a RCH

NH2

COOH

1. Optika aktivnost

H2N

NH2
C CO2H

HO2C

R1 # H

H
L-serija

H
D-serija

2. predstavljanje amino kiselina Fisher-ovim formulama

CO2H
C CO2H H
L-serija
=

H2N R1

CO2H
=

H2N

C R
1

H 2N

C R1

Fisher-ova formula L-serije amino kis.

CHO H C OH

CHO HO C H

CH2OH
D-glicerinaldehid

CH2OH
L-glicerinaldehid

Podela amino kiselina; trivijalna i IUPAC nomenklatura

1. Amino kiseline sa nepolarnim bonim nizom

CO2H
H2N H2C CO2H Glicin aminoetanska kis.

CO2H H 2N C
valin

CO2H H 2N C H CH2CHCH3 CH leucin 3

2-amino-4-metil pentanska kis.

H 2N

CH3 alanin (Ala)

CH2CH3

CO2H H 2N C H H3C C H C 2H5

izoleucin 2-amino-3-metil pentanska kis.

CO2H H2N C H
HN

CO2H H

CH2C6H5
fenilalanin

prolin (2-pirolidin karbonska kis.)

2. Amino kiseline sa OH grupom u bonom nizu

CO2H H 2N C H CH2OH
Serin 2-amino-3-hidroksi propanska kiselina

CO2H H 2N C H H C CH3 CH2OH

Treonin 2-amino-4-hidroksi butanska kiselina

CO2H H2N C H CH2C6H4-p-OH

Tirozin (p-hidroksifenilalanin)

3. Amino kiseline sa baznim bonim nizom

H2N

CO2H H2N C H CH2(CH2)3NH2

lizin

CO2H gvanidinska grupa NH C H CH2(CH2)2NHCNH2

arginin
H2N NH NH2 H

CO2H H2N C CH2 N H

triptofan

H2N

CO2H C H CH2 NH N
histidin

NH2 H2N NH2 H2N NH2 H2N

NH2 NH2

NH2

4. Amino kiseline sa -CO2H grupom u bonom nizu

H2N

CO2H C H CH2CO2H

H2N

CO2H C H CH2CH2CO2H
glutaminska kis.

asparaginska kis.

5. Amino kiseline sa -NH2 grupom u bonom nizu

H2N

CO2H C H CH2CONH2

H2N

CO2H C H CH2CH2CONH2

asparagin

glutamin

6. Amino kiseline sa merkapto i sulfidnom grupom

H2N

CO2H C H CH2SH
cistein

H2N

CO2H C H CH2CH2SCH3
metionin

Amfoternost amino kiselina

CO2H H2N C R pKa -COOH ~ 2.5 H H3N

CO2 C R pKa -NH3 ~ 10 - 11 H

Cviter (dipolarni) jon dominantan oblik u vrstom stanju

Struktura amino kiselina u vodenom rastvoru zavisi od pH vrednosti rastvora

CO2H H3N C H

H H 3N OH

CO2 C R pH - 6 H

OH H2N H

CO2 C H

R pH < 1

R pH > 11

Kiselost amino kiselina

H3NCH2COOH
K1 =

HOH
= 10

H3NCH2COO
-2,4

H3O

[H3NCH2CO2] [H3O] [H3NCH2COOH]

pKRCOOH ~ 4.7

pKRCH(NH2)COOH ~ 2.4

Amino kiseline oko 100 puta jae od odgovarajuih karboksilnih kiselina

H3NCH2COO

HOH

H2NCH2COO

H3O

K2 =

[H2NCH2CO2] [H3O] [H3NCH2COO]

= 10 -9,8
pK NH3 - 9,8

Izoelektrina taka je ona pH vrednost rastvora pri kojoj je koncentracija dipolarnog jona najvea

pI =

pK COOH 2

pK NH3

CO2 H3N C R H

Dobijanje amino kiselina:

1.

CH3CHCO2H Br

NH3/HOH

CH3CHCO2 NH3
56% (R) : (S) = 1 : 1

2. Gabriel-ova sinteza

O NK O
O

CO2Et H C Br KBr
O CO 2H

O N C(CO2Et)2 H O
H CO 2 N CCO 2H H O
A

CO2Et

H3O

N CCO 2H H O

H3O

CO2H H3N CO2H

H C H
85%

COO

Dobijanje amino kiselina sa razliitim bonim nizom

O N C(CO2Et)2 H O 1. NaOEt 2. RI

O N C(CO2Et)2 R O

O H3O COOH N CCO2H CO 2 R O

O H N CCO2H R O

H3O

CO2H H3N CO2H

H C R COO

3. Strecker-ova sinteza amino kiselina

O R C H

NH3 H2O

NH R C H

HCN

NH2 R C CN H H3O

NH3 R C CO2H H 50% (R) + 50% (S)

Reakcije amino kiselina

3. Reakcije bonog niza

1. Reakcije karboksilne grupe

EtOH, H SO2Cl NH3 ili NaHCO3

R CH CO2Et NH3

R CH CO 2H NH2
NaNO2 HCl R CH CO2H OH R CH CO2 NHR
2. Reakcije amino grupe

R CH COCl NH3 Cl R CH CO2 NH4 (Na) NH2

RCl OH

RCOCl ili (RCO)2O R CH CO2H NHCR O

Reakcije amino grupe sa derivatima ugljene kiseline

O R CH CO2H karbenzoksi-hlorid NH C OCH2C6H5 C6H5CH2OCCl

O
R CH CO 2H NH2

(CH3)3COC O (CH3)3COC O
karbamati

R CH CO 2H NH C OC(CH3)3 O

R H C C

OH NH2 C O

H 2 HOH R
5

N2 N H

C H O HN OH 2 R

3,6-dialkil-2,5-dioksopiperazin

i d-amino kiseline intramolekulski izdvajaju vodu pri emu nastaju laktami

a C N OH O HOH N H O

HOOCCH2CH2CCOOH NH3 O a-ketoglutarna kis

ezimi redukcioni agensi

HOOCCH2CH2CHCOO NH3

glutaminska kiselina kljuni intermedijer u biosintezi drugih amino kiselina

O HOOCCH2CH2CHCOO NH3 CH3CCOOH

NH3 CH3CHCOO
L-alanin

HOOCCH2CH2CCOOH O

Peptidna veza

O 2 n H2NCHCOOH R HNCHCONHCHC HOH R R n

a) Amidska grupa koja nastaje intermolekulskom reakcijom NH2 gr. i CO2H grupe iz dve amino kiseline je peptidna veza b) Redosled vezivanja amino kiselina u polipeptidnom lancusekvenca amino kiselina

N-terminalno oznaava prvu amino kiselinu koja zapoinje polipeptidni lanac slobodna NH2 gr.

H3NCH2C NH CH COOH C-terminalno oznaava zadnju amino kiselinu u CH3 O

polipeptidnom lancu sa slobodnom COOH gr. i osnova je za ime

H3NCH2C NH CH COOH CH3 O

H3NCHC NH CH2 COOH CH3

glicilalanin
O O CH2CH(CH3)2

alanilglicin

NH3CHC NH CH C NHCHCOO CH2C6H5 HCOH CH3

fenilalanil - treonil -leucin

a O
COOH O

NH3CHCH2CH2C NH CH C NHCH2COOH CH2SH

glutation

-glutamil-cisteinil-glicin

Sinteze dipeptida
a) Termika dehidratacija

Gly + Ala

H2O

GlyAla + Ala Gly + GlyGly + AlaAla

b) Upotreba zatitinih grupa Zatita terminalne NH2 gr. pomou karbenzoksi-hlorida

O H3NCH2COO C6H5CH2OCCl NaOH NaCl

O C6H5CH2OC NHCH2COOH
karbamata

1. N-terminalno zatieno u obliku

SOCl2 O

NHCH2COCl COCH2C6H5

NH2CHCOOH CH3

NHCH2CONHCHCOOH OCOBn CH3

2. Aktivacija COOH gr. za stvaranje peptidne veze sa drugom amino kiselinom

O H2/Pd C6H5CH3 HO C NHCH2CONHCHCOOH CH3

CO2 GlyALa

3. deprotekcija

Zatita terminalne NH2 gr. pomou ditercbutil-dikarbonata

O (CH3)3COC H3NCH2COO (CH3)3COC O O O Et3N (CH3)3COC NHCH2COOH

N-Boc amino kiselina

1. SOCl2 NHCH2CO NHCHCOOH HCl, 25 C 2. Ala 3. deprotekcija COt-Bu CH3 O

GlyALa

CO2

H2C C(CH3)2