AGENSI U INFORMACIONO-

KOMUNIKACIONOM SISTEMU

Agensi su drutvene grupe i institucije koje

pokreu i oblikuju IKS.

Imaju sposobnost da vertikalno (kroz globalni

sistem) ili horizontalno (unutar pojedinih
podsistema) iniciraju, usmeravaju ili
ometaju /spreavaju komunikacione procese
 AGENSI U INFORMACIONO-
KOMUNIKACIONOM SISTEMU

Budui da su agensi drutvene grupe ili institucije

analiza agensa IKS pretpostavlja socioloki i
politikoloki pristup.

Socioloki, jer prouava drutvene grupe.

Politikoloki jer prouava institucije.

 DRAVA agens u IKS

1. Drava kao izvor informacija

2. Drava i tampa
3.Drava i elektronski mediji
4. Radio-piraterija
5.Drava i vlasnitvo nad elektronskim medijima
6.Regulacija i deregulacija
7. Drzava kao subjekt meunarodnog
komuniciranja
 DRAVA KAO AGENS U IKS

Uloga drave u normativno-pravnom

oblikovanju odnosa izmeu institucija,
grupa i kanala koje ine IKS.

est osnovnih naina na koji drava kao

zakonodavac utie na funkcionisanje
infomaciono-komunikacionog sistema:
 DRAVA KAO AGENS U IKS
1. Ustavna naela o slobodi izraavanja i
njihova primena na zakone koji ureuju
slanje, prikupljanje, prijem i razmenu
informacija;
2. Zakoni o pravu vlasnitva nad medijima
(javno vlasnitvo , anti-monopolski propisi i
sl.);
 DRAVA KAO AGENS U IKS
3. Zakoni o telekomunikacijama u delu u
kome se odnose na elektronske masovne
medije;

4. Zakoni koji ureuju oblast kulturnih

industrija kao dela masovnog komuniciranja
(izdavatvo, kinematografija, nosai
zvuka...);
 DRAVA KAO AGENS U IKS
5. Zakoni koji ograniavaju slobodu govora i medija titei
ugled pojedinaca (kleveta) ili dravne interese (informacije
od interesa za nacionalnu bezbednost);
6. Zakoni o autorskim pravima (copyright) i zatiti
intelektualne svojine.
 DRAVA KAO IZVOR INFORMACIJA

Drava nastoji da ostvari to potpuniju saradnju sa

medijima.
Drava na raspolaganju ima banke podataka ( Zakon o
dostupnosti informacija) a stvara i posebne slube za odnose
sa javnou u okviru predsednitva, vlade, parlamenta,
ministarstava, agencija i lokalnih organa uprave.
Njihov posao je informisanje JAVNOSTI/novinara o
tekuim aktivnostima, dranje konferencija za novinare,
izdavanje pisanih informacija, saoptenja i itavih studija o
onome to interesuju medije, odnosno javnost.
 BRIFING
Vrste brifovanja:
1. Javno (on the record)
2. U poverenju (off the record)
3. Iz obavetenih izvora (on background)
4. iz poverljivih izvora (deep background)
 DRAVA KAO IZVOR INFORMACIJA

pet osnovnih medijskih perspektiva (Robinson)

1. Suprotstavljeni mediji
2. Nezavisni mediji
3. Simbiotiki mediji
4 Birokratski mediji
5 Partijski mediji
Ako bih birao izmeu drave bez vlade i drave
bez tampe odabrao bih ono prvo J. Madison
Da tampe nema ne bi je ni trebalo
izmiljati Onore d Balzak
 Mark Tven o novinarima
Tu stranu silu, javno
mnjenje ove nacije
stvaraju i oblikuju horde
uobraenih neznalica i
budalaa koji se -
omanuvi kao nadniari i
obuari bave
novinarstvom pre nego to
skonaju u sirotitu.
(1873.)
 DRAVA I TAMPA

Nastanak tampe obeleava:

DAVANJE DOZVOLE I ODABIR IZDAVAA
KOJE VRI KRALJ
POSTOJANJE CENZURE
ZATVORENOST PREDSTAVNIKIH TELA
PRED TAMPOM
POREZ NA ZNANJE ILI OBAVEZNA
KAUCIJA ZA IZDAVAE NOVINA
 TAMPA U DOBA LIBERALNOG
KAPITALIZMA
Nema direktnog uplitanja drave i dravnog
vlasnitva nad tampom, ali zato drava:
Regulie uvoz inostrane tampe-publikacija
Definie politiku cena i sirovina
Finanijski pomae tampu putem oglasa
Obezbeuje povlaene cene potanskih usluga
 SAVREMENA TAMPA I DRAVA

Drava direktno pomae tampu koju ugroava:

koncentracija vlasnitva (vertikalno povezivanje i
horizontalno irenje )
elektronski mediji
proces diverzifikacije- kapital bei iz tampe u
nove medije.
 Drava kao oglaiva

Jedan od naina na koji drava pomae tampu jeste davanje

plaenih oglasa.

Dovoljno je pogledati oglasni deo novina i videti koliko se, u

nas, razlikuje udeo komercijalnih oglasa i oglasa koje daje
drava (ministarstva, javna preduzea, dravni univerziteti...)

Uporedite broj i poreklo oglasa u jednom Blicu ili Kuriru i

Politici i Danasu i videete da u prve dve novine dominiraju
komercijalni, a u druge dve dravni oglasi.oglasi
 Trend koncentracije tampe u
SAD
Godina Broj novinskih korporacija
1983. 50
1987. 29
1990. 23
1997. 10

2000. 6
2005. 5

Smanjuje se i broj dnevnih novina. Dok ih je ranije

u svakom milionskom gradu u SAD bilo bar
nekoliko sada je to po pravilu samo jedan dnevni
list. Svi ostali su nestali, nisu uspeli da se odre na
tritu.
 OBLICI DIREKTNE DRAVNE POMOI TAMPI

SKANDINAVIJA:
Najai /najtiraniji/ list nema prava na subvenciju, pomo
dobijaju listovi sa manjim tiraom
Subvencija se daje kada tira novina padne ispod
kritinog broja primeraka
NEMAKA:
Povoljni krediti izdavaima novina
FRANCUSKA
Pomo partijskim listovima koji su najvie ugroeni
DRAVA I ELEKTRONSKI MEDIJI
 KONTROLA DRAVE NAD ETROM

Odnos drave prema elektronskim medijima bitno se razlikuje od

njenog odnosa prema tampi:
- Drava kontrolie nacionalni vazduni prostor i uspostavlja punu
kontrolu nad etrom* koji spada u nacionalna dobra/resurse kao to su
vazduh ili voda.
- Drava, odnosno njene agencije ureuje distribuciju radio-
frekvencija koje joj dodeli International Telecommunication Union
(ITU).

* Etar- supstanca za koju se verovalo da ispunjava prostor oko planete Zemlje i omoguava prenos elektomagnetnih talasa. Ispostavilo se da je to
nauna zabluda ali termin etar i dalje oznaava prostor nad kojim drava uspostavlja svoj radiodifuzni monopol.
 RAZLOZI ZA KONTROLU DRAVE NAD
ELEKTRONSKIM MEDIJIMA

1.Ekonomski razlozi bio je potreban ogroman kapital da bi se

uspostavila nacionalna pokrivenost radio signalima.To je (uzuzetak
SAD) mogla samo drava ili je kao u Kanadi, Australiji i Japanu
uspostavljan duopol sa privatnim medijima u kome je vodei nacionalni
emiter ponovo bila drava

2. Politiki razlozi - informaciona (propagandno-ubeivaka ) mo

elektronskih medija koji je drava kao reprezentent opteg interesa
elela da kontrolie.

Etatizacija elektronskih medija postaje pravilom ve od 30-tih godina

XX veka.
 KONTROLA SADRAJA ELEKTRONSKIH MEDIJA

Za razliku od tampe, u slucaju elektronskih medija bila je skoro

nemogua kontrola emitovanih sadraja jer su programi ili direktno
iz studija. (magnetofon odnosno magnetoskop su kasniji pronalasci od
radija i TV kamere).

Zato je drava nastojala da kontrolie same emitere tako to su:

a. mediji bili u njenom direktnom vlasnitvu (dravni mediji)
b. tako to su mediji bili javni servis na koji je drava mogla da utie
odreujui obim i izvore prihoda i sastav upravnog odbora (BBC).
 OBLICI RADIO-PIRATERIJE

1. Emiter je na teritoriji drave kojoj je radio (ree TV) program

namenjen.
Po pravilu su to gusto naseljeni delovi grada ( npr. blokovske radio stanice
na Novom Bgd) ali i u britanskim i amerikim gradovima i program je
usmeren na potkulturne grupe kojoj i sam emiter pripada. Emituje se na
divljaka u improvizovanim tehnikim uslovima i na tuim frekvencijama.
2. Radio stanice se lociraju u meunarodnim vodama i odatle emituju program
formalno van jurisdikcije zemlje na koju je program usmeren.
Preteno su komercijalno orijentisane emituju muziku i reklame, a ne
plaaju porez. Zemlje ka kojima su njihovi predajnici usmereni ponekad
interveniu bez obzira to je re o meunarodnim vodama.
 RADIO-PIRATERIJA U NAS

Film Jovana ivanovia, 1979.

PIRATSKA RADIO STANICA