Alkani

(zasieni)

Alkeni
(olefini)

Alkini
(acetileni)

CnH2n+2

CnH2n

CnH2n-2

Ciklini
ugljovodonici
(aliciklini)

Ugljovodonici bez funkcionalne grupe

Molekul etana (hibridizacija, valencioni ugao i
duine veza

H
H

1.1 A

H
109,5

C
H

H
H

1.54 A

C H4

metan

C 2H 6

etan

C 3H 8

propan

Homologni niz alkana i promena fiziko hemijskih osobina

sa prirastom mase za po jednu -CH2- jedinicu
n

Taka
kljuanja

Taka
topljenja

Gasovito
agregatno
stanje

Porast
Tk
za svaku
CH2jedinicu
za
20-30 C

Izomerija alkana (izomerija niza)

Alkani normalnog niza
C H4

metan

C 2H 6

etan

Alkil gr. izvedene iz njih

Metil (Me)

H H
H C C
H H

Etil (Et)

C 3H 8

CH3CH3CH2

propan

H H H

1 C

propil

H C C C H
H H H
2 C

CH3
CH3 CH

izopropil (iso Pr)

butan

CH3 CH2 CH2 CH3

n-butan

3 C

CH3 CH
CH3

izobutan

CH3

n-butil (n-Bu)
sec-butil (sec-Bu)

CH3
CH3 CH CH2
Izobutil (iso-Bu)

CH3 C CH3
Terc-butil (t-Bu)

CH3

C5H12

izomeri

CH3 CH2 CH2 CH2 CH3

pentan

CH3
CH3 CH2 CH CH3
izopentan

CH3
CH3 C CH3
CH3

neopentan

1. Nadji najdui niz i imenuj ga

CH3CHCH2CH3
C H3

butan
(metil gr. je supstituent)

oktan
(etil gr. + 2 metil gr. supstituenti)

1. A) Niz sa vie supstituenata ima prednost

4 substituenta

3 substituenta

2. imenuj supstituente (kao alkil ili halogen)

2a. Alkil gr sa normalnim nizom R: Metil
(Me), Et, Pr ...

b. Alkil gr sa ravastim nizom R:

. Nadji najdui niz u alkil gr. poinjui
od mesta vezivanja za glavni niz.
b. Imenuj supstituente u njemu
1

1-metilpropil
secbutil

1
2
3

2
2-metilpropil
izobutil

Ravasti alkil supstituenti

Uobiajena (trivijalna)
imena
izopropil
Izo-butil
Sec-butil

CH3
CH3 C
CH3

CH3 CH
CH3

Sistematska (IUPAC)
imena
metiletil

CH3
CH3 CH CH2

2-metilpropil

CH3 CH2 CH
CH3

1-metilpropil

CH3
CH3 C CH2
CH3

2c. Vie istih supstituenata:

za R = ravan niz, koristi prefix di-, tri-, tetra-,
penta-, ,,,
dimetilheksane

za R = ravasto, koristi: bis-, tris-, tetrakis- i

ime alkil gr. u zagradi:
CH2Cl
CH2Cl
Bis(metilpropil)

Bis(hlormetil)

2d. trivijalna imena koja se koriste:

izopropil, izobutil, sec-butil, terc-butil,
neopentil

3. Numeracija poinje od onog kraja koji

je najblii supstituentu

Kada su oba kraja isto udaljena od supstituenata,

uzima se u obzir prvo mesto razlikovanja

2,4,5,8-tetrametilnonan

7
8

5
6

2,5,6,8-tetrametilnonan
netano

ravast supstituenti: numeriu se od ugljenika

vezanog za glavni niz (C1)
Oznaava se 1

2
3

4. alkan se imenuje abecednim redosledom

supstituenata (ne numerikim).
Mesto supstituenata dato je brojem ispred
prefixa.

7
8

5-Etil-2-metil-oktan

1
8

5-Etil-2,2-dimetiloktan

problem

najdui niz i
numerisanje
8

6
4

Cl

supstituenti

7
I
5

7
6
5

Cl
3

4
3

1
Br

Br

jod

(1-hloretil)
Cl

dimetil

Br

....oktan

brom

1-brom-5-(1-hloretil)-7-jod-2,2-dimetil

7
6
5

Cl

4
3
2
1

Br

1-Brom-5-(1-hloretil)-7-iod-2,2-dimetiloktan

Prostorni oblici alkana-konformacije alkana

Razliiti prostorni oblici molekula koji nastaju
slobodnom rotacijom supstituenata oko
C-C veze su konformacije

Predstavljanje konformacija etana (rotamera etana)

CH3 CH3
H

H C C
H
H

Perspektivno klinasta
formula

H
Prednji
ugljenik

H
H
zadnji
ugljenik

Newman-ova projekciona
formula

Rotacija oko -veze etana odvija se sa energetskom

barijerom ~3 Kcal mol-1
H

H
H
H

H
H

60

H
H

C C

H
H

60

HH

stepeniasta

H
H
H

60

H
H

H
H
eklipsna

60

H
C H
H

H
H

stepeniasta

= torzioni ugao
H

H 60
H

180

H
H
kosa

HH
H
H
eklipsna

H
transoidna

Dijagram potencijalne energije rotamera

etana u zavisnosti od torzionog ugla

60

120

180

240

300

360

Nestabilnost eklipsnog konformera (rotamera)

prouzrokovana je pribliavanjem atoma vodonika
iz CH3 grupa pri emu deluju odbojne van derWalsove sile (elektrostatiko odbijanje jezgara H sa
susednih ugljenika). Sa poveanjem torzionog ugla
od 60 do 180 vodonici se udaljavaju i smanjuju se
odbojne sile- smanjuje se torzioni napon.
Zamena vodonika sterno veom grupom kao to je
CH3 grupa prouzrokuje jo jae odbojne sile i
izrazitu razliku u stabilnosti eklipsnog, kosog i
transoidnog konformera

H3CCH3

H3CCH3
H3CH

H3C

eklipsna
H3C

HCH3

eklipsna

2.6 Kcal/mol

H3C

CH3

0.9
Kcal/mol

CH3
CH3

CH3
kosa

kosa

CH3
anti
0

60

120

180

240

300

360

Frakciona destilacija nafte (industrijske metode)

1. Hidrogenizacija alkena
H2/Pt
RCH2CH CHR ili
H2/Pd
H2/ Ni

RCH2CH2CH2R

2. Redukcija alkil-halogenida

RX

Zn

X = Br, Cl, I

RH

Zn2

3. Hidroliza Grignard-ovog reagensa

RX Mg

etar

RMgX

CH3CH2CHCH3
Br
sec-butil-bromid

CH3CH2CH2CH3
butan

H2O

RH

MgX(OH)

Mg
CH3CH2CHCH3 H2O
Et2O

MgBr

sec-butil-magnezijumbromid

MgX(OH)

Reakcije alkana (parafina)

Parum affinis-nedovoljno afiniteta: nereaktivni
1. Teko se oksiduju:
znaajan je uticaj grupa koje su susedne metil grupi
(CH3), metilenskoj (CH2-) i metinskoj (CH-)
Relativna brzina oksidacije
Primarni (C):sekundarni (C):tercijarni (C) = 1 : 110 : 7000

primeri

(CH3CH2)3CH

Na2Cr2O7
CH3CO2H, H2SO4

(CH3CH2)3C OH
41%

(CH3CH2)2C O
36%

H3C H
3

KMnO4

H3C OH

H2O, 25 C

40%
3

CH3

COOH
KMnO4
H

Halogenovanje alkana
C H

X2

250 - 400 C

Ili svetlost h

X = F > Cl > Br

C X

HX

H = 3> 2 > 1 > CH3-H

Reakcija supstitucije
(zamene)

Halogenovanje metana
CH4

+ Cl-Cl

CH3Cl; CH2Cl2; CHCl3; CCl4

Mehanizam: detaljan opis svih promena u vezivanju

i raskidanju veza u toku reakcije
-redosled raskidanja i nastajanja veza
-promene energije za svaku fazu reakcije
-mogue transformacije sloenih molekula
-eksperimentalne uslove za svaku reakciju

1. Slobodno radikalska reakcija:

u prisustvu svetlosti ili uz zagrevanje dolazi do
homolize hemijske veze pri emu nastaju atomi
(atomske grupe) sa nesparenim elektronom radikali

A
Heteroliza
veze

A +
A

B
A+ +

B-

joni

Mehanizam
I faza: inicijacija - nastajanje radikala halogena
Cl : Cl

Cl + Cl

H = +58 Kcalmol-1
endotermna

II faza: propagacija - nastajanje radikala (alkil i

halogenih) u sudaru jedinjenja (neutralnih molekula)
sa radikalima; irenje lanane reakcije
CH4 + Cl
105

CH3 + Cl2
58

CH3Cl + Cl

HCl + CH3
103

CH3Cl + Cl
85

CH2Cl + HCl

H = +2
H = -27
egzotermna

III terminacija: preovladjuju medjusobni sudari

radikala pri emu nastaju jedinjenja (neutralni
molekuli) i zavrava se (gasi se) lanana reakcija:
Cl + Cl

Cl2

CH3 + CH3
CH3 + Cl

CH3-CH3
CH3Cl

Inhibitori: jedinjenja koja usporavaju ili prekidaju

tok reakcije (propagaciju)
CH3 + O2

CH3-O-O
Manje reaktivan od CH3

Kako izgleda alkil radikal:

sp2 hibridizovan - planaran
Preostali elektron smeten u p orbitali koja je
normalna na ravan 3 CH veze

Supstituenti stabilizuju radikal : R3C > R2CH >

3

RCH2 > CH3

1

??

Koliko je naelektrisan radikal?

4 e (valenciona)
R C R - 4 e (efektivni zbir e)
R
0
Da li je on u elektronima bogata ili siromana
estica ?
R C R
R

7 elektrona umesto okteta

elektron siromana (deficitarna) estica

CH3
CH3
C
+I
+I
CH3
+I

Grupe sa +I efektom koje odbijaju

elektrone stabilizuju elektron-siromane
estice (radikal i katjon)

Kako to one ine?

H
C

H
H

Hiperkonjugacija
je preklapanje p-orbitale
radikala sa -orbitalom C-H
veze iz susedne CH3 grupe

Relativna reaktivnost prilikom halogenovanja

alkana
1. reaktivnost razliitih reagenasa (F2, Cl2, Br2)
prema jedinjenju (alkanu)
2. reaktivnost razliitih poloaja u jedinjenju
prema istom reagensu regioselektivnost

Relativna reaktivnost razliitih halogena prema etiri

tipa C-H veze kod alkana

C-H

F (25C)

H3C-H

0.5

0.004

0.002

RH2C-H

R2HC-H

1.2

80

R3C-H

1.4

1700

neselektivan

Cl (25)

slabije
selektivan

Br(150)

visoko
selektivan

primer
Hlorovanje izobutana: regioselektivnost reakcije i
sastav smee izomernih hloralkana ?
CH3
H3C

C H
CH3

Cl2
h

1 C-H : 3 C-H =
1 : 5
9 H + 1 H (5 H)

CH3

CH3
ClH2C

C H
CH3

H 3C

Cl

CH3

1-hlor-2-metil 2-hlor-2-metil
propan
propan
9 x 7.1 = 64%

100 : 14 H = 7.1 % za svakog plavca

5 x 7.1 =
36%

Sagorevanje alkana
CnH2n+2

O2 (viak)

plamen

nCO2 + (n+1) H2O +

H (toplota sagorevanja)

Podela: 1. mali prstenovi (ciklopropan, ciklobutan)

2. obini prstenovi (C5 C7)
3. srednji prstenovi (C8 C12)
4. veliki prstenovi ( C13 ...)

Mali prstenovi- napon prstena (ugaoni + torzioni

napon) smanjuje stabilnost u odnosu na homologne
alkane.

115

60

Odstupanje ugla u prstenu

1.51 A od valencionog ugla je ugaoni
napon

H
H

1.09 A

Za 27 Kcalmol-1
nestabilniji od
C 3H 8

109.5

ciklopropan

Medjuorbitalni
ugao

propan
Preklapanje orbitala pod uglom
Slabija veza od obine veze
Velika reaktivnost

H2

Pd

CH3CH2CH3

ciklobutan

H2

Pd

CH3CH2CH2CH3

Obini prstenovi (prstenovi bez napona)

Konformacija koverte

Ciklopentan nije
planaran

Konformacijom se oslobadja
ugaonog i smanjuje torzioni napon

cikloheksan

Planaran cikloheksan
ugao veza 120 i 12
eklipsnih (zaklonjenih)
vodonika

Konformacija stolice
ugao veza blizak tetraedarskom
i nema eklipsnih (zaklonjenih)
vodonika

konformacija ladje
je nestabilna

Sterno odbijanje

Sterno odbijanje

stolica ladja + 6.9 kcal mol-1. ladja je samo prelazni

oblik

Uvijena (uvrnuta)
twist konformacija

cikloheptan

ciklooktan

Nomenklatura i izomerija
Osnova za ime je prsten

Osnova za ime je vei prsten

1
1

1-metil-1-(metiletil)ciklopropan

ciklobutilcikloheksan

OCH3
CH2OH

HOH2C

CH3O

trans-1,3-dimetoksi
ciklopentan

cis-1,2-bis-hidroksimetil
ciklopropan

Disupstitusani derivati cis-trans izomerija

Biciklini sistemi: a) Kondenzovana biciklina jedinjenja

b) Premotena biciklina jedinjenja
c) Spiro jedinjenja

Kondenzovana biciklina jedinjenja sastoje se od dva

prstena koji imaju dva zajednika ugljenika (vorni ugljenici)
H
vorni ugljenici

heksahidroindan

trans-dekalin

Nomenklatura:
1. uzima se ciklini alkanski niz kome se dodaje prefix biciklo
2. Numerisanje poinje od vornog atoma i ide preko veeg
prstena
3

Et

9
8

4
5

biciklo[4,3,0]nonan

10
9
8

1
6

3
4

10-etil-2-oksabiciklo[4,4,0]deka-3,9-dien

Heteroatom u prstenu prefixi su za: S-tia, O-oksa, N-aza

H2N

6
7

N
1

S
2

CO2H

6-amino-3,3-dimetil-7-okso -1-aza-4-tiabiciklo
[3,2,0] heptan-2-karbonska kiselina

Premotena biciklina jedinjenja: 2 prstena + 2 zajednika

(vorna) ugljenika + most (sastoji se od C ili heteroatoma)
izmedju vornih
7
1

6
5

CH3

CH3
CH2

2,2-dimetil-3-metilen biciklo[2,2,1]heptan

7
4

5
6

3
2

kamfor O

1,7,7-trimetilbiciklo[2,2,1]heptan-2-on

Spiro jedinjenja imaju jedan zajedniki (vorni) ugljenik

Numerisanje poinje od prvog ugljenika do vornog C
i ide preko manjeg prstena
H3C

7
8
9

H3C
6
5

10

H3C C 1

CH3

CH3

H3C C
CH3

CH3
1-izopropiliden-4,8-dimetil spiro[4,5]dec-7-en