EVROPSKI ROMANTIZAM

ROMANTIZAM / ROMANTIKA
Knjievno-kritiki i knjievno-istorijski
pojam (Flaker, Velek)
1790-1830. romantizam dominantan kao
epoha pravac u svim veim evropskim
knjievnostima
Problem jedinstva romantizma kao
stilsko-tiplokog pravca moe se
odrediti kao period, ali to postoji
ogromna raznolikost u njemu
POJAM ROMANTINO
Avgust Vilhelm legel uvodi opoziciju
romantino-klasino u svojim predavanjima o
drami
- opreka srednjevekovne i renesansne knjievnosti
klasicizmu
- kao pridev odnosi se na srednjevekovni roman i
oznaava pustolovno, fantazijsko, oseeajno, udno
Die Romantik kod Novalisa poinje da se
odnosi na moderne pesnike, usvaja se u
Francuskoj, ali ne prodire u Englesku
ROMANTIZAM KAO PRAVAC
Svet ovekovih oseanja
Dominaija iracionalnog nasuprot
racionalizmu
Izvorita u narodnoj umetnosti i
usmenom stvaranju svog i drugih
naroda, u udaljenim vremenima i
prostorima
Osporavanje teze o antikoj umetnosti
kao idealnoj
Istorizam buenje nacionalne svesti
VELEK:

Romantizam () je sticanje svesti o u

osnovi subjektivnom obeleju duha.
Romantiar je bie koje je otkrilo da je
sredite.
Nije vano to je svet objekata van
domaaja, on zna da u dubini njegovog bia
postoji neto to se ne moe izjednaiti sa
objektom, a to je ja-subjekt, najautentiniji
deo njegovog ja ili onaj koji on najradije
priznaje za svoj.
Lien periferije, romantiar e se dugo
zbliavati sa ja, sa sreditem. (1966: 203)