim razvojnim potencijalima.
• Osnovni nedostaci su slaba fleksibilnost cena i visoka
politizacija, koja često ide na štetu daljeg razvoja.
 3. Analize kao bitan element u formiranju
dugoročnog plana i programa

 Analiza • Statističko-istraživački postupak

• Koristi se za dobijanje odgovora na postavljena pitanja i
dobijanje novih informacija
• Radi se timski i koordinisano
• Broj angažovanih analitičara zavisi od vrste, obima/
težine/ zahteva i broja analiza
• Radi se detaljno
• Posebno se arhivira
• Rezultati i zaključci se prikazuju sa akcentom na
vizuelizaciji uz pomoć tabela i grafikona

• loš početni izbor vrsta proizvoda/usluga

 Smisao aktivnosti • otežan plasman manje/veće količine i vrsta robe/usluga
na tržište
• nezadovoljenje potreba tržišta za određenom
robom/uslugom
• otežana naplata adekvatne cene za određenu
robu/uslugu
• kašnjenja pa i izostanak naplate u slučaju nestabilne
opšte ekonomske situacije
• dalji razvoj
• i td.
 Pruža odgovor na najvažnije pitanje

“Šta i koliko proizvesti?”

 3.1. Faze razvoja rasadnika i korisne analize

 faza osnivanja – analiza konkurenata

– analiza tržišta i potreba grada/naselja za
ozelenjavanjem
– SWOT analiza
– analiza isplativosti-očekivanog profita i td.

– analiza prometa i plasmana robe/usluga

 faza razrade – analiza ugovorene proizvodnje
– analiza proizvodnih potencijala
– analiza marketinga i potreba kupaca i td.

– analiza proizvodnog pogona (rasadnika) i

 faza stabilizacije i razvoja Išikava dijagram
– analiza razvojnih potencijala
– dugoročna analiza prometa/plasmana
– analiza dobavljača
– dugoročna projekcija tržišta, unutrašnjeg i
inostranog
– analiza kvaliteta i standardizacija
– i dr.
 3.2. Dugoročna analiza prometa/plasmana

• Cilj analize • Vizuelizacija plasmana proizvoda u posmatranom

preiodu

• • proizvod/usluga
Objekat posmatranja

• Metod izrade • Fazni, uz poštovanje hronologije aktivnosti koje se

sprovode u okviru nje.

• Rezultati analiza prikazuju • Višegodišnji promet, višegodišnji plasman po

krajnjem kupcu za ABC, rast/pad interesovanja po
kategorijama kupaca za ABC i za ceo asortiman,
sekundarni artikli, tercijarni artikli, zarada po svim
artiklima i za ABC, pokazatelji uspeha - procenti
rasta, osnovni asortiman za dugoročni plan
proizvodnje

• nedostatak vremena i obimnost posla, loš softver,

• Aspekti izostanka izrade analize slaba analitičnost, „siva ekonomija“, negacija
značaja i loš stav prema bilo kakvim procenama,
istina se teško prihvata, otežan obračun troškova
proizvodnje i td.
• Cilj rada • Izrada dugoročnog plana i programa rasadničarske
proizvodnje

• količina proizvedenog sadnog materijala koji je po

• Promet robe bilo kom osnovu iznet iz proizvodnog pogona i dalje
plasiran.

• Plasman robe • količina proizvedenog sadnog materijala koji je

plasirana krajnjem kupcu/korisniku uz ostvarenje
naplate, bez obzira na visinu zarade.

• 3,5 godina, sadnja na javnim površinama je tekućeg

• Period posmatranja karaktera, sadnja na površinama u vlasništvu pravnih
i fizičkih lica je u blagom usponu

• Fazni, uz poštovanje navedene hronologije rada, sa

• Postupak rada formiranjem baze podataka i digitalnom obradom
istih

• I faza • Priprema za rad, izrada programa/softvera, unos

osnovnih i obrada podataka, grupisanje po vrsti/ sorti
biljke, izrada početnpog grafikona prometa
• Određivanje količinskih grupa, analiza plasmana biljaka
• II Faza po grupama i izrada grafikona plasmana.
• Definisanje opsega za ABC analizu, izrada grafikona,
• III faza definisanje osnovnog primarnog, sekundarnog i
tercijarnog asortimana vrsta biljaka.
• • Analiza prema krajnjem korisniku, koeficijente uvećanja
IV faza
količine repromaterijala, izrada finalnog asortima
proizvodnje za proizvodni program.
 100
200
300
400
500
600
700
800
900
1.000
1.100
1.200
1.300
1.400
1.500
1.600
1.700
1.800
1.900

0
Abies concolor
Abies nordmanianna
Acer sp.
Acer platanoides
Acer plat. ''globosum''
Acer pseudoplatanus
Acer pseudo. atropurpureum
Aesculus hippocastanum
Albitsia julibrisin
Betula alba
Betula pendula
Castanea sativa
Cedrus atlantica
Celtic australis
Grafikon 1

Cham. ''lanei''
Chamaecyparis lawsonianna
Cham. laws. "ellwodii-gold"
Cham. laws. ''alumii''
Cham. laws. ''alumii-gold''
Cham. laws. ''columnaris''
Cham. laws. ''ellwodii''
Cham. laws. ''fletcherii''
Cham. laws. ''golden vonder''
Cham. laws. ''stewartii''
Cham. notkatensis
Cham. surprise
Cryptomeria japonica
Cupressus arisonica
Cupressus sempervirens
Cytisus laburnum
Elaeagnus angustifolia
Elvodia
Fraxinus exc. Globosa
Fraxinus exc. Pendula
Fraxinus excelsior
Ginkgo biloba
Juniperus wirg.
Juniperus wirg. ''skyrocket''
Koelreuteria paniculata
Larix sp.
Libocedrus decurens
Picea abies
Picea omorica
Picea pungens
Picea pungens glauca
Pinus mugo
Pinus nigra
Platanus acerifolia
Prunus pisardii
Prunus serulata
Pseudotsuga douglasii
Quercus borealis
Quercus rubra
Quercus sp.
Rhus typhina
Salix matsudana
Sequoia gigantea
Sorbus aucuparia
Taxus baccata
Thuja aurea ''compacta''
Thuja elegantissima
Thuja occidentalis
Thuja occ. "compacta"
Thuja occ. "elegantisima"
Thuja occ. ''aurea''
Thuja occ. ''brabant''
Thuja occ. ''columna''
Thuja occ. ''danica''
Thuja occ. ''europa gold''
Thuja occ. ''holmstrup''
Thuja occ. ''rheingold''
Thuja occ. ''smaragd''
Promet vrsti drveća, kod kojih je plasman veći od 0

Thuja occ. ''sunkist''

Thuja orientalis ''aurea''
Thuja orientalis ''compacta''
Tilia
Tilia cordata
Tilia grandiflora
Tilia parvifolia
Ulmus montana pendula
Ulmus pumila
 Grafikon 2 Promet drveća u rangu od 100 kom. pa naviše (grupe III, IV i
V) i početna ABC analiza

120; 1,38%
186; 2,15%
158; 1,82% 821; 9,47%
Acer platanoides
446; 5,15%
134; 1,55% Acer pseudoplatanus
173; 2,00% 176; 2,03% Acer pseudoplatanus atropurpureum
B A Betula alba
291; 3,36%
Betula pendula
709; 8,18%
Chamaecyparis laws.
Chamaecyparis laws. ''ellwodii''
580; 6,69% A Juniperus wirg.
B Picea abies
180; 2,08% Picea omorica
Picea pungens
306; 3,53% 215; 2,48% Picea pungens glauca
Pinus nigra
Platanus acerifolia
215; 2,48% B Quercus rubra
570; 6,58%
165; 1,90% Rhus typhina
Taxus baccata
194; 2,24%
Thuja occidentalis
104; 1,20% 123; 1,42%
Thuja occidentalis ''columna''
Thuja occidentalis ''smaragd''
302; 3,48% A
Tilia
Tilia grandiflora
397; 4,58%
Tilia parvifolia
362; 4,18% 1.741; 20,09% Ulmus pumila
Grafikon 3 ABC analiza uz razdvajanje lišćarskog i četinarskog drveća

709; 16,04% Picea abies

B Chamaecyparis laws.
1.741; 39,38% ''ellwodii''
A
A Thuja occidentalis
821; 18,57%

Acer platanoides
B C

Betula alba
580; 13,12%
570; 12,89%

Grafikon 4 Analiza prema krajnjem kupcu

616; 14%

2.382; 55%
1.377; 31%

Javne zelene površine Pravna i fizička lica Otpis

 Tabela 1 Predložena ritmika proizvodnje na osnovu analize prometa/plasmana
Ukupan ABC Učešće Godišnja Projekcija Uvećanje I plasman Za nabavku
Rb Vrsta Ukupno Ukupno
plasman pripadnost u prometu emisija (3g) Za 10 g za ABC i D u IV god. repro +15%
1 Acer platanoides 821 A 8,33% 273,67 2.736,67 1,20 3.284,00 1.094,67 1.258,87 5.035,47
2 Picea abies 1.741 A 17,66% 580,33 5.803,33 1,20 6.964,00 2.321,33 2.669,53 10.678,13
3 Betula alba 709 B 7,19% 236,33 2.363,33 1,15 2.717,83 905,94 1.041,84 4.167,34
4 Cham. laws. ''ellwodii'' 570 B 5,78% 190,00 1.900,00 1,15 2.185,00 728,33 837,58 3.350,33
5 Thuja occidentalis 580 B 5,88% 193,33 1.933,33 1,15 2.223,33 741,11 852,28 3.409,11
6 Picea omorica 362 C 3,67% 120,67 1.206,67 1,10 1.327,33 442,44 508,81 2.035,24
7 Picea pungens glauca 302 C 3,06% 100,67 1.006,67 1,10 1.107,33 369,11 424,48 1.697,91
8 Taxus baccata 306 C 3,10% 102,00 1.020,00 1,10 1.122,00 374,00 430,10 1.720,40
9 Tilia 446 C 4,52% 148,67 1.486,67 1,10 1.635,33 545,11 626,88 2.507,51
10 Picea pungens 397 C 4,03% 132,33 1.323,33 1,10 1.455,67 485,22 558,01 2.232,02
15 Acer pseudoplatanus 134 D 1,36% 44,67 446,67 1,05 469,00 156,33 179,78 719,13
16 Acer pseudo. Atropurp. 176 D 1,79% 58,67 586,67 1,05 616,00 205,33 236,13 944,53
19 Betula pendula 180 D 1,83% 60,00 600,00 1,05 630,00 210,00 241,50 966,00
24 Chamaecyparis laws. 215 D 2,18% 71,67 716,67 1,05 752,50 250,83 288,46 1.153,83
28 Cham. laws. ''columnaris'' 100 D 1,01% 33,33 333,33 1,00 333,33 111,11 127,78 511,11
44 Juniperus wirg. 123 D 1,25% 41,00 410,00 1,05 430,50 143,50 165,03 660,10
50 Pinus nigra 104 D 1,05% 34,67 346,67 1,05 364,00 121,33 139,53 558,13
51 Platanus acerifolia 194 D 1,97% 64,67 646,67 1,05 679,00 226,33 260,28 1.041,13
56 Quercus rubra 165 D 1,67% 55,00 550,00 1,05 577,50 192,50 221,38 885,50
58 Rhus typhina 215 D 2,18% 71,67 716,67 1,05 752,50 250,83 288,46 1.153,83
68 Thuja occ. ''columna'' 291 D 2,95% 97,00 970,00 1,05 1.018,50 339,50 390,43 1.561,70
72 Thuja occ. ''smaragd'' 173 D 1,75% 57,67 576,67 1,05 605,50 201,83 232,11 928,43
77 Tilia grandiflora 158 D 1,60% 52,67 526,67 1,05 553,00 184,33 211,98 847,93
78 Tilia parvifolia 120 D 1,22% 40,00 400,00 1,05 420,00 140,00 161,00 644,00
80 Ulmus pumila 186 D 1,89% 62,00 620,00 1,05 651,00 217,00 249,55 998,20
Ukupno 9.858   100%   32.860,00   36.523,83 12.174,61 14.000,80 56.003,21
 4. Zaključna razmatranja

• I i II faza analize pokazuju koji su najtraženiji proizvodi, koji su deficitarni, a koji suficitarni, koji su
proizvodi zabeležili povećanu potražnju, kakve su mogućnost za specijalizaciju proizvodnje i dr. Ovi
rezultati nisu dovoljni za izradu kvalitetnog dugoročnog plana, jer se najviše odnose na stanje u
prošlosti i u neposrednoj sadašnjosti.

• III faza analize određuje glavni asortiman u koji spadaju A i B proizvodi. Sekundarni asortiman čine
biljke koje su određene kao C proizvod i dopunskog je karaktera. Tercijarni asortiman obuhvata sve
ostale biljke.

• IV faza analize pokazuje ko su kupci, koja je grupa kupaca, odn. krajnjeg korisnika, zabeležila rast
potražnje i dr., ali i koji tip proizvodnje treba potencirati i/ili uvesti.

• Spajanjem rezultata analize prometa/plasmana sa rezultatima ostalih navedenih analiza, a naročito

sa analizom potreba naselja za sadnim materijalom, sa velikom sigurnošću se može odrediti
asortiman proizvodnje.

• Potrebno je razraditi i strategiju represivnih mera, koja se primenjuje u slučaju pojave

nezainteresovansti za vrstama iz A i B grupe, bilo da se radi o zasićenosti tržišta, nerealizaciji
projekata/planova (naročito dugoročnog plana ozelenjavanja), neispunjenju kvalitativnih zahteva i dr.
tržišno/proizvodnih faktora.

• Krajnji cilj je postizanje kontrolisane i fleksibilne proizvodnje, koja u svakom momentu može da
odgovori na većinu promena na tržištu.