Mobilni i komunikacioni sistemi

Profesor: Prof. Dr Petar Spalević

e-mail: pspalevic@singidunum.ac.rs

Asistent: Prof. Dr Petar Spalević,

e-mail: pspalevic@singidunum.ac.rs

Beograd,January 20, 2018.

Prof. Dr Petar Spalević 1

  ZADATAK 1. Odrediti ukupnu snagu AM signala na otpornosti
R=50Ω, ako je amplituda nosećeg signala A0=10V, njegova
frekvencija 100kHz, a modulišući signal sinusni frekvencije fm=1
kHz, pri čemu je indeks amplitudne modulacije m=0.9.Nacrtati
spektar AM signala.
AM signal,m=0.9=90%

Snaga nosećeg signala je: P0 

A02

 
102 V 2
 1W
2  R 2  50
Amplitude gornje i donje bočne
m 0.9
komponente jednake su i iznose: U GB  U DB  A0  10  4.5V
2 2
Prof. Dr Petar Spalević 2
  Snaga donje ili gornje bočne komponente iznosi:
PGB  PDB 
 A0 m / 2
2

10  0.9 / 2
2
 0.2025W
R 2  50
 Ukupna snaga AM signala,jednaka je:
PAM  Po  PGB  PDB  1  0.2025  0.2025  1,405W

Spektar posmatranog AM signala

Prof. Dr Petar Spalević 3

  ZADATAK 2. Modulišući signal sadrži pet komponenti fi=i*400Hz i
amplituda Ai=10/i, i={1,2,3,4,5}.Ukupni koeficijent AM treba biti
mAM=1, a osetljivost modulatora na sve frekvencije je jednaka.
Amplituda nosioca je 10V, a frekvencija 1MHZ. Odrediti pojedinačne
kojeficijente amplitudske modulacije, snagu AM signala, potom
snage nosioca i ukupnu snagu gornjeg i donjeg bočnog pojasa.Koji
frekvencijski pojas zauzima AM signal? Vrednost impedanse je 50Ω.
Zbir amplituda jednog bočnog opsega manji je ili jednak m*A0/2,
tako da zajedno sa drugim bočnim opsegom i nosiocem, promena
amplitude iznosi ± m*A0, što znači da je:
m 5 mi A0 A0 5
A0    m i
Spektar posmatranog AM signala
2 i 1 2 2 i 1
i 0 1 2 3 4 5
1  1 1 1 1
10   mi 10 1      mi 0.438 0.219 0.146 0.11 0.088
2  2 3 4 5 Ai[V] 10 2.189 1.095 0.73 0.55 0.44

1  mi  4,567 Pi [mW] 1000 47.92 12 5.33 3.02 1.94

1 5
mi   0, 21898 PAM  P0  2  Pi  1140.42mW
4,567
i 1
Prof. Dr Petar Spalević 4
 Udeo snage dva bočna pojasa u ukupnoj snazi,iznosi samo 14%.

Modulišući i AM signal, spektar amplituda modulišućeg i AM signala.

  ZADATAK 3. Na ulazu prijemnika, koji emituje amplitudski
modulisan signal snage 10kW, dovodi se sinusoidalni modulišući
signal, nulte srednje vrednosti. Izračunati snagu nosioca ako indeks
modulacije ima vredniost m=0,6. Koliko iznosi procenat ukupne
snage AM signala koji se prenosi na frekvenciji nosioca? Odrediti
snagu koja se prenosi u gornjem i donjem bočnom opsegu
amplitudski modulisanog signala.
Na osnovu jednačine za snagu amplitudski modulisanog (AM) signala
imamo da je
PAM 10

→
1 2  m2  Pc    8.47kW
PAM  Ac 1  Pm   Pc 1   2 2
2  2  1 k 1
0.6
2
2
Deo snage koji se prenosi na frekvenciji nosioca iznosi:
Pc / PAM 100%  8.47 / 10100%  84.7%
Snaga u jednom bočnom opsegu je:
1
P1BO  PAM  Pc  0.5  10  8.47   0.765 kW
2
Prof. Dr Petar Spalević 6
  ZADATAK 4. Prosto periodičan signal m(t)=4cos(2π4*103t) se
dovodi na ulaz frekvencijskog modulatora sa konstantom
proporcionalnosti kf=10kHz/V. Izračunati:
- maksimalnu devijaciju frekvencije.
- indeks modulacije.
Maksimalna devijacija frekvencije nosećeg signala odgovara
maksimalnoj trenutnoj vrednosti modulišućeg signala.
Maksimalna vrednost modulišućeg signala iznosi 4V, tako da je
maksimalna devijacija frekvencije jednaka:
f  4V 10kHz / V  40kHz

Indeks modulacije ima vrednost:

k f Am f 40
mf     10
fm fm 4

Prof. Dr Petar Spalević 7

  ZADATAK 5. Prostoperiodični noseći signal frekvencije 880 MHz
se frekvencijski moduliše prostoperiodičnim signalom frekvencije
100 kHz. Maksimalna devijacija frekvencije FM signala iznosi 500
kHz. Ako se za prijem ovog FM signala koristi superheterodinski
prijemnik sa međufrekvencijom od 5 MHz, odrediti potrebnu
širinu MF filtra da bi se propustio ovaj signal.
Indeks modulacije je definisan jednačinom

→
f f 500kHz
mf  m f   5
fm f m 100kHz
Primenom Carson-ovog obrasga (B=2*(mf+1)*fm), dobija se da MF
filtar treba da ima širinu opsega:
BT  2  m f  1 f m  2   5  1 100kHz  1.2MHz

Prof. Dr Petar Spalević 8

  ZADATAK 6. Modulišući signal Sm(t)=cos(1000pt) frekvencijski
moduliše signal frekvencije 2MHz i amplitude 4V. Promena ampli-
tude modulišućeg signala od 2V prouzrokuje promenu frekvencije
nosioca od 1kHz. Napisati izraz za frekvencijski modulisan signal
ako se amplituda i frekvencija modulišućeg signala promene tako
da je amplituda jednaka 8V, a frekvencija 2kHz.
Frekvencijski modulisan signal ima sledeći oblik:
 t

S FM t   U 0 cos c t  2  k f 0 S m  d 

Vrednost konstante kf je jednaka: 1kHz  Hz 
kf   500 
2V  V 
pa se u prvom slučaju dobija

S FM t   4 cos 4 106 t  sin 1000  t  
Prof. Dr Petar Spalević 9
  U ovom, drugom slučaju, modulišući signal ima oblik:
Sm(t)=8cos(2000pt).
 Vrednost konstante kf i u ovom slučaju je ista kao u prvom slučaju
(jer je to konstanta modulatora) pa se dobija da je:
 t

S FM t   U 0 cos c t  2  k f  S m  d  
 0 
 
 
t
1
3 

 4 cos 4 10 t  2  500
6
8 cos 4 10  d (4 10  )  
3 3

 4 10 0 
 8 
 4 cos 4 10 6 t  sin( 4 103 t ) 
 4 

 Frekvencijski modulisan signal ima sledeći oblik:

 
S FM t   4 cos 4 106 t  2 sin 4   103 t 
Prof. Dr Petar Spalević
  ZADATAK 7. Izvor informacija je govornik čiji frekvencijski pojas
od 300 Hz do 4000 Hz. Amplitude su kvantovane sa N=256 nivoa
vrednosti. Odmeravanje se vrši sa minimalnom mogućom frekvenci-
jom, prenos je binaran. Odrediti protok informacija koje se prenose.
Najviša frekvencija signala je 4 kHz, pa je najmanja frekvencija za
korektno odmeravanje fg=8 kHz.
Prema tome imaćemo 8000 odmeraka u sekundi. Kvantovanje sa
256=28 amplitudskih nivoa zahteva 8-bitne reči, tj. moramo imati
8 bita po odmerku.
Prema tome brzina kojom se prenose informacije, protok biće
8000 Hzx 8 bit = 64000 [bit/Hz] = 64 [kbit/s]

Prof. Dr Petar Spalević

  ZADATAK 8. Odrediti odnos signal/šum kvantovanja na otpornosti
R=50Ω za harmonijski signal amplitude Umax=10 V. Kvantovanje se
vrši sa N=256 nivoa.
2
U max
Snaga harmonijskog signala jednaka je: Ps 
2R
2
Snaga šuma kvantovanja se računa prema obrascu PNKv  12 R
Minimalna vrednost signala je -Umax, a maksimalna Umax, te se op-
seg vrednosti od –Umax do Umax, Upp=20 V deli na N=256 segmen-
ata veličine Δ.
20 V
  0.078125 V  78.125 mV
256

Ps 
10V 
2

 1 W PNKv 
0.078125 V 2
 1.0172  10  5 W  10.172 W 
2  50  12  50 
Ps 1 W 
SNR    98304
PNKv 1.0172  10 W 
 5

SNR dB  10 log 98304   49.926 dB 

12
Prof. Dr Petar Spalević
  ZADATAK 9. Odrediti odnos signal/šum kvantovanja, SNR, za har-
monijski signal amplitude Umax=10 V. Kvantovanje je 7-bitno (n=7,
N=128). Šta će se dogoditi ako se amplituda signala smanji na
Umax=1 V, ako se režim rada A/D konvertora ne promeni? Izlazna
otpornost A/D pretvarača je 50 Ω.
*** posmatramo harmonijski signal amplitude Umax=10 V

Ps 
2
U max

10 V 2
 1W   
2 U max 20 V
  0.15625  V   156.25 mV 
2R 2  50  N 128
PNKv 
2

0.15625 V 2
 4.069  10  5 W   40.69 W 
12 R 12  50 
Ps 1 W   P 
SNR    24576 SNRdB  10log  s   10log  24576   43.9  dB 
PNKv 4.069  10  5 W   PNKv 
*** Pri promeni amplitude signala, menja se i njegova snaga. Snaga
šuma kvantovanja ostje nepromenljiva, jer veličina amplitudskog
kvanta ostaje ista.
13
Prof. Dr Petar Spalević
 P1s 
U12max

1V 2
 10  2 W   10 mW 
2R 2  50 

PNKv  P1NKv 
2

0.15625 V 2
 4.069  10  5 W   40.69 W 
12 R 12  50 

P1s 10 2 W 
SNR1    245 .76
P1NKv 4.069  10 W 
 5

 P1s 
SNR1dB  10 log    10 log 245.76   23.9 dB
 P1NKv 
L  SNR1dB  SNR dB  20 dB 
 Dakle, smanjenjem amplitude 10 puta, snaga signala se smanjila
100 puta, te se time i odnos signal/šum kvantovanja smanjio 100
puta, odnosno za 20 dB.
14
Prof. Dr Petar Spalević
  ZADATAK 10. Prikazati vremenski oblik digitalnog signala kojim
se prenosi binarna sekvenca 10011011, ukoliko se za prenos
koriste sledeći formati signala (kodovi):
 Unipolarni kod bez povratka na nulu (unipolarni NRZ –
Non-Return to Zero),
 Diferencijalni unipolarni kod bez povratka na nulu
(diferencijalni unipolarni NRZ),
 Bipolarni kod bez povratka na nulu (bipolarni NRZ),
 Bipolarni kod sa povratkom na nulu (bipolarni RZ – Return
to Zero),
 Mančester kod,
 Diferencirajući RZ kod.

15
Prof. Dr Petar Spalević
  Unipolarni NRZ kod
Ovo je najjednostavniji način kodovanja. Binarna 1 se koduje
impulsom pozitivnog nivoa, dok se binarna 0 koduje odustvom
impulsa. Oba simbola traju čitav sinhronizacioni interval. Problem
je što pri dugotrajnom nizu jedinica, odnosno nula, nema tranzicija
u digitalnom signalu, pa se gubi informacija o taktu, te stoga ovaj
format ne može da služi za održavanje sinhronizacije između
predajnika i prijemnika.

 Diferencijalni unipolarni NRZ kod

Kod ovog formata je karakteristično da se koduju promene u
informacionoj sekvenci. Ukoliko su susedni biti iste vrednosti, to se
koduje odsustvom impulsa, a ukoliko su susedni biti različite
vrednosti, to se koduje pozitivnim impulsom. Simboli traju čitav
signalizacioni interval, a prvi simbol se koduje na prethodno
dogovoren način (u ovom primeru je početni simbol pozitivan ako
sekvenca počinje bitom 1).
16
Prof. Dr Petar Spalević
  Bipolarni NRZ kod
I u ovom slučaju je nivo signala konstantan za vreme prenosa
jednog bita. Koriste se takođe dva naponska nivoa, ali za
razliku unipolarnog NRZ koda, pozitivan impuls koduje binarna
jedinica, a negativan impuls koduje binarnom nulom. Ovde
važi isti problem vezan za NRZ kodove – pri dugotrajnom nizu
jedinica, odnosno nula, nema tranzicija, pa ni bipolarni NRZ ne
može da služi za održavanje sinhronizacije.
 Bipolarni RZ
U ovom formatu, binarno jedinica je predstavljena pozitivnim,
a binarna nula negativnim impulsom. Za razliku od prethodno
navedenih formata, na sredini svakog intervala signal pada na
nulti nivo. Kako na sredini svakog interval postoji tranzicija,
sinhronizacija između između predajnika i prijemnika se lako
održava. Nedostatak je, međutim, da su promene signala dva
puta češće nego protok bita, pa je i zahtevani propusni opseg
duplo veći.
17
Prof. Dr Petar Spalević
  Mančester kod
Slično kao i kod RZ kodova, postoji tranzicija na sredini
intervala. Prva polovina intervala označava vrednost bita
(pozitivan impuls za binarna jedinica, a odsustvo impulsa za
binarna nula), a na druga polovina je suprotne vrednosti od
prve. Prednost nad RZ-om je postojanje samo dva naponska
nivoa.

 AMI kod
AMI kod poseduje tri naponska nivoa. Binarna nula se koduje
naponom nula, a binarna jedinica naizmenično negativnim i
pozitivnim nivoom (pseudoternarni kod). Impulsi traju
polovinu signalizacionog intervala.

18
Prof. Dr Petar Spalević
 19
Prof. Dr Petar Spalević