Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnikih nauka

Saobraajni odsek
 NE PREDSTAVLJA SAMO SAKUPLJANJE ZNANJA.

kojim pojedinac stie novo dinamikog razvoja kontinuuma

znanje, vetine, stavove, znanja, usavravanja
VLADAMO vetina,
iskustva i kontakte sa izgraivanja orijentacije i
NIVOIMA
generisanjem promena u Reorganizovanje
ponaanja kroz sticanje,
ZNANJA I primenu i
ponaanju, odluivanju i ve savladanih
razvoj SHVATANJA
novog vida znanja i/ili
akcionom delovanju. modela akcija.
iskustva.

RAZVOJ

IMPLEMENTACIJA
i PRIMENA

RAZUMEVANJE-
SHVATANJE
ZNANJE (Nivo tradicionalnog uenja)

SHATANJE O NEZNANJU

TOK ILI KONTINUITET UENJA DOVODI NAS NA NIVO RAZVOJA

 Aspekti kontinuuma znanja i korespodentni tipovi uenja
Vid aspek Tip uenja Performansni Vremenska Svest - nivo
znanja fokus perspektiva
PODATAK Instiktivno Proaktivnost Trenutana Oseajna svest
Sakupljanje
podataka-feedback
INFORMACIJA Proceduralno Proceduralnost - Vrlo Receptorska -
efikasnost kratkorona ulna
ZNANJE Refleksivno Funkcionalnost - Kratkorona Svesno -
efektivnost refleksivna
PRIMENJENO Sistemsko- Produktivnost - Srednjerona Komunalna -
ZNANJE strukturalno upravljanje kontekstualna

INTELIGENCIJA Integrativno Optimalnost - Dugorona Strukturalna

uenje integracija
MUDROST Generativno Regenerativnost Vaoma Etina
otvoreno Obnova dugorona
interakcijsko integriteta veza
Kapacitet za deljenje Sinergijsko Kolaborativnost Vanvremenska Univerzalna
znanja ZAJEDNICE Saradnja moe biti:
znanja i uenja kooperacija,
koordinacija ,
kolaboracija
proces u kome se znanje kreira transformacijom ISKUSTVA

Proces razmiljanja
regenerie znanje koje
e se koristiti u
interpretaciji iskustva.

UENJE KROZ ISKUSTVO

ukljuuje i apstraktne
konceptualizacije

U iskustvu su mreno povezani ili integrisani NAUENI

MODELI VEZA koje omoguavaju razumljiva
objanjenja za tekue situacije i njihovo reavanje
pomou analogije sa prepoznatim situacijama.

Znanje koje je potpuno shvaeno i absorbovano se

ugrauje u praksu i sa njim se eksperimentie u
razliitim kontekstima.
 predvianjem budunosti bira se
pojedinac ili organizacija ue iz bolji radni metod.
iskustva i procene iskustva. Razmilja se kako e se
dogaaji odvijati tako da se
moe doneti plan budue akcije.
Nakon implementacije,
procenjuje se njegova
efektivnost.
Korienje pristupa korena
i grana i analiziranje
dogaaja, postavljanje
pitanja u vezi sa tim
zato radimo to to poinje praktinim
radimo. problemom.

Tipian proces donoenja odluka je Akciono uenje se deli na dva

zasnovan na korektivnim merama koje sektora prvo, kada se pronae
diktiraju trenutni akcioni modeli reenje, i drugo, kada se ono
uenje sa jednom i sa dve petlje. primeni.
Najbolje ue kroz aktivnost. Sve aktivnosti centriraju oko sebe.
Najbolje uese
Povlae
Ue izi posmatraju
rezonovanjem i izgradnjom
eksperimenata iskustva
i kadaiz se suoe
logikih
raznih sa tekim
perspektiva.
modela.
Ne odgovaraju
problemom ili na ukljueni vebe,
su teoretske u mnogo akcija
nego trae
. praktina reenja.
Prilagoavaju
Sakupljaju podatke
i integriu
i vole
posmatranja
dobro da upromisle
kompleksne,
pre nego
ali logike
to
Na probleme odgovaraju kao
donesu na izazove, pri emu donose
teorije.
zakljuak.
praktine odluke.

Proveravaju
Sluaju
Nastoje
Uivaju druge
da budu
ovde ideje,
i preanalitiari
sadanego
teorije
toi iznesu
itehnike
posveeni
i u dominantnosti da
svoje
racionalnoj
vide da
stavove.
li rade
neposrednim objektivnosti.
u praksi.
iskustvima.

Brzo deluju
Razmatraju
Pristup problemima
isve
pouzdano
mogue
je konzistentno
uuglove
vezi sa
i
Ukljuuju se u potpunosti i bez sklonosti u novim
implikacije
logian.
idejama koje
preihnego
privlae.
to naprave potez.
iskustvima.
 Nove tehnologije podravaju sa ciljem da se postigne nova individualna
kodifikovanje i distribuciju uenja, kompetentnost za hvatanje znanja i
just-in-time uenje, i dokumentovanje posla,
pakovanje sadraja za
e-uenje zaposlenih
razliite stilove uenja,
Omoguuju upotrebu raznih zapisa kulture i medije.
(tekst, audio i video) koji se
kombinuju u multimedijalni sadraj
i prezentuju studentu.

U zavisnosti od intenziteta i naina korienja ICT-a u

DEFINICIJA
obrazovanju razlikujemo nekoliko oblika e-uenja:

Klasina nastava - nastava u uionici (engl. face- to-face).

Nastava uz pomo ICT-a - tehnologija u slubi poboljanja klasine

nastave (engl. ICT supported teaching and learning).

"...korienje multimedije
Hibridna i Interneta
ili meovita nastavau kombinacija nastave
Proces u uionici koji
obrazovanja i se izvodi uz
svrhu poboljanja
nastave kvaliteta
uz pomo uenja -
tehnologija (engl. hybrid, mixed mode
upotrebu nekoglearning).
oblika informacione i
omoguavanjem pristupa udaljenim komunikacione tehnologije, sa ciljem
izvorima i Online nastava
servisima - nastava je uz pomo ICT-a
i omoguavanjem u potpunosti
unapreenja kvaliteta toga procesa i
saradnje iorganizovana
komunikacije na daljinu
i na (engl. fully online).
daljinu. kvaliteta ishoda obrazovanja.
 Vreme Tip e-uenja Koncept tehnologije
1960.- te Obrazovanje bazirano na Automatizacija
raunarima.
1970.- te Inteligentni tutorski sistemi. Automatizacija
1980.- te Mikrosvet alati za produkciju. Igrake, konstrukcijski mediji
1990.- te Podrka raunara. Asinhroni komunikacijski alati i
Kolaborativno uenje. kolaboracija
2000.-te Virtuelna okolina uenja Multimodalna infrastruktura
sinhronih i asinhronih alata

Vanu ulogu za postizanje interoperabilnosti izmeu

razliitih sistema uenja preko Interneta ima servisno
orijentisana arhitektura - SOA i tehnologija Web servisa.

Nove generacije sistema e-uenja koriste Web servise koji mogu

obezbediti podudaranje sadraja uenja i konteksta korisnika na nain koji
obezbeuje prilagoeno, personalizovano iskustvo.
 Servisno orijentisana arhitektura (SOA)
Upravlja svim aspektima kreiranja i korienja poslovnih procesa upakovanih kao
servisi, definie i priprema IT infrastrukturu koja obezbeuje razliite aplikacije
za razmenu podataka bez obzira na operativni sistem i programski jezik koji
podrava ove aplikacije.
Interoperabilnost
se postie
korienjem
Prilikom izgradnje SOAP aplikacija, SOA kombinuje labavo povezane i standardnih
(engl. Simple Object Access Protocol)
interoperabilne servise kao osnovne gradivne blokove aplikacija. protokola i
SOAP je komunikacioni protokol; otvorenih
SOAP slui za komunikaciju izmeu aplikacija;
Menja postojeu arhitekturu vieslojnih aplikacija. standarda.
SOAP je format za slanje poruka;
SOAP Izlaezafunkcije
je dizajniran aplikacija
komunikaciju u vidu servisa.
preko Interneta;
SOAP je platformno princip raslojavanja.
Koristinezavistan; WSDL
SOAP je jezino nezavistan; (engl. Web Services Descripcion Language)
Uvodi dodatni nivo koji omoguuje integraciju servisa.
SOAP je baziran na XML-u;
SOAP je jednostavan i proirljiv; WSDL je jezik za opisivanje Web servisa.
SOAP dozvoljava pristup izmeu firewall-ova; WSDL je pisan u XML-u;
SOAP e biti razvijen kao W3C standard. WSDL je jedan XML dokument;
Najznaajnija implementaciona WSDL je tehnologija
takoe korienza
za SOA
lociranje Web
servisa;
Softverska aplikacija koja razmenjuje podatke sa drugim Web
zasnovanim aplikacijama.UDDI
(engl. Universal Description , Discovery and Integration)

UDDI je registrar za uvanje informacija o Web servisima;

UDDI MODELUJE
je registar Web SE KAOinterfejsa opisanih pomou WSDL-a;
servisnih
UDDI komunicira preko
E-SERVIS SOAP;
UDDI je sagraen unutar Microsoft.NET platforme.
OSNOVNA OPERACIJA ILI JEDINICA ZADATKA PODRANA E-SERVISOM

PORUKA - Modelovana je korienjem obrasca glava/telo.

Omotnica (Anvelopa)

Sadri podatke koji ne ine sam sadraj

poruke, ve predstavljaju pomona svojstva
- opcioni podaci, identifikacija poruke i
informacije o rutiranju poruke.

Sadri aktuelnu korisnu nosivost poruke (sam

sadraj ili sadanje stanje procesiranja) koju
poruka treba preneti. Sadraj je
predstavljen XML dokumentom.

OBRASCI RAZMENE PORUKA

Zahtev-odgovor

Zahtev-odgovor preko servisnog

registra

Potpii-gurni
POSREDNIK PORUKA IZMEU
Ispitaj-odgovori APLIKACIJA SISTEMA E-UENJA
 Internet-zasnovana aplikacija i servis ponuen kao pojedinaan proizvod za
reavanje specifinih poslovnih potreba korisnika, a koji je beavno integrisan sa
(poslovnim ili privatnim) korisnikim procesima.
Obavlja odreene poslove, izvrava zadatke ili upotpunjuje transakcije, uz korienje
elektronske komunikacije, bez face-to-face susreta izmeu dve strane u transakcijama.

E-uenje je proces koji

U obezbeivanju
registrovanje e-servisa obuhvaeni su pojedinci,
korisnika, podrazumeva lepezu moguih
preduzea, dravne i obrazovne ustanove. aktivnosti, od jednostavnog
Zahtevaju
auriranje informacije
korisnikih kao input, virtuelne su prirode, itanja teksta ka sloenijim
informacija,
ukljuuju korisnike u fazi proizvodnje/isporuke strukturama kao to je
(participacija
auriranje korisnikog uesnika na-licu-mesta ).
statusa, audiovizielna percepcija
sadraja ili aktivno
postavljanje zahteva i instrukcija,
Snabdevanje e-servisima je individualno, po-zahtevu i uestvovanje u nastavi,
nedodirljivost,
u realnom vremenu. kooperativno uenje, itd.
uestvovanje u nastavi, vizuelna nevidljivost,
Proizvodni procesi e-servisa su personalizovani.
nerazdvojivost,
Veza proizvodnje
pretraivanje i potronje
i razmenjivanje deava se simultano Obim
informacija, pa se usvojenog znanja je u vezi sa
razliitimistovremenost i
oblicima prezentracije
parafraziranje e-servisa vri u terminima njihovih generikih
primanje informacijakljunih
i servisa,karakteristika:
itd. obrazovnih sadraja e-uenja.
varijabilnost
 Naune i obrazovne institucije, elektronske biblioteke i
knjiare su e-servisni provajderi, odnosno logiki distributeri
ili pristupne take za e-servise u e-uenju.
Model interakcije e-servisa koristi koncept radnog toka.

E-servis je definisan pomou:

jezgra (celokupni sadraj e-servisa koji nastaje iz specifinih resursa provajdera),
polja interakcije (skup sposobnosti u kojem svako s = (c, R, Ps) predstavlja komponentu koja
se eksplicitno granii sa ulogom R i primenjuje skup interakcionih procesa P).

E-servisni resursi predstavljaju

uesnike u interakciji
Za dve sposobnosti s = (cs, rs, Ps), t = (ct, rt, Pt), interakcioni procesi e-
servisa p1Ps, p2PSposobnost polja interakcije predstavlja
t su sastavljeni od dve aktivnosti a1 i a2 , gde a1 definie
obrasce kooperacije
odlazeu interakciju uesnika
p1, a a2 definie u interakciji.
dolazeu interakciju p2.
E-kursevi (engl. e-Course) posredstvom
spiska elektronskih adresa (engl.
mailing list) predstavljaju
najjednostavniji oblik isporuivanja
edukativnog sadraja studentu.

E-knjiga Korienje
moe da bude multimedijalnih
prirunik ali i
kompletan
tehnologija
kurs,
Studentomoguava
sanekombinacijom
moraprezentaciju
da poseuje Web sajt
grafikih,
obrazovnog audio
sadraja
i videonazapisa.
obrazovne dinamian
institucije, i jer je sva
Najpoznatiji
Edukativni programi oblik
se dugo e-uenja.
koriste
eksplicitan nain.
korespondencija vezana za ue-mail.
u obrazovanju. Primenjeni e-uenju
Web
dobijaju stranica
nov koju studenti sami ureuju. Moe se
Najee U iokviru
dinamian
je e-uenja
u formatu oblik.
saorganizuju se
Reenje opisati kao dnevnik
za predavanja
studente pojedinca ili interesne
da grupe.
ekstenzijom .pdf, koji
omoguuje
nisu
aliu moe
formi udamogunosti
Web
razumevanje budekonferencije
dostupnih e-servisa,
Materijali
prisustvuju
.exe ili neophodni
nastavi
neki zaprepoznatljiv
u kolskoj
(engl.
drugi odreeni kurs Web
ili univerzitetskoj
Web-conference),

stiu na elektronskuolakava izbor
adresu
uionici. po e-servisa
potrebi, od strane korisnika,
format prenosa
kao to (engl. Webcasts) ili Web
je html.
dnevno, odreuje
nedeljno korisnike
ili po koji imaju pravo korienja
odreenom
Predstavlja interaktivnu
seminara razmenu znanja, komunikaciju izmeu
(engl. Webinars).
odreenog e-servisa.
Na kraju kursa polae studenata ili rasporedu.
se ispit interesnih
u obrazovnoj grupa.
U zavisnosti
Praenjeodpredavanja
softvera koji je
ili vebi uivo
instituciji. Na taj nain je omogueno korien zadarealizaciju
student e-knjige,
U stekne
formi 3D interaktivnih simulacija, upotrebom
zabavnih ovih medija omoguavaju
kredite za poloene predmete
postojestudentu ili diplomu ako
opcije zadapretraivanje i za za e-
igrica ili kvizova, plasiraju se vrlo ozbiljni dogaaje vezane
poloi Posetioci
sve propisanemoguispite
unositinekogsvoje univerziteta.
komentare direktno
nastavni sadraji.
zatitu e-knjige
uenje od
prati iako jenadislociran.
kopiranja ili
Web strani, na odreeni link ili poslati e-mail.
tampanja.
Sistem elektronskog uenja se definie kao adaptivan, ako je u mogunosti da:

prati aktivnosti svojih uesnika,

interpretira njihove zahteve na osnovu oblasno-
specifinih modela,
otkriva zahteve i preferencije u skladu sa
prethodno uoenim aktivnostima,
pored kreiranja personalizovanih sadraja,
sposoban je da obezbedi adaptivno
dostavljanje kursa, interakciju, saradnju i
podrku

precizno ih reprezentuje u povezanim modelima.

zasnovan na hipermedia ili hipertekstu,
poseduje validan model korisnika,
u mogunosti je da izvri adaptaciju u skladu
sa modelom korisnika (uenika).

Sistem elektronskog uenja

treba prilagoditi pojedinanim
stilovima uenja
Felder-Silverman model opisuje svakog studenta u
skladu sa etiri dimenzije stila uenja
Specifikacija adaptacije se moe posmatrati na razliitim nivoima:
dizajn, selekcija, struktura procesa prema trenutnom korisniku i kontekstu

selekcija, dizajn, struktura i prezentacija sadraja

izbor adaptivnih strategija i tehnika na meta-nivou u skladu sa trenutnim

kontekstom

Osnovni aspekti adaptacije i

odgovarajui modeli

DOMENSKI MODEL

ta e biti adaptirano i
stavljeno na raspolaganje.
MODEL KORISNIKA I
KONTEKSTUALNI MODEL

U skladu sa kojim parametrima se

moe izvriti adaptacija.

MODEL AKTIVNOSTI I MODEL

ADAPTACIJE

Na koji nain se moe izvriti

adaptacija.
Usled velike koliine podataka koja se
generie u sistemima e-uenja svakodnevno, analiza opservacionih setova podataka u cilju
javlja se PROBLEM ANALIZE PODATAKA. pronalaenja neotkrivenih veza i sumiranja
podataka na sofisticirane naine, razumljive i
korisne za vlasnika podataka.

Primenom data mininga mogu se vriti inteligentne analize

velikih koliina podataka skladitenih u bazi podataka i
predloene platforme sistema PERSONALIZOVANOG UENJA

Prikupiti line podatke (godine, pol, mesto roenja),

podaci o stilovima uenja, kao i veze sa konceptualnim i
domenskim modelom (godina studija, prosena ocena,
MODEL godina upisa, ocene iz slinih predmeta)
Neophodno je definisati
KORISNIKA Oblasti koje se prouavaju - elektronsko
kljune delove i modele u
poslovanje, internet tehnologije, i
sistemu
DOMENSKI raunarska simulacija.
Ovde se odvijaju kljune MODEL
aktivnosti u celokupnom procesu MODEL Ukljuuje sve sadraje
izgradnje adaptivnog sistema MODEL
SADRAJA dostupne u okviru
Pomou inteligentne analize se ADAPTACIJE kurseva
povezuju odreeni koncepti i MODEL
sadraji sa karakterisitkama INSTRUKCIJA
studenata, pre svega se odnose Podrazumeva niz aktivnosti preduzetih
na STILOVE UENJA. na osnovu informacija dobijenih
izgradnjom data mining modela.
 DEFINISANJE PROBLEMA
(1) (2) E-PERSONALIZACIJE
EKSPLOATACIJA POSTOJEIH PODATAKA
identifikovanje,
O STUDENTIMAizvodljivost primene poslovne
KORIENJEM DATA
(7) inteligencije odreivanje
WAREHOUSE,
ADAPTACIJA inicijalnih
KURSEVA ciljeva
DATAU MINING
SKLADU I
personalizacije, planiranje arhitekture sistema
KLASTEROVANJA
SA DEFINISANIM GRUPAMA
elektronskog uenja, definisanje
UPIS NOVIH(KLASTERIMA) uloge poslovne
STUDENATA
primena komponenata poslovne inteligencije uI analizi
(3) inteligencije SAKUPLJANJE
u razvoju okruenja NOVIH personalizovanog
PODATAKA
podataka, kreiranje skladita podataka, razvoj
uenja, pretvaranje ciljeva u probleme data mining a.
ranih modela klastera,
specifikacija data mining - a studenata
podela korienjem tehnika
u grupe
organizovanje i klasterovanja.
prijem studenata koji
prema njihovim preferencama i karakteristikama, e pohaati
(4) kurseve
adaptacija u narednom
naina periodu,
organizovanja sakupljanje
kursa novih
postavljanjem
(6) podataka,
zahteva daKLASIFIKACIJA
bi se kreirali
studenata NOVIH
profili
u centar
STUDENATA U DEFINISANE GRUPE
studenata.
modela.
(KLASTERE)
(5) korienje naprednih metoda poslovne inteligencije
za klasifikaciju studenata u predefinisane grupe iz
faze 3.

REALIZACIJA KURSEVA
TESTIRANJE EFEKTIVNOSTI
KURSEVA
Odnos prema prezentaciji nastavnikog nadgledanje, kontrola naina na koji studenti
materijala (multimedijalni, pisani,
obuhvata testiranje prolaze kroz
efektivnosti kurs, korienje
kurseva, kako metoda poslovne
verbalni) imakreirani
najvei znaaj za modeli funkcioniu,
inteligencije
personalizovani za izvetavanje i generisanje tzv.
klasifikaciju studenata.
poreenje real-time korekcija.
sa polu ili nepersonalizovanim
sistemima, potrebne korekcije, poboljanje
performansi sistema.
Mainsko uenje (eng. machine
learning) predstavlja naunu disciplinu
koja se bavi razvojem algoritama koji
omoguuju raunaru da ui na osnovu
analize postojeih podataka, pri emu je
naglasak na prepoznavanju sloenih
pravilnosti u podacima i donoenju
inteligentnih odluka zasnovanih na
Pojedini sistemi mainskog
uenja nastoje da eliminiu
potrebu za ljudskom
intuicijom, dok su drugi
orijentisani ka uspostavljanju
saradnje oveka i maine.

MAINSKO UENJE
njima (Alpaydin, 2004).

Ljudska intuicija ne moe

u potpunosti biti U tom se smislu mainsko
eliminisana s obzirom da uenje moe posmatrati
osoba koja razvija sistem kao pokuaj da se nauni
specificira u kom obliku metod delimino
e podaci biti
automatizuje
predstavljeni i koji e
meha-nizmi biti korieni
za njihovu karakterizaciju.
Kod nadgledanog uenja NU
(eng. supervised learning) zadatak
je predvideti vrednost odreene
funkcije validnog objekta nakon
to je sistemu predoen izve-
stan broj primera za obuavanje
(parova ulaznih objekata i njima
MAINSKO UENJE
odgovarajuih izlaza).
Pri tome izlazna funkcija NU moe biti
kontinualna, kada se radi o regresiji, i
diskretna, u kom sluaju se radi o
klasifikaciji.
Izvoenje zakljuaka kod NU na
osnovu analize primera za obuku i
njihova primena na test-primere
naziva se transdukcijom.
Kod nenadgledanog uenja
NenU(eng. unsupervised
learning), cilj je otkriti
unutranju strukturu
podataka, odnosno, nain
njihove organizacije, pri emu
su na raspolaganju samo podaci
bez posebnih oznaka.
Primer nenadgledanog
uenja predstavljaju
algoritmi za grupisanje
podataka (eng.
clustering).
HVALA NA
PANJI