ISTRAŽIVAČKI

NACRTI

POJAM, VRSTE, OSNOVNI PROBLEMI

 Pojam istraživačkog nacrta
 Istraživački nacrt je precizno razrađena
zamisao koja nas rukovodi kroz ceo proces
istraživanja: od formulisanja istraživačkog
problema do ishoda testiranja hipoteze,
njenog prihvatanja ili odbacivanja
 Zašto je važno imati nacrt istraživanja da bi
jedno istraživanje bilo dobro sprovedeno?
 Analogija gradnja zgrade/izvođenje istraživanja
 Funkcija nacrta istraživanja je da obezbedi da
dobijeni podaci omoguće odgovor na
inicijalno pitanje što je nedvosmislenije
moguće. Podrazumeva i preciziranje- definisanje
pojava koje istražujemo i ciljeve koje želimo da
postignemo.
 Prikupljanje relevantnih podataka povlači za
sobom specifikovanje tipa podataka potrebnih da
se odgovori na istraživačko pitanje, da se testira
teorija, da se proceni program ili tačno opiše
neka pojava.
 Drugim rečima, kada skiciramo nacrt istraživanja,
moramo da postavimo pitanje.Kada je određeno
istraživačko pitanje, pitamo se koja vrsta dokaza je
potrebna da bi se odgovorilo na pitanje (ili
testirala teorija ) na ubedljiv način?
 Dakle u nacrtu se pitamo „Koje podatke treba
da prikupim?“.
 Isprepletenost pojmova projekta istraživanja i
nacrta istraživanja dovode u dilemu šta
pripada jednom a šta drugom
 Pod nacrtom se podrazumeva samo ono što
se odnosi neposredno na epistemološku i
metodološku strukturu istraživanja (bez
primesa logistike)
 Drugim rečima, nacrt istraživanja se suočava
sa logičkim, a ne logističkim problemima.
 Osim toga što ne sadrži delove koji se
odnose na logistiku jednog istraživanja
(koncipiranje rada na terenu i sl.), istraživački
nacrt se razlikuje od istraživačkog projekta i
po tome što je on uži deo projekta – koji
obično predstavlja jedan opsežan dokument
koji razrađuje istraživanje vrlo složenih pojava
i njihovih odnosa – dok se nacrt usredsređuje
samo na jedan segment problema – na jednu
dimenziju projekta... Primer: održivost
identiteta....
 Dakle, nacrt mora da odgovori na nekoliko
pitanja:
 Od koje polazne pretpostavke se polazi,
odnosno koja hipoteza (ili set hipoteza) se
testira?
 Koje vrste podataka treba prikupiti kako bismo
na najubedljiviji način testirali hipotezu?
 Koje metode, odnosno tehnike ćemo koristiti
kako bismo došli do tih podataka?
 Vrste istraživačkih nacrta
 Postoji čitav niz mogućih klasifikacija nacrta i
u literaturi je pravo šarenilo...
 Ukoliko se ujedine nekoliko kriterijuma za
određivanje tipa nacrta npr.
 Cilj istraživanja
 Predmet istraživanja (svojstvo pojave ili odnosi
među pojavama – ako je reč o drugom onda
se podela pože razviti i prema vrsti odnosa)
 Prema vrsti podataka neophodnim za proveru
hipoteza (frekfencije, koeficijenti korelacije,
testovi povezanosti promenljivih i dr.)
Primeri Opisni nacrti Uporedni
mogućih (istr.sličnosti i razl.)
predmeta
istraživ.

Kvalitativ. Kvantitativ Među U vremenu

grupama

NEEKSPIREMENTALNI
Slobodno Opis i merenje Poređ. poređ. sa
vreme gr. slobodn. vremena strukture i onim od
stanovništ gr.stanovništva budžeta pre 10g.
va sl.vrem Analiza
grad. i trenda
seosk. st.
Nasilje u
školi
 Nacrti istraživanja odnosa među pojavama

Nacrti istraž.proste Nacrti istraž.uzročne

povezanosti među povezanosti među
pojavama pojavama
NEEKSPERIMENTALNI EKSPERIMENTALNI
Budžet i struktura sl. Uticaj medija na budžet i
vremena se posmatra u strukturu sl.vremena ili
zavisnosti od npr. stepena visine plate
obrazovanja, pola,
zanimanja, mesta
stanovanja, materijal.stand
Nasilje u školi....
 EKSPERIMENTALNI NACRTI
 Šta je to eksperiment? (lat. ex-periri – iz pokušaja)
 Pod eksperimentom se podrazumeva sistematski
proces sticanja iskustvenog svedočanstva koji
pokazuje efekat jedne promenljive (varijable) na
drugu, pri čemu istraživač:
 planski manipuliše najmanje jednom nezavisnom
varijablom (eksperimentalni činilac)
 Nadzire značajne uslove
 Opaža, meri i beleži promene na zavisnoj promenljivoj
(varijabli – na eksperimentalnom objekatu)
 Može da objasni promene na zavisnoj promenljivoj
 Dakle u svakom eksperimentu razlikujemo:
 eksperimentalni činilac (činioce) i
 eksperimentalni objekat
 a cilj eksperimenta je da se uoči dejstvo
eksperimentalnog činioca na eksperimentalni
objekat kao i merenje toga dejstva (izazvanih
promena).
 Najčešće se eksperimentom ispituju
uzročno’posledični odnosi
 Nezavisnom varijablom se u eksperimentu
manipuliše tako da ona uzima određene
vrednosti (intenzitete, nivoe).
 Pr. Posmatra se kako različiti nivoi dejstva
pritiska grupe utiču na odlučivanje pojedinaca
u grupi, kako na studente deluje određeni vid
edukacije)
 Istraživanje se može smatrati eksperimtalnim
ako zadovoljava sledeće kriterijume:
1. Posmatranje i merenje se odvija na najmanje
dve grupe (eksperimentalna i kontrolna)
2. Da se izbor jedinica- ispitanika u ove dve grupe
odvija slučajno
3. Posmatranje i merenje se odvija bar u dva
talasa, odnosno u dve vremenske tačke i to
 Pre izlaganja dejstvu eksp.činioca
 Nakon izlaganja dejstvu eksperimentalnog činioca
 Struktura eksperimenta, način
planiranja i izvođenja
 Svaki eksperiment sadrži sledeće korake
 Precizno formulisanje istraživačkog pitanja:
da li je neka pojava uslovljena/uzrokovana
nekom drugom?
 Postavljanje hipoteze – pretvaranje
istraživačkog pitanja u tvrdnju
 Formiranje grupa: eksperimentalne i
kontrolne slučajnim razmeštajem
 Uvođenje eksperimentalnog činioca/dejstvo
eksp. činioca na nezavisnu promenljivu
 Ispitivanje stanja zavisne promenljive u
osnovnoj i eksperimentalnoj grupi
 Analiza i zaključak o prihvatanju ili
odbacivanju testirane hipoteze pod uslovom:
1. Da su sve druge okolnosti držane pod
kontrolom
2. Ako je došlo jedino do promena u zavisnoj
 Od presudne važnosti kod eksperimentisanja
je držanje svih relevantnih okolnosti pod
strogom kontrolom za sve vreme toka
eksperimenta
 jedino se menja nezavisna promenljiva čiji
uricaj ispitujemo
 Ukoliko nema kontrole u rezultate
eksperimenta ne možemo biti sigurni.
 Kako držimo pod kontrolom moguće uticaje
drugih nezavisnih obeležja?
 To činimo tako što izjednačavamo
eksperimentalnu i kontrolnu grupu (npr. ako
pol, uzrast, obrazovanje, kupovna moć i sl.
može uticati na strukturu potrošnje....
Izbegavamo dejstvo ovih relevantnih obeležja
na samu zavisnu varijablu koju ispitujemo)
 Učinak dejstva nezavisne varijable na
zavisnu u eksperimentu se može proučavati
na dva načina:
1. Kroz ispitivanje dejstva običnog prisustva
nezavisne promenljive
2. Učinak različitog intenziteta dejstva nezavisne na
zavisnu promenljivu (intenzitet edukacije se
povećava i meri dejstvo kroz rezultate na testu,
povećan intenzitet propagandnog delovanja na
potrošački mentalitet... (nagoveštaj o
neispravnosti prehrambenih proizvoda npr.)
 Kvazieksperimentalni istraživački
nacrt
 Kvazieksperimentalni nacrt takođe ispituje
uzročno-posledični odnose među pojavama,
ali u ovom tipu istraživačkog nacrta nedostaje
bar jedan činilac koji je neophodan za
eksperiment. Dakle on nema sva svojstva
eksperimenta.
 I u kvazieksperimentalnom nacrtu istraživač
upravlja nezavisnom varijablom u skladu sa
početnim pitanjima odnosno hipotezama ali
on ne mora da:
 Formira najmanje dve grupe, eksperimentalnu i
kontrolnu. Ukoliko postoje
 Raspored jedinica se ne vrši na slučajan način (grupe
se preuzimaju u postojećem obliku)
 Posmatranje se ne mora da vršiti u dve ili više
vremenskih tačaka
 Najčešće se pod kvazieksperimentalnim nacrtom
podrazumeva nacrt kod koga postoje dve grupe ali
raspored jedinica nije moguće sprovesti slučajno
(dejstvo nekih lokalnih ekoloških, kaznenih ... Mera u
dva grada)
 Kada imamo ovakav slučaj –
eksperimentisanja sa zatečenim grupama
najčešće se osnovna grupa zove ne
eksperimentalna nego poredbena grupa
 Nekada se merenje sprovodi u dve grupe ali
samo u jednoj tački, tj. samo nakon delovanja
eksperimentalnog činioca – i promene se
pripisuju promenama u nezavisnoj varijabli.
Nekada se to meri u dve tačke: pre i posle
delovanja eksp. činioca, a nekada u
vremenskoj seriji.
 Kada se kombinuju pomenuta tri kriterijuma
moguće je uočiti osam tipova kvazieksperim.
nacrta:
 Dve ne sasvim jednake grupe (zatečen raspored)
u jednoj tački, nakon delovanja e.č.
 Jednake grupe (slučajan raspored) merenje
samo u jednoj tački
 Samo jedna grupa – dva merenja
 Samo jedna grupa – više merenja – urazličitim
fazama – intenzitetima delovanja e.č.
 Dve zatečene grupe – dva merenja
 Dve zatečene grupe – više merenja
 Više zatečenih grupa – dva merenja
 Više zatečenih grupa – više merenja
 Razlika između eksperimenta i
kvazieksperimenta je u validnosti rezultata
/zbog neslučajnog sastva grupa nije moguće
proučavati dejstvo eksperimentalnog činioca
u čistom vidu/
 Neekspirementalni nacrti
 Neeksperimentalni nacrti su oni kod kojih se:
 pretpostavka istraživanja ne odnosi na
uzročno-posledične veze
 Ne formiramo posebne grupe ispitanika
 Ne kontrolišemo uvođenje i intenzitet dejstva
nezavisne promenljive
 Mogući predmet neeksperimentalnih
istraživanja su:
 Pojedina svojstva nekih pojava
 Sličnosti i razlike između svojstava i pojavama
 Promene pojava i svojstava u nekom vremenu
 Međusobna povezanost pojava i svojstava
(nekauzalna)
 Deskriptivni istraživački nacrti – slučaj kada
se bavimo pojedinačnim svojstvima pojava sa
ciljem da ih opišemo.
 Deskripcija svojstva pojava moguća je na dva
načina:
 Kvalitativni opis (demografskih procesa u
zavisnosti od kulture, socijalnog konteksta)
 Kvantitativni opis (demografski opis
populacije)
 Kvalitativni desktiptivni nacrti – ostvaruju
se kroz verbalni (narativni), slikoviti opis
pojava i osnovne klasifikacije tih pojava –
često u eksplorativnim istraživanjima (npr.
kako se percipira nasilje u školi od strane
dece...). Mogu biti uvod u izradi instrumenta
za kvantitativna istraživanja.
 Kvanitativni deskriptivni nacrti – cilj ovih
nacrta statistički opis neke pojave, odnosno
njenih svojstava odnosno opisivanje neke
pojave pomoću numeričkih indikatora.
 Nacrti istraživanja povezanosti među
pojavama – ispituju neuzročnu povezanost
među pojavama, svojstvima pojavama
(povezanost pola i religioznosti, uzrasta i
budžeta slobodnog vremena) Dve vrste
povezanosti:
 Odnos u kojoj je bar jedna varijabla kategorijska
(tabele ukrštanja)
 Korelacijska povezanost - računamo samo neke
od statističkih pokazatelja te povezanosti.
 U ove tipove nacrta spadaju sledeći tipovi
nacrta:
 Frekfencijski nacrti (raspodela učestalosti
nekog svojstva pojava)
 Nacrti zasnovani na proceni aritmetičke
sredine, proseka – koristi se kod ispitivanja
svojstva pojava koje možemo meriti na osnovu
racio skala i intervalnih skala. (aritmetička
sredina, ocena stepena raspršenosti ili
standardne devijacije i merenje varijansi) –
prosečni mesečni prihod....
 Korelacijski nacrti
 Eksperimentalni nacrti se bave ispitivanjem
uzročnih odnosa... Kako je taj vid istraživanja
veoma teško izvesti u društvenim naukama
pribegava se zameni za taj tip istraživanja koji
pokušava da “uhvati” složene determinističke
spletove kroz multivarijantna istraživanja koja
se bave višestukim povezanošću pojava.
 U njemu se meri stepen povezanosti dve ili
više promenljivih.
 Korelacija je vrsta odnosa među pojavama –
u statističkom smislu to je odnos među
promenljivima u kome se može izmeriti
stepen, kao i smer njihove povezanosti.
 Taj smer može biti upravni – kada sa
porastom vrednosti jedne varijable raste i
vrednost druge i
 obrnuti kada sa porastom vrednosti jedne
varijable opada vrednost druge.
 Uporedni nacrti
 U uporednim nactima se pretpostpostavlja da
se jedna varijabla prostire različito u različitim
grupama i shodno tome definiše grupe.
 Zato se shodno tome definišu grupe,
određuje uzorak i određuju statističke mere i
testovi pomoću kojih se proverava da li
postoji statistički značajna razlika u
rasprostranjenosti jednog obeležja među
grupama.
 Kod tipičnog uporednog nacrta postoje dve ili
više grupa kod kojih poredimo jednu
promenljivu /npr. Dve grupe kod kojih se
primenjuju različite metode učenja – a na
kraju meri količina stečenog znanja nastu./
 Međutim u mnogim istraživanjima uporedni
prisrup je jedan od mnogih i samo je deo
israživačkog nacrta. Npr. Istraživ anje
kupovne moći stanovništva posmatramo
prema izvoru prihoda a to predstavlja samo
deo istr.kupovne moći stanovništva
 Poprečni i uzdužni (longitudinalni) nacrti
 Kada se vreme sprovođenja istraživanja
uzme kao kriterijum podele moguće je
razlikovati:
 Poprečne (ona istraživanja koja predstavljaju
aktuelni presek stanja na predmetu i.- u jednoj
vremenskoj tački)
 Uzdužne (istraživanja koja se bave
istraživanjem pojave duž neke ose vremena) –
suština pratiti promenu...
 Validnost istraživačkog nacrta
 Ključni pojam
 Validnost nacrta je stepen u kome kvalitet
dokaza određenih nacrtom istraživanja
odgovara potrebama potvrđivanja, odnosno
odbacivanja hipoteza – logička priroda
dokaza, tj. Stepen logičke povezanosti s
dokazima.
 Kod eksperimenta je to npr. stepen
očišćenosti uzročno-posledičnih odnosa od
svih primesa koje mogu prikriti stvarni odnos
 Postoje dve vrste validnosti: unutrašnja i
spoljašnja validnost.
 Pojedini istraživači svode osnovno pitanje
validnosti na to da li je naš nacrt postavljen
tako da zaista meri ono što smo njime hteli
meriti?
 Ovo pitanje iziskuje čitav niz dodatnih:
 Da li su suštinska svojstva pojava koje
ispituje izražena istraživačkim
konstruktom? – Da li operacionalne
definicije odgovaraju predmetu koji opisuju?
 Da li su na osnovu operacionalnih
definicija ispravno određeni indikatori
pojave koju istražujemo, na koju se
definicija odnosi? Da li naš instrument prati
upravo te indikatore ili se samo delimično
preklapa sa nima?
 Ako se posmatraju uzročno posledični odnosi
valja to činiti u što čistijem vidu. Ukoliko to
nije moguće, naći načina da se ustanovi i
proceni uticaj faktora koji uriču na uzročno
posledični odnos koji ispitujemo.
 Izvori ugrožavanja unutrašnje
validnosti
 Sled događaja tokom istraživanja, “istorija” u
vreme sprovođenja istraživanja naročito od
značaja tokom eksperimenta...
 Starenje ili sazrevanje populacije
 Uticaj samog testiranja (pr.povećano osvetlj.)
 Uticaj instrumenta (kada se oni menjaju)
 Težnja ka proseku
 Osipanje grupe (naročit problem kod
zatečenih grupa u kvazieksperimentu –
prirodna migracija na studijama...)
 Uticaj izbora članova grupa. Često iako
slučano biramo i takav razmeštaj članova
grupa daje različite rezultate na prvom testu –
zakon velikih brojeva ne dolazi do izražaja!
 Spoljašnja validnost nacrta odnosi se
isključivo na mogućnost uopštavanja nalaza
dobijenih istraživanjem i posebno
eksperiomentom.
 Pr. Uticaj redovnog testiranja na pokazano
znanje (konačnu ocenu) na jednom
fakultetu...
 Opasnost od neutemeljenih generalizacija
 Čak i ako je eksperiment veliki i uključuje
jedinice mnogo šireg skupa,da li na osnovu
samo jednog merenja možemo generalizovati
podatke?
 Ključni kriterijum za ocenu spoljašnje
validnosti jeste tip korišćenog uzorka!!!
 Osnovno pitanje koji osnovni skup uzorak
reprezentuje?...
 Zamagljujući činioci – varijable povezane i sa
nezavisnom i sa zavinom..., spoljašnji...