Obrada rezanjem 3

predmetni nastavnik: Miroslava Stevanovi

 Naslage na seivu alata

Posle sabijanja, pucanja i odvajanja strugotina se odvodi iz

zone rezanja preko povrine na otrici alata koja se zove
grudna povrina. Zbog trenja i visoke temperature koja se usled
njega razvija, na toj grudnoj povrini se zadravaju estice
materijala. Taj sloj metala se zavaruje sa materijalom alata na
vrhu otrice alata, postaje veoma tvrd i smanjuje postojanost
alata i kvalitet obraene povrine.

Pod naslagom se podrazumeva klinasta, manje ili vie

nepokretna oblast materijala uz reznu ivicu alata.
 strugotina

rezni alat

obradak

naslaga
 Toplota pri stvaranju strugotine

Pojava toplote u zoni rezanja posledica je pretvaranja mehanike

energije u toplotnu.

Toplota utie na:

proces obrazovanja strugotine, plastino deformisanje strugotine,
otpore rezanja, pojavu naslage, intenzitet razvoja procesa
habanja reznih elemenata alata i dr.

Vie od 99,5 % energije (mehanikog rada) utroene na

deformisanje materijala predmeta obrade i savlaivanje sila
trenja na kontaktnim povrinama reznog klina alata (grudnoj i
lenoj) pretvara se u toplotu.
Ukupna koliina toplote koja se razvija u zoni rezanja moe se
definisati kao koliina toplote u 3 zone:
- koliina toplote Q1 u zoni smicanja
- koliina toplote Q2 u zoni kontakta strugotine i grudne
povrine alata i
- koliina toplote Q3 u zoni kontakta lene povrine alata
sa obraenom povrinom obratka.
strugotina

rezni alat

obradak
Toplota se manifestuje kao
temperatura zagrevanja
strugotine, alata, obratka,
rashladnog sredstva i okoline.
U zoni smicanja je najvea
toplota (tu je prisutno oko 70%
ukupne koliine toplote), pa je
strugotina zagrejana do
temperature T1.
Na grudnoj povrini otrice
alata javlja se temperatura T2, i
na nju otpada oko 20% toplote. Preostala toplota odlazi na
Obradak se zagreva do zagrevanje sredstava za
temperature T3 i na njega hlaenje i podmazivanje (T4)
i u atmosferu.
odlazi oko 5% toplote.
 Habanje i postojanost reznog alata

Habanje reznih elemenata alata predstavlja gubitak

rezne sposobnosti alata. Nastaje kao posledica kontakta alata i
materijala, odnosno trenja koje se pri tome javlja.
Manifestuje se u vidu:
habanja reznog klina alata,
krzanja, odlamanja ili razaranja reznog klina alata i
plastinog deformisanja reznog vrha alata.

Intenzitet habanja zavisi od brzine rezanja, koeficijenta

trenja, stanja alata i sredstva za hlaenje i podmazivanje
Plastino deformisanje reznog klina nastaje pri visokim
toplotnim i mehanikim optereenjima i manifestuje se izmenom
oblika kontaktnih povrina alata (povijanje grudne i pojava
ispupenja na lenoj povrini reznog klina alata).
Krzanje, odlamanje i razaranje reznog klina je nepovoljan oblik
troenja alata, jer dovodi do brzog otkaza alata. Krzanje je
odvajanje estica dimenzija do 0,3 mm, odlamanje i odvajanje
estica dimenzija 0,3 - 1 mm i razaranje i odvajanje estica
dimenzija iznad 1 mm.
Habanje reznog klina alata je odlazak estica alatnog materijala
sa strugotinom, obraenom povrinom i sredstvom za hlaenje i
podmazivanje, koji dovodi do promene oblika reznog klina alata.
Ta promena se manifestuje preko pojave: kratera na grudnoj i
pojasa habanja na lenoj povrini reznog klina alata.
 K

Zatupljenost vrha otrice alata (h) javlja se kao posledica

pohabanosti lene povrine (B) i grudne povrine (E). Obradom
pohabanim vrhom otrice alata dolazi do promene dimenzije
obratka i hrapavosti obraene povrine.
Postojanost alata odreena je oblikom krive habanja i
kriterijumom zatupljenja alata, odn. vremenom izmeu dva
otrenja ili vremenom zamene vrha otrice alata.

kriva habanja za sluaj

obimnog glodanja

kritina pohabanost:
h=0,5mm za t=120min

Odreeno poveanje irine pojasa habanja u datom periodu

rezanja naziva se kritinom pohabanou alata, i zahteva
zamenu alata radi odravanja eljenog kvaliteta obrade.