Računarske mreže

Prof Dr Borislav Odadžić

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 1

 Uvodni deo

 Pojam mreže:
• Mreža predstavlja širi pojam i nije vezana isključivo za
računare
• U savremenom svetu poznajemo različite mreže:
železničku, drumsku, telekomunikaconu, elektro,
vodovodnu mrežu itd.
• U teoriji grafova izučavaju se mreže na najopštiji način
• Mreže sačinjavaju grane i čvorovi. Čvor je mesto gde se
stiču najmanje tri grane
19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 2
 Uvodni deo

• Za računare se kaže da su međusobno povezani ako

mogu da razmenjuju informacije
• Računarske mreže predstavljaju grupu samostalnih
računara koji su međusobno povezani. “Samostalni “
znači da između njih ne postoji odnos “nadređeni
/podređeni “
• Širi pojam od računarskih mreža predstavljaju mreže
za prenos podataka
• Računarske mreže su deo mreža za prenos podataka

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 3

 PRENOS PODATAKA

DEFINICIJE PRENOSA PODATAKA

• IEEE definiše komuniciranje podacima (prenos
podataka) kao kretanje kodiranih informacija uz
pomoć komunikacione tehnike.
• BIT : Naziv bit se često daje većini elementarnih
jedinica informacije. IEEE koristi naziv binarni digit
(Bi-nary digiT) odnosno binarni broj, kao jedinicu
informacije predstavljenu podjednako sa nulom ili
jedinicom. Pored toga bit je osnovna jedinica za
prenos u digitalnim komunikacionim sistemima

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 4

 PRENOS PODATAKA

• KODIRANJE: Informacije se moraju kodirati pre nego što se

pristupi njihovom prenošenju kroz mreže za prenos podataka.
• Skup znakova i binarnih kombinacija naziva se kod, a postupak
formiranja binarnih kombinacija naziva se kodiranje.
• Jedan bit u sebi nosi veoma malu količinu informacija, jer
postoje samo dve mogućnosti "1" ili "0". Kao minimum koji je
potreban je prenos svakog slova alfabeta (azbuke ili abecede
itd.) i deset osnovnih decimalnih brojeva plus određeni
kontrolni karakteri kao što su razmak, novi red i određena
interpunkcija
• Karakter predstavlja slovo, broj ili simbol u sistemima za
pisanje ili štampanje.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 5

 PRENOS PODATAKA

• Neki specifični binarni kodovi za razmenu

informacija: Teleprinterski kod koristi 5 bita ili
informacionih elemenata po karakteru što daje
mogućnost 25 = 32. Može se proširiti uvođenjem bit
sekvence, sa 32 na 58 slova, brojeva, grafičkih i
operatoriskih sekvenci.
• Najčešće korišćeni binarni kod, tzv. izvorni kod
(source code) za prenos podataka je ASCII kod. ASCII
je sedmo bitni kod koji koristi sedam informacionih
elemenata po karakteru ili 27=128 simbola.
19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 6
 PRENOS PODATAKA

• U najvećem broju slučajeva ASCII se koristi sa

dodatim bitom za parnost tako da postaje osmo bitni
kod.
• Pri prenosu se koristi oktet sastavljen od 8 bita
(sedam bita za prenos informacija i osmi bit za
detekciju greške odnosno za parnost)
• Skup od osam bita predstavlja u okviru ASCII koda
jedan znak i ta kombinacija nosi naziv bajt (Byte).

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 7

 PRENOS PODATAKA

• Heksadecimalno predstavljanje u BCD kod:

Heksadecimalni sistem je numeričko predstavljanje u
brojčanoj bazi 16
• BCD (Binary Coded Decimal) je kompromisni kod koji
koristi četvorobitne binarne brojeve za predstavljanje
brojeva od 0 do 9 kao dekadnu brojčanu bazu i slova
od A do F za predstavljanje dekadnih brojeva od 10
do 15.
• Broj 16 koji čini 1 i 6 ima BCD ekivalent 0001 i 0110.
Ukoliko bi ovo napisali u pravoj binarnoj notaciji
pojaviće se 10000
19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 8
 PRENOS PODATAKA
Translacija Hex brojeva u binarnu bazu

BCD ekivalent dat u dekadnim brojevima

Hex Binarni Hex Binarni

0 0000
1 0001
2 0010
3 0011
4 0100
5 0101
6 0110
7 0111
8 1000
9 1001
A 1010
B 1011
C 1100
D 1101
E 1110
F 1111

Dekadni broj BCD broj Dekadni broj BCD broj

0 1010 5 0101

1 0001 6 0110

2 0010 7 0111

3 0011 8 1000

4 0100 9 1001

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 9

 PRENOS PODATAKA

• GREŠKE PRI PRENOSU PODATAKA: Pri prenosu podataka

jedan od najvažnijih ciljeva je minimizirati stepen greške
bita (error rate).
• Stepen greške se može definisati kao odnos broja
nekorektno primljenih bita prema ukupnim broju
prenetih bita
• Za većinu kola za prenos podataka stepen greške bita
treba da bude bolji od 1 x 10-6 bita, što znači da od milion
prenetih bita samo jedan sme da bude pogrešan
• Stepen greške bita može se redukovati poboljšanjem
transmisionih parametra kanala i primenom sistemske
redundance.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 10

 PRENOS PODATAKA

• Primer za to je istovremeni prenos podataka po dva

kanala što predstavlja sigurno ali ne-ekonomično rešenje
• Postoji obrnuto proporcionalna zavisnost između
redundanse i efikasnog korišćenja kanala. Ako se
redundansa povećava tako da stepen greške bita teži ka
nuli istovremeno količina prenetih informacije po kanalu
takođe će težiti ka nuli.
• Maksimalna efikasnost korišćenja kanala u digitalnim
komunikacionim sistemima može se postići ako su svi
redundantni i ostali kodni elementi kao što su: "start",
"stop" i biti parnosti, pomereni/odstranjeni iz prenošene
povorke bita, što sa druge strane ne obezbeđuje
sigurnost.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 11

 PRENOS PODATAKA

• PROPUSNOST (THROUGHPUT) na osnovu prihvaćene

definicije je: Broj bita podataka sadržanih u jednom
bloku koji se uspešno prenesu u jedinici vremena u
jednom smeru i kroz jednu sekciju.
• Blok je grupa bita, bajta ili okteta koji se prenose kao
celina. Za blok se mogu koristiti i izrazi paket ili ram.
• U nekom konkretnom kolu propusnost predstavlja
promenljivu veličinu koja se menja sa protokom
neobrađenih podataka i povezana je sa stepenom
greške i vrstom greške koja se može sresti

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 12

 PRENOS PODATAKA

• Greške se u opštem slučaju mogu podeliti na greške

slučajnog karaktera (random) ili sporadičnog
karaktera (burst).
• Propusnost varira u zavisnosti od tipa detektovane
greške i sistema za korekciju koji se koristi, vremena
potrebnog za obradu poruka i u skladu sa tim od
dužine blokova iz kojih se moraju odstraniti ubačeni
biti kao što su na primer biti parnosti, zaglavlja i biti
za cikličnu redundantnu proveru

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 13

 PRENOS PODATAKA

• PRIRODA GREŠAKA: U binarnom prenosu grešku

predstavlja bit koji je nekorektno primljen, na primer
ako se emituje i prenosi 1 na određenoj lokaciji bita,
a primi se na istoj lokaciji kao 0.
• Slučajne greške dešavaju se kad se odnos signal-šum
pogorša (pri tom se podrazumeva da je reč o
termičkom šumu).
• Sporadične greške su uobičajeno prouzrokovane
fedingom odnosno dužim izostajanjem signala na
radio kanalima. Impulsni šum može takođe izazvati
greške bita.
19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 14
 PRENOS PODATAKA

• Performanse greške: U principu performansa

greške je mera za kvalitet servisa (QoS) kola za
prenos podataka.
• Uobičajena često korišćena metoda za
izražavanje performanse greške je stepen
greške bita BER (Bit Error Rate)
• Ako je stepen greške bita u jednom kolu jedan
pogrešan od 1000 bita mi to izražavamo sa
1x10-3 .

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 15

 PRENOS PODATAKA

• Detekcija greške i korekcija greške: Detekcija greške

identifikuje da je bit ili više bita primljeno sa
greškom. Korekcijom greške se koriguju greške na
udaljenom krajnjem prijemniku.
• Prvobitni pristup zasnivao se na korišćenju kodova za
korekciju greške da bi kasnije bio proširen na
korišćenje kodova za detekciju greške.
• Da bi se shvatilo kako se može eliminisati uticaj
greške potrebno je sagledati šta je to greška u suštini.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 16

 PRENOS PODATAKA

• Pretpostavimo da ram (frame) sadrži m bita kojima se

prenosi informacija/poruka i r bita za redundantnu
proveru. Ukupna dužina rama je m+r=n. Ova n bitna
jedinica koja sadrži bite poruke i bite za proveru
naziva se n bitna kodna reč.
• Ako za primer uzmemo dve kodne reči 10001001 i
10110001 poređenjem je moguće utvrditi koliko se
bita na istim pozicijama razlikuje, što u ovom slučaju
iznosi 3.
• Broj pozicija bita na kojima se dve kodne reči
razlikuju naziva se Hamingova (Hamming) distanca
19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 17
 PRENOS PODATAKA

• Ukoliko dve kodane reči imaju Hamingovu distancu d, to

zahteva d pojedinačnih korekcija pogrešnih bita da bi se
izvršila konverzija jedne kodne reči u drugu.
• U većini aplikacija zasnovanih na prenosu podataka svih
2m mogućih podataka koji pripadaju poruci se mogu
realizovati. Međutim zbog različitih metoda za
izračunavanje bita za proveru ne koristi se 2n mogućih
kodnih reči.
• Za određeni algoritam izračunavanja bita za proveru,
moguće je izraditi kompletnu listu kodnih reči i na osnovu
takve liste ustanoviti koje dve kodne reči imaju minimalni
Hamingovu distancu. U tom slučaju radi se o Hamingovoj
distanci kompletnog koda.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 18

 PRENOS PODATAKA

• Osobine kodova kako za korekciju tako i za detekciju

zavise od njihove Hamingove distance.
• Da bi se detektovalo d grešaka potrebna je distanca od
d+1, dok je za korekciju d grešaka potrebna distanca od
2d+1.
• Hamingovi kodovi mogu korigovati samo pojedinačne
greške dok to nije moguće ako je u pitanju slučaj sa
sporadičnim greškama.
• Jedna od najranijih metoda za detekciju greške je metoda
provere parnosti (parity check). Ovo predstavlja uvođenje
parnosti karaktera. To se takođe odnosi na takozvanu
metodu vertikalne redundantne provere VRC (Vertical
Redundancy Checking).

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 19

 PRENOS PODATAKA

• Parnost karaktera ima svoje nedostatke jer brojne greške

mogu ostati nedetektovane
• Da bi se poboljšala metoda provere putem parnosti uvodi
se longitudinalna redundantna provera LRC (Longitudinal
Redundancy Check) a pri tom ostaje i VRC.
• LRC se izvodi sumiranjem jedinica (1) u vertikalnim
kolonama svih karaktera uključujući jedinice (1) na
lokaciji 8-mog bita. Ova suma se sada dodaje na kraju
bloka poruke ili rama koji predstavlja specijalno polje za
detekciju greške, koje možemo nazvati blok za brojanje
provere BCC (Block Check Counter).
• Kasnije se ovo polje naziva sekvenca za proveru rama FCS
(Frame Check Sequence).

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 20

 PRENOS PODATAKA

• Na udaljenom kranjem prijemniku izvodi se isto

sumiranje i ako se suma slaže sa primljenom vrednošću
BCC blok se tretira da je prenet bez greške.
• U obrnutom slučaju ako se registruje makar jedna greška
zahteva se retransmisija.
• I u slučaju primene LRC može se prevideti prisustvo
greške
• U suštini ne postoji sistem za detekciju greške koji je u
potpunosti siguran. Postoje druge metode pomoću kojih
se može na zadovoljavajući način utvrditi prisustvo greške

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 21

 PRENOS PODATAKA

• Ciklična redundantna provera CRC u pojednostavljenoj

predstavi funkcioniše na sledeći opisani način:
• Blok ili ram podataka predstavljen polinomom označenim
sa G(x) postavlja se u memoriju gde se tretira kao k-ta bit
sekvenca
• Različite aritmetičke operacije zasnovane na sabiranju
nad poljem 2 (modulo 2 sistem) mogu se izvesti na
polinomu G(x) i rezultati se mogu podeliti sa poznatim
generičkim polinomom označenim sa P(x)
• Ovi rezultati biće dati u formi količnika Q(x) i ostatka R(x)

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 22

 PRENOS PODATAKA

• Ostatak R(x) se dodaje na ram kao sekvenca za proveru rama

FCS da bi se zatim celokupni ram sa FCS prenosio do udaljenog
krajnjeg prijemnika
• U prijemniku se ram memoriše i zatim deli sa istim generičkim
polinomom P(x). Izračunati ostatak se komparira sa
primljenim ostatkom (tj. FCS)
• Ako su vrednosti iste, ram je znači primljen bez greške. U
protivnom to je znak da mora postojati makar jedan pogrešan
bit u ramu.
• U mnogim primenjenim mrežnim aplikacijama FCS se uzima sa
dužinom od 16 bita. Kod lokalnih računarskih mreža LAN
(Local Area Network) FCS se najčešće uzima sa dužinom od 32
bita. Generalno posmatrajući što je FCS duži veća je
verovatnoća pronalaženja greške u ramu.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 23

 PRENOS PODATAKA

• Korekcija greške unapred FEC:

• FEC (Forward-acting Error Correction) koristi
neminovno binarne kodove koji su tako projektovani
da mogu da izvedu sami korekciju na transmisionom
medijumu
• Korekcija greške u ovom slučaju zasniva se na
mogućnosti da prijemna stanica ponovo konstituiše
korektu poruku koja je prethodno sadržala grešku.
• Kodovi koji se koriste u FEC mogu se podeliti u dve
široke klase, blok kodovi i konvolucioni kodovi.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 24

 PRENOS PODATAKA

• Kod blok kodova na k bita koji sadrže informaciju se

dodaje c bita parnosti, koji služe za proveru.
• Blok se sastoji od n=k+c cifara. Kad se koriste za
prenos podataka blok kodovi su sistematizovani što
znači da informacioni biti zauzimaju prvih k pozicija u
bloku a zatim sledi (n-k) pozicija za bite koji služe za
proveru.
• Preostali blok kodovi čine grupu kod koje sabiranjem
nad poljem 2 suma bilo koje dve n-bitne kodne reči
postaje druga kodna reč.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 25

 PRENOS PODATAKA

• Sabiranje nad poljem 2 označava se simbolom . To

je binarno sabiranje bez prenošenja odnosno
1+1=0 i na taj način ne prenosimo 1. Na primer
sabiranjem nad poljem 2:
10011
11001 dobijamo
01010.
Kao mera za detekciju greške i ocenu kapaciteta nekog
koda za njenu korekciju uvodi se Hamingova distanca

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 26

 PRENOS PODATAKA

• Konvolucioni kodovi predstavljaju drugu formu za

korekciju greške. Kao sto reč konvoluciono označava
radi se o jednom kodu koji obuhvata drugi kod ili ga
konvoluira
• U praksi to je konvolucija ulaznog niza podataka i
funkcije odziva na koderu.
• Koder se uobičajeno izrađuje u formi registra pomeraja
(Shift registar). Sklop za sabiranje nad poljem 2 se
koristi za formiranje binarnih cifara (digita) za proveru,
od kojih je svaki digit binarna funkcija pojedinačnih
podskupova informacionih digita u registru pomeraja

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 27

 PRENOS PODATAKA

• Kao što je već izloženo FEC reaguje samo kad se radi o

slučajnim greškama, odnosno ne pomaže u slučajevima
kad se radi o sporadičnim (burst) greškama
• Međutim sistem se može unaprediti i dopuniti
korišćenjem „interleaver-deinterleaver“ sklopova.
• Interleaver je ključna komponenta u mnogim digitalnim
komunikacionim sistemima obuhvatajući i FEC kodiranje.
• Interleaver kodira simbole u formi vremenskog diverzitija
da bi ih sačuvao od lokalnih oštećenja ili sporadičnih
grešaka.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 28

 PRENOS PODATAKA

• Korekcija greške korišćenjem povratnog kanala: kod

prenosa podataka koriste se dva načina sa
povratnom spregom za korekciju greške. Ti načini
korekcije greške obeležavaju se sa ARQ. (Automatic
Repeat Request).
• Postoji tri vrste ARQ:
 Sa zaustavljanjem i čekanjem
 Selektivna ili kontinualna
 Sa povratkom – n

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 29

 PRENOS PODATAKA

• 1. ARQ sa zaustavljanjem radi na osnovu provere ram

po ram. Kad se formira ram on prolazi kroz CRC obradu i
dodaje mu se FCS, zatim se prenosi na daljinu gde na
prijemu prolazi kroz CRC obradu.
• Ukoliko se ne pronađe greška, signal potvrde (ACK) se
šalje predajniku, koji produžava da šalje sledeće ramove.
• Ukoliko se pronađe pogrešan bit, šalje se negativna
potvrda (NACK) predajniku, koji ponovo šalje ram sa
pogrešnim bitom
• Vidi se da postoji vreme čekanja na predajniku za svaki
signal pozitivne ili negativne potvrde

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 30

 PRENOS PODATAKA

• 2. Selektivna ARQ eliminiše čekanje prisutno u

prethodnoj metodi. Predajna strana kontinuirano šalje
niz za nizom susednih ramova.
• Prijemna strana skladišti i obavlja CRC obradu kao i u
prethodnoj metodi ali sada ne ram po ram već obrađuje
kontinualni niz ramova.
• Kad se pronađe greška u nekom ramu o tome se
informiše predajnik preko povratnog kanala.
• Predajna strana tada odabere ram sa greškom iz
memorije i postavlja ga u red čekanja za ponovni prenos

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 31

 PRENOS PODATAKA

• Za ovu proceduru mora postojati način za identifikaciju

ramova i pouzdan metod za signale pozitivne ili negativne
potvrde.
• Ova dva problema se rešavaju označavanjem sekvenci koje se
šalju i primaju brojevima. Zaglavlje rama sadrži bit pozicije za
broj poslate sekvence i broj primljene sekvence
• Broj poslate sekvence je ubačen na predajnoj strani dok se
broj prijemne sekvence ubacuje na prijemnoj strani.
• Broj primljene sekvence prosleđuje se nazad predajnoj strani
radi komparacije sa brojevima rama koje potvrđuje prijemna
strana.
• Prijemna strana ubacuje korektan ram u njegovu sekvencu pre
nego što se podaci koji pripadaju poruci propusti do krajnjeg
korisnika.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 32

 PRENOS PODATAKA

• 3. ARQ sa povratkom n predstavlja kompromis u

odnosu na prethodene metode.
• Kad se primi ram sa greškom, prijemnik informiše
predajnik da vrati n ramova, ispred kojih se nalazio
ram sa greškom.
• Predajnik tada ponavlja svih n ramova, od rama sa
greškom pa nadalje. U medjuvremenu, prijemnik će
izbaciti napolje svih n ramove, računajući od rama sa
greškom unapred, koji će biti zamenjeni novom
grupom n ramova koje emituje predajnik.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 33

 PRENOS PODATAKA

• NAČIN PRENOSA PODATAKA

• Na osnovu smera prenosa podataka razlikujemo
sledeća tri oblika prenosa: simpleks, poludupleks ili
dupleks
• Simpleksni prenos se uvek odvija u jednom smeru i
predajnik i prijemnik ne mogu da zamene uloge.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 34

 PRENOS PODATAKA

• Poludupleks omogućava prenos u oba smera, ali ne u

isto vreme. U određenom vremenskom intervalu
jedan uređaj radi kao predajnik, a drugi kao
prijermnik. Zatim se uloge zamenjuju.
• Ovo je najčešći oblik prenosa kad je reč o
računarskim komunikacijama.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 35

 PRENOS PODATAKA

• Dupleks predstavlja istovremeni prenos u oba smera,

odnosno, reč je o četvorožičnom prenosu.
• Protokoli najčešće funkcionišu u dupleks modu. U
jednom smeru se šalju podaci, a u drugom,
alternativno, izveštaj o grešci.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 36

 PRENOS PODATAKA

• Prenos signala u računarskim i drugim digitalnim

komunikacionim sistemima može biti realizovan kao:
serijski ili paralelni prenos
• Ako se između predajnika i prijemnika prenos vrši
samo jednim kanalom u tom slučaju se biti moraju
slati sukcesivno jedan za drugim, pa je reč o
serijskom prenosu.

Karter 1 Karakter 2

1 0 1 0 1 0 1 1 1 0 1 0 1 0 1 1

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 37

 PRENOS PODATAKA

• Ako se između predajnika i prijemnika prenos

istovremeno vrši po više kanala, paralelno, radi
postizanja veće brzine onda je reč o paralelnom
prenosu.
Bit

1 1 1

0 0
2

1 1
3

0 0
4

1 1
5

0 0
6

1 1
7

8 1 1

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 38

 PRENOS PODATAKA

• Na osnovu usaglašenosti rada predajnika i

prijemnika, sinhronizacije, razlikujemo: sinhroni i
asinhroni prenos
• Pri asinhronom prenosu u grupu binarnih cifara
određene dužine ubacuju se dodatni biti, i to, na
početak jedan bit tzv. startni bit i na kraju jedan ili
više bita tzv. krajnji ili stop bit
• Start bit u slučaju asinhronog prenosa obaveštava
prijemnik da slede podaci. Startni bit je uvek binarna
jedinica ("1"). Stop bit je uvek binarna nula ("0") i
definiše kraj podataka
19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 39
 PRENOS PODATAKA

• Ne vrši se sinhronizacija predajnika i prijemnika već se

sinhronizacija ostvaruje putem "start" i "stop" bita, koji
označavaju početak i kraj informacionih podataka.
• Stanice koje komuniciraju međusobno nisu
sinhronizovane, svaka ima svoj Rx/Tx takt.
• Vremenski interval između dva poslata znaka može biti
proizvoljnog trajanja. Zbog toga se podaci pri slanju
formatiraju na način koji obezbeđuje uspešan prijem.
• Start i Stop biti uokviruju informacioni znak. Bit parnosti
(even, odd) služi za kontrolu ispravnog prenosa.

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 40

 PRENOS PODATAKA

Bit
parnosti
Trajanje 1 do 2
5 do 8 bita podataka
bita

0
Start Stop
bit bit
1
a) Format karaktera
Start Stop Start Stop
bit bit bit bit

b) 8- mobitni asinhroni prenos

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 41

 PRENOS PODATAKA

• Sinhroni prenos predviđa sinhronizaciju predajnika i

prijemnika pre početka prenosa podataka. Oba
uređaja rade u istom taktu. Na taj način se može
identifikovati svaki pojedinačni bit
• Ako je u pitanju osmobitska binarna reč prijemnik se
mora podesiti na nizove od osam bita. Podešavanje
se postiže tako što prenos podataka počinje
neprekidnim prenošenjem znaka za sinhronizaciju.
Na primer, kod ASCII koda to je 10010110

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 42

 PRENOS PODATAKA

Biti Biti Biti

SYNC SYNC
poruke poruke poruke

Tok podataka

• Pri prenosu na sinhroni način, svi znaci/biti poruke šalju se

fiksnom brzinom, pri čemu su predajnik i prijemnik
međusobno sinhronizovani.

Takt

Podaci

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 43

 PRENOS PODATAKA

• Knjiga nova verzija Drugi deo_20_12

19.1.2019. TF Mihajlo Pupin Zrenjanin 44