Teorija Drzave I Prava

Teorija dràve i prava
Predavanja
Doc. dr Ljubica \or|evi}
ljubica_djordjevic@yahoo.com
Teorija dràve i prava (Uvod u pravo)
Teorija države i prava (Uvod u pravo) daje opšta znanja o
državi i pravu. To je posebna nauka koja teì{te svog
izu~avanja usmerava na ono {to je osnovno i op{te,
zajedni~ko za sve dràve i prava; op{ta pravna nauka koja iz
konkretne gra|e izvla~i ono {to je op{te i zajedni~ko za dràvu
i pravo, daje op{ta znanja o dràvi i pravu. Teorija dràve i
prava istraùje pravo i dràvu u njihovoj op{tosti, utvrđuje
pojmove prava i dràve, njihove funkcije, izvore, razloge
vaènja prava, stepen pravednosti prava i kako se pravo
primenjuje i dalje razvija. Re~ je o uvodnoj pravnoj nauci za
izu~avanje svih ostalih pravnih nauka, pa je slobodno moèmo
ozna~iti kao bukvar prava.
Dràva kao organizacija
• Monopolska kontrola nad sredstvima sile
• Teritorijalnost
• Suverenost
– Spoljna nezavisnost dràvne vlasti (spoljni element suverenosti)
– Unutra{nji elemet suverenosti (nadmo} dràvne vlasti nad drugim
vrstama vlasti na njenoj teritoriji)
– Pravna neograni~enost.
• Bezli~na struktura vlasti
• Legitimitet
Dràva je osnovna politi~ka organizacija u potpunom dru{tvu
koja raspolaè najvi{om, suverenom, vla{}u nad
stanovni{tvom nastanjenim na odre|enoj teritoriji, utemeljenoj
na pravu na legitimnu upotrebu monopola fizi~ke sile i koja
uìva bar minimum podr{ke vlastitog stanovni{tva.
Dràva kao politi~ka zajednica
• Jelinekovo u~enje o tri elementa dràve (die Drei-Elemente-Lehre)
– Dràvna teritorija
• Materijalni element dràve. Predstavlja zapreminu, a ne samo povr{inu, jer
pored odre|ene zemljine povr{ine obuhvata i njenu unutra{njost, vazdu{ni
stub iznad te povr{ine, kao i odre|eni morski pojas (ukoliko dràva izlazi
na more).
• Eksteritorijalnost: pravo jedne dràve ne primenjuje se na njenoj teritoriji
ako se radi o zemlji{tu na kome se nalaze zgrade stranih predstavni{tava,
nego pravo dràva o ~ijim se predstavni{tvima radi.
– Dràvno stanovni{tvo
• Personalni element dràve. îne ga svi ljudi nastanjeni na teritoriji dràve,
podre|eni njenoj vlasti i obvezani na po{tovanje njenih pravnih normi.
• Dràvljanstvo: trajna veza jednog lica s odre|enim dràvnim i pravnim
poretkom. Postoje dva osnovna sistema sticanja dràvljanstva ro|enjem: ius
sanguinis (pravo krvi) prema kome dete sti~e dràvljanstvo svojih
roditelja, i ius soli (pravo tla) prema kome dete dobija dràvljanstvo zemlje
u kojoj je ro|eno nezavisno od dràvljanstva roditelja. Dràvljanstvo se
moè ste}i i naturalizacijom.
– Dràvna vlast
• Legitimna, na normama zasnovana mo} (sposobnost da
se uti~e na pona{anje drugih ljudi na na~in koji oni nisu
odabrali).
• Tri su{tinska svojstva dràvne vlasti su:
– Nezavisnost - dràvna vlast nije pot~injena ni jednoj
drugoj vlasti unutar svoje teritorije ili izvan nje.
– Neprekidnost - Neprekidnost je svojstvo te vlasti da
traje, bez obzira {to se njeni nosioci menjaju (le roi
est mort, vive le roi).
– Nedeljivost - dràvna vlast je jedna i kad se vr{i
posredstvom vi{e organa- dràvna vlast je suverena
ali su njene “funkcije” podeljene.
Funkcije dràve
• Funkcija osiguranja egzistencije dràve i
dru{tva
• Funkcija mira
• Klasna funkcija
• Funkcija ostvarenja slobode
• Funkcija obezbe|enja socijalne sigurnosti
• Funkcija saradnje i integracije
Promene dràvno-pravnog poretka
• Evolutivne ili kvantitativne promene su sitne
promene koje traju relativno duì vremenski period.
• Revolutivne ili kvalitativne promene zahvataju samu

su{tinu pojave, njen karakter.
• Reforma – stvaranje uslova za ve}u dru{tvenu
efikasnost dràve i prava.
• Dràvni udar – visoki dràvni funkcioner
suprotno pravu preuzima celokupnu dràvnu
vlast ili neki njen deo.
• Pu~ - sli~no dràvnom udaru, ali ga vr{e lica
koja se nalaze na nièm mestu u dràvnoj
hijerarhiji.
• Revolucija – korenita promena dràvnog
poretka koja predstavlja najodlu~niji raskid sa
starim poretkom.
Pojam prava
Dru{tvena norma – pravilo o pona{anju ljudi u dru{tvu, proiza{lo iz dru{tva i
upu}eno na volju i svest ~oveka.
Zasniva se na postojanju:
– Subjekata koji stvaraju norme (adresanata)
– Subjekata kojima su norme upu}ene (adresata)
– Raznih mogu}nosti pona{anja adresata u dru{tvenim odnosima koji su
predmet ure|ivanja normom
– Ciljeva koji se èle ostvariti normom.
Funkcija dru{tvenih normi – prinudno uticanje na adresate da se u odre|enim
dru{tvenim odnosima pona{aju ujedna~eno, tj. postupe u skladu sa normom.
Razlozi za prinudno usmeravanje odnosa:
– Pojednostavljivanje sloènih dru{tvenih odnosa u kojima se ljudi mogu
pona{ati previ{e razli~ito
– Neophodnost {to racionalnijeg re{avanja sukoba interesa ljudi u
dru{tvenim odnosima.
Obi~aj i moral
Obi~ajne norme – stalno ponavljanje jednog istog

na~ina pona{anja koji se infiltrirao u ~ovekovoj
svesti kao obaveza za budu}e takvo pona{anje.
Moralne norme – rezultat kolektivnog i sponatanog
iskustva ljudi u raznim dru{tvenim situacijama i
odnosima. Tesno su vezane za pojamove DOBRA I
ZLA.
– Zabranjuju povredu tu|eg ili zajedni~kog javnog dobra
i obuhva}ene na~elom pravi~nosti, ili
– Plediraju na unapre|enje ljudskih vrednosti i dobara.
Pravo
Pravo je ona vrsta dru{tvene norme koju primenjuje dràva, u krajnjij liniji uz
primenu monopola fizi~ke sile.
Glavna obele`ja prava:
• Pravne norme prete`no stvara dràva kroz dono{enje posebnih pravnih akata,
• Pravne norme su prinudne norme – adresati normi su du`ni da se pona{aju u
skladu sa normom bez obzira da li to èle,
• Obi~ajne norme mogu postati pravne norme kad i ako budu sankcionisane od
strane dràve,
• Pravo mora obezbediti bar minimum uvaàvanja od strane adresata koje
obavezuju,
• Sadrìna pravnih normi mora biti takva da obezbe|uje pravu uvaàvanje i
po{tovanje (legitimnost prava).
– Na~elo proceduralne pravde - ustav i druge najvi{e pravne akte donosi
narod po posebno utvr|enom postupku.
– Na~elo supstancijalne pravde – pravom su priznata i za{ti}ena temeljna
ljudska prava I slobode.
Definicija prava; odnos pravo-obi~aj-moral
Definicija: Pravo je skup normi kojima se ure|uje zajedni~ki ìvot
ljudi, za{ti}enih organizovanim sankcijama koje primenjuje
dràva, u krajnjoj liniji, legitimnom upotrebom monopola
fizi~ke sile kojim raspolaè. Pravo treba da ostvaruje pravdu,
mir, sigurnost, slobodu i druge najvi{e vrednosti.
Pravo-obi~aj: Dràva moè da preuzme odre|ene obi~ajne norme
i obezbedi im karakter pravne norme (kada za to postoje
opravdane potrebe u dru{tvu).
Pravo-moral: Moral je uslov i cilj prava (ali ne treba teìti
jednakosti morala i prava). Moralnost prava se u modernom
dru{tvu obezbe|uje pre svega uvaàvanjem NARODNE
SUVERENOSTI i po{tovanjem LJUDSKIH PRAVA I
SLOBODA.
Pravna organizacija dràve
• Dràvna organizacija je pravna organizacija, pravnim
normama se uspostavljaju dràvni organi i ure|uje
njihova nadle`nost.
• Ustanove - Dru{tvene tvorevine koje traju nezavisno
od promene ljudi koji ih ~ine.
• Dràva ima svojstvo pravne li~nosti koja istovremeno
i stvara pravo ~ime se uspostavlja posebna
povezanost dràve i prava (dràva i stvara i
primenjuje pravo, a pravo ure|uje dràvnu
organizaciju i njenu delatnost), koja se izraàva
sintagmom dràvno-pravni poredak.
Dràvna organizacija i dràvni aparat
• Posebna grupa ljudi koji vr{e dràvnu vlast

• Dràvna organizacija – sva lica koja vr{e
dràvnu vlast, redovno ili povremeno
• Dràvni aparat – slu`bena lica koja redovno vr{e
dràvnu vlast
• Birokratija (bureaucratie) – lica koja su stekla
posebno obrazovanje i koja vr{e stru~ne dràvne
poslove
Osnovna na~ela dràvne organizacije
Hijerarhija - prema koli~ini vlasti, dràvni organi se raspore|uju
hijerarhijski u jednu lestvicu s vi{e nivoa, gde na ~elu stoji
najvi{i a na dnu najniì dràvni organ, pri ~emu su niì organi
podre|eni vi{im. Hijerarhija dràvnih organa uti~e i na
odgovaraju}u hijerarhiju pravnih akata.
Centroperiferno povezivanje dràvnih organa i na~elo
koordinacije - Pravnim propisima se ure|uje me|usobni
odnos kako centralnih i perifernih organa (po principu
centralizacije ili principu decentralizacije), tako i neophodnost
i modaliteti saradnje (koordinacije) dràvnih organa koji
raspolaù istom koli~inom vlasti, a obavljaju iste ili povezane
dràvne poslove.
Dràvni organ i dràvno slu`beno lice
Dràvni organ predstavlja organizacionu jedinicu
dràvne organizacije koja obuhvata, po pravilu,
vi{e slu`benih lica i koja obavlja pravnim
propisima utvr|eni krug dràvnih poslova kao
svoju nadle`nost.
Dràvna organizacija se sastoji iz izvesnog broja
slu`benih lica koja vr{e dràvnu vlast.
Dràvni organ je jedna organizaciona jedinica dràvne
organizacije, a dràvno slu`beno lice je fizi~ko lice koje, u
izvesnoj meri, vr{i dràvnu vlast.
Nadle`nost dràvnih organa/slu`benih lica
Nadle`nost je skup poslova koje vr{i dràvni organ, odn. dràvno slu`beno
lice.
Stvarna nadle`nost dràvnog organa je pravo i du`nost tog organa
da vr{i odre|enu vrstu dràvnih delatnosti, dràvnih poslova.
pravna priroda spora (ratione causae)
vrednost predmeta spora (ratione valoris) ili visina
zapre}ene kazne
priroda subjekata u sporu.
Mesna nadle`nost je pravo i du`nost dràvnog organa, odn.
dràvnog slu`benog lica da svoju stvarnu nadle`nost vr{i na
odre|enoj teritoriji.
Funkcionalna nadle`nost, nazvana i instanciona nadle`nost je
jedna podvrsta stvarne nadle`nosti i odnosi se na nadle`nost
vi{eg organa da odlu~uje o àlbama protiv prvostepenih
odluka niìh organa.
Vrste dràvnih organa
• pozitivno-pravna podela dràvnih organa - podela ustanovljena

pravom
• teorijska podela - podela do koje je do{la teorija analizom
dràvnih organa ustanovljenih pozitivnim pravom
• Ustavom neposredno ustanovljeni organi i organi
ustanovljeni zakonom ili podzakonskim aktima.
• Demokratski i nedemokratski organi
• Odlu~uju}I i izvr{ni organi
• Politi~ki i stru~ni organi
• Inokosni (individualni) i zborni (kolegijalni) organi
– Odlu~ivanje u kolegijalnim organima:
• Kvorum- minimalni broj ~lanova zbornog organa koji
mora biti prisutan da bi organ punova`no radio.
• Jednoglasnost
• Obi~na (relativna) ve}ina, tj. odluka je doneta kada za nju
glasa ve}ina prisutnih ~lanova.
• Apsolutna (natpolovi~na) ve}ina, tj. odluka je doneta kada
za nju glasa jedan vi{e od polovine svih ~lanova zbornog
organa.
• Kvalifikovana ve}ina, tj. za dono{enje odluke je potreban
ve}i broj glasova od apsolutne ve}ine (napr. 2/3, 3/4 ili
4/5).
• Oruàni i civilni organi
– Civilna kontrola oruànih organa
– Problem militarizacije dràve
– Problem policijske dràve
• Centralni, okru`ni (regionalni) i lokalni organi
Zakonodavstvo, egzekutiva, sudstvo
• Naj{ira podela rada u dràvnoj organizaciji.
• Problemi terminolo{ke prirode: vlast, funkcija, delatnost.
• Dualisti~ke teorije: su{tina dràvne vlasti se sastoji u nare|
ivanju I izvr{avanu naredbi – vlast koja propisuje op{ta
pravila pona{anja je zakonodavna, a ona koja ta pravila
izvr{ava je izvr{na.
• Trijalisti~ke teorije: dràvne delatnosti se dele na
zakonodavnu, izvr{nu (upravnu) i sudsku.
• Kvadrijalisti~ke teorije: zakonodavna, funkcija vlade, upravna
funkcija, sudska funkcija.
• Kriterijum podele: sadrìna delatnosti dràve kojom ona
ostvaruje svoje ciljeve.
Zakonodavstvo
• Nastalo iz potrebe da se op{tim i apstraktnim
pravnim pravilima urede sloèni dru{tveni odnosi.
• U modernoj dràvi, posebno posebno posle ameri~ke
i Francuske revolucije, op{ta pravna pravila stvara
predstavni~ki organ- parlament.
• Zakonodavna vlast (funkcija ili delatnost) postavlja
temelje politi~kog i pravnog ure|enja globalnog
(potpunog) dru{tva, stvaraju}I ustavne i zakonske
norme. Ove norme su obavezuju}e i za gra|ane i za
dràvne organe.
Izvr{na vlast (egzekutiva)
• Egzekutivu ~ini mno{tvo dràvnih organa sa veoma razli~itim
nadle`nostima. ~esto se koristi negativna definicija egzekutive.
Treba koristiti nabrajaju}u definiciju egzekutive.
• Dve podvrste egzekutive: funkcija vlade, tj. izvr{no politi~ka
funkcija i upravna funkcija.
• Izvr{no-politi~ka funkcija- {ef dràve i/ili vlada. Ovi organi su
izvr{ni organi prema ustavno-zakonodavnom organu i,
istovremeno, politi~ko-odlu~uju}I prema dràvnoj upravi. U
nadle`nosti su im: poslovi izv{enja zakona, koordiniranje i
usmeravanje uprave, planiranje i vo|enje op{te i spoljne
politike.
• Uprava donosi konkretne pravne akte i preduzima materijalne
radnje u izvr{avanju dispozicija zakona ili podzakonskih
akata. Uprava je nià dràvna delatnost i od zakonodavstva i
od vlade. Uprava prema potrebi izvr{ava i sudske presude.
Sudstvo
• Obezbe~uje odràvanje i ostvarivanje pravnog
poretha, i posebno, {titi priznata osnovna prava i
slobode ~oveka i gra|anina.
• Sadrìna sudske funkcije se svodi na vrednovanje
ljudskog pona{anja po meri pravne norme, a u cilju
re{avanja sporova.
• Na~elo vladavine prava I pravne dràve ne mogu se
ni uspostaviti ni odràti bez nezavisnog sudstva.
• Na~elo stalnosti i nepokretnosti sudija.
• Pravo na àlbu protiv prvostepenosti presude.
• Javnost su|enja.
Pojam i vrste dràvnih oblika
• Oblik dràve je na~in na koji je ona organizovana, tj. sastav
i veza njenih organa, kako me|u sobom, tako i sa narodom.
• Oblici vladavine odre|eni su prema organizaciji poglavara
dràve i ima ih, u osnovi, dva – monarhija i republika.
• Oblici politi~kog poretka odre|eni su prema politi~kom
nosiocu suverene dràvne vlasti i ima ih, u osnovi, dva –
demokratija i autokratija.
• Oblici dràvnog ure|enja odre|eni su prema tome da li u
dràvi postoji jedna ili vi{e dràvnih organizacija i ima ih, u
osnovi, tri – unitarna, regionalna i sloèna dràva.
• Oblici dràvne vlasti odr|eni su prema odnosu izme|u
zakonodavstva, egzekutive i sudstva i ima ih, u osnovi, tri –
jedinstvo vlasti, podela vlasti i ravnoteà vlasti.
Oblici vladavine
• Oblik vladavine zavisi od organizacije
poglavara ({efa dràve).
• Dràvni poglavar – organ koji oli~ava dràvu,
koji je predstavlja kao posebni subjekt, kao
jednu celinu.
• Dràvni poglavar vs. suveren, vrhovni organ.
• Inokosan ili kolegijalan {ef dràve
• Monarhija i republika
Monarhija
• [ef dràve je lice sa izuzetnim privilegijama, koje ga stavljaju
iznad obi~nih gra|ana.
• Privilegije su vezane za LI^NOST, a ne za vlast koju vr{I kao
dràvni organ.
• NEODGOVORNOST
– Pravna - Ako monarh povredi pravne norme, ne moè biti izveden pred
sud, niti moè pravno odgovarati na bilo koj na~in. Monarrh je
suverena LI^NOST (ne podleè pravnim sankcijama), ali ne mora biti
SUVEREN ORGAN (donosi propise koji imaju obavezan karakter).
– Politi~ka –monarh neodgovoran za svoje politi~ke akte. Izvesni organi
umesto njega odgovaraju za njegove politi~ke radnje, tj. Akte vlasti
koje vr{i. Institucija premapotpisa.
• Poloàj monarha je po pravilu NASLEDAN i DO@IVOTAN.
Vrste monarhije
• Kriterijum za klasifikaciju – pravni poloàj monarha.
• Neograni~ena monarhija – monarh istovremeno i {ef dràve i vrhovni dràvni
organ.
Monarh je suvereni izvor svake vlasti u dràvi. Njegova volja se smatra
zakonom (si veut le roi, si veut la loi – ho}e kralj, ho}e i zakon). Upravnu vlast
kralj je vr{io ili li~no ili preko poslu{nih organa. I pravda se izrucala u njegovo
ime, jer se on smatrao kao njen izvor (fountain of justice).
Apsolutna monarhija u periodu od XVI do XVIII veka.
• Ograni~ena monarhija – monarhu ostavljena li~na privilegija neodgovornosti, a
njegova suverena vlast preneta na druge organe.
– Ustavna monarhija – Monarh je izgubio ustavotvorni vlast – ustav donosi
neko drugi.
– Parlamentarna monarhija – Suveren organ je ili sam parlament ili
parlament zajedno sa kraljem. Parlament vr{i zakonodavnu vlast sam, ili
~e{}e, zajedno sa kraljem. Apsolutan veto monarha na predloge zakona.
Monarh je {ef uprave, on postavlja ministre, ali njih moè oboriti
parlament. Ministarski premapotpis.
– Stale{ka monarhija – monarha su ograni~avali stale{ka skup{tina ili neka
druga tela.
Republika
• Predsednik republike nema li~ne privilegije, nije
suverena li~nost.
– Politi~ka odgovornost – odgovara za politiku koju vodi i,
na~elno, moè biti smenjen sa svog poloàja i pre isteka
mandata.
– Krivi~na odgovornost – moè odgovarati krivi~no za sve
svoje radnje koje predstavljaju krivi~na dela, kao i svaki
drugi gra|anin.
• Izboran – bira ga narod ili parlament.
• Mandat predsednika traje ograni~eno vreme, pri
~emu se ~esto zabranjuje da isto lice bude dva ili vi{e
puta birano za predsednika.
• Apsolutni veto monarha vs. suspenzivni veto
predsednika republike.
Vrste republika
• Neograni~ene
• Ograni~ene
– Predsedni~ke ({ef dràve je istovremeno i {ef
vlade)
– Parlamentarne (pored {efa dràve postoji i poseban
predsednik vlade odgovoran parlamentu)
– Me{ovite republike (vlada odgovara i parlamentu i
{efu dràve).
Oblici politi~kog poretka
• Kriterijum za odre|ivanje –politi~ki nosilac suverene
dràvne vlasti.
• Demokratija – Dràvna vlast pripada ve}ini naroda, ta
ve}ina bira nosioce dràvne vlasti, vr{i kontrolu nad
njihovim radom i postavlja pitanje njihove
odgovornosti.
• Autokratija – dràvna vlast pripada manjini naroda,
nosioci vlasti ne izvode pravo na vlast iz volje ve}ine
naroda, niti podleù kontroli i odgovornosti pred
narodnom ve}inom.
Demokratija
• Demos – narod i kratos – vladavina :
Demokratija kao vladavina naroda.
• Ideja slobode i jednakosti ljudi.
• Pretpostavke demokratije:
– Nijedan ~ovek nije prirodno nadre|en drugom.
– Interesi naroda najbolje su za{ti}eni ako je narod izvor i
utoka vlasti.
• “Government of the people, by the people, for
the people” – Abraham Linkoln
• Demokratija kao skup pravila i procedura za
konstituisanje politi~ke vlasti u koji su utkane odre|
ene vrednosti (sloboda, jednakost, pravda).
Elementi demokratije
• Politi~ka svest gra|ana i razvijena politi~ka kultura
• Minimalni nivo ìvotnog standrada gra|ana
• Osnovna demokratska pravila i procedure, posebno
osnovna prava i slobode ~oveka i gra|anina
• Ustavne garancije i proceduralna jemstva za
ostvarivanje ljudskih prava i sloboda
Facit: Nema demokratije bez narodne suverenosti i
vladavine prava (pravne dràve).
Vrste demokratije
• Formalna i stvarna
• Politi~ka i socijalna
• Neposredna demokratija – ceo narod
neposredno vr{I dràvnu vlast.
Narod = dràvna organizacija; narod je zborni
organ koji odluke donosi ve}inom glasova
• Predstavni~ka demokratija, razlikovanje
nosioca i vr{ioca vlasti. Dràvni organi vr{e
vlast u ime naroda.
U~e{}e naroda u vr{enju vlasti
• Izbori
– Aktivno i pasivno bira~ko pravo
– Op{te, jednako, neposredno, tajno pravo glasa.
• Narodna inicijativa
Ovla{}enje odre|enog broja bira~a da predloÌ izmenu ustava
ili dono{enje zakona.
• Referendum
Oblik neposrednog odlu~ivanja gra|ana o predlogu za ustavnu
promenu, dono{enje zakona ili odlu~ivanje o drugom
zna~ajnom javnom pitanju.
• Plebiscit
Sli~an referendumu ali se od njega razlikuje po tome {to se
narod prvenstveno izraàva o poverenju odre|enom visokom
dràvnom funkcioneru i o aktima i merama koje on predlaè.
Autokratija
• Auto – sam i krateo – vladati
• Vladavina pojedinca, na osnovu
– Ugleda (harizmatska legitimnost)
– Tradicionalnih i religijskih uverenja (tradicionalna
legitimnost)
– Oruàne mo}I kojom raspolaè.
• Stanovni{tvo je li{eno prava da u~estvuje u
politi~kom ìvotu, subjekti dràve su podanici, a ne
gra|ani.
• Oligarhija – vladavina manjine: vlast pripada manjini
(eliti), i to na osnovu njenog sopstvenog prava.
Autoritarna i totalitarna dràva
• Autoritarna dràva
– Manjina vlada bez saglasnosti naroda
– Ne teì se ukidanju razlike izme|u dràve i civilnog
dru{tva, ve} gu{enju opozicije i ograni~avanju
politi~kih prava. Strana~ki pluralizam je samo
prividan; sve stranke su podre|ene odre|enom
politi~kom centru. Ipak, nema sistematskog,
masovnog terora I fizi~kog uni{tavanja politi~kih
protivnika ili celokupnih nacionalnih, verskih ili
rasnih manjina.
• Totalitarna dràva
– Te`nja ka potpunoj mo}i, politizuje se svaki vid dru{tvenog i li~nog ìvota i
ukida civilno dru{tvo i privatnost.
Obele`ja:
– Obe}anje li~ne bezbednosti, podsti~u}i ljude da zbog toga `rtvuju znatan deo
svoje slobode,
– Postojanje samo jedne zvani~ne ideologije i jednopartijski sistem,
– Ustanovljenje policijskog sistema terora,
– Obezbe|eni monopol nad sredstvima masovnih komunikacija i sredstvima
ratovanja,
– Uspostavljanje dràvne kontrole nad svim oblicima privatnog ìvota,
– Stvaranje borbenog duha potrebnog za uni{tenje neprijatelja (klasnog, verskog,
nacionalnog ili ideolo{kog),
– Princip vo|e kome se treba po~initi a koji nije nikome odgovoran, po{to je
nosilac najvi{ih vrednosti.
Totalitarna dràva sada{nju slobodu I sre}u pojedinca `rtvuje nekoj budu}oj
vrednosti, odre|enom kolektivnom entitetu.
Pojavni oblici – fa{isti~ka Italija (1922.–1943.) i
nacionalsocijalisti~ka Nema~ka (1933.–1945.)
Oblici dràvnog ure|enja
• Kriterijum za podelu je postojanje jedne ili vi{e dràvnih
organizacija, tj. postojanje unutra{njih delova u okviru
dràve koji ne poseduju svojstva dràve ili poseduju takva
svojstva.
• Federalna (savezna) dràva je sloèna dràva jer se sastoji iz
vi{e (autonomnih) dràva-~lanica.
• Priroda konfederacije
• Unitarna dràva raspolaè celokupnom dràvnom
nadle`no{}u, bez deobe tih nadle`nosti sa drugim
autonomnim organizacijama.
– Dva osnovna oblika dràvnog ure|enja jednostavnih dràva su
centralizacija i decentralizacija.
Konfederacija i federacija
• Do nastanka SAD izraz “federalizam”se neodre|eno
upotrebljavao za ozna~avanje bilo kog oblika ujedinjavanja
autonomnih politi~kih zajednica.
• Proces obrazovanja politi~ke volje u zajednici (savezu) koja je
sastavljena od autonomnih grupa.
• Federalizam – latinski foedus – savez, ugovor, nagodba.
• Federalizam u anti~koj Gr~koj
– Sredi{nja vlast imala nadle`nost samo u oblasti vojske i odbrane, a
gradovi-dràve su zadràli za sebe sve ostale poslove.
– Ahajska liga (gr~ki gradovi-dràve severnog Peloponeza u borbi protiv
Filipa Makedonskog)
– Etolska liga (gradovi-dràve Etolije radi odbrane od Ahajske lige i anti~ke
Makedonije)
• Hansa
• SAD kao prva moderna federacija.
Konfederacija (savez dràva)
• Osim konfederacija istorija poznaje i druge oblike
povezivanja samostalnih dràva:
– Personalna unija – zajednica dve ili vi{e potpuno odvojenih
dràva povezanih li~no{}u zajedni~kog monarha.
– Realna unija – ugovorna zajednica dve ili vi{e dràva.
Svaka dràva ~lanica realne unije zadràla je svoje posebno
zakonodavstvo, upravu i sudstvo, s tim da je u nadle`nost
zajedni~kih organa preneto vo|enje spoljnih poslova,
vojske I finansija. U me|unarodnim odnosima realna unija
se pojavljivala kao jedinstveni subjekt.
• Konfederacija za razliku od realne unije nikada nije
posedovala svojstvo subjekta me|unarodnog prava.
Konfederacija nije dràva jer ne poseduje ni jedan od
konstitutivnih elemenata dràve.
• Konfederacija, kao labava zajednica suverenih dràva, nastaje
me|unarodnim ugovorom dràva-~lanica.
• Zajedni~ki organ konfederacije, predvi|en ugovorom, vr{I
isklju~ivo poslove koji su mu povereni tim ugovorom. Odluke
se donose jednoglasno, njihova primena pretpostavlja potvrdu
od nadle`nog organa dràve-~lanice, a tako potvr|ene odluke
neposredno izvr{avaju organi dràva ~lanica.
• Dva osnovna elementa konfederacije:
– Pravo nulifikacije, pravo veta na odluke zajedni~kog organa
– Pravo secesije, tj. pravo istupanja iz konfederacije (uslovi i na~ini za
prestanak ~lanstva u konfederaciji se po pravilu utvr|uju u ugovoru
kojim se uspostavlja konfederacija).
Federacija (savezna dràva)
• Federacija se sastoji iz vi{e (autonomnih) dràva-~lanica. Razli~iti razlozi
dovode do formiranja federalne dràve – etni~ki, istorijski, privredni i sl.
Nastaju ili agregacijom ili devolucijom.
– Kada federalna dràva nastaje sporazumom do tada samostalnih dràva, re~ je
o metodu agregacije.
– Kada unitarna dràva promenom svoje unutra{nje strukture postane federalna,
re~ je o metodu devolucije.
• Federacija je dràva. Poseduje sva tri konstitutivna elementa pojma dràve
(teritoriju, stanovni{tvo, vlast). Zasnovana je na ustavu, a ne na me|
unarodnom ugovoru. Dva nivoa vlasti na istoj teritoriji i nad istim
stanovni{tvom – sloèna dràva.
• Suverenost pripada saveznoj dràvi, a ne dràvama-~lanicama.
– Tradicionalna teorija – savezna dràva istovetna sa unitarnom
decentralizovanom dràvom, samo {to je stepen decentralizacije vi{i.
– Savremena teorija – spoljna nezavisnost i unutra{nja suprematija su svojstva
federalne vlasti, a ne dràva ~lanica.
• Savezna dràva poseduje svoje posebne zakonodavne,
politi~ko-izvr{ne, upravne i sudske organe, koji su utvr|eni
saveznim ustavom. Savezna dràva i dràve ~lanice
istovremeno poseduju i samostalna podru~ja vlasti (isklju~iva
nadle`nost ili federacije ili dràve ~lanice) i me{ovita podru~ja
(konkurentna nadle`nost). Podela nadle`nosti (tzv. vertikalna
podela vlasti) utvr|uje se u saveznom ustavu, kojim se
istovremeno daju garancije predvi|enoj samostalnosti dràva
~lanica. Savezna dràva ima pravo utvr|ivanja vlastite
nadle`nosti (Kompetenz-Kompetenz). Promena
vertikalnepodele vlasti mogu}a samo kroz reviziju saveznog
ustava.
• U federaciji ne postoji ni pravo na nulifikaciju, ni pravo na
secesiju. Savezni parlament donosi odluke primenom na~ela
dvodomosti.
• Konstrukcija federalne dràve zasniva se na kombinaciji tri na~ela:
– Suprematija federalne dràve
Pravni poredak federacije se prostire na celokupnoj teritoriji i neposredno se primenjuje na
gra|ane u federalnim jedinicama. Federalno pravo ima prioritet nad pravom federalnih
jedinica, te svi pravni akti moraju biti u skladu sa saveznim ustavom (“Bundesrecht
bricht Landesrecht”).
– Autonomija federalnih jedinica
Savezni zakoni moraju uvaàvati ustavom utvr|enu nadle`nost federalnih jedinica; u
suprotnom ustavni sud je duàn da poni{ti neustavne odredbe saveznog zakona.
Sopstvenu nadle`nost federalne jedinice obavljaju samostalno preko svojih organa.
– Participacija federalnih jedinica
U SAD, svaka federalna jedinica {alje jednak broj svojih predstavnika (koje bira neposredno
narod ili parlamen fedrelne jedinice) u dom federalnih jedinica.
U Nema~koj, drugi dom nema~kog parlamenta, Bundesrat, ~ine predstavnici vlada
federalnih jedinica, pri ~emu vladama pripada pravo na nejednak broj predstavnika.
Izvr{avanje saveznih zakona:
ameri~ki sistem – postojanje posebnih saveznih organa u federalnim jedinicama koji
izvr{avaju savezne zakone, i
Nema~ki sistem – savezne zakone neposredno izvr{avaju organi federalnih jedinica.
Unitarna dràva
• U unitarnoj dràvi celokupna dràvna vlast pripada centralnim
organima. Centralni organi poveravaju vr{enje dela vlasti ili
prenose deo vlasti na necentralne organe.
• Necentralni organi mogu vr{iti vlast nad svim stanovnivima na
odre|enoj teritoriji (lokalni necentralni organi).
Necentralni organi mogu vr{iti vlast nad svim ~lanovima koji
imaju odre|ene osobine (veru, profesiju) (li~ni necentralni organi)
Necentralnim organima mogu da se povere odre|eni poslovi I pod
njihovu vlast potpadaju svi stanovnici dràve koji imaju veze sa
tim poslovima (realni necentralni organi).
• Teritorijalni kriterijum izdvajanja necentralnih organa – mreà
teritorijalnih jedinica (od op{tine preko sreza ili okruga do
pokrajine ili oblasti).
Centralizacija i decentralizacija
• Centralizacija : necentralni organi su u punoj
zavisnosti od centralnih. Necentralni organi su
sastavni delovi samih centralnih organa. Centralni
organi vr{e kontrolu zakonitosti i celishodnosti akata
koje donose necentralni organi. Odre|ena slu`bena
lica u necentralnom organu postavljaju i smenjuju
centralni organi.
• Fakti~ka decentralizacija
• Pravna decentralizacija: zakonom je ustanovljen odre|
eni stepen samostalnosti necentralnog organa u
odnosu na centralni.
• Dva oblika decentralizacije s obzirom na obim
decentralizacije:
– Ima necentralnih organa koji sve poslove vr{e kao
decentralizovani organi. Ukoliko pored
decentralizovanih poslova ima i centralizovanih
poslova, dràva ih vr{i preko posebnih centralizovanih
organa. Tzv. sistem duplog koloseka ili francuski
sistem.
– Necentralni organ je delimi~no centralizovan, a
delimi~noi decentralizovan, tj. u svojoj nadle`nosti
ima i poslove iz sopstvene nadle`nosti i poslove iz
prenete nadle`nosti.
• Teritorijalna i funkcionalna decentralizacija
Regionalna dràva
• Italija, [panija, Belgija
• Vi{i stepen samostalnosti regiona (mogu}nost
dono{enja zakona, izvesni oblici
samoorganizovanja), pravo da u~estvuju u
vr{enju centralne vlasti (u posebnom domu
parlamenta). Regioni ne mogu neposredno
u~estvovati u vr{enju ustavotvorne i
zakonodavne vlasti, ve} samo posredno, preko
posrednika.
Oblici dràvne vlasti
• Dràvna vlast je legitimna, na normama zasnovana
mo}, tj. sposobnost da se uti~e na pona{anje drugih
ljudi na na~in koji oni nisu odabrali.
• Princip nedeljivosti dràvne vlasti: dràvna vlast je
jedna i kad se vr{i posredstvom vi{e organa- dràvna
vlast je suverena, ali su njene “funkcije” podeljene.
• Terminolo{ka neslaganja za ozna~avanje osnovnih
dràvnih vlasti/funkcija/delatnosti.
• Oblik dràvne vlasti je na~in na koji je organizovano
vr{enje zakonodavstva, uprave i sudstva i ustanovljen
odnos me|u nima.
Zakonodavstvo, egzekutiva i sudstvo
• Zakonodavstvo - stvara op{ta i apstraktna pravna pravila (kroz
ustavne i zakonske norme) kojima se reguli{u dru{tveni odnosi.
Parlament kao centralno zakonodavno telo. Dejstvo zakona i
prema dràvi i prema gra|anima.
• Egzekutiva – izvr{na vlast i uprava. Izvr{na vlast se stara o
izvr{enju odluka zakonodavne vlasti. Ona vr{i op{ti nadzor i
daje op{te smernice za izvr{avanje zakona. Donosi i politi~ke
akte. Upravna vlast donosi upravne akte, tj. pojedina~ne akte
kojima se konkretizuju dispozicije op{tih normi i izvr{avaju
materijalni akti.
• Sudstvo kroz re{avanje konkretnih sporova ocenjuje da li su
pojedina~na pravna pravila, kao i konkretne materijalne radnje
ljudi, u skladu sa op{tim pravnim pravilima.
• Dva osnovna organizaciono-tehni~ka na~ela pomo}u kojih se
ure|uju odnosi izme|u nosilaca glavnih dràvnih vlasti/delatnosti:
podela vlasti i jedinstvo vlasti.
Podela vlasti
• [arl Monteskje – “O duhu zakona” (@eneva, 1748.g.)
– Teorija o podeli vlasti nastala je u periodu apsolutne vlasti kralja u
Francuskoj, koji je bio nisilac celokupne dràvne vlasti. Monteskje
se, pou~en primerom engleskog ure|enja, zaloìo da svaku od tri
vrste dràvne vlasti poseban organ (odnosno niz istovrsnih organa).
• îsta podela vlasti bi postojala kad bi vr{enje tri vlasti bilo tako
organizovano da svaku pojedinu vlast vr{i isklju~ivo samo jedan
organ (jedna vrsta organa), potpuno nezavisno od druga dva
organa.
– Organizaciona nezavisnost isklju~uje mogu}nost da organi jedne
vlasti odlu~uju o postavljenju ili smenjivanju slu`benih lica u
organima drugih vlasti.
– Funkcionalna nezavisnost spre~ava da se organi jedne vlasti
me{aju u delatnost organa drugih vlasti.
• Razlozi za podelu vlasti: obezbe|enje slobode gra|ana,
ograni~enje dràvne vlasti iznutra, specijalizacija dràvnih organa
za vr{enje pojedinih funkcija.
• Dva osnovna na~ina ograni~enja dràvne vlasti:
– Izdvajanje odre|ene oblasti iz zahvata dràvne vlasti (u
demokratskim dràvama to je oblast osnovnih ljudskih prava).
– Organizaciono ra{~lanjivanje i uzajamna povezanost dràvnih
organa na takav na~in da se kao rezultat dobije odre|eno
podru~je slobode za svakog pojedina~nog ~oveka. Sistem
podele vlasti.
Osnovna ideja na kojoj se zasniva podela vlasti je ograni~enje
dràvne vlasti kroz uspostavljanje ravnoteè mo}i. “Checks
and balances”. Svrha podele vlasti je u spre~avanj zloupotrebe
dràvne mo}I kroz uspostavljanje delotvornih ograni~enja
dràvnoj vlasti. Izme|u nosilaca tri dràvne funkcije ne postoji
kruta izdvojenost (izolacija) ve} saradnja koja olak{ava
uspostavljanje ravnoteè mo}i.
• Princip podele vlasti nesme da vodi paralizi dràvne vlasti jer
bi posledica paralize bila anarhija.
• Podela vlasti kao dominantni princip organizacije vlasti.
Jedinstvo vlasti
• Apsolutno jedinstvo vlasti: jedan organ (ili jedan hijerarhijski
niz istih dràvnih organa) vr{i sve tri vlasti.
• Relativno jedinstvo vlasti: jedan organ (ili hijerarhijski niz
organa jedne vlasti) dominira nad organima drugih dveju
vlasti. Svaku od glavnih dràvnih funkcija vr{i poseban organ,
ali sve tri vlasti nisu nezavisne. Jedinstvo vlasti se uspostavlja
na taj na~in {to jedan dràvni organ ima nadmo} nad drugim
dvema vrstama dràvnih organa.
– Birokratski sistem jedinstva vlasti: ako izvr{na vlast dominira nad
drugim dvema vlastima.
– Demokratski sistem jedinstva vlasti: zakonodavna vlast dominira nad
drugim, a posebno izvr{nom vla{}u. Jedinstvo vlasti postoji samo kad
se zakonodavni organ me{a u rad, u specifi~nu nadle`nost uprave I
sudstva, a ne samo zbog toga {to izdaje zakone kojih ovi ograni moraju
da se pridràvaju.
• Organizaciona i funkcionalna sredstva uticaja
– Organizaciona: Kori{}enje ovla{}enja za izbor nosilaca drugih
funkcija dràvne vlasti i mogu}nost da oni budu opozvani zbog
nezakonitog i necelishodnog rada - organi vrhovne vlasti mogu da
postavljaju i smenjuju organe druge dve vlasti.
– Funkcionalna: Nadzor nad nad radom druge dve vlasti i mogu}nost
njihove zamene ili ~ak i preuzimanja poslova od strane vrhovne vlasti.
Organi vrhovne vlasti imaju pravo da poni{tavaju akte organa druge
dve vlasti, da nare|uju kakve }e akte da donesu i da u izvesnim
slu~ajevima donose takve akte umesto njih.
• Argumenti za jedinstvo vlasti: pomo}u nadmo}nosti vrhovnog organa
vlasti nad drugim vrstama vlasti postiè se ograni~enje dràvne vlasti
iznutra. Do jedinstva vlasti dolazi kad ho}e da se jednom dràvnom
organu obezbedi premo} nad ostalim, te da se tako da prevlast
odgovaraju}im dru{tvenim ili politi~kim snagama koje se preko njega
izraàvaju.
• Kritike: Sistem jedinstva vlasti se odri~e neophodnih ograni~enja vlasti
u interesu politi~ke slobode i u sebi sadrÌ ozbiljnu opasnost za
razaranje pluralizma u okviru demokratije.
Tri/êtiri konkretna oblika dràvne
vlasti
• U zavisnosti od odnosa izme|u zakonodavne, izvr{ne i sudske
vlasti dràvne oblike moèmo podeliti na predsedni~ki,
parlamentarni, me{oviti i skup{tinski sistem.
• Predsedni~ki sistem: Sistem podele vlasti u SAD i dràvama
koje su ustavno ure|ene prema ameri~kom modelu. Zasniva se
na ideji najpotpunije podele vlasti; svaka vlast treba da vr{i
isklju~ivo one poslove koji joj po prirodi stvari pripadaju i da
bude {to nezavisnija od druge dve vrste vlasti. Predsedni~ki
sistem kao sredstvo da se upravna I sudska vlast obezbede od
suvi{nog zahvatanja zakonodavne vlasti u njihovu oblast.
– Zakonodavnu vlast vr{i dvodomni parlament.
– Upravnu vlast vr{i predsednik.
– Sudsku vlast vr{e sudovi.
– U na~elu, organe sve tri vlasti bira narod, svi oni
podjednako imaju demokratski karakter i imaju isti
autoritet. Nijedan organ se ne me{a u postavljanje ili
smenjivanje drugih organa.
– Predsednik-Kongres: Predsednik ima pravo suspenzivnog
veta na zakone koje izglasa parlament.
– Kongres-Predsednik: Kongres SAD odlu~uje o budètu i
porezima; Kongres moè podi}i optu`nicu i suditi
presedniku SAD za odre|ene te{ke povrede ustava;
Kongres ima izvesna prava u procesu postavljanja visokih
dràvnih funkcionera; Kongres moè obrazovati istra`ne
odbore.
– Vrhovni sud-Kongres: Sudu moè da vr{i kontrolu nad
Kongresom u pogledu po{tovanja ustava. Vrhovni sud
moè da spre~i primenu svih zakona za koje smatra da su
suprotni ustavu.
• Parlamentarni sistem: Engleska je “majka” parlamentarnog
sistema podele vlasti. Moè se tvrditi da je teorijsko
utemeljenje ovog sistema podele vlasti nastalo naknadno,
po{to su odre|ene politi~ke institucije uobli~ene u stalnoj
borbi monarha i parlamenta.
– Zakonodavna vlast pripada parlamentu, ~iji se ~lanovi
biraju op{tim i neposrednim glasanjem.
– Izvr{na vlast je bicefalna i ~ine je {ef dràve i vlada.
Uticaj parlamenta na vladu: Ustanova vlade je bitna
osobina parlamentarnog sistema. ^lanovi vlade su ministri,
koji se nalaze na ~elu upravnih resora. Ministri (kao i vlada
u celini) su odgovorni parlamentu, koji ih bira i smenjuje.
Parlament kroz ovla{}enje da bira i smenjuje
vladu/ministre moè vr{iti bitan uticaj na vo|enje politike.
Uticaj vlade na parlament: Vlada, odn. {ef dràve na
predlog vlade, moè da raspusti parlament i naredi
nove izbore.
Zakonska inicijativa vlade – vlada predlaè zakone
parlamentu.
– Tri osnovna na~ela parlamentarnog sistema podele
vlasti:
• Ravnopravnost legislative i egzekutive,
• Saradnja izme|u dve vlasti, i
• Postojanje sredstava uzajamnog uticaja jedne vlastina
drugu.
– Kancelarski sistem u Nema~koj: kancelarska vlada, institut
konstruktivnog glasanja o nepoverenju kancelaru.
• Me{oviti sistemi podele vlasti nastali su kombinacijom
elemenata predsedni~kog i parlamentarnog sistema
podele vlasti.
• Jak predsednik sa {irokim ovla{}enjima, ali i postojanje
vlade koja je odgovorna parlamentu.
• Predsednik republike je organizaciono i funkcionalno
nezavisan i od parlamenta i od vlade; bira ga ili narod ili
posebno izborno telo. Predsednik republike moè
proglasiti vanredno stanje i uticati na konstituisanje i rad
vlade.
• Vlada je odgovorna i parlamentu i predsedniku republike.
Fakti~ka bicefalnost ili monocefalnost izvr{ne vlasti.
• Heterogenost me{ovitih sistema.
• Konventski (skup{tinski sistem) kao sistem demkratskog
jedinstva vlasti. Prema pricipu narodne suverenosti, narod
poverava vr{enje vlasti skup{tini, koja je najvi{i organ
vlasti, a izvr{na vlast nema i ne moè imati sopstvenu volju
razli~itu od volje skup{tine. Prema Montanjarskom ustavu
1793. g. predstavni~ko telo se nazivalo Konvent, pa po
tome i ceo sistem nosi naziv konventski sistem.
• Savezni savet u [vajcarskoj je najvi{i direktorijalni i izvr{ni
organ, koga bira Savezna skup{tina. Savezni savet ima
sedam ~lanova koje bira Savezna skup{tina na period od
~etiri godine. Savezna skup{tina ne moè opozvati Savezni
savet, a Savezni savet ne moè raspustiti Saveznu skup{tinu.
Savezni savet kao celina ne moè podneti ostavku.
Pravna dràva
• Ideja pravne dràve nastaje u u Nema~koj na prelazu izme|u
XVIII i XIX veka, kao ideja vodilja u borbi buròazije protiv
apsolutisti~ke policijske dràve. Borba se pre svega odnosila
na obezbe|ivanje individualne sfere oslobo|ene od me{anja
dràve (kroz garanciju ljudskih i gra|anskih prava), ali i {ire na
spre~avanje dràvne samovolje kroz kontrolu vlasti i vezivanje
dràvnog delovanja za zakon.
• Ideje koje su bitno uticale na pojavu ideje pravne dràve:
sigurnost, za{tita od dràvne samovolje, mir i pravedno
re{avanje sporova kroz pravo i pravno ure|en postupak.
• Cilj pravne dràve leì u formiranju dràve koja svoje
delovanje ograni~ava slobodom pojedinca, donosi jasne
zakone i ima sudove za za{titu gra|ana. Jednakost pred
zakonom, pravna sigurnost i pravna za{tita.
• Ideja kodifikacije i pisanog ustava.
• Pravna dràva kao politi~ka forma
Princip pravne dràve je princip koji oblikuje dràvu jer je jedna
dràva sa podelom vlasti, sa zasnovano{}u dràvne vlasti na
zakonu, sa sudskom kontrolom dràvnih akata i za{titom odre|
ene sfere od dràve kroz garanciju ljudskih i gra|anskih prava
druga~ije institucionalno organizovana od dràve koja ne
poznaje ove principe.
Osnovni principi pravne dràve su konstitutivni strukturni principi
slobodarskog politi~kog poretka: formiranje dràve na principu
pravne dràve daje joj oblik, stabilnost i legitimitet. Kroz princip
pravne dràve dru{tveni odnosi sti~u racionalnost- u pravnoj
dràvi postoji pravna sigurnost kao temeljni princip zajedni~kog
dru{tvenog ìvota. Pozicije koje su ste~ene u skladu sa pravom
ostaju netaknute u promenljivoj dinamici politi~kih odnosa.
Dràvna mo} je ograni~ena i kontrolisana kroz princip podele
vlasti I sudsku kontrolu. Garantije osnovnih prava obezbe|uju
pojedincu li~nu sferu delovanja koja je izuzeta od me{anja
dràve.
U demokratskim dràvama postoji tesna veza izme|u principa
demokratije i principa pravne dràve.
Dva aspekta pravne dràve
• Formalni aspekt pravne dràve
– Dràva u kojoj se vlast zasniva na pravu; svaki akt dràvne
vlasti mora biti zasnovan na zakonu. Pravo obavezuje i gra|
ane i vlast. Pravna dràva razli~ita je od dràve samovolje.
– Vladavina sub lege: podre|ivanje svake vlasti pravu i
vladavina per leges: vladavina posredstvom zakona,
dono{enjem op{tih i apstraktnih pravnih normi.
• Materijalni aspekt pravne dràve
– Dràve ima vrednosni pravni poredak koji se zasniva na
slobodi, jednakosti i pravdi. Za{tita ljudskih prava i
po{tovanje principa socijalne dràve.
• Pravna dràva kao dràva zakona i dràva pravde.
Osnovni elementi principa pravne
dràve
• Vezanost dràvne vlasti pravom
– Ustavna suprematija – ustav je najvi{I pravni akt, koji
obavezuje sve nosioce dràvne vlasti (uklju~uju}i
zakonodavstvo). Poseban zna~aj ima neposredno dejstvo
ustavnih normi koje reguli{u pitanja osnovnih ljudskih
prava i sloboda.
– Vezanost izvr{ne i sudske vlasti zakonom. Akti ove dve
grane vlasti ne smeju biti u suprotnosti sa zakonom
(“Vorrang des Gesetzes” – predsnost zakona) i uvek
moraju imati osnov (ovla{}enje) u zakonu (“Vorbehalt des
Gesetzes”). U osnovnim normativnim oblastima bitne
odluke mora donositi redovno zakonodavno telo, a ne sme
odlu~ivanje prepustiti ovla{}enom organu izvr{ne vlasti
(“Wesentlichkeitstheorie”).
• Podela vlasti
– Podela vlasti na legislativu, egzekutivu i judikativu koje se
dopunjavaju, kontroli{u i ograni~avaju. Posebno je
zna~ajna nezavisnost sudova (i sudija) od me{anja izvr{ne
vlasti.
– Vertikalna podela vlasti.
• Sudska kontrola dràvne vlasti
– Odluke javne vlasti podleù sudskoj kontroli; nezavisni
sudovi mogu ispitivati pravovaljanost odluka javne vlasti i
u odre|enim slu~ajevima ih ukinuti ili poni{titi.
– Efektivna pravna za{tita: Nije dopu{teno tako urediti
procesna pravila da se fakti~ki isklju~i dostupnost suda.
– Sudska za{tita mora biti pruèna u razumnom roku.
– Sud je obavezan da potpuno ispita i pravno i ~injeni~no
stanje povrede koja je predmet spora i nije vezan nalazima
organa uprave.
– Obaveza suda da obrazloì odluku.
– Delotvorna pravna za{tita u gra|anskim sporovima.
• Ljudska prava i slobode
– Najva`niji element materijalnog aspekta principa
pravne dràve.
– Za{tita slobode i jednakosti pojedinca. Za{tita
odre|ene privatne sfere od uplitanja dràve.
Eliminisanje samovolje dràve kada postupa u
istim situacijama.
– “In dubio pro libertate”
• Na~elo srazmernosti (proporcionalnosti)
– Zadiranje dràve u pojedina~na prava je dopu{teno samo
onda kada je to neophodno za ostvarivanje ustavnopravno
dopu{tenih ciljeva. Mere koja dràva pritom koristi moraju
biti neophodne i pogodne za ostvarenje cilja i primerene
tom cilju.
Mera je neophodna ako ne postoji drugo sredstvo sa istim
dejstvom, a koje ne ograni~ava ili u manjoj meri
ograni~ava pojedina~na prava.
Mera je pogodna ako se njenom primenom moè ostvariti
èljeni cilj.
Mera je primerena ukoliko se zadiranje u prava nalazi u
razumnom odnosu sa svrhom i ciljem koji se èli posti}i.
• Pravna sigurnost
Akti i radnje dràvne vlasti moraju biti predvidivi za
gra|ane. Pravne norme moraju biti jasne, javno
objavljene, dovoljno odre|ene i sadrìnski me|
usobno {to je mogu}e manje kontradiktorne, kako
bi adresati uop{te bili u mogu}nosti da svoje
pona{anje usklade sa njima.
Na~elna zabrana retroaktivnog dejstva zakona.
Pravosna`nost akata
Vladavina prava
• U anglosaksonskom sistemu, pravnoj dràvi (Rechtsstaat)
odgovara izraz vladavina prava (Rule of Law).
• Princip vladavine prava, a ne ljudi.
• Mno{tvo zna~enja izraza vladavina prava, koje proisti~e iz
~injenice da vladavina prava nije pravna norma. Vladavina prava
kao politi~ki i moralni princip, ~ija sadrìna zavisi od politi~kih
stavova, nacionalnih granica i vremenskih razdoblja.
• Tvorac na~ela vladavine prava britanski konstitucionalista Albert
Dajsi (Albert Dicey).
– Tri uslova za postojanje vladavine prava:
• Princip nullum crimen, nulla poena sine lege,
• Jednakost pred zakonom, a posebno jednakost dràvnih
funkcionera koji ne treba da imaju nikakve posebne
privilegije,
• Postojanje ustavnog zakona koji moè na se menja samo
prema èljama naroda.
– Vladavina prava se odnosi i na proceduru primene zakona i na
sadrìnu zakona. Zakon treba da obezbedi visok stepen
predvidivosti. Ljudi moraju znati svoja prava i obaveze, pre
nego {to odlu~e da se bave odre|enim preduzetni~kim ili
politi~kim aktivnostima, ili da stupe u odre|ene socijalne
odnose.
– Na~elo vladavine prava zahteva da parlament ne prenese
zakonom diskrecionu ili {iroku vlast na vladu.
• Fridrih Hajek (Freidrich von Hayek)
– Funkcija vladavine prava sastoji se u obezbe|ivanju da vlada
(izvr{na vlast) bude obvezna u svim svojim aktivnostima
unapred donetim pravnim normama.
– Va`nost pristupa gra|ana nezavisnom sudstvu, pred kojim
mogu osporiti zakonitost vladinih akata i radnji.
– Vladavina prava kao apsolutna vrednost, koja je ja~a od
vrednosti dràve blagostanja.
• Hari Dòns (Harry Jones)
– Vladavina prava je relativna vrednost koja treba i
mora da postoji zajedno sa dràvnom blagostanja
(socijalnom dràvom).
– Vladavina prava postoji sve dok zakonodavstvo,
vlada i sudstvo po{tuju “dosudni ideal”
(adjudicative ideal). Sa na~elom vladavine prava
se ne kosi postojanje fleksibilnih zakonakoji
omogu}avaju vladi da priÌ razli~ite odgovore na
izazove odre|enih situacija, ali ona pritom ne sme
imati arbitrarna ovla{}enja. Ona mora donositi
argumentovano obrazloène odluke, na osnovu
fleksibilnih pravnih normi.
Odnos pravne dràve i vladavine prava
• U pojmu vladavina prava nema izri~itog pozivanja na dràvu,
dok se pojam pravna dràva odnosi direktno na dràvu. Razlike
u pojmovima proizilaze iz razli~itog ustavno-istorijskog
razvoja u Engleskoj (Velikoj Britaniji) i Nema~koj. Oba
pojma imaju dugu, me|usobno razli~itu, istoriju.
• Pitanje da li je sukob oko termina sukob oko politi~kog ideala.
Oba pojma u sredi{te stavljaju ljudsku slobodu u okviru
postoje}eg politi~kog poretka. Oba pojma su zasnovana na
istim principima, iza oba pojma se krije isti ideal.
Elementi pravne dràve/ vladavine
prava u Ustavu Srbije
• ^l. 3 Ustava: izri~ito opredeljenje Ustava za vladavinu prava.
– Instrumenti za ostvarivanje vladavine prava prema Ustavu Srbije:
slobodni i neposredni izbori, ustavna jemstva ljudskih prava, podela
vlasti, nezavisna sudska vlast, povinovanje vlasti Ustavu i zakonu.
• Elementi pravne dràve (vidi slajd 65 i dalje) u Ustavu Srbije:
– Suprematija ustava: ~l. 194 st. 2 i st. 3 Ustava Srbije.
– Zakonitost: ~l. 195 st. 1i st. 2 i ~l. 198 st. 1.
– Podela vlasti: ~l. 4.
– Sudska kontrola dràvne vlasti: ~l. 198 st. 2,
– Ustavnosudska kontrola dràvne vlasti: ~l. 166 st. 1, ~l. 170.
– Jemstva ljudskih prava: ~l. 18-81.
– Pravna sigurnost: ~l. 196 st. 4, ~l. 197.
Sistem i elementi prava
PODSE]ANJE (vidi napred, slajd 11 i 12):
Pravo je skup normi kojima se ure|uje zajedni~ki ìvot ljudi, za{ti}enih
organizovanim sankcijama koje primenjuje dràva, u krajnjoj liniji,
legitimnom upotrebom monopola fizi~ke sile kojim raspolaè. Pravo treba
da ostvaruje pravdu, mir, sigurnost, slobodu i druge najvi{e vrednosti.
Glavna obele`ja prava:
• Pravne norme prete`no stvara dràva kroz dono{enje posebnih pravnih
akata,
• Pravne norme su prinudne norme – adresati normi su du`ni da se pona{aju
u skladu sa normom bez obzira da li to èle,
• Obi~ajne norme mogu postati pravne norme kad i ako budu sankcionisane
od strane dràve,
• Pravo mora obezbediti bar minimum uvaàvanja od strane adresata koje
obavezuje,
• Sadrìna pravnih normi mora biti takva da obezbe|uje pravu uvaàvanje i
po{tovanje (legitimnost prava).
Pravni poredak
• Pojam pravnog poretka
– Deo dru{tvenog poretka koji je regulisan pravom.
– Pravni poredak je jedinstvo pravnih normi, ljudskog pona{anja po
tim normama i pravnih vrednosti u konkretnom dru{tvu u datom
istorijskom trenutku.
• Elementi pravnog poretka
– Normativni element: sastoji se iz pravnih normi, kao pravila o
pona{anju, i iz pravnih akata, tj. psihi~kih radnji kojima se stvaraju
pravne norme ili se postavljaju uslovi za njihovo primenjivanje.
– Fakti~an element: sastoji se iz ljudskih materijalnih radnji kojima
se pravne norme ostvaruju, tj. primenjuju.
• Zakonitost: odre|en odnos izme|u pravnih akata, odnosno
pravnih normi, kao i izme|u njih i materijalnih radnji, koji je
regulisan pravom i ~ini jedan element pravnog poretka.
• Pravni subjekti: ljudi koji vr{e materijalne radnje i koji me|u
sobom stoje u pravnim odnosima, pa su i oni (pravni subjekti)
elementi pravnog poretka.
– Vrednosni element: sastoji se od dru{tvenih vrednosti
koje su idejni izvori pravnih normi.
• Nespecifi~ne pravne vrednosti: ìvot, zdravlje,
porodica i sl.
• Specifi~ne pravne vrednosti: pravda, mir, pravna
sigurnost i sl.
– Logi~ka pore|anost elemenata pravnog poretka. Pravni
poredak kao postavljanje, stvaranje pravnih normi na
osnovu odre|enog vrednovanja i njihovo ostvarivanje.
Pravni poredak po~inje stvaranjem normi, u ~ijem je
temelju vrednovanje odre|enih dru{tvenih odnosa, a
zavr{ava se njihovim ostvarenjem u ljudskom
pona{anju.
– Pravni poredak kao dinami~ka pojava, koja je u
neprekidnom kretanju i stvaranju.
Pravni poredak
Prema Blagojevi}, Slobodan M., Uvod u pravo, Beograd 1995, str. 163.
___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Normativni Ustav Op{ti pravni akti
element Zakon (op{te pravne norme)
Podzakonski op{ti akti

Drugi formalni izvori prava
___________________________________________________________________________________________________________________________________________
Presude, re{enja, ugovori i drugi pojedina~ni

Pojedina~ni
pravni akti pravni akti
_____________________________________________________________________________________________________________________________
_
Pravni Pravna ovla{}enja i pravne obaveze subjekata prava
odnos
___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
Fakti~ki Vra}anje duga, pla}anje poreza, naknada {tete Materijalne

element i druge materijalne ljudske radnje radnje
(ljudske radnje)
_____________________________________________________________________________________________________________________________
_
Pojam pravne norme
• Najbitniji deo, element prava. Vid normativne dimenzije
prava.
• Pravna norma je pravilo o pona{anju ljudi koje je za{ti}eno
dràvnim aparatom prinude. Za odre|ivanje pojma pravne
norme bitna je njena vezanost za dràvu, to je ona dru{tvena
norma koju dràva primenjuje, sankcioni{e. Za pravnu normu
nije bitno kakvu sadrìnu i oblik ima i koliko traje.
• Pravna norma NIJE ~lan ili paragraf zakona ili drugih pravnih
akata. Pravna norma je naj~e{}e izraèna u vi{e ~lanova istog
pravnog akta ili u vi{e pravnih akata, pa ih pravna nauka i
pravna praksa izdvajaju i tako dolaze do celine pravne norme.
• Pravnom normom se uspostavljaju pravna ovla{}enja i pravne
obaveze pravnih subjekata, koje ih vezuju u pravnim
odnosima.
• Primeri:
Gra|ani koji imaju imovinu, du`ni su da pla}aju porez;
ukoliko to ne urade kazni}e se nov~anom kaznom.
Ko drugome pri~ini {tetu, duàn je da je nadoknadi.
Ko drugoga li{i ìvota, kazni}e se kaznom zatvora.
Za sklapanje braka je potrebno prisustvo oba bra~na
druga; ni{tav je brak zaklju~en bez prisustva oba bra~na
druga ili jednog bra~nog druga i punomo}nika drugog.
Vrste pravnih normi
• Uslovne i bezuslovne
– Uslovne pravne norme su one pravne norme koje se donose za stanja,
za situacije koje jo{ nisu nastupile, za doga|aje koji se jo{ nisu desili.
Uslovna norma se ne moè primeniti ako ne nastane situacija koja je
njom predvi|ena, i to je njen uslov.
Primeri: ko ima imovinu duàn je da plati porez, u suprotnom }e biti ka`njen
nov~anom kaznom. Ko drugome pri~ini {tetu, duàn je da je nadoknadi. Ko
drugoga li{i ìvota, kazni}e se kaznom zatvora. Bez posedovanja imovine, odn.
pri~injavanja {tete, odn. ubistva nema primene navedenih pravnih normi.
– Bezuslovne pravne norme su one norme koje se odnose na stanja,
situacije koje su nastupile, za doga|aje koji su se desili. Primer: Marko
Markovi} je duàn da naknadi {tetu Petru Petrovi}u u iznosu od sto hiljada
dinara.
Pravni poredak ne moè postojati bez bezuslovnih pravnih normi, dok uslovne
norme (dodu{e teorijski) nisu nu`nost. Ipak, uslovne norme su bitne za
ostvarivanje dru{tvene funkcije prava. Regulisanje dru{tvenih odnosa
unapred pruà subjektima prava izvesnost u pogledu njihovih prava i
obaveza, odnosa u koje stupaju, a igra i ulogu ~inioca jednakosti gra|ana,
po{to se uslovne norme na jednak na~in odnose na sve subjekte.
• Op{te i pojedina~ne pravne norme
– Op{te norme se odnose na neodre|en broj slu~ajeva, odnosno lica koja
se nalaze u istoj situaciji ili mogu do}i u istu situaciju predvi|enu
normom.
Op{ta norma ne iscrpljuje svoj pozitivitet jednom upotrebom, jednom
primenom, ve} vaì dok se ne ukine.
Op{ta norma se uvek donosi pre nastanka situacije koja je normom
predvi|ena.
Primer: Lica koja poseduju imovinu du`na su da pla}aju porez, u suprotnom }
e biti ka`njena nov~anom kaznom. Ova norma se odnosi na neodre|en broj
lica, ne prestaje da vaì jednom primenom, ve} i za sve budu}e slu~ajeve
pla}anja poreza, norma je doneta pre nastanka svake konkretne situacije
posedovanja imovine, na osnovu ~ega se pla}a porez.
Op{te pravne norme treba primenjivati na konkretne slu~ajeve. To se
ostvaruje dono{enjem pojedina~nih pravnih normi.
– Pojedina~na pravna norma je norma koja se odnosi na ta~no odre|eno
lice, odnosno na ta~no odre|en (jedan) slu~aj, koja iscrpljuje svoj
pozitivitet jednom primenom i koja se donosi posle nastanka situacije
koja se njom reguli{e.
Primer: Petar Petrovi} je duàn da plati porez u iznosu od 10000 dinara na ime
stana u ul. Jagodica Bobica 5 u Novom Sadu.
Elementi pravne norme
• Dva osnovna elementa pravne norme su dispozicija i sankcija.
I dispozicija i sankcija su pravila pona{anja, i to alternativna
pravila pona{anja (ili se primenjuje jedno ili drugo, a nikako
oba) pri ~emu je upravo neprimenjivanje dispozicije uslov za
primenu sankcije.
Svaka pravna norma sadrì i uslove koji moraju biti ispunjeni da bi
se norma primenila. Deo pravne norme koji sadrì uslove nije
pravilo pona{anja i nema normativan karakter, jer je samo opis
jedne fakti~ke situacije. Taj deo prave norme je pretpostavka ili
hipoteza pravne norme.
• êtiri elementa uslovne pravne norme
Pretpostavka dispozicije, dispozicija, pretpostavka sankcije,
sankcija.
• Tri elementa bezuslovne pravne norme
Dispozicija, pretpostavka sankcije, sankcija.
• Pretpostavka dispozicije je onaj deo norme koji odre|uje fakti~ku situaciju
ili ~injenice koje moraju postojati da bi se dispozicija, glavni deo norme,
mogla primeniti. înjenice koje se reguli{u dispozicijom opisane su u
njenoj pretpostavci.
“Svako ko ima imovinu duàn je da plati porez, u protivnom }e biti
ka`njen”.
• Dispozicija je sr` pravne norme. Dispozicija je samo pravilo pona{anja
ljudi. Sama po sebi ima normativni, ali ne i pravni karakter.
ka`njen”.
• Pretpostavka sankcije se sastoji u opisu prekr{aja dispozicije (delikta), tj.
pona{anja koje je suprotno pona{anju koje propisuje dispozicija.
ka`njen”.
• Sankcija sadrì pravilo o pona{anju onog lica na koje se odnosila
dispozicija, ali koje je ovu prekr{ilo, kao o pona{anju odgovaraju}eg
dràvnog organa koji prema tom licu ima primeniti odgovaraju}u meru
dràvne prinude ukoliko ono odbije da se pona{a prema sankciji.
ka`njen”.
Pretpostavka dispozicije
• Pretpostavka dispozicije odre|uje doga|aj ili situaciju koja
treba da nastupi da bi tek onda za subjekt nastupila obaveza da
postupa po dispoziciji.
• Pretpostavke op{te norme
“Svako ko ima imovinu duàn je da plati porez, u protivnom }
e biti ka`njen”
Pretpostavke op{te norme opisuju ~injenice koje treba da
nastupe, dok pojedina~ne norme imenuju, navode te iste
~injenice kad su one ve} nastupile.
“Petar Petrovi} je duàn da plati porez u iznosu od 1000 din. na
ime stana u ul. Jagodice Bobice u Novom Sadu”
• Pretpostavke pojedina~ne norme
“Ukoliko se Petru Petrovi}u pove}a imovina za X dinara, bi}e
duàn da plati Y dinara poreza”.
Dispozicija
• Dispozicija je zapovest o pona{anju ljudi. Dispozicija sadrì
uslovnu, relativnu zapovest, jer subjektu nare|uje da postupi po njoj
samo ako èli da izbegne primenu sankcije. Me|utim, pravna norma
kao celina nije uslovna zapovest, ona ima dve alternativne
zapovesti, od kojih jedna mora biti po{tovana.
• Nare|uju}e dispozicije nare|uju subjektu da se pona{a na odre|eni
na~in, tj. zapovedaju subjektu da izvr{i izvesnu pozitivnu radnju
(~injenice). “Roditelji su du`ni da vaspitavaju svoju decu”.
• Zabranjuju}e dispozicije zabranjuju subjektu da izvr{I neku radnju,
one nare|uju ne~injenje. “Zabranjeno je ubijati”.
• Ovla{}uju}e dispozicije ovla{}uju subjekt na jedno pona{anje, niti
nare|uju niti zabranjuju. “Svako ima pravo da bira i bude biran u
dràvne organe”.
• Svaka dispozicija sadrÌ zapovest, ali ova ne mora uvek da bude
izraèna u zapovednom tonu. I ovla{}uju}a dispozicija sadrÌ
zapovest jer ovla{}uju}i jednog subjekta u pravnom odnosu ona
obavezuje drugog.
Odre|enost dispozicije
• Dispozicija moè biti razli~ita prema stepenu odre|
enosti. Vrste i nivoi neodre|enosti mogu biti razli~iti.
Najva`nije me|u njima su dispozicije sa nedovoljno
odre|enim pojmovima, alternativne dispozicije,
dispozicije koje daju diskrecionu vlast i dispozitivne
dispozicije.
• Obim upotrebe neodre|enih dispozicija i mera njihove
neodre|enosti, tj. mera slobode koja se ostavlja
subjektima pri primeni dispozicije, zavisi od cilja koji
se time èli posti}i. Ima dru{tvenih oblasti gde je
potrebno i korisno gde je ostaviti ve}u meru slobode i
onih gde je obrnut slu~aj.
Dispozicije s neodre|enim pojmovima
• Primeri potpuno odre|ene dispozicije:
Gra|ani koji navr{e osamnaest godina starosti du`ni su da sluè
vojsku.
Licu koje je pritvoreno mora se uru~iti pismeno obrazloèno re{enje u
~asu pritvaranja ili najdocnije u roku od 24 ~asa os pritvaranja.
• U nizu slu~ajeva je sloènost okolnosti tako velika da nije mogu}e
u}i u njihovo podrobno regulisanje, po{to bi to zahtevalo dono{enje
nepreglednog broja normi. Stoga se u takvim primerima
upotrebljavaju neodre|ene dispozicije, a nekom pravnom subjektu se
stavlja u du`nost da ih bliè odredi, zavisno od konkretnih okolnosti
datog slu~aja.
Primeri: Roditelji su du`ni da vaspitavaju svoju decu.
Koliki je udeo svakog bra~nog druga u zajedni~koj imovini odre|
uje u slu~aju spora sud, prema njihovom doprinosu.
• Pravni standardi su pojmovi koji menjaju svoju konkretnu sadrìnu
zavisno od svake konkretne situacije u kojoj se dispozicija
primenjuje.
Primeri: savestan, dobar doma}in, brza vo`nja, javni red i mir, javni
moral i sl.
Organ koji primenjuje doti~nu dispoziciju treba da za svaku konkretnu
situaciju oceni kako bi se pona{ao prose~an ~ovek, pa da tako potuno
odredi dispoziciju.
• Za dispozicije sa pravnim standardima je bitno da one za svaki
konkretan slu~aj propisuju samo jedno pona{anje koje potpuno
odgovara dispoziciji, dok svako drugo pona{anje predstavlja njen
prekr{aj.
• Dispozicije sa neodre|enim pojmovima daju pravnoj normi karakter
kau~uk norme, rastegljive, tako da se zavisno od konkretne situacije
pod nju mogu podvesti razli~ite radnje ili predmeti.
Alternativne dispozicije
• Dispozicije koje subjektu odre|uju jedno pona{anje
kao obavezno nazivaju se kategori~nim
dispozicijama.
• Dispozicija koja predvi|a dva ili vi{e pona{anja koja
su sva podjednako dopu{tena i pri ~emu samom
subjektu ostavlja da izabere jedno od njih naziva se
alternativnom dispozicijom.
Primer: Du`nik je duàn da vrati dugovanu stvar ili da plati
njenu nov~anu vrednost.
• Alternativna dispozicija daje slobodu subjektu
obaveze da izbere jedan od dva ili vi{e na~ina za
izvr{enje svoje obaveze.
Dispozicije koje daju diskrecionu vlast
• Dispozicije koje daju diskrecionu vlast ovla{}uju organe
dràvne vlasti da u primeni norme biraju izme|u dve ili vi{e
mogu}nosti, pri ~emu oni (organi vlasti) propisuju nekom
drugom subjektu dispoziciju po kojoj ovaj subjekt mora da se
pona{a. Organi dràvne vlasti biraju}i jednu od dopu{tenih
mogu}nosti svog pona{anja, vr{e vlast prema drugim
subjektima.
• Ovla{}enje iz dispozicije koja daje diskrecionu vlast je
istovremeno i subjektivno pravo i obaveza. Diskreciona vlast
nije samovoljna vlast.
• Naj~e{}a primena u odre|ivanju nadle`nosti upravnih i sudskih
organa, i to u oblasti dono{enja pojedina~nih pravnih akata.
• U slu~aju diskrecione vlasti, subjekt kome je ta vlast data nije
slobodan da sam stvara normu. Njemu je unapred odre|eno
kakvu normu treba da stvori i kako da se pona{a. On je jedino
slobodan da izbere izme|u vi{e mogu}nosti svog pona{anja,
odnosno normi, koje su sve odre|ene. Pri tome, diskreciona
vlast se mora vr{iti u interesu slu`be, odnosno dràve, po
~emu se diskreciona vlast razlikuje od subjektivnog prava.
Ako se diskreciona vlast vr{i u svome ili tu|em, a ne u
dru{tvenom intersu, tada postoji zloupotreba vlasti.
• U okviru svoje diskrecione vlasti organ je slobodan da ceni
celishodnost svog pona{anja, odnosno svojih pravnih akata, i
nad tom ocenom se ne moè vr{iti nikakav nadzor od strane
drugih organa. Drugi organi mogu vr{iti samo kontrolu
zakonitosti takvih akata.
Dispozitivne dispozicije
• Prinudne (imerativne) dispozicije su dispozicije koje sadrè pravila
pona{anja koja su obavezna za adresate.
• Dispozitivne dispozicije sadrè jedno pravilo pona{anja subjekta, ali
istovremeno ovla{}uju ovog ili nekog drugog zaintersovanog
subjekta da umesto date dispozicije sam stvori drugu. Subjekt na
koga se odnosi dispozitivna dispozicija moè sam da stvori
dispoziciju kojom reguli{e sopstveno pona{anje ili pona{anje
drugih subjekata.
• Naj~e{}e se primenjuju u oblastima imovinskog, gra|anskog prava
gde vlada princip autonomije volje stranaka.
• Ako je dispozicija prinudna, onda svako pona{anje koje je suprotno
njoj predstavlja prekr{aj, a ako dispozicija dispozitivna, takvo
pona{anje ne}e biti prekr{aj ako je u skladu sa drugom
dispozicijom, donetom da je zameni.
• Obaveznost dispozitivne dispozicije: Ako subjekt upotrebi svoje
pravo da sam donese dispoziciju, onda ova dispozicija nije ni{ta
manje obavezna od prinudne dispozicije.
Pretpostavka sankcije
• Sankcija moè biti primenjena tek ako je izvr{en prekr{aj
dispozicije. Uslov primene sankcije je prekr{aj ili delikt.
• Prekr{aj mora biti ljudska radnja, po pravilu voljna i svesna
radnja. Prekr{aj se sastoji iz radnje koja je suprotna pona{anju
koje dispozicija odre|uje koa obavezno za subjekta. Radnja
kojom se kr{I dispozicija moè biti pozitivna (~injenje) ili
negativna (ne~injenje).
• Klasifikacija delikata uti~e na klasifikaciju sankcija. Dve
osnovne vrste delikata su delikti upereni protiv svojine i
delikti upereni protiv dràve.
• Krivi~no-pravni i gra|ansko-pravni delikti: krivi~na dela i
nano{enje {tete.
Disciplinski delikti. Administrativni delikti-prekr{aji u uèm
smislu.
Sankcija
• Pojam sankcije
– Dva zna~enja pojma “sankcija”:
1. Deo pravne norme koji joj daje pravni karakter, deo koji sadrì
pravilo o pona{anju subjekta koji je prekr{io dispoziciju i
pravilo o pona{anju dràvnog organa prema prekr{iocu norme.
Sankcija je u ovom slu~aju sekundarna dispozicija.
2. Sankcija kao prinudna mera koju dràvni organ sile primenjuje
nad prekr{iocem dispozicije. Sankcija je ovde jedan fakti~ki ~in
pona{anja- primena prinude.
– Primena sankcije na dràvni organ koji je bio duàn da primeni
prvobitnu sankciju pa to nije u~inio i koji je time u~inio prekr{aj
prve sankcije. Ova druga sankcija predstavlja pravnu posledicu
prekr{aja prve sankcije.
– Pravna odgovornost je podlo`nost prekr{ioca dispozicije sankciji.
Ona moè biti krivi~na, gra|anska, disciplinska itd.
– Subjektivna i objektivna odgovornost: Subjektivna odgovornost
pretpostavlja krivicu, dok objektivna odgovornost postoji i bez
krivice.
• Vrste sankcija
Vi{e vrsta sankcija kao prinudnih mera protiv prekr{ioca
dispozicije.
Sankcije prema licima i sankcije prema aktima.
Dve osnovne vrste sankcija prema licima su kazne (za krivi~na
dela) i naknada {tete (gra|ansko-pravne delikte). Za
disciplinske prekr{aje postoje disciplinske kazne, a za
administrativne prekr{aje, administrativne kazne.
Sankcije prema aktima su mere koje su neposredno uperene
protiv pravnih akata I sastoje se u poni{tavanju izvesnih akata
koji bi, ina~e, proizveli posledice koje su protivne nekoj
pravnoj normi.
Sankcije moraju biti ograni~ene i ta~no odre|ene.
Povezivanje pravnih normi u pravni
poredak
• Uspostavljanje logi~nog odnosa izme|u op{tih i pojedina~nih
pravnih normi. Odnos izme|u op{te i pojedina~ne pravne
norme je takav da op{ta norma sluì kao osnov za pojedina~nu
pravnu normu. Op{te norme su stoga vi{e od pojedina~nih,
~ime se uspostavlja hijerarhijski odnos izme|u njih, a norme se
svrstavaju u poredak. Niè norme moraju biti u saglasnosti sa
vi{im. Lex superior derogat legi inferior.
• Hijerarhijski odnos izme|u samih op{tih normi.
• Sloèna hijerarhija normi u kojoj svaka nià norma zavisi od
prethodne vi{e, sve do najvi{e, koja ne zavisi ni od koje druge
pravne norme.
Pravni akt
• Pojam pravnog akta
– Psihi~ki akt koji je dono{enje izvesne odluke koja ili sadrÌ
izvesnu normu, pravilo o pona{anju, ili predstavlja uslov za
primenu neke druge norme.
– Pravni akt kao akt volje, pa se naziva i izjava volje.
– Unutra{nji akt, koga ne mogu neposredno saznati drugi ljudi,
i kratkotrajan je.
– Sredstva za spoljno izraàvanje, materijalizaciju.
– Dva elementa pravnog akta: unutra{nji, psihi~ki akt i spoljnji,
materijalizacija tog psihi~kog akta.
– Pod izrazom pravni akt se obi~no podrazumeva spoljni izraz
psihi~kog akta, ne sam psihi~ki akt. Materijalizovani akt se
odvaja od svog psihi~kog akta i dobija izvesnu samostalnost u
odnosu na njega.
• Odnos izme|u psihi~kog akta i njegovog spoljnog izraza
– Spoljni akt sluÌ samo da izrazi unutra{nji, on je sredstvo pomo}u koga
se unutra{nji akt izraàva. Pitanje da li u slu~aju nesaglasnosti izme|u
psihi~kog akta I njegovog spoljnog izraza kao pravni akt treba uzeti
unutra{nji akt ili njegov izraz. Pitanje slaganja volje i njene izjave.
– Za saznavanje unutra{njeg akta preko spoljnog izraza neophodno je:
• da ga spoljni izraz doista ta~no izrazi,
• saznati spoljni izraz,
• Obezbediti mogu}nost kontrole da li spoljni izraz ta~no izraàva
unutra{nju su{tinu pravnog akta.
– Neslaganje spoljnog izraza s unutra{njom su{tinom pravnog akta:
• Unutra{nji akt (volja) stvarno postoji i potpuno je odre|en, ali je
neta~no izraèn- gre{ka u izraàvanju (u ugovoru se napi{e 10
umesto 100 din, 3 umesto 30 godina zatvora i sl).
• Sam unutra{nji akt ima izvestan nedostatak, subjekt koji ga
je stvorio ne bi ga stvorio da na njega nisu uticali odre|eni
spoljni ili unutra{nji faktori. Re~ je o neslaganju postoje}eg,
a ta~no izraènog unutra{njeg akta, sa aktom koji bi bio
stvoren kad ne bi delovali oni uzroci koji su delovali da se
akt stvori ba{takav kakav je.
Zabluda- unutra{nji uzrok neslaganja, donosilac akta donosi
akt smatraju}i da su ~injenice na osnovu kojih ga donosi
druga~ije nego {to jesu i to u toj meri druga~ije da bi ga
saznanje o stvarnim ~injenicama navelo da ne donese takav
akt.
Prevara- zabluda donosioca akta izazvana je namernom
delatno{}u nekog drugog lica, a ne njega samog.
Prinuda- na donosioca se fizi~kim ili psihi~kim sredstvima
nasilja deluje da donese akt kakav u stvari ne èli.
• Dono{enje pravnog akta
– Pravni poredak sam reguli{e sopstveno stvaranje.
Pravne norme se stvaraju pravnim aktima, a samo
dono{enje pravnog akta se reguli{e nekim drugim
prethodnim pravnim aktom. Najvi{im pravnim
aktom se zasniva pravni poredak.
– Regulisanjem svog sopstvenog stvaranja pravni
poredak odràva svoje jedinstvo.
– Pravni poredak reguli{e i na~in, postupak
dono{enja pravnih akata i samu sadrìnu pravnih
akata.
• Oblik (forma) pravnog akta
– Oblik pravnog akta je skup materijalnih ~inilaca i na~ina
kojima se on stvara i ispoljava i sastoji se iz tri elementa,
koji su odre|eni prethodnim pravnim aktom.
– Tri elementa forme pravnog akta:
• Nadle`nost subjekta za njegovo dono{enje. Ovla{}enje odre|
enih subjekata da donose odre|ene pravne akte. Dve vrste
ovakvih subjekata: dràvni organi i nedràvni subjekti.
Nadle`nost za dono{enje pravnom aktu se daje onom subjektu
za koga se smatra da }e akt najbolje doneti.
• Postupak dono{enja obuhvata one konkretne radnje pomo}u
kojih tvorac akta mora da stvori akt. Postupak ima za cilj da akt
bude donet na najispravniji na~in. Ukoliko postupak nije
unapred ure|en, on je slobodan, tj. donosilac ga slobodno odre|
uje.
• Materijalizacija akta je telesna radnja kojom se akt spolja
izraàva, kao i materijalno sredstvo pomo}u koga se obezbe|uje
njegovo trajanje.
• Sadrìna (materija) pravnog akta
– Glavni element je jedna odluka razuma i volje (“izjava
volje”) koja izaziva odre|ene pravne posledice.
Akti kojima se stvaraju pravne norme i akti kojima se
postavljaju uslovi za primenu pravnih normi.
– Sporedan element sadrìne pravnog akta je ozna~avanje
samog akta - koja je vrsta akta, koji ga subjekt donosi,
pravni osnov dono{enja, mesto i vreme dono{enja, i sl.
– Akti kojima se stvaraju pravne norme dele se na op{te i
pojedina~ne, i na one kojima se stvara potpuna pravna
norma ili samo jedan element pravne norme.
– Sankcije prema aktu za prekr{aj propisa o formi i sadrìni.
Formalna i materijalna neispravnost akta.
• Formalan i materijalan pojam pravnog akta
– Za odre|ivanje formalnog pojma pravnog akta
najva`niji element je nadle`nost subjekta, a tek u
drugom redu stoji postupak. U istu vrstu pravnih
akata u formalnom smislu dolaze svi akti za ~ije
dono{enje je nadleàn isti subjekt.
– Materijalni pojam pravnog akta se odre|uje prema
njegovoj sadrìni.
– Na~elno poklapanje pravnih akata u njihovoj formi
i sadrìni.
Op{ti pravni akti (izvori prava)
• Op{ti pravni akti su vi{i od pojedina~nih i smatraju
se “izvorima” pojedina~nih, po{to se ovi donose na
osnovu op{tih akata.
• Tri vrste izvora prava
– Materijalna izvor prava- dru{tvena ~injenica iz
koje pravo nastaje.
– Idejni izvor prava, dru{tvene vrednosti iz kojih
“izvire” pravo.
– Formalan izvor prava, op{ti pravni akt.
• Materijalan izvor prava
– Uzrok koji izaziva stvaranje prava, ili
– Dru{tveni ~inioci koji, pod dejstvom tih uzroka,
stvaraju pravo.
– Materijalan izvor prava su dru{tveni odnosi u
kojima nastaju sna`ni sukobi interesa, od tolikog
zna~aja za opstanag potpunog dru{tva, da ih je
neophodno prinudno usmeravati prinudnim
normama.
– Najva`niji dru{tveni ~inilac u stvaranju prava je
dràva.
• Vrednosni (idejni) izvor prava
– Dru{tvene vrednosti predstavljaju vrednosni (idejni) izvor pravnih
normi.
– Dve osnovne vrednosti: sloboda i pravda.
• Sloboda kao samoodre|enje.
• Pravda kao jednakost, a jednakost prava zahteva op{tost pravne norme.
• Aristotel: op{ta pravda je potpuna vrlina I sastoji se u po{tovanju
moralnog zakona, tj. op{teg dobra. Posebna pravda je deo op{te pravde I
odnosi se na ne{to konkretno. Distributivna pravda- podela svih dobara
me|u pripadnicima jedne dràvne zajednice (svaki pojedinac dobija od
zajedni~kog dobra srazmerno svojim zaslugama). Komutativna pravda-
svaka od dveju strana koje stoje u me|usobnom odnosu dobija podjednako.
• Pravna sigurnost- prdvidljivost ovla{}enja i obaveza utvr|enih pravnim
normama i izvesnost ostvarenja tih ovla{}enja i obaveza.
• Vrednost mira- nepostojanje nasilja me|u pojedincima odn. dràvama.
• Formalan izvor prava
– Op{ti akt. Iz op{teg akta, odn. op{te norme koju on sadrÌ
obavezno “izviru” pojedina~ne pravne norme. Primenom
op{te norme na jedan konkretni slu~aj ne prestaje njena
va`nost, ve} ona vaÌ i za sve budu}e istovetne slu~ajeve,
sve dok ne bude ukinuta.
– I formalan izvor ima stvarala~ku ulogu u pravu- on
kristalizuje, formuli{e, precizira normu koja sledi iz
materijalnog izvora. Formalni izvor odraàva materijalni
izvor, ali ga i stovremeno i menja, dogra|uje. Dijalekti~ki, a
ne mehani~ki odnos materijanlog i formalnog izvora prava.
– Pravna praznina. Pojedina~an akt nije proiza{ao iz op{teg,
ve} je stvoren samostalno.
– Va`nost op{tih akata za pravnu sigurnost i jednakost.
• Razlike u formalnim izvorima prava u evropsko-
kontinentalnom i anglosaksonskom pravu: zakon i obi~aj.
• Koji }e akt u jednom pravnom poretku biti izvor prava odre|
uje se pozitivnim pravom.
• U zavisnosti od subjekta koji stvara izvore prava (dràva ili
nedràvni subjekt), izvori prava se dele na dràvne, nedràvne i
me{ovite. Re~ je ustvari o neposredno ili posredno dràvnim
izvorima prava. Dràva izri~ito ili pre}utno daje nadle`nost
nekim nedràvnim subjektima da stvaraju izvore prava I zato
su njihovi izvori posredno dràvni.
• Hijerarhija pravnih akata.
• Najva`niji izvori prava danas: zakon, dràvni akti niÌ od
zakona, pisani nedràvni akti, sudski precedent, obi~aj, i
donekle, ugovor. Sudska praksa i pravna nauka nisu izvori
prava ali nisu bez zna~aja, jer se kroz praksu sudova
primenjuje pravo, a pravna nauka obra|uje izvore prava
(pozitivno pravo).
Ustav
• Ustav (u materijalnom smislu) ~ine
– osnovne pravne norme o organizaciji dràve
(stvaranje, zadaci, ovla{}enja i postupci
ostvarivanja tih ovla{}enja najvi{ih dràvnih
organa)
– Pravne norme o drugim temeljnim strukturama
celokupnog dràvno-pravnog poretka (svojina,
podela vlasti)
– Pravne norme o pravnom statusu pojedinaca u
dràvi
– Na~ela i vrednosti na kojima su utemeljene pravne
norme u ustavu.
• Ustav kao poseban pisani op{ti pravni akt
najvi{e pravne snage. Ustav donosi najvi{a,
ustavotvorna vlast iz ~ega proizilazi njegova
najvi{a pravna snaga. Reviziju ustava moè
doneti samo ustavotvorna vlast po posebno
propisanom postupku.
• Ustav u formalnom smislu kao pisani op{ti
pravni akt donet od ustavotvorne vlasti, sa
vi{om pravnom snagom i vi{om garantijom
trajanja u odnosu na obi~ne zakone, {to
obezbe|uje ve}u stabilnost ustava i materije
koju ure|uje.
Zakon
• Tri glavna smisla termina “zakon”
– Pravno pravilo uop{te, pravilo koje dràva name}e kao obavezno
svojom prinudom, bez obzira na oblik u kome se javlja.
– Pisani pravni izvori uop{te, samo oni pravni akti koji su pisani, i
to specijalno oni koje izdaje dràvna vlast.
– Samo jedna vrsta pravnih izvora, pisani izvor koji ima najvi{u
pravnu snagu od svih pisanih pravnih izvora, tj. pisani izvor koji
izdaju posebni, zakonodavni organi, po posebnom postupku.
(najuè i pravo zna~enje pojma “zakon”)
• Pojam zakona u formalnom smislu odre|en je po formalnim
karakteristikama i po pravnoj snazi koja otud poti~e. Ovakvo odre|
ivanje pojma zakona ne ulazi u pitanje njegove sadrìne.
Svi akti koje donose odre|eni organi (zakonodavni) u formi odre|
enoj za dono{enje zakona jesu zakoni, bez obzira na to kakva im
je sadrìna.
• Pojam zakona u materijalnom smislu se odre|
uje po sadrìni akta. Obi~no se kao zakon u
materijalnom smislu smatra samo onaj pravni
akt koji sadrì op{te pravne norme, i to svaki
op{ti akt, bez obzira na njegovu formu. Zakon
u materijalnom smislu je istovetan sa op{tim
aktom, pa su svi izvori prava (kao op{ti akti)
zakon u materijalnom smislu.
• Ipak zakonom kao izvorom prava se smatraju
samo oni akti koji su istovremeno i zakoni u
formalnom i zakoni u materijalnom smislu.
• Zakonodavni postupak
– Podno{enje predloga zakona, koji pripremaju posebni stru~ni i
politi~ki organi (naj~e{}e vlada)
– Pretres u odboru zakonodavnog tela
– Pretres u plenumu zakonodavnog tela i glasanje o predlogu
– Objavljivanje zakona u slu`benim novinama
– Stupanje na snagu posle odre|enog proteka vremena (vacatio
legis)
– Izme|u izglasavanja zakona i objavljivanja mogu}e su i slede}e
faze postupka:
• Sankcija, potvr|ivanje zakona od strane {efa dràve,
• Promulgacija, tj. {ef dràve utvr|uje da je doti~an zakon
zaista donela zakonodavna vlast u predvi|enom postupku i da
se on ima primenjivati na sve.
• Kodifikacija
– Veliki zakoni, koji obuhvataju celu jednu ili ~ak vi{e
pravnih oblasti, odnosno pravnih grana, nazivaju se
zakonici, odn. kodeksi, a njihovo dono{enje kodifikacija.
– Bitni uslovi za uspe{nu kodifikaciju:
• Stabilnost, odre|enost i razvijenost dru{tveno-ekonomskog i
politi~kog sistema koji se èli kodifikovati.
• Ekonomski uslov kodifikacije- odre|en nivo razvoja I stabilnost
sistema proizvodnje. Bitna je jedinstvenost I razvijenost trì{ta.
• Odre|eni nivo razvoja prava.
– Zakonik treba da daje smo na~ela, a ostalo da ostavi praksi
i niìm propisima. Uz to, zakonik treba da bude sasvim
jasan i precizan (pri ~emu jezik kodifikacije ne sme biti
suvi{e stru~an).
Me|unarodni ugovori
• Me|unarodnim ugovorom se spaja volja dva ili
vi}e me|unarodnih usbjekata radi ure|enja
njihovih interesa me|unarodnim normama.
• Me|unarodni ugovori obavezuju samo strane
ugovornice, za tre}e dràve je ugovor res inter
alios acta.
• Ratifikacija me|unarodnog ugovora kao uslov
za njegovu primenu u nacionalnom pravu.
Podzakonski pravni akti
• Op{ti pravni akti niè pravne snage od zakona koje donose organi
izvr{ne vlasti ({ef dràve, vlada, uprava) i lokalni organi samouprave.
• Uredba je neposredno niì pravni akt od zakona, a vi{i od drugih
podzakonskih akata. Njena neophodnost proisti~e iz apstraktnosti i
nedovoljne odre|enosti zakonskih odredaba. Uredba je izvedeni, a ne
samostalni akt (vezana je za zakon).
– Generalno ustavno ovla{}enje vlade za dono{enje uredbi za izvr{enje
zakona ili
– Specijalno ovla{}enje (vlada moè doneti uredbu za izvr{enje zakona
samo ako je u samom zakonu ovla{}ena na to).
– Ordonanse u francuskom pravu.
– Dono{enje uredbi u vanrednim prilikama (uredbe po nu`di).
• Odluka je izvr{ni akt koji se donosi radi konkretizacije odre|ene
zakonske odredbe.
• Podzakonski op{ti pravni akti moraju biti i formalno i materijalno
uskla|eni sa ustavom i zakonom. Postojanje me|usobne hijerarhije
podzakonskih akata.
Op{ti akti dru{tvenih organizacija
• Pravo kao pluralisti~ki fenomen.
• Delatnost privrednih organizacija kao osnova
savremenog unutra{njeg i me|unarodnog
ekonomskog ìvota. Te privredne organizacije nastaju
u skladu sa zakonom kojim se ure|uje njihov nastanak
i druga va`na pitanja, ali se njima ostavlja {iroka
autonomija da vlastitim op{tim aktima ure|uju niz
va`nih pitanja.
• Statut privrednog dru{tva kao osnovni op{ti pravni
akt.
• Kolektivni ugovori o radu.
Obi~aj kao izvor prava
• U modernom pravu obi~aj predstavlja supsidijaran izvor prava niè
pravne snage od zakona.
• Obi~aj kao instrument za popunjavanje pravnih praznina (obi~aji
praeter legem), za upotpunjavanje zakona (obi~aji secundum legem)
ili za derogaciju zakona (obi~aji contra legem).
• Obi~ajno pravo obuhvata pravne norme koje nastaju dugotrajnim
ponavljanjem odre|enog pona{anja u okvirima jedne zajednice.
• Konstitutivni elementi obi~aja :
– Pravna svest (opinio iuris) ili svest o nu`nosti (opinio necessitas)
– Dugotrajnost pona{anja (lunga consuetudo)/ ova praksa je
spoljni izraz svesti o obaveznosti.
• Teorije o pravnoj obaveznosti obi~aja
– Teorija uverenja
– Teorija priznanja
• Obi~aji u me|unarodnom i trgova~kom pravu
Sudska presuda kao izvor prava
(sudski precedent)
• Sudija sudi o proteklim a ne budu}im doga|ajima (lex de futuro, iudex de
preterito).
• Na~ela da presu|ena stvar ra|a pravo pravo samo izme|u stranaka i da se
ima smatrati istinitom vaè i u modernom evropskom pravu.
• Sudska presuda kao izvor prava u anglo-ameri~kom pravu.
• Svojstvo presuda vi{ih sudova.
• Sudskim precedentom se smatra presuda vi{ih sudova, doneta u
konkretnom slu~aju, koja obavezuje sud koji je tu presudu doneo i sve niè
sudove od njega, na istovetne presude u budu}im istovetnim slu~ajevima
(tj. sli~nim slu~ajevima ~iji je ratio legis isti) koje budu re{avali.
• Obaveznost dela obrazloènja presude, koji se u engleskom pravu naziva
racio decidendi, a u ameri~kom pravu holding. Stare decisis.
• Mogu}nost da vi{i sud iste jurisdikcije ukine precedent nièg suda, ili da to
bude u~injeno zakonom.
• Razlozi jednakosti, pravi~nosti, pravne izvesnosti i ekonomi~nosti.
Sudska praksa i praksa drugih organa
• Sudijska delatnost kao tuma~enje zakona.
• Stvarala~ka uloga sudije u primeni i
tuma~enju zakona.
• Sudska praksa kao izvor prava ?
• Delatno{}u sudova su nastala posredno brojna
op{teobavezna pravila.
Pravna nauka
• Pravna nauka kao bitan izvor prava u periodu
od XIII do XIX veka.
• Od kraja XIX veka pravna nauka po~inje
sticati sve ve}I zna~aj u stvaranju I primeni
prava.
• Stvaranje op{tih pravnih principa.
• Tuma~enje prava
• Pravna nauka kao posredan izvor prava ili
autoritet u pravu.
Pravna praznina i slobodno stvaranje
prava
• Zadatak potpunog pravnog normiranja je nemogu}e ostvariti, a pre svega zbog
sloènosti i dinamike dru{tvenog ìvota.
• Pravne praznine su konfliktni dru{tveni odnosi koji su pravno neregulisani ili
nedovoljno regulisani.
• Merila za razvrstavanje pravnih praznina:
– Praznine u pravnoj normi- pravna norma je nepotpuna ili nejasna,
– Praznine u zakonu,
– Kolizione pravne praznine – u zakonu postoji protivre~nost izme|u dve ili
vi{e normi,
– Praznine u pravnoj oblasti ili pravu u celini.
– Po~etne (primarne) praznine, tj. Praznine koje je normotvorac predvideo u
momentu dono{enja odre|enog izvora prava.
– Naknadne (sekundarne pravne praznine) su se javile posle dono{enja
pravnog izvora.
• Institut tzv. re~itog }utanja zakonodavca.
• Sud je duàn da re{i slu~aj koji je iznet pred njega i kad taj slu~aj predstavlja
pravnu prazninu. Stvarala~ka uloga suda.
Pojedina~an pravni akt
• Pojedina~an pravni akt je onaj pravni akt koji sadrì ili stvara
pojedina~nu normu u celini ili jedan njen deo.
• Op{te norme kojima nije potrebno da budu konkretizovane
pojedina~nim aktom da bi se mogle ostvariti, i
op{te norme koje kao uslov za svoju primenu zahtevaju
dono{enje pojedina~nog akta sa pojedina~nom normom.
• Sankcije koje predvi|aju op{te norme koje ne zahtevaju
konkretizaciju kroz pojedina~an akt se mogu primenjivati
neposredno na osnovu op{tih normi i njihovog prekr{aja, dok se
u drugom navedenom slu~aju sankcije mogu primenjivati tek
po{to budu donete i prekr{ene pojedina~ne norme.
• Dono{enjem pojedina~nog akta zavr{ava se proces stvranja
pravnih normi, tj. normativnog elementa pravnog poretka.
Vrste pojedina~nih pravnih akata
• Pojedina~ni akti koji stvaraju norme, odnosno
normativne elemente (dispoziciju i sankciju):
– Potpuni pojedina~ni pravni akti stvaraju oba normativna
elementa, i dispoziciju i sankciju
– Nepotpuni pojedina~ni akti koji stvaraju ili samo
pojedina~nu dispoziciju ili pojedina~nu sankciju.
• Pojedina~ni akti koji stvaraju samo izvesne elemente
predvi|ene u pretpostavci pravne norme (napr. student
podnese molbu za upis na fakultet, àlba vi{em
organu uprave, tu`ba sudu).
• Po formi pojedina~ni akti se dele na dràvne akte i
nedràvne akte (pravne poslove).
Potpun pojedina~an pravni akt
• Pojedina~ni akti koji sadrè i dispoziciju i sankciju su
relativno retki u pravnom poretku. Izvdajanje akata koji sadrÌ
samo dispoziciju ili samo sankciju proizilazi i iz toga {to se
pojedina~na sankcija samo uslovno moè odrediti aktom koji
odre|uje dispoziciju, jer u trenutku dono{enja uslov sankcije
jo{ uvek ne postoji, tj. dispozicija jo{ nije prekr{ena. Izvesnim
subjektima se zato samo u izuzetno daje nadle`nost da jednim
istim aktom odrede i pojedina~nu dispoziciju i pojedina~nu
sankciju.
• Slu~ajevi dono{enja potpunog pojedina~nog pravnog akta su
retki, pa subjekti koji su nadle`ni da takve akte donose nisu
posebno izdvojeni a ni postupak za njihovo dono{enje nije
posebno odre|en. Ovi akto nemaju svoju posebnu formu, ve}
se donose u formi drugih akata (upravnih, sudskih ili u formi
pravnog posla).
Nepotpun pojedina~an pravni akt
• Pojedina~ni akti koji odre|uju pojedina~nu dispoziciju:
upravni akt i pravni posao, i pojedina~ni akti koji odre|uju
sankciju: sudski akt.
• Upravni akt: U formalnom smislu upravni akt je svaki akt
koji donosi upravni organ po utvr|enom postupku. U
materijalnom smislu upravni akt je onaj pojedina~ni akt
koji odre|uje dispoziciju. Sporedan element upravnog akta
je utvr|ivanje ~injenica koje predstavljaju uslov za
primenu dispozicije.
Upravni akt po sadrìni je pojedina~ni akt kojim se odre|
uje dispozicija koja subjekta ~ije pona{anje reguli{e
obavezuje i protiv njegove volje.
• Pravni posao je pojedina~an akt nedràvnog subjekta
(pojedinca ili organizacije) koji odre|uje dispoziciju koja je
za subjekta ~ije pona{anje reguli{e obavezna samo sa
njegovim pristankom. Nedràvni subjekt zna~I da pravni
posao donosi (zaklju~uje) subjekt koji se ne pojavljuje kao
nosilac dràvne vlasti.
• Pravni poslovi kao sredstvo kojim odnosni subjekti (u gra|
anskom pravu) slobodno reguli{u svoje me|usobne odnose.
• Pravni poslovi mogu biti jednostani ili dvostrani
(vi{estrani). Jednostrani pravni poslovi su oni koji nastaju
izjavom volje samo jedne strane (testament, menica,
obe}anje nagrade i sl.). Dvostrani ili vi{estrani pravni
poslovi nastaju saglasno{}u volja dve ili vi{e strana. To su
ugovori.
• Sudski akt je
– u formalnom smislu akt koji donosi sud po naro~itom, sudskom
postupku,
– u materijalnom smislu pojedina~an pravni akt kojim se odre|uje
sankcija.
• Sudskim aktom se pre odre|ivanja sankcije utvr|uje postojanje
prekr{aja (delikta) koji je pretpostavka sankcije. Potpun sudski
akt sadrì i pretpostavku sankcije i sankciju, a nepotpun sudski
akt utvr|uje da nema prekr{aja i da se sankcija ne moè
primeniti.
• Sudski akt kao strogo formalan akt, koji se donosi po
sloènom i sporom postupku koji je detaljno ure|en
odgovaraju}ima zakonicima (krivi~nom, parni~nom,
izvr{nom ili vanparni~nom).
• Amnestija - akt kojim se spre~ava izvr{enje sankcije u nizu
slu~ajeva, a pomilovanje je pojedina~an akt za pojedina~ni
takav slu~aj. Sudska presuda u ovim slu~ajevima ostaje
punova`na,a njene posledice (tj. primena sankcije) se ni{te.
Pravni odnos
• Pravni odnos je onaj dru{tveni odnos koji je regulisan
pravnim normama. Preko pravnog odnosa se
normativni deo pravnog poretka (pravne norme)
povezuje sa fakti~kim delom (ljudskim radnjama).
• Pravni odnos moè biti ili odnos regulisan jednom
op{tom normom, ili i jednom op{tom i jednom
pojedina~nom normom, ili samo jednom
pojedina~nom normom jer nema op{te pravne norme
(postoji pravna praznina).
Elementi pravnog odnosa
• Pravni odnosi kao odnosi izme|u lica, pravnih subjekata, koji
nisu elementi pravnog odnosa.
• Dva osnovna elementa svakog pravnog odnosa: pravno
ovla{}enje i pravna obaveza. Svako ovla{}enje jednog
subjekta pretpostavlja du`nost drugog subjekta, i obrnuto.
• Pravno ovla{}enje: Mogu}nost odre|enog pona{anja subjekta
koje je za{ti}eno pravnim poretkom. Pona{anje subjekta
obaveze u odnosu na subjekt ovla{}enja su:
– Pasivno pona{anje, ne~injenje, koje se izraàva u obavezi trpljenja
pona{anja subjekta ovla{}enja.
– Aktivno pona{anje, ~injenje, koje se izraàva u obavezi subjekta da
radi ono {to mu subjekt ovla{}enja naredi.
• Dve osnovne vrste pravnog ovla{}enja su subjektivno pravo i
nadle`nost.
• Subjektivno pravo je pravno ovla{}enje subjekta
prava radi za{tite njegovog sopstvenog interesa. Za
subjektivno pravo je karakteristi~no da je, u odre|
enim granicama, subjekt prava potpuno slobodan da
se pona{a po sopstvenom naho|enju.
• Apsolutna, stvrna prava, i relativna ili obligaciona.
Stvarna prava deluju prema svima (erga omnes), a
relativna prava deluju prema ta~no odre|enim licima
(inter partes).
• Prenosiva i neprenosiva prava – u zavisnosti da li su
vezana za li~nost ili ne.
• Nadle`nost je pravno ovla{}enje subjekta prava kojim on treba
da {titi ne~iji tu| (a ne svoj) interes, tj. interes drugog subjekta
u ~ije ime dela. Navedeni interes je u stvari subjektivno pravo
tog drugog subjekta.
• Subjekt subjektivnog prava je mnogo slobodniji u vr{enju
svog ovla{}enja od subjekta subjekta nadle`nosti. Subjekt
nadle`nosti mora da dela onako kako bi delao onako kako bi
delao onaj ~iji interes ovaj ostvaruje. Nadle`nost stoga pored
ovla{}enja sadrÌ i obavezu. Prema subjektu u ~ijem interesu
se vr{i nadle`nost, subjekt koji nadle`nost vr{i pojavljuje se
kao subjekt obaveze. Subjekt nadle`nosti mora vr{iti svoja
ovla{}enja kad god je to racionalno.
• Racionalnost zami{ljene volje.
• Pravo na tu`bu: Pravo na ovla{}enje sadrì kao svoj sastavni
element i pravo na pravnu za{titu ovla{}enja, odn. Pravo na
tu`bu.
Pravo na za{titu se sastoji u ovla{}enju subjekta prava da zahteva
da dràvni organ sile interveni{e (svojom silom) da bi za{titio
subjektivno pravo.
• Zloupotreba subjektivnog prava sastoji se u upotrebljavanju
svoga prava tako da se potpuno ili delimi~no onemogu}ava
kor{}enje drugog subjekta njegovim pravom. Zloupotrebom se
ne ~ini prekr{aj, ve} se vr{i subjektivno pravo.
Pitanje namere kao elemena zloupotrebe prava.
• Zloupotreba nadle`nosti: Zloupotreba nadle`nosti kao zloupotreba
ovla{}enja-odgovara zloupotrebi subjektivnog prava.
Zloupotreba nadle`nosti postoji i kada subjekt nadle`nosti ne vr{i
nadle`nost u interesu subjekta, u ~ijem interesu bi nadle`nost
trebalo da vr{i.
• Zloupotreba vlasti kao zloupotreba nadle`nosti od strane
dràvnog organa. Naro~ito bitno u slu~ajevima vr{enja
diskrecione vlasti.
• Pravna obaveza (du`nost) zna~i da je subjekt prava u takvoj
situaciji da njegovo pona{anje obavezno reguli{e pravna
norma, po kojoj treba da postupi, jer }e u suprotnom na njega
biti primenjena sankcija. Subjekt odgovaraju}eg ovla{}enja
moè zahtevati od subjekta obveze da tu obavezu izvr{i.
• U jednom pravnom odnosu jedan pravni subjekt moè imati
samo ovla{}enje ili samo obavezu, ali ima i onih pravnih
obaveza gde se na strani jednog subjekta mogu na}i i
ovla{}enje i obaveza.
• Prenosivost obaveze.
• Pravno stanje (situacija, status) je skup pravnih ovla{}enja i
pravnih obaveza koje subjekt prava ima u odre|enom trenutku.
Nastanak, menjanje ili prestanak pravnih odnosa
• Pravni odnos nastaje onog trenutka kad jedna pravna norma
po~ne obavezivati dva odgovaraju}a subjekta prava. Pravni
odnos prestaje kad prestane ova obaveza pona{anja po pravnoj
normi, a menja se kad obaveza postane druga (tj. jedan odnos
prestane, a novi nastane).
• Nastanak pravnog osnosa na osnovu bezuslovne pravne
norme: odnos nastaje neposredno na osnovu ovakve norme,
~im norma stupi na snagu.
• Nastanak pravnog odnosa na osnovu uslovne pravne norme: za
nastanak pravnog odnosa je pored stupanja norme na snagu
neophodno i ostvarenje uslova koji je normom predvi|en. Tek
nastupanjem uslova, nastaje pravni odnos.
• Mutatis mutandis vaì za prestanak pravnog odnosa.
Pravna ~injenica
• Pravne ~injenice su ~injenice koje su predvi|ene u pretpostavci
uslovnih pravnih normi, a na osnovu kojih (~injenica) nastaju
ili prestaju pravni odnosi.
• Obi~ne ~injenice i pravne ~injenice
– Obi~ne ~injenice su one koje nisu pravne pojave.
– Pravne ~injenice su odre|ene pravom, tj. spadaju u oblast specifi~nih pravnih
pojava.
• Doga|aji i ljudske radnje
– Doga|aji su sve promene u prirodi koje nastaju bez u~e{}a ljudske volje i
svesti.
– Ljudske radnje su one telesne ili psihi~ke radnje ~oveka koje su izvr{ene
voljno i svesno, koje ~ovek sam izaziva. Ljudske radnje mogu biti:
• Pravni akti
• Ostale ljudske radnje- telesne radnje i psihi~ke radnje.
Po drugom merilu ljudske radnje delimo na:
• Radnje saglasne pravu
• Prekr{aje (delikte).
Zastarelost i odràj
• Protek vremena kao pravna ~injenica.
• Zastarelost je protek vremena usled koga se izvesna ovla{}enja
gube, odnosi prestaju.
• Odràj je protek vremena usled koga se izvesna ovla{}enja sti~u,
izvesni odnosi nastaju.
• U na~elu, svako ovla{}enje je vremenski ograni~eno, tj. svakom
subjektu se daje izvestan rok da svoje ovla{}enje vr{i. Ukolio on u
tom roku ne upotrebljava ovla{}enje, oda ga gubi, ovla{}enje i
pravni odnos prestaju da postoje.
• Pravno gledano, ovla{}enje postoji u pravnom poretku i kad se ne
vr{i. Me|utim, ukoliko se jedno ovla{}enje ne vr{I odre|eno vreme,
onda ono zastareva, prestaje da postoji. Zastarelost te~e samo onda
ako je subjekt prava u mogu}nosti da svoje ovla{}enje vr{i, pa ga ne
vr{i, ali ne i onda kada nije u mogu}nosti da svoje ovla{}enje vr{i.
• Sticanje ovla{}enja na osnovu dugog vr{enja naziva se odràjem.
Objekt prava (stvar)
• Objekt prava je predmet na koji se odnose pravna
ovla{}enja i pravne obaveze subjekata u pravnom
odnosu. Pod objektom prava obi~no se podrazumeva
stvar, deo spoljnog, materijalnog sveta koji nije
~ovek (zemlji{te, ku}a, kniga, novac, ma{ina).
Objekt prava nalazi se u ~ovekovoj pravnoj vlasti, on
njega moè koristiti, njime raspolagati, ubirati
plodove.
• Pokretne i nepokretne stvari.
• Zamenljive i nezamenljive stvari.
Subjekt prava
• Pravne norme se u prvom redu odnose na ljudsko pona{anje,
pravni odnosi postoje izme|u ljudi. U naj{irem I
najpreciznijem smislu, ljudi su subjekt prava, jer se ono jedino
na njih odnosi.
• Subjekt prava treba da se shvati u prvom redu kao subjekt
kome pravo stavlja ne{to u korist ili na teret, bez obzira na
njegovu svest i volju. Ako je takav subjekt li{en sposobnosti
svesti i volje, onda postoji zastupnik koji dela u njegovo ime.
• Pravni agenti mogu delati i u svoju i u tu|u korist, tj. i u svoje i
u tu|e ime.
• Subjekt prava=pravna sposobnost, svojstvo da se bude nosilac
ovla{}enja i obaveza.
Fizi~ko lice
• Sposobnost fizi~kog lica za svesne radnje koje izazivaju
pravne posledice
– Pravni agent- lice koje ima dovoljno razvijenu svest i volju da
pravne norme moè shvatiti i njima motivisati svoje pona{anje
ima sposobnost da svojim svesnim radnjama izazove
odgovaraju}e pravne posledice.
– Sposobnost da se odgovara za svoje svesne radnje je sposobnost
za izvr{enje delikta.
– U svim granama prava smatra se da svako lice koje je zdravo i
punoletno ima dovoljno razvijenu svest i volju.
– Politi~ka sposobnost – aktivno I pasivno bira~ko pravo.
– Poslovna sposobnost kao sposobnost za vr{enje pravnih poslova.
– Deliktna gra|anskopravna sposobnost kao sposobnost da se snosi
odgovornost za u~injeni delikt (za nanetu {tetu)
– Deliktna krivi~nopravna sposobnost.
• Pravna svest
– Svest – mogu}nost da se shvati {ta se normom zahteva
– Volja – mogu}nost dono{enja odluke da li da se postupi
prema normi ili ne.
– Prvi element pravne svesti je poznavanje prava, tj. svest o
postojanju prava i poznavanje njegove sadrìne.
– Drugi element pravne svesti je zauzimanje stava prema
pravu.
• Nepoznavanje pravne norme
– Pravilo da se za kr{enje norme niko ne moè izviniti
svojim neznanjem norme.
Ignorantia legis nocet- neznanje zakona {kodi.
Pravno lice
• Dru{tvene tvorevine kojima je priznato svojstvo pravnog subjekta nazivaju
se pravnim licima.Svojstvo subjekta prava sti~u samo one dru{tvene
tvorevine koje ispune uslove utvr|ene zakonom ili drugim propisom I budu
upisane u poseban registar koji se vodi kod nadle`nog dràvnog organa.
• Pravno lice je dru{tvena tvorevina koja predstavlja dovoljno organizovanu
jedinku, s vlastitom imovinom i zakonitim ciljem delovanja. Pravno lice
prdstavlja ve{ta~ku li~nost razli~itu ne samo od drugih pravnih lica, ve} i
od fizi~kih lica od kojih je to pravno lice sastavljeno. Ljudi koji se
povezuju u pravno lice se pona{aju tako da se posledice njihovih radnji ne
ura~unavaju njima, ve} pravnom licu.
• Pravno lice moè imati samo ona ovla{}enja koja odgovaraju njegovoj
prirodi i cilju radi koga je stvoreno.
• Pravno lice poseduje delatnu sposobnost, tj. sposobnost da sopstvenom
voljom i sopstvenim radnjama izaziva pravne posledice.
• Imovinska odgovornost pravnog lica.
• Posebni uslovi za nastanak pravnih lica.
• Upis u registar kao trenutak “ro|enja” pravnog lica.
• Vrste pravnih lica
– Javna (dràva, op{tina, provincija; javne ustanove;
javna preduze}a), i privatna pravna lica (trgova~ka
dru{tva i druga dru{tvena udruènja).
– Pravna lica privatnog prava se dele i na profitna i
neprofitna pravna lica, u zavisnosti da osnovana
radi sticanja dobiti ili radi sticanja odre|enih
socijalnih i kulturnih ciljeva.
– Profitna pravna lica se dele na trgova~ka dru{tva
lica i trgova~ka dru{tva kapitala.
Zastupnik
• înjenica sa postoje fizi~ka lica koja nemaju poslovnu sposobnost
odnosno da postoje subjekti prava koji nisu fizi~ka lica (ve} su pravna
lica) i koji stoga ne mogu sopstvenim radnjama izazivati pravne
posledice uslovila je pojavu institucije zastupnika. Navedene vrste
subjekata prava ne mogu li~no vr{iti pravna ovla{}enja i obaveze, pa
to umesto njih ~ini jedno poslovno sposobno fizi~ko lice koje je njihov
zastupnik.
• Zastupnik ima ovla{}enja i obaveze da u ime i u interesu drugog lica
(zastupljenog) zaklju~uje odre|ene pravne poslove ili preduzima druge
pravne radnnje.Subjekt ovako zaklju~enog pravnog posla je
zastupljeno lice, a ne zastupnik.
• Zakonski zastupnici- roditelji i zakonski zastupnici pravnih lica.
• Staraoci- zastupnici na osnovu pojedina~nog akta nadle`nog dràvnog
organa.
• Statutarni zastupnik- statutom utvr|eni zastupnici pravnog lica.
• Ugovorno zastupni{tvo- institucija punomo}nika.
Zakonitost
• Pojam zakonitosti
– Tri nivoa konkretizacijie pojma
Saglasnost svih akata sa zakonom kao vi{im aktom.
Svi pravni akti i sve materijalne radnje dràvnih organa i gra|ana
moraju da se donesu i vr{e u skladu sa zakonom i na osnovu zakona,
Svi pravni akti manje pravne snage moraju biti doneti ili na osnovu
zakona ili drugih pravnih akata ve}e pravne snage.
– Pravni poredak sam ure|uje svoje stvaranje. U pravnom
poretku vaì na~elo da vi{i pravni akti odre|uju i po formi i
po sadrìni niè pravne akte.
Zakonitim se naziva onaj akt (pravni ili materijalni) koji je
u skladu sa vi{im aktima od sebe, a nezakonitim (ili
protivpravnim) onaj akt koji nije u skladu sa vi{im aktima.
• Oblici zakonitosti
– Formalna zakonitost postoji kad su akti slabije pravne
snage formalno saglasni (doneti od nadle`nog organa,
prema predvi|enom postupku, sa odgovaraju|om
materijalizacijom) sa aktima ve}e pravne snage.
– Materijalna zakonitost postoji kad su akti slabije pravne
snage po svojoj sadrìni saglasni sa sadrìnom vi{ih
pravnih akata.
– Neposredna i posredna zakonitost
– Po~etna i naknadna zakonitost
– Stvarna zakonitost (ili nezakonitost) i formalno utvr|ena
zakonitost (ili nezakonitost)
• Osobine zakonitosti
– Vezanost za dràvu i pravo
– Univerzalnost
– Jedinstvenost
– Relativnost
Pravna snaga
• Pravna snaga je mera uticaja, dejstva jednog pravnog
akta na druge akte. Ona zavisi prevashodno od forme
pravnog akta. Zavisno od koli~ine vlasti kojom
raspolaè subjekt koji donosi pravi akt, odre|uje se i
pravna snaga pravnog akta. Ako isti subjekt donosi
vi{e vrsta pravnih akata, njihova pravna snaga zavisi
od postupka po kome su doneti.
• Pravni akti koji zauzimaju vi{e mesto u hijerarhiji
pravnih akata ostvaruju ve}u meru uticaja na druge
akte, kao {to trpe manju meru uticaja drugih akata na
sebe.
Pravno sredstvo
• Pravno sredstvo je izjava volje kojom ovla{}eni subjekt
zahteva od nadle`nog organa da ispita zakonitost izvesnog
pravnog ili materijanog akta.
• Na~elo dvostepenosti- odluka dràvnog organa doneta u
prvom stepenu moè biti preispitana pred drugostepenim
organom.
• Najva`nija pravna sredstva kojima se obezbe|uje kontrola i
za{tita zakonitostu su tu`ba i àlba.
• Kada se zahtev za ispitivanje zakonitosti podnosi nekom
sudskom organu, tada se takvo pravno sredstvo naziva tu`ba.
• @alba je pravno sredstvo kojim se zahteva ispitivnje
zakonitosti upravnih akata od strane vi{eg upravnog organa.
• Pravni lekovi su posebna vrsta pravnih sredstava kojima se
zahteva dono{enje drugostepene odluke suda, odnosno
upravnog organa, i imaju za cilj da pobiju odluku koja se
smatra nezakonitom.
• Redovni i vanredni pravni lekovi.
– Redovni pravni lekovi se ulaù protiv odluka koje jo{ nisu
postale pravosna`ne. Karakteristi~an redovni pravni lek je
àlba protiv prvostepene odluke nadle`nog dràvnog
organa. Devolutivni-o njima re{ava vi{a instanca;
suspenzivni- odlaù pravosna`nost pobijane odluke.
– Vanredni pravni lekovi se ulaù protiv odluka koje su
postale pravosna`ne. Napr. Zahtev za za{titu zakonitosti,
Zahtev za ponavljanje postupka.
• Granice do kojih se moè vr{iti kontrola zakonitosti:
– Najvi{a sudska instanca
– Postavljanje vremenskih rokova za upotrebu
odgovaraju}eg pravnog leka.
Sankcije zbog nezakonitosti
• Prema nezakonitim aktima se primenjuju pravom utvr|ene
sankcije, koje se razlikuju u zavisnosti da li je nezakonit akt
pravni ili materijalni akt.
• U slu~aju nezakonitih pravnih akata izri~u se sankcije prema
aktima koje imaju za cilj poni{taj pravog akta i posledica koje
je proizveo u pravnom poretku.
• Ni{tavi pravni akti se otklanjaju iz pravnog poretka tako {to se
poni{tavaju sve posledice koje je proizveo nezakoniti pravni
akt i to od momenta njegovog dono{enja (ex tunc). Poni{tenje
akta se vr{i po slu`benoj du`nosti, a na ni{tavnost akta se moè
pozvati svako pravno zainteresovano lice. Rok za podno{enje
zahteva za poni{taj nije ograni~en.
• Uklanjanje ru{ljivih pravnih akata iz pravnog poretka
– Na ru{ljivost se moè pozvati samo odnosno pravno
zainteresovano lice.
– Zahtev za uklanjanje ru{ljivog akta iz pravnog poretka moè
se podneti samo u predvi|enom vremenskom roku.
– Relativno ni{tavi akti u gra|anskom pravu.
– Ukidanje ru{ljivog akta u ustavnom i upravnom pravu-pravna
dejstva ukinutih akata prestaju od trenutka kada je postala
pravosna`na odluka o ukidanju ru{ljivog akta (ex nunc).
– Konvalidacija ru{ljivog akta.
• Sankcije prema nezakonitim materijalnim aktima se sastoje u
vr{enju suprotne radnje sa ciljem da se uspostavi ono stanje
koje je postojalo pre nezakonitog materijalnog akta
(restitutivne sankcije). Prema licima koja su u~inila
nezakonite materijalne ranje mogu se primeniti i retributivne
sankcije, koje imaju za cilj da ih odvrate od daljeg vr{enja
nezakonitih akata.
Pravosna`nost
• S obzirom da pravni poredak teì kona~nom uklanjanju svake
povrede prava, odnosno neopozivom odstranjenju spornih
situacija, pravom je predvi|eno da postupak ispitivanja
zakonitosti odre|enih akata mora biti, u odre|enom trenutku,
definitivno okon~an.
• Akti ~ija je zakonitost utvr|ena okon~avanjem postupka za
ispitivanje njihove zakonitosti nazivaju se pravosna`nim.
Protiv ovakvih akata se ne mogu vi{e ulagati redovni pravni
lekovi.
• Pravosna`nost nastupa
– Protekom roka koji je odre|en za pokretanje postupka ispitivanja
zakonitosti, ako ovaj (postupak) nije pokrenut,
– Odricanjem od prava na àlbu protiv prvostepene odluke pod
uslovima predvi|enim zakonom, ili
– Dono{enjem kona~ne odluke o zakonitosti akta, ako je àlba
uloèna.
• Dejstvo pravosna`nosti:
– Nemogu}nost da iste stranke iznose isti spor na re{avanje
nadle`nom dràvnom organu (na~elo ne bis in idem)
– Vezanost nadle`nog dràvnog organa za pravosna`no presu|
eni slu~aj.
• Mogu}nost pobijanja pravosna`nih akata vanrednim pravnim
lekovima.
Stupanje na snagu
• Stupanje na snagu zna~i da su subjekti ~ije se pona{anje ure|
uje normom sadrànom u op{tem aktu obavezni od trenutka
stupanja na snagu tog okta (odn. pravnih normi koje akt sadrì)
da se pona{aju po toj normi.
• Trenutak stupanja na snagu nekog zakona odre|uje se:
– Zakonom, tako {to sam zakon na kraju odre|uje kada stupa na snagu, ili
– Ustavom ili posebnim zakonom koji sadrÌ op{tu normu o stupanju na
snagu zakona.
• Op{ti pravni akti stupaju na snagu, a pojedina~ni pravni akti
sti~u svojstvo pravosna`nosti.
• Kona~nost i pravosna`nost upravnih akata.
Izvr{nost
• Izvr{nost jednog pravnog akta zna~i da su subjekti du`ni da se po njemu
pona{aju, jer od trenutka nastupanja izvr{nosti postoje svi uslovi za to
pona{anje.
• Izvr{ni su po pravilu samo pojedina~ni akti, koji ta~no predvi|aju uslove
za svoju izvr{nost i trenutak njenog nastupanja.
• Izvr{nost u {irem smislu predstavlja svojstvo pojedina~nog pravnog akta
koji je stupio na snagu da bude izvr{en.
• Izvr{nost u uèm smislu zna~i da odnosni pravni akt od trenutka sticanja
izvr{nosti moè da bude izvr{en primenom dràvne prinude.
– Paricioni rok je rok u kome lice koje je du`no da postupi po pravosna`nom
pravnom aktu moè “dobrovoljno da izvr{I ~inidbu” Istekom paricionog roka
akt se moè izvr{iti primenom dràvne prinude.
• Izvr{an moè biti svaki pojedina~an pravni akt. Upravni i sudski akt
neposredno se izvr{avaju prinudom (kad je to nu`no), a pravni posao se
izvr{ava posredno – putem sudskog akta.
• Odnos pravosna`nosti i izvr{nosti.
Primena prava
• Primena prava je pona{anje pravnih subjekata po pravnim normama.
Kako se pravna norma sastoji od dispozicije i sankcije i primena
prava se moè odrediti kao pona{anje odgovaraju}ih pravnih
subjekata bilo po dispoziciji bilo po sankciji.
• Pona{anje po dispoziciji –dobrovoljna primena prava. (Pona{anje
subjekta pot~injenog dispoziciji).
• Prinudna primena prava - pona{anje po sankciji. (Pona{anje dva
subjekta, prekr{ioca dispozicije i dràvnog organa za prinudu).
• Restitutivne i retributivne sankcije.
• Primena prava kao primena op{te pravne norme na konkretan slu~aj
koji je u njoj predvi|en.
– Utvr|ivanje da se op{ta norma odnosi na dati konkretan slu~aj
(pravni silogizam)
– Izvo|enje pojedina~ne pravne norme za taj konkretni slu~aj iz
op{te norme.
Metodi i radnje kojima se primenjuje
pravo
• Metodi primene su sve radnje koje se vr{e u procesu primene,
i umne i telesne.
• Metodi odre|ivanja pojedina~ne norme na osnovu op{te, odn.
primene op{te norme na konkretan slu~aj i
• Metodi samog ostvarivanja prava, tj. izvr{enja pravne norme
odgovaraju}im pona{anjem pravnog subjekta.
• Efikasnost primene se sastoji u podobnosti metoda primene da
pravo izazove ono dejstvo koje mu je postavljeno kao cilj.
• Ekonomi~nost primene zna~i da do primene prava treba da se
do|e najkra}im putem, {tede}i i vreme i ljudske radnje i
materijalna sredstva.
Postupak primene pravne norme
• Radnje kojima se primenjuje pravo su usmerene na dva cilja:
– Ta~no odre|ivanje pona{anja koje norma zahteva u datom konkretnom slu~aju,
– Izvr{enje samog pona{anja.
• Odre|ivanje pona{anja prema pravnoj normi
– Neophodno je utvrditi i oceniti ~injenice konkretnog slu~aja
koji treba re{iti. Jezi~ko oblikovanje i utvr|ivanje pravno
relevantnih ~injenica konkretnog slu~aja koji treba re{iti.
– Neophodno je izna}i normu odnosno izvr{iti izbor pravnih
normi pogodnih za primenu na doti~ni slu~aj. Pritom treba
utvrditi autenti~an tekst tih normi (tzv. nià kritika pravne
norme) kao i vaènje ovih pravnih normi (tzv. vi{a kritika
pravne norme). Tuma~enje pravnih normi.
– Neophodno je uporediti pravne ~injenice opisane u
pretpostavci dispozicije uslovne pravne norme sa realnim
~injenicama konkretnog slu~aja.
– Subsumcija- zaklju~ak da li se konkretni slu~aj moè
podvesti (subsumirati) pod utvr|enu pravnu normu.
– Izricanje pravne posledice ili posledica.
Odluka u konkretnom slu~aju javlja se u obliku pravne
posledice odnosno konkluzije procesa subsumcije, ~ija je
misaona {ema pravni silogizam (u formalnoj logici,
silogizam se odre|uje kao posredan deduktivan zaklju~ak iz
ta~no dve premise).
Pravnom silogizmu se moè pristupiti tek kad je obavljen
zadatak tuma~enja apstraktnog pravnog pravila (velike
premise) i data kvalifikacija pravno relevantnih ~injenica
konkretnog slu~aja (mala premisa).
Dokazi
• Dva osnovna zna~enja re~i dokaz:
– Dokazno sredstvo - uvi|aj, isprava, svedok, ve{tak,
– Rezultat izvedenog dokaza – iskaz svedoka, ve{taka, sadrìna
isprave.
• Nikad se ne dokazuju SVE ~injenice jednog slu~aja, ve} samo
PRAVNO RELEVANTNE ~injenice.
• Neposredni i posredni dokazi
– Neposrednim dokazima se postojanje izvesnih pravno
relevantnih ~injenica utvr|uje neposrednim ~ulnim opaànjem o
svojstvima ili stanjima stvari ili lica (uvi|aj ili pregled isprave).
– Posredni dokazi su oni dokazi gde se ~injenice koje se dokazuju
ne mogu posmatrati neposredno, ve} se njihovo postojanje utvr|
uje pomo}u veze izme|u njih i drugih ~injenica (dokaza u uèm
smislu) koje se mogu neposredno posmatrati (napr. iskaz
svedoka, iskaz ve{taka).
• Ocena dokaza:
– Na~elo slobodne ocene dokaza- sud ili drugi dràvni organ je
slobodan u oceni dokaza. Slobodna ocena dokaza NIJE
proizvoljnost. Argumentacija suda/dràvnog organa podlo`na je
kontroli vi{e instance. Uz to, ni prema na~elu slobodne ocene
dokaza se sudu ne daje ovla{}enje da se upu{ta u ocenu dokazne
snage javne isprave. Sem toga, sud slobodno ceni iskaz ve{taka,
ali ga redovno usvaja.
– Na~elo tzv. formalne istine: organ pred kojim se izvodi
dokazivanje je bio obavezan da izvesnu ~injenicu smatra
dokazanom ~im za nju postoji odre|en broj dokaza odre|enog
kvaliteta.
Pretpostavke
• Pravne pretpostavke ili prezumcije su pravila koja odre|uju da
se izvesne pravno relevantne ~injenice imaju smatrati istinitim
i bez potrebe da budu dokazane.
• Oborive pretpostavke: kod oborivih pretpostavki se
pretpostavljaju kao ta~ne one ~injenice koje su normalno, u
najve}em broju slu~ajeva zaista i ta~ne, i koje su verovatno
ta~ne i u datom konkretnom slu~aju. Da bi se omogu}ilo utvr|
ivanje neta~nosti pretpostavke, dopu{teno je onom ko tvrdi da
ona nije ta~na i zainteresovan je, da to i dokaè. Teret
dokazivanja u slu~aju oborive pretpostavke prebacuje se na
onoga ko tvrdi da je ona neta~na.
• Neoborive pretostavke: u izvesnim slu~ajevima dru{tveni
interes moè zahtevati da se izvesne pretpostavke proglase
neoborivim, tj. da se isklju~i mogu}nost dokazivanja njihove
ta~nosti.
Fikcije
• Fikcija je pravnotehni~ko sredstvo kojim se
progla{ava za ta~no ono {to nije ta~no i za {ta
se zna da nije ta~no.
• Svrha fikcija u pravu je da se na najlak{I na~in
ostvare izvesni dopu{teni ciljevi.
• Smatranje za~etog deteta ro|enim, ako je to u
njegovom interesu ili pak smatranje zgrade
ambasade strane dràve delom teritorije te
dràve kao primeri fikcija u pravu.
Vaènje pravnih normi u prostoru
• Na~elo teritorijalnog vaènja pravnih normi: Pravo
jedne dràve vaì na teritoriji te dràve. Po tim
normama su du`na da se pona{aju samo lica koja se
nalaze na teritoriji te dràve, a pravo se primenjuje i
na stvari koje se nalaze na njenoj teritoriji.
• Re{avanje sukoba zakona prema me|unarodnom
privatnom pravu.
• Fikcija eksteritorijalnosti.
• Vaènje pojednina~nih pravnih akata i pravnih
poslova na celoj teritoriji.
Vaènje pravnih normi u vremenu
• Dva vremenska momenta, po~etak i prestanak vaènja pravnih
normi, odn. pravnih akata koji sadrè pravne norme.
• Pravna norma, na~elno, moè po~eti da vaì ili
– Od momenta njenog usvajanja odn. izricanja, ili
– Od trenutka njenog objavljivanja odn. dostavljanja
adresatu, ili
– Protekom odre|enog vremena od objavljivanja u slu`benom
glasilu odn. od dostavljanja adresatu.
• Pravilo da op{te pravne norme stupaju na snagu protekom
odre|enog vremena od dana objavljivanja u odgovaraju}em
slu`benom glasilu. Vacatio legis
• Prestanak vaènja pravne norme
– Abrogacija: izri~ito ukidanje vaè}e pravne norme
dono{enjem nove u kojoj se isti~e da prethodna norma
prestaje da vaì.
– Derogacija: pre}utno ukidanje vaè}e pravne norme
dono{enjem nove pravne norme iste ili vi{e pravne snage
kojom se ure|uje isti odnos na druga~iji na~in, s tim da se u
njoj ne navodi izri~ito da ranije vaè}a norma prestaje da
vaì.
• Lex superior derogat legi inferiori (vi{i zakon ukida
niì)
• Lex posterior derogat legi priori (docniji zakon ukida
raniji)
• Lex specialis derogat legi generali (specijalni zakon
ukida op{ti).
– Ako je pravna norma doneta na odre|eno vreme, ona
prestaje da vaì istekom tog vremena.
Povratno dejstvo pravnih normi
• Po pravilu, pravna norma vaì za budu}nost, tj. od trenutka
kad je stupila na snagu za budu}e pona{anje odnosnih
subjekata.
• Slu~aj da pravne norme budu obavezne za odnosne subjekte i
pre nego {to su donete naziva se povratno (retroaktivno)
dejstvo pravne norme.
• Povratno dejstvo pravne norme zna~i da se na pona{anje
subjekta koje je regulisano normom koja ima povratno dejstvo
primenjuje sankcija te norme, ukoliko je to pona{anje prekr{aj
doti~ne norme, ili da se pravne posledice subjektovog
pona{anja cene po normi sa povratnim dejstvom.
TUMAÊNJE PRAVA
• Pojam tuma~enja uop{te
– Tuma~enje je delatnost kojom se utvr|uje zna~enje (smisao) neke
materijalne pojave koja je i upotrebljena da bi se ono (zna~enje)
saop{tilo. Materijalna pojava koja je nosilac zna~enja naziva se znak.
– Dve strane u procesu tuma~enja:
• Jedna upotrebljava znak da bi saop{tila sadràj svoje psihe,
• Druga opaà znak i pomo}u njega saznaje pomenuti sadràj.
– Zakonik (kodeks) zna~enja - dogovor o zna~enju znakova.
– Jezik kao najva`niji sistem znakova.
– Tri mogu}a zna~enja:
• Zna~enje koje tvorac pridaje znacima,
• Zna~enje znakova prema zakoniku zna~enja,
• Zna~enje koje subjekt tuma~enja daje sistemu znakova.
• Cilj saobra}aja svesti putem znakova je poklapanje ova tri zna~enja. U
praksi me|utim uvek postoji odre|eno nepoklapanjne izme|u navedenih
zna~enja.
– Pravi cilj tuma~a nije da utvrdi smisao samih znakova koji su
upotrebljeni, drè}i se njihovog zakonika zna~enja, nego da putem njih
utvrdi sadràj svesti koji je oda{ilja~ izrazio pomo}u njih.
• Pojam tuma~enja prava
– Tuma~enje prava kao utvr|ivanje ta~nog (ili
pravog) zna~enja (smisla) pravnih normi.
– Primer:
• “Bra~ni drugovi imaju ista prava i du`nosti prema deci:
oni su du`ni starati se zajedni~ki o njihovom
izdràvanju i vaspitavanju”.
• “Za obaveze koje u toku braka uzme na sebe jedan
bra~ni drug za teku}e potrebe zajednice odgovara
poveriocu i drugi bra~ni drug kao da ih je on sam na
sebe uzeo”
• “Bra~ni drug koji nema sredstava za ìvot, a
nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na
izdràvanje od drugog bra~nog druga ukoliko je ovaj u
stanju da to u~ini”.
• Tuma~enje prava i pravna praznina
– Tuma~e}i bilo koju normu, uvek se u stvari tuma~i celokupan pravni
sistem ~iji je ona deo. Tuma~enje pravne norme je zato uvek
tuma~enje doti~nog pozitivnog prava kao celine.
– U slu~aju postojanja pravne praznine naro~ito dolazi do izraàja
tuma~enje prava kao celine. Tuma~ u ovom slu~aju tuma~i normu
koja takore}i i ne postoji te je ovde re~ o tuma~enju u {irem smislu, za
razliku od tuma~enja postoje}e norme (odn. tuma~enja u uèm smislu).
• Zna~aj tuma~enja prava

– Tuma~eje prava kao sastavni deo procesa saznanja pravne norme.
– Do kr{enja pravne norme i od gra|ana, a naro~ito od dràvnih organa,
ne dolazi toliko otud {to oni namerno èle da prekr{e pravo, ve} pre
svega otud {to nisu dobro protuma~ili odnosne pravne norme.
• Predmet tuma~enja prava
– Predmet tuma~enja u uèm smislu je pravna
norma, jedna ili vi{e njih, me|usobno povezanih
nekom vezom.
– Predmet tuma~enja u {irem smislu ceo pravni
sistem, sve norme.
Vrste tuma~a prava
• Tuma~e treba podeliti najpre najpre prema tome da li su
– Dràvni organi, ili
– Nedràvni subjekti.
Kad dràvni organi tuma~e pravo kao svoju slu`benu nadleznost, po
pravilu njihovo tuma~enje ima odre|enu obaveznu pravni snagu.
Kad pravo tuma~e nedràvni subjekti, njihovo tuma~enje nema
obaveznu pravnu snagu.
• Tuma~enje norme od strane stvaraoca norme i od subjekta koji nije
stvaralac doti~ne pravne norme.
– Autenti~no tuma~enje norme vr{i njen sopstveni stvaralac.
Autenti~no tuma~enje u stvari i nije tuma~enje u pravom smislu -
kada dràvni organ tuma~i normu koju je doneo on stvara novu
pravnu normu, donosi novi pravni akt, kojim se precizira i razra|uje
norme koju je ranije doneo i koju “tuma~i”. Radnja tuma~enja
dodu{e postoji, ali se njoj dodaje i stvaranje nove pravne norme,
kojom je izraèn rezultat tuma~enja.
– Povratno dejstvo interpretativnih zakona.
• Tuma~enje dràvnih organa
– Radnja tuma~enja kao sastavni deo radnje primene prava od
strane upravnih i sudskih organa.
– Va`nost sudskog tuma~enja.
• Tuma~enje nedràvnih subjekata
– Sa ciljem primenjivanja neke norme koju je neko drugi stvorio,
ili
– Kao vrsta autenti~nog tuma~enja sopstvenih normi. U ovom
slu~aju takvo tuma~enje obavezuje odnosne tuma~e, zavisno od
pravne snage akta kojim se ono daje. Obaveznost sa pristankom.
• Nau~no tuma~enje
– Tuma~enje koje daje pravna nauka u svojoj slobodnoj delatnosti
i koje nema za svrhu neposrednu primenu prava od strane samog
tuma~a.
– Celokupna pravna nauka kao sredstvo tuma~enja.
• Postupak tuma~enja
– Utvr|ivanje ta~nog teksta norme, kao i da li ona
~ini deo pozitivniog prava.
– Utvr|ivanje pravog zna~enja pravne norme
• Utvr|ivanje njenog ta~nog zna~enja shodno zakoniku
zna~enja, tj. utvr|ivanja njenog jezi~kog zna~enja.
• Uvr|ivanje pravog zna~enja pravne norme.
• Upore|ivanje jezi~kog i pravog zna~enja pravne norme.
Ukoliko se ova dva zna~enja poklapaju, tuma~enje je
zavr{eno. Ukoliko se pak razilaze, pristupa se
ispravljanju jezi~kog zna~enja pravim zna~enjem.
• Sredstva tuma~enja
– Jezik
– Logika
– Sistem prava
– Istorija norme
– Cilj norme.
Pomo}u sredstava tuma~ pristupa tuma~enju, povezuju}i
rezultate koje dobija pojedinim sredstvima u jednu logi~nu
celinu.
Jezik kao glavno sredstvo, ostala su u odre|enom smislu
sporedna, tj. sluè samo ispravljanju jezi~kog smisla.
Unutra{nja sredstva: logi~ko i sistemsko tuma~enje.
Spolja{nja sredstva: istorijsko i ciljno tuma~enje.
Navedenim sredstvima (logi~kim, sistemskim, istorijskim i
ciljnim tuma~enjem) utvr|uje se pravo zna~enje pravne norme.
Jezi~ko zna~enje pravne norme
• Jezi~ko zna~enje je ono zna~enje koje se dobija primenom zakonika
zna~enja, tj. pravila jezika, jezi~kim tuma~enjem.
• Jezi~ko zna~enje dobijeno jezi~kim tuma~enjem moè biti ili jasno ili
nejasno. Ukoliko je nejasno, ono se mora razja{njavati drugim sredstvima
tuma~enja, ~ime se istovremeno utvr|uje i pravo zna~enje norme.
• Nejasno zna~enje
– Besmislena norma
• Pravna norma je besmislena kad nema nikakvog zna~enja, tako da
se ne moè otkriti sadràj psihe koji se njome iskazuje.
• Besmislenost norme kad se poveè s drugim pravnim normama.
Protivre~nost normi koja dovodi do sukoba zna~enja normi, koji se
re{ava sistemskim tuma~enjem.
– Neodre|ena norma
• Neodre|ena norma ima vi{e zna~enja, a ne zna se koje od njih je
pravo. Uzroci: nesavr{enost jezika ili neodre|enost pojmova.
• Neodre|eni pojmovi
Jezi~ko tuma~enje
• Jezi~ko zna~enje norme utvr|uje se jezi~kim tuma~enjem, tj. pomo}u zakonika
zna~enja pojedinih elemenata jezika kao sredstva izraàvanja.
• Glavni elementi jezika koji se upotrebljavaju za izraàvanje su re~i, skupovi
re~i, re~enice i, u pisanom jeziku, interpunkcijski znaci.
• Leksi~ko, gramati~ko, sintaksi~ko, interpunkcijsko tuma~enje.
• Zna~enje upotrebljenih jezi~kih elemenata se utvr|uje prema zakoniku
zna~enja koji je upotrebljavao tvorac norme.
• Stvaranje posebnih termina za preciznu oznaku najva`nijih pravnih pojmova.
– Jednima se ozna~avaju ~isto pravni pojmovi koji ne postoje van oblasti
prava (napr. vinost, poslovna sposobnost, izvr{nost)
– Drugi pojmovi postoje i van prava, u obi~nom ìvotu, pa ih pravo uzima
odatle i daje im posebno precizirano zna~enje (napr. Stvar, roditelj, akt).
• Prilikom jezi~kog tuma~enja se mora uzeti da svaki jezi~ki znak ima svoje
sopstveno zna~enje, tj. da nije suvi{an u op{tem tekstu norme.
• Svakom jezi~kom znaku, ukoliko on ima vi{e zna~enja, treba dati ono
zna~enje koje on normalno, po zakoniku zna~enja ima, i to zna~enje koje mu
je prvo ili glavno.
• Tehni~ka pravila za utvr|ivanje jezi~kog zna~enja
– Jezi~kim znacima ne treba pridavati poseban pravni smisao
ukoliko za to ne postoje dovoljno osnovani i ~vrsti razlozi.
– Znacima koji o~igledno imaju osobeno pravno zna~enje,
razli~ito od onog u obi~nom jeziku, treba, po pravilu pridavati
op{te pravno zna~enje, tj. ono koje imaju s obzirom na
celokupan pravni sistem, a samo izuzetno posebno pravno
zna~enje, tj. ono koje imaju u okviru jednog dela pravnog
sistema.
– Pri odre|ivanju posebnog pravnog zna~enja pojedinih izraza
mora se voditi ra~una i o zna~enju sli~nih znakova u drugim
odgovaraju}im delovima pravnog sistema.
– Ukoliko je u pravnom aktu izri~ito odre|eno zna~enje pojedinih
znakova, treba se strikno dràti tih odredbi.
– Istim znacima u istoj pravnoj normi, odnosno aktu, ne treba bez
dovoljno razloga, davati razli~ita zna~enja.
Pravo zna~enje pravne norme
• Zadatak tuma~enja pravne norme je u utvr|ivanju njenog
pravog zna~enja.
• Pravo zna~enje kao zna~enje pravne norme koje obezbe|uje
ispravno i najpotpunije mogu}e vr{enje one uloge koju ta
norma ima u dru{tvu.
• Vezano i slobodno tuma~enje
– Vezano tuma~enje je ono tuma~enje koje kao pravo zna~enje uzima
jedno od jezi~ki mogu}ih zna~enja, odnosno jedino mogu}e jezi~ko
zna~enje, ako je mogu}e samo jedno takvo zna~enje.
– Slobodno tuma~enje je ono tuma~enje gde tuma~ nije vezan nikakvim
jezi~kim zna~enjem norme, ve} je slobdan da joj da onakvo zna~enje
kakvo on nalazi za potrebno, bez obzira {to ono nije jezi~ki mogu}e.
Slobodno tuma~enje kao conradictio in adjecto (oksimoron).
• Subjektivno tuma~enje
– Subjektivno tuma~enje se sastoji u poistove}ivanju pravog
zna~enja norme s onim zna~enjem koje joj je hteo dati njen
tvorac. Pitanje volje tvorca pravne norme.
• Objektivno tuma~enje
– Objektivno tuma~enje ne istraùje volju tvorca norme. Po
objektivnom tuma~enju pravo zna~enje norme nije ono
koje joj pridaje njen tvorac ve} koje joj pridaje dru{tvo.
• Uè shvatanje objektivnpg tuma~enja: Pravo zna~enje
norme je ono koje je odre|eno zakonikom zna~enja, a
ovaj je dru{tvena tvorevina. Norma je sam tekst norme,
jezi~ko zna~enje je jedino pravo zna~enje norme.
• [ire shvatanje objektivnog tuma~enja ne smatra da je
pravo zna~enje norme njeno jezi~ko zna~enje. Pravo
zna~enje norme je zna~enje koje bi joj pridao jedan
savr{eno razuman subjekt kako bi najbolje posluìla
dru{tvu u kome je i za koje je stvorena.
Pravna norma nije ono {to je njen tvorac hteo da ona bude, ve} ono
{to ona stvarno jeste. Relevantnodt IZJAVE volje.
Jezi~ko zna~enje nije pravo zna~enje pravne norme ali ono odre|uje
granicu objektivnom tuma~enju.
Izme|u subjektivnog i objektivnog tuma~enja treba izabrati
objektivno kao ono koje pruà pravo zna~enje norme.
Subjektivno tuma~enje kao dopunsko sredstvo objektivnog
tuma~enja.
• Stati~ko tuma~enje
– Prema stati~kom tuma~enju pravi smisao pravne norme je onaj
koji je norma imala u trenutku svog dono{enja.
• Evolucionisti~ko tuma~enje
– Evolucionisti`ko tuma~enje postoji kad se pravim zna~enjem
norme smatra ono zna~enje koje norma ima u trenutku
tuma~enja. Evolucionisti~ko tuma~enje postoji samo ako se
zna~enje norme promenjeno od trenutka njenog dono{enja, do
trenutka tuma~enja.
Sredstva utvr|ivanja pravog zna~enja
• Logi~ko tuma~enje
Logi~ko tuma~enje se sastoji u utvr|ivanju zna~enja
norme pomo}u logike, tj. primenom zakona logike na
zna~enje koje se dobija jezi~kim i drugim vrstama
tuma~enja.
Dva osnovna rezultata logi~kog tuma~enja:
– Utvr|ivanje da li zna~enje koje se dobija drugim vrstama
tuma~enja logi~ki mogu}e,
– Izvla~enje iz norme onog zna~enja koje se ne moè dobiti
jezi`kim ili drugim tuma~enjem.
Protivre~nost u samoj normi i protivre~nost izme|u
dve ili vi{e normi.
– Izvla~enje iz norme onog zna~enja koje se ne moè dobiti
jezi`kim ili drugim tuma~enjem.
• Prosta primena osnovnog logi`kog na~ela istovetnosti (principa
identiteta). Zna~enje koje se ovim tuma~enje izvla~I iz norme
potpuno je pouzdano utvr|eno kao I ono koje se dobija jezi~kim
tuma~enjem. Njime se dato jezi~ko zna~enje pro{iruje i na
predmete koji nisu neposredno sadràni u samom iskazu.
• Zna~enje norme se izvodi pomo}u mnogo sloènijih zaklju~ivanja
na osnovu izvesnih pravila koja je te{ko nazvati logi~kim u
strogom smislu re~I I koja nisu sadràna u samom pravu, ve} ih
stvara sam tuma~.
“Zabranjeno je i}I desnom stranom ulice”. Logi~kim
tuma~enjem utvr|ujemo da je dopu{teno i}I levom stranom
ulice.
Neophodan oprez pri upotebi ove vrste tuma~enja. Da li je
zna~enje utvr|eno ovim tuma~enjem pravo zna~enje pravne
norme moèmo utvrditi tek posle tuma~enja i drugim
sredstvima tuma~enja.
• Sistematsko tuma~enje
Sistematsko tuma~enje je utvr|ivanje zna~enja pravne norme pomo}u
veze izme|u nje i svih ostalih normi koje ~ine pravni sistem.
Dve osnovne vrste sistematskog tuma~enja:
• Ono koje se vr{i pomo}u mesta koje norma zauzima,
• Ono koje se vr{i pomo}u smisaonog povezivanja normi.
Raspore|ivanje normi u pojedine delove jednog akta i davanje
naslova ovim delovima ima za cilj da bliè odredi njihovo
zna~enje. Od mesta norme u odnosnom delu akta zavisi i njeno
zna~enje. Sistematika, naro~ito naslovi pojedinih delova akta, ne
~ine sami po sebi nikakve pravne norme, koje bi po svojoj
obaveznoj snazi bile jednake pravnim normama. Njih treba shvatiti
kao pomo}na sredstva.
Nià norma po obimu ne sme ne sme protivre~iti vi{oj normi, koju
konkretizuje. Pomo}u zna~enja op{tije norme odre|uje i zna~enje
manje op{te. Op{tija norma samo postavlja okvire, granice
zna~enja manje op{te norme.
Na~ela su op{te pravne norme koje vr{e odre|en uticaj na tuma~enje
niìh pravnih normi.
• Istorijsko tuma~enje
Istorijsko tuma~enje tuma~i norme pomo}u
dru{tvenih okolnosti. Ovim tuma~enjem se
istraùju okolnosti koje uti~u na odre|ivanje cilja
norme istorijskim metodama.
Istorijsko tuma~enje ispituje
Op{te dru{tveno stanje koje je prethodilo normi,
Pripremne radove na dono{enju normi, postupak
dono{enja, predloge I njihove promene, diskusije,
i sl,
Promene u samoj normi tokom njenog trajanja i
uzroke koji su ih izazvali.
• Ciljno (teleolo{ko) tuma~enje
Ciljnim tuma~enjem se re{ava koje je od mogu}ih
zna~enja (zna~enja utvr|enih drugim sredstvima
tuma~enja) pravne norme njeno pravo zna~enje.
Cilj norme je ostvarenje odre|enog uticaja na
dru{tvo, koji je koristan.
Odre|ivanje cilja norme.
Analogija
• Analogija odn. tuma~enje po sli~nosti je osnovni na~in tuma~enja pomo}u
koga se popunjavaju pravne praznine.
• Analogija zna~i da se na jedan slu~aj koji nije regulisan op{tom pravnom
normom primenjuje pravna norma koja je predvi|ena za neki drugi slu~aj,
koji je sa njim sli~an, i to upravo na osnovu te sli~nosti.
• Analogija je me{ovit, induktivno-deduktivan zaklju~ak, koji nam omogu}ava
da na osnovu zajedni~kih poznatih obele`ja dva slu~aja i poznatih obele`ja za
koja znamo da u jednom slu~aju proisti~u iz zajedni~kih obele`ja, zaklju~imo
da takva ista obele`ja postoje i u drugom slu~aju, iako nam ovo niije poznato.
• Ta~nost analogije zavisi od ta~nosti premise deduktivnog zaklju~ka, tj. Od
ta~nosti induktivnog dela.
• Bitna ta~ka pri primeni analogije je utvr|ivanje odgovaraju}eg dru{tvenog
interesa koji se {titi normom koja treba da bude primenjena analogijom, utvr|
ivanje tzv. zakonskog razloga (ratio legis), razloga zbog koga je ta norma
doneta. Ovo se postiè ciljnim tuma~enjem. Pomo}u analogije posebna pravna
norma koja se odnosi na jedan slu~aj pro[iruje se I na drugi, zato {to I u
jednom I u drugom slu~aju postojiisti zakonski razlog, odn. Isti interes koji
treba za{tititi.
• Zakonska (analogia legis) i pravna (analogia iuris) analogija.
Razlog suprotnosti – Argumentum a
contrario
• Razlog suprotnosti sluì da se pravne praznine popunjavaju na na~in koji je
suprotan analogiji.
• Prema razlogu suprotnosti se za sve slu~ajeve koje neka norma ne
obuhvataprimenjuje norma koja joj je sli~na.
• Pri zaklju~ivanju na osnovu zakona suprotnosti polazni stav je da je jedna
norma propisana za jedan slu~aj na osnovu svih njegovih sastavnih
obele`ja- zakonski razlog nije samo jedno ili nekoliko obele`ja slu~aja ve}
sva obele`ja u celini. Po{to se takav slu~aj nesumnjivo razlikuje od slu~aja
koji predstavlja prazninu, to se na njega i ne moè primeniti norma koja je
propisana za drukìji slu~aj, ve} njoj suprotna norma.
• Argumetum a cotrario kao na~in zaklju~ivanja koji se primenjuje kada
postoji jedna op{ta i jedna posebnija norma, koja predstavlja izuzuetak u
odnosu na op{tiju. Tada se za sve slu~ajeve koji nisu obuhva}eni
posebnijomnormom na osnovu razloga suprotnosti smatra da potpadaju
pod op{tu normu.
Usko tuma~enje izuzetaka
Exceptiones non sunt extendendae
• Izuzetak u pravu treba usko tuma~iti.
• Ako je jedna norma izuzuetak u odnosu na neku
drugu, op{tiju normu, onda se ona mora usko
tuma~iti, tj. mora se kao njen pravi smisao uzeti onaj
najuì smisao.
• Izuzetak je posebna norma u odnosu na op{tiju koja
ima suprotan sadràj od ove.
Popunjavanje pravnih praznina op{tim
na~elima
• Op{ta na~ela su pravne norme koje obuhvataju
veoma veliki broj konkretnih slu~ajeva, tako da sluè
kao osnov za nastanak mnogobrojnih konkretnih
normi koje ove slu~ajeve podrobnije reguli{u.
– Na~elo da svaka {teta treba da se nadoknadi; na~elo da
ugovori moraju savesno da se izvr{avaju.
– U izvesnim slu~ajevima na~elo ne mora biti razra|eno
konkretnom normom. Takve praznine se popunjavaju
op{tim pravnim na~elima. Prividna praznina ?
Upore|ivanje jezi~kog i pravog
zna~enja
• Tuma~ je vezan jezi~kim zna~enjem norme i pravo zna~enje norme
moè biti samo jedno od njenih jezi~kih zna~enja. Pravo zna~enje
norme ne moè biti neko zna~enje koje nije jezi~ko zna~enje.
Zahtev pravne sigurnosti, zakonitosti i jednakosti pred pravom.
• Ispravljanje norme s jasnim zna~enjem u slu~aju oma{ke
– S objektivnog gledi{ta oma{ka postoji kad nijedan prose~an
~ovek, koji bi stvarao normu ne bi ovu formulisao tako kako je
formulisao, jer bi time o~igledno u~inio nemogu}om njenu
primenu ili tako te{ko o{tetiointeres koji ina~e pravo normalno
{titi, da bi to bilo potpuno neprihvatljivo.
– Vozila se u gradu moraju kretati najmanjom brzinom od 3000
km na sat.
Za kra|u kradljivac moè biti osu|en kaznom zatvora od 300
godina.
– Oma{ku treba razlikovati od nesavr{enosti norme. Kod
nesavr{enosti norme tvorac norme stvara nesavr{enu normu kad
ho}e da ona bude takva kakva je, a ona kao takva nije savr{ena.
Nesavr{enost norme se ne ispravlja.
– Utvr|ivanje oma{ke spada u tuma~enje, a njeno ispravljanje u
stvaranje prava.
– Oma{ka je samo ona koja se nalazi u originalnom tekstu norme.
• Ispravljanje norme u slu~aju pravne praznine

– Pitanje da li postoji pravna praznina ili je re~ o odnosima koji ne
treba da budu regulisani pravom.
– Doti~an deo prava sluÌ kao bitan oslonac za popunjavanje
pravne praznine. Taj deo prava pruà ono pravo zna~enje koje je
jedno od njegovih mogu}ih zna~enja ukoliko se poveè sa
zna~enjem celokupnog prava.
• Ispravljanje besmislenih normi
– Besmislenost kao rezultat oma{ke.
– Besmislena norma se smatra nepostoje}om, a na slu~aj koji ona
reguli{e se primenjuju pravila o pravnoj praznini.
– Me|usobno protivre~ne norme: ni jedna od njih ne postoji, ili se
uzima da jedna od njih postoji I vaì. Izbor zavisi od ocene va`nosti
odgovaraju}ih interesa u sukobu.
– Besmislena norma nema jezi~ko zna~enje, pa tako nema ni pravo
zna~enje, jer pravo zna~enje moè biti samo jedno od jezi~kih
zna~enja.
• Ispravljanje neodre|enih normi
– Neodre|ena norma je ona koja ima vi{e mogu}ih jezi~kih zna~enja,
pa je njeno pravo zna~enje jedno od njih.
– Podela zna~enja po obimu na srednja, uska i {iroka. Srednje
zna~enje (normalno, bukavalno) je ono zna~enje koje obuhvata one
subjekte koji se normalno, prose~no obuhvataju doti~nim
zna~enjem, tj. koje je prvo i naj~e{}e shodno zakoniku zna~enja.

Teorija Drzave I Prava

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teorija Drzave I Prava

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Teorija dr`ave i prava

• Revolutivne ili kvalitativne promene zahvataju samu

Obi~ajne norme – stalno ponavljanje jednog istog

• Posebna grupa ljudi koji vr{e dr`avnu vlast

• pozitivno-pravna podela dr`avnih organa - podela ustanovljena

Normativni Ustav Op{ti pravni akti

element Zakon (op{te pravne norme)

Podzakonski op{ti akti

Presude, re{enja, ugovori i drugi pojedina~ni

Fakti~ki Vra}anje duga, pla}anje poreza, naknada {tete Materijalne

• Zna~aj tuma~enja prava

• Ispravljanje norme u slu~aju pravne praznine

You might also like